Sta*pa - ,,Eetuftistale|"

Znadaj tehnologije u istoriji Etampe istican je dve

generacfre pre Harmsvorta i posle Keniga (v. str. 157)'
kadaje Amlrika od Britanije preuzela vodstvo u Stam-
narskoi tehnolosiii (rotaciona Stampa).Ipak, popular-
no novlnarstvo ijje podivalona tehnologiji, kao Sto ni-
su ni razlozi za odbranu ,,starog" novinarstva- Sa ove
strane Atlantika, Tajms, dominantan predstavnik
Stampe u Londonu, i sam je tretiran kao ,,detvrti sta-
IeZ " iokom tridesetih, detrdesetih i pedesetih godina
XD( veka. Pri6a se da je istoritar Makoii skovao ovaj
izraz, madaje vide mislio na novinarsku galedj-u 9
Parlamentu nego na Tajrns ih na Stampu u celini
Sredr$ovekovni koncept ,,staleZa"- sveitenstvo, ple-
mi6i i narod - razbijen je u revolucionarnoj Fralcu-
skoj, ali je u tragovima ostao u Britanijii, u oba doma
Pailamenta. Novi ter:nin ,,detwti stalei " upotrebljen
je kao naslov knjige o Btampi kojuje 1850' napisao no-
vinar E Najt Hant. Owi izraz prihvaien je ne samo u
Britaniii ve6 i u nekoliko drugih ewopskih zemalja, pa
dak i u SAD. Zaista, u )O( veku, ameridki dasopis.Ra-
d,iod.ifuzija (Broadcasting) ponosno ie na naslovnoj
strani odStampati redi ,,Cetvrti staleZ".
Tajns, 782L. opisan kao ,,najbolje novine koje
ie svet ikada video", bio je skup, nisu to bile ,,novine
za narod", i izgubio je neito od svoje dominacije u
Britaniji poito su takse 1836. smanjene, 1855.ukinu-
te, a takse na papir ukinute 1861. Metlutim, mnogo
pre toga, u Njujoiku je uvedena ,,po5ta sa cenom.od
iednoJneniia", pre nego u Londonu, a prve uspe5ne
titi su nlujor5ki So'n (Sun) (1833), koji je
"o"i"-e
osnovao ne bai imuini Etampar BendZamin Dej. Ka-
da ih ie napustio, prodavalo se 34.000 primeraha,
najdeSie na uglovima ulica. Ve6i deo informacija od-
noiio se na obiine ljude - i na policiju' Potpuno izmi-
iljeni prikaz Zivota na Mesecu, ,,MeseCevaprevara"'
bio -ie deo zabave koju je PruZao.
Inovativniju i sveobuhvatniju viziju imaoje nju-
jot{l<t Herald (Herald) (L83il Di:elrnsa Gordona Bene-

2631
I
ta. ,,Moja ambicija", pisaoje Benet (1795-1872), roden pravima, koji je Kongres doneo 1791, izloZeno je da
u-Skotskoj, ,jeste da odhovinske itampe napravim ve- ,,Kongres nede napraviti uikakav zakon koji se odno-
liko telo i stoZer vlasti, dru5tva, trgovine, firiansija, re- si na utvrtlivanje religije, niti 6e zabraniti njeno slo-
ligije i cele ljudske civiJizacije..,Relgija je imala vaZnu bodno sprovoclenje; niti ie uskradivati slobodu govo-
ulogu u ovom iistu: ,,Jedne novine mogu viie du5a da ra ili 5tampe". Ovaj amandmaa napisan je naizgled
poSaiju.u ra.j i vi5e 4jih da spasu od pakla nego svi klu_ jednostavnim jezikom i uticao je na potonju amerii-
bovi i kapele g Nj"jglF".,. Isti samouvereii pristup ku istoriju, ali 6ta €e konkretno znaditi u okolnosti-
imao_te!n. G. Benet Miadi (1841-1918):on je finansi_ ma koje se menjaju, ostalo je sudovima i javnim ras-
rao Stenlijev odlazahuiAfriku da bi prona5io Living- pravama da pokaiu, To nikada nije bilo sigurno. Su-
{on1 jeD-e9lenelove vibiie bila je i tehnologija. BenJt dija Lirned Hend rekao je da ie se ,,pravilni zakljud-
Stariji 1854. eksperitnentisaosa metodoir-Btamoa- ei pre dobiti od velikog broja govornika nego u bilo
pom.o6uoti€ka slovana metalnoj plodi, a ne pomo- kojoj wsti autoritativnog izbora", dok je sudija Oli-
lrja
6u samih slova. Ovoje bio pravi izum i od seciamdese_ ver Vendel Houms (1841;1935) upotrebio metaforu
tih godma.Xlx
tm godina XIX veka
v_ekaStampanje
Stqm.panje pomoiu stereotipa
por.rocu stereotioa ve-
ve- ,,slobodnotrZi5te ideja". Stampa 6e drugadile tretira-
9ma 99laiirlo. U Paritu, dasopisSfornpa (La presse)
je vei 1852. koristio-ov{ procei dtampaqja
ti radiociifuziju (v. str. 295); ona Cebiti regulisana pro-
pisima. Jedan od razloga bio je taj 5to bi zbog manjka
.Jedanaest goduu pre tog izuma, Horas Grili prostora u radio-spektru, da nlie ureclen, ,,mno5tvo
(1811-18?2), tvorac izraza,,Idi na zapad,rriadidu, idi govornika" zvudalo besmisleno.
na zapad", koji se novi'iarstvom bavio pre Beneta, ian- Pravne odluke i javni podaei upleteni su u ras-
sirao je njujorikj T"ihiun (Tribund. ..veliko moralno prave o monopolu. Donoie4ie i sprovodenje antimono-
polskih zakonskih odluka, koje su i same bile uzroci
sukoba miSljenja, kao i interesa, koncentrisalo se na
izraz ,javni interes", takode proglaien u ,,doktrini po-
je je Marks siao iz E !tenja", koju je Federalna komisdia za komunikacije,
Engels,v. str. 158),ne sa sediStem u Vaiingtonu, razvila 1934. federalnim
6evesti, odbijajudi da Zakonom o komunikacijama, Ova doktrina daia je
dvostruki zadatak komentatorima - da posvete odre-
deno weme kontroverznim pits''iima od op3te vaino-
ne", kojeje osnovao Rejmond (L820-f.869),nrla- sti i da omogude da se u razumnoj meri duiu suprotsta-
di izveStad iz tima, imao je toboie izbalansi- vljeni stavovi u vezi s tim temama. Ta doktrina, na-
ranu politiku, u eksplicitno odvajajudi,,vesti" ravno, nije preZivela ukidanje administrativnih ogra'
od ,,stavova",,,Mi ne daje sueu drudtvu pot- nideqja elektronskih medija u Americi osamdesetih i
puno tadno ili potpuno ono Stoje dobro ieli- devedesetih godina XX veka, ali Prvi amandman je
mo da zatlrZimoi a ono Stoje loEe da is- preZiveo. Samo iz ovog razloga istorija meda u SAI)
korenimo i ispravimo. razlikovala se od one u svim ostalim zemljama, a jed'
na od njih, Svedska, imala je stari zakon o Stampi iz
1766, koji je Stitio slobodu izraiavar$a.
Od poietka, Stampa u Njr{orku bila je samo deo
ameridke 6tampe, koji nikada nije bio centralizovan i
koji je nastavio da se oslanja na lokalnu bazu. Isto se

2651
 stati nastav5i pred samo ukidaqje takse. Kada je spu-
stio cenu sa tri najedan peni - i duplo povedao obim -
ol"'ah je dobio dva puta viSe ditalaca od Tajmsa.'Ia-
ko$e, za njega je radio jedan od najpoznatijih novina-
1863.godine, je detwt miliona primeraka ra u zemlji sa sreiline viktoriianskog doba, D. A Sala,
dnevno, i tada se da ima n4iviBeditalaca na koji je doprirrosio Dikensovim Donzadim retima (Hou-
svetu. (Podjednako rasprava bilo je oko toga sehold,Word,s)(1850). I sam Dikens bio je prvi urednik
Dejli njuza (Daily News) (L842).
I(oliko su britanske novine i razliditi delovi nasi-
dili su Mali Petit Parisien) 1876,Jutro je drugaiije gledali na ukidanje talsi i poreza na papir
(Le Matin) !882. i, (Le Journal) 1889.Dok je - i tal<se na oglaBavanje - od strate5ke je vainosti za
?ojrzs.u Britaniji svoj poloZaj zbog konkurenci- istoriju britanskih medija, Tboiarine na papir, uvede.
je u Londonu posle Zakona o taksama i ne za vreme vladavine kraljice En - a kasnije poveca-
ukidanja taksi, XIX veka cvetalaje Stampa ne - radikali su smatrali za ,,takse na znanje", a Mor-
koja je izlazila u zemlje.U Londonuje ning star (Morning Sfar) je njihovo ukida4je poztlra-
1864.bilo osamnaest novina, a u unutraEnjo- vio redima da je to ,,veoma vaZan dan u svim engle-
sti dak devedesetSest. Bejns, vlasnik liberal- skim kalendarima". Za Dejli telegraf od osnovne va-
nog Lidsoaogglasniha Mercury),mogaoje po- Znosti bilo je to da Ceod tada izdavaqje novina ,,uslo-
nosno da objavi da od rog godi5njegbroja od 546 vljavati samo komerciialna pravila". Neie jedino novi-
miliona primerala 340 miliona predstavlj{u ne biti na dobitku od opoziva. ,,Svakawsta kajiievno-
novrne 1z sti imaie koristi od toga - Sekspir, Milton i Seli", kao
IGajem XD( i u DO(veku engleska Stampa iz i ,,}:njiZevna dela za ditanje u vozu, na Standovima V
unuhafnjosti izgubiie dosta od svogutic{a, kada su, H. Smita". Opozivanje ovog zalona piscima je otvara-
iz mnogorazloga, informacije - i zabavatakode - pre- ... 1o ,,izuzetno veliki prostor za aktivnost genlja i talen-
ta, koji nikada pre nisu imali".
Podriav{u6i Ridarda Kobdena, koji je visokopar-
ji je 1855.poCeoda se po ceni od jednog peni- nim jezikom isticao moralne potrebe za slobodu ita:n-
ja, privukao je iitaoce zemlje zahvaljujuCi talen- pe, kao i za po5tu po ceni odjednog penija (v. str. 184),
lovanom I veoma .om vodstyu C. P Skota Dejli telegraf dodaoje da ie u bududnosti novine biti
(1846-1932). vesti na njegovoj nasiovnoj ,,mo6niji i pouzdaniji autoritet od bilo kog ,ministra
straai pojavile su se 1952,osamgodinapoStoje unutraiqjih poslova ili zvanidnog cenzora Stampe".
nJegpva $ampanJa u London, a iz imenaje Inte.resantno je kori56enje redi ,,autoritet", koja je u
izbaCeqa red Maniester. Skot je rekao da od televiziie r!_ viktorijanskom redniku bila znatajaa kao i rei ,,na-
nede modi ni5ta dobro da ispadne: rei je bila pola latin- pretlak" (v. str. 164). Ona ie se u )O( veku mnogo ko-
ska, apolagrdka. i ristitit vezi sa radiodifuziiom. Za Kobdena, koji je
Skot i njegova pdrodica zamislili st Mandester 1834::napisaoda je ,,uticaj Etampe na javno mr{enje
gardijan kao ,,kvalitetire novine", britanski izraz, a karakteristika moderne civilizaclje", stav je bio va-
?ajnzs zu pedesetih goctrina)O( veka smatrali za takve Zniji 6ak i od infornaclja. A to je napisao u vreme kada
novine, pa i dugo posle toga, kadaje izraz,,Eetrti sta- su se hrabro borili, a Cesto bili i zatvarani n4jagihaili
leL" vet iza$ao iz mode: Deili teleeraf ie snadao u istu urednici i distributeri radikalne Stampe, odnosno za-

267ll
govornici neoporezovanihnovinq koje su vigovci i to-
rijevci swstavali u ,,!tampu za siromahe".
Njihov protest proguta6e iartizam, otvoreni rad-
nidki pokret koji se za demokratske slobodeparalelno
borio, ponekad protiv aipowemeno zajednosa Kobde-
novom ligom protiv zakona o porezu na uvoz robe, ali
uvek protiv ,vigovstva'1.Ve6ina radnidkih voda, pre i
posle dartizma, verovala je da je ,,znanje mo6". Ovaj
moto bio je odStampanna svakom izdanju neoporezo-
vanog Siromahouog gh,rd,ijano.(Poor Man's Guar-
dian), prviprtt iza3ao1831.Takode su verovali da zna-
nje, pod kojim su podrazumevali neEto vi5e od infor-
macija, moie da se stekne iz pamfleta i knjiga kao i iz
novina, ukljudujudi, dok su postojale, uticajne iarti-
stidke novine, oporezovirnuSeuernu zuezdu(Northern
Star), koje je 1838. osirovao dartistidki voda Fergus
O'Konor (L794-1,85 , a prvo su bile Btampaneu Lid-
su. Zuezda je objavljivalir mnoge infor:nacije koje nika-
da ne bi dospelena stranice Ta.jmsa, crpeii izvore lo-
kalnih dopisnika, ali du-vajuii mesto i za poeziju. Po-
stojala je i dartistidka proza. Zuezdaje zaradivala no-
vac podjednako svojom reprezentativnoiiu kao i pod-
sticanjem na razmiSljarije.
Svaka drZava imd svoj kljudni datum u istoriji
Stampe. U Francuskoj bila je to 1881, kada je, posie
dugotrajnih i sveobuhvatnih rasprava, novi zakon o
Etampipodeouzbudljivom re6enicom,,La presseest Ii-
bre" (,,Stampaje slobod'na").Ilklonjena su stara ogra-
nidenja, ukljudujuii i to da novine moraju da daju de-
pozit za sludaj kazne i,a klevetu i ostalih prekrBaja.
Tajm.s je u Londonu pozdravio ovaj zakon reiima:
,,Boijoj Btampi nisu potiebni izli5ni zakoni." U Nema6-
koj su 1848.uklonjena sva ograniieqia u vezi sa Stam-
pom, ali su tri godine kllsnije waiena.
Krajem tog veka u nekim zemljama,poput impe-
rijalne Indije, jo5 su se donosili novi represivni zakoni.
Bizmark je 1878. primenio o5tre mere na socijalistid-
ku Stampu, a iste godine, daleko odatle, indijski Zalon
o Stampi na narodnom Sezikustavio je nova ogranide-
nja na novine na narodirom jeziku. Tri godine kasnije,
1268
u Zakonu o Stampi u Japanu iz 1875. izloZenoje da
,,ministar unutrainjih poslovamoZeda zabrani proda-
vanje ili distribuciju novina ili, ako je potrebno, da ih
oduzme, kada se smatra da sadrZedlanke koji naru5a-
vaju mir i red i1i povreduju moral". U mnogim zernlja-
ma bilo je teiko sprovesti zakone o itampi. U carskoj
Rusiji postojalaje tajna Stampa,kojaje direktno utica-
la na politiku.
U svim dlZavama,u bilo kakvom obliku daje po-
stojao zakon, Stampase do 1900. godine udwstila kao
sila u druSfi.'u na koju ie morati da se raduna u sve vi-
5e demokratskoj buduinosti, kao ito se dinilo u autori-
tarnoj proilosti. Stampa ie ostati osnomi medij dugo
poStosu se pojavili elektronski mediji, a dasopisi,knji-
ge i enciklopedije ie cvetati poxed novina. Tehnologija
nije bila odludujuii faktor. Prvi informatirmi bilteni u
Australiji pisani su mkom, ah Sandej mom.ing herald
(Sunday Mornin g Herald) osnovanje 1831,a od 1840.
podeoje da izlazi svakog dana. Deset godina kasnije u
svakom kanadskom gradu izlazile su neke novine. Da-
leko od gradova i njihovih predglada, koja su se 6ilila,
Sumesu sedeneda bi se dobila drvna celuloza.
Plocesi prornena bili su sloZeni, a kako je cena
Stampanjapala a poveiao se broj ditalaca,novine koje
nisu tvrdile da su ,,kvalitetne novine" sve viSe mesta
posve6ivalesu zabavi, a sve marje informacijama. I
stil im je bio neformalniji. Pa ipak, ni takozvani ,,ta-
bloidi" nisu bili standardni proizvodi, kao Sto se navo-
diio u nekim istorijama novina. Oni se nisu takmidili
samo jedni sa drugima vei i sa ostalim medijima ko-
munikacije i sa dlugim proizvodima koji nisu bili u ve-
zi sa komunikacijama, a koji su desto oglaiavani u sa-
mlm novinama.
Kako je prodaja noviua rasla, postala je jo5 kon-
trovelznija oduvek kontroverzna uloga novinara, ljudi
koji su sakupljali vesti - do devedesetihgodina XIX ve-
ka bilo je veoma malo Zena- i ulednika ktji su birali,
aranZirali, predstavljali i tumadili vesti. Sto je najva-
Znije, pojavile su se nove generacije preduzetnidkih
vlasnika. U SAD, Vilijarn Randolf Herst (1863-1951)i
26el
 vorili o tome da ,,publici treba dati ono 5to traZi". Ne-
kima je izdava5tvobilo posaokao i svaki drugi.
Roman,6iji se obim od tri toma, koliko je pisano
podetkomveka, smanjivao,nestadedevedesetihgodina
XD( veka.I dalje,mettutim,bioje glavaahfiZevna vrsta,
ali Gisingui Henriju DZejmsu(184&-1916), velikim ame-
ridkim romanopiscimakoji su Ziveliu Engleskoj,Cinilose
da sadanovinari przuzim4juinicijativu, s tim 5toiza njih
stojesumnjivi izdavadi.Isto se dinilo i istoridaruV E. A.
Lekiju (183&1903)kadaje 1888.pisao poslenesre6ne
U Britaaiji, kojije posle1900.zarad pogibijeadvokataHenrija Mejna (1822-1888)i pesnikai
novina napustio (ali ne i enciklopedije),kupio hitidam Metjua Amolda (1822-1888).,,IhjiZevni tale-
?cjrzs 1908,nije bio magnat koji 6e se okxenuti nat", izjavio je on, ,,pretvarase u prah i apsorbqjeu
,,davrljanju". Pesniki Li Hant (178,1-1859) po- dnevnoji nedelinojftampi." ,,Mislim", zakljudioje, ,,ila
krenuo je novine pod t Caurljanje tohomnede- nikada nije postojalazeurljaili vremekadaje toliki broj
Ije (TIrc Weeh'sChat) izvauednih kqjiievnih talenatabio toliko poweCenpisa-
1881.DZordi Njuns 1-1910)polrenuo je Sva{ta- qju delakoja su u isto weme alonimna i efemerna"
ru (Tit-Bits), opisa r o ,,prve svaBtarskenovine", Trinaest godiaakasnije,u godini u kojoj je umrla
koje su se sedam kasniieprodavaleu 350.000 lraljica Viktorija joEjedan, sadapoznatiji, istoridar DZ.
primeraka nede[no. nsvort je to pozdravio kao M. TYeveljan(1876-1962),koji ie u )O(veku ostaviti tra-
,,poCetakrazvoja koji promeniti celokupni izgled ga u tumadenjupro5losti,mogaoje da se Ualiu iasopisu
novinarstva". ,,stotinama i hiljadarna de- Deuetnaestiueh(TheNineteenthCerzfzry)da su Filistej-
daka i devojdica" koji lmemate osnovane ci saclrauzeli Kovieg zsreta, pod dimeje podrazumevao
1870.Zakonou o Stamparskupresu. Izraz ,,Filistejci" pozqjmioje od Ar-
_ Podatat
.r'od.atardaje
claJe izniredu pet i Sest
tzlriedu pet Sestmiliona
miiiona prime- nolda,za kogasu Sezdesete godineXD( vekabile period
raka _novinapo ceni odjednog penij4 nedeljnih i me- formiranja XD( veka ,,Ilovieg zaveta'',imaoje, narav-
seinih, cirkulisalo samo u Londonu 1881. Eodine no, duZuistoriju od izraza ,,dehrrtistaleZ".
smatr_anje ,,izvanrednim fenomenom modernJg we- Vaino je da se previ5e ne pojednostaveprocesi
mena", ali to nije bilo toliko ,,moderno,, kolikoie di- koji su uticali, kako na novinarstvo i beletristiku, tako
nilo. Niti je biio toliko direktno povezano sa Zalo- i na 4jihov hronolo5ki sled. Kao i u frlmu, neophodno
nom o obrazovanju kab Sto je bilo predloieno, dak i je preskoiiti odredeniwemenski period. Jezik uzroka
tada. Pisac Vilki Kolins (182rL1889) jo5 1858. napi- i posledicanije odgpvarajudi.Ni samArnold nije bio si-
saoje (anonimni) dlanaLk
u Dorzo6im reiima oodia- guran da je Kovdegzaveta,opis koji on samne bi upo-
slorrom ,,Nepoznata prtblika". Pismenost se poveda- trebio, bio taian dak i sredinomvek4 u zlatnom dobu
vala i pre zlr*iiil'uiiti-te je postojalaveiika po- Btampe,po Tbevel.janovom miSljenju. Arnold, zastup-
treba za mnogo drugadijim materijalom za ditanje od nik ,,ljubaznosti", u biti inteiel:tualac, bio je u suStini
onog koji je nuden obrAzovanim d.itaocima.Osamde- nezadovoljanulogom komunikacija uopite:
setih i devedesetih godina XIX veka ideal obaveste-
ne .,,publike" ustupaoije mesto realnostima ,,trZi- Jedan6ovekiz sretlnjegstaleiamisli daje najviiataE-
Sta", kako u tako i u ekonorriji. Radikal- ka razvoja i civilizacije kada se njegova pisma prenose
ne sile su se smanjile nisu samo konzervativci go-
27Ll
1270
 dvanaestputa dnevno iz Ajlingtona u Kembervel...i
kada na svakih ietiryt sata vozovi idu izmedu ta clva
mesta On ne smafrradaje bitno to Stoga vozovisarno
prevezuiz uskogruaog,jailnog ,ivota u Ajiingtonu do
uskogmdog,jadnog iivota u lGmbervelu
Ovakav stav prema komunikacijama
pratio je i strah od prava glasa, a kadaje
nekima dato pravo 1867.i 1884,istoje bio nepo-
verljiv i prema prvim novim glasalima, ,,demokratiji -
kako ih ljudi rado nazivpju". ,,Oni imaju mnogowlina,
ali, uopiteno gled4iuiii nisu razumne osobekoje po-
Stenoi ozbiljnorazmiFliaju."
,,Novo novinarst.vo"- a Arnold je moZdaprva
osobakoja je upotrebilziovaj izraz - smatraoje on, bilo
je ,,luckasto",jer je poliu5avaloda privude ditaoce.koji
su tek skoro dobili pravp glaea.Arnoldov uticaj na kul-
turoloike studiie u )O(reku biCeizrzetan (v. sh. 301),
ali u svojeweme zabanr je.ve6inom izuzimao kadaje
razmi5ljao o uJoziStanipe.Stavi5e,nije pailjivo ispiti-
vao ni stavoveljudi koji nisu imali pravo glasapre za-
kona o reformama 1867.i 1864.Kao inspektor 5kola,
onje pesimistiCnogledaona mogudnostiStampeda slu-
ii kao sila u obrazov4qju.Medutim, pisci kojl zu se
smatrali ,,hriBdanskimisocijalistima", bili su optimi-
stidni,a DZ.M..Ladlor:lje1867.twdio da iako ,jeftine
novine i iasopisi" verovatno ne mogu da se ,defrniBu
striktno kao obrazovnii':
Oni su veomamo&ri,pa bilo to dobroili lo6e,madaje
u celini gledanodobro...Ia}o postojemnogi gresii ma-
ne novinskeStampi, danainji raclni dovekje dovekko-
ji posedqlepotpunije informacije, bolje rasutlivaqie i
vecesimpatjje,dobiieneiz novina po ceni odjednogpe-
nija. nego6toje im?oracbrikod pre trideset godinako-
ji je morao da sezqdovoliiogovaranjimai giasinama.
Naravno, najreditiji radnici, ukljuduju6i i biv5e
iartiste, pozdravili su Lao veliku pobeduukidar{e tak-
si 1855,na godilnjicu Magla Cartae.
1272
. Poito je osvojena ta veiika pobeda, ono Sto 6e
uslediti bi6e prilidno ironitno, dak i za optirniste. ViSe
je bilo ogovaranja i glasina 1900. nego 1800. Ve6ina
onih koji su tek nedavno dobili pravo glasa okrenuli su
se Stampi kao razonodi - da.ki bekstvu - vi5e nego in-
formacilama i znanju - ili poeziji. Tomas Rajt, Arnol-
dov ,,radnidki" prijatelj, koji je voleo ironiju, nije vero-
vao ni Zakonu o obrazovanju iz 1870. ,,Produiavanje
osnoynog obrazovanja...ako se ostane na tome, daCe
nam veliki broj ljudi koji mogu da ditaju policijske iz-
ve6taje niiih vrsta nedeljnih novina i nede ieleti da di-
taju mnogo toga drugog." Osnivad popularnih nedelj-
nih novina .Rejnoldsoue uesti (Reynolds News), koji je
ostvario vetki tirai time 3to je objavljivao i drrrge
stvari a ne samo politiike informacije, ukljudujuCi i
,,policijskeizve5taje", i samje bio bivii iartista.
Pa ipak, DZ. V M. Rejnolds (1814-1879) nije bio
veii osnivad novinarstva, koje de dobiti naziv ,,novo uo-
vinarstvo", od Harmsvorta dvadeset godina kasnije.
Bio je to pogre5an pridev. Pre XD( veka, zabava (ili Ia-
zonoda)bilaje vaina kao i informacije u mnogim novi-
nama, posebno u onim Stampanim nede[om, koje su
prodavali deiaci uzvikujuCi njihova imena na ulicama.
Osamnaest takvih novina postojalo je 1812, a nekoliko
je bilo uletteno za ditaoce iz ,,radnidke klase". Sand,ej
tajms (Sundary Tirnesi, koji se pojavio 1821, originalno
se zvao Nju obzeruer (New Obsenser)- Obzerver potiEe
iz 179L. - a Belou Eivot u Londonu i sportsha hroniha
(Bell's Life in London and Sporting Chronicle),koji se
pojavio 1822, oglaBavaose kao ,,kombinacija NEDELJ-
NIH VESTI sa bogatom RIZNICOM MODE, DOMI-
SIJATOSTI i DIJHOVITOSTI i interesantnih DOGA-
EAJA iz VISIH i NIZIH slojeva". On ie 1886, odgova-
rajuie, biti pridruLen Sportshom &iuotu (Sporting Life).
JoEjedan Belov pr oizvod, Behv nedeljni gLasnih
(BeII's WeehlyMessenger)(1796-1896), takotle se fo-
kusirao na zlodin, skandal, seks, katastrofe, epidemije
i konjidke trke. Isto je bilo i sa Veslima iz sueta, koje st
joi postojale,a Iansirane su 1843,kao i sa brojnim pu-
blikac{iama Edvarda Lojda, koje nisu preiivele. Lojd
qna
z tolI
 teljima viSe ,,ne postoje", ,,Svi na$i veliki pisci pi5u za
(1815-1890)je svoju zapodeo,poput velikog obidan narod."
broja iartista, kao novina i knjilar u london- Zato, u ranom XD( veku, viie se raspravljalo o
skom Ist Endu. U vu prvi put se oprobaono- Etampi nego o pristupu infornacijama ili unapretliva-
viname Peni sandej i policijska gazeta (Penny nju obrazovanja Novine su bile sinbol kao i medij. Vol-
Sundatt Times and . 's Police Gazette), a dve go- ter BadZot (L82&-1877), urednik Eftonomista (The Eco-
dine kasnde lansirao Lojdoue ilustrouane nedeljne nomist), koji nije pripadao vigovskoj tradiclji, citirao je
nouine(Lloyd's Sunday Newspaper),prve poznate Dikensove reii da je London ,,poput novina,
novine koje 6e se u milion primeraka, poBto Sveje tu i we je nepovezaao, U nekim kudama ima sva-
je naslov promenjenu ovenedeljneuesti (LWd's kakvih wsta ljudi; aii kuie su povezane isto koliko i su-
WeehlyNews).Lojd je kapital od prodajelaksa- secli na spiskovima rottenih, venianih i umrlih,"
tivnih oilula Deda Badiot je mislio da je njegovo doba bilo ,,doba
Zato, da} i pre XIX veka,pre negoStosu lasprave" i verovao da su novine i iasopisi neophod-
Sirenjepismenostii ieleznice obezbedilinovi- na sredstva za formira4ie stavova i omogudavanje
nama do tada nevidene za pove6aajetira- rasprava. Ipak, on se tu nije zaustavio. Oduievljavao
Za, ,,I(ovdeg zaveta" u nije u tolikoj meri tre- ga je kontekst u okviru kojeg je komunikaciia - ili
tiran s poBtovanjem Bto je TYeveljan predlagao,
njen nedostatak - bila mogrr6a. Smatrao je da dok god
oslanjaju6i se na tradicije. Pa ipak, vigovske postoji obrazovna dimenziia u Sirenju ideja, bi6e i
tradicije bile su jake veka. Zaista. novi vi-
dru$tvene i politidke dimenzije. Za njega je bilo nepo-
govski dasopis, Edinbur{ki pregled' (Edinburgh bitno da u politici ,,vladavina postaje liberalna u istoj
Review),osnovaa1802;gtampaje opisalakao ,,sadi- meri u kojoj se snaga javnog m4jeqja poveCava". No,
da li 6e ostati liberalna?
Pre BadZot4 pre Arnolda, pa 6ak i pre Dikensa,
drugi romanopisac, Edvard Bulver Liton (1803-1873),
u delu Englesha i Englezi (Englond and the Englisll
(1833), raaoj analizi Britanije prikljudio je i poglavlje
o itampi u kojem je gledao i u budu6nost i u proSlost:

Da se novine koje ko5t4ju sedampenija-..prodqju za

dva. koji bi rezultat bio? Pa, kada bi se prod{a pro$!
novine kao ,,nag'boljei uredivaCezemlje. rila sa onih koji su pladali sedampenija na one koji
Oneu sebine sailrie elemente znanja, vei i pod- mogu da plate dv4 morala bi da se konsultuje nova
stiEuna udenje...N tnoje videti ljude mettu ko- vedina,moralo bi da serazmiBfa o osedanjimai Ze[a-
Je novlne nlsu bi se prepoznaoveliki broj ma siroma.Enijihljudi negodo tada; i tako bi doSlodo
raznolikih koje ovi proizvodi odmah i novog uticaja mi3ljenja na na5e odnoseri dru5tvu i
naie pravne odredbe.

Liton je takode pokrenuo i druga pitanja, neka

su ve6 bila poznata, ukljudujudi i odnose izmeilu ,,pri-
wZenosti" i,,objektivnosti slobodne3tampe".

275ll
 Isto ovo pitanje postavljeno je u poznom XVI
veku u Americi, baB ur godini kada je donesen Prvi
6
::
mada je Stampa imala jednog konzervativnog brarrio-
ca, DZordZa Kanin ga (L770 -1827 ), bududeg premijera,
koji je u mladosti uretlivao dasopis,Aztiiahubinac(The
Anti-Jacobin) i 7822. 'r obraCanju svojim pristalicama
u Liverpulu istakao ,,veljku snagu javnog mi5ljenja
amandman, po kojem ib se razlikovati dalja ameridka otelotvorenu u slobodnoj Stampi". On juje dak upore-
istorija media. Prema rniSlienju DZona Fenoa, prvog dio sa snagompale.
izdavaia Gozete SAD of the Utlited States) Nisu svi liberali bili toliko odu5evljeni. Istori
(1789), swha novinaje ;,da podstiiu stvaranje stavova
dar i sociolog Sismondi (1773-1843), oZeqleniz poro-
samih ljudi i da isti6u svoje administra- d.iceVedZvud,piSuii iz Svajcarske i Ita[je, L823' bez
cije tako Sto i9 izlagati . Koje su to ,,po- uvijanja je primetio da dok je ,,dnevna Stampa pred'
Steneideje"? Sta su ,,di "'! Gazetu, na dijoj je na- stavljala silu", njen cilj ,,nije bilo javno dobro, vei do-
slovnoj strani stajalo ,, drZavne
sadaEnje bijanje lto vedegbroja pretplatnika"; a Dion Stjuart
unije", dotirali su Alekdandar Hamilton i Federalistid- Mi1 (1806-1873), sin Bentamovog bliskog prijatelja
Diejmsa Mila (1773-1836), rnilitantnog utilitariste
koji je ivrsto verovao da je potrebno podsta€i javno
mnjenje, jasno je rekao daje ,,vi6epretvaranja i hipo-
krizije potrebno za bavlenje knjiZevno66u,a pogoto-
ttani mogu neko vo trooinatt u, nego Bto treba vlasniku bordela"' Ova
slika 6e se iznova wadati. U meduwemenu, Robert
uzrlati u njihovo Pil (1788-1852), konzer-vativacdrugadijeg porekla od
Vilijam 1835),medu piscima po- Kaninga, primetio je da se javno mi5ijenje sastoji od
bornik bezrezervne dija se spisatelj ska kari- ,,velikog zame5ateljstvaludosti, slabosti, preclrasuda,
jera protezala na obe Atlantika-prvouAme- lo6ih oseianja, dobrih osedanja,twdoglavosti i novin-
poelavlia".
skih -Cak
ve. U PolitiihoftL (Political Register), prvi Put i onda kada je o Tajmsu polelo da se razmi-
Stampanomu 1810. u verziji za ilva Penija, Stjakao o detvrtom staleZu za sebe,mnogi su ga laiti-
kovali. Metlu kritidarima bio je i Vilijam Hazlit
(1778-1830), koji je 1823. napisao briljantne esejena
mom Petar Bodljikavo prase. Pridalo se da se Eegisfor temu ,,Dulr ovog doba". Iako je priznao d'ase Tajms s
od 40.000do 50.000primera-
1816.prodavaou tiraZrLr pravom opisuje kao ,,vgdedidasopisu Ewopi", Hazli-
ka nedeljno.Metlutim,nije mogloda setwdi daje Ko- tu se to nije svitlalo. ,,Cini se kao da nije samo Stam-
bet baratao samo Njegovo grubo novi- pao pomo6u parne maiine ved i da je tako napisan."
narstvo direktno je ka politiikoj akciji. Podna- Suprotno niemu, Pil, uznemiren podr5kom svog mo€-
slovnjegovog Sirornahov prijateli (The Poor noe urednila Tomasa Barnsa (1785-1841) parlamen-
Man's (1826) b'ioje ,,OdbranaPrava onih ko' tarlim reformama tokom o$nih godina izmedu
ji Radei Ratuju". 1830.i 1832,nazvao ga je ,,velikim, glavnim i modnim
U Kobetovim postojao je element zagovornikom refor:ni", dok ga je torijevski pandan
konzervativnosti, ali engleskih konzervativaca Edinburihom pregledu,'IroneseEni pregled, osnovan
1809, opisaokao ,,najraskalaBnijegod svih londonskih

Mnogi od njih bili su 2771

]l276

novina i najbesramnije nedosledrog bilo demu sem
zlobi ili pahosti". i Mettutim, ovi novinari nisu bi.li obudeni za taj posao, a
Barns je sigurno sludao svoje ditaoce, ali pozna-
juCi politidke teZnje mnogih od njih, smatrao je da u
istorijskim trenucima, poput krize Zakona o reformi
1831, mora i da ih pokrene, a ne samo da ih slu5a.
Tajms je bio ,,Gromovnik". On je u knjiievnosti bio
ono Sto je brendi medu lpi6ima. ,,Tipidnog Engleza ko-
ji prilidno sporo razmi6lja... treba podstaknuti. On je-
de teletinu, ali ne moZeidaje svari bez iaiice brendija,
on zadovolino drema sa svojim predrasudama, koje
njegova uobraienost ndziva stavovima; mora iz topo-
va da se puca da bi se dbprlo do njegovog sabijenog in-
telekta- kalo bi razumeo smisao vaiih reii." Barns se
fokusirao na svoje ditadce iz srednje klase, od kojih je
ve6ina 1832. osigurala pravo glasa, ali ono Btoje govo-
rio odzvanjaCeu drugadijem jeziku drugih urednika u
mnogim politidkim i drirEtvenim okolnostima.
Dvanaest godina I kasnije, Bendiamin Dizraeli
(1804-1881.),jedan od najZustrijih Pilovih kritidara, li-
kovima iz svog dela Ko4ingsbi (Coningsby) daoje izla-
ve poput ,,Bog je tovelta stvorio po svom oblidju, ali
Javnost oblikuju Novinb". ,,Mi5ljenje je sada najvaini-
je i izrai,ava se u Stari,rpi", a predstavljanje Stampe
,,mnogoje potpunije od predstavljanja Parlamenta".
Mettutim, meilu drugini piscima bio je i Antoni Trolop
(1815-1882),koji nije vbrovao daje ,,ovodobra stvar",
mrzeo je Dizraeliia i satn se nadajudi cla Cepostati po-
htiEar. Tajms je za njega bio Jupiter, bog nad bogovi-
li ni po5tovanje,ni Dugo su ih smatrali
,,piskaralima", a sada sb pretvaraju u neito joB gore -
,,onekoji guraju nos u sve i sva5ta".
ovaj termin se malo u Britanlii u to lzeme, ko-
ji su se takode organizovali. Nacionalno
udruze e novrnala Association of Journa-
biti Povelju i biie preimenovano u Institut novinara -
1278
ll
pored novinara obuhvatao je i urednike - a Nacional-
na unija noyinara, pravi sindikat, osnovana je 1907.
takva obukaje podela da se sprovodi u SAD. Za njih je
novinarstvo bilo zanat koji se udio u praksi. Isto je va-
Zilo i za veCinu A:nerikanaca. mada su tamo na snazi
bile neke druge sile. ,,Stipendije za novinare" nudile
su se na KoledZu Vadington u VirdZiniji ve6 1869: Ro-
bert E. Li (1807-1870), pobedenikomaadant juZnjai-
ke vojske, snatrao je da novinarstvo moZe da ojada
druitvo na jugu posle Grartanskog rata. U Misuriiu je
tek 1908. godine osnovana prva ameridka 6kola novi-
narstva, na dijem 6elu je bio dekan.
Na severu, u Njujorku, prestonici me{ia, Uni-
verzitet Kolumbija posta6e glavni provajder posle
1912,madaje to bio fakultet za postdiplomskestudi'e.
Covek koji je shvatio rp'egolrr ulogu, Jozef Pulicer
(L847-L9IL), iije ime 6e se dati zavidnim nagradama
; (osam u odretleuim oblastima novinarsira, Sest za
; ,,knjiZevnost"),rodenje u Madarskoj i 1883.preuzeoje
Suet (The World) r Njujorku. On je zamislio da 6e obra-
zovanje novinara da se zasniva na doprinosu koji je
Stampa ostvarila na polju ,,ideje napretka, pogotovu
napretka pravde, civilizac$e, ljudskog roda, javnog mi-
SJjenjai demokratske ideje i ideala". Ovo nije bilo vi-
govsko, ved progresivistidko gledigte jednog Amerikan-
ca. Medutim, to je govori.lo da ie se, iako 6kole novinar-
sf,va ne6e biti istog tipa ili kvaliteta, u njima na odre-
tlen nadin pristupiti izudavanju istorije novinarstva.
Medu klasidnim tekstovima novinarstva bili su
eseji Roberta Ezre Parka (L86+-L9M), koji je bio no-
vinski izve5tad i koji se sa{a istiie kao jedan od osni-
vada Skole za socioiogiju u Cikagu. Parkje 1916. rekao
da su novine ,,veliki meclij komunikacdja" i ,javno
mnjenje se bazira na informaciiama koje one daju".
JoBjedno veliko novinarsko ime u ameridkom panteo-
nu bio je Volter Lipman (1889-1974),mnogo citirani
novinar: njegova kolumna ,,Da:ras i sutra", zapodeta
1931, objav$ivana je u 250 novina, a svake desete su
bile van SAD.
27el

,,Mnogi ljudi kupuju novine", shvatio je Lipman'
,,zato 5to su im Zivoti toliko dosadni da Zele da osete
posredno zadovo$stvo kdda ditaju o nekolicini izmi5$e-
nih ljudi. 6ije sjajne grehb, u ma6ti, mogu sami da iden-
tifrkuju. " Ipa-k, on je iiao i dalje od ovoga i zasluieno je
dobio dve Pulicerove nagrade. Njegova uticajna i desto
do5tampavana knjiga Jciuno mnjenje (Public Opinion),
objavljena 1922, i dalje je najpoznatija od svih knjiga
na our temu. Lipman je izloiio da se snaga Stampema-
nje izraiava u liinosti urednika novina nego u samom
toku vesti. U sloZenom rirodernom svetu vesti su nemi-
novno bile selektivne,pd su ditaocizavisiii od onogaSto
je bilo u ponudi - ,,zgusirutepride" - i veoma im je bi'
1oteiko da sami steknurmi6ljenje.Nudeni su im ,,ste-
reotipi", ,,pseudorealnost"u vezi s javnim pitanjima.
Bilo je te5ko odriati Liprhanovu ideju ,jame sfere", po-
put one Habermasove (v str. 102), kada se iinilo da
mediji iskrivijuju, a ogtaBavaii manipuli3u.
Medutim, ova idejh je ostala ideal, i veCina ame-
ridkih Bkoia novinarstvd - do 1917. bilo ih je 84, a do
1987. godine 812 - veroValaje u zadrUavanje ideala u
sloienom druitvu i kulturi. UdruZenje zanata novi-
narstva (Association of Trades of Journalism) osnova-
no je 1912,UdmZenje zh obrazovanjenovinara (Asso-
ciation for Education iniJournalism) 1949, a L924' go-
dine nastao je Bilten' nouinarstva (Journalism BuIIe-
tin), d.a bi 1930. izlazio detiri puta godi3nje, a 1947.
usledio je tasopis -Is/or4o novinarstuo (Journalism
IfistoryJ. Kako usaglasiti obrazovanje novinara sa pro-
menliivim svetom komrinikaclia, ostala je - i ostaje -
tema oko koje se raspravlja dal<i u Britaniji, gde se iz'
medu 1919. i 1939.jedina univerzitetska diploma za
novinarstvo dobijata nd Univerzitetu u Londonu. U
SA-D,Diejms V Keri, dekan KoledZa za komunikaciie
u llinoisu, u okviru kojeg je bila katedra za novinar-
stvo, bio je voila u ovoj oblasti i verovao da Skolski pro-
grami treba da doprinose poznavanju istorije. Druge
Bkole komunikacija i novinarstva, metlutim, pretvara'
le su se u ,,studije mediia" u okviru promenjenogkul-
turoloikog konteksta.
1280
Ni ideja ni ideal ,,detwtog staleZa", ni nada u
stvaranje progresivistidke politidke sile nisu se dinili
bitnim mnogim novinarima iLi vlasnicima uovina, a
neke od njih slike su zanimale koiiko i reii. Ilustroua-
ne london she uesti (Illustrd,ted Lotldon News) , osnotra-
ne u Londonu 1842, ponudiie su ,,panoramusveta", a
tu ponudu de prihvatiti televizijski programi Pozora-
ma (Panorarna) vi5e od vek kasnije. Prve dnerryreno-
vine, VeCernjeilustrouane nouine (Euening lllustrated
Poper),l:ile su samo jedne od sve veieg broja britan-
skih vedernjih novina osnovanih 1881: druge su bile
Harmsvortove Veiernje uesti (Evening News) (L894).
(Dejli miror Ce biti iansiran 1903.) Vedernje novine
imale su viSeizdanja, pwoje u Londonu bilo vei uje-
danaest sati pre podne: ,,Citajte sve o tome", bio je
svakodnevni savet. U meduwemenu, nedeljnik Pozi
(Punch) , poznat po svojim stripovima i Salama i osno-
van godinu dana pre Ilustrouanih londonshih resti,
ploBirio se, zajednosa Tajmsonz,iz Londona, gde mu
je bila dwsta baza, u mnoge viktor{janske provinclf-
ske domove.Radikalnog porekla, sebeje karakterisao
na razrre nadine - ka-ko crteZima, tako i redima - kao
,,nadglednika",,,kustosa",,,zaititnika",,,onogakoji
kairtl ava",,,skalpel ".
Pod uredniitvom DZona Tadeusa Dilejna
(1817-1879),1860.srednjoviktorijanski ?ajnrs je, u do-
bu kada su dasopisi vi5e od novina uticali na miiljeqje,
i sarn imao neke od tih uloga. Uvodni tekstovi iitani su
za weme dorrrdka u ku6ama i klubovima, a imao je i vi-
5e stranih dopisnika od bilo kojih drugih novina. Bai te
godine, pre ukidanja takse na papir', jedan strani po-
smatrad rekao je da se on ,,ne oslaqja ni na jednu odle-
denu klasu, ne predstavlja samo jednu partiju, nema
neki odvojeni interes. On tvrdi da zastupa i izraiava, i
u velikoj meri zaista zastupa i izraiava, trenutno mi-
Slje4je svih inteligentnih i informisanih delova britan-
ske zajednice."Ovo je sigulno i bio Dilejnov ci!. ,,Prvi
zadatak Etarnpejeste da nabavi najranlje i najtadnije
podatke o savlemenim dogadqjima, da ih odmah obja-
vi i taho ih pletvori u 24;'ednidki posed nacije,"
2811

Do kraja XD( veka klima se promenila i naslovi
u novinama, koji su se objavljivali na ulidnim plaka-
tima i koje su uzvikivdli dedaci prodavci novina - ovo
je bio uobidajen prizor, kako u Londonu i Birminge-
mu (i ost-alim manjimli veiim gradovima), tako i na
ulicama Cikaga i Njqjorka - bili su vaZniji od dugih
uvodnih dianaka, pa i od jo$ duZih izveEtaja sa sedni-
ca Parlamenta. Naglasak je bio na ,,pridama", posle
kojih su sledile, ili sulih dopur5'avale,,glavne repor-
taZe", kako su bile nhzvane, neke su namerno bile
namenjene Zenama,a od osamdesetihgodina XIX ve-
ka pratile su ih koluinne sa traievima i intervjui.
,,Pride" su bile traZenb 1800. godine, ali kako je vek
sve brZe promicao, one su sve brZe pristizale, uredni-
ci su to i odekivali, a riovinaxi su ih izlagali sa manje
redi i u kraCim poglavljima.
Neke pride sadal su se probijale u oglaiavanje.
Vei u XVIII veku pojavljivale su se nacionalne i lokal-
ne novine koje su imale rc(. OgladiuaC (Adveriiser) u
svom naslovu. Ogla5avanje ima dugu, mada delom
ducbnuistoriju. Kao 6tb je bilo primedeno (v. str. 80),
mastilo, veoma prigod4o, oglaiavano je u XWI veku, a
u XVIII usledide patentni lekovi - zapaziti red ,,pa-
tentni" - zqjedno sa dajem, kakaom, sapunom i duva-
nom. Kada su mnogi proizvodi standardizovani, 1900.
godine, reklame su obidno bile dugadke i sve slikoviti-
je, skre6udi paZqiu nainacionalno ,,brendirane proiz-
vode", ne samou dtampi vei i najarko obojenim poste-
rima, whuncima hroniolitografije. Kao Eto smo opisa-
li, u SAD, gde su izmeilu 1880. i 1914. osnovaneprve
rei<lamne agenciie, trdBkovi ogla$avanja premaBili su
sve rekorde. Ukupni tro3kovi, koji su od 40 miliona
dolara iz 1881. preSli 140 miliona dolara do 1904,
1916. godine dostigli su cifru od miiijardu dolara. To-
kom kasnih pedesetih i Sezdesetih godina )O( veka bi
6ejo3 obaranja rekordd sa obe strane Atlantika, a ude-
stvova6e vi$e medija. .
Zanimljivo je da je Harmsvort, koji je Dejli tn ejl
reklamirao plakatima ina tablama i u vazduhu, sma-
trao da je ,,vulganno prikazivati simbole" oglagavanja
1282
I
na stranicama njegoyih novina. Redi su stvarale slike.
Harmsvort je uredniku Dejli mejla pla6ao vi5e nego
bilo kom drugom novinam u zemlji i mnogo je radio
na tome da stvori imidZ ulice Flit, dr-ugaiiji od imidZa
avenije Medison u Njujorku, centru njegovih reklam-
nih agencija, ilijarko osvetljenog Tajms skvera, centra
zabave, kao i sediita Njujorh tajmsa. Medutim, sva
ova tri mesta i njihovi imidZi imali su jake ekonomske
osnove. Jedan od Nortklifovih preduziml.iivih sledbe-
nika, Kenedi DZouns, rekao je DZonu Morliju
(1838-1923), piscu eseja i knjiga, ukljunqjuii i Glad-
stonovu bioglaliju, kao i uredniku iasopisa: ,,Ti si no-
vinarstvo napustio kada je to bilo zanimanje, a mi smo
od njega napravili graau trgovine."
Najkontroverznija lidnost u istoriji novinarstva
poznog viktorijanskog perioda i raaog )o( veka bio je
V T, Sted (1849-1912). On je nasledio Morlija, sasvim
d:rrgaiijeg polifidkog novinara, na mestu urednika
londonske uticajne Pal rnal gazete (PaII MalI Gazette),
koja se 1885. mnogo ditala u londonskim klubovima. I
sam Morli bio je naslednik drugadijeg urednika, Fre-
derika Grinvuda (1830-1901), kojeg su savremenici
znali kao ,,princa novinar.a". Pre Steda,koji je bio sin
kongregacionog sveitenika, pritalo se da Gazeta nema
,,nideg vulgarnog, jeftinog ili senzacionalnog u sebi".
Sadaje sjedinjavaouzbudljive uvodne dlanke sa vesti-
ma o borcima protiv korrrpcije, a mnogi su se odnosili
na kampanje, od kojih je najpoznatija bila kampanja
protiv malol.etne prostitucije, koju je nazvao trgovi-
nom ,,belim robljem". U dlanku iz 1886,objavljenomu
Sotremenom pregledu (Conternporary Reuiew), pod
naslovom ,,Vladavina novinarstva", Sted se zalagao za
stav da Stampa predstavlja mnogo vGe od kontrole
Parlamenta- Ona je bila ,,dom inicijative".
Sted je samo pet godina bio .orednik Gazete,
uskoro posle toga osnovao je, uz finansijsku pomoi
DZordia Njunesa, odmah isplativi Plegled nad pregle-
d.ima (Review of Reviews), nezamenjivog istoridarima
koji se bave svetskim novinarstvom. Onje, takode, na-
pisao senzacionalnu knjigLtKad bi Hrist do{ao u Ciha-
2831
go (If Christ Came to Chicago), ali 1904. nije uspeo da
osnuje sopstvene novirire - kal<o ih je nazvao, ,,novine
iz doma". Bio je jedan iod putnika koji su potonuli za-
jedno sa Titanikorz 1912, Stoje bila tema za Stampu u
kojoj bi i sam Sted uii.i'ao, kao i za nekoliko filmova s
kraja )O( veka. l Ovo je bila prida, retko spominjana u medijima,
Sted je svoju karijeru novinara zapodeo1870, u
godini prvog nacionahiog zakona o obrazovanju, kao
veoma uspeian urednik provincijskih jutarnjih novina
iz Darlingtona, Seuerii eho (Northern Echo), novrna
sa uzbudljivom buduirioldu u )O( veku. Harold (kasni-
je ser Harold) Evans, potonji :urednik Sandej tajmsa,
kojeg je vlasnik Rupert Merdok otpustio 1982, takotie
je svoju karijeru noviriara zapodeo u ovim novinama.
Bilo je nekoliko redidjih govornika koji su se zalagali
da javnost ima ,,pravo da zna", nego Sto je to bio
Evans, koji je u wom robradanju 19?4, objavila ga je
britanska televizija Granada, napisao:
Vladama,kao i gradanirna,potrebnaje slobodnai zna-
tiieljna Stampa.Sainepostojanim,pluralistidkim birai-
kim telom i sloZenombirokratijom, slobodaaStampa
prrria nezamenljivisistem dobijanja povratnih infor-
macijaod onih kojiina sevladado onih koji vladaju,od
potro5adado proiztodada,od regija do centra, pa i od
jednog delabirokratije do drugog.
Politidki i dru5tvbni kontekst ovog obraiarga bio
je prilidno drugadiji od onog u kojem su se kretali Di-
lejni ili Sted. A drugadije je bilo i medijsko sazveZde.
Evansova supruga, Tina Braun, neko veme bila je
urednik Njujorhera Yorker).
opremljen u boji, pun oglasa- u tome ni-
je biojedini - a veliki deo provincijske Stampedinile su
sloboilne novine, koje sr: se veiim delom frnansirale od
lokalnog ogla5avanja. " novinarstvo sa-
da je bila poznata
1284
ukljudeni u mnogo vi5e od ,,istorije za naslormu stra-
nu", a Zalbe na njihov novinarski 1'ad sada viie nisu
doiazile od politidkih voda ili prefrqjenih romanopisa-
ca, ve6 i od obidnih ljudi, koje je uznemiravala pretnja
njihovoj privatnosti.
koja je prevazilazila vreme - i prostor. U SAD borba
protiv korupcije cvetala je decenijama pre Evansa,
stvarajuii temelje onoga ito 6e ameriiki istoridar Ri-
dard Hof3tater nazvati ,,doba refonne". Ponosni na
svoj doprinos, veiiki novinari poput Linkolna Stefensa
(1866-1936),izgradili su svoj ugled u novinama i daso-
pisima, pogotovu ujednom novom dasopisu,Mahlurou
(McClure's), sadliajem i stiiom sasvim drugadijem od
starih magazina tipa Atlantih, Harpersou iVeh (&n-
fzryJ. ,,Borci protiv konrpcije" bili su sumnjidavi pre-
ma tajkunima svih wsta, ukljudujudi i novinske, dije
su .britanske kolege mogle d,a izazovtt dodatnu podo-
zrivost kada su, pored moii koju su imali, dobiiali i
javna priznanja. Harmsvort, koji de 1917. postati vi-
kont, nije bio prvi vlasnik novina kojije dospeona bri
tansku podasnu iistu. A.idZernon Bortvik, vlasnikMor-
ning posta (Morning Post), osoba od poverenja lorda
Palmerstona, postaoje vitez 1880, a 1895. proizveden
je u barona od Solzberija i plemiia; iste godine kada je
Harmsvort postao vikont. Bortvik je upoznao Forda i
Edisona prilihom posete SA.D-u saznav6i, na svoje za-
dovoljstvo, da prvog novac ne interesuje viBe ,,nego
mene", a onaj drugi ,,mrzi Nemce iz dna du5e.Ukrali
su mu sve patente."
Ulogu vlasnika u britanskom novinarstvu, ,,bor-
bu protiv kompcije" ili ,,neumerenpah'iotiza:n" napa-
daii su u prvoj polovini veka ba5 oni kmgovi, vigovski
i liberalni, u kojima se kretao Treveljan. Prema miSlje-
nju L. T. Hobhausa (7864-7929), takozvzrr,a,,nova li-
beralna" Stampaiz 1909.bilaje ,,sveviSemonopol bo-
gataBa", a daleko od toga daje bila ,,organ demolo'ati-
je", demu su se radikali nadali. Postala je ,,u velikoj
meri oglaiivad ideja koje su se pleporudivale s velikim
materijalnim interesima". Pa ipak, ovo je i tada, kao i
285]|
 g Drugom svetskom ratu sluZiti u kabinetu Vinstona
kasnije, bio previ5ejednostavnoizredenkontrast. Ne- Cerdila. Tadaje ve6 napisao klasiinu studiju o ulozi po-
ki bogati vlasnici smatiali su da vi5epreastavl;aiu;av- litidara, ukljudujuCi i Nortklifa, tokom politidke lcize u
no-st o-d
nost
no-st od P_arlamenta,
P_arlamenta, idok
Parlamenta, dok su drugi, poput kvekera
drugi, poput kve[era Pwom svetskom ratu, kada je premijera Herberta
-1899.
(!839-7922), koji je
PZordZa Kadberiia kupio Askvita zamenio Dejvid Lojd DZordi. ,,Bravo za Lojda
DZordZa",bio je naslov t Dejli rnejlu.
Nortklifa je veoma interesovalo koridCerje snage
itampe, ne samo u poiitici ve6 i za unaprediva4je nove
tehnologije. Na polju avijacije sponzorisao je Blerioov
Kadberi je da kupuje provincijske novi- prvi iet preko Laman5a 1909,a na polju novog medija,
ne u ubetlenju daje tro6iti novacna ,,pokuiaje da radija, 1920. uredio je da se iz Celmsforda prenosi kon-
se sugradani na politidku akciju, nego ga cert australljskg pevadice Dame Neli Melbe, ,,Australij-
dati u dobrotvorne r". Rauntrijevi, druga velika skog slavuja", Sta god da je pisalo u naslovima - a u
kvekerska porodica, su da treba diniti i jedno tekstu Dejli mejla releno je da su se ,,umetnost i nau-
i drugo. Pre rata elzobioje pod kontrolom mo- ka sada udruiili" - u karcelariji Dejli rnejla rnje bil.o
nopola Rauntri, kao i dovoljno sludalica za fu priliku. U Parizu, u radio-sobi
Nation), koji 6e se ispod Ajfelovog tornja, nastup Melbinove snimljen je
na fonografsku plodu.
Da Nortklif 1922. nije mentalno oboleo i premi
..Jedan od uspeSnijih sponzora ,,novog novinar_ nuo, u godini kadaje osnovan BBC (v str. 220), on bi
ptu je
llu_u_" 1914.bio C. A. Pirson (186G-1921),kojije u istoriji radio-prenosa moZda imao vainu ulogu kao i
1900. osnovao Dejli ehspres (Daily Express). F';anlje, u istoriji $tampe. Biverbruk, je imao ambivalentniji
1890, osnovao je Pirscinou nedeljnih (piarson's Weeh- stav prema novom med$u. Bio je protiv toga da ,,pro-
lyl.kojije za.moto imao ideju ,,zainteresovati,opleme- izvotladi radio-aparata preuzmu kontrolu nad njim",
niti i zabaviti":jednom prilikom primerke svojih novi- ali prvi generalni direktor BBC-ja, DZon Rit, uop5te
na navlaiioje uljem eukaliptusa,kako bi mu ditaocipo_ mu nije verovao. Poito je Rit 1923. izjaio da bi ,,slo-
stali otporni na grip. DZozefiejmberlen (1986-1914), boda u etru izazvala haos", naslov u Dejli ehspresubio
dijoj je kontroverznoj kampanji za meqlanje tarifa pir- je: ,,Borba protiv slobode".
son davao wednu, poriekad neumere[u, podriku, na- Voda konzervativaca Stenli Boldvin 0867-L947)
zvao ga je ,,najve6im rnaherom,' kojeg je ikada pozna-
zvao_ga otvorenije je nego Rit kritikovao Biverbruka. Oa je na
v,ao. Pirson je kupio
vao. Pirson kupio rGazetu Sent Diejisa (St. J-ames's naslowe strane dospeo 1931, u godini finarsijske kri-
Gazefd !903, godinu dana kasnij e Standard i Iuning ze i politidke drame, kada je optuZio novine iz ulice
standard (Euening Standard), a usledi6e i mnoBtvi Flit da ,,strerne ka moii bez odgovornosti", dodajuii
provinciiskih novina, ukijuEujuii Blrn ingemskudneu- da je talrva moi bila ,,povlastica bludnica tokom pro-
nu gazetu (Bi ningham Daily Gazette)i Veiernjeuesti Slih vekova". I sam Boldvin bioje meta, mada gaje po-
(EueninEDispatch). dr1avao Tqjms, iiji je urednik, DZefri Doson, bio bli-
U Pirsonovim politidki stavovi nisu zak zvanidnim izvorima Konzervativne stranke. Nort-
manjkali, a njegove novine 6e 1919.preii u klifov naslednik, vikont Rodermir, zajedno sa Biver-
&uge ruke - Malsa Ejtkena (1879-1964), bruhom, pretio je da 6e se na slede6im opitim izbori-
koji je 1917.postao Biverbnrk. Nadiivevii Nor- ma suprotstaviti onim kandidatima Konzervatirrne
tklifa, koji je bio 6et: godina stariji, Biverbruk 6e
287|'
1286

stranke koji ne da 6ese zalagatiza ,,Imperiju
siobodne trgovine".
Tokom sledeie do Drugog svetskogra-
ta, Rodermir6e vodu Osvalda Mo-
zlija (1896-1980): ,,Ul,aza mnokoidjaie", bioje jedan
naslov r Dejli mejlz. Biverbrukov D ejli ehspres,koji je
umnogome bio olidenje njegovih stavova, obeiao je
svojim ditaocima pred Hitlerovo osvajanje Poljske da
rata nede biti. U Britaniji, ovo je bilo lTeme magnata
Btampe, koje je odlidno opisano u drugom tomu magi-
starske studije Uspon i pad politiihe itampe u Britani-
ji (The Rise and FaIl of Political Press in Britoin) , ko-
ju je 1985. objavio ambridki istoridar Stiven I(ros, sta-
vivEi pridev ,,prividanl' ispred ,,magnatskemoii". Pre-
ma njegovom mi5ljenju, narodna Stampa je mogla da
podstakne ili izazovemiSljenje, ali nije mogla da oclre-
di kako Cenjeni iitaoci reagovati.
Ipak, mnogo toga drugog moglo je da se dopadne
ditaocima novina, ukljudujudi i ukrBtene redi i, povr.h
svega,sport. Politika je uvek dolazila na posiednjeme-
sto, a bilo je i mnogq pogreinih informacil'a: uvek je
moralo da se dita izrnbttu redova, kao Stoje rekao pe-
snik V H. Oden, Ipaki Drugi svetski rat, koji je toliko
toga promenio, promelrio je i raspoloZenje,pa se 1945.
pokazalo daje mod Stdmpeograaidenakada je, uprkos
vodstvt Dejli mejla i Dejli ehspresa,prvih dnevnih no-
vina koje su dostigle cifru od dva miliona primeraka,
Vinston Cerdil ubedljivo poraZen, a Laburistidka par-
tija dobila na op5tim izborima.
Bai u ovom istorlje medija neophodno
je da se izwSi dublja i da se uporede Stampa i
radio, kao medijski na informacije i mi5ljenje.
Takotle je neophodno dru5tvenu i politidku
istoriju, kao i istoril'u medija. Bilo je mnogo raz-
loga za pobedu partije 1945,a Cerdil, sla-
van po sYoJlm naciji na BBC-ju tokom ra-
ta, nije na5ao pravu notu u predizbornoj kampanji u
korist svoje stranke. l.{iti mu je pomoglo to 6to se Eini-
lo da mu Biverbruk daje savete o strategiji. U medu-
wemenu, Klement Atli (1883-1967),koji je svoju kari-
.
1 28 8
t,
jer"u zapoteo kao genelalni direktor Poite, i njegove
kolege iz Laburistidke paltije 1945. uZivali su snainu
podriku Dejli mirora, koji je 1934. postao pravi ta-
bloid - a savetovala gaje i amelidka reklamna agenci-
ja DZ. Voltera Tompsona. ,,DZejn", poznati juna-k iz
stripa koji je izlazio,a Dejli rniroru, 1945.bio je pozna-
tiji od Atlija.
Koji god da su bili razlozi za priviadnost Stam-
pe 1945. - a i ogranidenja njenog uticaja - tfuaZ naci-
onalnih novina porastao je tokom rata, a tridesetih
godina XX veka vr'lo sporo se peo, s tim ito je kod
provincijskih novina opao. Kos je svoju knjigrr zavr-
5io navodeqjem imena ilanova Kraljevske komisije
za itampu 1947, a obrazovanju i podudavanju novi-
nara posvetio je 150 stlanica. Medutim, knjiga ima i
dodatak, u kojem je izloZio propast novina osnovanih
!960. Njuz lzronihl (News Clronicle), naslednik libe-
ralnog Dejli njuza iz XIX veka, nestao je. Dejli |te-
rald, osnovan 1912. kao laburistidke novine koje je
podrZavao sindikat, 1964. pletvoren je u San (Sun),
kada mu je dat var'ljiv slogan ,,Novine rodene u le'e-
menu u kojem Zivimo"; a 1967. sahranjene su Rej-
ttoldsoue vesti (Raynold's Neu.,s),novine koje su ne-
sumnjivo plipadale prethodnom dobu.
Dejli herald je,rei 1930,tokom depresiJe,upao u
frnansijske pote5ko6e, kada je pedeset jedan procenat
njegovih deonica uzeo Odams pres; detrdeset devet
procenata zadriali su sindikati. Novi San izgubio je jo5
vi5e novca, a posle pet godina neizvesnosti i napetosti
1.969.prodatje mladom australijskom vlasniku novina,
Rupertu Merdoku, koji se tek kletao ka statusu medij-
skog magnata. Iste godine hada je latpio Vesti iz sueta,
1981, idu6i Nortklifovim stoparna, kupio je i ?ajms od
Kanailanina Roja Tomsona(1894-1976),kojije vlasnik
ovih novina postao deset godiua ranije. Tomson je ka-
liieru zapodeou kaaadskim novinama i na radiju, ali je
stekao dobar oslonac u Britaniji taho Stoje kupio veiin-
ski deojedne od prvih nez-avisnihteleviz{jskih kompani-
ja u Britaniji, televizije Skotske, koja mu je dala ,,do-
zvolu da Stampanovac", kaho je sam rekao.
28el
 Zanimijivo je uporediti Ilustrouani posf i dasopis
Izmedu 1961.i 1981.javnostje svevise zanima- Lajf (Life), koji ie 1936.osnovaoAnri Lis ( 1898-1967),
la koncentracija medijskemoii u )O( veku. Ta moi ni- trinaest godina posle Tajma, a skoro istovremeno sa
je samo zamaglila vedinu mogudihgranica izmealuin-
mesednim filmskim rnalom Protoh urem,ena(March
formacija i zabave(s nialim dodatkom obrazovarda), of Time). Njegova zamisao bila je elokventno izloZena
nego i veCinurazlika kcijesu politidke partile delile na - ,,da vidi Zivot; da vidi svet; da prisustvuje velikim do-
levicu i desnicu, a i wlb bitne podeleizmedu medija, gadajima; da posmatra lica siromaBnih i gestove pono-
Merdokova imperija prostirala se i na film i na televi- snih... da vidi ono Sto se deBavahiljadama kilometara
ziju; Tomsonovaje ukljudila i posaosa putovanjima, daleko, stvari koje su sakrivene iza zidova i u sobama,
na koji se, naposletku, i koncentrisao. Sesil King stvari koje zu opasne... da vidi i da bude zapanjen; da
(1901-1987),Nortklifov neCal<, stekaoje 1933.kontro- vidi i da naudi". Bez kampanjske snage Lorana, Halto-
lu nad velikom grupod Dejli rniror, koja te 1963.biti na i Toma Hopkinsona (1905-1990), posiednjegured-
preimenovana u Mettunarodnu izdavadku grupu rika Ilustrouanog posta, kojeg je veoma zanimalo
(International Publishihg Group) (IPC). Onaje imala obrazovaqje novinara, ,ajfje ispunio te zamisli, a de-
udeo i u Uclruienoj televiziji; a po preuzimanju Odam- ljen je oglaEivadima pre nego 5to bi doiao do ditalaca.
sa, postalaje odgovornaza otprilike dve stotine daso- kdibald MakliS (1892-1982), pesnik i esejist, u tele-
pisa - Dedeljfi, meseihih i onih koji su izlazili detiri gramu poslatom podetkom 1936. poruiio je Lisu da
puta godi5nje. Kingje bjo umeian u zaverenidku, a ne
,,velike revolucije u novinarstvu nisu revolucije u jav-
partijsku politiku HaroldaVilsona(1916-1995). nom mnjenju, ved revolucije u nadinu na koji se formi-
premijera laburistidke 1968, i ovo gaje primora- ra javno mnjenje".
lo d.a izade iz Grupe. Javno mnjenje de se formirati na razne nadine,
Odamsje 1937. najpoznatiji od dasopi- kao i zanimanje za zaba'ru i obrazovanje, a kontrola
sa koji je izdavao IPC, (Woman), po ceni od dva
fotoZurnalizma uveliko se promenila pre Lisove
penija, koji je do krajaite godine stekao pola miliona smrti 1967. I sam Lajf, koji je u boji beleZio istoriiu
ditalaca.Broj Eitalacase 1945-popeona tri defi'rtine u nastanku da bi ostala za budu6nost, izdahnu6e
miiiona, a whunac je pedesetih godina sa 1972, kada je pokuiao frontalno da se sudeli s tele-
tri i po miliona. Van kruga, najistaknu- vizijom, iiji je program vedinom bio crno-beli. Lis je
tiji nede[nik bio je post (Picture Post), morao da se bori s novinskim iasopisima, svojim
osnovan1938,sa aktueinim politidkim dlanci- Tajmom i Tajmouinr konkurentima, Njuzuihom i
ma i izuzetno fotografijama; on nije sa- Atneri6hirn uestirna i suetskirn izue{tajem (US News
mo odraiavao stavove vlce o raf,u vec ie lmao 1 ve[- and World, Report), diji je zajedniiki ti.raZ porastao
:
ki uticaj na njih. za niega, Stefan Loran, izbe- sa 5,38 miiiona na8,47 miliona izmetlu 1961. i 1970.
Elica iz nacistidke N koristeii mali fotodpa- Posle njegove smrti, prvi od ova dva, Tajm, bio je
rat marke ,,lajka" je britansko fotonovinar- centar onoga Sto Cepostati veliki ekonomski konglo-
stvo na vi5i nivo. novina, Edvard Halton merat, koji de se u poietku sastojati od kapitala ?oj-
(1906-1988), koji je karijeru zapodeokada je rzo i Warner Brothersa, a kasnije, 1995, ukljudide i
bio vlasnik nedeljnika (Farmer's Weeh- Teda Tarnera, koji je, iz neugledne baze u Atlanti,
ly), postao je vitez iste godine u kojoj je zatvo- uprkos svim problemima (i starim mreZama), ni iz
rio Ilustrouani post. godine kasnije, celu gr|pu dega napravio globalnu mteit za izveitavanje CNN
Haltonovih novina je Odams, a ondaje i sam (Cable News Network).
OdamspridruZen
zstl

U ovim okolnostima,:novine u Americi morale
su da sepriiagode,Stosu bile prinutlene da udine i ka-
daje uvedena Stare novinske kance-
larlje, sa prostorijom za sastavljanje, gde su izve$tadi
koristili pisadema5inei gdeje primerah seten i uredi-
van, promenide se kao i proces Stampanja.
Ipak, ,,olovnaitampa"rnije se svuda povukla pred ,,of-
setom" pre nego lto srl 1973. na hii3te izneseni prvi
uredivadki terminali. U novinskim kudama ioB su se
ose6ali oni stari mirisi i duli oni stari zvuci. i ba6 6e oni
obezbediti osnovu za sjajan politidki fiIm Suipredsed-
nihoui ljudi (1976), a kasnije ie se Ciniti starinskim.
Kao i u XIX veku, printeral< je izlagan iznova i iznova,
u razliditim fazama prcicesaproizvodnje, a tiraZ je opa-
dao. Broj primeraka novina prodatih po doma6instl'u
(manjeg obima nego u XD( veku) pao je sa 1,12 iz
1960. na 0,88 1974. SeidruBtvene tadke glediEta, cen-
tar grada, na koji je iveiina starih lokalnih novina
usmerila svoju painju, isada se prostirao na ve6oj pow-
Bini, koja nije obuhvatala samo predgratla, ved i ,,van-
gratta" - rasprostrta ida njih.
Kada je vlasnik rijqjor5kog Saza tokom dvadese-
tih godina )O( veka kdpio jo5 tri novine iz tog grada,
kako bi lansirao Ilerald tribjun, mogao je da bira me-
du ietrnaest, a 1963.opstalojejoi dvanaest.AIi, i sam
Herald tribjun nestaojje 1958, a dvadeset godina ka-
snije postojale su sarho tri novine. Ameridki fond
Dlordi,a MarSala, pod pokrovitelistvom Medunarod-
nog instituta za komrinikacije - interesantan primer
medunarodne saradnje - pozvao je L977. Antonija
Smita, sa iskustvom ''ia britanskom radiju, televiziji i
filmu, da prostudira pfomene koje su se de6avale u iz-
davanju novina u veliliom broju zemalja.
Ono Sto se dogatlalo u drugim zemljarna nije se
mnogo razlikovaio odisituacije u SAD i Britaniji, r,na-
da su susedne driave Isprovodile razlidite nacionalne
politike. U Svedskoj,kojaje izgubila pedeset konzer-
vativnih, trideset liberalnih i nekoliko socijaldemo-
kratskih novina izmealudvadesetih i Sezdesetihgodi-
na XX veka, drZava je 1970. osnovala fond za pozaj-
I
mice i popuste na zajednidku distribuciju, a usledile
su i druge pogodnosti, pogotovu za novine sa slabom
pokrivenoSiu. Postojalesu i donacije za osnivanje no-
vih novina. Nor-ve5kaje sprovodila sliduu politiku.
Danska nije. U Svedskoj i Norve5koj, za veiinu dla-
nova partija nestanak partijskih novina znadio je
nntnr r ni rri a e
Medunarodna poredenja, koja su obavljena ka-
snih sedamdesetih godina XX veka, pokazala su da
su deceniiu posle ekonomske nesreCeSvedani ,,kon-
zumirali" viSe novina na hiljadu stanovnika od bi.lo
kog drugog naroda, osim Japanaca, da su po broju te-
lefona u odnosu na broj stanovnika bili odmah iza
SAD i da ih je 95 procenata posedovalotelevizore. U
tim porettenjima mediji su sada tretirani kao jedan
entitet, a SA.Dsu bile glavna tadka porettenja. Uspon
emitovanja - prvo r.arlija,a onda i televizije - doveoje
do pada oglaiavanja u novinama sa 45 procenata, od
svih reklama, 1935, na 23 procenta 1995, ali ukupan
kombinovani deo ogla5avaqjau novinama i na televi-
ziji ostao je manje-vi5e konstantan - 46 procenata u
poredenju sa 45.
Nije samo televizija predstavljala izazo\ za
Stampu. Kadaje ltarnpa bila primorana da se pozaba-
vi drugim medijima, kako u poslovnom, tako i u kultu-
roloikom smislu, morala je da proudi moguie prome-
ne swojeuloge. To nisu bila nova pitanja. Jedan od pr-
vih koji €e razmi3ljati o odnosima izmedu medija i nji-
hovim implikacijama u Britaniji bi6e lord Ridl
(1865-1934),tadainji vlasnik Vestjiz sueta,koje su ved
1909. imale tilai veti od detiri miliona, a te godine
Ridl je postao plemii. Suoden sa radiom, ne sa televi-
z{jom, Ridl je bio prijateljski nastrojen prema novom
mediju, ali podstakaoje mnoga zanim[fiva pitanja, ne-
ka od njih postavljana su i na drugoj obali Atlaatika.
Kalav ie uticaj radio imati na iivot? (Uzgredbudi re-
ieno, ne svida mi se izr.az,,beZidni":zaito neki pred-
met opisivatikao negaciiu?)Da Ji ie ljudi maajeditati?
Da li Cemanje mzgovarati?Da li Cebiti bolje ili loiije
2e3
|
 :
obave5teni?Da li 6e!rede da idu u pozoribtei na kon_
certe?Da li Ceoni koji Ziveu ruralnim oblastimada bu_
du viEeili manje zadovoljni?Ko to moie dakai.e?
i
Ridl je. zatim ova svoja pitanja preneo u giri vre-
mensxr okyrr. ,,Sto se tiie sadainje generacije, sma_
tram da 6e oni koji su ravikli da Ciia3ui fo.li to vole da
rade nastaviti da ditaju; bilo da sluSujuraaio iti ne. .,qfi,
Sta.;'esa slededomgeneracijomkojabdraste uz ndioi
Lla li.6e oni.viEe_voleti da dobijaju informacije pomoCu
medija za oko ili za uho?.,
generacija (tada se ve6 mnogo govorilo
. .!t:$:e"
o.njoj).bi6e.u moguCnbsti da dobda infoimac,J- -e (ioS
vi5ezabavu) sa ekrana; medija za oko,
,,unirrerzahioe
oka" televizije. Zaista,rve6 u istom broju Radio tai
msa (Radio Times) t kojem je Bidl poitavio ovo pi_
[anJe,Jedan ,,slusalac"; nova i kontroverzna rei u to
dobg,.r.raqisgoje u plSmu uredniku da ,,nije teEko
preovrdeU d.a ee za d€set godina televizija biti na-
q.9d1.u."-o"oj m.eri u kojoj je radio danas,,.Rei ,,gle_
da.lac"jos nije bila izmiSljena, ali kada je 1929. E-BC
osnovao svoj drugi daSopis, intelektualniji od. Ra.dio
taj Lsa, ga je Slulalac (Listener). -
^azvao
Kada je.t:levizijaistigla, podstaklaje vile pitanja
n-egoSto je Ridl. postavio u vezi sa radiom. Ka; Etoje
Kenet Bejli, tada tebvizijski kritiiar za Iuning sbi_
dard (Euening Standard) i pomodnik tredntka-Teleui-
zije (Teleuision),1949.lekao:
t

Hiljade ljudi,.a ondAi milioni, po-sta6e

zavisni,do neke
mere,cd svojih kudnih elrana_Sta Ceoni njima done-
ti? Dobro ili zlo?Sd ovom novomsnagomte6ko da Ce
biti srednjihreEenji; oni Ceizabrati svfuput, , o"J. ee
uraditi ono$to mora
;
_ . Tehnoloiki deterhrinizam njje bio odgovor, kao
6to iemo prikazati u tre6em delu ovog poglai[a _',,Do-
ba televiziie", ali vi6e de se pokuSavati di se nattri od-
gavori-na druitvene posledice televiziie nego Eto se
rKa(la crlulo sa radrom.
:
1294 i