1

ТАЛАСИ
Талас је преношење поремећаја кроз простор.

Према природи поремећаја који се преносе постоје:

– механички таласи (простиру се само кроз материјалну средину и подвргнути су Њутновим
законима),
– електромагнетни таласи (светлост, радио таласи), простиру се и кроз вакуум, за њих важе
Максвелове једначине), и
– таласи материје – де Брољеви таласи (под одређеним условима честице показују својства таласа,
подвргнути су законима квантне физике).

Механички талас је преношење механичког поремећаја кроз простор. Неки примери механичких
таласа су талас на струни – жици, таласи на површини воде, таласање заставе на ветру, звук, таласи у
Земљиној кори – сеизмички таласи.
Обратити пажњу:
• Талас на површини воде настане (упадом камена или ветром) и оде, а честице воде остају да осцилују
на истом месту.
• Ветар заталаса жито. Талас пређе преко целог поља, а влати пшенице остају где јесу, само се њишу
око свог равнотежног положаја.
Закључак:
¾ Код простирања таласа од једне до друге тачке не преноси се маса, већ само поремећај и енергија
поремећаја. Делићи средине само осцилују око својих равнотежних положаја а не путују заједно
са таласом.
¾ За механички талас су неопходни:
1. Извор – изазивач поремећаја (честица која се прва помери/почне да осцилује);
2. Метријална (супстанцијална) средина – систем честица толико густ да се осећа међусобно
деловање тих честица, тј. чији су делови међусобно повезани – интерагују (што није неопходно код
електромагнетних таласа).
3. Веза између честица средине како би се поремећај преносио кроз простор.

ЈЕДНАЧИНА ТАЛАСА (општа)

или таласна фукција, код механичког таласа, одређује елонгацију (растојање од равнотежног
положаја) честице средине, у зависности од времена t и њеног равнотежног положаја у простору x.
Поређење:
Једначине кретања тела одређују: Једначина таласа одређује:
положај једне честице (тела) у сваком тренутку t; растојање од равнотежног положаја
(елонгацију) свих честица у простору
x = f1 (t ) захваћеном таласом у сваком тренутку;
y = f 2 (t ) равнотежни положаји честица одређени су
z = f 3 (t ) просторним координатама, нпр. Декартовог
система x, y, z: ψ = f ( x, y , z , t )

ЈЕДНАЧИНА ПРОГРЕСИВНОГ ТАЛАСА (опционо)

Посматрају се најпре најједноставнији једнодимензиони прогресивни (путујући) таласи, који се

простиру дуж једне линије, као што је талас на затегнутој струни. Посматра се идеална
струна/жица/уже, без трења (не губи се енергија), довољно дуга да посматрање не омета одбијени талас
– ехо. Пошто се честице захваћене таласом налазе само дуж једног правца, за описивање положаја
честице довољна је једна координата нпр. х. Елонгација честица онда може да се означи са у, па је
једначина једнодимензионог таласа y = f(x,t), x је растојање посматране честице од извора таласа или
неког одабраног координатног почетка, t је време. У горњој једначини y је елонгација честице која се
 2
налази на растојању x од извора таласа (или одабраног координатног почетка) у тренутку t. Ако се
жица дуж које се простире (једнодимензиони) талас поклапа са x осом, онда функција f(x,t) представља
облик жице у датом тренутку (облик механичког поремећаја).
Под претпоставком да нема пригушења приликом простирања неког поремећаја, његов облик се не
мења:
f(x1, t1) = f(x2, t2) (1)
Узима се да се импулс простире константном брзином с на десно – у позитивном смеру х осе. За време
Δt, импулс се помери за cΔt на десно; са слике се види да је:
x2 = x1+ cΔt = x1+ ct2 − ct1
тј. ct1 − x1= ct2 − x2 = const.
На овај начина се добија једно од решења једначине
(1) – ако су аргументи функције једнаки, једнаке су и
вредности у = f(ct − x).
Сада се посматра талас који се креће у
негативном смеру х осе – на лево. За време Δt,
импулс се помери за cΔt на лево; са слике се види да
је:
x2 = x1 − cΔt = x1 − ct2 + ct1
тј. ct1+x1= ct2+x2 = const.
На овај начин се добија друго решење једначине (1):
у = f(ct+x)
Општи израз за прогресивни талас је онда:
у = f(ct ± x).
Знак испред сабирка са координатом x одређује смер простирања таласа, као што је у горњим
примерима показано. Функција којом се изражава једначина таласа мора да испуни следећа два услова:
1) да је облика f(ct ± x) и 2) да је ограничена.

ЈЕДНАЧИНА ХАРМОНИЈСКОГ ПРОГРЕСИВНОГ (путујућег) ТАЛАСА

Посматра се средина чије су честице повезане силама еластичности или квази-еластичним силама,
тј. силама које су пропорционалне њиховом међусобном растојању F = − kx (међумолекулске силе).
Извор хармонијског (синусоидалног) таласа је хармонијски осцилатор. Према томе, једначина кретања
извора таласа је облика: y = y0sin(ωt), где је y0 амплитуда, а ω је кружна фреквенција осциловања извора.
Нека се извор налази у координатном почетку (тачки x = 0). Честица на произвољном растојању х од
извора касни са почетком осциловања за време t’ које је таласу потребно да стигне од извора до те
честице. Пошто талас за време t’ пређе пут х брзином с, онда је t’ = x/c. Једначина кретања те
⎛ ⎛ x ⎞⎞ ⎛ ω ⎞.
произвољне тачке је онда y = y 0 sin (ω (t − t ′ )) = y 0 sin ⎜⎜ ω ⎜ t − ⎟ ⎟⎟ = y 0 sin ⎜ ω t − x⎟
⎝ ⎝ c ⎠⎠ ⎝ c ⎠
ω 2π
Овде је коефицијент уз х: = . Величина у имениоцу Tc је, уствари пут који талас пређе у току
c Tc
једног периода осциловања честица захваћених таласом и зове се таласна дужина λ = Tc[m] . Према
ω 2π 2π ⎡1⎤
томе коефицијент уз х је = = = k ⎢ ⎥ и зове се (угловни) таласни број или фазна константа.
c Tc λ ⎣m⎦
Уврштавајући напред дефинисане величине добија се једначина прогресивног хармонијског таласа у
облику који се најчешће користи:
y = y 0 sin (ωt − kx )

Овакав талас зове се хармонијски јер се описује помоћу хармонијске функције (хармонијске функције
су синус и косинус). То значи све честице захваћене таласом врше просто хармонијско осциловање са
 3
истом фреквенцијом. Значај прогресивног хармонијског (тј. синусоидалног) таласа је у томе што талас
било ког облика може да се изрази као збир синусоидалних таласа различитих фреквенција и
амплитуда (Фуријеова анализа).

ПРЕГЛЕД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ ПАРАМЕТАРА ХАРМОНИЈСКОГ ТАЛАСА

• Период Т– време за које честица изврши једну пуну осцилацију.

• Фреквенција ν или f – број осцилација које честица изврши у јединици времена – једној секунди,
ν =1/Т [1/s = Hz]
• Kружна фреквенција ω, ω = 2πν = 2π/T [1/s = Hz].
• Таласна дужина λ, пут који талас пређе за један период λ = cТ = c/f [m].
• Таласни број (угловни) k или фазна константа - број таласних дужина на 2π метара k = 2π/λ [1/m].
• Елонгација – растојање честице (у) од равнотежног положаја.
• Амплитуда – највеће удаљење честице (у0 или А) од равнотежног положаја – ако нема губитака
енергије приликом простирања таласа она је константна у простору и времену.
• Фаза – аргумент хармонијске функције у једначини таласа који зависи од времена – неименован
број; код синусоидалног прогресивног таласа то је ωt − kx - зависи од положаја честице х.
• Брзина простирања таласа с (фазна брзина)
• Брзина честица средине захваћене таласом
dy d d
υ= = ( y 0 sin (ωt − kx )) = y 0 cos(ωt − kx ) ⋅ (ωt − kx ) = y 0 cos(ωt − kx ) ⋅ ω ⇒
dt dt dt
υ = y 0ω cos(ωt − kx ) = υ 0 cos(ωt − kx )
где је υ 0 = y 0ω максимална брзина честице захваћене таласом (амплитуда брзине), коју честица има
када пролази кроз равнотежни положај. Убрзање честице захваћене таласом је (као код ПХО – простог
хармонијског осцилатора) a = dυ dt = − y 0ω 2 sin (ωt − kx ) = −a 0 sin (ωt − kx ) .

БРЗИНЕ ПРОСТИРАЊА И ПОДЕЛА ТАЛАСА

према односу правца брзине честице захваћене таласом υ и правца брзине простирања таласа с:

• Трансверзални таласи • Лонгитудинални таласи

су они код којих честице су они код којих делићи
средине осцилују нормално средине осцилују у правцу
на правац простирања простирања таласа, тј. брзина
таласа, тј. брзина честица је делића је паралелна брзини
нормална на брзину
простирања таласа υ || с, нпр.
простирања таласа υ ⊥ с, звук. Талас се простире дуж
нпр. таласи на струни или опруге, а њени делићи
ужету. осцилују у истом правцу.
Талас се простире дуж конопца, а његови С – област згушњавања делића
делићи осцилују у правцу нормалном на правац R – област разређења делића.
конопца.
Ако је жица чија је подужна маса μ (маса по Брзина лонгитудиналних таласа у металу густине ρ и
јединици дужине жице m/l), затегнута силом F, Јунговог модула еласти-чности Еу је c = E y ρ , док
брзина трансверзалног таласа у тој жици је: је брзина лонгитудиналних таласа у флуиду модула
c= F μ стишљивости В: c= B ρ
 4
• Комбиновани таласи – брзина кретања честица у таласу има и
компоненту у правцу простирања таласа и компоненту нормалну на
правац простирања таласа, нпр. таласи на води или сеизмички таласи (на
слици десно путање честица су кругови).
У свим случајевима брзина простирања је таласа функција два својства средине кроз коју се простире:
c = pokazatelj svojstva eleasticnosti pokazatelj svojstava inertnosti

ПОДЕЛА ТАЛАСА
према делу простора који заузимају

До сада су били обрађивани само 1) једнодимензионални – линијски таласи. Осим њих постоје и: 2)
дводимензионални тј. површински таласи, какви су таласи на површини воде, и 3) тродимензионални
односно запремински таласаи, као звук.
Код површинских и запреминских таласа може да се дефинише таласни фронт – то је скуп свих тачака
у којима честице, у неком тренутку, имају исту фазу. То значи да код површинских таласа, таласни
фронт представља линију која повезује тачке до којих је талас стигао у истом тренутку, односно све
тачке у којима су честице почеле да осцилују у истом тренутку. Код запреминских таласа, таласни
фронт представља површину која повезује све тачке до којих је талас стигао у истом тренутку, односно
све тачке у којима су честице почеле да осцилују у истом тренутку.
У даљем тексту биће обрађивани само најједноставнији запремински таласи, а то су прогресивни
лонгитудинални равански таласи. Код њих су таласни фронтови у виду рâвни које су нормалне на
правац простирања таласа. За правац и смер простирања таласа може да се узме х оса. У некој равни
нормалној на х осу све тачке имају исту х координату (х = const. је једначина равни нормалне на х осу).
То значи да честице у свим тачкама те рâвни имају исту фазу и једначину кретања y = y 0 sin (ωt − kx ) ,
као и код линијског таласа.

ТАЛАСНИ (АКУСТИЧКИ) ПРИТИСАК

Извођење израза за таласни (акустички) притисак биће дато на примеру лонгитудиналних таласа. Код
лонгитудиналних таласа честице се крећу у правцу простирања таласа, али због различитих фаза, у
једном тренутку имају различите елонгације одређене једначином таласа y = y 0 sin (ωt − kx ) .
Последица тога су места згушњавања и места разређења честица. На местима згушњавања притисак је
повећан у односу на равнотежни (компресиона зона), а на местима разређења притисак је нижи од
равнотежног (депресиона зона). Кретање компресионих и депресионих зона дуж неког правца у
еластичној средини представља лонгитудинални талас.
Аналитички приказ: посматра се цев, површине попречног пресека S, испуњену флуидом, нпр. гасом,
густине ρ. Дуж цеви се, у правцу и смеру x осе, простире лонгитудинални талас. Посматра се део гаса у
цеви који се, у равнотежном стању (када у цеви нема таласа), налази између попречних пресека на
координатама x1 и x2 (горња слика). Равнотежна
l дужина овог дела гаса је l = Δx = x2 − x1.
Када се талас простире кроз цев, слојеви гаса који
представљају границе уоченог дела гаса осцилују
x1 x2 око свог равнотежног положаја, и у неком
x произвољном тренутку, померени су за одговарајуће
елонгације у x правцу (пошто је талас
лонгитудиналан – доњи део слике). Према томе, нова
y (x1) y (x2) дужина уоченог дела гаса је:
l’
l´ = x2 + y(x2) − x1 − y(x1) = Δx + y(x2) − y(x1).
 5
Деформација – издужење уоченог дела гаса, услед проласка таласа је, онда:
Δl = l´ − l = Δx + y(x2) − y(x1) − Δx = Δy.
Модуо стишљивости флуида B представља негативан однос промене притиска и релативне промене
запремине флуида тј.: B = − Δp . Одавде следи да је промена притиска у уоченом делу гаса (усредњена
ΔV V
по целој његовој запремини – обележено цртом изнад Δр):
ΔV S Δl Δl Δy .
Δp = − B = −B = −B = −B
V Sl l Δx
Ако се узме да Δx→0, добија се промена притиска гаса у односу на равнотежни притисак, у једном
бесконачно танком слоју гаса, односно добија се промена притиска у зависности од положаја (x):
∂y
Δp = − B
∂x
Ова разлика притиска гаса од његовог равнотежног притиска pr, која настаје услед простирања таласа
кроз гас, зове се таласни или акустички притисак. Притисак у гасу кроз који пролази талас је онда дат
изразом:
∂y
p = p r + Δp = p r − B .
∂x
Ако је талас који се простире кроз гас прост хармонијски талас y = A sin (ωt − kx ) , онда је
Δp = − BA cos(ωt − kx )(− k ) = BAk cos(ωt − kx ) ,
односно
Δp = p 0 cos(ωt − kx )

Види се да и притисак, као и честице захваћене таласом, такође хармонијски осцилује око своје
равнотежне вредности, само што су осцилације притиска фазно померене зa π/2 у односу на осцилације
делића средине (елонгацију).
Амплитуда таласног/акустичког притиска је, према претходном изразу једнака p 0 = BAk . Како је
k = ω / c , а на основу израза за брзину таласа у флуиду је B = c 2 ρ , добија се да је амплитуда акустичког
притиска p 0 = ρ cAω .

АКУСТИЧКА ИМПЕДАНСА

Дефинише се као маса дела средине коју талас захвати у јединици времена, по јединици површине
нормалне на правац простирања таласа.
Посматра се талас који се простире дуж цеви испуњен флуидом, густине ρ.
Површина попречног пресека цеви је S. Нека је у тренутку t1 талас стигао
до попречног пресека 1, а у тренутку t2 до попречног пресека 2 (видети
слику).
Маса коју је талас захватио од тренутка t1 до тренутка t2 je Δm = ρSΔx , где је
Δх пут који је талас прешао од тренутка t1 до тренутка t2, па је
Δx = c(t 2 − t1 ) = cΔt .
Акустичка импеданса је, онда, према дефиницији:
Δm ρSΔx
Z = = = ρc
SΔt SΔt
Узимајући у обзир горњи израз за акустичку импенансу, израз за амплитуду акустичког притиска може
да се напише и као:
p 0 = ZAω
 6
ИНТЕНЗИТЕТ ЛОНГИТУДИНАЛНИХ ТАЛАСА

Интензитет таласа је снага (енергија у јединици времена) која се пренесе таласом кроз јединичну
површину нормалну на правац простирања таласа, и износи:

P ρcω 2 A 2 ⎡ W ⎤
I= = ⎢m2 ⎥ .
S 2 ⎣ ⎦

Ако се искористи израз за карактеристичну, тј. акустичку импедансу Z = ρc, максималну брзину честица
υ0=Aω или амплитуду акустичког притиска p0 = ρcAω = Zυ0, добијају се различити облици израза за
интензитет таласа:
Zω 2 A 2 Zυ 0
2 2
ρcω 2 A 2 Zω 2 A 2 Z p 0
I= = = = = .
2 2 2 2Z 2Z

РАВАНСКИ, ЦИЛИНДРИЧНИ И СФЕРНИ ТАЛАСИ

Код тродимензионалних или запреминских таласа, таласни фронтови могу да имају различите облике.
Три најзначајније врсте таласа према облику таласног фронта су равански, цилиндрични и сферни.
Овакви таласи се простиру у хомогеним и изотропним срединама.

- Код раванског таласа таласни фронтови су рâвни. Амплитуда је константна у простору. Једначина
раванског хармонијског таласа је:
y = A sin (ωt − kx )

- Код цилиндричног таласа извор је распоређен дуж праве линије од које се талас простире
равномерно у свим правцима, па су таласни фронтови цилиндрични. Ако је снага извора P константна и
равномерно распоређена по целој површини таласног фронта, онда је интензитет на растојању r од
извора:
P P 1
I= = ∝ .
S 2rπh r
Са друге стране интензитет је: I = Zω A ∝ 1 .
2 2

2 r
1 1 A
Одакле следи да је: A 2 ∝ ⇒ A∝ : A = 0 , где је A0 амплитуда на растојању 1m од извора. Према
r r r
томе, једначина цилиндричног хармонијског таласа је:
A
y = 0 sin (ωt − kr )
r

- Код сферног таласа извор је тачкаст и од њега се талас простире равномерно у

свим правцима, па су таласни фронтови сферни. Ако је снага извора P константна
и равномерно распоређена по целој површини таласног фронта, онда је интензитет
на растојању r од извора: r
P P 1
I= = 2 ∝ 2.
S 4r π r
Zω 2 A 2 1
Са друге стране интензитет је: I= ∝ 2
2 r
 7
1 1 A
Одакле следи да је: A 2 ∝ 2 ⇒ A ∝ : A = 0 , где је A0 амплитуда на растојању 1m од извора.
r r r
A0
Па је једначина сферног хармонијског таласа: y= sin (ωt − kr )
r
На великом растојању од извора таласа сваки талас постаје приближно равански талас.

(ДИФЕРЕНЦИЈАЛНА) ТАЛАСНА ЈЕДНАЧИНА (опционо)

Талaсна једначина је назив за диференцијалну једначину другог реда која описује било који таласни
процес. До ње се долази двоструким парцијалним диференцирањем једначине таласа:
y = A sin (ωt − kx )
С обзиром на то да елонгација зависи и од времена и од положаја посматране честице, први парцијални
изводи су:
∂y ∂y
= Aω cos(ω t − kx ) и = − Ak cos(ϖ t − kx ) .
∂t ∂x

Други парцијални изводи су:

∂2 y ∂2 y
= − A ω 2
sin (ω t − kx ) и = − Ak 2 sin (ω t − kx ) .
∂t 2 ∂x 2
Узимајући у обзир израз за једначину прогресивног таласа добија се:
∂2 y ∂2 y ω2
+ ω 2
y = 0 и + y = 0,
∂t 2 ∂x 2 c 2
одакле се, комбинујући два израза добија таласна једначина облика:

∂2 y 2 ∂ y
2
= c
∂t 2 ∂x 2

Решења ове диференцијалне једначине другог реда су облика датог изразом за елонгацију прогресивног
хармонијског таласа (једначина таласа) или сваког прогресивног таласа уопште, па важи за све
прогресивне таласе (механичке, електромагнетне, де Брољеве).