Muzička kultura sa metodikom

Značaj muzike za razvoj deteta

1.UVOD

Muzika ima ogroman značaj za razvoj svakog deteta. Ona utiče na

razvoj njegovih muzičkih i fizičkih spsosobnosti, izgrađivanje estetskog

odnosa prema muzici i umetnosti uopšte.

U ovom radu razmatram značaj muzike za opšti razvoj pojedinca, na

prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te na obrazovanje i

obrazovno postignuće. Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad na svim

stupnjevima obrazovanja, od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može

značajno doprineti formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno

odgovoriti potrebama savremenog društva.

Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološki dobro

obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom lancu.

6
Muzička kultura sa metodikom

2. ZNAČAJ MUZIKE KROZ ISTORIJU

Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno sredstvo

koje je moglo da promeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih pločica,

nađenih u Maloj Aziji i Sumeriji govore o mestu i važnosti koju je muzika

imala u tim društvenim zajednicama.

Konfučije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono što ljudi u

životu rade, te da u sebi sadrži dobro i zlo. On kaže: "Ako želite da znate

kakva je država jednog naroda i da li su njeni zakoni dobri ili loši, ispitajte

muziku koja se u toj državi sluša".

U vreme Aristotela i Platona muzika je, uz geometriju, astronomiju i

matematiku, posmatrana kao jedan od četiri stuba učenja.

U periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka očekivalo se da

svira neki instrument i da zna da čita note.

Današnji naučnici razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj

ljudskih bića. Skoro svako doba u istoriji čovečanstva priznavalo je muziku

kao bitan faktor u procesu učenja i formiranja pojedinca, te je bila i sastavni

deo obrazovanja.

6
Muzička kultura sa metodikom

3. ISPITIVANJA U VEZI UTICAJA MUZIKE NA

RAZVOJ DETETA

Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj, tj.

različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovni, afektivni,

psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja. No, ono

što je manje poznato jeste da razvijanje muzičkih muzičkih sposobnosti

(slušanje muzike, muzičko opažanje, estetsko procenjivanje, muzičke

preferencije, muzički ukus, sposobnost izvođenja muzike) posredno i

značajno utiče na opšti razvoj. Muzičkim razvojem utiče se na razvoj

kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna

sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna interakcija idr.

Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike na razvoj deteta, a rezultati do

kojih su došli, svakako, su impozantni.

Prema mišljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija (Ramsey)

angažovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih psihofizičkih funkcija. Oni

su u svojoj studiji dokazali da muzika pomaže razvoju kognitivnih veština

u mnogim oblastima. Oni smatraju da muzika ima sposobnost da uvežba

mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje

podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje, dokazivanje,

analiziranje, sintetizovanje, upoređivanje, uočavanje sličnosti i razlika i

6
Muzička kultura sa metodikom

evaluaciju informacija.

Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta shvataju

umetnost pomoću složenijih i tananijih strategija, što ukazuje na

povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti razumevanja i estetskog

procenjivanja umetničkog dela. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269)

Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uočili da vežbanje u

motoričko-muzičkim zadacima poboljšava analitičke sposobnosti dece i

dovodi do uspešnosti u socijalnim odnosima sa vršnjacima i odraslima.

Parker (Parker) smatra da se, tzv. vođenim slušanjem, mogu razviti

kognitivne veštine klasifikacije, serijacije, razumevana prostornih odnosa.

Šo (Shaw) i Rošerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od velike

koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Slušanjem klasične muzike

poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenje sviranja nekog

instrumenta pokazuje da se uvećava spacijalno (prostorno) rasuđivanje.

Najnovija istraživanje Raušerove na deci predškolskog uzrasta

pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila muzičkim aktivnostima u

okviru dobro planiranog kurikuluma imaju bolje spacijalno rezonovanje

mereno tačnošću i brzinom sređivanja slagalica i lego kocki (njihov učinak

je uvećan za 46%). Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno

utiče na spacijalno rezonovanje, u većoj meri nego samo slušanje muzike.

6
Muzička kultura sa metodikom

Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih informacija, tj.

dete vidi ruke i čuje zvuke koje proizvodi. Uočena je i povezanost

preferencije za složene misaone aktivnostii i kompleksne vidove umetničke

muzike- naučnici i matematičari preferiraju umetničku muziku visokog

nivoa složenosti.

Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljšanje veštine čitanja posle muzičke

obuke. Kokos (Kokos) je ustanovio da učešće u Kodaljevom muzičkom

programu unapređuje razvoj govora, te da razvija divergentno mišljenje.

Rait (Rit) naglašava povezanost muzike i matematike. (Prema: Mirković-

Radoš, 1996:269)

Naučnici su uočili sličnost između obrazaca otkrivenih u mozgu i

onih koji postoje u muzici. Naime,oni su koristeći supervodljivi kvantni

interforencionalni uređaj (uređaj koji meri električnu aktivnost mozga)

utvrdili da raspored tonotopične mape u auditivnoj zoni kore velikog

mozga u velikoj meri odgovara (liči) klavijaturi sa jednakim razmacima

između oktava. Tonotopične mape su putanje u mozgu i učestvuju u

određivanju tona koji je odsviran na klaviru.

Proučavanja pokazuju da su ove mape za oko 25% veće kod ljudi koji se

bave muzikom, što upućuje na to da bavljenje muzikom u toku detinjstva

utiče na razvoj auditorne zone velikog mozga. Šo je 25 godina pravio

kompjuterske modele koji stvaraju mape od matematičkih obrazaca koje

6
Muzička kultura sa metodikom

neuroni izazivaju kada šalju impulse mozgu. Otkrio je da su neuroni

organizovani kao stubovi po određenom obrascu, te da oni međusobno

"pričaju" odašiljući električne impulse.

Uz saradnju doktora Lenga (Leng) Šo je dodelio je svakom stubu

muzičke tonove i otkrili da je mozak organizovan po nečemu što se činilo

da su muzičke teme. Odabrali su delo koje je odgovaralo muzičkim temama

na kompjuterskom modelu (Mozart"Sonata za dva klavira KV 448") i

izložili ispitivane učenike toj muzici. Ustanovili su da muzika sa obrascima

i temama sličnim onim pronađenim u mozgu uvećava spacijalno-

temporalno rasuđivanje. Rezultati su bili još izraženiji kod učenika koji su

bili izloženi uzastopnim časovima klavira. Muzika, dakle, utiče na obrasce

u mozgu, što ima uticaja na način na koji se kolo povezanih neurona razvija

u prvih nekoliko godina života.

Deca sa dobrim spacijalno-temporalnim rasuđivanjem uživaju u šahu,

apstraktnoj matematici višeg nivoa, razumeju razmere i proporcije, bolje

razumeju prirodne nauke od ostale dece.

Hadžiz (Hagis) je praćenjem rada mozga kroz magnetnu rezonancu

utvrdio da su određeni delovi mozga (planum temporale i corpus

collosum) veći kod muzičara nego kod onih koji to nisu.

Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angažuje ceo mozak,

čime su učenje pospešuje. On smatra da je jedan od najznačajnijih aspekata

6
Muzička kultura sa metodikom

učenja sviranja angažovanje obe hemisfere mozga pri sviranju. Bugarski

lekar Lozanov je utvrdio da slušanje specifične muzike (muzike sa

specifičnim ritmom, naročito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova)

izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i moždanih talasa sa

taktom muzike.

4. ZAŠTO JE BAVLJENJE MUZIKOM VAŽNO ZA

DETE?

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzičkih

sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih sposobnosti, od kojih će

imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid,

verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke

i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od

sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju.

Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada

dete uči da svira, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti,

naročito domen apstraktnog mišljenja. Ona utiče na psihički i fizički razvoj,

a ulazeći u svet muzike dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje

i odnos prema umetnosti uopšte.

6
Muzička kultura sa metodikom

Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije

razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje,

analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike se

poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog

instrumenta se razvija prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su

dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave

muzičkim aktivnostima - upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju

probleme u igrama kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-

vremensko rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i

proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece.

Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a

mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju «bistrije» i kritički. Za

povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, muzička

aktivnost može da se koristi kao terapija, jer omogućava detetu da se izrazi,

da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog

duha.

4.1. Muzika pomaže razvoju govora

Muzika pomaže razvoju govora. Veoma je značajno shvatiti da je sa

uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije, kako bi ono

naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba začne u

stomaku, pa sve do srednje škole - uloga roditelja, ma koliko oni bili

6
Muzička kultura sa metodikom

muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj

deci, pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je

u stanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno

omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranije i lakše razvije

složenije jezičke stukture. «Mamine pesmice» ili ritmični muzički žargon

koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor.

Predškolska deca u «školicama» koriste razne ritmičke instrumente,

pevaju pesmice, marširaju uz muziku... zahvaljujući čemu se usavršava

njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost

slušanja.

Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih

postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj posao će biti

učinjen znatno lakšim. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke

instrumente i igrajući muzičke igrice - deca uče sklopove koje formiraju

zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što

će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju.

4.2. Lakše se uči matematika

Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u

isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih

istraživanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se

6
Muzička kultura sa metodikom

bavila sedmogodišnjom decom.

Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, naučna je

disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici su došli do

otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema

pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-

prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših formi

matematike i nauke.

4.3. Razvija se intelekt

Muzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih kompleksnih

struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvija motorni sistem mozga,

razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju.

Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče,

lakše «upijaju», zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini.

Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji

način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato iskustvo stvara «bogat

mozak», kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih

stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da

svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će

podstaći razvoj detetovog mozga.

Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu

6
Muzička kultura sa metodikom

intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na

divan način obogate njihov život.

4.4. Podstiče druželjubivost

Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave

muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju

sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj

jedne veoma važne socijalne veštine kao što je empatija (saosećanje sa

drugima).

Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava

svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše razvija

samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja, muzika je u stanju

da prenese kompleksnost emocija, i na taj način - posebno stidljivom ili

plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom, pomogne da se

izrazi.

Muzika se često koristi u razredu kao mehanizam socijalne

interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzičkog iskustva sa

pojedinim vidovima lične i socijalne kompetencije. Ona nije izvor samo

muzičkog razvoja, već je i sredstvo stvaralačkog ispoljavanja deteta,

njegovog socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja. Muzika

omogućava detetu da se izrazi i samopotvrdi kroz njemu najbliže

6
Muzička kultura sa metodikom

aktivnosti: pesmu i igru. Deca koja su povučena, nekada čak i obeležena

kao nedovoljno inteligentna i nemuzikalna, sa oduševljenjem učestvuju u

sviranju na dečjim instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca.

Učestvujući u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh, osećaj za

pomoć i saradnju.

5. MUZIKOTERAPIJA

Korišćenje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom čitave

istorije ljudske civilizacije, a muzikoterapija kao naučna disciplina se

ubrzano razvija tokom dvadesetog veka.

Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje edukovani

muzikoterapeut, au dijagnostičke i terapijse svrhe koristi zvuk, koji može,

ali i ne mora biti muzika.

Muzikoterapija se može primenjivati kod zdravih u cilju psiho profilase,

povećanja kreativnosti, te intenzivnijeg psihološkog i duhovnog razvoja.

5.1. Muzikoterapija u trudnoći

Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time direktno utiču

na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije, što muziku

svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo. Naučna istraživanja su dokazala

6
Muzička kultura sa metodikom

da zvuk utiče na ćelije i organe, a samim tim deluje na stanje svesti,

harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje

i druge procese koji se odvijaju u telu.

U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski

programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni se koriste

nizom muzikoterapeutskih metoda koje se sprovode na individualnim i

grupnim seansama.

Prednosti su brojne - od bioloških (delovanje na disanje i krvni

pritisak), pa do socioloških (stvaranje osećaja zajedništva kod trudnice i

medicinskog osoblja).

Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnica ima

muzičko obrazovanje ili talenat. Ova vrsta terapije doprinosi ugodnijoj i

zdravijoj trudnoći. Ona deluje na probavni sistem, krvni pritisak,

cirkulaciju, mišiće, pomaže kod stresa, postizanja opuštenosti i ublažavanja

depresivnih stanja. To je veoma važno, s obzirom da se zna kako stres može

negativno da utiče na tok trudnoće i uzrokuje komplikacije, a nedavno je

otkriveno da trudnice koje su duži vremenski period bile depresivne,

rađaju decu sklonu depresivnim stanjima.

5.2. I bebe slušaju muziku

Terapija muzikom pomaže u zbližavanju sa bebom. Sluh je prvo čulo

koje se razvija kod nerođenih beba, i one često (udarcima „iznutra“) i same
6
Muzička kultura sa metodikom

pokazuju koja im se muzika sviđa, a koja ih iritira. Takođe, pevanje

trudnice deluje smirujuće na bebu. Dokazano je da nerođena deca pamte

zvuke koje su slušala dok su bila u maminom stomaku, i da ih nakon

rođenja prepoznaju i rado slušaju.

6. UTICAJ MUZIKE NA UČENJE

Rezultati do kojih su došli naučnici dovoljno govore u prilog značaja

muzike za muzički i opšti razvoj deteta. Roditelji moraju od najranijih dana

obezbediti svojoj deci muzički podsticajnu sredinu sa iskustvima koja će

"hraniti" njihov mozak. Muzika pospešuje funkcionisanje mozga kod

kompleksnije matematike i prirodnih nauka, a rezultat toga u budućnosti

6
Muzička kultura sa metodikom

jeste pojedinac koji će biti konkurentan potrbama savremenog društva.

Ostvarenje muzičkog potencijala ostvaruje se putem podsticajne

sredine, usmerenosti porodice na dosledno i kontinuirano podsticanje

deteta u okviru odgovarajućeg kulturno-pedagoškog nivoa, kao i

kompetentnom muzičkom nastavom. Kompetentna muzička nastava ne

podrazumeva samo odgovarajući nastavni kadar već i dobro osmišljene

nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja.

Međunarodno udruženje za procenu postignuća u obrazovanju je

1988. god. sprovelo testiranje kojim se vršila procena veštosti dece u

prirodnim naukama. U ovom istraživanju učestvovalo je sedamnaest

zemalja, a prva tri mesta zauzele su Mađarska, Japan i Holandija.

Ustanovljeno je da ove tri zemlje imaju opsežno muzičko obrazovanje, koje

je deo nastavnog programa koji počinje u obdaništu i nastavlja se do kraja

srednje škole. Muzički programi u ovim zemljama su impresivni, te se,

prema mišljenju stručnjaka ovog udruženja smatra da su oni razlog visokog

postignuća u oblasti matematike i prirodnih nauka. U ovim zemljama

učenici se svakodnevno bave muzikom i imaju priliku da nauče da sviraju

neki instrument. Nastavni plan muzičkog obrazovanja uključuje i

komponovanje. Mađarski nastavnici veruju da postoji direktna korelacija

izmeću muzike, matematike i prirodnih nauka, te da muzika pomaže deci

6
Muzička kultura sa metodikom

da razmišljaju logički i kritički i da bavljenje muzikom izgrađuje karakter i

razvija celokupnu ličnost.

Neki se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na

obrazovanje. Obavljeno je na stotine istraživanja kojima je utvrđeno

sledeće:

- deca mnogo brže uče reči pevajući ih uz učitelja

- rezultati postizanja osnovnih veština učenika prvog razreda

povećani su kada im je muzika uvršćena u plan i program

- muzika ubrzava proces učenja

- muzika poboljšava čitanje i razumevanje pročitanog

- učenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom postižu

bolje rezultate iz istorije i matematike od učenika koji to ne čine

- sluh i vid istančaniji su kod dece koja se muzički obrazuju

- poboljšava se učenje stranog jezika kada se u nastavu uključi

muzika

- muzika pomaže razvoju dodatnih sposobnosti.

U školama gde je muzika sastavni deo procesa učenja postoje

izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim školama umetnosti nemaju

prednost nad čitanjem, pisanjem, matematikom ili prirodnim naukama, već

su vešto integrisane u nastavni plan i program, mada se predaju i kao

6
Muzička kultura sa metodikom

posebni predmeti. Muzikom se podstiču kreativnost i mašta. Deca

razmišljaju bistro i kritički u većem stepenu ako sviraju neki instrument.

Prema našem iskustvu muzika van škole i muzika kao školski

predmet predstavljaju za dete dve različite oblasti. Muzika koju dete uči u

školi, a pogotovu način na koji je uči, nije usmerena na zadovoljavanje

egzistencijalne i ekspresivne potrebe učenika. Naša škola obrazuje i

vaspitava budućeg ljubitelja muzike, pri čemu se često zapostavljaju dečji

razvoj i muzički zahtevi. Otuda se javlja potreba intenzivne saradnje

muzičkih pedagoga i psihologa, koja je prilično skromna kod nas, na svim

stupnjevima, počevši od predškolskog obrazovanja, preko obrazovanja u

osnovnoj do obrazovanja u srednjoj školi. Potrebno je izvršiti premeštanje

težišta na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece, među kojima je svakako

najvažnije interesovanje i muzička osetljivost.

Posebno je važno kvalitetno psihološko-pedagoško obrazovanje

muzičkih pedagoga predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.

I ne zaboravite, muzički angažujte decu od najranijih dana. Roditelji

koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih podstiču na

stvaralačku aktivnost (vokalnu, motoričku i izvođačku), koji stvaraju

okruženje u kome se sluša umetnička muzika - doprineće boljem muzičkom

i opštem razvoju deteta.

6
Muzička kultura sa metodikom

ZAKLJUČAK

Zdravlje kao baza i osnova da se čovekova harmonična ličnost

svakodnevno potvrđuje u porodici, na radu, u kreativnom procesu,

omogućava svakom biću stabilnost, smirenost, otpornost na delovanje

nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako živimo, danas, u vreme velikih

emotivnih naboja, medijskih pritisaka, tragičnih zbivanja koji doprinose

6
Muzička kultura sa metodikom

psihičkoj disharmoniji i traže, često hitnu pomoć od medicine.

Medicina i muzika dovode se u vezu, još u davnoj ptošlosti. Stari

narodi su patnju i bolest često odklanjali uz pomoć magijskih rituala čiji

pratilac je bila muzika. Već su sledbenici velikog Pitagore lečili muzikom

groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog

sklada čiji je proizvod i čovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi

čoveku, kod koga je taj sklad poremećen, brže se vratilo zdravlje, često uz

učešće starih instrumenata.

Tako je MELOTERAPIJA počela da se razvija. No, tek od XIX veka

lekari, posebno psiholozi, počinju da proučavaju lekovito dejstvo zvuka,

harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u procesu lečenja i

poboljšanja stanja obolelog čovečijeg tela i duše. Naročito se u savremenoj

psihijatriji postižu odredjeni rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj

muzike vodi obolelog na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja.

LITERATURA

 Habermeyer, Sharliene (2001): Prava muzika za vaše dete. Preveo sa

engleskog Miloš Đerić. Čačak:Inter Gradex Trade.

 Manasteriotti, Višnja (1969): Muzički odgoj na početnom

stupnju.Zagreb: Školska knjiga.

 Radoš Mirković, Ksenija (1996): Psihologija muzike. Beograd: Zavod

6
Muzička kultura sa metodikom

za udžbenike i nastavna sredstva.

 Stojanović, Gordana (1996): Nastava muzičke kulture od I do IV

razreda, Priručnik za učitelje i studente učitečjskog fakulteta,

Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

 Jovanović, Radomir ( 2006 ) : Veliki leksikon stranih reči i izraza,

Beograd – Alnari

 Enciklopedija Britanika ( sažeto izdanje, knjige VI i X ) – Politika -

Beograd 2005

 Internet : yumama.com, bebinsvet.com, elefmagazin.com,

google.com, wikipedia.org …

SADRŽAJ

1. Uvod ..........................................................................................................1

2. Značaj muzike kroz istoriju ........................................................................2

3. Ispitivanje u vezi uticaja muzike na razvoj deteta.....................................3

4.Zašto je bavljenje muzikom važno za dete.................................................7

6
Muzička kultura sa metodikom

4.1. Muzika pomaže razvoju govora.........................................................8

4.2. Lakše se uči matematika...................................................................10

4.3. Razvija se intelekt..............................................................................10

4.4. Podstiče druželjubivost.....................................................................11

5. Muzikoterapija .........................................................................................12

5.1. Muzikoterapija u trudnoći .................................................................13

5.2. I bebe slušaju muziku.........................................................................14

6. Uticaj muzike na učenje ...........................................................................15

Zaključak ......................................................................................................19

Literatura......................................................................................................20

Sadržaj...........................................................................................................21