6.

KOVANJE
6.1. Definicija, vrste, opte karakteristike Kovanje je plastino deformisanje metala izmeu dva meusobno pokretna dela alata, pri emu se materijal izlae pritisnim i zateznim naponima, i to impulsnim (udarnim) putem. Kovanje je jedna od najstarijih obrada metala a izvodi se na toplo. Postoje dve vrste kovanja: slobodno kovanje kovanje u kalupu Slobodno kovanje je obrada pomou univerzalnih alata ija je osnovna karakteristika da ne moraju imati oblik koji odgovara obliku obratka (slika 6.1). Oblikovanje se najee obavlja uz upotrebu veeg broja udaraca. Ako je komad koji se kuje manjih dimenzija, njegovo pridravanje i manipulisanje izvodi radnik pomou odgovarajueg runog alata dok se kod veih komada manipulacija izvodi pomou specijalnih manipulatora. Na slici 6.2 prikazan je jedan takav sluaj gde se pridravanje i manipulisanje radnim predmetom ostvaruju pomou posebnog pokretnog ureaja manipulatora. Tanost dimenzija obratka dobijenog slobodnim kovanjem znatno je manja nego to se postie kovanjem u kalupu. Zbog ovakvih karakteristika slobodno kovanje se najee primenjuje u maloserijskoj i pojedinanoj proizvodnji, i to preteno kao pripremna operacija.

Slika 6.1 Alati za slobodno kovanje

Slika 6.2 Slobodno kovanje otkovaka velikih dimenzija Kovanje u otvorenom kalupu je obrada pomou specijalnih alata (kalupa), gde oblik upljine (gravure) u alatu predstavlja negativ oblika dela (otkovka). Definitivan oblik otkovak najee dobija tek nakon vie operacija kovanja, s tim to se za svaku operaciju koristi poseban alat. Na slici 6.3 prikazani su alat i otkovak na kraju operacije kovanja a u donjem delu slike otkovak i otpad materijala. 1 - donji deo kalupa 2 - gornji deo kalupa 3 - nosa donjeg dela kalupa (nakovanj) 4 - nosa gornjeg dela kalupa (malj) 5 - klin 6 - otkovak 7 - spoljni srh 8 - unutranji srh 9 - podeona ravan 10 - otkovak izvan kalupa 11,12 - otpad

Slika 6.3 Kovanje u otvorenom kalupu Venac po obodu kalupa tj. otkovka pospeuje popunjavanje gravure i kompenzuje netanost zapremine pripremka. Odsecanje venca i probijanje potrebnih otvora izvodi se u posebnoj operaciji nakon kovanja. Pridev otvoreni u nazivu ove vrste kovanja proistie iz injenice da u alatu postoji otvor za isticanje vika materijala. Specijalna vrsta kovanja u kalupu je kovanje u zatvorenom kalupu (slika 6.4). U ovoj vrsti kovanja nema vika materijala i zapremina gravure u potpunosti odgovara zapremini otkovka.

a gornji alat b donji alat c radni komad

Slika 6.4 Kovanje u zatvorenom kalupu Kovanje je veoma znaajna grana metalne industrije. Otkovci se koriste u mnogim oblastima tehnike, poev od jednostavnih elemenata za spajanje (vijaka) do veoma kompleksnih delova automobila, aviona i dr. Raznolikost delova koji se dobijaju kovanjem moe se ilustrovati podatkom da je, prema proceni strunjaka, u svetu vie od 600 000 razliitih alata za kovanje. Teina otkovaka koji se mogu dobiti kovanjem kree se od 1 grama do preko 1 tone. Intenzivan razvoj auto-industrije dao je nove impulse tehnologiji kovanja. S obzirom da je obrada iznad temperature rekristalizacije, mogua je obrada skoro svih vrsta materijala. Tanost i kvalitet povrina su na relativno niskom nivou pa se aktivne funkcionalne povrine otkovka moraju naknadno obraivati skidanjem strugotine. Za razliku od toga, mehanike osobine otkovaka su veoma dobre pa se odgovorni delovi, kao to su, na primer, klipnjae motora, poluosovine vozila i dr., skoro iskljuivo izrauju kovanjem. Izlaganje u ovom poglavlju odnosi se na kovanje u otvorenom kalupu. 6.2. Konstrukcija otkovka Otkovak ima razliite dimenzije i oblik od zavrnog oblika dela. Po pravilu, zavrni oblik se dobija naknadnom obradom otkovaka skidanjem strugotine. Na osnovu crtea zavrnog oblika dela konstruie se otkovak iz koga e se taj deo dobiti. Glavni elementi konstrukcije otkovka: podeona ravan kovaki nagibi radijusi minimalne debljine kovanja dodatak za obradu tolerancije izrade otkovka Detalji konstrukcije otkovka sa svim potrebnim podacima dati su u knjizi [10]. Na slici 6.5 dati su gotov radni komad i odgovarajui otkovak s dodacima za obradu, odgovarajuim nagibima i radijusima zaobljenja.

Slika 6.5 Gotov komad i odgovarajui otkovak

6.3. Tolerancije otkovaka Tolerancije otkovka odreuju se na osnovu a) vrste materijala (njegove obradivosti), b) veliine otkovka, tj. njegove teine, c) sloenosti. Sloenost otkovka definie se kao odnos zapremine otkovka i zapremine konture koju ine maksimalne dimenzije otkovka. Pri tome se tolerancije daju za dve mogunosti: uobiajeni kvalitet otkovka i povieni kvalitet otkovka. U zavisnosti od ovih parametara mogue je, pomou empirijski odreenih tabela, odrediti tolerancije duine, visine i irine dela otkovka koji lei u polovini kalupa: za debljinu otkovka za centrinost otkovka Detaljan postupak odreivanja tolerancija za konkretan otkovak kao i empirijske tabele koje se pri tome koriste date su u [10]. 6.4. Alati za kovanje Izgled donjeg dela alata (kalupa) za kovanje kao i presek kroz kompletan alat dati su na slici 6.6.

Slika 6.6 Kalup za kovanje a gravura, b duina mosta, c telo alata (kalupa), d otvor za transport, e eona povrina, f oslona povrina, g noga alata, h povrina za stezanje (postavljanje na mainu), i vodea povrina, k ivica, l gornji kalup, m magacin vika materijala, n most, o podeona ravan, p donji kalup, s debljina mosta Gornji kalup (nije prikazan u trodimenzionalnom prikazu) u principu je isti kao i donji, s eventualnim razlikama u samom obliku gravure. Znaajan uticaj na parametre procesa kao i na kvalitet samog otkovka imaju oblik i dimenzije kanala (mosta) za srh. Oblik i dimenzije tog kanala zavise od oblika gravure. Smanjenjem odnosa b/s smanjuje se i pritisak u gravuri kao i visina koju materijal moe postii u gravuri, i obrnuto. To znai da je za sloenije konfiguracije gravure (vea visina H , manja debljina vertikalnih segmenata gravure t ) potrebno da odnos b/s bude vei nego za jednostavnije gravure (manja visina gravure, vee debljine vertikalnih segmenata gravure). Slika 6.7 ilustruje jednostavnu i sloenu gravuru, s relevantnim dimenzijama.

jednostavna sloena Slika 6.7 Jednostavna i sloena gravura s visina mosta, b duina mosta, H visina gravure

b1 b2 s1 < s2

Na slici 6.8 data su tri razliita oblika kanala za srh sa magacinom za viak materijala. A kanal i magacin u gornjem kalupu B kanal i magacin u donjem kalupu C kanal i magacin u oba kalupa (b duina kanala, s visina kanala) Slika 6.8 Oblici kanala za srh s magacinom za viak materijala Kalupi za kovanje mogu se podeliti po razliitim kriterijumima: a) jednostruki kalup viestruki kalup

a) b) Slika 6.9 Jednostruki i viestruki kalup U viestrukom (na slici 6.9 to je dvostruki) kalupu istovremeno, u jednom udarcu, izrauju se dva identina otkovka. b) puni alati alati s ulokom

Slika 6.10 Puni alati i alati s ulokom Izradom alata s ulokom postie se uteda u materijalu jer se skupi materijal koristi samo za uloak, a ne i za telo alata. Kod punih alata izrada je jednostavnija, ali trokovi materijala su vii jer je ceo alat izraen od skupog materijala. c) jednopozicioni alat viepozicioni alat

Slika 6.11 Viepozicioni alat a podeona ravan, b gravura 1, c gravura 2, d gravura 3, e zavrna gravura

Jednopozicioni alat sadri samo jednu gravuru (slika 6.9a) a viepozicioni alat vie razliitih gravura. Viepozicioni alati koriste se u sluaju kada se otkovak dobija u vie razliitih gravura (slika 6.11). Voenje gornjeg u odnosu na donji kalup moe biti realizovano na vie naina (slika 6.12).

A)

B)

C)

Slika 6.12 Voenje gornjeg kalupa u odnosu na donji A voenje povrinama, B voenje stubovima, C kruno voenje a ivino voenje, b ugaono voenje, c zatvoreni oblik, d otvoreni oblik U toku obrade alati za kovanje izloeni su visokim termikim, mehanikim i tribolokim optereenjima. Na slici 6.13 prikazana su kritina mesta u jednom alatu za kovanje sa stanovita razliitih vrsta optereenja. Uoava se da je habanje najei oblik oteenja alata (oko 70%), zatim slede mehaniki zamor, plastina (trajna) deformacija i termiki zamor. Na slici 6.14 prikazan je alat razoren usled zamora Za pravilnu konstrukciju i izradu kalupa za kovanje izbor materijala je od izuzetnog znaaja. U knjizi [10] dat je pregled materijala koji se najee koriste za izradu kalupa za kovanje.

Slika 6.13 Optereenja alata

Slika 6.14 - Kalup razoren usled zamora [34]

6.5. Osnovne smernice pri projektovanju procesa kovanja Projektovanje tehnolokog procesa kovanja obuhvata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Odreivane teine, oblika i dimenzija pripremka Zagrevanje pripremka Operacije pripremnog kovanja Zavrno kovanje Obrezivanje otkovka arenje otkovka ienje Kalibrisanje Alati za kovanje Oprema za kovanje

Slika 6.15 Opta ema tehnolokog procesa kovanja

Na slici 6.15 data je opta ema tehnolokog procesa. 1 Polufabrikat sa skladita doprema se na operaciju odsecanja. Pre toga uzorak materijala se dostavlja laboratoriji na utvrivanje i kontrolu osobina materijala. 2 Odsecanje na potrebnu duinu. 3 Zagrevanje pripremka. Postoje razliite konstruktivno-konceptualne izvedbe pei za zagrevanje, uz korienje razliitih energetskih izvora. 4 Operacije kovanja. Kovanje se moe izvoditi u jednoj operaciji (rei sluaj) ili u vie operacija, ve u zavisnosti od oblika i dimenzija otkovka. Ako je za izradu potrebno vie operacija, onda alat sadri razliite gravure: Gravure za pripremno kovanje slue za ostvarivanje pogodnog rasporeda mase za dalji tok kovanja, tj. za poetno pribliavanje njegovog polaznog oblika zavrnom obliku otkovka. Postoji vie tipova pripremnih gravura: za utiskivanje oblika, za savijanje, za smanjenje preseka, za izduivanje i za sabijanje. Prethodna gravura ima zadatak da pripremi otkovak za zavrni udarac, tj. za zavrnu gravuru. Oblik prethodne gravure u globalu vrlo je slian obliku zavrne gravure ali razlika je u radijusima, nagibima i ostalim konstrukcionim elementima gravure. Zavrna gravura je negativ finalnog otkovka u toplom stanju. Na slici 6.16 ilustrovan je postupak kovanja klipnjae na viepozicionom alatu s naznakom pojedinih vrsta gravura.

Slika 6.16 Faze kovanja klipnjae A gornji kalup B donji kalup C pripremna gravura D zavrna gravura E prethodna gravura F pripremna gravura 1 polufabrikat 2 pripremno kovanje 3 prethodno kovanje 4 gotov otkovak pre odsecanja venca (zavrno kovanje) 5 gotov otkovak posle odsecanja venca

5 Odsecanje venca (srha) izvodi se na posebnoj maini s mehanikim pogonom, uz upotrebu specijalnih alata. 6 Termika obrada otkovka obavlja se radi postizanja odreenih mehanikih i tehnolokih svojstava otkovka. Koji postupak termike obrade e se primeniti (normalizacija, poboljavanje, meko arenje i dr.), zavisi od vrste materijala i namene otkovka.

7 Kontrola otkovaka 8 Peskarenje (izlaganje otkovka jakom mlazu peska) u cilju skidanja oksidne kore s otkovka. 9 Kalibrisanje otkovka vri se da bi se postigli taan oblik i dimenzije otkovka. Mogue je kalibrisanje u toplom i hladnom stanju a takoe kalibrisanje po celoj povrini ili po samo odreenoj povrini. 10 Zavrna kontrola 11 Skladitenje gotovih otkovaka 6.6. Maine za kovanje Kovanje se izvodi na mehanikim i hidraulinim presama i ekiima. Hidrauline prese velike snage, po pravilu se koriste za slobodno kovanje velikih delova, kao na primer kovanje vratila turbine. Manje hidrauline prese mogu se koristiti za kovanje u kalupu sitnijih otkovaka od elika, obojenih metala i njihovih legura. Za kovanje u kalupu koriste se i mehanike prese krivajne i zavojne. Krivajne kovake prese su vertikalne kovake prese, koje se koriste za kovanje otkovaka do 100 kg mase. Horizontalna kovaka presa takoe je presa s krivajnim mehanizmom, a koristi se za kovanje delova tipa dugakog vratila s prirubnicom. U ovoj maini postoji dvostruka podela kalupa. Zavojne prese uglavnom se koriste za kovanje manjih otkovaka tipa zavrtnja s glavom. ekii se koriste za kovanje najsloenijih otkovaka. Prema vrsti pogona oni mogu biti: parovazduni, vazduni, hidraulini i mehaniki. Hidraulini ekii po svojim performansama polako dostiu parovazdune ekie uz vrlo visok koeficijent korisnog dejstva (oko 70%). Na slici 6.17 su dati podaci o hidraulinim ekiima kompanije Lasco, Nemaka.

Slika 6.17 Maine za hladno i toplo oblikovanjeLasco, Nemaka [46] Za kovanje sloenih otkovaka manjih dimenzija koriste se viepozicione automatske prese, slika 6.19a. Ove maine imaju ugraen sistem za dododavanje ipkastog materijala, sisitem za zagrevanje pripremka i sistem za meuoperacioni transport obratka (slika 6.19b)zagrevanje.

Slika 6.18 - Delovi kovani na na automatskoj viepozicionoj presi Hatebur [48]

b) a) Slika 6.19 - Automatska presa za toplo kovanje Hotmatic Hatebur [48] 6.7. Ilustracija primene kovanja, specijalni postupci Kovanje ima veoma znaajnu primenu u automobilskoj industriji kako zbog visokog kvaliteta delova dobijenih ovom tehnologijom tako i zbog cene i produktivnosti procesa. Tipini delovi koji se kuju za potrebe autoindustrije prikazani su na narednim slikama.

Slika 6.20 - Tipini delovi automobila izraeni kovanjem u kalupu

Slika 6.21 - Procentualana raspodela otkovaka u autoindustriji Nemake [42] 6.8. Precizno kovanje U poslednje vreme u industrijski razvijenim zemljama (Nemaka, Japan, USA idr.) klasino kovanje u autoindustriji se zamenjuje visokopreciznim kovanjem koje obezbeuje visok kvalitet i tanost dimenzija (tabela 2). Tabela 2 Tanost obrade pojedinih metoda TPD [42]

Primeri otkovaka dobijenih preciznim kovanje za potrebe autoindustrije prikazani su na narednim slikama.

Slika 6.22 - Otkovci dobijeni preciznim kovanjem

Slika 6.23 - Precizno kovani zupanici [42]

a)

b)

Slika 6.24 - Alat za precizno kovanje klipnjae (a) i zupanika (b) [42]

a)

b)

Slka 6.25 - Precizno kovanje karadanskog krsta [8]

Literatura [8] [10] [34] [42] [46] [48] Nakamura T. Osakada K.: research and development of precision forging in Japan, 8th ICTP 2005., Verona, Italy. Planak, M., Viloti, D.: Tehnologija plastinog deformisanja, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2003. http://www.forgefair.com/FIERF/pdf/walker.pdf http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=15282972 http://www.lasco.com/index.html http://www.girard.cc/hatebur/hatebur.php3