ITALIJANSKA POZITIVISTIČKA ŠKOLA 7.

Predstavnici ove škole su: FERI I GAROFALO –

( unutašnja svojstva + fizički faktori)

Ova škola je nastala kao kritika na klasičnu i antropološku školu, kao novi
pravac u kriminologiji orijentisan ka izučavanju pozitivnih činjenica vezanih
za učinioca krivičnog dela.
Osnovna shvatanja škole: na ličnost dominantno utiču antropološki
( unutrašnji) faktori, a kako će se čovek ponašati zavisi još od uticaja
dodatnih, fizičkih faktora.
Svaki zločinac se od ostalih osoba razlikuje po urođenim telesnim i
duševnim osobinama – koje su karakteristične samo za zločince.
ENRIKO FERI: - ne pridaje posebnu važnost unutrašnjim svojstvima, već
smatra da su uzroci delikvencije prvenstveno fizički faktori: - porodični,
društveni i ekonomski uslovi. Zato odbacuje moralnu odgovornost i prihvata
samo društvenu odgovornost.
Smisao društvene reakcije i smisao krivičnog gonjenja nije u klasifikaciji
dela po težini, već delikvenata imajući u vidu njihove: antropološke,
biopsihičke osobine i uticaj socijalne sredine.
Suština njegove kritike klasične škole je u tome – da se osnovno pitanje
odgovornosti s krivičnog dela pomeri na opasnost delikventa, a pojam
moralne odgovornosti poistoveti sa socijalnom odgovornosti.

Feri: je izveo tipologiju delikvenata zasnovanu na kritici Lombrozove

klasifikacije zločina.On je ustanovio 5 kategorija kriminalaca.
Deli ih na dve osnovne grupe:
I. one kod kojih dominiraju unutrašnji faktori (anomalije organske i
fizičke konstitucije) a to su:
a) duševno boleni krivci (gde spadaju duševno bolesna, poremećena i
psihopatska lica);
b) rođeni krivci (kod kojih je neizbežna kriminalna sklonost, posledica
naslednih osobina formiranih generacijama);
c) krivci iz strasti (nervozne i osetljive osobe, koje čine zločin pod uticajem
jakih emocija).

1
 II. One kod kojih preovladavaju socijalni uzroci:

a) krivci iz navike (kao podvrsta rođenih krivaca koji su rano počeli s

kriminalom i pod uticajem prilika, posebno nekažnjavanja – ostali
hronični kriminalci) i
b) slučajni krivci (lakomislene i moralno neosetljive osobe)
___________________________________________________________

GAROFALO- je smatrao da su kriminalci pre obeleženi psihičkim nego

fizilkim anomalijama i ustanovio 4 tipa prestupnika:
1. tipični zločinac ( ubica sa predumišljajem);
2. plahoviti prestupnik, ubica (kriminalci sa pogrešnom predstavom o časti i
osveti, sa tradicionalnim predrasudama);
3. nasilnik ( nemaju samilosti);
4. pohotljivac ( nizak nivo morala.

Za tipične zločince je smatrao da su u pitanju nepopravljivi kriminalci i da je

za njih jedina efikasna sankcija – smrtna kazna.

Garofalo: navodi da spoljni uticaji imaju velikog uticaja (tradicija,

predrasude, loši primeri, klima, alkoholna pića i sl), ali da u instiktu
pravog zločinca uvek postoji specifični element:
- prirođen, nasleđen ili stećen u ranom detinjstvu
koji se ne može odvojiti od njegovog psihičkog organizma.

U objašnjenjima društvene devijantnosti polazi od sociojal-darvinizma i

problema adaptacije, smatrajući da je uslov adaptacije posedovanje
altruizma.
Smatrao je da takva osoba ne pokazuje nikakvu društvenu korist, te da
društvo treba da izvrši selekciju sličnu onoj koju vrši priroda.

GAROFALO – smatra da jedino altruistički osećaji mogu imati društveni

značaj, jer se baziraju na 2 moralna instikta:
a) dobroćudnost (ograničava nas da činimo zlo drugima) i
b) instikt pravde (sprečava nas da prisvojimo nešto što nije naše).

Čovek kod koga ne postoji 1 od ova 2 instikta je zločinac.

2
GAROFALO – daje prednost unutrašnjim svojstvima ličnosti u
odnosu na spoljne uzroke.

Doprinos nauci antropološke i pozitivističke škole:

1. skrenula pažnju nauci i zakonodavstvu na ličnost izvršioca krivičnog

dela;
2. problem kriminaliteta je pitanje odgovornosti za težinu dela, kao i
pitanje delikventne opasnosti svojstvene ličnosti izvršioca;
3. kazna nije jedini instrument suzbijanja kriminaliteta;
4. istakla potrebu individualizacije krivičnih sankcija saobrazno
svojstvima i uzrocija kriminalnog ponašanja svakog izvršioca
ponaosob.

(altruizam – spremnost da se pomogne drugima, požrtvovanost, nesebičnost)