Ontoloko fundiranje teorije saznanja naputa se tek u

XVIII stoleu i to pre svega zahvaljujui Imanuelu Kantu

(17!"1#$!% koji je u filozofiji na&inio o'rat time to je
saznanje razmatrao kao delatnost koja se odvija po svojim
sopstvenim zakonima( )a&in saznanja kao i konstruk*ija
samog predmeta znanja nisu odre+eni strukturom
supstan*ije koja se saznaje ve svojstvima koja poseduje
su'jekt koji saznaje( ,a razliku od svojih prethodnika- Kant
ne analizira strukturu su'jekta da 'i utvrdio izvore za'lude
ve da 'i reio pitanje ta je to istinsko znanje( .ko se kod
njegovih prethodnika- /ekona- 0ekarta- 1aj'ni*a- prin*ip
su'jektivnosti razmatra kao neto to iskrivljuje istinsko
stanje stvari- Kant nastoji da napravi strogu razliku izme+u
su'jektivnih i o'jektivnih prin*ipa znanja- polazei od
su'jekta i njegove strukture( 2 samom su'jektu Kant
razlikuje
dva sloja3 empirijski i trans*endentalan4 empirijskom
sloju pripadaju &ovekova individualno"psiholoka svojstva-
a trans*endentalnom opta odre+enja po kojima je on &ovek
kao rodno 'ie( O'jektivnost znanja uslovljena je strukturom
trans*endentalnog su'jekta koja je &ovekov
nadindividualni prin*ip( 5ako je Kant gnoseologiju podigao
do najvieg mogueg nivoa(
6redmet teorijske filozofije vie nije izu&avanje stvari
samih po se'i (prirode- sveta- &oveka%- ve istra7ivanje
saznajne delatnosti- postavljanje zakona ljudskoga uma i
njegovih grani*a4 Kant svoju filozofiju naziva
trans*endentalnom
i time je suprotstavlja ranijoj koja saznajnim
moima &oveka nije pridavala odgovarajui zna&aj- ve je
istra7ivala supstan*iju kako ona postoji po se'i-
trans*endentna
u odnosu na um( 8voj metod Kant naziva
kriti&kim i time se distan*ira od dogmatskog metoda koji
vlada &itavim XVII stoleem te na taj na&in isti&e
neophodnost sprovo+enja kriti&ke analize naih saznajnih
sposo'nosti kako 'i se rasvetlila priroda njihovih
mogunosti( 8toga gnoseologija dolazi na mesto ontologije
&ime se ostvaruje prelaz od metafizike supstan*ije na
metafiziku
su'jekta(
5rans*endentalna filozofija je odgovor na niz tekoa u
koje se uplela ranija filozofija4 jedna od tih tekoa je
pro'lem utemeljenja o'jektivnosti nau&nog saznanja- pre
svega mehanike- zasnovane na matemati*i i eksperimentu
koji su pretpostavljali konstruisanje idealnog o'jekta4 u
kojoj meri se idealna konstruk*ija mo7e poistovetiti s
idealnim o'jektom9 0a 'i se opravdala primena
matemati&kih
konstruk*ija na pro*ese u prirodi- tre'alo je
prethodno dokazati da konstruisanje ima analogiju u
prirodi4 u protivnom- ostaje nejasno kako nae saznanje
mo7e 'iti podudarno s predmetima van nas( Kod 1aj'ni*a je
ta podudarnost znanja i predmeta 'ila o'ez'e+ena
presta'iliranom harmonijom- to je Kant od'io da prihvati
kao oz'iljan argument(
Kantov pristup je druga&iji- on pita3 kakav tre'a da
'ude su'jekt koji saznaje i kakva svojstva tre'a da poseduje-
da 'i predmet saznanja 'io podudaran s naim saznanjem(
0elatnost su'jekta se pokazuje kao temelj a predmet
istra7ivanja
kao posledi*a4 u tome je sutina kantovskog o'rta(
.ko su se dotad svi neuspeli pokuaji svodili na to da se
znanje ravna prema predmetima- mo7da e se metafizi&ki
zada*i 'olje reiti ako se krene o'ratno- pretpostavi li se da
predmeti tre'a da se ravnaju prema saznanju( )a taj na&in
Kant iz osnove menja ugao posmatranja na pro*es
saznanja- tako to u njegovu osnovu stavlja delatni prin*ip(
Istovremeno menja predstave o odnosu ra*ionalnog i
empirijskog momenta u saznanju4 za 0ekarta- 8pinozu i
1aj'ni*a &ulno saznanje je 'ilo mutno i ono je 'ila ni7a
forma saznanja u odnosu na ono vie : ra*ionalno( 8matralo
se da se do pravog saznanja mo7e doi samo ra*ionalno4
Kant e rei da se &ulno i razumsko znanje me+uso'no
prin*ipijelno razlikuju i da su dve grane u ljudskom
saznanju pa iz toga sledi da nau&no znanje mo7e 'iti samo
sinteza tih raznorodnih elemenata : &ulnosti i razuma4
Kant ka7e kako su opa7aji 'ez pojmova slepi a pojmovi 'ez
opa7aja prazni( 6itanje je kako ostvariti tu sintezu &ulnog i
razumskog znanja- kako o'ez'editi znanju nu7nost i optost
(ili- kako se tada govorilo- apriornost%- ili kako su mogui
sinteti&ki sudovi a priori( 5ime se otvara prostor u kojem e
se kretati misao Imanuela Kanta( 5re'a jo jednom podvui
da do ovih pitanja Kant ne dolazi ni 'rzo ni lako( )jegova
filozofija
gradi se veoma sporo(
;poha kojoj pripada Kant o'ele7ena je 'rzim
predrevolu*ionarnim drutvenim promenama i sve
izrazitijim protivre&jem izme+u prosvetiteljskog ideala
opte&ove&anske
eman*ipa*ije i realne stvarnosti( Vreme u
kome Kant po&inje da izgra+uje svoj sistem
trans*endentalne filozofije (sedamdesetih godina XVIII
stolea% podudara se sa vremenom nastanka
predromanti&arskog pokreta 8turm und 0rang- kao i sa
vremenom ra+anja nove nema&ke poezije koju reprezentuju
<erder i mladi =ete u &ijem 6rometeju se mo7e nazreti
poetski manifest novog duhovnog pokreta koji ini*ira i
Kantovu teorijsku filozofiju4 njoj e 'iti svojstveno isti*anje
eman*ipatorskog gra+anskog ideala naspram feudalne
stvarnosti tako to se o'jektivna prirodna realnost- tj(
priroda- kao predmet prirodnih nauka i tehnike- stavlja u
*entar istra7ivanja(
Kant se rodio 17!( u 6ruskoj4 nakon zavrene dr7avne
gimnazije upisuje se na 2niverzitet u Kenings'ergu gde
sti&e veoma iroko o'razovanje4 pored filozofije 1aj'ni*a i
Volfa- 1oka i <juma Kant izu&ava medi*inu- geografiju i
matematiku>( )akon zavretka studija (17!?% radi kao
privatni u&itelj do 17>>( kada se vraa na 2niverzitet u
Kenings'ergu i 'rani tri diserta*ije3 prva je posveena
pro'lemu vatre (&ak je neko vreme 'ila i ud7'enik za
studente%- druga je O prin*ipima metafizi&kog saznanja i na
osnovu nje je stekao pravo da predaje na univerzitetu
(septem'ar 17>>%4 trea diserta*ija (O fizi&koj monadologiji-
17>>% tre'alo je da mu omogui da postane profesor
univerziteta- no to se dogodilo tek petnaest godina kasnije
nakon to je predao diserta*iju O formi i prin*ipima &ulnog
i inteligi'ilnog sveta (0e mundi sensi'ilis at@ue
intelligi'ilis forma et prin*ipiis- 177$%4 do tog vremena
predavao je niz razli&itih dis*iplina- radio kao pomonik
'i'liotekara a potom kao 'i'liotekar na Kenings'erkom
univerzitetu( Kant je prezirao karijerizam- servilnost i
protek*ionizam4 'io je ravnoduan prema slavi i 'ogatstvu4
od'io je mesto profesora u <aleu (iako mu je 'ila ponu+ena
tri puta vea plata%4 smatrao je da 'i mu prelazak u taj grad
poremetio spokojstvo i duhovnu ravnote7u( 2 sledeih deset
godina Kant je o'javio nekoliko manjih spisa da 'i tek 17#1(
pu'likovao Kritiku &istoga uma4 sedam godina kasnije
o'javio je Kritiku prakti&nog uma a 17A$( Kritiku moi
su+enja(
)arednih godina o'javio je jo nekoliko knjiga3
Beligija unutar grani*a &istog uma (17AC%- Detafizika
morala (17A7%- 8por fakulteta (17A#%- Eizi&ka geografija
(1#$% i O pedagogiji (1#$!%( 6red kraj 7ivota Kant je oslepeo
i umro u stara&koj demen*iji 1#$!( godine(
Kantovo stvaralatvo se o'i&no deli na dva perioda3 prvi
je dokriti&ki i traje do 177$( a drugi je kriti&ki i po&inje s
prvom Kantovom Kritikom4 tre'a imati u vidu da u periodu
177$"17#$( Kant intenzivno radi- ali veoma malo o'javljuje(
Kantova osnovna namera 'ila je da nau&no utemelji
> Kao predava& Kenigs'erkog univerziteta Kant je dr7ao
predavanja ne
samo iz filozofije- ve i iz matematike- medi*ine i geografije(
metafiziku( Fo tokom studija se upoznaje s delima )jutna
kao i sa laj'ni*"volfovskom metafizikom4 jo tada doao je
do zaklju&ka da je nova nauka (njutnovska fizika% do te
mere oja&ala i uznapredovala te da 'i to isto morala da
u&ini i metafizika4 kao svoj zadatak video je kriti&ko
promiljanje metafizike i postavljanje metafizike na nove
temelje kako 'i mogla da dostigne metodsku strogost i
konkretne rezultate do kojih je dospela fizika( 5ako neto
'ilo 'i po njegovom miljenju mogue ako 'i se uspostavilo
saglasje fizike i metefizike uz pomo analize grani&nog
pojma metafizike : saznanja(
Ve u svom spisu Opta prirodna istorija i teorija ne'a
(17>>% koji je o'javio anonimno- Kant je pokuao da
postanak sveta o'jasni na mehani&ki na&in u okvirima
fizike3 smatrao je da svemir nastaje iz neke magline?-
mada ta po&etna maglina nastaje u 'o7jem aktu koji kao
ra*ionalni zakon upravlja svetom4 da 'i to dokazao poziva
se na prin*ipe stare metafizike : prin*ip identiteta i stav
dovoljnog razloga ali im dodaje i prin*ipe suk*esije i
sapostojanja( 2 to vreme on smatra da se samo uz pomo
metafizike mogu o'jasniti poslednji temelji realnosti4
koriguje 1aj'ni*ovu monadologiju tako to monade kao
duhovne
atome zamenjuje fizi&kim atomima &iji se miniprostor
u sadejstvu s drugim pretvara u opti prostor(
8matra da su geometrija i iskustvo nemogui 'ez metafizike
i da je prostor fenomen koji se mo7e izvesti iz
metafenomenalne realnosti(
8a diserta*ijom koju je pu'likovao 177$( po&inje
Kantova Gkopernikanska revolu*ijaG u prevladavanju
ra*ionalizma i empirizma- dogmatizma i skepti*izma( 2
tom spisu govori se o metafizi*i kao nau*i o prin*ipima
&istog uma4 tu Kant pravi razliku izme+u &ulnog i
? Ovu e teoriju kasnije preformulisati 1aplas u svom radu
8istem sveta
(17A?% pa e teorija potom i 'iti poznata kao Kant"1aplasova
teorija(
razumskog saznanja4 &ulno saznanje po&iva na &ulnosti
su'jekta
&iji afekti svedo&e o postojanju o'jekta4 prikazuje
stvari onakvima kakve se javljaju su'jektu a ne kakve su
po se'i( 5o je vidljivo i iz gr&kog glagola phainesthai
(pojavljivati se%- pa je stoga ono to se pojavljuje : fenomen(
Ono to se razumom doku&uje- to se ne mo7e &ulno opa7ati4
intelektom se mo7e zahvatiti samo ono to daje predstave o
stvarima kakve su one- i to je noumenon- tj( sutina stvari(
0akle- Kant tu polazi od suprotnosti koja postoji me+u
gr&kim pojmovima phainesthai (pojavljivati se% i noein
(misliti%( Intelekt podrazumeva pojmove kao to su
mogunost- postojanje- nu7nost4 to su pojmovi modaliteta i
na njima je zasnovana metafizika( Hulno saznanje je
intuitivno i ono je neposredno( .li- kako se sve to je &ulno
javlja u prostoru i vremenu- postavlja se pitanje ta su
prostor i vreme( Oni sami nisu stvari- nisu ontoloka
realnost (ve ih je njutnova* Klark 'io proglasio za 'o7anske
atri'ute%( .li oni nisu ni odnos me+u telima- kako je to mislio
1aj'ni*( 6rostor i vreme- ka7e Kant- jesu forme &ulnosti-
strukturni uslovi naeg &ulnog opa7anja( 5o je zna&ilo da se
ne ravna su'jekt prema o'jektu kako 'i ga spoznao- ve da je
o'jekt uslovljen su'jektom(
8ve vreme nastojalo se da se saznanje o'jasni
kretanjem su'jekta oko o'jekta4 Kant je svojim
Gkopernikanskim o'rtomG pokazao kako je o'rnuto3 ne
otkriva
su'jekt u aktu saznanja o'jektivne zakone ve
o'rnuto- o'jekt prilago+avajui se- postaje saznatljiv po
zakonima su'jekta(
5o je intui*ija koja je Kanta vodila ka njegovom spisu
Kritika &istog uma( Iako je ta intui*ija 'ila jasna- put do
njene realiza*ije trajao je punih dvanaest godina( Kad je
spis kona&no i 'io o'javljen (17#1% mnogi ga nisu razumeli
pa je Kant 'io prinu+en da nakon dve godine o'javi spis
6rolegomena za svaku 'uduu metafiziku a 17##( izalo je iz
tampe i drugo izdanje Kritike s nizom dopuna i
o'janjenja( Kant je doao do zaklju&ka da nau&no saznanje
nije nita drugo do Gapriorna sintezaG i da je osnovni
pro'lem u tome da se o'jasni temelj koji tu suntezu &ini
moguom( Ovoga u 0iserta*iji iz 177$( jo uvek nema- ali od
toga u kojoj je meri utemeljena apriorna sinteza ve tada
zavisi temelj matemati&ko"geometrijskih nauka- fizike i
kona&no definitivan odgovor na pitanje da li je mogua
metafizika kao nauka- a ako nije- zato ljudski um
neprestano se'i postavlja metafizi&ka pitanja(
Kant je tako doao do zaklju&ka da 'i se lake reili
metafizi&ki pro'lemi ako 'i se pretpostavilo da o'jekti tre'a
da se usaglaavaju s naim saznanjem( Do7da o o'jektima
postoji apriorno znanje i pre no to su nam oni dati( Kant je
pretpostavio da se o'jekti prilago+avaju naem &ulnom
opa7anju( )e izgra+uje intelekt pojmove pomou kojih se
mo7e izraziti o'jekt- ve o'ratno- o'jekti- &im se na njih
pomisli- po&inju da se usaglaavaju s pojmovima intelekta(
)a taj na&in 'iva jasna osnova sinteti&kih sudova a priori
koji su istovremeno i proirujui i nu7ni3 njihova osnova je
su'jekt koji osea i misli- tj( su'jekt s njegovim zakonima
oseanja i miljenja(
5rans*endentalno je ono apriorno znanje zahvaljujui
kojem saznajemo da neka predstava- misao ili pojam mo7e
se primeniti i postojati isklju&ivo a priori i kako je to
omgue( 6ojam trans*endentalnog ti&e se mogunosti ili
primene apriornog saznanja( Kant trans*endentalnim
naziva strukture &ulnosti i razuma4 te strukture su
apriorne jer su svojstvene su'jektu a ne o'jektu4 one su
uslov 'ez kog je nemogue iskustvo 'ilo kog o'jekta(
5rans*endentalni su uslovi saznatljivosti o'jekta (uslovi
&ulne opa7ljivosti i mislivosti o'jekta%(
2 tradi*ionalnoj metafizi*i trans*endentalna su 'ila
'ivstvena svojstva o'jekta 'ez kojih nije postojao sam
o'jekt kao o'jekt- tj( 'ivstvujue kao takvo( )akon
Kopernika postalo je 'esmisleno da se govori o o'jektivnim
uslovima kao takvim( Ostao je o'jekt- ali samo s o'zirom na
su'jekt- pa se izrazom trans*endentalno po&elo ozna&avati
pomeranje s o'jekta na su'jekt- tj( ono to su'jekt unosi u
o'jekt u pro*esu saznanja( 8amo saznanje mo7e 'iti pomou
&ula i pomou razuma4 oni se ne razlikuju samo po stepenu
(mutno ili jasno% ve po prirodi( Do7da im je koren isti- ka7e
Kant- ali mi to ne znamo(
6omou &ula o'jekti su nam dati a misle se pomou
razuma( 5eoriju &ula i &ulnosti Kant naziva estetika i on
polazi od etimologije re&i (aisthesis : &ulni oseaj%(
5rans*endentalna estetika izu&ava &ulne strukture pomou
kojih &ovek prima opa7aje- te strukture su forme &ulnog
saznanja- one su apriorni prin*ipi &ulnosti( Kant daje
sledea terminoloka o'janjenja3 opa7anje je na&in na koji
se saznanje odnosi neposredno na predmete4 &ulnost je
sposo'nost (re*eptivnost% da 'udemo afi*irani od predmeta4
razum misli opa7aje i stvara pojmove4 oseaj je dejstvo
jednog predmeta na sposo'nost predstavljanja4 pojava je
o'jekt
&ulnog opa7anja (u &ulnom opa7anju mi ne doku&ujemo
predmete kao takve no onakve kakvi nam se pokazuju%( 2
fenomenu- tj( u stvari predstavljenoj u &ulnom iskustvu-
Kant razlikuje formu i materiju4 materija je ono u pojavi to
odgovara oseaju a forma je ono to omoguuje da se
raznolikost u pojavi mo7e urediti u izvesne odnose(
6rostor i vreme prestaju 'iti ontoloke strukture
o'jekata i postaju funk*ije su'jekta " G&iste forme &ulnog
opa7anja- prin*ipi saznanjaG4 oni su nam apriorno dati i
nalaze se u nama( 6rostor je forma spoljanjeg opa7aja-
uslov &ulnog predstavljanja spoljnih o'jekata( Vreme je
forma unutranjeg &ula- formalni uslov a priori svih pojava
uopte- neposredni uslov unutranjih pojava nae due a
time posredno i spoljanjih pojava( 6rostor i vreme ne mogu
i 'iti apsolutna realnost kao to ne mogu 'iti nezavisni od
naeg &ulnog opa7anja( 0ruga razumna 'ia- koja 'i imala
druga&ija &ula- mo7da 'i mogla iskusiti svet izvan vremena
i prostora4 &oveku je to nemogue(
6rostor i vreme su empirijski realni (jer je svaki
predmet dat unutar njih% i trans*endentalno idealni (jer
nisu stvari nego samo forme naeg &ulnog saznanja kao i
stoga to nijedan predmet ne mo7emo zamisliti van prostora
ili vremena%( 6redmete kakvi su po se'i mo7e opa7ati samo
'og i to u momentu njihovog stvaranja( )ae saznanje- koje
nije od iskona &ulno jer ne proizvodi svoje sadr7aje- zavisno
je od postojanja predmeta koji deluju na su'jekt( 5o zna&i
da forma saznanja zavisi od nas ali ne i njen sadr7aj koji je
zadat( ,ato matemati&ki i geometrijski iskazi poseduju
optost i nu7nost- jer su vreme i prostor apriorne forme
su'jekta a ne o'jekta( Koristei apriorne sinteti&ke sudove
mi ne sti7emo dalje od &ulnih o'jekata4 tako matematika- sa
svom svojom univerzalnou ostaje zaro'ljena u
fenomenalnoj sferi(
.li- osim &ulnosti (sposo'nosti da osea%- &ovek ima i
sposo'nost saznanja( 6rvo su nam predmeti dati &ulno a
zatim su miljeni( Opa7anje i pojmovi su elementi svakog
saznanja3 'ez &ulnosti nema o'jekata a 'ez razuma nita ne
mo7e 'iti miljeno( Disli 'ez sadr7aja su puste- opa7aji 'ez
pojmova slepi( Hulnost i razum ne mogu zameniti svoje
funk*ije3 razum ne opa7a- &ula ne analiziraju( 8aznanje
nastaje njihovim zajedni&kim delovanjem pri &emu oni
zadr7avaju
svoju spe*ifi&nost3 nauka o zakonima &ulnosti zove
se estetika- nauka o zakonima razuma " logika7(
71ogika se deli na optu i trans*endentalnu( Opta logika
apstrahuje od
sadr7aja- izu&ava zakone i prin*ipe miljenja- na&ine njihove
upotre'e4 to
je formalna aristotelovska logika- koja se po miljenju Kanta
rodila savrena
i mo7e se samo po'oljavati u nekim detaljima( )jega stoga
daleko vie interesuje trans*endentalna logika koja se 'avi
stvaranjem
pojmova koji su apriorni razumu- logika koja ne apstrahuje
od sadr7aja(
Bazum za svoje predmete uzima &iste opa7aje prostora i
vremena- one
oslo'o+ene 6oto &ulnost opa7a a razum misli pomou
pojmova-
pojmovi nisu opa7aji ve funk*ije4 funk*ija svakog pojma je
sre+ivanje nekog mnotva unutar neke opte predstave(
Bazum je mo su+enja( 2nifi*irajuu aktivnost razuma Kant
naziva sinteza( Bazli&itim na&inima sinteze nastaju &isti
pojmovi- odnosno kategorije#(
Kategorije- odnosno &iste pojmove- Kant odre+uje kao
uslove mislivosti onog to je dato u iskustvu i dok su prostor
i vreme uslov &ulne opa7ljivosti predmeta saznanja-
kategorije su apriorne i nezavisne od iskustva koje mo7e
empirijske ali ne i prostorno"vremenske veze( ,a razliku od
formalne-
trans*endentalna logika se 'avi poreklom pojmova pose'no
onih koji su
apriorni razumu i ona se deli na analitiku i dijalektiku(
.nalitika je
aristotelovski termin i ozna&ava razlaganje (analIsis% na
sastavne delove4
kod Kanta analitika ima novo zna&enje i ozna&ava razla"ganje
razuma u
potrazi apriornih pojmova i pri tom sistematski izu&ava
njihovu
upotre'u- trans*endentalna analitika prou&ava osnove &istog
razumskog
znanja i prin*ipe 'ez kojih se ne mo7e misliti nijedan predmet(
#,a .ristotela kategorije su leges entis (zakoni 'ivstvujueg%
a za Kanta
kategorije su leges mentis (zakoni razuma%( Banije su
kategorije 'ile
modusi 'ivstvovanja a kod Kanta su kategorije modusi
funk*ionisanja
miljenja( 5o zna&i da kategorije nisu sadr7aji ve
sintetizujue forme(
.ko 'i kategorije 'ile realne veze- znanje o njima 'ilo 'i
aposteriorno-
empirijsko i to 'i isklju&ivalo njihov opti i nu7ni karakter4 ali-
ako su kategorije
mentalni zakoni- tada je mogua njihova klasifika*ija( Kant
smatra da postoji onoliko formi &istog miljenja koliko ima
formi su+enja(
Eormalna logika daje dvanaest kategorija su+enja i zato ima
dvanaest
kategorija( Kada je re& o sudovima- oni se dele po kvantitetu
(opti-
pose'ni- pojedina&ni%- kvalitetu (pozitivni- negativni
'eskona&ni%- rela*iji
(kategori&ki- hipoteti&ki i disjunktivni% i po modalitetu
(pro'lemati&ki-
apodikti&ki i asertori&ki%( )a osnovu toga postoji dvanaest
kategorija i
one se dele po kvantitetu (jedinstvo- mnotvo- *elovitost%-
kvalitetu (realnost-
nega*ija- ograni&avanje%- rela*iji (prisutnost i samostalno
postojanje
Jsupstan*ija i ak*iden*ijaK- uzro&nost i zavisnost (posledi*a%- i
optenje
Juzajamno delovanje aktivnog i pasivnogK% i po modalitetu
(mogunostnemogunost-
postojanje (0asein%"nepostojanje- nu7nost"slu&ajnost%(