JEDINSTVENO EVROPSKO TRITE Jedinstveno trite za finansijske usluge je jedan od kljunih ciljeva EU.

Osnovna ideja je da finansijske institucije koje su dobile ovlaenje za pruanje finansijskih usluga u jednoj dravnoj lanici mogu da pruaju te usluge u cijeloj EU. To je koncept pasoa koji bi djelovao na jaanje konkurencije na jedinstvenom prostoru finansijskih usluga EU i time na formiranje niih trokova i boljeg kvaliteta finansijskih usluga. Funkcionalna integracija finansijskih trita u EU znatno vie je napredovala na sektoru finansijskih usluga na vaeliko nego na malo. Potpuna integracija izvrena je na sektoru evro-valutnih novanih trita. Dravnim obveznicama se sve vie trguje na pan-evropskoj osnovi, to je podrano stvaranjem elektronskih platformi, tako da stope prinosa na dravne obveznice od strane EU emitenata pokazuju male razlike. Trgovanje akcijama je jos uvijek dominantno na nacionalnim berzama, mada se uloga nacionalnih berzi mijenja putem poveanja meunarodnih listinga i trejdinga, menadera i alijansi izmeu berzi , pojave elektronskih platformi sa prekograninim pristupom. Akcioni plan za finansijske usluge (APFU) predvia da se na planu stvaranja jedinstvenog trita na veliko omogui korporacijama da prikupljaju kapital na panevropskoj berzi; da svi investitori imaju pristup jedinstvenom tritu kapitala; da se kreira klima pravne sigurnosti. APFU predvia uklanjanje preostalih prekograninih prepreka u cilju stvaranja jedinstvenog finansijskog trita na malo. Najvea opasnost za finansijska trita lei u eventualnoj eroziji povjerenja investitora. S toga se inzistira na povjerenju investitora kao kljunom faktoru od kojeg zavisi stabilnost i razvoj ovog trita. Glavni instrument obezbjeenja stabilnosti su tane i pravovremene informacije koje moraju da obavljaju emitenti HOV. U koncepciji razvoja jedinstvenog finansijskog trita na prostoru EU naglaena je potreba da se investitorima prua iroka paleta konkurentskih finansijskih instrumenata i da im se tako omogui izbor najpovoljnije varijante za finansijske investicije. U EU postoji jedinstveni sistem svih sektora finansijskih trita. U EU se regulacija svih segmenata finansijskih trita zasniva na tzv. Lanfalusijevom procesu koji sadri etiri nivoa. Nivo 1 evropska komisija predlae direktive koje se poslije konsultacija sa zainteresovanim stranama, usvajaju od strane Savjeta i Evropskog parlamenta po proceduri sa-odluivanja. Nivo 2 evropska komisija donosi propise u kojima su izloeni tehniki detalji koji se odnose na sprovoenje okvirnih principa o kojima je postignut dogovor na Nivou1. Nivo 3 komitet nacionalnih regulatora HOV izdaje smjernice i neobavezne standarde u cilju koordinacije. Nivo 4 evropska komisija koja je odgovorna za sprovoenje zakonodavstva EU, kontrolie usklaenost zakona drava lanica sa zakonodavstvom EU, a u sluaju potrebe preduzima pravne akcije protiv drava lanica pred sudom. Iako je Lanfalusijev proces donoenja odluka prihvaen, postoje i drugaija miljenja. Prema jednoj koncepciji, potrebno je formirati panevropsku regulatornu i supervizorsku agenciju po ugledu na SEC. Obaveze podnoenja prosekta odnosi se samo na planiranu emisiju akcija i obveznica, dok za emisiju kratkoronih HOV nije potreban prospekt. Odstupanja kod izdavanja prospekta se odnose kada je dugorona HOV u cijelosti upuena kvalifikovanim investitorima. Smisao prospekta je da prui

kljune informacije koje treba da zatite interese investitora u svim dravama lanica (ime nije iskljuena prodaja vrijednosnih papira investitorima van okvira EU). U prospektu moraju da budu jasno identifikovana odgovorna lica, po imenu i funkciji, koja snose odgovornost za informacije date u prospektu. Ni jedna prospekt ne smije da bude publikovan dok ne bude odobren od strane regulatorne institucije u matinoj dravi lanici. Prospekt koji je odobren u matinoj dravi validan je za javnu ponudu i prihvatljiv za trgovanje na regulisanim tritima i u rezidentskim (host) dravama lanicama koje o tome moraju da budu obavijetene. Rezidentske drave nee davati posebna odobrenja i sprovoditi administrativne procedure u vezi sa prospektima. Emitenti ostaju u obavezi da najmanje jednom godinje podnose dokument koji sadri sve bitnije informacije nastale u toku prethodnih 12mj.