ALBERTO - Opis Događaja Među Jezuitima

Dr.
Alberto Romero Rivera 2
1. deo
Dr. Alberto Romero Rivera je bivši rimokatoliĉki sveštenik, jezuita koji je obuĉavan za
tajnog agenta, sa zadatkom da se infiltrira u protestantske crkve i seminare i da ih uništava. Ĉitajući
Bibliju upoznao je Hrista i odluĉio da napusti rimokatoliĉku organizaciju.
Bog ga je na ĉudesan naĉin spasao od odmazde i sada ga koristi u svojoj sluţbi. U ovoj
knjizi je opisano njegovo iskustvo.
*****
Sve je poĉelo u Španiji kad se jednog jesenjeg prepodneva 1942. godine, po nekom seoskom
putu, stari auto pribliţavao rimokatoliĉkoj verskoj školi. Majka je zajedno sa sveštenikom vodila
sina u školu.
- Oĉe Avrame, ovo je najsrećniji dan u mom ţivotu. Danas moj sin poĉinje da uĉi za
sveštenika.
- Da, gospoĊo Rivera, dobro ste ga pripremili za to veliko zvanje. Pogledaj, Alberto! Vidiš li
zgradu ispred nas? To je škola u koju te vodimo.
- Da, oĉe Avrame, vidim je. - nekako prestrašeno odgovorio je deĉak, dok su se pribliţavali
staroj graĊevini. S majkom i sveštenikom Alberto je izašao iz automobila.
- Krstio sam Alberta i sada sam srećan što ga mogu provesti kroz ova vrata - kazao je sa
smeškom sveštenik, pribliţavajući se vratima. - DoĊi sinko!
Ali, dogodilo se nešto neoĉekivano. Alberto je poĉeo jecati:
- Ne, majko, ne! Ne ţelim da ostanem ovde. Hoću da se vratim kući s tobom! Ne ovuda,
molim te, majko, ne!
- Alberto, prestani već jednom. Moraš ostati ovde! Ĉuješ! Moraš!
Sveštenik je bio zaĉuĊen:
- Šta se to sada dogaĊa?
- Oĉe, ne razumem. - ljutito je odgovarala majka svešteniku dok su deĉaka provodili kroz
vrata.
Dve godine kasnije, tri ţene doĊoše da traţe Alberta koji je sve ovo vreme proveo u školi.
Albertova majka je bila na umoru. Poslala je svoju majku i dve sestre da ga dovedu. Upravitelj ih
pozva k sebi. Albertova baka je uplašeno govorila:
- Oĉe, nemamo više vremena. Albertova majka je jako bolesna. Lekar nam je rekao da
poţurimo ako ţelimo da je Alberto naĊe još ţivu.
Pozvali su i Alberta. Vest o majĉinoj bolesti snaţno ga je pogodila. Upravitelj mu je
dozvolio da na neko vreme ode kući. Ali, Alberto je reagovao potpuno neoĉekivano:
- Ne, oĉe! Neću više da idem kući. Ovde je sada moj dom, moje društvo. Crkva je moja
majka.
Pao je na kolena. Uporan rad jezuitskih sveštenika urodio je plodom. Alberto je bio potpuno
promenjen. To je znao i upravitelj, ali je takoĊe znao i kako da ga sada ubedi:
- Sine moj, dozvoli mi da te nešto pitam. Digni se i pogledaj me. Znaš da si ovde zato da bi
postao sveštenik. Da li znaš da si ovde pod najsvetijom zakletvom poslušnosti? Ĉini mi se kao da
sada nisi spreman da poslušaš, i zato odbijaš da ideš.
Dr. Alberto Romero Rivera 3
- Oĉe, s Vašim dopuštenjem spreman sam da odem.

- Dopuštam ti - dodade sveštenik.
- Ali, oĉe, mogu li da se vratim? Mogu li?
- Naravno, brate Alberto Rivera, doći ćeš nazad.
Baka je postala nestrpljiva:
- Poţuri Alberto! Za ime Boţje, poţuri! Majka te svakako ţeli videti pre nego što umre.
Kod Riverovih je sve bilo naopako. Albertovu majku su premestili iz spavaće u drugu sobu.
Poĉela je govoriti kako ĉudovišta dolaze u njenu sobu, pa je otac Avram (sveštenik) poruĉio da je
posebno dobro ĉuvaju. Za to vreme susedi su u drugoj sobi tešili oca:
- Gospodine Rivera, Vaša ţena je bila svetica. Svakome je pomogla. Bila je potpuno odana
devici Mariji i njenoj crkvi. Koliko znamo, ni jednom nije izostala sa mise. Tereza je bila svetica.
Razmišljanja i razgovore prekinula je buka u dvorištu. Ţene su brzo ustale. Stigao je
Alberto. Odmah su ga odveli k majci. Ona ga je zagrlila i s poslednjim snagama pritisnula na grudi.
- Alberto, sine moj, svešteniĉe! Alberto, tako me je strah... ne ţelim da umrem... molim te,
pomozi mi... bojim se. Moli se za mene... moli se blaţenoj devici Mariji. Moli se za mene... već sam
molila razapeto srce Isusovo, ali u svojoj duši nisam dobila nikakav odgovor. Pomozi mi Alberto...
tako se bojim... pomozi mi...
Došao je sveštenik. Alberto ga zapanjeno upita:
- Oĉe Avrame, ne znam šta da radim. Moţete li Vi još nešto da uĉinite za nju?
Ali, sveštenik je bio bez snage.
- Sine moj Alberto, uĉinio sam sve što je bilo u mojoj moći.
Majka je i dalje vikala:
- Oh, Boţe... opet se pribliţavaju ta odvratna stvorenja... Dolaze po mene... kako se bojim.
Opet su ovde... ovde u sobi.
Sveštenik je nastavio da smiruje Alberta:
- Tvoja majka ne samo da je primila sve sakramente, nego je dobila i poseban otpust od
pape, našeg svetog oca. Za nju smo sluţili i posebnu veliku misu. I, Alberto, upravo sam joj sada
dao sakrament bolesniĉkog pomazanja.
No, majka je i dalje vikala. Nije uzimala nikakve lekove koji bi uticali na njenu svest.
- Pogledaj, Alberto, te grozne ljude usred vatre! Ne ljudi, to su prava ĉudovišta. Dolaze po
mene. Ne! Ne! Ne! Alberto, vidiš li ih? Ţele da me odnesu u vatru. Alberto... vidi, mene ţele! Ne!
Ne ţelim da završim u vatri! Alberto, oteraj ih! Bojim se, pomozi mi, bojim se smrti... bojim se
vatre... Ĉudovišta... Pomozi mi... oslobodi me... pomozi mi...
Sveštenik je odahnuo.
- Otišla je, sine moj.
- Majko, majko, vrati se, majko! - vikao je mladi Alberto. Ali, tu je bio njen kraj. Tereza
Romero Rivera umrla je u trideset i trećoj godini ţivota. Umrla je u agoniji pred oĉima nemoćnog
Alberta.
Sledećeg dana sveštenik Avram je ubeĊivao Alberta:
- Pozdravljen budi sine moj, Alberto! Crkvi moraš verovati! Ja sam sveštenik koji te je
krstio i moraš mi verovati.
Alberto nije ništa rekao, samo je u sebi razmišljao:
- Pa, ja nisam tvoj sin. Sve je laţ. Sakramenti nisu pomogli mojoj majci. Crkva joj nije
mogla pomoći kad su joj najviše trebale pomoć i uteha. Otac Avram je laţov. On zamišlja da
predstavlja Isusa, a ne moţe ništa da pomogne. Sve je laţ i niĉemu ne mogu verovati.
Majku su pokopali, a Alberto je stao kraj sveţe humke. Ţalio je za majkom, ali mu je u
mislima još bio juĉerašnji razgovor sa sveštenikom. „Ako je otac Avram lagao, onda verovatno ni ja
ne radim ono što bih morao.” Poklonio se iznad majĉinog groba, te kroz suze rekao:
- Majko, ako postanem sveštenik, verovatno ću naći odgovor, te ću doći do istine. Da, to ću
uĉiniti. Obećavam ti! Boţe! Pomozi mi da postanem sveštenik da bih mogao doneti mir svakome
kome je potreban. Majko, zbog tebe ću se vratiti u školu. Kad budem sveštenik, vratiću se, majko,
da te vidim. Moći ćeš da budeš ponosna i srećna. Zbogom majko! Tako te volim...
*****
Vreme je prolazilo i mnogo godina kasnije, jednog prepodneva 1979. godine u jednoj fabrici
u San Dijegu zazvonio je telefon. Poziv je bio za Tima Klarka. Prijatelj ga je molio za uslugu. Ţeleo
je da Tim primi nekog ĉoveka, doktora Alberta Riveru, koji se našao u nevolji. Nekoliko sati nakon
telefonskog razgovora sastali su se u Timovoj kući i Tim je saznao više o doktoru Riveri. Bio je to
ĉovek s najneobiĉnijom prošlošću koju je ikada ĉuo, propovednik, hrišćanin koji prouĉava Bibliju.
Alberto je poĉeo svoju ţivotnu priĉu:
- Bio sam jezuitski sveštenik i biskup u staroj rimokatoliĉkoj ustanovi. Jezuiti su na vrhu
religioznih redova rimokatoliĉke crkve. Taj red je osnovao Ignacije Lojola (Ignatius Loyola) 1541.
godine, da bi spreĉio širenje protestantizma. Jezuiti su bili inteligencija kraljeva i savetnici
drţavnicima, što su i danas. Na rimokatoliĉkim fakultetima su uĉitelji i imaju veću moć nego što
moţete i da sanjate.
Tim se interesovao koliko ĉlanova ima taj red.
- Ukupno ih je oko 102.000, a tu su obuhvaćeni i oni koji nisu sveštenici, a potpuno su odani
papi. Pored toga imaju i posebnog voĊu, poznatog kao crni papa, jezuitskog generala koji se oblaĉi
u crno i ima stvarnu moć u Vatikanu. Prijatelju, ništa nije tako kao što izgleda. Rimokatoliĉka
institucija je puna iznenaĊenja. Što sam više napredovao, više sam bivao uznemiren. Ustanovio sam
da baš zbog toga 86% sveštenstva (i jezuita) mora proći kroz oštro psihološko i psihijatrijsko
vaspitanje: mentalnu obradu. Prva stvar koja mi je pokolebala veru bila je smrt moje majke. Ona je
bila potpuno predana crkvi i nikada nije sumnjala u nju, jer je verovala sveštenicima. Kada je
umirala uz glasne krike, bez Isusa Hrista, sa strahom na licu, sveštenik mi je rekao da je on uĉinio
sve što se moglo uĉiniti. Moju majku je to koštalo njene duše. Tada sam za to krivio našeg
sveštenika; zbog toga sam se zakleo da ću postati sveštenik kako bih našao istinu. Smrt moje majke
bio je samo prvi veći razlog koji je pokolebao moju veru. Sledeće što se desilo jako me je pogodilo.
Bilo je to jedne veĉeri u školi, baš kada sam legao da spavam. Neko se došunjao u moju sobu i
poĉeo da me ljubi. Brzo sam skoĉio i poĉeo da viĉem. U moju sobu je tada ušao sveštenik kome
sam objasnio šta se dogodilo. Poslao je homoseksualca iz sobe, a mene je poĉeo da grdi, kako treba
da me bude sramota i da odmah na kolenima priznam svoj greh. Pošto nisam ništa razumeo,
objasnio mi je. Taj ĉovek je hteo da mi daruje svoju ljubav koja je 'od Boga', a ja sam to odbio.
Na moje iznenaĊenje, homoseksualnost uopšte nije bila zabranjena. Kasnije sam otkrio da se
to svuda dešavalo: od sveštenika do kardinala.
Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskoga roda, raspališe se željom svojom
jedan na drugoga, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu
na sebi. I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine što ne
valja, da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti,
ubistva, svaĎe, lukavstva, zloćudnosti... A neki i pravdu Božju poznavši da koji to čine zaslužuju
smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine. (Rimljanima 1, 27-32) Ne varajte se: ni
kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici1, ni lupeži, ni lakomci, ni
pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstva Božjega neće naslediti. (1. Korinćanima 6, 9.10)
Dogma kojom rimokatoliĉka crkva sveštenicima i ĉasnim sestrama ne dozvoljava brak
uzrok je ogromnih problema. Kad sam bio u ispovedaonici, neke ĉasne sestre su priznavale
lezbejstvo, a neke i ljubavni odnos sa sveštenicima. To predstavlja neprestani izvor frustracija.
Vremenom se saznalo i za strašna podzemna groblja kraj nekih samostana. PronaĊeni su skeleti
odojĉadi koju su rodile ĉasne sestre.
Tim je zamolio Alberta da mu o tome kaţe nešto više.
- Da, to je istina. PronaĊeno je groblje u Španiji, u Sevilji 1934. godine. Do sliĉnog otkrića
došlo je i u Madridu 1932. godine, a i u drugim mestima Baskilje na severu Španije. Vlast je tada
povela sluţbenu istragu u svim samostanima, rimokatoliĉkim školama i crkvama, i otkrila puno
takvih primera u Španiji. Mnogi takvi grobovi naĊeni su i u Rimu. Ispod samostana za ĉasne sestre i
fratre, nalazili su se podzemni hodnici, a kraj njih su bila mesta gde su odlagali deĉja tela. Drţavni
lekari su pregledali telašca i izjavili da je smrt nastupila gušenjem. S obzirom na to, zar nije ĉudno
da je rimokatoliĉka crkva i institucija protiv abortusa.
Tako, vidite, bez rimokatoliĉkog sveštenstva ne bi bilo rimokatoliĉke institucije. Najvaţniji
zavet je zavet celibata, bez kojeg nema sakramenta reda. To postavlja sveštenika na presto. Oni
traţe od Boga da im bude naklonjen s većom milošću nego drugima, jer su ostali neoţenjeni. Ako bi
se svi sveštenici oţenili, to bi uništilo sistem, jer je ustanova utemeljena na odreĊenom kanonu koji
kaţe da papa moţe biti samo iz redova sveštenstva, a ako nema pape, nema ni rimokatoliĉke
institucije. Papi je namenjena uloga vladara sveta. Tu taĉku je najviše osvetlio Avgustin,
rimokatoliĉki pisac, oko 420. godine u originalnoj verziji knjige 'Boţji grad'. U svim ostalim
verzijama taj deo je odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala. Za vreme Avgustina, papu su
nazivali rimskim biskupom. Sada je papa 'sunce', vladar univerzuma - svemira. Zemaljski vladari su
'mesec' i reflektuju njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu 'zemlja'. U citatu se kaţe
da Bog papi garantuje boţansku pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno kontrolisao
stanovništvo svake drţave preko obrazovne, politiĉke, ekonomske i vojne moći.
Sledeći veliki šok doţiveo sam u školi. Imao sam 16 godina. Nastavnik je rekao da je Petar
prvi papa, a da bi to dokazao dodao je kako je Simon Petar 'stena' na kojoj je postavljena
rimokatoliĉka crkva.
A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga. I odgovarajući Isus reče mu:
blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima. A
i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je
nadvladati. I daću ti ključeve od carstva nebeskoga; i što svežeš na zemlji biće svezano na
nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima. (Matej 16, 15-19)
1
Homoseksulaci
Ja sam se tada ohrabrio i postavio pitanje koje me je gotovo uništilo: “Ja ne razumem, Vi ste
nam rekli da u latinskom i grĉkom stoji da Simon znaĉi 'pesak', a da Petar tu znaĉi 'mali kamen'.
Nije li Isus ta stena?”
Nastavnik je odgovorio da je to jasno reĉeno u staroj aramejskoj Bibliji koja više ne postoji.
“Uostalom, Alberto, uopšte ti nisam dozvolio da postavljaš pitanja.”
Shvatio sam da sam izazvao samog papu, ali sam istrajao: “Molim Vas, dozvolite mi da
nastavim. Isus je rekao: Na toj steni ću sazidati svoju crkvu. Prema tome, Petar ne moţe biti stena,
jer ga je malo kasnije nazvao sotonom.”
I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! To neće biti od tebe. A on se
obrnuvši reče Petru: idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš što je Božje nego ljudsko.
(Matej 16, 22.23)
Na to se nastavnik jako razljutio i poslao me je napolje: “Odmah nestani iz mog razreda.
Govoriš kao jeretik ili ĉak kao ateista. Priĉekaj napolju!”
Nakon dva sata nastavnik me je pozvao u svoju kancelariju gde me je ĉekalo novo
iznenaĊenje. On mi je objasnio: “Nisam te isterao iz razreda radi tvoje greške, već zato što je to što
si govorio jako opasno. Isterao sam te, jer sam morao zaštititi sebe, iako se, u stvari, slaţem s
tobom. Ali, svojim uĉenicima neću nikada pokazati u šta verujem.” Rekao sam: “Ne razumem, oĉe!
Ako bih Vas ja prijavio rektoru, Vi biste bili kaţnjeni. To što ĉinite, veoma je opasno!” Na to on
dodade: “Jednoga dana ćeš i ti shvatiti da ima puno stvari o kojima ne smeš priĉati. Upozorio sam
te, moţeš ići!”
U školi nam nisu dozvoljavali da ĉitamo Bibliju. Jedino ju je nastavnik mogao
upotrebljavati. Jednog dana mi je jedan kolega gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenaĊenje,
objasnio mi je: “Alberto, s tim se ide u ţivot ili smrt. Ĉitaj to!” Bio sam prestrašen.
U knjizi nisam našao rimokatoliĉki ţig saglasnoti2. Pokušao sam da se oslobodim te knjige.
Znao sam da ću, ako se dozna da je ĉitam, biti optuţen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio. Tri
godine sam Novi Zavet ĉitao noću pod pokrivaĉem uz baterijsku lampu. Zato sam morao da nosim
naoĉare. Jako me je potreslo kad sam proĉitao da je Petar bio oţenjen.
I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese. I prihvati je za
ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše mu. (Matej 8, 14.15) I odmah izašavši iz zbornice doĎoše u
dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom. A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah
kazaše mu za nju. (Marko 1, 29.30) Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i
braća Gospodnja, i Kifa? (1. Korinćanima 9, 5)
Još više me je potresao odlomak u 1. poslanici Timotiju: Istinita je reč: ako ko vladičanstva
želi, dobru stvar želi. Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan, pametan, pošten,
gostoljubiv, vredan da uči; ne pijanica, ne bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac;
koji svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa svakim poštenjem; A ako ko ne ume
svojim domom upravljati, kako će se moći starati za crkvu Božju? (1. Timotiju 3, 1-5)
Kada sam proĉitao: ...A Isus pogledavši na nj reče: ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa,
koje znači Petar (mali kamen) (Jovan 1, 42) Tada Petar napunivši se Duha Svetoga reče im:
knezovi narodni i starešine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnu
čoveku te on ozdravi; da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista
Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je
2
Imprimatur, nihil obstat - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog crkvenog spisa
kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenja,
jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela 4, 8-12)
uverio sam se da sam bio u pravu kad sam shvatio da Petar nije bio ta stena. To moţe biti samo i
jedino Isus.
Nekako u to vreme poĉeli smo obraĊivati istoriju inkvizicije. Zbog toga sam sve više poĉeo
mrzeti protestante, premda su me neke informacije opet jako potresle. Već tada sam saznao da će
me ubrzo poĉeti spremati za špijuna, da uništavam protestantske crkve.
Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i moći koja je ikada postojala na svetu.
Rimokatoliĉka crkva je od 1200. godine do sada bila uzrok smrti 60 miliona ljudi. Svetim uredom
koji vodi inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su stajali jezuiti. Sveti ured je širio
teror gde god je stigao. Niko nije bio siguran pred njim. Danas rimokatoliĉka institucija pokušava
da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige o
tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna modernog
vremena.
Na ĉasu crkvene istorije nastavnik nam je proĉitao šta se stvarno dogaĊalo u vreme
inkvizicije. „Jednog dana ćete morati kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom
ĉasu ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo.” Proĉitao nam je jedan primer i nastojao je da
pokaţe kako je rimokatoliĉka crkva s moralnim autoritetom otkrivala jeretike i osuĊivala ih na smrt.
Dana 21. maja 1559. godine, biblijski hrišćani su bili sabrani u nekom domu i slavili su Gospoda. O
tome je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravi zloĉin, kaţnjiv smrću. Iznenada je skupina
inkvizitora prodrla u dom, te u 'ime Svetog ureda' pohvatala ljude i okrivila ih da su ĉarobnjaci koji
slave Sotonu. MeĊu onima koji su slavili Gospoda bila je i mlada ţena, dona Izabela, grofica i
nećaka kralja Filipa. Ljudi su to rekli inkvizitorima, ali oni se na to uopšte nisu osvrtali. Za njih je
svaki krivoverac bio zloĉinac. Izabelu nije oslobodilo ni to što je bila trudna. Odvezli su je i rekli da
Bog neće pomilovati ni dete krivoverca, jer bi posle i ono bilo jeretik, bilo ono knez ili car.
Tribunal3 i porotu postavili su na Boţje mesto. Ne slagati se s njima znaĉilo je izazivanje Boga. Tu
su doveli Izabelu i rekli joj da se pokaje i odrekne svoje vere. Ali Izabela je mirno odgovorila: “Ne,
ne mogu to uĉiniti. Kako da se odreknem moga Spasitelja? Kako da se odreknem Njega, koji je za
moje grehe umro na krstu, koji je za mene dao svoj ţivot? Kako da se odreknem Njega, koji je moja
jedina nada u veĉnost, koji me ĉeka nakon što vi uništite moje telo. Gospodo, ja ne mogu lagati, jer
sam upoznala istinu.”
Njene su reĉi prekinuli povici: „Smrt veštici, govori samo laţi. Priznaj da si veštica. Kakvu
istinu? Kaţi nam šta je istina!” I Izabela je nastavila: „Ţelite li da znate istinu? Molim se Bogu da
Ga upoznate, jer On je istina. Isus Hrist, moj Spasitelj je rekao: Ja sam put i istina i ţivot; niko neće
doći k ocu do kroza me. (Jovan 14, 6)” Prekinuli su je glasni povici: „Ućutkajte krivoverku. Devica
Marija je tako rekla! Ti laţeš! Sveta mati je to rekla, a ne Isus! Ona je put, a ne Isus! Usmrtite
krivoverku! Stavite je na spravu za muĉenje!”
Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu vode su joj puštali u usta, a s njom i oštru
lanenu krpu. S vodom je prisilno gutala i oštro platno, sve dok kraj platna nije dospeo do ţeluca.
Tada su ga iz nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od ţeluca do usta. Ali, Izabela je i dalje odbijala
da se odrekne svoje vere u Hrista. Morala je platiti strašnu cenu za to. Stavili su je na lomaĉu i
spalili uz glasne povike: “Prljava krivoverka, veštica!” Izabela je tiho govorila: “Izgoreću za Boţju
3
Verski sud
slavu. Dragi Isuse, uzmi nas sebi” (mislila je i na dete). Filip II je liĉno prisustvovao spaljivanju
Izabele.
Nastavnik je završio uz oduševljene reĉi kako se, eto, moţemo i sami uveriti da je Bog
saĉuvao našu veru i spasao crkvu. Znao sam da tu nešto nije u redu, bio sam zbunjen, ali sam i dalje
mrzeo protestante. Bio sam, naime, uveren da su oni naši smrtni neprijatelji. Zbog toga sam bio
premešten u špijunsku sluţbu kako bih tajnim delovanjem uništavao crkve.
Imao sam 14 godina kad sam poĉeo sa teĉajem o protestantizmu i njegovom krivoverstvu.
Bio sam odreĊen da radim meĊu slobodnom braćom, pentakostalcima, baptistima i ujedinjenim
evangelistima. Za nekoliko godina uvukao sam se u stotine crkava i organizacija. Moram vam reći,
da su jezuiti s takvim naĉinom rada poĉeli još 1550. godine. I danas, naravno, na prefinjeni naĉin
ulaze u sve pore ţivota, što im uspeva zahvaljujući ekumensko-harizmatiĉkom pokretu i
fundamentalnim crkvama. Sveštenik koji se uspešno ubacio u zajednicu 'slobodne braće', dao nam
je knjige Darbija (Darby), Šefilda (Schöfield), Kelija (Kelley) i drugih. Dobro sam prostudirao
njihove skice biblijskih razdoblja i sedam crkava opisanih u Otkrivenju. Imali smo ceo koncept
sluţbe 'slobodne braće'. Sveštenik nam je pokazao i to kako da lomimo hleb kod Gospodnje veĉere.
Kad su pretpostavljeni uvideli da smo spremni, dali su nam taĉan opis lokacija crkava u koje je
trebalo da se ubacimo. Rekli su nam da se pretvaramo kao da prihvatamo Isusa Hrista.
Moţda bi bilo interesantno reći kako saznaju gde se skupljaju pripadnici crkve. U Španiji je
legalna jedino rimokatoliĉka institucija. Svaki lokalni sveštenik ima popis vernika. Ako neko ne
dolazi na misu, o tome se obaveštava tajna policija, koja poĉinje tu osobu da sledi, i to toliko dugo,
sve dok ne naĊu mesto zajednice kojoj se prikljuĉila. Nauĉili su nas kako da se igramo s decom
ĉlanova crkve i rekli su nam šta da ih pitamo kad smo nasamo sa njima; zatim, pokazali su nam
kako da budemo ljubazni sa ţenama i kako da im laskamo da su lepe i oĉaravajuće, kad smo sami s
njima; nauĉili su nas da se igramo njihovim osećanjima, da pokazujemo ţalost kad umre neko od
njihovih najdraţih i veliko zanimanje kad neko prolazi kroz tešku krizu.
Najzanimljiviji deo predstavljala su uputstva kako da se podeli crkva i unište propovednici
koji tvrde da rimokatoliĉka ustanova nije hrišćanska crkva, ili koji kaţu da rimokatolici nisu
hrišćani. Zbog toga su i postali naše mete. Samo u Španiji sam pomogao pri uništenju najmanje 19
crkava. Dopustio sam da u jednoj raciji i mene uhvate. Tako se i moje ime pojavilo u novinama
meĊu 'krivovercima'. Od propovednika sam dobio pismo koje me je preporuĉivalo kao dobrog i
pouzdanog hrišćanina. Tada sam imao 17 godina. Sa tim pismom sam bio primljen u baptistiĉku
crkvu u Venecueli, da bih potom otišao na interdenominacijski teološki seminar u Kostariku. Moj je
zadatak bio da uništim propovednika, crkvu i seminar. Morao sam da skupim što više imena i da ih
pošaljem u Vatikan. Sva ta imena su pohranjena u ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti
ured koji je vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju imena svih protestantskih propovednika, i šta
više, imena svih ĉlanova crkava po celom svetu, ukljuĉujući i rimokatolike. Svi podaci se nalaze u
kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći, ako se neko bude protivio rimokatoliĉkoj instituciji,
ili ako se suprotstavlja rimokatoliĉkoj svetskoj 'nad-crkvi', koju Rim namerava da osnuje kad uspe
da stavi sve protestantske crkve pod svoju kontrolu. Svi protivnici rimokatoliĉkog harizmatiĉkog
pokreta biće osuĊeni na smrt.
Tim je postavio pitanje Albertu da li pod tim misli na poĉetak nove inkvizicije. Alberto je
odgovorio potvrdno. Tim je nemoćno uzdahnuo: “O, Gospode Isuse, doĊi što pre!” Alberto je
nastavio:
- Nema još mnogo do tog vremena. To je velika bludnica iz Otkrivenja 17. poglavlja. I na
čelu njezinu napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima. I videh
ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.
(Otkrivenje 17, 5.6) Ona će usmrtiti prave Boţje vernike. ...I reče mi: ovo su koji doĎoše od nevolje
velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj. (Otkrivenje 7, 14) I kad
otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božju i za svedočanstvo koje imahu. I
povikaše glasom velikim govoreći: dokle, gospodaru sveti i istiniti! ne sudiš i ne kaješ krvi naše na
onima što žive na Zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još
malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i
oni (Otkrivenje 6, 9-11) I videh prestole i seĎahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za
svedočanstvo Isusovo i za reč Božju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na
čelima svojima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s Hristom hiljadu godina. (Otkrivenje 20, 4)
To će biti okultna ubistva povezana s crnom misom.
Da se vratim našem radu, odnosno, tome kako sam uništio baptistiĉku crkvu u Venecueli.
Polovina ĉlanova te crkve je verovala da je rimokatoliĉka institucija takoĊe hrišćanska crkva. Njima
sam govorio da imam puno dobrih prijatelja u rimokatoliĉkoj crkvi, koji veruju da je to hrišćanska
crkva, a da su oni spaseni hrišćanski vernici, i da ko to ne veruje, uzrokuje veliki raskol, te kvari
Hristovo telo. Propovedniku, kao i njegovim istomišljenicima sam, naravno, govorio drugaĉije.
Pred njima sam se pretvarao da mislim kako rimokatoliĉka crkva nije hrišćanska crkva. Pomoću
ĉasopisa iz Španije sam dokazivao kako sam bio uhapšen i zlostavljan od rimokatoliĉke crkve, kako
je neprijateljski nastrojena i kako mrzi hrišćane. Dodao sam kako je moj dragi propovednik još u
zatvoru i kako su me proglasili jeretikom. Ubedio sam propovednika da jasno govori protiv
rimokatoliĉke crkve. Baptistiĉki propovednik mi je omogućio da se nastanim u
interdenominacijskom institutu, a ja sam poĉeo da širim traĉeve kako je imao odnose s
osamnaestogodišnjom devojkom. Ljudi su devojci poverovali, jer nisu znali da ju je podmetnula
rimokatoliĉka crkva. Ona je Ċakonu propovednika, koji je bio s njim u zavadi, rekla da bi htela da
prizna da je imala odnose sa propovednikom. Propovednik je bio neduţan, ali ga je ipak napustila
supruga, i crkva je bila uništena.
Prešao sam na drugi zadatak. Pre nego što vam nešto kaţem o tome, dodaću i to da smo
imali nacrte za uništavanje osoba koje nam se ne bi predale. Poznavali smo tri naĉina:
• Diskreditovati - širiti loš glas;
• Izolovati - osamiti, da bude sam, bez prijatelja koji bi ga podrţavali; i
• Usmrtiti.
Prvi naĉin: Uništili bismo ugled osobe laţima o njoj, izvrtanjem njenih reĉi. Prikazivali
bismo propovednika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu teškoće sa sluţbenicima, ili bismo
ga povezali s nekom ţenom koja je postavljena kao propovednikova sekretarica upravo da bi imala
aferu s njim. Nekada bismo propovednika pozvali hitno, kasno noću. Kraj puta smo postavljali ţenu
i iscenirali da je doţivela nesreću, a kada bi se on zaustavio da joj pomogne, ona bi povikala:
“Silovanje!”. Rastrgla bi svoju odeću, a njen saradnik bi je fotografisao i tako je propovednik bivao
uništen.
Kada bi vlada i policija istraţivale sluĉaj nekog propovednika koji je bio optuţen za vezu s
drogama, moderni mediji bi ga, svakako, odmah osuĊivali. Jednom propovedniku smo uništili ugled
spletkama oko kreditnih kartica. Puno se govorilo o tome. Kasnije su se odgovorni izvinuli tom
ĉoveku, ali bilo je prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima uništili ugled. Koristili smo i tajne
telefonske pozive, te optuţivali ţene i decu za laţna dela. To su samo neki od naĉina kojima smo
nastojali da ih ocrnimo. Takav ĉovek bi postao nepouzdan i ţigosan kao laţov i lopov.
Drugi naĉin: O propovedniku smo poĉeli širiti vesti da je kontraverzan i da samo
prouzrokuje teškoće. Nazivali smo ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo; govorili
kako ima vlastitu neobiĉnu nauku ili veru, da je ostao sam i da je bez propovednika prijatelja. O
njemu smo poĉeli širiti laţi kako je doţiveo nervni slom. Puno ih se nakon toga predalo, jer ih je
usamljenost prisilila da napuste sluţbu.
Treći naĉin: Ako bi ĉovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako pod svim tim pritiscima ne
bi klonuo, poĉeli su se zbivati neobiĉni dogaĊaji. Pogazio bi ga auto i morao je u bolnicu. Neka
sestra bi išĉupala cevĉicu s kiseonikom, ili bi pomešala lek tako da bi došlo do komplikacija i ĉovek
bi umro. Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili bi zbog uzimanja psihoškodljivih
materija morao da bude premešten u duševnu bolnicu. Moglo je doći i do iznenadne tuĉe sa
strancima koji bi ga u mraku napali noţevima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga ustrelio.
Protestantski interdenominacijski institut koji sam uništio bio je u Kostariki. Sa mnom su
došle i dve lepe devojke. Obe su bile iz rimokatoliĉke omladinske borbene grupe. Izdavale su se za
prave hrišćanke koje svoju veru temelje na Bibliji. Karmen je u koledţu bila u ulozi moje devojke, a
Marija je došla da uništava propovednike, i da unosi seks meĊu studente. Da bih dokazao svoje
antirimokatoliĉke stavove, ĉesto sam se pred studentima prepirao sa jezuitskim sveštenikom koji je
dolazio u biblijski koledţ. On je, naravno, dobro znao ko sam ja. Njemu sam prenosio sve što sam
saznao o toj školi, a on je to prenosio dalje Svetom uredu u Vatikan. MeĊu studente sam unosio
nemir i opiranje strogom redu, po kom su devojke i momci morali biti razdvojeni. S rukom u ruci
šetao sam sa Karmen. Uĉiteljice su u toj školi bile misionarke i većinom neudate. To ih je jako
raţalostilo. Pripremio sam nekoliko mladih i privlaĉnih rimokatoliĉkih momaka koji su se
predstavljali za dobre hrišćane, kako bi zaveli mlade uĉiteljice. Posećivao sam ţenske spavaonice u
nedozvoljeno vreme. Jedne noći Karmen i ja smo dopustili da nas uhvate u prizemlju ţenskog
studentskog doma. Ona je bila samo u spavaćici, i u svoju odbranu je tvrdila da sve devojke tako
rade s drugim studentima. Naravno, došlo je do skandala koji se našao u novinama. Jezuitski
sveštenik je napisao prikladni izveštaj. Koledţ je bio pretresen i oznaĉen kao mesto nemorala. Loše
sam se oblaĉio. Neprestano sam zakašnjavao na predavanja. Prigovarao sam nastavnicima i
optuţivao ih da nemaju hrišćanske ljubavi. Kad me je nastavnik upozorio da sam ponovo zakasnio
na nastavu, napao sam ga da me stalno progoni kao i katoliĉki sveštenici. Kolege sam u svakoj
prilici uveravao da bi im bolje bilo da nastave svoje studije na rimokatoliĉkim fakultetima, da su te
škole bolje jer u njima vlada stroţa disciplina, da tamo nema skandala i tajni. Marija je takoĊe bila
zaposlena. Većinu od 17 studenata, što ih je zavela, isterali su iz škole. Došao je i poĉetak rada s
propovednicima. Kad sam zapazio prijatnu hrišćansku crkvu i njenog propovednika koji je više puta
sledio Mariju pogledom, rekao sam joj da ga uništi. U jednoj prilici bacila mu se u naruĉje sa
strasnim reĉima. Tako su pala tri propovednika: metodistiĉki, pentakosni i four square propovednik.
Postigli smo to da više nisu govorili protiv rimokatoliĉke crkve, i još mnogo toga. Misija je bila
veoma uspešna. Sva tri propovednika postala su ekumenska, i od tada su govorili samo o ljubavi.
Nikad više nisu propovedali protiv rimokatolika; sledili su naša uputstva. Poslednja stvar koju smo
izveli u biblijskom koledţu bio je trodnevni štrajk glaĊu za poboljšanje uslova. To se opet pojavilo
u novinama. Škola je bila na ivici propasti. Rimokatoliĉki sveštenici su zahtevali da se škola
zatvori, govoreći da je ona Sotonino oruĊe. Tada su me zatvorili i škola je nameravala da me istera
iz drţave. Ali, pre nego što je poĉela redovna istraga, umešao se Vatikan, preko vlade, sa zahtevom
da me puste, jer sam dezerter iz vojske. Tako niko nije otkrio da sam jezuita. Danas je taj biblijski
koledţ potpuno ekumenski i tesno saraĊuje sa rimokatoliĉkim sveštenicima.
Tim nije mogao razumeti zašto ove devojke zavode propovednike. Zar za njih to nije greh?
- Imaju dva razloga: uništavanjem protivnika one brane svoju veru i dobijaju poene za
izlazak iz ĉistilišta. Biblijsko uĉenje je u rimokatoliĉkom sistemu zamenjeno ĉistilištem i vernici
imaju umesto Boţje reĉi svoje sveštenike i sakramente.
S uĉenjem o ĉistilištu poĉeo je 593. godine papa Grgur I, kao o mestu gde se moţe
naknadno oĉistiti svako koji je umro kao rimokatolik. Firentinski koncil je to i sluţbeno potvrdio
1439. godine.
Biblija nas jasno uĉi da je svako ko umre u grehu izgubljen za veĉnost i mora izgoreti u
ognjenom jezeru: I dim mučenja njihova izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se
poklanjaju zveri i ikoni njezinoj i koji primaju žig imena njezina. (Otkrivenje 14, 11) A strašljivima i
nevernima i poganima i krvnicima i kurvarima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama,
njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom, koje je smrt druga. (Otkrivenje 21, 8). Ako neko
doĊe u ognjeno jezero, on više nema mogućnosti za spasenje i svemu je kraj. Ali, ako ljude uveriš
da veruju u ĉistilište, daješ im do znanja da njihove duše moţeš osloboditi svojim zalaganjem i
uticajem. Zato će oni uraditi sve što im sveštenici nareĊuju, ili će platiti sve što sveštenici traţe da
plate.
Marija i Karmen su verovale da će za svoja dela primiti posebnu milost, što znaĉi da će malo
vremena patiti u ĉistilištu. Tako su ljudi spremni i da ubijaju ako treba. Fratri i ĉasne sestre koji su
ubijali hrišćane za vreme inkvizicije, radili su to sa ubeĊenjem da će tako pre izaći iz ĉistilišta. To je
najjaĉe oruţje straha za nadgledanje rimokatolika.
Sliĉna tome je i misa - izmišljotina koju su smislili rimski biskupi 368. godine. U vreme
Trentinskog koncila skovali su novu reĉ, kojom su opisali misu - transsubstancija. To znaĉi da
sveštenik ima moć da pretvori hleb i vino u svemogućeg Boga - stvarno telo, dušu i krv Isusa
Hrista. To je pravo bogohuljenje. Sveštenici tvrde da oni imaju moć da prizovu Hrista s Neba, da
obnove ţrtvu - raspeće, svaki put kada sluţe misu. Ali, Biblija kaţe: A On prinesavši jedinu žrtvu za
grehe sedi svagda s desne strane Bogu. (Jevrejima 10, 12) Stoga taj stih rimokatolici nikada ne
ĉitaju. Ima još jedan stih koji sveštenici mrze: Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko
sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika. (1. Jovanova 2, 1)
Sledeće stvari nigde nisu zapisane u Bibliji. Rimokatoliĉka institucija uverava svoje
pripadnike da to veruju (što je ĉisto bogohuljenje). Ona kaţe: Isus je na Nebu kao sudija bez
milosti. Nikome nije dozvoljeno da s molbom doĊe k Njemu. Pred Njegovim prestolom sedi Marija
kao milosrdna majka, puna milosti i razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti i ima samilosti
prema onim rimokatolicima, koji joj se verno mole, i veruju da je ona 'suspasitelj' i 'suotkupitelj'. To
rade s uverenjem da je Marija prolila svoju krv istovremeno kad je i Isus umro na krstu, zbog svojih
bolova i trpljenja za ĉoveĉanstvo. Marija je njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u ĉistilište.
Zato oni nikad neće napustiti Mariju, jer se boje za svoje duše. Sistem je jednu zemaljsku majku
preobrazio u boţanstvo. Ali, Marija je kao i svako drugo ljudsko biće grešnik.
Kao što stoji napisano: ni jednoga nema pravedna. Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu
Božju, i opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista. Kojega postavi Bog
očišćenje verom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem preĎašnjih greha, u
podnošenju Božjemu, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da pravda
onoga koji je od vere Isusove. (Rimljanima 3, 10.23-26)
I sam sam od sveg srca ljubio Mariju i ubijao bih za nju, dok nisam našao u Bibliji nešto što
me je jako potreslo. Samo Isus je roĊen bez greha: Koji greha ne učini, niti se naĎe prevara u
ustima njegovim. (1. Petrova 2, 22) A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo
da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja;
kar beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zaĎosmo,
svaki od nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. (Isaija 53, 4-6)
Ĉitao sam Jovanovo jevanĊelje: Isus joj reče: što je meni do tebe ženo? (Jovan 2, 4) Dok on
još govoraše k ljudima, gle, mati njegova i braća njegova stajahu napolju i čekahu da govore s
njime. I neko mu reče: evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, radi su da govore s tobom. A on
odgovori i reče onome što mu kaza: ko je mati moja, i ko su braća moja? I pruživši ruku svoju na
učenike svoje reče: eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju oca mojega koji je na
nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati. (Matej 12, 46-49) I ponovo u Jovanovom jevanĊelju: A
Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoje reče materi svojoj: ženo! eto ti sina! Po tom
reče učeniku: eto ti matere! I od onoga časa uze je učenik k sebi. (Jovan 19, 26.27) Ti stihovi su me
tako uznemirili da nisam uopšte mogao da spavam. Potraţio sam jevrejskog rabina da bih ga pitao
da li je moţda kod Jevreja bio takav obiĉaj, ali on je to odluĉno pobio.
Kraljicu neba je slavila sotonska religija koja je poticala od starog Vavilona i nazivala se
'oboţavanje Vala'. Bog je to mrzeo. Zato je Isus nazvao Mariju 'ţena', dok ju je taj sistem, danas
nazvan rimokatolicizam, postavio za 'kraljicu neba'.
Tim je postavio pitanje bezgrešnog zaĉeća.
- Rimokatolici moraju verovati da je Mariju njena mati zanela bez greha, da je i ona roĊena
bez greha. To je poistovećuje s Bogom Ocem i ĉini je majkom Boţjom.
Tima je opet zanimalo kako rimokatolici mogu tvrditi da su 'nanovo roĊeni'. Da li oni
upotrebljavaju drugi reĉnik?
- Kada je rimokatolik poškropljen za krštenje, oni veruju da je 'nanovo roĊen', premda je još
dete. Rimokatolik veruje da je spasen sve dotle dok moli Mariju, i ostane veran svome sistemu.
Reĉeno im je da izvan rimokatoliĉke institucije nema spasenja. Kad rimokatolik kaţe da je primio
Gospoda Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja, to ne znaĉi da on nosi vaskrslog Hrista u svom srcu,
već znaĉi da prima Isusa svaki put kad jede hostiju ili hleb za vreme mise. On veruje da stvarno jede
Isusovo telo i krv.
Tako se i pokajanje prikazuje drugaĉije: pokajanje za njih ne znaĉi da se mole Bogu za
oproštenje, da ţale zbog greha i da ostave grehe. Rimokatolik Boga 'potplaćuje' s pokorom.
Sveštenik mu oprašta, odreĊuje pokoru za njegov greh. To znaĉi da mora da izmoli, na primer, 50
'Zdravo Marija' ili 'Oĉenaša', ili da upali sveće raznim svecima, ili da hoda na kolenima oko crkve,
ili nešto drugo.
- Po Vama, šta treba da uĉini rimokatolik kada se obrati?
- Kada je rimokatolik obraćen, on ne moţe dalje ostati u rimokatoliĉkom sistemu. Ne vucite
u tuĎem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s
tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijalom4? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? Ili kako se
4
Đavo
udara (kiti) crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih,
i oni će biti moj narod. Zato otiĎite izmeĎu njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do
nečistote, i ja ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod
svedržitelj. (2. Korinćanima 6, 14-18) Imajući dakle ovakva obećanja, o ljubazni! da očistimo sebe
od svake poganštine tela i duha i da tvorimo svetinju u strahu Božjemu. (2. Korinćanima 7, 1) Ako
dakle sluša Isusa Hrista, on mora izaći. Gospod će iz njegovog srca izvaditi sistem i dati mu ţivot,
jer taj sistem moţe jedino dati smrt i strah.
No, da nastavim s onim šta sam radio.
Nakon što sam uništio teološki institut, poslali su me u Vatikan, gde sam postavljen za
jezuitskog sveštenika. Pošto sam u preĊašnjem radu bio izuzetno uspešan, postavljen sam u najviši
stepen zakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju i sluţbenu potvrdu mojih pretpostavljenih
za rad u drugim drţavama. Pre nego što sam otišao, bio sam postavljen za biskupa rimokatoliĉke
crkve i primio bulu posvećenu od 'apostolskog naslednika', rimskog pape. Legitimaciju je izdala
španska vlada 1967. godine pod voĊstvom diktatora Franka. Njegova sluţba sigurnosti je bila stroga
kao Gestapo u Nemaĉkoj. Zato sam se prilikom izrade legitimacije morao pobrinuti za razne
dokumente i proći kroz niz postupaka, da bi taj dokument bio punovaţan. On je predstavljao
potvrdu vlade da sam bezuslovno pokoran papi, kroz konkordant koji je potpisala vlada i Vatikan.
Kada sam postao sveštenik, verovao sam da ću naći istinu i zadobiti mir, kao što sam obećao svojoj
majci. Ali, bio sam nesrećan. Što sam više napredovao u jezuitskom redu, to sam više uoĉavao
pokvarenost u instituciji.
Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u
samostanu na severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol
od kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski5 simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje
mi je bilo dano da se borim. Sve se rušilo. Saznao sam da je crni papa6 takoĊe mason i ĉlan
španske teistiĉke stranke. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj
vezi sa iluminatima7 iz Londona.
Ignacije Lojola, osnivaĉ jezuitskog reda, bio je ĉlan iluminata. Nekoliko sedmica sam bio
bolestan, jer se sve, protiv ĉega su me uĉili da se borim, sjedinjavalo negde pri vrhu.
Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam postavljen u ekumensko društvo pod papom
Jovanom XIII (neka vrsta policije). Protestante nisu više nazivali jereticima, krivovercima, već
'odvojenom braćom'. Ateisti nisu više naši neprijatelji. Sve to sa namerom da bi svi vernici bili
udruţeni u jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku vladu. Mi smo se uspešno infiltrirali
u sve organizacije. To novostvoreno remek-delo, treća sila, zove se harizmatički pokret. To je
most prema Rimu. Protestanti su nas prihvatili raširenih ruku. Veliki uspeh su nam doneli špijuni u
protestantskim crkvama. Zahvaljujući našim tajnim agentima, uvukli smo se u hrišćansku televiziju
i publikacije. Prihvatili su nas kao uĉitelje, propovednike i evanĊeliste. Širili smo ljubav i njome
smo ujedinjavali sve u jedno zajedništvo. To je naše 'probuĊenje'.
Prva protestantska grupa u koju smo ubacili špijune bili su adventisti sedmog dana, zatim
full gospel businessmen, onda baptisti, metodisti, prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se nismo
infiltrirali i meĊu mormone i Jehovine svedoke.
5
Masoni, 'slobodni zidari' - tajno religiozno-filozofsko društvo sa mistiĉnim obredima.
6
Crni papa - jezuitski general koji iz pozadine upravlja Vatikanom u Rimu.
7
Illuminati, 'prosvetljeni' - pokret sliĉan masonskom, tajno društvo za širenje slobodoumnih ideja
Sledeći su bili seminari, univerziteti i koledţi. Jezuiti su rukovodili rimokatoliĉkim

omladinskim akcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve navedene grupe su prestale da
govore protiv Rima, ili su priznale da je rimokatoliĉki sistem hrišćanska crkva. Pobedili smo
kompromisima. Skoro svi protestantski propovednici su se uplašili da govore protiv Rima, bojeći se
da ne budu napadnuti. To je veliki otpad, veliko udaljavanje od uĉenja Biblije, o kojem Biblija
govori da će nastupiti pred ponovni dolazak Gospoda Isusa.
Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne doĎe najpre otpad, i ne
pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli. (2. Solunjanima 2, 3)
Ţivimo u poslednjim danima. Rimokatoliĉki sistem je opisan u 17. poglavlju Otkrivenja kao
Velika bludnica. To je nad-crkva. Zver će je upotrebiti da preuzme silu u vreme 'velike nevolje', a
nakon tri i po godine uništiće je ognjem. Sam Isus će se umešati u armagedonsku borbu i svojim
dolaskom uništiti sav odvratni sotonski svetski sistem i daće obraćenima pravdu i svetost zauvek.
U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam posve shrvan. Moja nada je nestala. Ţiveo
sam od lekova za smirivanje. Jednom sam govorio na ekumenskom skupu juţnoameriĉkih
protestantskih i rimokatoliĉkih voĊa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000 ljudi. Uĉinio sam
nedopustiv greh, jer sam izneo istinu o Rimu. Dobro se sećam svojih reĉi:
“Kako da vam propovedam o ţivotu kada sam mrtav, i sistem kojemu sluţim zaudara po
smrti, po ispovedaonicama, Mariji, ĉistilištu, misi i sveštenstvu koje poriĉe Hristovo vaskrsenje?
Kako da vam govorim o ţivotu kad sam vam lagao, infiltrirao se i uništavao vaše crkve. Uvereni ste
da ekumenski pokret predstavlja ljubav i jedinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Pošto ja nisam vaš
brat...”
Tada sam iza sebe ĉuo povike: “Riveru moramo zaustaviti! Kako da mu zaveţemo usta?”
Kada se skup završio, mene su odmah avionom prevezli u Panamu, a odande u Španiju.
Govorili su: “On će platiti za ovo što je uĉinio”. Tada je zapoĉeo najmraĉniji deo mog ţivota.
Razliĉitim metodama pokušali su da promene moje mišljenje. Nakon nekoliko meseci dovezli su
me u Barselonu u samostan u kome su leĉili duševno bolesne sveštenike. Kakvo je to mesto? O,
moj Boţe! Naime, 'Sveti ured' me je optuţio za krivoverstvo zbog ludila. Zatvorili su me u
tapaciranu ćeliju. Po nekoliko dana sam ostajao bez hrane i vode. U to vreme ispisao sam stotine
papira i morao odgovarati na razna pitanja. Noću su me omamljivali, tako da nisam mogao spavati.
Bio sam bolestan i potpuno iscrpljen. Upozoravali su me: “Rivera, opozovi reĉeno i javno priznaj
da postoji samo jedna crkva, sveta mati rimokatoliĉka”.
Nakon dve nedelje brutalnog ispitivanja izgubio sam i poslednju nadu i svojim muĉiteljima
sam u lice rekao: “Kada svi ti rimokatolici, kojima mi tako laţemo, umru i doĊu u pakao, šta ćemo
im reći? Krhotina kamena - kip ih ne moţe spasiti. Marija je sama rekla: ... što god vam (Isus) reĉe,
uĉinite. (Jovan 2, 5) Sve što smo govorili o njoj same su laţi. Biblija to dokazuje. Uvereni ste da
ubijate za Boga, ali to radite za Ċavola, jer ste sotonska deca.”
Nakon tih reĉi me je jedan od njih jako napao. Stisnuo me je za vrat i vikao: “Zaveţi Rivera,
govoriš kao protestant. Ti si taj koji uništavaš veru naše blagoslovene majke device Marije. Slomiću
ti vrat, Rivera.” 'Leĉili' su me elektrošokovima i jakim drogama. Nakon dva meseca dobio sam
upalu mehura i izgubio svaki osećaj. U trećem mesecu sam prestao disati. Stavili su me u ţelezna
pluća. Uvek sam iznova proţivljavao majĉinu smrt. Uvideo sam da sam u istom poloţaju, zbunjen
od straha, uveren da idem u pakao.
U najtamnijem trenutku došao je k meni Gospod Isus i dao mi ţivot kroz ove reĉi Svetoga
Pisma: Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji mu verovaše: ako vi ostanete na mojoj besedi,
zaista ćete biti učenici moji, i poznaćete istinu i istina će vas izbaviti. (Jovan 8, 31.32) Molio sam
Isusa da mi oprosti sve grehe. U tom trenutku je kroz moje telo potekao ţivot. On me je spasao i
izleĉio. Od tog trenutka bio sam osloboĊen. Boţja ljubav me je potpuno ispunila kada sam shvatio
da je Isus Hrist Gospod, Stvoritelj svemira.
Na svetu beše i svet krozanj posta, i svet ga ne pozna. (Jovan 1, 10) Bog koji je negda
mnogo puta i različnim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana
ovih preko Sina, kojega postavi naslednika svemu, kroz kojega i svet stvori. (Jevrejima 1, 1.2) On je
svemogući Bog i Mesija Izrailja. Zbog svoje poslušnosti svom nebeskom Ocu išao je na krst i prolio
svoju dragocenu krv da bi oprao naše grehe. On je platio ogromnu cenu: Jer Bogu tako omilje svet
da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život
večni. (Jovan 3, 16)
Ni jedan katoliĉki sveštenik ne moţe dozvati Isusa natrag na Zemlju, da bi ponovio to
uţasno delo trpljenja, što oni tvrde za misu. U Jevrejima 10, 12 jasno je reĉeno: A On prinesavši
jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. Tri dana nakon smrti Isus je vaskrsnuo i
ustao iz groba i sada sedi s desne strane Bogu i Ocu na Nebu. Više nam nisu potrebni sveštenici
kao posrednici, jer Biblija nam jasno kaže: Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je
prošao nebesa, Isusa sina Božjega, da se držimo priznanja. Jer nemamo poglavara svešteničkoga
koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha.
Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i naĎemo blagodat za vreme
kad nam zatreba pomoć. (Jevrejima 4, 14-16) Dakle, Isus je naš jedini posrednik. Ovo je kamen koji
vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenja. Jer nema
drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela apostolska 4, 11.12)
A u 1. Jovanovoj poslanici 1, 9.10 piše: Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam
oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. Tako mi moţemo doći direktno Isusu! Slava nek
je Bogu za to!
Sam sam uspeo da se izvuĉem iz ţeleznih pluća i odstranim cevĉice sa svoga tela. Na pitanje
zaĉuĊenih, ko me je izvukao, odgovorio sam da mi je Isus dao ţivot.
Nedelju dana kasnije bio sam otpušten. Nisam mogao verovati da su me samog poslali u
Madrid. Tamo me je doĉekao jezuitski sveštenik - vatikanski 'pas ĉuvar', njihov najpouzdaniji
ĉovek. Mrzeo je zemlju po kojoj sam hodao. Nekoliko me je dana obraĊivao svim metodama jezuita
kako bi me povratio u papinu sluţbu. Ali, ja sam mu govorio kako sam spašen, i s Biblijom sam mu
dokazivao istinu. Boţja reĉ je dotakla njegovo srce. Na moje iznenaĊenje, on je zaplakao, vratio mi
pasoš i sve dokumente koji su mi bili potrebni da bih napustio Španiju, te me je pustio s reĉima:
“Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i ne vraćaj se nikad više. Verujem, Hrist će rasvetliti tvoj put.
Sledi ga Alberto! Moli se za mene! Ništa ne piši, samo se moli!”
Te noći sam poleteo iz Španije sa svega 40 centi u dţepu. Prekinuo sam s rimokatoliĉkim
sistemom. Vatikan je 'zanemeo'. Nisu mogli verovati da sam pobegao. Sad je moj ţivot potpuno
promenjen i sluţim Gospodu.
Tima je još nešto zanimalo:
- Alberto, šta treba da uĉini propovednik da bi isterao infiltratore - uhode iz svoje crkve i
pridobio rimokatolike za Hrista?
- Propovednik mora imati hrabrosti da sa propovedaonice otvoreno kaţe da prema Bibliji

rimokatolici nisu hrišćani, i da rimokatoliĉka institucija nije hrišćanska ustanova. Najteţe od svega
je reći da rimokatolici koji umiru u toj veri ne idu ni u ĉistilište (koje po Bibliji ne postoji), ni u
Nebo, već će izgoreti u ognjenom jezeru, pošto je ta njihova vera utemeljena na njihovom vlastitom
sistemu, a ne na Hristu i na Njegovoj prolivenoj krvi, koja ĉisti njihove grehe.
I bi uhvaćena zver, i s njom lažni prorok koji učini pred njom znake kojima prevari one koji
primiše žig zverin i koji se poklanjaju ikoni njezinoj: živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno, koje
gori sumporom. (Otkrivenje 19, 20)
- Ko će imati hrabrosti da to propoveda? - upitao je Tim.
- Ja ću to uĉiniti, jer ih ljubim; I ĉuh glas drugi s Neba koji govori: iziĊite iz nje, narode moj,
da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4) Mi moramo
doneti ovu vest ţivota do 800 miliona rimokatolika koji su zavedeni i slave Vala u svojoj ustanovi.
Moje srce gori za te ljude.
- Kako ćeš to uĉiniti Alberto?
- Ne znam Tim, samo Bog zna kako će to biti uĉinjeno.
*****
2. deo
Alberto je nastavio:
- Te noći kada sam napustio Madrid, bio sam skoro slomljen. Imao sam jedan kofer i
putniĉku kartu za Vašington. I sam sam se nakon svega ĉudio kako mi je Bog pripremio i uruĉio
pasoš i ostale potrebne dokumente da napustim Španiju. To je bio jedini naĉin da pobegnem. Svom
ocu sam telefonirao nekoliko sati ranije i rekao mu da sam napustio rimokatoliĉku instituciju. On mi
je rekao da sam 'porodiĉni pas' i spustio slušalicu.
Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na Zemlju; nisam došao da donesem mir nego
mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od matere njezine i snahu od svekrve
njezine: i neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene,
nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme
krsta svojega i ne poĎe zamnom, nije mene dostojan. (Matej 10, 34-38)
Pre nego što sam napustio aerodrom, pozvao sam telefonom svoju mlaĊu sestru Mariju u
Velikoj Britaniji. Zahvaljujući samo Boţjim rukama, telefonski sluţbenik me je uspeo povezati sa
njom, pošto je ona bila opatica u rimokatoliĉkom ţenskom samostanu “Sveto srce” u Londonu. Kad
me je ĉula, Marija je poĉela plakati i govoriti: “Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto! Pokušala sam
se ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto!”
Dok sam ĉekao na razgovor s Marijom, zakasnio sam na avion za Vašington. Iste noći u tom
smeru leteo je još samo jedan avion i to za London. Krenuo sam njime. Samo je Bog znao strašnu
ţivotnu opasnost u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizu smrti. Bog me je poslao u London.
U sebi sam se molio: “O Boţe, šta da radim? Slomljen sam! Zakasnio sam na avion za Vašington i
sve se iskomplikovalo. Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da vidim Mariju, Gospode, pomozi
mi!”
Našao sam govornicu i poĉeo zvati protestantske crkve. Najzad sam pozvao malu
anabaptistiĉku crkvu u Londonu. Hvala Bogu, doneo sam dobru odluku. Ovi ljudi su došli da mi
pomognu. Odvezli su me autom do samostana u kom se nalazila Marija i rekli su mi da će, ako ne
izaĊem za jedan sat, doći po mene. Ušao sam u samostan.
“Da li ste Vi otac Rivera?” - zapitala me je majka superior8.
“Da!” - odgovorio sam.
“Marija mi je priĉala o Vama mnogo puta. Rekla mi je da ste veoma ĉvrst sveštenik i veoma
odan.” Nastojnica je samnom razgovarala nepoverljivo, tako da sam se pitao da li ona već zna da
sam napustio rimokatoliĉku instituciju. Ona je nastavila:
“Znam, došli ste da vidite Vašu sestru Mariju, ali ona je suviše bolesna da Vas vidi.”
“Ţalim, ali zato sam u Londonu. Moram videti Mariju pre nego što otputujem za Ameriku.”
“Oĉe, moram se izvinuti što Vam ne mogu dopustiti da vidite Mariju. Ja moram tako
postupiti prema našim pravilima i prema kućnom redu. Kao što znate, ovo je ţenski samostan i ona
moţe videti samo sveštenika koji je njen ispovednik.”
“Ipak, ja je ţelim videti sada, s Vašom dozvolom. Sestro, hoćete li mi pokazati njena vrata?”
8
Nastojnica samostana
“Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa samostanskim opaticama, osim u naroĉitim

okolnosima.”
(Telefonski razgovor iz Španije bio je jedina iznimka kada su mi dopustili da razgovaram sa
Marijom.)
“Ako mi vi ne dovedete Mariju ovamo ja ću je naći sam.”
“Oĉe, ja nemam drugi izbor, nego da pozovem policiju.”
Znao sam da je Vatikan obavestio arhiĊakone u Londonu da sam pobegao. Nastojnica
samostana još nije bila obaveštena, inaĉe bi zvala arhiĊakone umesto policije. Oni su me već lovili.
“Više me ne zovite 'Oĉe', jer ja nisam više sveštenik Rima, nego pokajani grešnik. Bez
obzira šta ćete Vi raditi, ja neću napustiti ovo mesto dok ne vidim Mariju.”
“Vidim da Vi niste više to što ste bili. Zato ćemo zaustaviti tu jeretiĉku besmislicu. Oĉe,
videćete šta ću uĉiniti.”
Nastojnica je pozvala ostale opatice: “Sestre, ne dozvolite mu da proĊe kroz ova vrata. Ja ću
pozvati škotsku gardu.”
“Dobro, ĉekaću dok ne doĊe policija.”
Pola sata kasnije došla je umesto škotske garde metropolitska londonska policija. Nastojnica
samostana im je rekla: “Ovaj ĉovek se laţno predstavlja kao sveštenik i ušao je na laţni zahtev.”
Oficir je na to odvratio: “Ovo su veoma ozbiljne optuţbe.”
Opatice su sluĉaj iznele policiji na veoma prefinjen naĉin, tako da je njihov prikaz delovao
veoma uverljivo. Ĉulo se jecanje, a neke od njih su govorile: “O, majko Boţja, pomozi nam protiv
ovog zlog ĉoveka!” Opet se ĉulo jecanje, dok je nastojnica govorila policiji: “On je hteo da nas
fiziĉki napadne. Hoću da ga zatvorite!”
Sme li jedna opatica da se suprotstavi svešteniku? Odgovor je u njenoj zakletvi, prema kojoj
je ona duţna da se odrekne ĉak i pape, ako se on odvrati od rimokatoliĉkog uĉenja.
Ja sam odgovorio: “To nije istina, ja ih nisam napao. Ovde su moji dokumenti od
arhiĊakona u Madridu, koji mi dozvoljava da doĊem ovamo.”
“Gospodine, mi ne znamo španski. Ali, da li je ovo njihov peĉat? Onda ste Vi sveštenik.”
Rekao sam: “Ne, ne više za rimokatoliĉki sistem.”
Ispriĉao sam im ukratko ceo dogaĊaj kako sam našao Hrista. Gospod je pomogao da me je
policijski inspektor saslušao, a kako je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je, Bogu hvala, stao uz
mene. Na kraju sam rekao: “Ja ovde nisam provalio, nego sam došao da vidim svoju sestru, koja je
negde u ovom samostanu. Ona je veoma bolesna. Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim.”
Oficir ju je pitao za moju sestru, na šta je ona odgovorila: “Ona nije ozbiljno bolesna.”
Oficir me je tada upitao: “Dr. Rivera, da li Vaša sestra ţeli da Vas vidi?”
“Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao telefonom. Ona je traţila pomoć.” Nastojnica se
usprotivila: “Nemoguće, on laţe. Njoj nije dozvoljeno da upotrebljava telefon... hoću da kaţem...”
“Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgovaramo s njom o tome, s Vašom
dozvolom!”
Nastojnica samostana je pokušala na svaki naĉin da otpusti policiju. Nije htela da vide
Mariju. Ipak, oni nisu otišli. Tako nas je odvela do Marijine ćelije. Kada je nastojnica otvorila
ĉeliĉna vrata, osetio sam miris smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojim oĉima. To je bilo
uţasno. Slomio sam se i zaplakao nad onim što sam video. Napunio sam se mrţnjom prema Rimu.
Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od 60 funti (30 kg). Na njoj je bila krvlju natopljena
odeća. Krv beše isušena i kruta. LeĊa su joj bila sva gnojna i krvarila su od udaraca biĉem9.
Viknuo sam: “Marija... Marija... da li me ĉuješ?”
Ĉulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio sam ošamućen i skoro sam povraćao od
zadaha trulog tela. Onda sam zapazio da se miĉe. Kada sam je zovnuo i pitao treba li joj lekar i da li
su je povredili, ona odvrati: “Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje bol. Tako sam slaba i zla i
zasluţila sam da budem kaţnjena smrću.”
Pitao sam je: “Zašto bi ti sebe kaznila Marija?”
“Zato što sam bezobzirna, treba da primam sve sakramente i da se ispovedam ujutro i uveĉe.
Osećam se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja sam oĉajna. Pošto je On trpeo za mene,
ja moram da trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na raspelo). Ja sam se udala za Hrista
i ja moram umreti za Njega.” Sve vreme je drţala raspelo u rukama.
Odgovorio sam: “Ovo je huljenje protiv našeg ljubljenog Isusa. Njegova jedina nevesta je
Njegova prava crkva, a sigurno je da ova institucija ne pripada Njemu.”
Marija izusti: “Moram poljubiti raspelo.”
“Marija, kaţem ti u ime Boţje, prestani s tim! Ovo raspelo ti ne moţe pomoći. To je smrt10.
Ovo nije Hrist.”
Nastojnica je viknula: “Oĉe Rivera, ostavite je!”
Za njom su vikale opatice: “Gledaj na raspelo!”
“Ovo je Ċavolsko oruĊe!” - govorio sam. “O, Gospode, baci svetlost na njen um.”
Opatice su vikale: “Marija, kraljice Neba, pomozi nam!”
Rekao sam Mariji: “Prizovi ime Isusa Hrista. On je tvoj jedini Spasitelj, ti moraš slušati
Njegovo uĉenje. Ako se samo Njemu moliš, traţeći oproštenje greha i obratiš se od svih ovih
religioznih laţi, ti ćeš biti sada osloboĊena krivice koju osećaš kroz krv koju je On za tebe prolio na
krstu.”
“Alberto, da li će me On uslišiti?”
“Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Pouzdaj se u pisanu reĉ Boţju11.”
Bogu hvala, Marija me je poslušala. Osetila je olakšanje i zamolila me je da je izvedem
odavde, kako bi mogla sluţiti Hristu.
Rekao sam nastojnici: “Molim Vas, pustite me da izaĊem i izvedem Mariju napolje iz ovog
groznog mesta. Niko me neće zaustaviti.”
Nastojnica je viknula: “Oĉe, ovo je kidnapovanje, Vi je uzimate protiv njene volje!”
9
Biĉevanje je deo religiozne discipline u raznim katoliĉkim redovima u samostanima. Opatice ili fratri obiĉno biĉuju
sami sebe, ili ih drugi biĉuju u istom religioznom redu. To je utemeljeno na rimokatoliĉkoj doktrini dela. Institucija uĉi
da niko neće biti spasen na osnovu svoje vere. Ali Biblija kaţe: Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas,
dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2, 8-9) Muĉenje, biĉevanje je njihov put da se izaĊe iz
ĉistilišta.
10
Biblija nam kaţe da je na Hristov krst prilikom raspeća bio stavljen natpis: Isus Nazarećanin car Judejski (Jovan 19,
19-II deo). Na rimokatoliĉkom raspelu ĉitate sledeće: I.N.R.I. Vebsterov reĉnik kaţe da I.N.R.I. znaĉi: Jezus Nazarenus
Rex Judaeorum, no u extremnoj jezuitskoj zakletvi to ima posebno znaĉenje. I.N.R.I. znaĉi: Iustum Necar Reges Impios
(dobro je da se unište neverni ili protestantski carevi ili upravitelji.) Raspeće Isusa donosi oproštenje i ţivot, ali raspelo
je jezuitski simbol za osvetu i smrt!
11
U katolicizmu sama Biblija nije cenjena kao Reĉ Boţja. Za njih je sveta prvo tradicija - predanje, zatim Magisterium -
uĉenje autoriteta institucije, a tek na kraju Biblija. Sve to zajedno predstavlja za njih cenjenu Reĉ Boţju.
Tada je reagovala policija: “Kako se ovo moglo desiti u Engleskoj? Dr. Rivera, da li ţelite
da uhapsimo i zatvorimo nastojnicu za ovaj zloĉin? Samo podnesite optuţbu i mi ćemo je povesti.
Marija je dokaz!”
Odvratio sam: “Bog će joj suditi i presuditi kao i celoj ovoj instituciji.”
Opatice su stale vikati: “Da je proklet zauvek! Gospa će se obraĉunati s ocem Riverom za
ovo. On je drugi Juda, koji je prodao našeg oca papu.”
Otišli smo i odvezli Mariju kod lekara.
Zbog ovog dogaĊaja sam u Rimu stavljen na posebnu listu.
Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne porodice koja temelji svoju veru na Biblijskom
uĉenju. Oni su je negovali. Ja sam bio slomljen, verujući da me vrebaju, bio sam suoĉen s veoma
mraĉnom budućnošću. Traţio sam zaposlenje kako bih mogao platiti Marijino izdrţavanje. Samo
Bog mi je tu mogao otvoriti vrata. U meĊuvremenu Marija se oporavila i udala za jednog
hrišćanskog gospodina. Posle su se oni odselili u Kanadu, gde je Marija nestala. Kasnije sam otkrio
da je njen muţ, u stvari, bio laţni brat. On je bio rimokatolik i ĉlan 'Kolumbijskih vitezova'.
Verujem da je ona mrtva, ili strada u nekom drugom ţenskom samostanu.
U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako sam ja samo ĉovek. Naime, znao sam suviše.
Postao sam veoma opasan za njih. Vatikan je hteo da me ućutka na sve moguće naĉine.
*****
Vatikanska akcija - moguć razgovor u Vatikanu:

“Kakve mogućnosti ima otac Rivera da se odrţi i da preţivi? Nikakve! Mi ćemo izvršiti
pritisak na britansku vladu da je uverimo da se on ne sme odrţati. Obavestićemo ambasadora
Španije u Londonu. Protestvovaćemo i zahtevati da se otac Rivera vrati u Španiju. Da li će ga
protestanti podrţavati? Mi ćemo im reći da je napustio Španiju jer je ukrao milion dolara, da je
otišao s nekom ţenom i da nikada nije bio sveštenik.”
“Ne!” - nastavio je drugi - “Mi ćemo pozvati na oprez naše ljude u ekumenskom i
harizmatiĉkom pokretu širom sveta da nam pomognu i da ga unište. Šta će uĉiniti nezavisne
protestantske crkve u tom sluĉaju? Da li će one pomagati oca Riveru? Ima li mnogo takvih crkava?
Pomagaće ga samo takvi koji kaţu da mi nismo hrišćanska crkva. Takvih nema mnogo, ali su
veoma jaki i opasni. Moramo se bojati onih koji su potpuno posvećeni Bibliji. Na ţalost, otac
Rivera je postao jedan od njih. Da li će otac Rivera ići meĊu Jehovine svedoke ili mormone?
Nikada! On je pravi hrišćanin i zna njihovu krivu nauku.”
Otac Dominik iz “Svetog ureda” imao je nekoliko predloga:
“Moj predlog je, oĉevi, da oca Riveru usmrtimo 'nesrećnim sluĉajem'. Imamo ĉoveka pod
zakletvom u Londonu spremnog za katoliĉku akciju. Zakleo se da će uništiti oca Riveru. Imamo
više mogućnosti: trovanje hranom, automobilska ili ţelezniĉka nesreća, ili greška u bolnici. Imamo
puno naĉina. To se mora izvesti pre nego što postane veoma poznat, jer bi to moglo štetiti našem
cilju politiĉkog i religioznog jedinstva.”
Jezuitska zakletva je posebna zakletva za glavne jezuite koji su odreĊeni za posebnu duţnost
unutar vlada, vojnih ogranaka ili podruĉja nauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili
neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni. Svestan sam, jer sam i sam bio jedan od njih.
Dok sam bio pod zakletvom, ĉak ni moja porodica nije bila sigurna od mene. Ovo je autentiĉna
kopija zakletve:
Obred uvođenja u dužnost i poslednja zakletva jezuita12

Govori superior13:
“Sine moj, i do sada si uĉio da se pretvaraš da si toboţe na njihovoj strani, a zapravo nisi.
MeĊu rimokatolicima da budeš rimokatolik i ĉak da budeš špijun meĊu svojom vlastitom braćom.
Uĉio si da ne veruješ ljudima, da se ne uzdaš u ljude; meĊu reformatorima da budeš reformator,
meĊu hugenotima14 hugenot, meĊu kalvinistima kalvinist, meĊu protestantima da budeš protestant i
stekneš njihovo poverenje.
Traţi da propovedaš sa njihovih propovedaonica i da svom ţestinom svoje prirode objaviš
našu svetu religiju i papu; ĉak siĊi tako nisko, da postaneš jevrej meĊu Jevrejima, da bi se mogao
osposobiti da skupiš sve informacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Uĉio si da tajno
seješ seme neprijateljstva i zavisti meĊu drţavama koje su u miru i huškaš ih da prolivaju krv.
Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, graĊanske ratove u zajednicama, provincijama i zemljama koje su
nezavisne i pune prosperiteta, koje uţivaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na
strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braćom jezuitima, koji su moţda na drugoj
strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo tako crkva moţe uspešno u tim
neugodnim uslovima privesti kraju pregovore za mir... s time da cilj opravdava sredstva.
Uĉio si šta je duţnost špijuna: da sakupljaš ĉinjenice i informacije iz svih mogućih izvora.
Trudi se da dobiješ poverenje porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i
bankara, pravnika, zatim u školama i univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima,
sudovima i saborima. Da budeš sve za sve ljude, za papinu volju ĉije smo mi sluge sve do smrti.
Primio si sve instrukcije još kao novajlija, pa kao neofit15 i kao aĊutor16, kao ispovednik i
kao sveštenik, ali se još nisi opremio svime što je potrebno, da komanduješ armijom 'Lojola' u
sluţbi pape. Ti moraš da sluţiš u pravo vreme kao instrument i izvršitelj kazne, kao što su naredili
tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne moţe raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez
prolivanja krvi nijedan ĉovek ne moţe biti spasen. Zato, naoruţajte se za svoj posao i uĉinite svoje
spasenje sigurnim. Ti ćeš pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi,
ponoviti za mnom:
Ja, ... sada u prisutnosti svemogućeg Boga, svete device Marije, svetog Mihajla arhanĊela,
svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih
hostija neba, obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat
potajno i javno protiv svih jeretika, protestanata i liberala, kao što sam usmeren i upućen, da ću ih
istrebiti sa lica zemlje i da neću poštedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i uslove; da ću ih vešati i
paliti, pustošiti, guliti koţu, daviti i pokopavati ţive, parati stomake i utrobe njihovih ţena i razbijati
glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Pošto se to ne moţe ĉiniti
javno, ja ću potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, ĉeliĉni bodeţ ili olovni metak,
bez obzira na ĉast, rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u
12
Ova zakletva data je jezuitima manjeg reda, ako se jedan od njih podiţe na poloţaj komandujućeg.
13
Poglavar
14
Francuski protestant
15
NovozareĊeni sveštenik
16
Pomoćnik biskupa
ţivotu, javni ili privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upućen od bilo kog zastupnika pape
ili starešine braće po svetoj veri, po društvu Isusovom.”
Sve se ovo ĉini u ime svemogućeg Boga. Prema tome, rimokatoliĉki sistem se ni u kom
sluĉaju ne moţe nazvati hrišćanskim! Ne - prema Bibliji!
*****
Isus, Tvorac svemira je u obliku ĉoveka pre nego što će biti razapet, bio u Jerusalimu suoĉen
s drugim religijama. Gospod Isus je dao Mojsiju zakon da zaštiti sinove Izrailjeve. 400 godina pre
Isusovog roĊenja, religiozni ljudi su to sve znali, ali su poĉeli gurati svoje vlastite ideje ispred
Mojsijevog zakona, s pretpostavkom da njihove ideje dolaze od svemogućeg Boga. Ali, najveći deo
tih ideja bio je tajanstveni materijal iz Vavilonskih misterija koji je ubaĉen u njihovu religiju. Kako
su godine i vreme proticali, dodavano je sve više i više tvorevina ljudskog uma. Zakon je bio tako
pomešan s teorijama, tradicijama i ljudskim idejama da niko više nije znao kuda to zapravo sve
vodi. Isus ih je korio: ukidoste zapovest Božju za običaje svoje. Licemeri! Dobro je za vas
prorokovao Isaija govoreći: Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a
srce njihovo daleko stoji od mene. No, zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.
(Matej 15, 6-9)
Same voĊe jevrejske religije su govorile za sebe da samo oni znaju velike tajne Boţje. To je
zvuĉalo veoma misteriozno, te je narod oboţavao jevrejske sveštenike kao Boţje ljude. No, Isus je
dobro znao njihovu igru s narodom. Ljubljeni Isus, koji nije mogao lagati, ili pokrivati njihove
religiozne laţi, zaustavio je tu veliku religioznu mašinu. Rekao im je da su licemeri. Teško vama
književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da
ulaze koji bi hteli. (Matej 23, 13) On nije pravio kompromise. On im je zadao direktan udarac.
Izloţio je opasnosti svoj ugled i ţivot. Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje i daće se
narodu koji njegove rodove donosi. I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče njegove razumeše da
za njih govori. I gledahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer ga držahu za proroka. (Matej 21,
43.45.46)
Religiozni sistem je bio veoma moćan. On je kontrolisao sve. Oni su ĉak imali ogromni
uticaj na rimsku vlast. Jevreji nisu bili samo robovi Rimljanima, nego i svojim vlastitim religioznim
voĊama. Isus je postao glavna pretnja pošto im je rekao istinu, te razorio njihove zle religiozne
trikove kojim su zavodili narod. Hteli su da ga zaustave. Isus je traţio pokajanje i potpuno
odvajanje. MeĊutim, danas se to jedva ili uopšte ne uĉi u većini crkava, hrišćanskih škola, seminara
ili biblijskih koledţa. Umesto toga oni kaţu da je to vek meĊusobnog bratstva! Crkve se sjedinjuju
pod navodno 'Boţjim Svetim Duhom' ... 'kao što vidite Bog ne gleda ko je ko' ... 'rimokatolici,
Jevreji, protestanti - svi su jednaki u velikoj Boţjoj porodici'.
Ovo je velika zabluda koja je prohujala svetom! Tvrdeći da propovedaju jevanĊelje ljubavi,
propovedaju još jedno smrtonosno delo otpada, tvorevinu rimokatoliĉke institucije, kojom šalju još
više duša u propast.
Veoma je popularan takozvani 'ujedinjeni hrišćanski pokret'. Teško vama književnici i
fariseji, licemeri, što prehodite more i zemlju da bi prisvojili jednoga, i kad ga prisvojite, činite ga
sinom paklenim udvoje većim od sebe. (Matej 23, 15). 'JevanĊelje ljubavi' kaţe: 'Bog te voli. Njemu
ne smeta kako ti ţiviš. Prikljuĉi se našoj crkvi ljubavi i sve će biti u redu. Dovoljno je da kaţeš: Ja
verujem u Boga! Onda je Bog srećan. On te uzima u svoje naruĉje i govori ti: Dobro nam došao u
Boţju porodicu.' Tako narod biva prevaren lukavstvima, jer u njihovom ţivotu nema nikakve
promene. Oni i dalje ţive grešnim ţivotom, a veruju da će biti spašeni. Teško sinovima
odmetnicima, govori Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon
koji nije od moga duha, da domeću greh na greh. (Isaija 30, 1) I ovo je obećanje koje čusmo od
njega i javljamo vama, da je Bog videlo, i tame u njemu nema nikakve. Ako rečemo da imamo
zajednicu s njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine. Ako li u videlu hodimo, kao što je on
sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, sina njegova očišćava nas od
svakoga greha. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo
grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. Ako
rečemo da ne sagrešismo, gradimo ga lažom, i reč njegova nije u nama. Koji govori: poznajem ga,
a zapovesti njegovih ne drži, laža je, i u njemu istine nema. (1. Jovanova 1, 5-10; 2, 4)
Jer žalostiste lažju srce pravedniku, kojega ja ne ožalostih, i krepiste ruke bezbožniku da se
ne vrati sa svoga zloga puta da se sačuva u životu. (Jezekilj 13, 22)
Svet voli ovakvo krivotvoreno propovedanje. A sud je ovaj što videlo doĎe na svet, i ljudima
omilje većma tama negoli videlo; jer njihova dela bijahu zla. Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo i
ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla. A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela
njegova, jer su u Bogu učinjena. (Jovan 3, 19-21) Tako Ďavo radi ...i Ďavoli veruju i dršću (Jakov 2,
19), jer je on već osuĊen i ţeli sav svet da povuĉe sa sobom u propast. Budite trezni i pazite, jer
suparnik vaš, Ďavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. (1. Petrova 5, 8) Tada će reći
onima što mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen Ďavolu i anĎelima
njegovim. (Matej 25, 41)
S druge strane, Gospod Isus koji ljubi grešnika kaţe: Ako imate ljubav k meni, zapovesti
moje držite. Ko ima zapovesti moje i drži ih on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k
meni imaće k njemu ljubav otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam. Koji nema
ljubavi k meni ne drži mojih reči, a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla. (Jovan 14,
15.21.24) Time je Isus bez okolišanja rekao iskreno i otvoreno da je ĉovek po svojoj prirodi grešan i
izgubljen, da se mora istinski pokajati i zaustaviti se na putu zla, te predati potpuno svoj ţivot
Hristu, ili zauvek izgubiti svoju dušu.
Veoma malo ih je tako propovedalo, da ne bi bili omrznuti. Danas je sliĉno. Bilo ko da se
suprotstavlja moćnom religioznom sistemu, biće osuĊen na smrt.
I mene su osudili na smrt. Samo svemogući Bog moţe da me saĉuva u ţivotu. U Londonu
sam bio gurnut pod podzemnu ţeleznicu, a u Irskoj je moju spavaću sobu digla u vazduh IRA17. U
Americi, na jednom molitvenom sastanku, neko mi je u hranu stavio otrov. Najmanje pet puta su
pucali na mene.
Pre pet godina je Sotona sproveo najsmrtonosniji napad na mene kroz laţnu braću. Jedan
hrišćanin koji je zubar i veoma aktivan u pokretu 'JevanĊelja ljubavi' izvršio je zubni hirurški zahvat
na meni. Dok sam bio pod anestezijom, zubar je radio na gornjem levom zubu. On je bušio krunu
da bi otkrio ţivac i da bi ga izvadio. Bušilica mu se slomila i umesto da je izvadi, ili da mi kaţe šta
se desilo, on je zub pokrio porcelanskom krunom da se to ne otkrije. Verujem da je to namerno
ostavio u zubu, jer je znao da će to prouzrokovati infekciju koja moţe dopreti do mozga i
prouzrokovati smrt. MeĊutim, Gospod me je saĉuvao u ţivotu. Dve godine nakon toga, ja sam
17
Irska republikanska armija koja ubija britance i protestante u Irskoj; pod kontrolom je jezuita koji su pod zakletvom
ponovo otišao kod tog 'brata', ne sluteći da je slomljeni instrument u mojoj glavi. Taj laţni brat,
umesto da mi oĉisti zub, pošpricao mi je zubno meso nervnim gasom. Moja supruga koja me je
ĉekala ispred ordinacije videla je bolniĉarku kako nosi moj kaput i pitala za mene. Bolniĉarka se
uplašila i rekla je mojoj supruzi: “Vaš muţ umire”.
Iako je trebalo da gas deluje tek nakon nekoliko sati, nakon što bih se kolima vratio kući, ja
sam se srušio još u zubarskoj stolici. Krvni pritisak mi je pao na nulu. Moja ţena je vikala:
“Alberto, šta su ti uĉinili?”
Zubar je rekao: “Ostavite ga samog, mi se dobro brinemo za njega”.
Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja ţena me je odvezla kući. Doktor je rekao
mojoj ţeni: “Vaš suprug se uplašio, vodite ga samo kući i njemu će biti dobro”.
Kod kuće sam se srušio u kupatilu, a moji organi i nervi su se potom paralizovali. Znao sam
da sam otrovan, pošto sam i ja radio s nervnim gasovima dok sam bio jezuita. Rim je skoro
pobedio. Moja ţena je pozvala hrišćane po skoro celoj Americi i Meksiku da se mole za mene.
Rekla im je da sam otrovan. Bog je odgovorio na njihove molitve i spasao me je od sigurne smrti.
Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilo unakaţeno. Otišao sam kod drugog
zubara, koji mi je snimio zub i rekao mi je da prosto ne veruje ono što vidi. To je bilo veoma
opasno i zato je odluĉio da me pošalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u zubu, kao i mrlju
infekcije. Specijalista za kanale zubnog korena je pokušavao da odstrani instrument iz mog zuba, ali
nije uspeo. Infekcija se proširila na vilicu. On mi je ostrugao kost vilice i izvukao infekciju.
Sada moţete videti da laţna braća mogu biti veoma opasna. Zato je Pavle napisao: ...u
strahu meĎu lažnom braćom (2. Korinćanima 11, 26). Juda Iskariot beše takoĊe laţni brat koji je
predao Hrista. Bio je veoma religiozan. Propovedao je, ĉinio ĉudesa, izgonio demone i tri godine je
bio neprestano s Gospodom. Niko osim Isusa nije mogao znati da je on bio ubaĉen meĊu uĉenike i
apostole. Juda je potajno kontaktirao s jevrejskim sveštenicima i knjiţevnicima, te je bio pod
zakletvom, kao poverljiv ĉovek. Platili su mu da podrţava njihovu religiju u ime Boţje.
Ovo je bila puna mera borbe izmeĊu Isusa i jevrejske religiozne mašine, upravo kao i danas.
Isus je znao njihove potajne ţelje, zavisti i mrţnje, da će udariti na njegove uĉenike nakon njegovog
raspeća. On je svoje uĉenike pripremao za borbu koja im predstoji: Ne mislite da sam ja došao da
donesem mir na Zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. (Matej 10, 34) I svi će mrziti na
vas imena mojega radi; ali koji pretrpi do kraja blago njemu. Nema učenika nad učitelja svojega
ni sluge nad gospodara svojega. Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar
njegov. Kad su domaćina nazvali Velzevulom, a kamoli domaće njegove? (Matej 10, 22.24.25) I ni
u čem da se ne plašite od protivnika; koje je njima znak pogibli, a vama spasenja, i to od Boga; jer
se vama darova Hrista radi ne samo da ga verujete, nego i da stradate za Nj. (Filibljanima 1,
28.29) Ovo se još jedva negde propoveda.
One crne noći je najveći izmeĊu laţne braće dao svoj poljubac smrti Hristu, što je bio znak
vojnicima da ga uhvate. I odmah pristupivši k Isusu, reče: Zdravo Ravi! i cjeliva ga. A Isus reče
mu: prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše ga. (Matej 26,
49.50) Vojnici su Isusa najpre vodili do pokvarenih sudija. Oni su već znali presudu i pre nego što
je Isus došao u sudnicu. U vremenu koje je pred nama, milioni će biti osuĊeni na smrt na isti naĉin,
zbog poslušnosti Hristovoj nauci. Ponovo će izbiti progonstva. To je isplanirano još pre 400 godina.
Danas je ucenjena glava svakog hrišćanina koji neće kompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili u
odnosu na njihovo propovedanje ili pisanje. Vatikan neće tolerisati nikakve opozicije svom cilju
religioznog 'jedinstva'. Ĉlanovi sliĉnog religioznog sistema predali su Gospoda Isusa na smrt, pošto
nisu mogli da podnesu Njegovu nauku. Isus je znao da se mora ispuniti proroštvo. On je ostao
poslušan svom nebeskom Ocu i dopustio je da bude biĉevan i izudaran. Milioni anĊela koje je Isus
stvorio u slavi, posmatrali su potreseni Tvorca univerzuma, kako biva razapet. Radi svoje velike
ljubavi, Isus je zadrţao anĊele da ne zbrišu Jerusalim. Po Spasitelju su pljuvali, rugali mu se, te su i
time ispunili proroĉanstva. LeĎa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me
čupahu; ne zaklonih lica svojega od ruga ni od zapljuvanja. (Isaija 50, 6) Prorok kaţe: Kako se
mnogi začudiše tebi, što bijaše nagrĎen u licu mimo svakoga čoveka, i u stasu mimo sinove čovečje.
(Isaija 52, 14)
Isus, kao jagnje Boţje beše razapet i prolio je svoju dragocenu krv, da oĉisti naše grehe. A
Isus govoraše: Oče! oprosti im; jer ne znaju šta čine... (Luka 23, 34) Jer Bogu tako omilje svet da je
i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje (uzda se u Njega) ne pogine (u jezeru
ognjenom), nego da ima život večni (na Nebu). (Jovan 3, 16) Sve jevrejske religiozne grupe koje su
bile u stalnom meĊusobnom sukobu, sjedinile su se u odbijanju Mesije i to su uĉinili u ime Boţje.
Ĉak je i bezboţni rimski poglavar Pontije Pilat hteo da oslobodi Isusa ĉetiri puta, ali je u tome bio
spreĉen od rulje koja je navalila na njega, te je popustio pod religioznim pritiskom. Oni nisu ni
sanjali da će jednoga dana stajati pred svetim i pravednim Bogom na dan suda i gledati u lice onoga
kod su razapeli. Eno, ide s oblacima, i ugledaće ga svako oko, i koji ga probodoše; i zaplakaće za
njim sva kolena zemaljska. Da, zaista. (Otkrivenje 1, 7)
Isus reče: Svrši se! (Jovan 19, 30) I povikavši Isus iza glasa reče: Oče! u ruke tvoje
predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. (Luka 23, 46) Neprocenjiva zavesa u hramu u Jerusalimu,
koja je zaklanjala Svetinju nad svetinjama, razderala se na dva dela, od gornjeg do donjeg kraja, kao
znak da je prava ţrtva prineta, i više nije potrebno u hramu prinositi ţivotinjske ţrtve, koje su bile
predznak Hrista, Boţjeg jagnjeta. I gle, zavjes crkveni razdre se nadvoje od gornjega kraja do
donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade. (Matej 27, 51) Bog je udario u srce jevrejske
religije, jer ona više nije bila prihvaćena od Boga. Isus je bio poslednja i jedina prava ţrtva. Time je
ostvaren jedinstven i jedini spasonosni put ka Ocu kroz Hrista.
Isus je rekao: Ja sam put, i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me. (Jovan 14, 6)
Sotona je bio poraţen, jer je Isus nakon tri dana vaskrsnuo iz mrtvih. A u prvi dan nedeljni doĎoše
vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima. Ali naĎoše kamen
odvaljen od groba. I ušavši ne naĎoše tela Gospoda Isusa. I kad se one čuĎahu tome, gle, dva
čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama; a kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše
im: što tražite živoga meĎu mrtvima? Nije ovde, nego ustade. Opomenite se kako vam kaza kad beše
još u Galileji, govoreći da sin čovečji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći
dan da ustane. I opomenuše se reči njegovih. (Luka 24, 1-8)
Nakon 40 dana Isus je otišao na Nebo i obećao nam je da će ponovo doći. I kad otidem i
pripravim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja. (Jovan 14, 3) Kada
bi sile tame znale šta će se dogoditi. Nego govorimo premudrost Božju u tajnosti sakrivenu, koju
odredi Bog pre sveta za slavu našu, koje nijedan od knezova veka ovoga ne pozna; jer da su je
poznali, ne bi Gospoda slave razapeli. (1. Korinćanima 2, 7.8)
Deset dana dasnije, na dan pedesetnice, kad su se uĉenici molili Bogu, s Neba je izliven Duh
Sveti i napunio vernike silom sa visine (Vidi: Dela apostolska 2. poglavlje). Oni su nakon toga
okrenuli svet propovedajući dobru vest o spasenju, da je Isus umro za njihove grehe, te da se mogu
osloboditi sotonske smrtonosne vlasti.
Jevreji su i dalje prinosili hramske ţrtve koje su bile uvreda i gadost Bogu na Nebu. Njegov
jedini Sin se ţrtvovao jednom, i time zauvek ukinuo sve ţivotinjske ţrtve. Ipak, Jevreji su nastavili
sa ţrtvovanjem. Tada reče: evo doĎoh da učinim volju tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo. Po
kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik stoji svaki dan
služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha, a On prinesavši jedinu
žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji
bivaju osvećeni. (Jevrejima 10, 9-12.14) Gospod je jevrejske ţrtve zaustavio 70. godine naše ere.
Isus i prorok Danilo prorekli su da će se to dogoditi. I izašavši Isus iĎaše od crkve, i pristupiše k
njemu učenici njegovi da mu pokažu graĎevinu crkvenu. A Isus reče im: ne vidite li sve ovo? Zaista
vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti. (Matej 24, 1.2) A posle te
šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i
razoriti grad i svetinju...(Danilo 9, 26) Rimski vojskovoĊa po imenu Titus razorio je hram i uništio
Jerusalim. Jevreji koji su preţiveli, pobegli sus u razne zemlje na sigurnija mesta. Na taj naĉin Bog
ih je drţao daleko, da ne bi ponovo zidali hram i ponovo ţrtvovali ţivotinje.
Hristova crkva je u meĊuvremenu rasla i Sotona je objavio rat protiv jevanĊelja. Izbila su
progonstva. Hrišćani su se raširili svuda po svetu šireći svoju veru, premda se Sotona već ubacio i u
prvu crkvu. Deco! Poslednje je vreme, i kao što čuste da će doći antihrist, i sad mnogi antihristi
postaše; po tom poznajemo da je poslednji čas. Od nas iziĎoše, ali ne biše od nas; kad bi bili od nas
onda bi ostali s nama; ali da se jave da nisu svi od nas. (1. Jovanova 2, 18.19) I neki sišavši iz
Judeje učahu braću: ako se ne obrežete po običaju Mojsijevu, ne možete se spasti. (Dela apostolska
15, 1) Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanĎelje od onoga koji vas pozva
blagodaću Hristovom, koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanĎelje
Hristovo, ali ako i mi, ili anĎeo s neba javi vam jevanĎelje drukčije nego što vam javismo, proklet
da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanĎelje drukčije nego što
primiste, proklet da bude! Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugaĎam? Jer
kad bih ja još ljudima ugaĎao, onda ne bih bio sluga Hristov. (Galatima 1, 6-10)
Tada je Ċavo osnovao svoju 'hrišćansku crkvu' u Rimu, laţnu Hristovu crkvu, 337. godine za
vreme Konstantina. Sam Konstantin nikada nije bio hrišćanin. On je tajno oboţavao boga Sunca sve
do same smrti.
Sotona je koristio katoliĉku instituciju u Rimu da progoni prave vernike i izbriše Hristovu
nauku. Prava hrišćanska crkva se skrivala po katakombama, gorama, da izbegne uništenje.
Umesto ţrtvovanja ţivotinja, kao što su ĉinili jevreji u hramu u Jerusalimu, Sotona je
smislio novi i još opasniji naĉin ţrtvovanja, nazvan misa. Rimokatolici tvrde da oni ţrtvuju pravo
Hristovo telo preko 200.000 puta dnevno po ĉitavom svetu kroz ponavljanje i nastavljanje. Kakvo
bogohuljenje! Oni tvrde da privlaĉe Hrista s Neba svaki put kada se obavlja misa. No, to nije
protestantska Gospodnja veĉera u verskom smislu. To je sotonska imitacija. Ovaj sotonski
pronalazak je sluţbeno potvrĊen 394. godine, ali ne u Jerusalimu, nego u velikom rimokatoliĉkom
hramu u Rimu. Ako je Sotona ubacio Judu meĊu apostole, i potom u prvu crkvu svoje infiltratore, a
takoĊe i posle kroz sve vekove, kako da to onda ne ĉini i danas.
Biblija nas upozorava na:
• laţne proroke - A bijaše i lažnih proroka u narodu, kao što će i meĎu vama biti lažnih
učitelja, koji će uneti jeresi pogibli i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu
pogibao. (2. Petrova 2, 1)
• infiltratore - Jer se uvukoše neki bezbožni ljudi, koji su davno odreĎeni na ovo osuĎenje, i
Boga našega blagodat pretvaraju u nečistotu, i jedinoga gospodara Boga i Gospoda našega Isusa
Hrista odriču se. (Juda 4)
• vukove - Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući meĎu vas teški vuci koji neće štedeti
stada, i izmeĎu vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za
sobom. (Dela apostolska 20, 29.30)
’Teški vuci’ su se uvukli i meĊu nas. Pošto propovednici ne propovedaju o tom predmetu,
hrišćani se slabo danas upoznaju s tim stvarima. Reĉima: 'Zašto je to potrebno?', 'Zar da svako ne
ljubi svakoga, naroĉito sada u 20. veku?', hrišćani se uspavljuju. MeĊutim, Sotona ne spava.
Njegovi ljudi se već godinama mirno uvlaĉe u crkve i to masoni, veštice, homoseksualci, i tako
dalje. Svi se oni pretvaraju da su hrišćani. Onda papa šalje svoje trupe u protestantske crkve da
završe posao. To su pritajeni jezuiti, katoliĉka omladinska akcija, Marijina legija i sveštenici i
opatice na ulici u civilu, obuĉeni da uĉe i propovedaju s propovedaonice, govoreći da je
rimokatoliĉka institucija hrišćanska crkva, što već skoro svi protestanti veruju da je istina.
Prijatelji moji, papa je došao u protestantsku Ameriku u sili i slavi i primio laskanja od
velikih evanĊelista! Ovaj veliki i lukavi neprijatelj evanĊelja - papa - došao je i u Belu kuću kao
gost baptistiĉkog predsednika Dţimi Kartera (Jimmy Carter), gde je primio sve poĉasti kao šef
drţave i duhovni voĊa 800 miliona katolika. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi narod
(Ameriku), onda moţete znati da je igra skoro završena. Jedini istaknuti glas protiv njegove posete
bio je glas jednog ateiste! Naši veliki zaštitnici vere su ćutali. To je neverovatno da su neki 'veliki
zaštitnici vere' otišli u Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i da dobiju njegov blagoslov!
Kakva sramota! Njihovi utemeljitelji i prethodnici bi bili ţalosni kada bi videli koliko su daleko
otišli od jevanĊelja.
Najveći tajni rimski agent koji je delovao u Americi bila je jedna ţena s kojom sam mnogo
puta razgovarao. Ona je bila povezana sa Marijinom legijom. Bila je odreĊena da se probija meĊu
pentakostalce i protestante kroz harizmatiĉki pokret. Ona je kroz svoje evangelizacije uĉinila
ogromni posao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatoliĉki kodeks etike. To je bilo njeno
poduĉavanje.
• Odbacila je sve rimokatolike koji su prihvatili Hrista i pravu biblijsku istinu.
• Nije hrabrila harizmatiĉke rimokatolike da napuste svoje 'crkve'.
• Imala je sveštenike i opatice koji su uveravali protestante da ako rimokatolici prihvate
istinu, treba da ostanu u svojoj instituciji. Ona je savetovala protestante da ĉinu istu stvar. Ona je
svojim umiljatim smeškom - 'JevanĊeljem ljubavi' ujedinila mnoge.
Kao nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena privatna audijencija kod pape.
Moramo znati, kada neka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on, ili ona, mora da se pokloni
i da prizna papu kao Isusa Hrista na Zemlji i toga radi on drţi njihove ruke u naroĉitom blagoslovu
za dobro obavljeni posao.
Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se suprotstavlja rimskom uĉenju. To je jeres -
krivoverstvo. Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodilo. To je izriĉito zabranjeno kanonom u
rimokatoliĉkoj instituciji. Ovu je ţenu zavolelo hiljade hrišćana. Ali, 60% onih koje je primila bili
su katolici. Ona je sve podstrekavala na jedinstvo: sveštenike, rabine i propovednike.
Kada je umrla, za nju je bila sluţena posebna misa u Las Vegasu. Dok sam još bio jezuitski
sveštenik, znao sam da su mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu aktivnost.
Neka nas Bog ĉuva od gledanja na ĉoveka, ko god on bio. To nam moţe doneti samo
razoĉarenje i gorĉinu kada takav padne. Mi moramo staviti sve svoje pouzdanje jedino na Isusa
Hrista. On je jedini u koga se nećemo razoĉarati.
Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim, tako i razumi vaši da se
ne odvrate od prostote koja je u Hristu. Jer ako onaj koji dolazi drugoga Isusa propoveda kojega mi
ne propovedasmo, ili drugoga Duha primite kojega ne primiste, ili drugo jevanĎelje koje ne
primiste, dobro biste potrpeli. (2. Korinćanima 11, 3.4) Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i
pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane. (Matej 24, 24)
U poĉetku su pentakostalci bili stvarno protivnici Rima. Ne radi toga što govore jezicima,
nego zbog svog uĉenja, odvojenja i svetog ţivota, kojeg smo se mi katolici stvarno bojali. Nekada
su pentakostni propovednici govorili sa svojih propovedaonica protiv Rima, da je Rim bludnica iz
Otkrivenja 18, 17. MeĊutim, danas oni više ne propovedaju odvajanje, nego ujedinjenje, jedinstvo.
Ne mislite da su infiltratori samo meĊu pentakostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom
pokretu, nego i kod fundamentalista i evangelista. Oni kontrolišu velike evanĊeliste i hrišćanske
voĊe i razmatraju šta oni kaţu o papinim posetama. Da li ćute ili su uzbuĊeni zbog njegove posete i
da li mu ukazuju poštovanje i pišu o njemu u novinama. Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj
hleba čovek će učiniti zlo. (Priče 28, 21)
Rim radi s infiltratorima i kroz njih. Bog neka otvori oĉi svojoj deci da budu oprezni. Oni su
'hrišćanski eksperti' za laţne religije, a tvrde da su zaštićeni telom Hristovim od 'krive nauke'. Teško
onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave
od gorkoga slatko, a od slatkoga gorko. Teško onima koji misle da su mudri, a sami su sebi
razumni. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovita pića. Koji pravdaju
bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu. Zato, kao što oganj proždire strnjiku i slame
nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše
zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč sveca Izrailjeva. (Isaija 5, 20-24). MeĊutim, znamo da
je Rim oboţavanje Vala sa krivotvorenom hrišćanskom fasadom.
Zašto onda ne bismo digli uzbunu? Da! Ali, mali deo to pokušava, većina se boji, a neki su i
sami agenti.
U novembru 1979. godine papa se sreo s voĊom pravoslavnih crkava u Istambulu u Turskoj.
Ovo ujedinjavanje će pravoslavne crkve staviti pod Rim dajući tako papi 1.000.000.000 ljudi.
Politiĉari sveta se sada više boje sile ovog ĉoveka nego atomske bombe. VoĊe sveta ne samo da se
boje, nego i slede papu, jer on ima ogromno bogatstvo18. To bogatstvo je pod vatikanskom
zastavom. Vatikan je drţava za sebe, ona je politiĉka drţava i svaki rimokatolik postaje njen ĉlan u
trenutku krštenja. Oni treba da budu privrţeni najpre Rimu, a onda zemlji u kojoj su roĊeni.
S obe strane, istorijski i proroĉki, bludnica iz Otkrivenja je naš neprijatelj. I videh ženu
pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh.
(Otkrivenje 17, 6) Sotona upotrebljava Vatikan da bi nas uništio. I povika jakim glasom govoreći:
Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan Ďavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica
18
Bogatstvo Rima je u trilionima dolara
sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi
zemaljski s njom se kurvaše i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. (Otkrivenje
18, 2.3)
Malo njih shvata da je Rim tajno ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima,
cionistima19, i da njihove podruţnice kontrolišu banke i svetsku trgovinu. Oni takoĊe upotrebljavaju
medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji.
Rezultat koji ţele da postignu je jedna crkva i jedna svetska vlast. Taj sistem ima još samo
jednog smrtnog neprijatelja - nezavisnu Boţju decu koja temelje svoju veru na Bibliji. Hrišćane koji
neće pokleknuti. Hvala Bogu! Mi imamo blaţenu nadu: Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom
arhanĎelovim i s trubom Božjom sići s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi
koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na Nebo, i tako ćemo
svagda s Gospodom biti. Tako utešavajte jedan drugoga ovim rečima. (1. Solunjanima 4, 16-18)
Kada bude poĉela konaĉna inkvizicija, rimski domišljat plan će zakonski spreĉiti svaku
grupu hrišćana i otkriti je. Agenti Rima će im zatvoriti vrata, upotrebljavajući tajne agente jezuite,
kao što je bio Dţim Dţons, koga sam liĉno poznavao. On je bio jezuitski Ċakon20.
Dţonsov masakr - pokolj, bio je dobro planiran vojno, religiozno i politiĉki. Dţim Dţons je
bio student 'Oca predviĊanja21'. Bio je snaţan ratnik i dobro izveţbani jezuita. Bavio se
ekumenskim i harizmatiĉkim radom. Propovedao je 'JevanĊelje ljubavi'. Najvećim delom njegovi
sledbenici su bili rimokatolici i otpadnici od rimokatolicizma. Drugi su bili otpali protestanti iz
razliĉitih denominacija. 1953. godine on je ustanovio hrišćansku 'Skupštinu Boţju', 1962. godine
postao je misionar u Brazilu, 1964. godine bio je postavljen kod uĉenika 'Hristove crkve'. Njegovi
glavni ljudi bili su rimokatolici. Kao dobar jezuita, Dţim Dţons je naredio svojim sledbenicima da
ga zovu 'otac', a 1973. godine i da mu se mole. Verujem da je sve ovo bilo deo planiranog masakra,
da bi Rim imao izgovor pred celim svetom. Dţim Dţons je planirao i pripremao, pod instrukcijama
Rima, da ţrtvuje svoje stado da bi ispunio svoju jezuitsku zakletvu. Kada se to dogodilo, svet je bio
potresen, šokiran. Štampa i televizija po svetu podrazumevali su da je Dţim Dţons bio poludeli
vernik, fundamentalista, tako da su odmah svi fundamentalisti pali pod sumnju. Kakva Ċavolska
zavera!
O svemu tome mnogi propovednici nisu izveštavali svoj narod. Oni koji su znali istinu,
bojali su se da išta kaţu da ne bi izgubili svoje sledbenike, a trebala im je i katoliĉka naklonost da se
odrţe. Mnogi ĉak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakva tragedija! To je razlog što
mnogi sveštenici i opatice izgledaju kao da su isprepleteni u hrišćanskoj mreţi. To uništava prave
vernike, a Rim to voli.
Mi im moramo oprostiti, voleti ih i moliti se za njih. Bog će biti njihov sudija, ne mi. A ja
vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas
mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. (Matej 5, 44) I ne sudite, i neće vam suditi; i ne
osuĎujte, i nećete biti osuĎeni; opraštajte i oprostiće vam se. (Luka 6, 37) Neće svaki koji mi
govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na
Nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i
19
Pokret za stvaranje jevrejske drţave i jaĉanje jevrejske religije
20
Laik pod posebnom zakletvom
21
Demonima opsednut propovednik, duboko u okultizmu
tvojim imenom Ďavole izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad
vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje. (Matej 7, 21-23).
Kako će pravi hrišćani zaustaviti zabludu? Isus nas je upozorio: Tada ako vam ko reče: evo
ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike
i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane. (Matej 24, 23.24)
Protestanti su suoĉeni s najopasnijim vremenom u istoriji. Direktno prema njima kreće
armija bludnice iz Otkrivenja 17. poglavlja. Naši propovednici moraju glasno da alarmiraju i
propovedaju pokajanje i potpuno odvajanje za Hrista i njegovu nauku, ili će biti izgubljeni.
Moje srce je slomljeno zbog rimokatoliĉkih vernika koji su prodani kroz njihovog laţnog
Hrista koji sedi u Vatikanu, dajući im laţnu nadu da će stići u Nebo. Milioni će u jezeru ognjenom
proklinjati pape i njihove sveštenike zbog uĉenja da će im institucija pomoći da doĊu u Nebo i da
nema spasenja izvan rimske crkve.
Bog neka im pomogne da izaĊu iz nje i da stave svoju veru i pouzdanje samo u Hrista, za
svoje pravo i veĉno spasenje.
*****
3. deo
“Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan Ďavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i
tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode.”
(Otkrivenje 18, 2)
Dr. Alberto Romero Rivera želi da nam otkrije okultizam bludnice iz Otkrivenja -
“Vavilon veliki”.
- Moja priĉa poĉinje u malom selu, koje je smešteno u brdima jednog od Kanarskih ostrva,
na jugozapadu Španije. Ovo, nekad srećno selo, postalo je neobiĉno tiho preko noći. Narod bi
šaputao ĉim sunce zaĊe. Niko više nije izlazio u noćnim satima i uveĉe se više nije ĉula pesma.
Strah je stegao srca seljana. Radnje i trgovine su zatvarali rano popodne. Sused je susedu govorio:
“DoĊi sutra, bolje sad poţuri kući, već je skoro mrak”. Zlo je došlo u selo. Ĉak su i ţivotinje bile
preplašene.
Neobiĉni, neovozemaljski glasovi, ĉuli su se iz kuće udovice Karmen Montez, veoma odane
kćeri rimokatolicizma. Karmenine noći su se pretvorile u noći uţasa. Kroz šapat, seljani su se pitali
da li mrtvi zaista hodaju ovim usamljenim ulicama.
Karmen je upalila sveću i poĉela se moliti devici Mariji da se noćas ova uţasna sila ne vrati.
MeĊutim, srce je poĉelo da joj lupa a znoj da izbija na ĉelo. Kada se okrenula, osetila je hladnoću
po kiĉmi. Mogla je ĉuti kako se ulazna vrata polako otvaraju. Ta ista vrata je ona paţljivo zakljuĉala
pre zalaska sunca. Sila se vratila.
“Sveta majko!” - uzviknula je Karmen - “Ja ĉujem lance kako se vuku po podu!”
Karmen je već posetila svog sveštenika i traţila pomoć. Ispriĉala mu je kako je bilo uţasno
to što je doţivela u svojoj kući, kako se ĉulo urlanje i vrištanje u mraku.
“Mi verujemo” - odgovorio je sveštenik - “da je ovo urlanje muĉenje vaše rodbine u
ĉistilištu. Oni traţe da se odrţi više misa i da se upali više sveća, da bi se olakšalo njihovo muĉenje.
Oni osećaju agoniju svojih patnji. Vi im moţete pomoći da se to zaustavi.”
“Ah, Oĉe!” - nastavi Karmen - “mi smo veoma siromašne, moţete li da nas razumete? Ja ću
nastojati... Oĉe!”
Mnogo misa je bilo odrţano, ali to nije prestalo, već je postajalo svakog dana sve gore i
gore. Cela porodica je bila prestrašena, svi osim Margarete, koja je spokojno sedela u svojoj sobi i
molila krunicu. Margareta je studirala da postane karmelićanka.
Ali, vratimo se nekoliko godina unazad, kada, u stvari, ove noći uţasa poĉinju. Karmen
Montez je imala trinaestogodišnju ćerku koja je patila od nekontrolisanih epileptiĉkih napada.
Doktori su Karmen rekli da nema leka za malu Margaretu. Karmen je odvela dete u jedno od
svetilišta device Marije i dala zavet da će, ako sveta devica izleĉi njeno dete, nastojati da mala
Margareta postane opatica u 'karmelićanskom redu'. Dok se ona molila kipu blagoslovene device,
na Margaretu je sišla neka ĉudna sila. Napadi su potpuno prestali. Doktori su bili zapanjeni. Mala
Margareta se oporavila. To je bilo zaista ĉudo izleĉenja i Karmen je za to dala slavu devici Mariji.
Toga dana kada je Karmen htela da obuĉe novu smeĊu haljinu karmelićanki Margareti, da bi
videla kako joj stoji, neka sila je udari s besom, sliĉno divljem orkanu. Ta sila je skidala i slike sa
zidova.
Seoski sveštenik je bio u nevolji zbog protestanata u selu koji su znali za nevolje Karmen
Montez. On je oĉajno ţeleo da se desi ĉudo kako bi se pokazala sila njegove crkve i oslabili
protestanti. Stoga je pozvao svoju biskupiju i molio da neko doĊe i pomiluje duše mrtvih iz
ĉistilišta, da bi napustili Karmeninu kuću. Ja sam odreĊen da mu pomognem. Sve sam pripremio za
isterivanje duhova - egzorcizam, kroz posvećenje hostije, odrţavši prikladnu misu.
Jednog dana kod isterivanja - egzorcizma, bes pakla se oslobodio u kući Karmen Montez i
sila je poĉela bivati sve jaĉa i jaĉa.
“Ja ne mogu opstati ovde” - vikala je Margareta.
“Pomozite nam!” - traţila je majka.
Sve se to dogaĊalo dok je lokalni sveštenik bio pred njihovim vratima. On je bio upozoren
da me priĉeka, jer su me zamolili da mu pomognem, pošto sam kao jezuita bio obuĉavan za
egzorcizam - isterivanje duhova i sve ostalo što je u vezi s tim. MeĊutim, pošto su sveštenika molili
da im što pre pomogne, otišao je sam bez mene. Pokušavao je da otvori vrata, ali ĉim je dohvatio
kvaku, nešto je zapelo. Vrata su se zatim digla u vazduh i sila ga je uvukla kroz otvor u kuću. Zatim
su se vrata zalupila, a oni napolju su ĉuli vrisak svog sveštenika.
Kada sam stigao u selo, umesto da naĊem sveštenika, sreo sam njegovog pomoćnika. Pitao
sam ga gde je otac.
“Upravo je otišao napred i ĉeka na nas, oĉe Rivera!”
“Ne sviĊa mi se to. Trebalo je da me saĉeka ovde.”
Procesija je krenula od crkve do kuće Karmen Montez. Kada je narod video hostiju (oblatnu
nošenu u monstranci), ceo saobraćaj je stao u strahopoštovanju. Znali su da je ili neko umro, ili je to
zbog isterivanja duhova. Narod je izašao iz svojih automobila, te kleknuo. Prekrstili su se, pošto su
verovali da sam Isus Hrist prolazi ispred njih u obliku te male hostije. Bojali su se da ne uvrede
hostiju - Boga, sveštenike ili svoju crkvu.
“Gde je sveštenik?” - pitao sam.
“On je unutra” - reĉe pomoćnik.
“Daj mi odmah svetu vodu!”
U meĊuvremenu, kuhinjsko suĊe je letelo napolje kroz razbijene prozore. Ĉuo se glas:
“Brţe, pomozi nam, Sveta Majko!”.
“Idemo unutra” - rekoh.
“Ja se bojim, oĉe!” - reĉe pomoćnik.
“Ne brini, samo me sledi.”
“Oĉe Rivera, gledajte! Vrata se otvaraju!” - primeti pomoćnik.
Rrrr... Sveštenik izlete naglavaĉke napolje obliven krvlju.
“Da li je mrtav? Sveta majko Boţja! On je mrtav, razrezan na komadiće, kao da ga je neko s
britvom razrezao. Vi ne smete ući!” - vikao je pomoćnik u strahu.
“Ja moram!” - odvratio sam.
“I Vi ćete biti ubijeni!”
Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor vrata uvukla u kuću. Narod je prestrašeno
govorio da sam otišao u smrt. Poĉeo sam da se vrtim kao ĉigra, do plafona. Neko je svukao s mene
svu odeću i iscepao je na komadiće. Unutrašnja scena je bila uţas, noćna mora. Ćerke Karmen
Montez su bile ĉas na podu, ĉas su letele po vazduhu velikom brzinom, povraćajući neku zelenu
materiju. MeĊutim, sila ĉak ni u svom punom besu nikada nije došla blizu Margarete. Ĉuo sam i
vrisak i smeh. Divlji vetar je lomio, nosio nameštaj i stvari svuda po sobi. Stolice su se raspale.
Konaĉno sam pao na pod koji je bio pokriven penom i zelenom sluzi.
Kada sam pokušao da blagoslovim kuću svetom vodom, Margaretina tetka je iznenada
vrisnula: “Oĉe, Vi nemate raspelo”. Ona se istegnula preko poda i zgrabila neke makaze, te je
oblikovala krst od njih. Sila je odmah prešla u drugu sobu. U tom trenutku su svi moji pomagaĉi
ušli kroz prednja vrata. Zgrabio sam raspelo i zapoĉeo latinsku molitvu. Tek što sam se poĉeo
moliti, devojke su pale na pod. Ĉula se galama, vrisak i smeh. Ja sam onda uzeo hostiju - 'oblatnu
Boga', te dao prvo Margareti, pošto je ona bila centar sve ove aktivnosti. Potom sam svim
prisutnima podelio hostiju. Glasovi su polako išĉezavali. Najzad je 'sila' otišla. Kuća je nakon svega
izgledala kao klanica.
Da li su to stvarno bile duše mrtvih? Ne! To su bili demoni. Da li su hostija i raspelo stvarno
isterali 'silu'? Ne! To je sve bila Ċavolska mudra šema kroz zle duhove, da bi se narod sve više i više
poveravao svojim sveštenicima za zaštitu, a to će ih koštati njihovih duša.
Zašto Sotona i demoni to rade? Zašto oni hoće ljudske duše? Da bismo ovo shvatili, mi se
moramo vratiti u vreme jednog dogaĊaja gore na Nebu kada se Lucifer, anĊeo svetlosti, pobunio
protiv Boga. Zaveo je tada jednu trećinu anĊela, nebeske vojske. To je prouzrokovalo katastrofalnu
presudu. Bog ih je sve zbacio s Neba na planetu Zemlju. Lucifer je od anĊela svetlosti postao
Sotona - knez ovoga sveta, knez tame, Ċavo. Pali anĊeli koje je zaveo postali su armija zlih duhova,
demoni. Oni su sposobni, lukavi i inteligentni i sluţe svog gospodara Sotonu sa slepom pokornošću.
U poĉetku kada je Bog stvorio Adama i Evu, dao je vlast ĉoveku nad svim što je bilo stvoreno na
Zemlji. I blagoslovi ih Bog i reče im Bog: raĎajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom,
i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji. (1.
Mojsijeva 1, 28) Sotona je mrzeo Adama i Evu zbog toga što su bili poslušni Bogu. Uspeo je da ih
prevari. (1. Mojsijeva 3, 1-24) Kada se Adam pobunio protiv Boga, vlast na Zemlji je preneta na
Sotonu. I reče mu (Isusu) Ďavo: tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i
kome ja hoću daću je. (Luka 4, 6) On je postao knez ovoga sveta. Već neću mnogo govoriti s vama;
jer ide knez ovoga sveta i u meni nema ništa. (Jovan 14, 30). Sotona od tada do naših dana vara
ljude i ţeli da ih okrene od Boga da bi njemu sluţili. To ĉini uz pomoć svojih demona, palih anĊela.
Oni preuzimaju umove i tela ljudi pobunjenih protiv Boga.
Sotona je uspeo da mnoge odvoji od Boga. Ĉitamo izveštaj u Bibliji: I Gospod videći da je
nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, pokaja se
Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: hoću da istrebim sa
zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se
kajem što sam ih stvorio. Ali Noje naĎe milost pred Gospodom. (1. Mojsijeva 6, 5-8) Ceo je tadašnji
svet bio proţet okultizmom i Bog je odredio da nestane svako telo sa zemlje potopom, izuzev Noja i
njegove porodice, koji su našli milost pred Bogom. Mnoštvo ljudi se utopilo. Demoni su se odvojili
od njih i sledili su barku ĉekajući novu ţrtvu.
Bog je pripremio ognjeno jezero za Ċavola i njegove anĊele. Tada će reći onima što mu stoje
s leve strane: idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen Ďavolu i anĎelima njegovim. (Matej
25, 41) Sotona zna gde će mu biti konaĉni kraj, kada se Hrist vrati prilikom svog drugog dolaska i
preuzme vladavinu na Zemlji.
Sotona u svom gnevu nastoji da što više ljudi povuĉe za sobom u propast, i to upravo sada,
kada je kraj blizu. Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš, Ďavo, kao lav ričući hodi i traži koga da
proždere. (1. Petrova 5, 8) Isus je Sotonu nazvao ocem laţi. Vaš je otac Ďavo; i slasti oca svojega
hoćete da činite. On je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad
govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži. (Jovan 8, 44) On upotrebljava svo svoje lukavstvo za
ostvarenje svojih ciljeva sa svakom silom i znacima i lažnim čudesima. (2. Solunjanima 2, 9)
Sotona zna biblijska proroĉanstva. On je znao da će Bog jednog dana uzeti oblik ĉoveka i da
će biti roĊen na zemlji i dobiti ime Isus. Znao je da će Isusa roditi devica, i da će umreti na krstu.
Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu
smrti, to jest Ďavola. (Jevrejima 2, 14)
Pošto je Isus došao da traţi i spase izgubljeno ĉoveĉanstvo, Sotona ga je mrzeo i nastojao da
uništi delo Boţje. Zato je i podigao lukavo svog vlastitog Isusa, laţno evanĊelje i laţni duh, da
zbuni ĉoveĉanstvo.
Sotona je planirao da razvije okultni religiozni sistem i da kroz njega kontroliše svet. Sistem,
u koji će narod verovati, ubijati za njega i ĉak biti voljan i umreti za njega. Da bi predstavio svoj
sotonski sistem svetu, upotrebio je dvoje ljudi: Semiramidu i Nimroda. Semiramida se udala za
Nimroda, svog roĊenog sina. Prvi grad graĊen nakon potopa je bio Vavilon. Sotona je u njemu
podigao svoje predstavništvo ili predsedništvo. Semiramida je bila kraljica Vavilona, a Nimrod je
vodio narod u pobunu protiv Boga.
Sotona je tu postavio temelj za svoju religioznu mašinu, kojom će da suzbija Boţji rad i
pošalje milijarde ljudi u smrt i veĉnu propast. Evo kako je to postigao kroz Semiramidu. Ona je bila
moćna i vrlo lepa veštica, potpuno predana Sotoni. On joj je davao mnoge ideje. Semiramida je
podsticala ĉoveĉanstvo na pobunu protiv Boţjeg zakona ţenidbe. Ona je osnovala celibat, koji je
bio religiozni pokrivaĉ preljuboĉinstva, bluda, homoseksualizma, sodomizma i lezbejstva. Odatle
potiĉe rimokatoliĉki celibat. Celibat navodno ĉini sveštenika svetim. Danas, kao i u vreme
Semiramide, rimokatolici veruju da je sakrament svetog reda - celibat, viši nego sakrament ţenidbe.
Sotonsku tradiciju stavljaju iznad Boţje naredbe. A Duh razgovetno govori da će u poslednja
vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke Ďavolske, u licemeru laža, žigosanih
na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo
sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu (1. Timotiju 4, 1-3) Opatice su bile hramske
prostitutke, sluţeći sveštenicima upravo kao i danas. Tada su one bile nazvane - deviĉanske device.
Danas su one 'nevesta Hristova'.
Ova institucija je osnovala ispovedaonicu, da lakše zaviri u tajne svojih sledbenika. Narod
se bojao svojih sveštenika, bojali su se da ne budu ucenjeni. Sotona je voleo ovu ideju. I u
budućnosti on će koristiti ispovedaonice da uništava narode. Smrt kroz raspeće bila je takoĊe jedna
od njegovih ideja. Krstovi su prvobitno planirani kao okultni simboli i bili su oboţavani i u
drevnom Vavilonu i u Egiptu.
Nimrod je bio majstor rata i ĉarobnjak, veštac. Pod njegovim voĊstvom se razvijala
astrologija. On je takoĊe utemeljio belo i crno ĉarobnjaštvo - magiju. Bio je nazvan Moloh. Ţrtve
Molohu su bile neobiĉne. Bog je uspostavio ţivotinjske ţrtve kao simbol koji će ukazivati na ţrtvu
nevinog Boţjeg Sina, a Semiramida je objavila da je boginja i zahtevala je da joj se ţrtvuju deca. Na
deĉja prsa je urezivan znak krsta i vaĊeno im je srce. Semiramida je bila utelovljenje zla. Jedan od
Nojevih sinova, Šem (Sim), koji je još ţiveo, ubio je Nimroda, da naĉini kraj ovoj okultnoj praksi.
Ali, narod je plakao za Nimrodom. Njihov heroj je bio mrtav. Sotona je upotrebio Nimrodovu smrt
u svoju korist. Semiramida je proglasila Nimroda za boga i nazvala ga je 'Baal' - bog Sunca, dok je
za sebe uzela simbol meseca. Zahtevala je da bude oboţavan. Onda je zatrudnela, tvrdeći da je još
devica. Rodila je sina i prozvala ga Tamuz, govoreći svakome da je Nimrod reinkarniran.
Semiramida je tvrdila da se duh boţji inkarnirao u njoj kao majci. Ona je tvrdila za sebe da je
boţanska devica - majka, tako da se njen kip na kojem drţi malog sina - boga, pojavio svuda.
Semiramida je tvrdila da je Tamuz njihov spasitelj.
Ovo će Sotona koristiti i u budućnosti, da zavede milione. On je ovo pripremao i za prvi
Isusov dolazak.
Istorija govori da su se izmišljotine o Nimrodu i Tamuzu proširile po svetu. Tako su
izmišljotine postale popularne u religiji kao i u mitologiji. Bogovi i boginje su bili predmet snova i
nade. Sve se na tome temeljilo. Sa njima se poĉinje stvarati pojam 'sveta porodica'. Semiramida je
postala poznata kao 'kraljica neba', a danas je nazvana 'devica Marija'. Kroz istoriju se pokazivala u
razliĉitim mestima, uzimajući razliĉite likove. To je demonska reinkarnacija Semiramide u svoj
punini. Svaka zemlja ima svog vlastitog sveca ili devicu. Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan
Ďavolima, i tamnica svakome duhu nečistome i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih, jer otrovnim
vinom kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom se kurvaše i trgovci
zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. (Otkrivenje 18, 2.3)
Pored ovoga, Sotona s vremena na vreme koristi i silu. Ta se sila ĉesto iskazuje kroz laţna
ĉuda. On vešto iznosi laţ, prilagodivši je raznim narodima.
Ima li Sotona silu da uĉini da se kip miĉe, a slika progovori? Da, on je to ĉinio u prošlosti i
on će sliĉno da radi i u budućnosti. Ovakva ĉuda će zavesti narode i uništiti njihove duše zauvek. I
bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se
god ne poklone ikoni zverinoj. (Otkrivenje 13, 15) I videh iz usta aždajinih, i iz usta zverinih, i iz
usta lažnoga proroka, gde iziĎoše tri nečista duha, kao žabe. Jer su ovo duhovi Ďavolski koji čine
čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga
svedržitelja. (Otkrivenje 16, 13.14)
Ovakve vizije i pojave su se ukazivale u paganskim religijama, kao i u rimokatolicizmu pod
imenima Venera, Diana, Esiss, Madona, Gospa Fatimska, Majka boţja Bistriĉka, i tako dalje, a
posebno u vreme kada se pribliţava drugi Hristov dolazak. Ova ĉuda se koriste kao pokretaĉka
snaga isto kao i u ranija vremena. Jevreji su takoĊe oboţavali kraljicu neba.
Vizija Fatime je jedan snaţan politiĉki trik - postavljen od Vatikana. Izneto je jedno laţno
proroštvo, u kom je devica Marija rekla svojim sledbenicima da će ako se budu molili za mir,
Rusija biti obraćena u rimokatolicizam.
U Bibliji, u Starom zavetu, piše da je Bog podigao jedan narod da bude svetlo onima koji se
nalaze u sotonskom mraku. Taj narod je trebao da predstavi drugim narodima karakter pravog
Boga. To je bio izrailjski ili jevrejski narod. Oni su bili robovi u Egiptu 400 godina. Oboţavanje
Sunca je bila religija te zemlje. Kasnije, i vavilonskim bogovima su data egipatska imena. U
egipatskim hramovima su sveštenici praktikovali 'transupstanciju' - pretvaranje. Tvrdili su da imaju
magiĉnu silu s kojom mogu da pretvore svog velikog boga Sunca Ozirisa u hostiju - oblatnu, da bi
ga onda u religioznom ritualu jeli, i hranili svoje duše. Na toj oblatni - hostiji pisalo je 'I-H-S', što su
inicijali egipatskog trojstva: Isis, Horus, Seb.
Gospod Bog je podigao Mojsija da izvede izrailjski narod iz Egipta, što dalje od ovog
smrtonosnog religioznog sistema i okultizma. Kada je faraon odbio da pusti narod, Bog je pustio
mnoga zla na Egipćane, da pomogne Izrailjcima da izaĊu. Bog je zatim razdelio Crveno more. Kada
su Izrailjci sigurno prošli suvim, more se zatvorilo i faraonova armija je bila uništena.
Bog je dao Mojsiju 10 zapovesti na godi Sinaj. Prva od tih zapovesti je bila: Nemoj imati
drugih bogova uza me. Druga zapovest kaţe: Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga
što je gore na nebu, ili dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer
sam ja Gospod Bog tvoj... (2. Mojsijeva 20, 2-6) Gospod zna da iza svakog religioznog predmeta,
kom se ljudi mole, oboţavaju ga ili poštuju, stoji demon, spreman da primi oboţavanje od ĉoveka.
Kada je Mojsije umro, Bog je izabrao Isusa Navina da ih vodi u Hanan - obećanu zemlju.
Stanovnici Hanana su bili takoĊe duboko uvuĉeni u okultizam. Bog je naredio Isusu Navinu da
povede Izrailjce da zauzmu Hanan i unište paganske kultove, laţne bogove i njihove oboţavaoce.
Sotonska izopaĉenost Vavilona proširila se u Hanan, tako da su i hananci imali jednog od
bogova koji se zvao Moloh, što je inaĉe bilo drugo ime za Nimroda. Njemu su ţrtvovali decu, tako
što su ih spaljivali na oltarima. Izrailjci nisu poslušali Boga da istrebe sve narode koji su sluţili
laţnim bogovima, već su se poĉeli mešati sa stanovnicima zemlje u koju su došli. Tako su i oni
poĉeli malo po malo da sluţe tim njihovim bogovima. Radi neverstva, Bog je ĉesto dozvoljavao da
Izrailjci budu pobeĊeni i zarobljeni, dok se ne bi obratili i pokajali za svoje grehe.
Kad istrebi Gospod Bog tvoj ispred tebe narode ka kojima ideš da naslediš zemlju njihovu, i
nasledivši je, kad se nastaniš u zemlji njihovoj; čuvaj se da se ne uhvatiš u zamku pošavši za njima
po što se potru ispred tebe, i da ne potražiš bogova njihovih i rečeš: kako su ovi narodi služili
svojim bogovima, tako ću i ja činiti. Ne čini tako Gospodu Bogu svojemu; jer oni činiše svojim
bogovima sve što je gadno pred Gospodom i na što on mrzi; jer su i sinove svoje i kćeri svoje
sažizali bogovima svojim. Što vam god ja zapovedam sve držite i tvorite, niti što dodajte k tome, ni
oduzmite od toga. (5. Mojsijeva 12, 29-32) I reče Gospod Mojsiju govoreći: Još reci sinovima
Izrailjevim: ko god izmeĎu sinova Izrailjevih ili izmeĎu došljaka koji se bave u Izrailju, da od
semena svojega Molohu, neka se pogubi, narod u zemlji neka ga zaspe kamenjem. I ja ću okrenuti
lice svoje na suprot takom čoveku, i istrebiću ga iz naroda njegova, što od semena svojega dade
Molohu, i zaprzni svetinju moju i oskvrni sveto ime moje. (3. Mojsijeva 20, 1-3)
Bog je pokazao svom proroku Jezekilju tri gadosti koje je izrailjski narod ĉinio tajno. Prva
gadost: otkrio je dela 70 starešina u Izrailju kako u mraku kade tamjanom, oboţavaju slike neĉistih
ţivotinja i idola svake vrste. Tada mi reĉe: UĎi i vidi opake gadove koje čine tu. I ušav videh, i gle,
svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjeva bijahu
napisani po zidu svuda unaokolo. I pred njima stajaše sedamdeset ljudi izmeĎu starešina doma
Izrailjeva s Jazanijom sinom Safanovim, koji stajaše meĎu njima, svaki s kadionicom svojom u ruci,
i podizaše se gust oblak od kada. Tada mi reče: vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma
Izrailjeva u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod
ovu zemlju. (Jezekilj 8, 9-12)
Proroku je Bog pokazao i drugu gadost: Po tom mi reĉe: Još ćeš videti većih gadova koje oni
čine. I odvede me na vrata doma Gospodnjega koja su sa severa; i gle, žene seĎahu i plakahu za
Tamuzom. (Jezekilj 8, 13-14)
Treća gadost: I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjega; i gle, na ulasku u crkvu
Gospodnju, izmeĎu trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leĎima k crkvi
Gospodnjoj, a licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku. (Jezekija 8, 16) To je oboţavanje
Vala (Baala - boga Sunca).
Izrailjci su ĉesto mrzeli svoje proroke, jer su im ukazivali na njihova zla dela i govorili o
potrebi pokajanja i obraćenja. Mnoge su proroke zato ubijali u otvorenoj pobuni. Nakon što je
napisana knjiga proroka Malahije, Bog je ćutao 400 godina, i nije im više slao proroke da ih
opominju.
Jevrejski sveštenici su nastavili da prinose ţrtve (ţivotinje koje su simbolisale smrt Isusa)
prema Mojsijevom zakonu, ali njihova srca nisu bila predata Bogu. Prevareni kroz okultizam, sve
su se više udaljavali od Boga. Narod je postepeno bio zaveden laţnim religioznim sistemom, isto
kao i u vreme Semiramide. Sotona je uticao na to da se napišu takozvani 'apokrifi22'. On je nastojao
da uništi ili umanji vrednost Biblije. Na saboru rimokatoliĉke crkve u Trentu 1546. godine,
apokrifni spisi su odobreni kao da su nadahnuti od Boga. Iz knjige o Makabejcima, jedne od
apokrifnih knjiga je i proizašla zamisao o ĉistilištu (purgatorijumu).
1611. godine izabran je kralj Dţejms (King James) da ponovo prevede Bibliju, pod uticajem
velike koncentracije jezuita, postavljenih za ĉlanove Engleske crkve. No, Gospod je u svojoj velikoj
milosti saĉuvao svoju pisanu reĉ, te oni nisu bili u stanju da je promene kako su to isplanirali.
MeĊutim, kroz njihov uticaj, apokrifni spisi su bili uvršteni u prvu verziju ovog prevoda.
Kada je ova zavera bila otkrivena, pravi hrišćani su odbacili apokrife. Danas je ponovo preštampano
delo iz 1611. godine, prevod koji nosi apokrifne spise, zahvaljujući jezuitima.
Sotona je bio na poslu i u ono vreme, kao i danas. Inspirisana sotonskim duhom, crkva je
uskoro postavila:
• Liturgiju - maskiranu religioznu ceremoniju oblikovanu da nametne narodu uverenje da su
njihove religiozne voĊe sveci;
• Kanonski zakon - skup religioznih pravila - ljudskih zapovesti; No zaludu me poštuju učeći
naukama i zapovestima ljudskim (Matej 15, 9; Marko 7, 7)
• Dogme - 'istinu' Vatikana, pravila po kojima se mora strogo upravljati i ponašati.
Vatikan je strog u odnosu na liturgiju, kanonski zakon i dogmu. Katolici su danas dali
privremenu dozvolu da se izraze neĉiji vlastiti stavovi, da bi stekli blagonaklonost unutar
ekumenskog i harizmatiĉkog pokreta. MeĊutim, proklinju zauvek sve koji im se suprotstave ili
izmene srţ njihovog uĉenja.
Nakon 400 godina tišine, Bog je ponovo posredovao. Ostavio je Nebo i došao na Zemlju
telesno (rodio se kao dete). Stigao je Sotonin najsmrtniji neprijatelj. Njegovo je ime Isus. Biblija nas
izveštava da je Duh Sveti sišao na devicu Mariju i sila Najvišega ju je osenila. I odgovarajući anĎeo
reče joj: Duh sveti doći će na tebe, i sila Najvišega oseniće te; za to i ono što će se roditi biće sveto,
i nazvaće se Sin Božji (Luka 1, 35) Ona je zatrudnela i rodila Stvoritelja svemira - Na svetu beše, i
svet krozanj posta, i svet ga ne pozna (Jovan 1, 10) - i nadenula mu ime Isus.
Biblija kaţe da njen muţ Josip ne znadijaše za nju, što znaĉi, nije imao sa njom ništa
seksualno dok ne rodi sina svojega prvenca. (Matej 1, 25)
Nakon toga Josip i Marija su imali i drugu decu. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se
mati njegova Marija i braća njegova Jakov i Josija i Simon i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod
nas? (Matej 13, 55-56; Matej 12, 46-47; Jovan 2, 12) Ta deca su bila Isusova polubraća i
polusestre. Dvojica od njegove polubraće napisali su dve poslanice u Bibliji: poslanicu Jakovljevu i
poslanicu Judinu. Ali drugoga od apostola ne videh, osim Jakova, brata Gospodnjega (Galatima 1,
19) Isus je znao da će Sotona nastojati da naĉini Mariju boginjom. U Svetom Pismu on nikada nju
22
Serija laţno inspirisanih - krivotvorenih Svetih knjiga
nije nazivao 'majka', uvek ju je oslovljavao s titulom 'ţena', da je zaštiti. Sirota Marija nikada nije ni
sanjala da će u vekovima koji idu, milioni biti ubijani u njeno ime, kao i da će je Sotona povezivati
sa Semiramidom i nazivati je 'kraljicom neba'.
Kada je Isus došao, Bog je poslao proroka Izrailjcima. To je bio Jovan Krstitelj. Njegova
misija je bila da pripremi put Mesiji. Nakon 400 godina 'tišine', prva reĉ koja je bila progovorena od
strane Boţjeg proroka bila je: “Pokajte se!” - što znaĉi: prestani da odbacuješ Boga i ţiviš u grehu.
Traţi od Njega oproštenje za svoje grehe. Traţi snagu odozgo da vodiš ĉist i pobedonosan ţivot!
Jovan Krstitelj je korio religiozne voĊe, jer su oni sluţili Sotoni umesto Bogu. On ih je nazvao
porodima aspidinim. A kad vide Jovan mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: porodi
aspidini! ko kaza vama da bežite od gneva koji ide? Rodite dakle rod dostojan pokajanja. I ne
mislite i ne govorite u sebi: imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga
podignuti decu Avramu. Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne raĎa dobra
roda, seče se i u oganj se baca. Ja dakle kršćavam vas vodom za pokajanje; a onaj što ide zamnom,
jači je od mene; ja nisam dostojan njemu obuće poneti; on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem.
Njemu je lopata u ruci njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiti pšenicu svoju u žitnicu, a
plevu će sažeći ognjem večnim. (Matej 3, 7-12) Jovan je to oštro istakao i to ga je kasnije koštalo
ţivota. Iroda pak četverovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu brata njegova; i za sva zla što
učini Irod. (Luka 3, 19) (Vidi i: Matej 14, 3-11)
Kada je Jovan Krstitelj predstavio svetu Isusa kao 'jagnje Boţje' i krstio Ga, svetu je bio dat
najdragoceniji dar svih vremena. A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: gle jagnje
Božje koje uze na se grehe sveta. (Jovan 1, 29) Jagnje Boţje koje je stajalo pred Izrailjem bio je i
Bog Svemogući, Stvoritelj ove planete, premda u ljudskom obliku, a svet Ga nije poznao.
Sotona je nastojao da ubije Isusa. U naredbi da se pokolju sva mala deca do dve godine -
nadao se da će uspeti da ubije i Isusa. Tada Irod kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnjevi se
vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po
vremenu koje je dobro doznao od mudraca. (Matej 2, 16) No, to mu nije pošto za rukom, jer se
trebalo ispuniti proroštvo da će iz malenoga Vitlejema izaći onaj koji će biti pastir i Spasitelj u
Izrailju. Sotona je ponovo ţeleo da ga uništi. Pa mu reče: ako si sin Božji, skoči dole; jer u pismu
stoji da će anĎelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen
nogom svojom. A Isus mu reče: ali i to stoji napisano: nemoj kušati Gospoda Boga svojega. (Matej
4, 6-7) Sotona je krvnik ljudski od početka. (Jovan 8, 44)
Isus se nikada nije raspravljao sa Sotonom. On mu je jednostavno govorio iz Pisma. Isus se
nikada nije raspravljao ni sa religioznim voĊama, koje je Sotona koristio da ga napadnu. Njima se
uvek obraćao direktno. On nam je primer u tome. Isus je rekao da je došao da donese maĉ na
Zemlju, a ne mir (Matej 10, 34). Isus je fariseje i sadukeje razotkrio i nazvao ih 'deca Ċavolska'
(Jovan 8, 44), jer ih je Sotona koristio da mnoštvo ljudi odvuku u propast.
MeĊutim, kada je jedna ţena uhvaćena u preljubi, Isus je pokazao milost. On je uĉio ljude
da ljube sve bez razlike: Koji je meĎu vama bez greha neka najpre baci kamen na nju. (Jovan 8, 7)
Isus je upozorio svoje sledbenike da će i oni biti omrznuti, te da će ih zatvarati, muĉiti i ubijati.
Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi.
(Matej 24, 9) Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. (Jovan 15, 18) Postoji
cena koju treba da plati svaki koji je odan Hristu: A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu,
biće gonjeni. (2. Timotiju 3, 12)
Prva reĉ koju je Isus upotrebio u svojoj javnoj sluţbi beše ona ista koju je i Jovan Krstitelj
upotrebio kada je zapoĉeo svoju misiju: “Pokajte se!” Od tada poĉe Isus uĉiti i govoriti: Pokajte se,
jer se približi carstvo nebesko. (Matej 4, 17) Danas se to malo gde propoveda, zahvaljujući
Sotoninoj sili.
Isus je znao da je Sotona podigao silu da uništi ĉoveĉanstvo. Sotona kroz upotrebu sile
zavodi mnoštvo da veruju da ima mnogo puteva koji vode u Nebo... ali, Isus je govorio: Ja sam put
i istina i život: niko neće doći k ocu do kroza me. (Jovan 14, 6)
Isus je poĉeo da gradi svoju crkvu sa apostolima. Narod je voleo Njegova ĉuda, ali se slabo
odazivao na Njegovo uĉenje. Hiljade su ga slušale i sledile da bi bili nahranjeni, ali, kada se to
završilo, Biblija kaţe da se samo 120 ljudi sakupilo u gornjoj sobi. Kada su progonstva naišla,
mnogi su ga napustili, ali pravi su ostali.
Isus nije bio slaba liĉnost, kakvog ga mnogi zamišljaju. On je posedovao moć i silu,
autoritet, ali, imao je takoĊe i ljubavi za svoje 'ovce', koje su bile rasejane i bez pravog pastira. Nije
bilo nikog ko bi Ga mogao uporediti sa bezosećajnom religioznom mašinom. Isus nije bio obiĉan
ĉovek, i zbog toga su ga mrzeli. Sotona je, s druge strane, bio sliĉan besnom generalu, i napadao je
Isusa napadima svake vrste. Sotona je zaveo mnoštvo. Kada je ulazio u Jerusalim, Isus je podigao
svoje oĉi i zaplakao se nad njim. A kada je došlo vreme da bude razapet, bio je poslušan svom
nebeskom Ocu, ponizio je samog sebe i dozvolio da padne u ruke krvnika, koji su bili u slepoj
sluţbi te religiozne mašine - sotonske 'sile'.
Isusa su tukli i odveli izvan grada, da bude razapet kao kakav zloĉinac. Pošto je bila na
pragu subota, nazvana 'veliki dan', ĉim je umro, skinut je sa krsta da bi u subotu bili na miru po
zakonu. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, (jer beše veliki dan ona
subota) Jevreji moliše Pilata da im prebiju goleni pa da ih skinu. (Jovan 19, 31) Vrativši se pak
pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu (Luka 23, 56).
Isus je umro da bi otkupio od greha i smrti one koji ga prihvataju i da bi ispunio svoje
vlastito proroĉanstvo: Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: učitelju, mi bi radi
od tebe znak videti. A on odgovarajući reče im: rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati
znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će
biti i sin čovečji u srcu zemlje tri dana i tri noći. (Matej 12, 38-40)
Sredstvo smrti bio je krst, vešto isplaniran kroz Semiramidu, u ĉast Tamuzu. Izvorno je krst
bio oblikovan i zamišljen kao slovo T, ali kako je vreme prolazilo, postajalo je sve više izopaĉeno.
U rimskom sistemu, ţrtve su bile razapinjane na krst ne samo da bi ispaštale zbog svog zloĉina,
nego je to takoĊe bilo i ţrtvovanje njihovim paganskim bogovima. Krst kao simbol nikada nije bio
hrišćanski. Kada Biblija govori o krstu, ona uvek naglašava Hristovo ţrtvovanje za grehe
ĉoveĉanstva, nikada sam krst! To je bilo najveće delo ljubavi koje je svet ikada video. Spasitelj
sveta je visio izmeĊu Neba i Zemlje i postao savršena ţrtva koja se prinese samo jednom za grehe
ĉoveĉanstva. Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe, a drugom će se javiti bez
greha na spasenje onima koji ga čekaju. (Jevrejima 9, 28) Svako neĉisto delo, svaki greh koji je
ikad uĉinjen, sve je bilo natovareno na bezgrešno jagnje. On je prolio svoju dragocenu krv da oĉisti
naše grehe. Biblija kaţe: I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva
oproštenje. (Jevrejima 9, 22)
Isus je umro i stavljen je u grob, a treći dan je vaskrsnuo iz mrtvih. To je bila savršena ţrtva,
ispunjenje starozavetnog ţrtvenog sistema. Simbol se ispunio u Isusovoj ţrtvi. I cepanje zavese u
hramu oznaĉilo je da je sistem prinošenja ţivotinjskih ţrtava prekinut. A Isus opet povika iza glasa,
i ispusti dušu. I gle, zavesa crkvena razdre se na dvoje od gornjega kraja do donjega; i zemlja se
potrese, i kamenje se raspade. (Matej 27, 50.51) Onaj na koga su ţrtve ukazivale, ispunio je svoje
obećanje. Svako dalje prinošenje ţivotinjskih ţrtava znaĉilo bi da Isusova ţrtva nije prihvaćena.
Jevreji su ipak i dalje nastavili da ţrtvuju ţivotinje, još 32 godine, dok hram nije bio srušen.
Sedamdesete godine našeg brojanja godina, kao ispunjenje boţanskog proroĉanstva, Jerusalim je
zauzet i jevrejski hram srušen, da bi se zaustavilo ovo bogohuljenje. Ipak, Sotona je nastojao da to
ponovo na neki sliĉan naĉin uvede. To je nazvao 'misa'. Misu Sotona koristi da prikaţe Hrista kao
spasitelja koji neprestano umire, ili mrtvog Hrista.
Nakon što je Isus vaskrsao, vratio se na Nebo. Kao što je obećao svojim uĉenicima, poslao
im je utešitelja, nebesku silu u liĉnosti Svetoga Duha. To ĉini i danas za one koji ga veruju. I ja ću
umoliti Oca i daće vam drugoga utešitelja, da bude s vama vavek. Duha istine, kojega svet ne može
primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti. (Jovan
14, 16.17) On je vernima dao silu sa visine da bi se tako mogli uspešno suprotstaviti 'sili' odozdo.
Isus je zapovedio svima koji ga prihvate da propovedaju jevanĊelje, 'radosnu vest', da je On dao
svoj ţivot za spasenje sveta, da nas oslobodi okova veĉne smrti. Sotonu to uţasava.
Kao što Hrist ima svoje verne sledbenike koji propovedaju jevanĊelje i koji se pripremaju da
budu s Njim na Nebu, tako je i Sotona zaposlen, pripremajući svoju laţnu crkvu, laţno 'hrišćanstvo',
da što više ljudi odvede u propast i veĉnu smrt.
Verni Hristu u Antiohiji i Siriji su se marljivo trudili da zaštite i saĉuvaju Pisma, radeći
taĉne kopije od originalnih rukopisa. Oni su ljubili i poštovali Reĉ Boţju. U isto vreme 'sila' zla je
bila marljiva da u Aleksandriji u Egiptu izmeni Pisma. Na taj naĉin su omalovaţili Hrista i njegovu
ţrtvu. Sotona se pojavio sa svojom vlastitom Biblijom. Kasnije je ona bila poznata kao 'latinska
Vulgata'.
Progonstva pod sotonskim uticajem udarila su na prve hrišćane, ali umesto da ih unište, oni
su postali jaĉi i mnogobrojniji.
Sotonina sila je vladala u Rimu, koristeći paganske careve da uništi i pobije Hristove
sledbenike. Dolazilo je vreme da Sotona pokaţe svetu svoju verziju hrišćanske crkve. Paganstvo je
trebalo da poprimi novo lice. Ĉovek koga je Sotona upotrebio da stvori ovu religioznu neman, bio je
car Konstantin. Kada je prethodni imperator Rima umro, dva ĉoveka su se borila za presto:
Konstantin i jedan drugi rimski general po imenu Maksentus.
Pogledajmo privatni ţivot ĉoveka koga je Sotona postavio kao prvog papu 312. godine.
Konstantinova se armija suoĉila sa svojim protivnikom Maksentusom. Za vreme ove velike bitke
Sotona je zaveo Konstantina. U jednoj viziji mu je pokazao znak krsta i rekao mu je da će u tom
znaku pobediti. A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere
slušajući lažne duhove i nauke Ďavolske. (1. Timotiju 4, 1) Konstantinove trupe su bile poduprte od
armije sotonskih sila. Konstantin je tvrdio da je kao rezultat ove bitke bilo i njegovo obraćenje u
hrišćanstvo. On je izdao proglas 'tolerancije' 313. godine i navodno zaustavio progonstvo hrišćana,
te doneo mir. Njegov posao bio je pod upravom Sotone.
Nastojao je da sjedini paganstvo sa izopaĉenim oblikom hrišćanstva. To što je on uĉinio,
pretvorilo se u rimski katolicizam.
Kada sam bio u Vatikanskim trezorima, ĉitao sam pisma Konstantinove majke Helene.
Helena je prihvatila vavilonski, paganski naĉin hrišćanstva, i ona se već molila devici Mariji.
Helena je bila u mukama zbog svog sina. Ona je traţila od njega da preda svoje srce onom što je
ona nazivala 'pravim Bogom'. Helena se bojala Konstantina i ţivela je u izgnanstvu u Jerusalimu.
Znala je za uţasnu tajnu da on nikada nije bio pravi hrišćanin. Oboţavao je boga Sunca 'Sol', i
naredio je da se poubijaju pravi hrišćani koji su se sabirali u brdima da bi preţiveli i da bi odrţali
Reĉ Boţju. Konstantin je bio antihrist koji je bio sasvim pod vlašću Sotoninih zavodniĉkih duhova,
sliĉno kao i svaki papa koji je došao nakon njega. 337. godine, kada mu je ţivot bio na izmaku,
Konstantin je odloţio svoju kraljevsku odoru i javno se krstio. Mada je celog svog ţivota odbijao da
se krsti i teško da bi on to ikada i uĉinio, da to nije bilo po naredbi sotonske sile. Odmah nakon
Konstantinovog krštenja, njegovi senatori, kao i sva vojska, bili su podvrgnuti krštenju. Ovo je bio
trenutak trijumfa za rimokatoliĉki sistem. Sotonska crkva je tako uzimala sve više maha. Sve što bi
joj stajalo na putu bilo bi uništeno. Rimokatolicizam je bio mešavina paganstva, ĉarobnjaštva,
judaizma, primesa izopaĉenog hrišćanstva, da bi sve dobilo što privlaĉniji izgled.
Apostol Pavle piše: Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanĎelje od onoga
koje vas pozva blagodaću Hristovom, koje nije drugo, samo što neki smetaju vas i hoće da izvrnu
jevanĎelje Hristovo. Ali ako i mi, ili anĎeo s neba javi vam jevanĎelje drukčije nego što vam
javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanĎelje drukčije
nego što primiste, proklet da bude! Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da
ugaĎam? Jer kad bih ja još ljudima ugaĎao, onda ne bih bio sluga Hristov. Ali vam dajem na
znanje, braćo, da ono jevanĎelje koje sam ja javio, nije po čoveku. Jer ga ja ne primih od čoveka,
niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista. (Galatima 1, 6-12)
Ova religiozna mašinerija kontroliše Evropu. Kao što je ona rasla, raslo je i ĉarobnjaštvo.
Zemlja se napunila prokletstvom, lutanjem duša, crnim misama, ţrtvenim ubistvima i pijenjem
ljudske krvi. Mnogo se toga dogaĊalo u ţenskim i muškim samostanima širom Evrope. Gledajući
unatrag, sve to vodi ponovo ka Nimrodu i Semiramidi. Danas, kroz ĉarobnjaštvo veoma poštovano
ime Diana, nije u stvari ništa drugo, nego Semiramida. Na 'crnoj misi' veštice su ţrtvovale ţrtve
Luciferu (Sotoni), a u samostanima je bilo ţrtvovanje posvećeno Mariji. Onaj koji je sedeo na
prestolu u Vatikanu, bio je Nimrodov predstavnik, prikazujući se da je Isus Hrist, iako je bio pravi
antihrist. Reĉ 'anti' znaĉi - krivi. Dakle, krivi ili laţni Hrist. Protiv ili nasuprot Hrista. Isus nas je
nauĉio da ljubimo naše neprijatelje. Antihristova misija je bila da ili obrati svoje neprijatelje, ili da
ih poubija.
U tom mraĉnom srednjem veku, kada je rimokatoliĉka crkva bila na vlasti, neki od pravih
hrišćana, poznati pod imenom 'anabaptisti', sabirali su se po gorama. Oni su verovali u suverenitet
milosti Boţje, nauku potpunog odvojenja i ĉvrsto su se suprotstavljali deĉjem krštenju. Oni su se
tako nazivali, pošto su još jednom krštavali obraćene rimokatolike, govoreći im da krštavanje male
dece nije po Svetom Pismu. Zbog toga su bili omrznuti, ubijani, a njihove glave su nataknute na
stubove pored puta za Rim, u duţini od 30 milja.
Stara 'bludnica' iz Otkrivenja govori svojoj deci da su ona spašena kroz dela. Anabaptisti su
zauzeli biblijsko stanovište: Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne
od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2, 8.9) Pošto su ovako propovedali, mnogi su ubijeni.
Pre nego što je došlo vreme Martina Lutera, sila Boţja je sišla na one koji su bili skriveni po
gorama. Deĉaci, stari svega osam do deset godina, poĉeli su propovedati kao što je nekada
propovedao apostol Pavle. Došli su i u gradove. Rimokatoliĉki sveštenici su bili uţasnuti, jer su
katolici primali reĉ Boţju i bili spasavani po mnogim mestima. To je bilo delo probuĊenja od
Gospoda. Ništa sliĉno tome nije se dogodilo otkako su prvi hrišćani širili jevanĊelje. Odmah su,
meĊutim, ova deca uhvaćena i spaljena na lomaĉi, kako bi se zaustavilo širenje jevanĊelja.
Dr. Alberto Romero Rivera je upitan kako je sve ovo doznao.
On je odgovorio:
- Ĉitao sam u Vatikanskoj arhivi. Svaki detalj je zapisan, ali se veoma oprezno ĉuva, da to
sve ne bi došlo u javnost, u istorijske knjige.
Kao rezultat velikog probuĊenja koga je izazvala reformacija, 'Vavilon' se poĉeo rušiti.
Sotona je nastojao da sakupi sve svoje sile sa cele zemlje. U drevnom Rimu je brdo bilo nazvano
'Vatikanus', što na klasiĉnom latinskom znaĉi 'grad Boţji' ili 'mesto proricanja', ali ono posta od tada
'stan Ċavolima'. I povika jakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki, i posta stan Ďavolima i
tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih: jer otrovnim vinom
kurvarstva svojega napoji sve narode. (Otkrivenje 18, 2)
Sotona je podigao i svog šampiona Ignacija Lojolu, da ubija duhovno probuĊene i sve one
koji su se protivili uĉenju Vatikana.
Isus nas je uĉio drugaĉije: A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji
vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. (Matej 5, 44)
'Sveti ured' je uspostavio i pustio u pokret paklenu mašinu inkvizicije. Za vreme ove
vladavine terora, 68 miliona ljudi je bilo muĉeno i mnogi od njih su bili spaljeni na lomaĉi. 'Sveti
ured' je od tada do danas samo menjao planove muĉenja i naĉine progonstva. Nikada nije prestao da
funkcioniše.
Za vreme II svetskog rata 6 miliona Jevreja je bilo ubijeno za 'veliku slavu Boţju'. Sistem se
nije promenio. Ĉak i dan danas 'Sveti ured' pobuĊuje strasti kao nikada ranije. Papa Jovan Pavle II
je upravo dao nalog za lokalna sudska sedišta koja bi bila uspostavljena u lokalnim rimokatoliĉkim
crkvama po ĉitavom svetu.
Ignacije Lojola je stvorio 'Iluminate', sotonsku organizaciju, koja kontroliše umove
evropskih lidera pomoću hipnoze i ĉarobnjaštva. Lojola je opštio sa duhom sveta tame, traţeći
savet, kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organizaciju. Ti zli duhovi su stvarni demoni, Sotonini
pali anĊeli, koje kontroliše sam Sotona. Nadahnjujući svojom silom Lojolin um, Sotona ga je
nazvao anĊelom svetla. Biblija kaţe: I nije čudo, jer se sam Sotona pretvara u anĎela svetla. (2.
Korinćanima 11, 14) Zbog svoje neobiĉne aktivnosti, Lojola je bio napadnut od dominikanskih
redovnika, koji su bili najmoćniji i najuticajniji u španskoj inkviziciji. Zahvaljujući samom Sotoni,
on je bio pošteĊen svoje sopstvene inkvizicije.
Ignacije Lojola je otišao prvo kod pape i predloţio mu koncept za novi red sveštenika
nazvan 'Udruţenje Isusovo' (jezuiti), ĉija je namera bila da sluţi njegovoj svetosti. Papa je prihvatio
zamisao, a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvijao svoje duhovne veţbe, kako bi ih
jednom doveo u duhovno savršenstvo. Kroz sistematsku meditaciju, molitvu, posmatranje,
doĉaravanje i iluminaciju, Lojola je padao u trans, zanos. Ĉak je bio viĊen kako lebdi iznad poda.
Ima mnogo jezuita i svi su potpuno pod uticajem sotonske sile, ukljuĉujući i mene samoga
dok sam bio jezuita. Sotona je izgradio svoju elitu, jezuitski red, da bi ga u slepoj poslušnosti, u
svemu sledili. Lojola je izgraĊivao svoja shvatanja iz nauke drevne Grĉke, iz okultizma i iz
prirodnih nauka. On je ţeleo da njegovi sveštenici postanu inteligencija rimokatoliĉkog religioznog
reda. Lojola se koristio filozofijom, metafizikom, logikom, psihijatrijom, psihoanalizom,
psihoterapijom, psihologijom, parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo danas smatra

podruĉjima nauke.
Transcedentalna meditacija je bila korišćena u samostanima kao glavna disciplina, kroz
koncentrisanje i ponavljanje imena svetaca i jedne od devica (Cybele), ili ime device Marije, što je
poteklo od Semiramide, ili kroz izricanje molitava i slavljenja. Ovi ljudi su na taj naĉin privlaĉili
demone. Dobar primer za to je danas transcedentalna meditacija, gde je mantra23 zapravo ime
jednog snaţnog demona Indije. Ponavljanje demonskog imena, doziva ga, i konaĉno on ih i
zaposedne, te postane njihov voĊa.
Poznavanje spiritizma jezuitskim sveštenicima daje moć da imaju kontrolu nad drugim
narodima.
Ignacije Lojola je postao jedan od voĊa u Vatikanu. Namestio je svoju okultnu organizaciju
Iluminate pod pokroviteljstvo rimokatoliĉke institucije. Iluminati su tada postali najvaţniji ogranak
jezuitskog reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da će Iluminati biti sposobni da kontrolišu svetsku
ekonomiju, internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogranke ĉarobnjaštva i religije sveta, te da
nateraju ĉoveĉanstvo da padne na kolena pred papom.
Nema grupe ljudi koja je dublje otišla u okultizam od jezuita. Njihovo intenzivno studiranje
ĉarobnjaštva i njihovi ogranci vode ih sve bliţe Sotoni. Oni koriste transcedentalnu meditaciju i sve
oblike budizma. I danas rade po ĉitavom svetu s doktorima ĉarolija šaljući im 'svetu vodu'. Dana 8.
jula 1980. godine, papa Jovan II ukazao je da se nema šta prigovoriti ĉarobnjaštvu osnovanom u
duhu afriĉkog kulta, kada je ono proţeto katolicizmom. On podseća da takav kult, kada je jednom
preĉišćen, moţe pomoći širenju jevanĊelja Hristova. Jezuiti pomaţu razvoj ovakvih kultova iza
pozornice, kroz finansije i infiltraciju.
U Boţjim oĉima je jedan takav kult mrzost. Biblija nam otkriva da je Vavilon veliki mati
kurvama i mrzostima zemaljskima (Otkrivenje 17, 5).
Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili udruţenje (moţda i tajno), odmah će posetiti
neko od jezuita. Tada će na ovakvo novo telo biti uticano kroz ove inteligentne, draţesne posetioce,
koji pomaţu oblikovanju i razvoju iste. Oni deluju u pravcu sluţbe interesima Vatikana. Neke od
ovih grupa su: masoni, jehovini svedoci, mormoni, hrišćanska nauka, itd. Ovo su neke duhovne
mrzosti koje su se razvile kroz jezuite. Vi moţete videti dokaze ovoga u tim religijama. Postale su
obliĉje rimokatolicizma i rimokatoliĉke institucije. Imaju istu osnovu podreĊenog modela u svojoj
nauci, religioznoj praksi i strukturi.
Kada se na poĉetku nekako saznalo da je Lojola utemeljio, uspostavio Iluminate, jezuiti su
upotrebili drugog vernog ĉlana po imenu Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt), koji je bio pod
ekstremnom zakletvom. Imao je zadatak da se pretvara da napušta jezuitski red, te da je on zaĉetnik
Iluminata, 1. maja 1776. godine. Ovo je bilo uĉinjeno zato, da se svetu prikaţe da nema srodstva
izmeĊu Iluminata i rimokatoliĉkog sistema.
Alberto je upitan:
- Ako je Vatikan 'stan Ċavolima' iz opisa u Otkrivenju 18, 2; kakve promene mora da izvrši
rimokatolik da bi došao na Nebo?
- On mora prestati da bude rimokatolik.
Moramo shvatiti da ovaj sistem nikada nije bio hrišćanska crkva! Sve je u njemu imitacija.
Njihov Bog, njihov Isus, njihov Sveti Duh ne nalaze se u Bibliji. Da ovo objasnim. Kada je Isus
23
Reĉ koja se ponavlja u meditaciji
rekao: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje (Marko 10, 14),
On je pokazao svoju ljubav prema deci. Ali, rimokatoliĉki sveštenici govore katoliĉkim roditeljima
da je krštenje male dece apsolutno potrebno za spasenje, jer ako dete umre nekršteno, ono neće biti
primljeno u slavu Boţju.
Roditeljima su nepoznate drevne sotonske ceremonije ţrtvovanja male dece Valu, pri ĉemu
su se koristili ulje i so, i da se to sada primenjuje na njihovoj deci, te da time izlaţu svoju nevinu
decu demonima Vavilona.
Sveštenik zahteva da naĉini obred kojim će isterati demonske sile iz deteta, da ga zaštiti.
Sveštenik stavlja uljem okultnu oznaku Tamuza na glavu malog deteta u znaku krsta. Zatim stavlja
so u usta malog deteta, i dete je kršteno vodom. Malo dete tada postaje ĉlan velike vavilonske
religije, Vatikana. Rimokatolici veruju da je ovim obredom dete oĉišćeno od uroĊenog greha,
naĉinjeno detetom Boţjim, te da je njegovo Nebo. Veruju da je malo dete nanovo roĊeno.
Albertu je napomenuto sledeće:
- Alberto, Biblija kaţe da tek kada neko veruje u Hrista i prihvati ga, moţe da bude kršten.
Sa tim ĉinom je pokazana njegova identifikacija s Gospodom Isusom u Njegovoj smrti, sahrani i
vaskrsenju. ...Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se Nebo i siĎe nanj Duh sveti u telesnom
obliku kao golub, i ču se glas s Neba govoreći: ti si sin moj ljubazni, ti si po mojoj volji. I taj Isus
imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa. (Luka 3, 21-23)
Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Tako se s njim
pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom očevom, tako i mi u novom
životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem. Znajući ovo
da se stari naš čovek razape s njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu.
Jer koji umre, oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim.
Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće obvladati njime. Jer što umre,
grehu umre jedanput, a što živi, Bogu živi. Tako i vi dakle držite sebe da ste mrtvi grehu, a živi
Bogu u Hristu Isusu Gospodu našemu. Da ne caruje dakle greh u vašemu smrtnom telu, da ga
slušate u slastima njegovim. (Rimljanima 6, 3-12)
Kako iĎahu putem doĎoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: evo vode, šta brani meni da
se krstim? A Filip mu reče: ako veruješ od svega srca svojega, možeš. A on odgovarajući reče:
verujem da je Isus Hristos sin Božji. I zapovedi da stanu kola i siĎoše oba na vodu, i Filip i
uškopljenik, i krsti ga. (Dela 8, 36-38)
Krštenja dece nema u Bibliji.
- Da znam. To je sotonski pronalazak da se uvere roditelji da su deca spremna za Nebo.
Neizbrisiva oznaka na dušama male dece je sotonska. Oni su primili oznake ĉarobnjaštva. Nema
nade za bilo kojeg katolika u rimskoj instituciji dok ţivi u tom zlom sistemu i ne izaĊe iz njega.
Bogu je drag svaki ĉovek, svaki pojedinac: Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod
Gospod; obratite se dakle i budite živi. (Jezekilj 18, 32) Zato je u Otkrivenju reĉeno dragocenim
rimokatolicima: IziĎite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla
njezina. (Otkrivenje 18, 4)
800 miliona ĉlanova drţi 'bludnica' prikazana Jovanu u Otkrivenju, u duhovnoj svezi
zablude. Sotona koristi misu (imitaciju Gospodnje veĉere), i to je nazvano 'sakrament svete
euharistije'. Ovo je jedan drugi Isus, a Biblija nas upozorava: Ali ako i mi, ili anĎeo s Neba javi vam
jevanĎelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! (Galatima 1, 8) Jer ako onaj koji
dolazi drugoga Isusa propoveda kojega mi ne propovedasmo, ili drugoga Duha primite kojega ne
primiste, ili drugo jevanĎelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli. (2. Korinćanima 11, 4) Obredna
oblatna je nazvana 'hostija' (IHS). To je ukradeno od Egipćana, koji su pretvarali oblatnu u svog
boga Sunca Ozirisa. To je razlog zašto je hostija u obliku sunca. Slova na rimokatoliĉkoj hostiji su
ista kao i na egipatskoj oblatni I-H-S, i predstavljaju egipatsko trojstvo Isis, Horus i Seb. 'Bludnica'
je to primenila na prva tri slova svetog imena Isus na grĉkom. Ovaj simbol su jezuiti izabrali za svoj
grb.
Ako jedan rimokatolik ne uĉestvuje u sakramentu svete euharistije, on će biti veĉno proklet.
Katolici, koji jedu ovog drugog Isusa u obliku sunca, ne jedu simboliĉno Isusa iz Biblije, već jedu
Vala, boga Sunca, simbol Sotone.
'Stan Ċavolima' - Vatikan, uspešno baca okultnu mreţu na sve svoje ĉlanove. Rimokatolici
se boje Isusovih reĉi kada im on zapoveda: IziĎite iz nje! (Otkrivenje 18, 4) Umesto da veruju
Bibliji, njenim reĉima i Spasiteljevoj naredbi, oni više vole da slede uĉenje velike bludnice (vidi:
Otkrivenje 17. poglavlje), koja ponosno tvrdi da nema spasenja izvan rimske crkve. Postoje dva
simbola koje koristi ova okrutna religiozna neman. Jedno je raspelo, što je simbol smrti, dok je
drugi simbol euharistija. To se prikazuje kao prava sluţba Bogu.
Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu, 'kraljicu neba', za sećanje na njenog sina
Tamuza (bog Sunca - Val). Na Tamuzovom krstu je simbol mrtvog Isusa, a rimokatolici oboţavaju
ovaj religiozni predmet i mole mu se. Raspelo je stvarno srce okultizma, a u Boţjim oĉima je to
prokleta stvar. I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proket kao i on, nego se gadi na nj i
grozi se od njega, jer je prokleto. (5. Mojsijeva 7, 26) Iza raspela su jake demonske sile, koje mu
daju ogromnu snagu. (To moţemo ĉesto videti u predstavama o vampirima.)
Kada sam bio uvuĉen u egzorcizam s Karmen Montez, ja sam u stvari okretao demone,
prikazujući da su to duše preminulih. Isus nam je rekao u Mateju 12, 43-45 da ako se jedan demon
istera iz jedne nespašene osobe, on će se ponovo vratiti, ali sa sedam drugih duhova, da bi mogao da
kontroliše tog pojedinca.
Sotonina je prednost da stoji iza raspela, te da izgoni slabije demone iz rimokatolika. Ovim
se takav vernik priprema da bude potpuno opsednut vavilonskim demonima, takvim kao što je i u
pojmu 'majka boţja'. Demon ih tako sa ogromnom snagom drţi u rimokatoliĉkom sistemu. Bilo
koje raspelo, ovakvo ili onakvo, u jednom domu, ili samostanu, bez obzira kakav je štićenik, utiĉe
snaţno na svakog direktno, jer privlaĉi demone. Stoga, ako neko ima raspelo u svom domu, trebao
bi odmah da ga izbaci.
Kada sam imao ĉetrnaest godina, naša grupa iz jezuitskog koledţa posetila je Salesianski
samostan u Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima, da vidimo kako taj red napreduje. Oni su se
specijalizovali u radu sa siroĉadi. Moj prijatelj i ja smo trĉali po zemljištu tog samostana i moj
prijatelj je odjednom upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku i isto toliko široku i oko dva
metra dugaĉku. On se kod pada povredio, te sam ja skoĉio unutra da mu pomognem da izaĊe.
Posegnuo sam za jednim dugaĉkim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. MeĊutim, odjednom
smo se zapleli u neko smotano platno, sliĉno velikoj plahti. Dok sam vukao drvo, plahta se
odmotavala i ja sam se sledio od onoga što sam video. Tamo je bilo sedam leševa male dece. Svako
od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima
su bila dva velika krsta. Krst je izgledao ovako:
što znaĉi 'mir Hristov'. Ja sam bio smeten, zbunjen i nisam mogao da govorim. Kasnije, jedan od
deĉaka koji je video ovaj nesretni sluĉaj, ispriĉao je to svojoj trinaestogodišnjoj sestri koja je
pohaĊala ţensku samostansku školu. Ona je otišla u ispovedaonicu i rekla svom svešteniku o tome.
Nedugo iza toga njezino telo je naĊeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj je prijatelj
tajanstveno nestao i nikada više nije bio viĊen. Kada sam ĉuo šta se dogodilo devojci, kosa mi se
podigla od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa.
Bio sam bolestan od straha i mislio sam da ću umreti. Ova mala deca su bila ţrtvovana
Mariji na isti naĉin kao što su nekada deca bila ţrtvovana Semiramidi. Ništa se nije promenilo. Krst
koga su upotrebljavali na ţrtvama nazivali su 'mir Hristov'. Jezuiti su pretvorili ovaj krst u jedan
izopaĉen sotonski simbol za oboţavanje Marije. Postoji jedno katoliĉko uĉenje da je Marija trpela
isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, pošto je 'noţ probio njenu dušu'. Da bi zadobili saosećanje
Marije, katolici moraju nešto da ţrtvuju. Svako treba da trpi za Mariju, da bi, navodno, mogao da
dobije 'mir Hristov'.
Ako opatica krvari raĊajući sveštenikovo dete, uskraćuje joj se leĉenje, tako da bi mogla da
trpi za Mariju, pa ako treba, i da umre za nju! Malo dete je uvek pre ţrtvovanja kršteno. Mnogo puta
su mala deca muĉena. Jezuiti uĉe da se bez ţrtvovanja ne moţe zaraditi mir. Dakle, ne moţe biti
mira s Hristom ako se prethodno ne ţrtvuje Mariji. Oni kaţu da će Marija izbaviti osobu koja trpi za
njenog sina, i naĉiniti mir s Njime. To je razlog zbog kojeg se stavlja takav znak u obliku krsta.
Ovo uĉenje se ne nalazi u Bibliji. Rimokatoliĉka Marija danas, nije ništa drugo nego
Semiramida.
U poslednjim danima pre Hristovog dolaska Sotona će upotrebljavati ĉuda da zavede svet.
Ovo će biti uĉinjeno uz pomoć zavodniĉkih duhova i laţnih ĉudesa. Jer će izaći lažni Hristosi i
lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane. (Matej
24, 4)
Dok sam još bio jezuitski sveštenik posetio sam Lurd u Francuskoj i video jedno ĉudo koje
se tamo dogodilo. Jedan ĉovek, kome je nedostajala noga od kolena na dole, stavio ju je u vodu, i
svojim oĉima sam gledao njegovu nogu kako raste kao neka kugla od mesa koja se pokreće prema
dole, dok nije oblikovala stopalo sa prstima. On je ustao i hodao, i dao je svu slavu devici Mariji.
Mnoštvo je otišlo diveći se, ne znajući da Ċavolski duhovi mogu takoĊe da ĉine ĉudesa. Jer su ovo
duhovi Ďavolski koji čine čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za
onaj veliki dan Boga svedržitelja. (Otkrivenje 16, 14) Sa ekumensko-harizmatiĉkim pokretom
privlaĉe protestante i druge hrišćane u Vatikan. Danas ta sila moţe biti vidljiva, moţe da deluje kroz
popularne nove sveštenike, koji odrţavaju sastanke iscelenja. Iscelenje se dogaĊa dok u pozadini
stoji idol: bogorodica, zapravo Semiramida koja drţi boga Sunca u svom naruĉju. U harizmatiĉkom
zanosu sveštenici drţe Vala uzdignutog u simbolu okultizma: raspelu.
Sila deluje kroz harizmatiĉki pokret, na zadovoljstvo Vatikana. Mnogi hrišćanski lideri su
mnoge prodali, umesto da su se borili za ĉistu veru. Ljubazni! Starajući se jednako da vam pišem za
opšte vaše spasenje, bi mi potrebno da vam pišem moleći da se borite za pravednu veru, koja je
jedanput dana svetima. (Juda 3) Oni su toliko nisko pali da su naĉinili kompromis sa Ċavolom.
Propovedaju ljubav i ujedinjenje sa Vatikanom, umesto da propovedaju: iziĎite izmeĎu njih i
odvojte se, govori Gospod... (2. Korinćanima 6, 17) Takvi propovednici neće moći dugo da sede
mirno na svom mestu i da zaobilaze istinu, oni će postati sluge Vatikana.
Proseĉni katolici ne znaju ništa o krvavoj inkviziciji, koju su njihove voĊe isplanirale za one
koji se ĉvrsto drţe biblijskih istina. Naše je da ustanemo i da se zauzmemo da zadobijemo 800
miliona dragocenih katolika za Hrista.
Ako ih ne opomenemo, oni će biti veĉno izgubljeni a njihova krv će biti na našim rukama na
Hristovom sudu. Kad rečem bezbožniku: poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi
odvratio bezbožnika od bezbožnoga puta njegova, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik
poginuti sa svojega bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku. (Jezekilj 3, 18) Sotona
svojim lukavstvom uverava svakoga da je rimokatoliĉka institucija hrišćanska.
Mi smo uvideli da je njihov Isus - Tamuz, njihova Marija - Semiramida, papa je antihrist,
dok je njihova hostija ukradena od egipćana i predstavlja boga Sunca, a katoliĉko je raspelo - srce
okultizma. S druge strane, Biblija nam jasno otkriva da je sve to 'stan Ċavola'.
Isus mrzi i prokleo je ovu zlu religiju, i opominje katolike da izaĊu iz nje: iziĎite iz nje,
narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4)
Samo kada izaĊete i primite Hrista kao Gospoda i Spasitelja, moţete biti slobodni od ove okultne
sile i pobeći od 'jezera ognjenog'.
Svi oni koji nastoje da ţive po Bibliji, Boţjoj svetoj reĉi, da bi mogli da izbegnu sotonsko
zavoĊenje u poslednje dane, treba da imaju na umu i sledeće stihove: Ne vucite u tuĎemu jarmu
nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako se slaže
Hristos sa Velijarom? ili kakav deo ima verni s nevernikom? (2. Korinćanima 6, 14.15)
Postoji sila iznad ove sile, a Biblija kaţe: Pokorite se dakle Bogu, a protivite se Ďavolu, i
pobeći će od vas. (Jakov 4, 7)
Ko će dobiti tvoju dušu? Hristos ili Sotona?
_____________________

ALBERTO - Opis Događaja Među Jezuitima

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ALBERTO - Opis Događaja Među Jezuitima

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr.

Alberto Romero Rivera 2

- Oĉe, s Vašim dopuštenjem spreman sam da odem.

Sledeći su bili seminari, univerziteti i koledţi. Jezuiti su rukovodili rimokatoliĉkim

- Propovednik mora imati hrabrosti da sa propovedaonice otvoreno kaţe da prema Bibliji

“Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa samostanskim opaticama, osim u naroĉitim

Vatikanska akcija - moguć razgovor u Vatikanu:

Obred uvođenja u dužnost i poslednja zakletva jezuita12

psihoterapijom, psihologijom, parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo danas smatra

You might also like