Poglavlje 1

Osnove

1.1 Osnovni pojmovi o strujanju

fluida
1.1.1 Brzina

Slika 1.1: Kretanje fludnog delia kroz prostor.

U vremenskom trenutku t vektor poloaja fluidnog delia

je ~x (x1, x2 , x3), a u vremenskom trenutku t + Dt fluidni deli
se pomerio za Dx ~ (Dx1 , Dx2 , Dx3 ). Brzina fluidnog delia,

1
~u (u1, u2, u3 ), je koliqnik pomeranja delia i odgovarajueg
vremena:

Dxi
ui = (1.1)
Dt

Poxto izvod nije u bilo kom pravcu dx ~ l , ve se prati

~
fluidni deli, sa Dx, brzina je materijalni izvod vektora
poloaja.

1.1.2 Trajektorija

Slika 1.2: Trajektorije na hidrauliqkom modelu reqne kri-

vine na Tisi, kod Adorjana.

Trajektorija, ili putanja, je geometrijsko mesto taqaka

kroz koje deli prolazi u svom kretanju kroz prostor. Radi
se o jednom deliu i o vremenu koje je potrebno da deli
proe kroz deo prostora koji se izuqava.

2
1.1.3 Materijalni izvod
Y je bilo koja veliqina koja je funkcija poloaja u prostoru
i vremenu:
Y = Y (x1, x2 , x3, t) (1.2)
Izvod po vremenu od Y , kao izvod sloene funkcije, je:
dY ∂Y ∂Y dx1 ∂Y dx2 ∂Y dx3
= + + +
dt ∂t ∂x1 dt ∂x2 dt ∂x3 dt
dY ∂Y ∂Y dxi
= + (1.3)
dt ∂t ∂xi dt
Jednaqina 1.3 je napisana primenom pravila da ako se u jed-
nom monomu isti indeks udvostruqi to predstavlja trinom,
prema [1].
Ako se priraxtaj Y vee za fluidni deli, onda dxi i
dt nisu nezavisni, jer je njihov odnos odreen brzinom ui .
Priraxtaj po vremenu od Y , vezan za fluidni deli, je ma-
terijalni izvod od Y i moe se napisati kao:

DY ∂Y ∂Y
= + ui . (1.4)
Dt ∂t ∂xi

Prvi qlan zbira ∂Y /∂t je lokalna komponenta, a ui ∂Y /∂xi kon-

vektivna komponent materijalnog izvoda.

1.1.4 Ubrzanje
Ubrzanje je materijalni izvod brzine:

Duj ∂uj ∂uj

= + ui . (1.5)
Dt ∂t ∂xi

Za pravac j = 2 komponenta ubrzanja je:

Du2 ∂u2 ∂uj ∂uj ∂uj
= + u1 + u2 + u3 . (1.6)
Dt ∂t ∂x1 ∂x2 ∂x3

3
1.1.5 Koliqina kretanja
Koliqina kretanja je proizvod mase ρ dV i brzine uj . Mater-
ijalni izvod koliqne kretanja jednak je:
D Duj
(ρ dV uj ) = ρ dV . (1.7)
Dt Dt

1.1.6 Strujnica
Strujnica je geometrijsko mesto taqaka, koje u svakoj taqki
ima tangentu u pravcu brzine. Strujnica se odnosi na jedan
vremenski trenutak.

Slika 1.3: Strujnica (za vreme t3) i trajektorija, koje pro-

laze kroz taqku A.

Iz definicije brzine, jednaqina (1.1), sledi:

Dxi Dx1 Dx2 Dx3

ui = ⇒ = = = Dt (1.8)
Dt u1 u2 u3

xto je diferencijalna jednaqina strunice.

4
Slika 1.4: Strujnice na hidrauliqkom modelu evakuacionih
objekata na akumulaciji Grlixte, kod Zajeqara.

1.1.7 Emisiona linija

Slika 1.5: Emisiona linija iz taqke A i trajektorije.

Emisionu liniju saqinjavaju svi delii koji su proxli

kroz istu taqku. Emisiona linija se odnosi na jedan trenu-
tak vremena.
Ako je strujanje ustaljeno trajektorija, strujnica i emi-
siona linija se preklapaju. Strujanja prikazana na slikama
1.3 i 1.5 su neustaljena.

5
1.1.8 Proticaj

Slika 1.6: Proticaj kroz povrxinu A.

Elementarni proticaj, dQ, jednak je skalarnom proizvodu

~
vektora brzine, ~u, i orijentisane elementarne povrxine, dA,
xto je dato sa:
~
dQ = ~u · dA,

dQ = ni ui dA, (1.9)

gde je ni ort spoljne normale.

Prema pravilu o udvajanju indeksa sledi:

n i ui = n 1 u1 + n 2 u2 + n 3 u3 .

Ako se elementarni proticaj, dQ, definisan jednaqinom

(1.9), integrixe po celoj povrxini kroz koju struju fluid,
A, dobija se proticaj, Q, kao:

Z
Q= ni ui dA. (1.10)
A

6
Jednaqina (1.10) odreuje proteklu zapreminu fluida. Pro-
tok mase, Qρ , na osnovu jednaqine (1.10), je:

Z
Qρ = ρ ni ui dA (1.11)
A

Na sliqan naqin moe se definisati protok energije, zaga-

enja, ili neke druge skalarne veliqine.

1.1.9 Srednja brzina

Slika 1.7: Raspored brzina po popreqnom preseku i srednja

brzina v.

Ako su strujnice meusobno paralelne i normalne na povr-

xinu, A, kao na slici 1.7, jednaqina (1.10) se svodi na:
Z
Q= u dA (1.12)
A

Uvodi se srednja brzina u popreqnom preseku, v, kao:

Z
u dA Q
v= A = (1.13)
A A

7
1.1.10 Gustina, stixljiv i nestixljiv fluid
Proseqna gustina, ρpros, je:
m
ρpros = . (1.14)
V
Na sliqan naqin gustina u taqki, ρ, je:
∆m dm
ρ = lim = . (1.15)
∆V →0 ∆V dV
Ako je fluid nestixljiv gustina ne zavisi od pritiska i
vai:
ρ = const. (1.16)
Dimenzija za gustinu je:

[ρ] = M L−3 .

Za vodu, pri temperaturi t = 4◦ C, gustina je ρ = 1000 kg/m3 .

Voda se smatra da je nestixljiva, osim pri razmatranju hi-
drauliqkog udara. Vazduh se smatra da je nestixljiv sve
dok brzina kretanja vazduha nije vea od 1/4 brzine kretanja
zvuka u vazduhu. Da li e se fluid smatrati stixljivim,
ili ne, zavisi od problema koji se rexava.

8
1.1.11 Jednaqina nepromenljivosti mase
– Jednaqina kontinuiteta
Stav o nepromenljivosti mase je: ,,Masa se ne moe ni un-
ixtiti ni stvoriti”. Na osnovu ovog stava masa fluidnog
delia je:
dm = ρ dV = const (1.17)
Materijalni izvod fluidnog delia daje:

D
(ρ dV ) = 0 (1.18)
Dt

xto pretstavlja jednaqinu nepromenjivosti mase delia. In-

tegrisanjem jednaqine (1.18) po konaqnoj zapremini, V , do-
bija se:
Z Z Z
D ∂ρ
(ρ dV ) = dV + ρ ni ui dA = 0 (1.19)
V Dt V ∂t A

jednaqina nepromenljivosti mase u konaqnoj zapremini, V ,

ograniqenoj povrxinom A.
Jednaqina (1.19) moe se napisati i u obliku:

Z Z
∂ρ
dV = − ρ ni ui dA (1.20)
V ∂t A

odakle je jasno da do promene gustine fluida, ρ, unutar kon-

trolne zapremine, V , moe doi samo ako su ulaz i izlaz
fluida, kroz kontrolnu zapreminu, A, razlikuju. Na slici
1.9, na delovima gde je ugao izmeu brzine i normale povr-
xine ve od pravog ugla, proizvod ima znak ,,-” i tu je ulaz
fluida. Obrnuto, na delovima gde je ugao manji od pravog
nalazi se izlaz i proizvod ima znak ,,+”.
Pri razmatrenju nestixljivog fluida za parcijalni izvod
gustine, po vremenu, vai:
∂ρ
=0 (1.21)
∂t
9
 Slika 1.8: Proticanje fluida kroz telo zapremine V .

zbog qega zapreminski integral u jednaqini (1.20) mora biti

0, pa sledi:
Z
ρ ni ui dA = 0, (1.22)
A

xto predstavlja jednaqinu odranja mase za nestixljiv fluid,

za konaqnu zapreminu, V , ograniqenu povrxinom, A.

Slika 1.9: Proticanje fluida a) na proxirenju cevi i b) na

raqvanju cevi.

Ako se jednaqina (1.22) primeni na strujanje na proxirenju,

10
dato na slici 1.9, pod ,,a”, dobija se:

−v1 A1 + v2 A2 = 0
A1 v1 = A2 v2 (1.23)

ili za primer ,,b”, sa iste slike:

−v1 A1 + v2 A2 + v3 A3 = 0 (1.24)

11
1.1.12 Dinamiqka jednaqina za konaqnu masu

Slika 1.10: Sile koje deluju na masu fluida izmeu preseka

,,1” i ,,2”.

Pretpostavlja se da je:

• fluid nestixljiv

ρ = const

• i strujanje ustaljeno

∂v
= 0.
∂t

Priraxtaj koliqine kretanja za vreme dt je:

−ρ Q dt v~1 + ρ Q dt v~2 = ρ Q dt (v~2 − v~1) (1.25)

gde je Q dt zapremina vode koja protekne kroz kontrolne pre-

seke ,,1” i ,,2”, a ρ Q dt odgovarajua masa. Ako se leva strana
jednaqine (1.25) podeli sa dt dobija se priraxtaj koliqine
kretanja u jedinici vremena:

ρ Q (v~2 − v~1 ) . (1.26)

12
 Na osnovu zakona o odranju koliqine kretanja, da je pri-
raxtaj koliqine kretanja u jedinici vremena jednak rezul-
tanti delujuih sila, sledi:

~ +K
ρ Q (v~2 − v~1) = G ~ + P~1 + P~2 (1.27)

~ zapreminska sila, a K+
gde je teina, G, ~ P~1 +P~2 su povrxinske
sile. K je sila kojom qvrsta granica deluje na fluid, a P~i
~
je sila pritiska na odgovarajuem kontrolnom preseku ,,i”.
Leva strana jednaqine (1.27) sa promenjenim znakom je:
I~ = −ρ Q (v~2 − v~1) = I~1 + I~2 (1.28)
gde je I~ ,,fiktivna inercijalna sila”.

I~1 = ρ Q v~1 (1.29)

I~2 = ρ Q (−v~2) (1.30)

I~1 + I~2 + G
~ +K
~ + P~1 + P~2 = 0 (1.31)

Zadaci koji se rexavaju su:

1. Poznati su: Q, P1 , P2 I1 i I2 , iz jednaqine (1.31) odreuje
se sila kojom fluid deluje na qvrstu granicu −K. ~

2. Poznati su: Q, I1 , I2, K i jedna sila pritiska, a odreu-

je se druga sila pritiska.
Ako se po popreqnom preseku brzina strujanja menja uvodi
se: Z
u2 dA
A
β= (1.32)
v2 A
U tom sluqaju inercijalna sila se definixe kao:

I~ = ρ Q β ~v (1.33)

13
14