Tower6 Razlike

Tower 6
uputstvo za rad sa programom

U ovom uputstvu su objanjene samo nove mogunosti programa, odnosno naredbe kojih nije bilo u programu Tower 5, tako da je ono prevashodno namenjeno korisnicima koji su radili u programu Tower 5.
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158
Sadraj
Tower 6 ..........................................................................................................1 Sadraj ...........................................................................................................2 1. UVOD ..........................................................................................................6 1.1 1.2 1.3 Mrena instalacija programa sa automatskim konfigurisanjem parametara za komunikaciju sa HASP kljuem...........................................................6 Instalacija HASP License Manager-a .....................................................7 Klijentska instalacija .............................................................................9
2. GRAFIKI INTERFEJS................................................................................12 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6 2.7 2.8 2.9 2.10 2.11 2.12 Ortogonalni i polarni izbor taaka ......................................................... 12 Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate................................. 15 Unos slobodne take kada je ukljuen OSNAP kriterijum .......................... 15 Crtanje poligonalne linije..................................................................... 16 Selektovanje elemenata crtea ............................................................ 16 Kopiranje .......................................................................................... 17 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ....................... 18 Sakrivanje ........................................................................................ 21 Editovanje nivoa (Edit) ....................................................................... 23 Promena imena rama (Preimenuj) ........................................................ 23 Sloeni pogledi .................................................................................. 25 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ......................................... 28
3. UNOS PODATAKA ......................................................................................29 3.1

3.1.1 3.1.2
Konstrukcija ...................................................................................... 29
Granini uslovi ........................................................................................ 29 Greda .................................................................................................... 38
Ofset greda ....................................................................................................... 38 Fiktivna ekscentrinost........................................................................................ 38 Mogunost zadavanja tekstualnog opisa seta greda................................................. 39 Promenljiv presek .............................................................................................. 39 3.1.3 3.1.4 3.1.5 Oslobaanje uticaja ................................................................................. 40 Povrinski oslonac ................................................................................... 42 Linijski oslonac ....................................................................................... 42
3.1.6 3.1.7 3.1.8
Takasti oslonac...................................................................................... 43 Baza masivnih i tankozidnih preseka .......................................................... 45 Generisanje nosaa tankozidnog preseka .................................................... 50
3.2
3.2.1 3.2.2 3.2.3 3.2.4 3.2.5 3.2.6 3.2.7
Optereenje ...................................................................................... 53
Promena sluaja optereenja .................................................................... 53 Povrinsko optereenje ............................................................................ 54 Pokretno optereenje............................................................................... 54 Uticajna linija ......................................................................................... 54 Prednaprezanje....................................................................................... 57 Aksijalno naprezanje................................................................................ 57 Konvertor optereenja ............................................................................. 59
3.3
3.3.1 3.3.2 3.3.3
Promena i kontrola ranije unetih podataka............................................. 59

Promena dijagonale povrinskih entiteta ..................................................... 59 Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca........................... 60 Kontrola setova....................................................................................... 62
3.4
3.4.1
Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije.................. 66

Pomone ose .......................................................................................... 66 Automatsko generisanje osa ................................................................. 67 Promena naziva osa ............................................................................ 67 Izbor layer-a za crtanje ......................................................................... 68 Kotiranje crtea ...................................................................................... 68 3.4.1.1 3.4.1.2
3.4.2 3.4.3
3.5
3.5.1 3.5.2
Oznaka pozicije.................................................................................. 69
Plan pozicija ........................................................................................... 69 Generisanje plana pozicija ........................................................................ 72
3.6
3.6.1 3.6.2
Podeavanje parametara koje program koristi u svom radu (meni Setup) 76

Parametri............................................................................................... 76 Funkcionalnost........................................................................................ 78
Osvetljenje 3D scene .......................................................................................... 78 Automatsko snimanje ......................................................................................... 78 Rezultati ........................................................................................................... 81 Proraun ........................................................................................................... 82 Ponitavanje automatskih odgovora ...................................................................... 82 3.6.3 Ikone .................................................................................................... 83
3.7
Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport) ..................................... 87
4. MODALNA ANALIZA ..................................................................................88 4.1 4.2 Proraun ........................................................................................... 88 Kontrola postavljenih masa (Mase) ....................................................... 92
5. PRORAUN MODELA..................................................................................95 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5

5.5.1 5.5.2 5.5.3
Proraun modela sa velikim brojem vorova........................................... 95 Labilan model i otkrivanje uzroka labilnosti ............................................ 96 Iskljuivanje torzije greda pri proraunu................................................ 98 Proraun modela sa nelinearnim elementima.......................................... 98 Seizmiki proraun ............................................................................. 99
Multimodalna analiza ............................................................................... 99 Napredne opcije seizmikog prorauna ..................................................... 100 Eurocode 8 (EN 1998)............................................................................ 102
6. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ..........................................................103 6.1

6.1.1 6.1.2 6.1.3
Prikazivanje uticaja .......................................................................... 103

Prikaz rezultata u prozoru 3D pogled ..................................................... 103 Crtanje dijagrama linijskih entiteta bez rafure .......................................... 103 Prikaz rezultata sa dve boje .................................................................... 104
6.2 6.3 6.4 6.5 6.6

6.6.1 6.6.2
Anvelope uticaja .............................................................................. 104 Brzi izbor uticaja .............................................................................. 107 Uticaji u ploi u zadatom LKS............................................................. 108 Uticaji u gredama pojedinani dijagrami ........................................... 111 Reduktor......................................................................................... 113
Kreiranje reduktora ............................................................................... 113 Uticaji u reduktoru ................................................................................ 115
6.7 6.8 6.9 6.10 6.11
Reakcije oslonaca............................................................................. 117 Uticaji u indirektnim elementima ........................................................ 120 Uticajna linija .................................................................................. 121 Kontrola setova ............................................................................... 128 Dimenzionisanje betonskih preseka .................................................... 131
Grede - usvajanje armature.................................................................... 131 Grede kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................... 134
6.11.1 6.11.2
Obeleavanje taaka za kreiranje izvetaja .......................................................... 136 Sadraj izvetaja.............................................................................................. 137 6.11.3 Ploe kreiranje tekstualnog izvetaja ..................................................... 138 Obeleavanje taaka za kreiranje izvetaja .......................................................... 138 Sadraj izvetaja.............................................................................................. 139 6.11.4 Dimenzionisanje seizmikih zidova........................................................... 140
6.12
Dimenzionisanje elinih preseka ....................................................... 142

Merodavno optereenje .......................................................................... 142
6.12.1
6.12.2 6.12.3 6.12.4 6.12.5 6.12.6 6.12.7
Ulazni podaci (JUS) ............................................................................... 143 Prikaz rezultata (JUS) ............................................................................ 144 Ulazni podaci (EUROCODE i SIA 263) ....................................................... 145 Prikaz rezultata (EUROCODE i SIA 263) .................................................... 146 Izvetaj za jedan presek ........................................................................ 147 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa .................................................... 148
6.13
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 149

Merodavno optereenje .......................................................................... 149 Ulazni podaci (JUS) ............................................................................... 150 Prikaz rezultata (JUS) ............................................................................ 151 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa .................................................... 152
6.13.1 6.13.2 6.13.3 6.13.4
6.14 6.15 6.16 6.17
Prikaz rezultata dimenzionisanja ploa ................................................ 153 Predmer ......................................................................................... 159 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna .................................... 163 Eksport grafikih blokova .................................................................. 167
Eksport vidljivog dela bloka .................................................................... 167 Eksport bloka u klipbord......................................................................... 169 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord...................................................... 170 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF ................................................ 170 Prikaz grafikih blokova.......................................................................... 172
Legenda za armaturu........................................................................................ 153
6.17.1 6.17.2 6.17.3 6.17.4 6.17.5
6.18 6.20
Generisanje izvetaja za grupe entiteta ............................................... 172 Kreiranje projektne dokumentacije ..................................................... 182
Definisanje formata hartije (Format hartije)............................................ 182 Komande za rad sa blokovima u stablu..................................................... 185 Generisanje izvetaja............................................................................. 189 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata............... 192 Dodavanje poglavlja .............................................................................. 194 Prikaz tekstualnih izvetaja u jednoj koloni ............................................... 196 Oporavak oteenih dokumenata ............................................................. 197
6.19. Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt ...................... 181

6.20.1 6.20.2 6.20.3 6.20.4 6.20.5 6.20.6 6.20.7
1. UVOD
1.1 Mrena instalacija programa sa automatskim konfigurisanjem parametara za komunikaciju sa HASP kljuem
U okviru mrene instalacije omoguena je optimizacija komunikacije sa HASP kljuem. Optimizacija se ogleda u omoguavanju breg pronalaenja odgovarajueg HASP kljua i omoguavanju nesmetanog rada vie mrenih HASP kljueva u okviru jedne mree.
Da bi se ovo optimizovanje izvelo, potrebno je da raunar na kome se vri mrena instalacija ima fiksnu IP adresu i da se ta adresa upie u polje predvieno za to. Da biste saznali IP adresu raunara postoji vie naina, jedan je iz dijaloga za status mrene konekcije:
Ukoliko niste sigurni, ostavite polja za unos IP adrese prazna, jer u sluaju unoenja pogrene adrese klijentski raunari verovatno nee moi da pronau odgovarajui HASP klju pa e rad sa programom biti onemoguen.
1.2
Instalacija HASP License Manager-a
Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:
Ponuena su dva naina instalacije: Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows aplikaciju Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License Manager.
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se do kraja instalacije HASP License Manager-a. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa HASP License Manager-om Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.
Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju da ovaj program nije stratovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa. Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei.
1.3
Klijentska instalacija
Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CDa, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\Tower 6 Server\.
10 Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi klijenti automatski dobijaju novu verziju. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na svakom raunaru. Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
11 U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati komandno polje Next.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da koristite program.
12
2. GRAFIKI INTERFEJS
2.1 Ortogonalni i polarni izbor taaka
Ortogonalni i polarni izbor taaka se mogu primeniti samo pri iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija, kada izabrana taka sa prethodno zadatom takom odreuje geometriju datog segmenta. Kada je ukljueno ortogonalno crtanje mogu se crtati samo horizontalni i vertikalni segmenti polilinije Polarni izbor taaka se razlikuje od ortogonalnog po tome to se mogu definisati segmenti polilinije pod bilo kojim zadatim uglom. Naime oko svakog zadatog ugla postoje uske zone u kojima se mogu izabrati samo take sa pravca datog ugla, a van tih zona program se ponaa kao pri slobodnom izboru take. Desnim klikom mia preko ikone, otvara se dijalog box u kome se definiu svi potrebni parametri:
Nain izbora taaka, a samim tim i izgled ikone, odreuje se pomou radio button-a Ortogonalni reim i Polarni reim. Kada se izabere Polarni reim za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog box-a Uglovi polarnog crtanja.
13
Deo dijalog box-a u kome se definiu uglovi polarnog crtanja Iz zatvorene liste se za inkrement moe izabrati bilo koji od ponuenih uglova. Ako se na pr. izabere ugao od 45 moi e da se crtaju segmenti polilinije pod sledeim uglovima: 0, 45, 90, 135, 180, 225, 270 i 315. Takoe je omogueno i zadavanje potpuno proizvoljnih uglova, tako to se aktiviranjem Dodaj u listu ubaci novi red u kome se zatim unosi eljeni ugao. komandnog polja
Zadati su dodatni uglovi od 33 i 50 Pored ovog naina uglove je mogue preuzeti i direktno sa crtea. Pomou komandnog polja Unos iz 2D pogleda se izlazi na crte i izborom dve take definie pravac, iji nagib sa horizontalom odreuje eljeni ugao. Ovako preuzeta vrednost se automatski ubacuje u listu.
14
Ugao preuzet sa crtea Brii se selektovani red uklanja iz liste, dok se pomou Aktiviranjem komandnog polja check box-a Dodatni uglovi odreuje da li e se ovi uglovi koristiti pri polarnom izboru taaka. Check box Aktivan slui za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje izabranog reima crtanja. Indikator da je izabrani reim crtanja postavljen na ukljueno stanje je uvuena ikona, a da je iskljuen, ispupena ikona. Ako je izabrani reim crtanja aktivan, onda e i ispred ove naredbe, u okviru padajueg menija Pomone funkcije, biti ispisan karakter . Izabrani reim crtanja se moe aktivirati i levim klikom mia preko ikone, kao i pritiskom na funkcijski taster F8 .
Zadavanje segmenta polilinije sa korienjem polarnog reima crtanja
15
2.2
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate
Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate se moe primeniti pri iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija. Naime nakon unosa prve take potrebno je postaviti mia u eljenom pravcu i sa tastature zadati duinu segmenta, ime je njegova geometrija u potpunosti odreena. Ovaj nain izbora take se najee koristi u kombinaciji sa ortogonalnim ili polarnim reimom crtanja, kada je veoma jednostavno nacrtati segment polilinije eljene duine pod bilo kojim nagibom.
Crtanje segmenta polilinije u pravcu trenutnog poloaja mia, zadavanjem njegove duine
2.3
Unos slobodne take kada je ukljuen OSNAP kriterijum
U Tower-u 6 je omoguen unos slobodne take i kada je ukljuen OSNAP kriterijum. Ova opcija postaje aktivna kada se u dijalogu za definisanje OSNAP kriterijuma Slobodna taka postavi na ukljueno stanje. prekida
Prekida
Slobodna taka
16 Pri kretanju mia po oblasti crtea program stalno analizira da li take koje se nalaze unutar kvadrata kursora mogu biti odabrane za neki od trenutno aktivnih OSNAP kriterijuma. Ako to nije sluaj, a ovaj prekida je ukljuen, taka iznad koje se nalazi kursor moe biti izabrana kao slobodna taka.
2.4
Crtanje poligonalne linije
Pri crtanju poligonalne linije na komandnoj liniji su u zagradi ispisane podopcije koje slue za lake crtanje. Ako na pr. pokrenemo naredbu Greda komandna linija e dobiti sledei oblik: <-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set): Podopcija krAj se nalazi izmeu simbola < >, to znai da je ona podrazumevana naredba i da e se aktivirati kada se pritisne desno dugme mia ili taster Enter na tastaturi. Da bi se olakalo pozivanje podopcija sa komandne linije, program Tower 6 pamti koja je podopcija poslednja pokrenuta, i pri novom aktiviranju naredbe nju prikazuje kao podrazumevanu. Ako na primer pokrenemo podopciju za crtanje pravougaonika, pri svakom sledeem aktiviranju naredbe ona e biti podrazumevana, sve dok se ne izabere neka druga podopcija. <-> Prva taka grede (Kontura / <Prav.> / kRu. / Ofset / krAj / Set):
2.5
Selektovanje elemenata crtea
Podopcija eXtras se sada nalazi u svim naredbama u kojima je potrebno selektovati elemente sa crtea. U meniju, koji se otvara nakon njenog aktiviranja, nalazi se i opcija Entitet. Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da bar jedan element crtea bude selektovan. Nakon njenog izbora program selektuje sve elemente sa crtea koji su istog tipa kao i prethodno selektovani element. Ako je recimo bila selektovana greda, nakon aktiviranja ove opcije bie selektovane sve grede koje su prikazane u trenutno aktivnom prozoru.
Opcija Entitet u meniju naredbe eXtras Takoe je omoguen i rad opcije Set sa optereenjima. Ako se nakon selektovanja nekog optereenja sa crtea izabere ova opcija, program e selektovati sva optereenja koja su istog tipa i intenziteta kao prethodno selektovano optereenje, a nalaze se u trenutno aktivnom prozoru.
17
Opcija Set u meniju naredbe eXtras
2.6
Kopiranje
Ova komanda slui za preslikavanje selektovanih objekata na bilo koje drugo mesto na crteu, pri emu original ostaje nepromenjen. Nakon zavrene selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da izborom dve take zadate vektor koji odreuje pravac, smer i rastojanje iskopiranih entiteta od originala. Prva taka vektora kopiranja: Druga taka vektora kopiranja: Nakon odreivanja vektora kopiranja, program e sa komandne linije zatraiti da zadate broj kopija ili da izaberete podopciju Viestruko: Broj kopija (Viestruko) <1>: Klik na desni taster mia e oznaiti prihvatanje ponuene vrednosti broja kopija 1, koja se nalazi u uglastoj zagradi. Svakako da sa tastature moete zadati proizvoljan broj kopija, pri emu e se svaka od njih nalaziti na razmaku koji je odreen zadatim vektorom kopiranja. Pomou podopcije Viestruko imate mogunost da kreirate proizvoljan broj kopija selektovanih objekata zadavanjem razliitih vektora kopiranja. Nakon aktiviranja ove podopcije program na zadatom mestu crta prvu kopiju i sa komandne linije zahteva da izborom druge take zadate novi vektor kopiranja. Druga taka vektora kopiranja (<krAj>): Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj ne zavrite naredbu.
18
2.7
Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost)
U dijalogu ove naredbe dodati su novi parametri za definisanje stanja vidljivosti elemenata na crteu: Ploa Dijagonala Prikazuje se dijagonala ploe. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita ploe izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine ploe. Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta. Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka pozicije ploe. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje ploe kojima je dodeljena oznaka pozicije. Opis Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati opis ploe. Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta numerikih podataka koji su pridrueni datoj ploi. Zbog preglednosti broj se ispisuje u zadatoj boji izmeu simbola < i >.
Greda Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda prikazivati njena oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje grede kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Povrinski oslonac Dijagonala Prikazuje se dijagonala povrinskog osonca. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita povrinskog oslonca izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine oslonca. Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta. Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka pozicije povrinskog oslonca. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje povrinski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije. Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta numerikih podataka koji su pridrueni datom povrinskom osloncu. Zbog preglednosti broj se ispisuje u zadatoj boji izmeu simbola l i l .
19 Linijski oslonac Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog linijskog oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje linijski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Takasti oslonac Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored svakog takastog oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje takasti oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Aksijalno naprezanje Kontura Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. Intenzitet Na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet aksijalnog naprezanja. Za intenzitet aksijalnog naprezanja je usvojena oznaka P=. Reduktor Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e reduktor biti vidljiv ili ne. Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog reduktora prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je ukljuena vidljivost reduktora.
Indeks pozicija Indeks pozicija - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored oznaka pozicija kolinearnih entiteta prikazivati i indeksi koji jednoznano odreuju svaki entitet. Indeks se od oznake pozicije odvaja crticom: *-n. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje kolinearni entiteti kojima je dodeljena oznaka pozicije sa indeksom.
Simbol u preseku Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima reduktori prodiru ili dodiruju trenutnu ravan pogleda. Presek ispred - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze ispred trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan. Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze ispred trenutne ravni pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je check box Presek ispred postavljen na ukljueno stanje. Presek iza - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze iza trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
20 Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze iza trenutne ravni pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je check box Presek iza postavljen na ukljueno stanje.
Pomoni nivo Ispis razmaka osa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati rastojanja izmeu susednih osa. Horizontalna rastojanja izmeu postavljenih vertikalnih osa se prikazuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna rastojanja izmeu horizontalnih osa uz desnu ivicu oblasti crtea. Mrea krivih povri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati pomona mrea, koja ukazuje na oblik i domen rasprostiranja zadate krive povri.
Gran. uslovi i oslobaanja Statiki Prikazuju se simboli samo statikih graninih uslova i statikih oslobaanja uticaja u odgovarajuim bojama. Seizmiki Prikazuju se simboli samo seizmikih graninih uslova i seizmikih oslobaanja uticaja u odgovarajuim bojama. Statiki i seizmiki Prikazuju se simboli svih graninih uslova i svih oslobaanja uticaja u odgovarajuim bojama. Napomenuemo i da se podeavanja vidljivosti koja su u upotrebi pamte za sva tri modula (Unos podataka, Formiranje mree i Obrada rezultata) i postavljaju za tekua pri ponovnom pokretanju programa.
21
2.8
Sakrivanje
U Tower-u 6 je omogueno kombinovanje vie grupa vidljivosti za istovremeni prikaz. Ovu mogunost programa emo objasniti na primeru hale:
Desnim klikom mia preko ikone Sakrivanje otvara se dijalog box sa listom svih grupa vidljivosti koje su do tada snimljene u bazu programa.
Dijalog box za rad sa grupama vidljivosti Da bi se istovremeno prikazao sadraj vie grupa vidljivosti potrebno je da se izvri njihovo selektovanje u listi.
22
Selektovane su grupe Stubovi i Krov Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i na crteu prikazuje sve entitete koji se nalaze u selektovanim grupama.
Entiteti koji pripadaju grupi Krov
Entiteti koji pripadaju grupi Stubovi
Istovremeni prikaz obe grupe
23
2.9
Editovanje nivoa (Edit)
Postavljanje nivoa Nivoi se mogu postavljati i izborom take sa crtea, pri emu e Z koordinata izabrane take predstavljati i Z koordinatu dodatog nivoa. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Preuzmi.
Komandno polje za postavljanje nivoa izborom taaka sa crtea Nakon aktiviranja ovog komandnog polja program zatvara dijalog box i sa komandne linije zahteva da sa crtea izaberete take u kojima elite da postavite nivoe. Unos taaka (Deselektovanje / <krAj>): Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj, ili desnim klikom mia ne zavrite proceduru unosa taaka, nakon ega e se dijalog box ponovo otvoriti. U listu e biti dodato onoliko nivoa, koliko je selektovano taaka sa razliitim Z koordinatama.
2.10
Promena imena rama (Preimenuj)
Pomou naredbe Preimenuj, imate mogunost da programski zadate nazive kreiranih ramova naknadno promenite prema svojoj elji. Nakon njenog izbora komandna linija dobija sledei oblik: <0 sel.> Promena imena ramova - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> / stiL / osveavanje Indeksa): Kako se u ovoj proceduri oekuje selektovanje simbola ramova, to e za rad biti dostupan samo prozor Dispozicija. Pored pojedinanog, omogueno je i grupno selektovanje, pri emu e zadato ime biti pridrueno svim selektovanim ramovima. Po zavretku selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate novo ime selektovanom ramu. Novi naziv: H_1
24 Prikazana oznaka H_1 predstavlja stari naziv selektovanog rama, odnosno ramova ukoliko su svi oni imali isti naziv. Ako je selektovano vie ramova koji imaju razliita imena na komandnoj liniji se nee ispisivati nikakva oznaka. Potreba za ispisivanjem starog imena rama, proizilazi iz injenice da je esto potrebno ve postojeem nazivu pridruiti neku oznaku, to je na ovaj nain znatno ubrzano. Ova naredba je cirkularna, tako da se selekcija ramova i promena njihovih imena moe vriti sve dok se ne izae iz naredbe, izborom podopcije krAj sa komandne linije. Pomou podopcije stiL imate mogunost da definiete stil oznaavanja ramova. Izborom ove podopcije sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje stila oznaavanja ramova Ukoliko je check box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, ramovima e biti dodeljeni default nazivi (H_n, V_n, K_n, C_n). Postavljanjem istog check box-a na ukljueno stanje, edit box-ovi postaju dostupni za unos i u njima korisnik sam moe da definie prefikse za nazive ramova. Pored svakog edit box-a je ispisan tip ramova na koje se prefiks odnosi (Horizontalni, Vertikalni, Kosi i Cilindrini). Check box Brisanje runo zadatih imena ramova slui za uklanjanje svih runo promenjenih imena ramova i njihovu zamenu sa default nazivima, ili nazivima koji su zadati u ovom dijalog box-u. Naime, kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, runo zadata imena e biti zamenjena sa default nazivima. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check box Korisniki definisani prefiksi ukljuen, runo zadata imena e biti zamenjena imenima koja su zadata u ovom dijalog box-u. Ukoliko je check box Brisanje postojeih oznaka osa iskljuen, promene stila oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake ramova. Posle promena koje naruavaju redosled indeksa u imenima ramova (brisanje simbola, dodavanje ramova, promena imena ramova,...) program ne vri njihovu automatsku preindeksaciju. Ukoliko elite da izvrite auriranje indeksa potrebno je da sa komandne linije izaberete podopciju osveavanje Indeksa, i tada e svim ramovima biti pridrueni odgovarajui indeksi u zavisnosti od njihovog poloaja na crteu.
25
Oznake ramova pre auriranja indeksa
Oznake ramova posle auriranja indeksa
2.11
Sloeni pogledi
U Tower-u 6 je omogueno kreiranje sloenih pogleda. Sloeni pogled je unija vie tavanica i/ili pomonih pogleda koji se istovremeno prikazuju u prozoru 2D pogled, sa smerom gledanja odozgo nadole. Zbog toga se entiteti koji pripadaju pomonim pogledima, u sloenom pogledu ne prikazuju sa svojom pravom geometrijom, ve se vide njihove projekcije na horizontalnu ravan. Sloeni pogledi se najee koriste pri pregledu rezultata, kada je potrebno da se istovremeno prikau uticaji u nekoliko uzajamno povezanih sklopova konstrukcije. Na primer, sloeni pogled se moe sastojati od nekoliko kosih pogleda koji ine stranice krova, ili recimo od sklopova koji ine stepenite sa podestima. Sloeni pogledi se kreiraju pomou naredbe Editovanje liste pogleda. Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje liste pogleda U listi se prikazuju svi pogledi koji su snimljeni u bazu, kao i privremeni pogled Noname, ako je prethodno definisan. Promena imena nekog pogleda se vri direktno u listi, unoenjem novog imena u koloni Naziv. Ako se preimenuje pogled Noname, on e biti snimljen u bazu pod novim imenom i postae ravnopravan sa ostalim pogledima. Brisanje selektovanog pogleda iz baze vri se izborom komandnog polja Brii .
26
Gore i Dole imate mogunost da promenite redosled Pomou komandnih polja pogleda u listi. Naime, izbor jednog od ovih komandnih polja pomera trenutno selektovani pogled u listi za jedno mesto na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja Novi sloeni, otvara se dijalog box u kome se kreiraju sloeni pogledi.
Dijalog box za kreiranje sloenih pogleda U listi se sada, pored pomonih pogleda koji su snimljeni u bazu, prikazuju i svi postavljeni nivoi. Klikom mia preko check box-ova, koji se nalaze u koloni Selekcija, vri se izbor pogleda i nivoa koji e ui u sastav sloenog pogleda.
Postavljeni simboli u koloni Selekcija, jasno ukazuju koji e pomoni pogledi i nivoi ui u sastav sloenog pogleda. U edit box-u Ime pogleda program automatski ispisuje nazive svih selektovanih pogleda i nivoa i razdvaja ih pomou simbola +. Ovako kreirano ime sloenog pogleda moete promeniti unoenjem eljenog teksta u dati edit box. Izborom komandnog polja OK vri se povratak u glavni dijalog box naredbe, u kome se sada prikazuje i naziv kreiranog sloenog pogleda.
27
U listi je prikazan kreirani sloeni pogled U listi je ispred sloenih pogleda postavljena sliica celog krova , tako da se oni jasno . razlikuju od pomonih pogleda, ispred kojih je postavljena sliica jedne strane krova Kada je u listi selektovan sloeni pogled, dostupno je i komandno polje Edit pomou koga se mogu menjati parametri datog sloenog pogleda. Njegovim aktiviranjem se otvara potpuno isti dijalog box kao i pri kreiranju novog sloenog pogleda, tako da ga neemo ponovo objanjavati. Nakon izbora komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a u prozoru 2D pogled prikazuje se pogled koji je selektovan u listi.
U prozoru 2D pogled prikazan je sloeni pogled krova Napomenuemo da u sloenim pogledima nije mogue uneti taku, tako da se oni ne mogu koristiti za definisanje geometrije konstruktivnih elemenata. Jedini izuzetak predstavlja naredba Presek, koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, i za koju je dozvoljen unos taaka u sloenim pogledima.
28
2.12
Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)
Naredba Eksport se nalazu u padajuem meniju, koji se otvara desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled, i koristi se za snimanje trenutnog sadraja ovog prozora u poseban fajl. Nakon izbora ove naredbe otvara se dijalog box, u kome se definie nain snimanja greda i ploa, koje preseca trenutno prikazana ravan (indirektni elementi).
Kada je check box Pretvoriti u oslonce one indirektne elemente koji se nalaze ispred/iznad postavljen na ukljueno stanje, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze ispred nje, u novo kreiranom fajlu e biti postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci. Kada je check box Pretvoriti u oslonce one indirektne elemente koji se nalaze ispod/iza postavljen na ukljueno stanje, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa ploama i stubovima koji se nalaze iza date ravni, u novo kreiranom fajlu e biti postavljeni linijski, odnosno takasti oslonci. Nakon aktiviranja komandnog polja OK otvara se dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod naredbe Snimi kao.
Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja Snimi izvri njegovo snimanje. U novi fajl e se snimiti svi entiteti koji pripadaju trenutnom pogledu, ukljuujui optereenja i pomone ose. Ova naredba se koristi kada je potrebno da se delovi prostorne konstrukcije detaljnije analiziraju kao ravanski model.
29
3. UNOS PODATAKA
3.1
3.1.1
Konstrukcija
Granini uslovi
esto se u praksi javlja potreba za postavljanjem graninih uslova koji deluju u ploama i zidovima, du zadate linije. Na ovaj nain se mogu lako modelirati zglobne veze ploe i zida, pukotine u ploi, dilatacije, itd. Izborom naredbe Granini uslovi, koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, komandna linija dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje polilinije. Prva taka graninih uslova (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/ploa-Zid/Ortotropne ploe): Po zavretku definisanja geometrije polilinije, klik na desni taster mia e oznaiti izbor podopcije krAj, i na ekranu e se pojaviti dijalog box za definisanje graninih uslova.
Izgled dijaloga za definisanje graninih uslova U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazana geometrija nacrtane polilinije, a sa desne strane su u dve kolone organizovani podaci o uticajima koje je mogue osloboditi, odnosno postaviti na nulu. Svaka od ovih kolona odgovara izboru uticaja za ponitavanje sa leve, odnosno desne strane nacrtane polilinije. Kako je teko naslutiti ta je leva, a ta desna strana polilinije, to je iznad leve kolone postavljena zelena, a iznad desne crvena boja. Jednostavnim izborom nekog od uticaja iz jedne od kolona, na slici e sa odgovarajue strane biti postavljen
30 simbol crtica odgovarajue boje. Na ovaj nain, lako se moe odrediti ta je levo a ta desno, odnosno sa koje strane e biti osloboen odabrani uticaj.
Postavljene crtice jasno ukazuju na stranu, sa koje e odabrani uticaj biti osloboen. Pri postavljanju graninih uslova moete odabrati proizvoljnu kombinaciju oslobaanja jednog ili vie uticaja, i to ili samo sa jedne, ili pak sa obe strane nacrtane polilinije. Svaki segment nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a ponueni uticaji za ponitavanje nose oznake lokalnih osa.
Lokalni koordinatni sistem graninih uslova Lokalna osa 1 je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa 3 je upravna na osu 1 i lei u ravni ploe kojoj pripada dati segment graninih uslova, dok je osa 2 u pravcu normale na ravan ploe kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponueni uticaji za oslobaanje imaju sledee znaenje: M1 Moment savijanja oko lokalne ose 1
31 M2 M3 N1 T2 T3 Moment savijanja oko lokalne ose 2 Moment savijanja oko lokalne ose 3 Normalna sila u pravcu lokalne ose 1 Transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 Transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3
Nain izbora vrste uticaja i sa koje strane ih treba osloboditi, najbolje emo objasniti na primeru modeliranja zglobne veze ploe i zida.
Zglob sa leve strane zida
Zglob sa desne strane zida
Zglob sa obe strane zida
Zglobna veza sa obodnim zidovima
Na svim prethodno prikazanim slikama osloboen je samo uticaj M1 i to na strani ka kojoj su usmerene kratke crtice. Programom je predviena i mogunost postavljanja linije fiktivnog zgloba u ploi/zidu, tako to se izae iz dijaloga bez i jednog osloboenog uticaja. Uticaji u ploi/zidu koji se nalaze sa razliitih strana linije fiktivnog zgloba se ne uproseuju, to u obradi rezultata omoguava dobijanje skoka u uticajima na tom mestu. Linija fiktivnog zgloba se na crteu prikazuje pomou dve paralelne isprekidane linije. Pomou check box-a Mimoilazan zadaje se mimoilaenje zidova iz razliitih pravaca. Mimoilaenje se na crteu obeleava trougliima, koji su rasporeeni du zadate linije.
32
Prikazani trouglii ukazuju da je zadato mimoilaenje Na geometrijskom mestu spoja zidova ne formira se veza izmeu zidova razliitih pravaca, ve se prua mogunost zadravanja veze zida ispred sa zidom iza mesta geometrijskog spoja. Mogue je podesiti oslobaanja uticaja na mestu veze zida ispred sa zidom iza. Na primer, u sluaju da ni jedan uticaj nije osloboen dobie se pun kontinuitet zida ispred i iza ili ako su svi uticaji osloboeni potpuno razdvajanje zida na deo ispred i na deo iza.
Mimoilaenje zidova Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u centralnom delu dijalog box-a, slue za definisanje prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven granini uslov za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati
33 granini uslovi se koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku vrstu prorauna mogu se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim karakteristikama za statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere opcija Karakteristike za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri statikoj analizi, a zatim se iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i zadaju parametri koji e se primenjivati pri dinamikoj analizi.
Sadraj liste pomou koje se definie dvojna priroda graninih uslova Uslovi u poetnoj i krajnjoj taki svake zadate linije definiu se u delu dijalog box-a Uslovi u temenima. Mogu se zadati tri naina ponaanja: - Odrediti automatski - program na osnovu geometrije modela odreuje da li e se zadati granini uslovi primenjivati na dato teme - Primeniti - zadati granini uslovi se primenjuju na dato teme - Ne primeniti - zadati granini uslovi se ne primenjuju na dato teme linije Svaki od tri naina ponaanja na crteu se prikazuje sa posebnim simbolom:
34
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box, a du nacrtane polilinije bie postavljene kratke crtice, koje odreuju odabranu stranu za oslobaanje uticaja. Na sredini svakog segmenta polilinije bie ispisana i vrsta uticaja koja je osloboena.
Du zadate linije graninih uslova ispisuje se naziv osloboenog uticaja Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na kratke crtice du linije po kojoj su postavljeni granini uslovi, dok je naredba aktivna, otvorie sa mali prozor u kome e biti ispisani nazivi svih uticaja koji su na toj strani linije graninih uslova osloboeni. Ako su osloboeni statiki uticaji ispred naziva uticaja ispisivae se tekst ST, ako su osloboeni seizmiki uticaji ispisivae se tekst SE, dok e se u sluaju oslobaanja istih uticaja za obe vrste prorauna ispisivati samo nazivi uticaja.
35
Osloboeni su samo statiki uticaji
Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji
Osloboeni su isti uticaji za obe vrste prorauna
Napomenuemo da e ova opcija biti dostupna samo za kretanje mia u oblasti prozora 2D pogled, bez obzira na to koji je deo konstrukcije prikazan u njemu. Da bi se olakalo modeliranje veze izmeu ploa i zidova, pri aktiviranju naredbe Granini uslovi na komandoj liniji je prisutna i podopcija za automatsko modeliranje veze na celom modelu. Naime, izborom podopcije ploa-Zid otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za automatsko postavljanje veze izmeu ploa i zidova Postavljanjem jednog od ponuenih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor veze izmeu ploa i zidova. Na ploama: Zglobna veza samo po obodnim zidovima - program e na spoju ploa i obodnih (spoljanjih) zidova automatski da postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom oko lokalne ose 1 (M1).
36 Zglobna veza sa svim zidovima - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom oko lokalne ose 1 (M1). Fiktivan - na spoju sa zidom - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da postavi linije fiktivnog zgloba. Na zidovima: Fiktivan - na spoju sa ploom - program e na spoju zidova i svih ploa automatski da postavi linije fiktivnog zgloba.
Zglobna veza samo po obodnim zidovima
Zglobna veza sa svim zidovima
Fiktivan na spoju sa zidom
Fiktivan na spoju sa ploom
Kod velikih modela ovakva mogunost automatskog modeliranja moe utedeti dosta vremena. Izborom podopcije Ortotropne ploe komandna linija dobija novi izgled: <0 sel.> Granini uslovi za ortotropne ploe Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Sada se oekuje da selektujete sve ortotropne ploe za koje elite da program automatski postavi potrebne granine uslove. Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektivanja, nakon ega program na svim prethodno selektovanim ploama postavlja potrebne granine uslove i vraa se na osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe.
37
Automatski postavljeni granini uslovi na svim ortotropnim ploama Kako zadati pravac ortotropije odreuje pravac noenja date ploe, to se granini uslovi postavljaju prema sledeem pravilu: strane ploe koje zadati pravac ortotropije moe da presee prenose sve uticije izuzev momenata savijanja, dok se strane paralelne sa pravcem noenja oslobaaju od prenoenja svih uticaja.
Nain postavljanja graninih uslova za ortotropne ploe
38
3.1.2
Greda
U Toweru 6 je izvreno nekoliko izmena vezanih za definisanje parametara grede.
Ofset greda
Za svaki set se posebno definie da li e se grede proraunavati sa ofsetom. Ovaj podatak se primenjuje i u statikoj i u modalnoj analizi.
Check box-ovi za definisanje ofseta za svaki set greda
Fiktivna ekscentrinost
Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda definie se za svaki set greda posebno. Omogueno je ukljuivanje fiktivne ekscentrinosti i za grede promenljivog poprenog preseka.
Check box-ovi Fiktivna ekscentrinost, pomou kojih se odreuje nain prorauna ekscentrino postavljenih greda
39
Mogunost zadavanja tekstualnog opisa seta greda

Svakom setu greda program na osnovu geometrije zadatog poprenog preseka generie opis i prikazuje ga u koloni Presek. Ovaj opis u svakom trenutku moete promeniti, tako to klikom mia obeleite dato polje i sa tastature unesete eljeni tekst.
Setu greda pod rednim brojem 2 je zadat novi opis preseka Opis seta greda se ispisuje u veini tekstualnih izvetaja, a moe se zadati i njegovo prikazivanje na crteu, odnosno u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Na ovaj nain se u svakom trenutku moe videti kojoj grupi neka greda pripada.
Promenljiv presek
U dijalog box-u za kreiranje promenljivog poprenog preseka dodato je komandno polje Promena orijentacije tapa.
Komandno polje za menjanje orijentacije tapa Aktiviranjem ovog komandnog polja obre se funkcija promene tapa, tako da ono to je bilo na poetku ide na kraj i obrnuto. Na ovaj nain se postie isti efekat kao da je svaka greda
40 datog seta zarotirana za 180 oko svoje srednje take, u ravni u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3.
Promenjena orijentacija tapa
3.1.3
Oslobaanje uticaja
U Tower-u 6 je omogueno definisanje dvojne prirode oslobaanja uticaja na kraju grede - jedne za statiku a druge za dinamiku analizu. U dijalog box-u ove naredbe se nalaze dva check box-a pomou kojih se odreuje priroda oslobaanja uticaja.
Ako je ukljuen samo check box Statiki, zadato oslobaanje uticaja e se primeniti samo pri statikom proraunu, a ako je ukljuen samo check box Dinamiki primenie se pri dinamikoj analizi. Kada su ukljuena oba check box-a, zadato oslobaanje uticaja e se primeniti i za statiku i za dinamiku analizu. Simboli kojima se obeleavaju zadata oslobaanja mogu se iscrtavati razliitom bojom i debljinom za dvojno (osloboeni su razliiti uticaji za statiku i dinamiku analizu) i obino oslobaanje uticaja (osloboeni su isti uticaji). Ova podeavanja se definiu pomou naredbe Parametri.
41
Simboli dvojnog oslobaanja uticaja su prikazani crvenom bojom, a simboli obinog oslobaanja crnom bojom Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali prozor u kome su ispisani nazivi svih osloboenih uticaja:
Osloboeni su samo statiki uticaji
Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji
42
3.1.4
Povrinski oslonac
U Tower-u 6 je omogueno da se u setu povrinskog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose +/NL+ NLU pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default ponaanje Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo pozitivna reakcija Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna reakcija
3.1.5
Linijski oslonac
U Tower-u 6 je omogueno da se u setu linijskog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose +/U pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default ponaanje
43 NL+ NLSpreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo pozitivna reakcija Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna reakcija
3.1.6
Takasti oslonac
U Tower-u 6 je omogueno da se u setu takastog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca. Klikom mia preko jedne od ikona, koje se nalaze pored edit box-ova za definisanje krutosti, otvara se lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose +/NL+ NLU pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default ponaanje Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo pozitivna reakcija Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna reakcija
Razliku izmeu nelinearnog i default ponaanja pokazaemo na primeru kontinualne grede koja je optereena jednom koncentrisanom silom.
44
Deformisani model grede sa standardnim takastim osloncima
Deformisani model grede. U pravcu lokalne ose 3 oslonaca spreeno je samo pomeranje suprotnog smera od smera ose (NL+) U Tower-u 6 lokalni koordinatni sistem takastog oslonca ne pripada setu, ve svakom pojedinanom osloncu koji je postavljen u modelu. Po default-u, program lokalni koordinatni sistem oslonca postavlja u pravcu globalnog koordinatnog sistema celog modela, a njegov poloaj se moe promeniti pomou naredbe Promena L.K.S..
45
3.1.7
Baza masivnih i tankozidnih preseka
U Tower-u 6 je omogueno definisanje poprenih preseka proizvoljne geometrije. Predviene su dve familije preseka - masivni i tankozidni. Obe familije se mogu koristiti u grednim elementima, ali glavna namena tankozidnih preseka je za generisanje nosaa pomou naredbe Generisanje nosaa tankozidnog preseka, koja e biti posebno objanjena. Geometrija masivnih i tankozidnih preseka se definie crtanjem. Masivni preseci se crtaju pomou neke od naredbi za kreiranje povrinskih entiteta (Ploa ili Povrinski oslonac), dok se tankozidni preseci crtaju pomou neke od naredbi za kreiranje linijskih entiteta (Greda ili Linijski oslonac).
Geometrija masivnog preseka je zadata pomou naredbe Ploa, dok je geometrija tankozidnog zadata pomou naredbe Greda Da bi kreirani popreni presek mogao da se koristi neophodno je da bude ubaen u bazu masivnih i tankozidnih preseka. Aktiviranjem naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka, koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
46
Izgled dijalog box-a Baza masivnih i tankozidnih preseka U centralnom delu dijalog box-a prikazani su svi masivni popreni preseci koji se trenutno nalaze u bazi, dok se u desnom delu nalaze naredbe za rad sa njima. Levo i Desno se selektovanom poprenom preseku vri Pomou komandnih polja promena poloaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno. Dodaj , tako to Ubacivanje novog preseka u bazu se vri pomou komandnog polja nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva selektovanje poprenog preseka. <0 sel.> Povrinski entitet Selektovanje(<krAj>): Selektovani popreni presek se ubacuje u bazu na prvo slobodno mesto.
U bazu je ubaen novi presek pomou komandnog polja
Dodaj
Kopiraj program u bazu preseka ubacuje novi presek Izborom komandnog polja kopiranjem geometrije trenutno selektovanog preseka.
47 Dvostrukim klikom mia preko nekog poprenog preseka, ili aktiviranjem komandnog polja Edit, program otvara dijalog box za definisanje dodatnih parametara selektovanog preseka.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara masivnog poprenog preseka U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovanog preseka. U svim prelomnim takama poprenog preseka program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i kotira njihova meusobna rastojanja. Klikom mia preko bilo koje od ovih duina ona postaje selektovana (obeleena crvenom bojom), a njena vrednost se prikazuje u edit box-u Duina polja. Zadavanjem nove vrednosti u edit box-u moete da promenite bilo koju selektovanu duinu.
Edit box za promenu selektovane duine polja U edit box-u Naziv, imate mogunost da selektovanom poprenom preseku zadate proizvoljan naziv. Pri kreiranju seta greda od datog poprenog preseka kao njegov opis e se ispisivati zadati naziv, a ako nije zadat ispisivae se tekst Masivni. Programom je omogueno i dimenzionisanje betonskih greda koje su kreirane od masivnog poprenog preseka. Obzirom da geometrija preseka moe da bude potpuno proizvoljna, neophodno je da se definie armatura koja se postavlja uz svaki segment konture preseka. Selektovani segment konture je obeleen crvenom bojom, a njegovi parametri se prikazuju u delu dijalog box-a Armatura po segmentima konture. Radi lakeg zadavanja parametara program svakom segmentu konture dodeljuje broj, koji se za tekui segment ispisuje zajedno sa ukupnim brojem segmenata.
48
Redni broj tekueg segmenta konture Izborom iz zatvorene liste tekuem segmentu se moe dodeliti armatura Aa1, Aa2, Aa3 ili Aa4, dok se pomou opcije Bez armature definie da se uz tekui segment armatura ne postavlja. Pomou check box-ova Pripada ipka na poetku i Pripada ipka na kraju se odreuje da li granine ipke pripadaju tekuem ili njemu susednim segmentima. Napomenuemo da je za pravac segmenata usvojen pravac suprotan kretanju kazaljke sata. Aktiviranjem komandnog polja OK zadate promene se prihvataju, a program se vraa u glavni dijalog box ove naredbe. Brii se trenutno selektovani popreni presek uklanja iz Aktiviranjem komandnog polja baze, dok se pomou komandnih polja i vri promena tekue strane, odnosno listanje gore i dole, u sluaju da se svi popreni preseci ne mogu istovremeno prikazati. Pomou radio button-a Masivni preseci i Tankozidni preseci se odreuje familija preseka koja se trenutno prikazuje.
Radio buttoni za izbor grupe preseka koja se trenutno prikazuje Sve naredbe u ovom dijalog box-u funkcioniu na isti nain i za tankozidne preseke. Jedino se pri editovanju tankozidnih preseka otvara neto drugaiji dijalog box:
49
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tankozidnog poprenog preseka U edit box-u Debljina se zadaje debljina tekueg segmenta, a debljina svih segmenata se moe zadati u edit box-u Debljna svih segmenata. Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod masivnog preseka. Napomenuemo da dimenzionisanje greda koje su kreirane od tankozidnih preseka nije mogue, ali to i nije njihova glavna namena. Svi masivni i tankozidni preseci koji se nalaze u bazi bie dostupni za izbor u dijalog box-u za definisanje poprenog preseka grede.
Izbor masivnih i tankozidnih preseka iz liste Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri Pomou komandnog polja selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka.
50
3.1.8
Generisanje nosaa tankozidnog preseka
Pomou ove naredbe se od izabranog tankozidnog preseka moe generisati ceo nosa, pravolinijske ili lune putanje, tako to program od svakog segmenta datog preseka kreira plou odgovarajue geometrije. Nakon aktiviranja naredbe, program sa komandne linije zahteva unoenje prve take ose nosaa: Prva taka ose: Nakon izbora prve take ose komandna linija dobija sledei izgled: Druga taka (Luk): Sada se od korisnika oekuje da zada drugu taku ose nosaa ili da izabere podopciju Luk, ime se ulazi u proceduru definisanja lune putanje. Bez obzira da li je zadata pravolinijska ili luna putanja otvorie se dijalog box istog izgleda:
Izgled dijalog box-a u kome se definiu parametri za generisanje nosaa tankozidnog preseka U gornjem delu dijalog box-a su prikazani tankozidni preseci koji se nalaze u bazi. Istovremeno su prikazana etiri preseka, a prelazak na sledeu grupu, odnosno povratak na prethodnu vri i , koja se nalaze u gornjem desnom uglu dijalog box-a. se pomou komandnih polja Selektovani presek je uokviren crvenom bojom i prikazuje se u centralnom delu dijalog box-a.
51
Deo dijalog box-a u kome je prikazan selektovani presek Edit otvara se dijalog box u kome se mogu promeniti Aktiviranjem komandnog polja karakteristike selektovanog tankozidnog preseka.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara tankozidnog poprenog preseka Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka, tako da ga neemo ponovo objanjavati. Nakon aktiviranja komandnog polja Ravnanje otvara se dijalog box u kome se moe definisati taan poloaja preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem nosaa.
52
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao da je pozvan u okviru naredbe za definisanje poprenog preseka grede. U edit box-ovima, koji su postavljeni uz desnu ivicu dijalog box-a, su prikazane karakteristike materijala od koga se kreira nosa. Ove karakteristike se mogu promeniti unoenjem novih vrednosti, dok se pomou komandnog polja Materijal moe izabrati neki drugi materijal. Kada je check box Automatski generisati i reduktor postavljen na ukljueno stanje, program e du ose nosaa postaviti reduktor za sve generisane ploe. Lokalni koordinatni sistem nosaa se moe promeniti pomou komandnog polja Promena LKS. Nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva da zadate taku, koja e odrediti kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje lokalne ose 2. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2 / <krAj>): Kako je u nekim sluajevima lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, klik mia preko podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne linije. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / <krAj>): Sada e odabrana taka da odredi ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik preko ove podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene take, program se vraa u dijalog box naredbe. U prozoru, koji se nalazi uz levu ivicu dijalog box-a, je prikazano kako e nosa izgledati na crteu sa trenutnim stanjem parametara. Komandna polja, koja se nalaze ispod ovog prozora, slue za promenu trenutnog prikaza. Ona rade kao prekidai i imaju potpuno istu ulogu kao i istoimene naredbe u padajuem meniju prozora 3D pogled. Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i generie nosa od izabranog tankozidnog preseka, a u skladu sa zadatim parametrima.
53
Nosa koji je generisan pomou naredbe Generisanje nosaa tankozidnog preseka
3.2
3.2.1
Optereenje
Promena sluaja optereenja
Promena sluaja optereenja se moe vriti i pomou ikona, koje su u tulbaru postavljene sa desne strane liste za izbor sluaja optereenja.
Ikone za promenu sluaja optereenja Klikom mia preko ove ikone bira se sledei sluaj optereenja - sluaj optereenja koji se u listi nalazi iza tekueg sluaja
54 Klikom mia preko ove ikone bira se prethodni sluaj optereenja - sluaj optereenja koji se u listi nalazi ispred tekueg sluaja Ova opcija se najee koristi kada se u modulu za obradu rezultata vri kontrola uticaja po sluajevima optereenja.
3.2.2
Povrinsko optereenje
U okviru ove naredbe omogueno je automatsko definisanje optereenja pomou opcije Wizard i na ravnim povrima. Procedura zadavanja optereenja je ista kao i na evaluiranim povrima. Tipovi optereenja koji se mogu definisati su teina konstrukcije, optereenje od snega, pritisak gasa, pritisak vode i pritisak zemlje.
3.2.3
Pokretno optereenje
Omogueno je da se zada da pokretno optereenje deluje van konstrukcije. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se jedino tako mogu analizirati sluajevi u kojima optereenje tek nailazi na konstrukciju.
3.2.4
Uticajna linija
Izborom naredbe Uticajna linija ulazi se u proceduru definisanja poloaja i vrste uticaja, za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju U prikazanom dijalog box-u, postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje, selektuje se uticaj za koji se eli konstruisanje uticajne linije. Iz samog naziva prekidaa, jasno se vidi da se moe odabrati, kako bilo koji od uticaja na gredi, tako i bilo koja reakcija takastog oslonca. Odabrani uticaj e se svakako odnositi na lokalni koordinatni sistem grede, odnosno oslonca. Kada ste odabrali eljeni uticaj i aktivirali komandno polje OK, program e zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite mesto za koje se trai uticajna linija. Ako je odabran uticaj koji se odnosi na presene sile i pomeranja na gredi, na komandnoj liniji e se javiti poruka: <0 sel.> Greda na kojoj se trai uticajna linija - Selektovanje (<krAj>):
55 Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje gredu, a potom i samo mesto uticajne linije na selektovanoj gredi. Mesto uticajne linije: Pri izboru mesta uticajne linije obavezno koristite OSNAP kriterijume za precizno pogaanje taaka, s obzirom da e program prihvatiti samo taku koja pripada prethodno selektovanoj gredi. Na odabranom mestu program e postaviti odgovarajui simbol i ispise naziv odabranog uticaja.
Zadato je konstruisanje uticajne linije za moment savijanja M3, u sredini celog nosaa Ako ste za konstruisanje uticajne linije odabrali neku od reakcija, tada e program na komandnoj liniji izdati poruku, na koju treba odgovoriti izborom takastog oslonca, za iju reakciju se trai konstruisanje uticajne linije. <0 sel.> Takasti oslonac na kome se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>): Na selektovanom osloncu, program e postaviti simbol za uticajnu liniju i ispisae naziv odabrane reakcije.
56
Zadato je konstruisanje uticajne linije za vertikalnu reakciju R3, krajnjeg levog oslonca Program u ovoj proceduri ne sprovodi kontrolu da li je na selektovanom osloncu spreeno pomeranje, odnosno rotacija koja odgovara odabranoj reakciji za konstruisanje uticajne linije, ali e ovakve greke svakako otkriti neposredno pre zahteva za proraunom, u okviru naredbe Kontola unetih podataka. Bez obzira da li ste zahtevali konstruisanje uticajne linije za neki od uticaja na gredi, ili za neku od reakcija takastog oslonca, program e po zavretku naredbe automatski otvoriti novi sluaj optereenja, koji je rezervisan samo za konstruisanje uticajne linije. U okviru ovog sluaja optereenja je onemogueno zadavanje bilo kakvog drugog optereenja, i ono e imati poseban tretman u naredbama za definisanje osnovnih sluajeva optereenja i kombinacija njihovog istovremenog delovanja. Brisanje postavljene uticajne linije nije mogue pomou naredbe Brisanje, ve se pomou naredbe Sluajevi optereenja mora zahtevati brisanje sluaja optereenja koji je rezervisan za konstruisanje uticajne linije.
57
3.2.5
Prednaprezanje
U dijalogu ove naredbe omogueno je definisanje promenljivog ekscentriciteta u pravcu lokalne ose 3, zadavanjem vrednosti na poetku i na kraju trase kablova.
Edit box-ovi za definisanje ekscentriciteta U edit box-u e3,p = zadaje se ekscentricitet kablova u pravcu lokalne ose 3 na poetku, dok se u edit box-u e3,k = zadaje ekscentricitet u pravcu lokalne ose 3 na kraju tapa.
3.2.6
Aksijalno naprezanje
Naredba Aksijalno naprezanje se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje i pomou nje se selektovanim gredama moe zadati aksijalna sila pritiska ili zatezanja. Analogija za ovu vrstu optereivanja je zadavanje temperaturne promene u osi tapa. Intenzitet sile koji se zadaje, odnosi se na nedeformisani tap. Usled deformacije modela (razmicanja ili udaljavanja vorova u kojima je tap vezan za konstrukciju) kao rezultujua vrednost aksijalne sile u tom tapu e se dobiti neka druga vrednost. Aktiviranjem naredbe ulazi se u proceduru selektovanja greda: <0 sel.> Aksijalno naprezanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> ): Ako su selektovane grede koje imaju razliit broj preseka, program e neke od njih izbaciti iz selekcije (ostae selektovane grede sa najmanjim brojem preseka) uz odgovarajue obavetenje:
58 Kada su sve selektovane grede istog poprenog preseka otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box u kome se zadaje aksijalno naprezanje U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled poprenog preseka selektovanih greda, dok se u levom nalazi lista koja ima onoliko redova koliko ima samostalnih delova u okviru datog poprenog preseka. Za svaki od njih se ispisuju opis i materijal, dok se u koloni Sila zadaje eljeno aksijalno naprezanje. Ako selektovane grede nemaju isti popreni presek desni deo dijalog box-a bie prazan, a umesto opisa preseka pisae Razliiti preseci.
Izgled dijalog box-a kadu su selektovane grede sa razliitim poprenim presekom
59
3.2.7
Konvertor optereenja
U Tower-u 6 je omogueno konvertovanje povrinskog optereenja, koje je zadato na nekoj krivoj povri, u niz koncentrisanih sila du selektovanih grednih elemenata konstrukcije. Sama procedura konvertovanja je ista kao i na ravnim povrima. Jedino je u dijalog box-u, koji se otvara nakon zavrene selekcije greda, opcija Ravnomerna optereenja nedostupna, s obzirom da se zbog sloenosti problema povrinsko optereenje u optem sluaju ne moe prikazati pomou linijskih.
Izgled dijalog box-a
3.3
3.3.1
Promena i kontrola ranije unetih podataka

Promena dijagonale povrinskih entiteta
Pomou naredbe Vidljivost moe se ukljuiti prikazivanje dijagonale u svakom povrinskom konstruktivnom elementu (ploe i povrinski oslonci) modela. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita elementa izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine tog konstruktivnog elementa.
Ukljueno je prikazivanje dijagonale ploe Automatski odreeni poloaj moe se promeniti pomou naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta. Izborom ove naredbe iz padajueg menija Pomoni nivo, ili klikom mia preko prikazane ikone, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete dijagonalu kojoj elite da promenite poloaj.
60
<0 sel.> Promena dijagonale povrinskih entiteta Selektovanje ( Prozor / <krAj> ): Nakon selektovanja, potrebno je da izborom dve take sa crtea zadate novi poloaj dijagonale. Prva taka: Druga taka: Program e ostati u proceduri selektovanja sve dok izborom podopcije Kraj ne zavrite naredbu.
Izborom dve take sa crtea promenjen je poloaj dijagonale ploe
3.3.2
Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca
Pored promene lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata, pomou naredbe Promena L.K.S. moe se menjati i orijentacija lokalnog kordinatnog sistema takastih oslonaca. Njenim izborom iz padajueg menija Korekcija, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja. <0 sel.> Promena L.K.S. - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek/ eXtras / Deselektovanje / <krAj>): U ovoj proceduri ne mogu se istovremeno selektovati i takasti oslonci i linijski entiteti. Kada se koriste opcije grupnog selektovanja program nasumino odreuje koji e entiteti ui u selekciju, tako da je najbolje da se u prvom koraku selektuje jedan entitet, takasti oslonac ili neki linijski element, ime se odreuje koji e entiteti uu u grupnu selekciju. Ako su selektovani takasti oslonci, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku sa crtea koja e odrediti pravac i smer lokalne ose 3: Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / Radijalno / <krAj>):
61 Izbor podopcije Taka koja odreuje osu 3 dovee do promene ose ije e usmerenje odrediti taka koja se zadaje. Jedan klik mia menja na lokalnu osu 2, drugi na lokalnu osu 1 dok trei klik mia vraa provobitno stanje komandne linije. Pravac i smer izabrane lokalne ose (pretpostaviemo da je izabrana osa 3) moe se odrediti na dva naina - radijalno i paralelno. Kod radijalnog odreivanja, lokalne ose 3 svih selektovanih entiteta bie usmerne prema zadatoj taki.
Radijalno odreivanje usmerenja lokalnih osa Kod paralelnog odreivanja zadata taka odreuje usmerenje lokalne ose 3 jednog (referentnog) takastog oslonca, dok su lokalne ose ostalih selektovanih oslonaca paralelne sa njom i imaju isti smer. Za referentni takasti oslonac program usvaja onaj koji je prvi selektovan.
Paralelno odreivanje usmerenja lokalnih osa Izabrani nain odreivanja ispisuje se na komandnoj liniji kao ime podopcije. Znai ako se na komandnoj liniji nalazi podopcija Radijalno to znai i da se usmerenje lokalne ose 3 odreuje rdijalno. Promena na paralelno odreivanje vri se aktiviranjem ove podopcije.
62
Nakon izbora take koja odreuje usmerenje lokalne ose 3, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku koja odreuje ravan u kojoj se osa 3 nalazi. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 2-3 / <krAj>): Naziv podopcije Taka koja odreuje ravan 2-3 ukazuje da e izabrana taka odrediti ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 2 i 3. Izborom ove podopcije komandna linija e dobiti novi izgled, odnosno taka koja se zadaje odredie ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3. Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 1-3 / <krAj>): Naravno, da je na poetku ove procedure izabrana neka druga osa, pomou ove podopcije bi se vrio izbor ravni koje njoj odgovaraju. Nakon izbora traene take naredba se zavrava, a lokalni koordinatni sistemi svih selektovanih oslonaca dobijaju zadatu orjentaciju.
L.K.S. svih takastih oslonaca je promenjen tako to su lokalne ose 2 usmerene prema centru kruga, a lokalne ose 3 su normalne na prikazanu ravan
3.3.3
Kontrola setova
U programu Tower 6, u naredbi Kontrola setova uvedeno je nekoliko znaajnih novina: omogueno je prikazivanje elemenata u prozoru 2D pogled sa bojama iz kontrole setova, kao i rad naredbe sa optereenjima. Nakon izbora ove naredbe komandna linija dobija sledei oblik: <Sve> Kontrola setova - Ploa/Zid (Promena setova / Izbor / <krAj>): Ime trenutno aktivnog konstruktivnog elementa ili optereenja je ispisano na komandnoj liniji (Ploa/Zid), a program u prozorima 3D pogled i 2D pogled sve entitete sa istim numerikim podacima prikazuje istom bojom.
63
Program je istom bojom ofarbao sve ploe i zidove kojima je pridruen isti set numerikih podataka Aktiviranjem podopcije Izbor otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara kontrole setova Korisniku je sada omogueno da, osim za razliite tipove konstruktivnih elemenata, vri kontrolu unetih podataka i za tri vrste optereenja - povrinsko, linijsko i takasto. U levom delu dijalog box-a nalazi se lista svih entiteta (konstruktivnih elemenata i optereenja) za koje se moe uraditi kontrola unetih podataka. Svakako da e za izbor biti dostupni samo oni entiteti koji se nalaze u modelu. Za odabrani entitet, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se lista sa svim setovima podataka koji su do tada kreirani.
64
Odabrana je kontrola setova za grede U koloni Naziv je prikazan opis svakog seta, dok je u koloni Boja za svaki od setova postavljena boja kojom e elementi tog seta biti ofarbani u modelu. Boje program sam generie po kriterijumu da one za svaki od setova budu to razliitije, ali je omogueno i da za svaki od setova sami odaberete boju po elji.
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a, otvorio je dijalog za izbor proizvoljne boje Ako se za kontrolu unetih podataka izabere optereenje, obzirom da se optereenja grupiu prema intenzitetu, u koloni Naziv e se umesto opisa prikazivati intenzitet optereenja za svaki set.
65
Odabrana je kontrola unetih podataka za povrinsko optereenje Generisanje palete boja Aktiviranjem komandnog polja Generii boje, otvara se novi dijalog box u kome imate mogunost da izborom poetne boje zadate programu iz koje e palete boje biti generisane.
Dijalog box za generisanje palete boja Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u listi e za sve setove biti izgenerisane nove boje iz zadate palete. U dijalog box-u se nalazi i check box Nijansiraj boje. Ukoliko je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, svim setovima e biti pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za poetnu.
Svim setovima su pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za poetnu
66 Opcije 2D prikaza Pomou check box-a Prikai indirektne elemente se definie nain prikazivanja indirektnih elemenata u prozoru 2D pogled. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, simboli indirektnih elemenata e se iscrtavati sa bojama koje su zadate u ovom dijalog box-u, a ako je postavljen na iskljueno stanje iscrtavae se sa bojom koja je predviena za neaktivne elemente.
Simboli ploa u preseku su prikazani sa bojama iz kontrole setova
3.4
Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije

Pomone ose
3.4.1
U Tower-u 6 je omogueno definisanje stila obeleavanja osa, kao i automatsko generisanje osa na osnovu geometrije modela. Takoe je promenjen i izgled komandne linije da bi se to jasnije videlo sa kojim se pomonim osama trenutno radi. Izborom naredbe Ose, na oblasti crtea se pojavljuju po jedna horizontalna i vertikalna osa koje prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0), a komandna linija dobija sledei oblik: Vertikalne ose (Oznake / Pomeri / Brisanje / proMena / Ref.osa / Gen / <krAj>/ Drugi pravac): Kako se u jednom trenutku moe raditi samo sa horizontalnim ili vertikalnim osama, na poetku komandne linije se ispisuje koje su ose trenutno aktivne, odnosno na koje e se ose odnositi sve dalje operacije. Promena aktivnih osa se vri klikom mia preko poslednje prikazane podopcije na komandnoj liniji Drugi pravac. Naime, svaki klik mia preko ove podopcije e naizmenino postavljati za aktivne Horizontalne ose ili Vertikalne ose.
67
3.4.1.1 Automatsko generisanje osa

Pored poznatih naina postavljanja pomonih osa, omogueno je i automatsko generisanje osa na osnovu geometrije modela. Automatsko generisanje osa vri se izborom podopcije Gen sa komandne linije, i tada program u svim prelomnim takama kontura konstruktivnih elemenata modela postavlja pomone ose za trenutno aktivni pravac. Promenom aktivnih osa, a zatim ponovnim izborom podopcije Gen, automatski e biti generisane ose u drugom pravcu. Automatsko generisanje se moe vriti u prozorima 2D pogled i Dispozicija.
3.4.1.2 Promena naziva osa

Izborom podopcije Oznake sa komandne linije, moete promeniti zadati naziv bilo koje od postavljenih osa na crteu: Oznaka vertikalne ose (Stil / <krAj>): Sada se oekuje da selektujete osu kojoj elite da promenite ime, ili da izaberete podopciju Stil. Nakon izbora ose na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka: Oznaka vertikalne ose n: 1 Prikazana oznaka n oznaava redni broj selektovane ose, a 1 njen stari naziv. Zadavanjem novog naziva za selektovanu osu i pritiskom na taster Enter, novo ime e biti prihvaeno a program e se vratiti na prethodni oblik komandne linije. Selekcija osa i promena njihovih naziva se moe vriti sve dok se izborom podopcije krAj sa komandne linije ne izae iz naredbe. Izborom podopcije Stil sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box u kome se definie stil obeleavanja osa U dijalog box-u se nalaze dve zatvorene liste, od kojih se jedna odnosi na horizontalne, a druga na vertikalne ose. Izborom jednog od ponuenih stilova iz ovih listi moete da promenite tekui stil obeleavanja osa.
68
Sadraj liste za izbor stila oznaavanja osa Izbor stila obeleavanja za horizontalne ose je potpuno nezavisan od stila oznaavanja vertikalnih osa, tako da jedan moe da bude npr. numeriki, a drugi abecedni. Pomou check box-a Brisanje postojeih oznaka osa briu se sve runo zadate oznake, a umesto njih se ispisuju default oznake osa. Ako je ovaj check box iskljuen, promene stila oznaavanja u ovom dijalogu nee uticati na runo zadate oznake osa.
3.4.2
Izbor layer-a za crtanje
Programom su predviena etiri nova layer-a, koji se koriste u okviru komandi za postavljanje pomonih linija, tekstova i kota, tako da ih sada ima ukupno osam.
Izgled dijaloga za izbor tekueg layer-a
3.4.3
Kotiranje crtea
Dodata su 3 nova tipa strelica. Takoe je omogueno da se za visinu teksta kote i veliinu strelica zadaju razliite vrednosti. Ova podeavanja se vre u okviru naredbe Parametri.
69
3.5
Oznaka pozicije
Svim konstruktivnim elementima (ploa/zid, greda/stub i svi oslonci) moe se zadati tekstualno-numeriki identifikator - oznaka pozicije. Ovaj identifikator se ispisuje u svim tekstualnim izvetajima. Takoe se moe zahtevati i njegovo prikazivanje na ekranu, a samim tim i u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Oznaka pozicije praktino predstavlja ime elementa kome je pridruena i znatno olakava rad kako pri crtanju modela, tako i pri kreiranju projektne dokumentacije. Pri pozicioniranju, redosled entiteta program odreuje prema koordinatama njihovog teita. Prvo se porede Z, zatim Y i na kraju X koordinate. Recimo da se pozicioniraju sve grede jednog modela: prvo se pronau sve grede ije teite pripada ravni sa najmanjom Z koordinatom, zatim se meu njima pronau sve grede ije teite pripada pravcu sa najmanjom Y koordinatom i izvri se njihovo pozicioniranje, poevi od grede ije teite ima najmanju X koordinatu. Vano je napomenuti da prednost imaju entiteti koji pripadaju zadatim nivoima modela i oni se pozicioniraju prvi, a zatim se prelazi na pozicioniranje ostalih entiteta. Naredbe za rad sa oznakama pozicija nalaze se u padajuem meniju Pomoni nivo.
3.5.1
Plan pozicija
Pomou ove naredbe se oznake pozicija dodeljuju entitetima koji su selektovani sa crtea, tako da nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih oznaka): Napomenuemo da se istovremeno mogu selektovati samo entiteti istog tipa, na pr. samo grede ili samo ploe. Po zavretku selektovanja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodeljivanje oznaka pozicija U edit box-u Opis pozicije se zadaje oznaka koja e biti dodeljena svim selektovanim entitetima. Pomou check box-a Numerisati pozicije definie se da li e program pored oznake, svakom entitetu da pridrui i redni broj. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, za promenu postaju dostupani i ostali parametri u ovom delu dijalog box-a.
70
U edit box-u Poetni broj se zadaje broj od koga kree numerisanje pozicija. Ako je zadati broj 0 numerisanje se nee izvriti, odnosno program se ponaa kao da je check box Numerisati pozicije iskljuen. Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Grupisati kolinearne od programa se zahteva da kolinearne entitete numerie sa istim brojem. Napomenuemo i da program automatski, svim entitetima koji imaju istu oznaku pozicije i isti redni broj dodeljuje indekse koji ih jednoznano odreuju. Ovi indeksi su od oznaka pozicija odvojeni crticom (*-n), a njihovo prikazivanje se definie u dijalog box-u naredbe Vidljivost. Komandno polje Brisanje oznake pozicije slui za uklanjanje oznaka pozicija koje su ranije dodeljene selektovanim entitetima. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a program svim selektovanim entitetima pridruuje zadate oznake pozicija. Prikazivanje oznaka pozicija definie se u dijalog box-u naredbe Vidljivost, pojedinano za svaki entitet.
Pomou naredbe Plan pozicija svim selektovanim gredama su dodeljene oznake pozicija Pomou naredbe Plan pozicija mogu se promeniti oznake pozicija koje su ranije dodeljene konstruktivnim elementima. Ako su svi selektovani entiteti pozicionirani sa istim parametrima, program e ih prikazati u dijalog box-u:
71
Svi selektovani entiteti imaju iste parametre Parametri koji nisu isti za sve selektovane entitete bie posebno oznaeni:
Parametri Opis pozicijei Numerisati pozicije nisu isti za sve selektovane entitete Poruka kojom se zahteva selektovanje entiteta e stajati na komandnoj liniji sve dok se izborom podopcije krAj naredba ne zavri. <0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih oznaka): Izborom podopcije osveavanje Indeksa sa komandne linije, vri se auriranje oznaka pozicija. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se redosled rednih brojeva i indeksa moe lako naruiti (na primer brisanjem i dodavanjem novih entiteta, brisanjem zadatih oznaka pozicija itd.). Pomou podopcije Brisanje svih oznaka uklanjaju se oznake pozicija svih elemenata modela.
72
3.5.2
Generisanje plana pozicija
Pomou naredbe Generisanje plana pozicija se istovremeno mogu dodeliti oznake pozicija svim konstruktivnim elementima modela. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za generisanje plana pozicija U gornjem delu dijalog box-a nalazi se lista svih nivoa koji su definisani za dati model. U koloni Naziv nivoa ispisana su njihova imena, dok su u koloni Z ispisane njihove Z koordinate. Desni deo liste je podeljen na dva dela: Greda i Ploa. U kolonama Opis zadaju se oznake pozicija koje e biti pridruene svim ploama/gredama datog nivoa, a u kolonama Broj se za svaki nivo zadaje redni broj od koga poinje numerisanje. Desnim klikom mia preko zadate oznake pozicije otvara se padajui meni sa dve ponuene opcije: Dodeli svima - data oznaka pozicije se dodeljuje ploama/gredama na svim nivoima Ukloni svima - uklanjaju se oznake pozicija koje su zadate za ploe/grede na bilo kom nivou
73
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko oznake pozicije Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Nast., moe se zahtevati da numerisanje greda pone od prvog slobodnog broja koji je ostao posle numerisanja ploa. Recimo da je zadati poetni broj za numerisanje ploa na nekom nivou 101 i da se na tom nivou nalaze 3 ploe. Ako je ukljuen check box u koloni Nast., numerisanje greda e poeti od broja 104. Kada su ovi check box-ovi ukljueni, odgovarajua polja za definisanje poetnog broja numerisanja greda bie nedostupna za editovanje. Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Poz., definie se da li se ploe/grede na tom nivou pozicioniraju. Desnim klikom mia preko bilo kog od ovih check box-ova otvara se meni sa dve ponuene opcije: Ukljui sve - ukljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni Iskljui sve - iskljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni
74
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko bilo kog check box-a U donjem delu dijalog box-a nalaze se parametri za definisanje naina pozicioniranja ostalih entiteta.
Grupa parametara za definisanje naina pozicioniranja zidova Za svaki od ovih entiteta se u odgovarajuem edit box-u Opis zadaje oznaka pozicije, u edit box-u Broj poetni broj za numerisanje, dok se pomou check box-a Pozicionirati odreuje da li e se izvriti njihovo pozicioniranje. Kada je check box Grupisati kolinearne postavljen na ukljueno stanje, program e svim kolinearnim entitetima istog tipa (na pr. svim gredama), koji imaju istu oznaku pozicije,
75 dodeliti isti redni broj. Takoe, svim entitetima sa istom oznakom i istim rednim brojem dodeljuju se indeksi koji ih jednoznano odreuju. Trenutno stanje parametara se moe snimiti u bazu konfiguracija pod eljenim imenom. Za , ijim se aktiviranjem otvara sledei dijalog ovu namenu je predvieno komandno polje box:
U edit box-u se zadaje ime konfiguracije, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri njeno snimanje u bazu. Ime konfiguracije se moe definisati i izborom iz liste neke od ranije snimljenih konfiguracija. U tom sluaju e prethodna konfiguracija biti prepisana, a program e pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje:
Sve snimljene konfiguracije se nalaze u zatvorenoj listi, i pomou nje se mogu u bilo kom trenutku uitati. Komandno polje se koristi za brisanje tekue konfiguracije iz baze.
Deo dijalog box-a za rad sa konfiguracijama
76 Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i pozicionira sve elemente modela u skladu sa zadatim parametrima.
Svim entitetima u modelu su pridruene oznake pozicija pomou naredbe Generisanje plana pozicija
3.6
Podeavanje parametara koje program koristi u svom radu (meni Setup)
Konfiguracioni fajlovi programa Tower 6 ne nalaze se vie u istom direktorijumu kao i izvrni fajlovi, ve u direktorijumu Documents And Settings\<ime korisnika>\Application Data\Radimpex\Tower6 - to je standardno mesto za smetanje podataka podeavanja aplikacija.
3.6.1
Parametri
S obzirom da se u dijalog box-u ove naredbe zadaje veliki broj podataka, da bi se olakao rad sa njima i smanjila mogunost greke, u Tower-u 6 je omogueno istovremeno prikazivanje parametara za Ekran i Papir.
77
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara Takoe, omogueno je preuzimanje parametara prikaza iz konfiguracionog fajla drugog korisnika. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Import, ijim se aktiviranjem otvara novi dijalog box:
Dijalog box za import konfiguracija parametara Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$dis. Sada je potrebno da se eljena datoteka pronae i da se pomou komandnog polja Uitaj izvri preuzimanje konfiguracija. Sve konfiguracije, koje su se nalazile u izabranoj datoteci, bie snimljene u istoimenu datoteku koju Tower koristi pri svom radu, i bie dostupne za izbor iz zatvorene liste. Ako neke od preuzetih konfiguracija imaju isto ime kao ve postojee konfiguracije, dodae im se simbol zvezdice *.
78
3.6.2
Funkcionalnost
Osvetljenje 3D scene
U okviru ove kartoteke imate mogunost da iz zatvorene liste izaberete jedan od 3 naina prikazivanja renderovanog modela: Svetlija scena, Normalno osvetljena i Tamnija scena. Ove konfiguracije se razlikuju u kontrastu, otrini i osvetljenosti modela.
Automatsko snimanje
U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite automatsko snimanje datoteke sa ulaznim podacima (ekstenzija *.twp), kao i datoteke sa kreiranom projektnom dokumentacijom (ekstenzija *.twp_d). Program e automatski da snima ove datoteke samo ako je check box Ukljueno automatsko snimanje postavljen na ukljueno stanje. U edit box-u Period snimanja se zadaje vremenski interval automatskog snimanja, dok se u edit box-u, koji se nalazi ispod njega, zadaje putanja do nekog ve postojeeg foldera, u
79 kome e se snimati ove datoteke. Izbor foldera se moe izvriti i pomou dijalog box-a, koji se otvara aktiviranjem komandnog polja, koje se nalazi u produetku edit box-a.
Dijalog box za izbor foldera Bilo koji od automatski snimljenih fajlova se moe u svakom trenutku oporaviti, odnosno snimiti na eljenom mestu radi daljeg korienja. Za oporavak datoteka sa ulaznim podacima je predvieno komandno polje Oporavak datoteka. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za oporavak automatski snimljenih datoteka U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa automatski snimljenim datotekama. Pamti se maksimalno 10 datoteka, a ista datoteka se moe pojaviti u listi proizvoljan broj puta sa razliitim vremenima snimanja. Program datoteku snima na prvoj praznoj poziciji u listi. Ako su svih 10 pozicija popunjene, traie one na kojima je ve snimljena tekua datoteka i presnimie najstariju kopiju. Ako u listi nema kopija tekue datoteke, presnimie generalno najstariju kopiju. U koloni Projekat su prikazana imena datoteka, dok su u koloni Vreme za svaku datoteku ispisani datum i vreme snimanja. Ako dati projekat pre automatskog snimanja nije bio snimljen dodelie mu se ime Noname. Trenutno selektovana datoteka je u listi obeleena posebnom bojom, a samo selektovanje se vri klikom mia preko imena eljene datoteke. Da bi se izvrio oporavak selektovane datoteke potrebno je da se aktivira komandno polje Oporavi datoteku, nakon ega se otvara novi dijalog box:
80
Dijalog box za snimanje datoteka Ovo je standardni dijalog box za snimanje datoteka i pomou njega se oporavljena datoteka snima na eljeno mesto na disku radi daljeg korienja. Ako oporavljenu datoteku sa ulaznim podacima snimite preko datoteke od koje je kreirana, program e izbrisati sve datoteke sa rezultatima koje su istog imena (naravno, ako postoje). Pomou komandnog polja Brii se selektovana kopija datoteke uklanja iz liste. Za oporavak datoteka sa projektnom dokumentacijom je predvieno komandno polje Oporavak izvetaja. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om za oporavak datoteka sa ulaznim podacima. Vano je napomenuti da je neophodno da se oporavljena datoteka snimi preko datoteke od koje je kreirana, odnosno sa istim imenom i u istom folderu u kome se nalaze sve ostale datoteke datog projekta, kako bi u daljem radu sa projektom mogla da se koristi.
81
Rezultati
U okviru ove kartoteke se mogu podesiti odreeni parametri koji utiu na nain prikazivanja rezultata: Prikaz ekstrema povrinskih entiteta - pomou ovog check box-a se definie da li e se pri prikazivanju uticaja u povrinskim entitetima, u takama u kojima se nalaze ekstremi, ispisivati vrednosti uticaja i odgovarajui simboli Kotiranje linijskih u 3D - pomou ovog check box-a se definie da li e se u prozoru 3D pogled ispisivati numerike vrednosti na dijagramima prikazanih uticaja u linijskim entitetima Dve boje za izolinije i legende - pomou ovog check box-a se moe zahtevati prikazivanje svih rezultata sa samo dve boje - jedne za pozitivne, a druge za negativne vrednosti Poetni broj podela za povrinske - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za prikazivanje rezultata u povrinskim entitetima. To znai da e se neki uticaj u povrinskim entitetima prikazivati sa ovim brojem podela sve dok se u okviru naredbe za njegovo prikazivanje ne zada neka druga vrednost Poetni broj podela za beton - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za prikazivanje rezultata dimenzionisanja betonskih ploa
82
Proraun
U okviru ove kartoteke definie se nain prorauna modela. Detaljna objanjenja ponuenih opcija nalaze se u poglavlju 5.1 Proraun modela sa velikim brojem vorova.
Ponitavanje automatskih odgovora
Komandno polje za ponitavanje automatskih odgovora U dijalog box-ovima nekih upozorenja, koja program u toku rada prikazuje, se moe zahtevati da se oni vie ne pojavljuju i da se poslednji dati odgovor koristi ubudue. Aktiviranjem ovog komandnog polja se takva podeavanja ponitavaju u svim dijalog box-ovima u kojima su zadata.
83
3.6.3
Ikone
Pomou naredbe Ikone imate mogunost da sami odredite raspored ikona na ekranu. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za odreivanje rasporeda ikona na ekranu U ovom dijalog box-u se radi sa pojedinanim ikonama koje se grupiu u logike celine, a zatim se ovim grupama zadaje poloaj unutar izabranog tulbara. Izbor tulbara se vri iz zatvorene liste, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a.
Iz zatvorene liste je izabran tulbar koji se nalazi uz gornju ivicu ekrana Sve grupe ikona koje pripadaju izabranom tulbaru su prikazane u listi. Redosled grupa ikona u listi ujedno odreuje i njihov poloaj na ekranu.
84
Grupe ikona koje pripadaju gornjem tulbaru Poloaj selektovane grupe ikona u listi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou (na gore) i (na dole). Pored imena svake grupe u listi nalazi se check komandnih polja box, ije stanje odreuje da li e se data grupa ikona prikazivati na ekranu. Dodaj se u listu ubacuje nova grupa, dok se pomou Pomou komandnog polja Brii selektovana grupa uklanja iz liste. S obzirom da se mogu brisati komandnog polja samo prazne grupe, program e pri pokuaju brisanja grupe koja nije prazna izbaciti odgovarajue obavetenje:
Sve ikone koje pripadaju selektovanoj grupi se prikazuju u donjem levom delu dijalog box-a, istim redosledom kojim e se prikazivati na ekranu:
85
Ikone koje pripadaju selektovanoj grupi Datoteka Poloaj selektovane ikone u grupi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou (na gore) i (na dole). komandnih polja , dok se pomou Selektovana ikona se moe ukloniti iz grupe aktiviranjem komandnog polja grupi moe pridruiti bilo koja nerasporeena ikona (nerasporeene ikone komandnog polja su prikazane u desnom delu dijalog box-a).
Komandna polja za ubacivanje i izbacivanje ikona Napomenuemo da je u ovom dijalogu dozvoljena viestruka selekcija, tako da se istovremeno moe ubacivati/izbacivati vie ikona. Iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad nerasporeenih ikona, se bira modul programa za koji se odreuje raspored ikona na ekranu. Od izabranog modula zavisi koje e se ikone pojaviti u dijalogu, s obzirom da se neke naredbe ne pojavljuju u svim modulima.
86
Iz zatvorene liste je izabran modul Unos podataka Pri rasporeivanju grupa ikona na ekranu, imate potpunu slobodu, s tim to se grupe Sluajevi optereenja, Faze graenja, Razmera, kao i grupa Izbor uticaja (koja se pojavljuje u modulu za obradu podataka) mogu postaviti samo uz gornju ivicu ekrana, s obzirom da se u njima ne nalaze ikone, ve combo box-ovi, koji ne mogu fiziki da stanu uz desnu ivicu ekrana. Ove grupe ne mogu da se izbriu iz gornjeg tulbara, pa je komandno polje Brii disejblovano kada je neka od njih selektovana. Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i na ekranu prikazuje raspored ikona koji je u njemu definisan. Ako postoji neka prazna grupa ikona izlazak iz dijalog box-a nee biti dozvoljen, a program e izdati odgovarajue obavetenje.
87
3.7
Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport)
Pomou ove naredbe moete da eksportujete geometriju celog modela u DXF format. Ovaj format je univerzalan i podrava ga veina crtakih programa (na pr. AutoCAD). Naredba se nalazi u padajuem meniju Datoteka i njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport modela u DXF format U edit box-u se zadaju ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara . aktiviranjem komandnog polja Iz zatvorene liste se vri izbor mernih jedinica koje e se koristiti pri eksportovanju modela. Napomenuemo da se eksportuju samo konstruktivni elementi koji su trenutno vidljivi. Svaki tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Ploe se eksportuju u layer PLATE, grede u BEAM, a povrinski, linijski i takasti oslonci redom u layer-e AREASUPPORT, LINEARSUPPORT i POINTSUPPORT. Ploe i povrinski oslonci na krivim povrima se eksportuju u posebne layer-e, PLATEMESH i AREASUPPORTMESH, gde je njihova zakrivljenost predstavljena pomou linija.
88
4. MODALNA ANALIZA
4.1 Proraun
Izgled dijalog box-a u kome se definiu parametri prorauna modalne analize U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i osnovnih sluajeva optereenja. Sada je potrebno u koloni Koef. zadati multiplikator, kojim e se mnoiti sva zadata optereenja u okviru datog osnovnog sluaja optereenja pri proraunu masa. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite pojedinim seizmikim propisima koji tano definiu koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta (na primer: 100% stalnog tereta, 100% optereenja od snega i 50% od projektovanog korisnog optereenja). to se tie sopstvene teine konstrukcije, ona e biti uzeta u obzir jedino ako je zadata u okviru nekog od osnovnih sluajeva optereenja. Pomou check box-ova Spreiti oscilovanje u X, Y ili Z pravcu utie se na stepene slobode oscilovanja konstrukcije, odnosno omoguava se filtriranje dobijenih formi oscilovanja. Na primer, ukoliko se sprei oscilovanje u Z pravcu, forme oscilovanja nee sadrati vertikalne oscilacije, a ukoliko se spree oscilovanja u X i Y pravcu, forme oscilovanja sadrae samo vertikalne oscilacije. U edit box-u Broj tonova zadaje se eljeni broj tonova, koji ne moe biti vei od 128 (ogranienje programa). Komandno polje Napredne opcije seizmikog prorauna otvara dijalog box u kome se mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.
89
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije seizmikog prorauna Nain grupisanja masa u modelu moe biti: Realni raspored masa masa se nalazi u svakom voru konstrukcije, a veliina svake mase je sraunata na osnovu vertikalne komponente optereenja koja deluje u tom voru. Ovo je podrazumevani nain grupisanja masa i ekvivalentan je grupisanju masa u programu Tower 5. Mase grupisane u nivoima izabranih tavanica kod ovog naina korisnik bira horizontalne nivoe (nivoe tavanica) u kojima e koncentrisati mase.
Za grupisanje masa su izabrani svi nivoi osim nivoa 0.00
90 Ovim nainom grupisanja, mase iz vertikalnih elemenata konstrukcije (zidova, stubova) bie dodeljene tavanicama i to e program izvesti automatski. Izbor nivoa u kojima e se grupisati mase vri se ukljuivanjem check box-ova u listi tavanica (nivoa). Ostale napredne opcije seizmikog prorauna slue za uticanje na karakteristike modela koje se pri seizmikoj analizi (modalnoj analizi i proraunu uticaja u seizmikim sluajevima optereenja) razlikuju od karakteristika modela za statiku analizu. Faktor krutosti horizontalnih ploa na savijanje pomou ovog parametra moe se smanjiti krutost horizontalnih ploa na savijanje pri seizmikom proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike ploa ostaju neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje se smanjuje 1000 puta. Ovo smanjivanje krutosti nee se primenjivati na temeljne ploe ploe ispod kojih se nalazi povrinski oslonac. Faktor krutosti na savijanje greda u horizontalnim ploama pomou ovog parametra moe se smanjiti krutost na savijanje greda u horizontalnim ploama. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike greda ostaju neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje oko pravaca 2 i 3, kao i torziona krutost se smanjuju 1000 puta. Ovo smanjenje krutosti greda nee se primenjivati na gredama koje se nalaze u temeljnim ploama a to su ploe ispod kojih se nalazi povrinski oslonac. Faktor krutosti vertikalnih zidova na savijanje pomou ovog parametra moe se smanjiti krutost na savijanje vertikalnih zidova pri seizmikom proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora za krutost ploa. Multiplikator krutosti oslonaca pomou ovog parametra se moe poveati krutost svih oslonaca u seizmikom proraunu. Sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu omogueno je definisanje sadejstvujue zone zida iz drugog pravca koji utie na poveanje krutosti zida. irina sadejstvujue zone (sa jedne strane) zadaje se kao multiplikator (n) debljine posmatranog zida (d).
Definisanje sadejstvujue zone zida Zadate opcije seizmikog prorauna se ispisuju i u glavnom dijalog box-u naredbe.
91
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju zadate napredne opcije seizmikog prorauna Za modele sa nelinearnim elementima proraun modalne analize izvrie zanemarivanjem nelinearnosti, o emu e se i dobiti odgovarajue obavetenje. se sa
92
4.2
Kontrola postavljenih masa (Mase)
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima U ovom dijalogu se moe podesiti nain prikaza masa u modelu. Pri ukljuenom stanju check box-a Prikaz jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa), umesto prikazivanja mase u svakom voru modela prikazuje se simbol samo jedne jedine mase u teistu svakog nivoa. Mase elemenata koji ne lee u ravni nivoa preraspodeljuju se najbliim nivoima.
Prikazivanje mase u svakom voru modela
Prikaz jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa)
Kada se ovaj dijalog pokrene u modulu za obradu podataka dostupne su i opcije za prikazivanje centara krutosti i kreiranje izvetaja.
93
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima u modulu za obradu rezultata Pri ukljuenom stanju check box-a Prikaz centra krutosti nivoa, program prikazuje poloaj centra krutosti u svakom nivou. Centar krutosti se odreuje na osnovu rasporeda i krutosti indirektnih elemenata (stubova i zidova) za svaki nivo.
Prikaz centra krutosti u svakom nivou Aktiviranjem komandnog polja Parametri za centar krutosti otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
94
Dijalog box za definisanje parametara prorauna centra krutosti U edit box-u Procenat uea zidova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir uzima krutost zidova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese vrednost 0, zidovi se nee uzeti u obzir. U edit box-u Procenat uea stubova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir uzima krutost stubova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese vrednost 0, stubovi se nee uzeti u obzir. Check box Zanemariti krutost zidova na savijanje omoguava da se zanemari krutost zida na savijanje oko slabije ose. Pomou komandnih polja za kreiranje izvetaja mogu se tabelarno prikazati podaci o veliini mase na svakom nivou, koordinate teita mase na svakom nivou, kao i koordinate centra krutosti na svakom nivou. - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu
95
5. PRORAUN MODELA
5.1 Proraun modela sa velikim brojem vorova
Program Tower 6 raspolae sa dva proraunska modula (solvera). Prvi, takozvani standardni solver je isti solver koji se koristi i u programu Tower 5. To je direktni in-core solver, velike brzine prorauna. In-core oznaava da se ceo sistem jednaina reava odjednom, to dovodi do ogranienja kapaciteta. Drugi, takozvani solver velikog kapaciteta je novi solver. To je direktni, out-of-core solver. Out-of-core oznaava da se sistem jednaina reava tako to se deli u niz manjih sistema jednaina (blokova) koji se zasebno raunaju, a za pamenje rezultata faktorizacije i dekompozicije ovih blokova se koriste privremeni fajlovi na disku. Ovaj solver ima daleko vei kapacitet nego in-core solver, ali zbog sloenijeg postupka koji se uz to sastoji od vie faza, brzina vrenja prorauna je manja. Korisnik moe da izabere solver sa kojim eli da vri proraun modela u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u poglavlju Proraun.
Deo dijalog box-a Funkcionalnost u kome se definiu parametri prorauna modela Ukoliko je izabran solver velikog kapaciteta, moe se ograniiti njegova upotreba samo na velike modele, odnosno na modele koji mogu biti preveliki za standardni solver. Izborom check box-a Koristi samo za modele sa vie od 40000 vorova, modeli sa manje od 40000 vorova reavae se standardnim solverom. Reavanje sistema jednaina veoma intenzivno koristi resurse raunara. Podeavanjem nivoa prioriteta prorauna odreuje se njegov prioritet pri korienju procesora i ostalih resursa raunara u odnosu na druge procese koji su istovremeno aktivni. Predviena su tri nivoa: Normalni prioritet - proraun se sprovodi najveom moguom brzinom uz maksimalno mogue iskorienje (zauzetost) procesora Manji prioritet - srednji nivo angaovanja procesora Najmanji prioritet - najmanji nivo angaovanja procesora
96 Pri normalnom prioritetu, vreme trajanja prorauna je najkrae, a kada je prioritet najmanji, u toku prorauna mogue je raunar koristiti i za rad u nekim drugim programima. Tokom rada, solver velikog kapaciteta snima velike koliine podataka na disk u obliku velikih fajlova, tako da mu je potrebno dosta slobodnog prostora na disku, reda veliine nekoliko gigabajta. Nakon prorauna, ti fajlovi se briu i ne zauzima se prostor na disku. Program za smetanje privremenih fajlova koristi direktorijum koji je operativni sistem (Windows) predvideo za tu namenu. Taj direktorijum se nalazi na istoj particiji (disku) na kome je instaliran Windows. U sluaju da na toj particiji nema dovoljno prostora, omogueno je da korisnik sam definie direktorijum (a samim tim i particiju, odnosno disk) za smetanje ovih velikih privremenih fajlova. Kada se check box Korisnik sam definie folder gde e se praviti veliki privremeni fajlovi postavi na ukljueno stanje, u edit box-u ispod njega se moe uneti putanja do nekog ve postojeceg foldera.
5.2
Labilan model i otkrivanje uzroka labilnosti
Program moe da konstatuje labilnost modela u dva sluaja: 1. Kada ne moe da doe do reenja sistema jednaina zbog toga to je matrica krutosti singularna U ovom sluaju program prekida proraun i izdaje odgovarajue upozorenje.
Na osnovu podatka o tome koja jednaina je uzrok singularnosti matrice, moe se dobiti informacija o poloaju vora i njegovom stepenu slobode koji je uzrok labilnosti. Program na modelu obeleava labilan vor i ispisuje oznaku datog stepena slobode (Xp, Yp, Zp, Xr, Yr i Zr).
Labilan je vor na desnom kraju grede, a uzrok labilnosti je stepen slobode Xr

97 Simbol labilnog vora ostaje vidljiv i u modulu za unos podataka kako bi se lake mogao otkloniti uzrok labilnosti. Ovaj simbol e nestati sa modela pri ponovnom pokretanju prorauna ili aktiviranjem komande Reset u modulu za obradu rezultata. 2. Ako su deformacije prevelike U ovom sluaju, program je reio sistem jednaina, ali u modelu su za pojedine sluajeve optereenja pronaeni vorovi sa prevelikom deformacijom, koja je oigledno posledica greke. Kontrola postojanja prevelikih deformacija vri se nakon prorauna, prilikom inicijalizacije rezultata u modulu za obradu rezultata, i tom prilikom program izdaje odgovarajue obavetenje.
Mogue je da vie vorova ima velike deformacije, ali samo e prvih 5-6 biti navedeno i obeleeno na crteu. Granica za prevelike deformacije je ono pomeranje vora koje je vee od gabarita modela ili ona rotacija vora koja je vea od 90 stepeni.
Velike deformacije imaju vorovi na poetku (Yr), sredini (Zp) i kraju (Yr) grede Simboli labilnih vorova e se ukloniti sa crtea aktiviranjem komande Reset u modulu za obradu rezultata.
98
5.3
Iskljuivanje torzije greda pri proraunu
Omogueno je iskljuivanje (redukcija) torzionih uticaja u gredama koje se nalaze u horizontalnim ploama. Ukoliko se izabere ova opcija, program e automatski, u dovoljnom stepenu redukovati torzionu krutost to e dovesti do znaajnog smanjenja momenata torzije u tim gredama.
5.4
Proraun modela sa nelinearnim elementima
U sluaju da model sadri neki element sa nelinearnim ponaanjem (tap, oslonac), aktiviranjem komande Proraun otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za proraun modela sa nelinearnim elementima Gornji deo dijaloga identian je dijalogu koji se otvara pri pokretanju prorauna modela bez nelinearnih elemenata. Omoguen je proraun po teoriji II reda za modele sa nelinearnim elementima i to tako to se iterativni nelinearni proraun vri po teoriji I reda dok se poslednja, konana iteracija vri po teoriji II reda. Omoguen je i seizmiki proraun za modele sa nelinearnim elementima. Svaki seizmiki sluaj optereenja e se proraunavati dva puta, za pozitivan i za negativan pravac dejstva
99 seizmikih sila. Kao rezultat, dobie se rezultati za dvostruko vei broj seizmikih sluajeva optereenja. U delu dijaloga Parametri nelinearnog prorauna mogu se zadati: Maksimalni broj iteracija moe da utie na duinu prorauna, a ukoliko se unese nedovoljno veliki broj, moe se desiti da se ne dobije reenje. Koeficijent redukcije za jednu iteraciju utie na korak degradacije karakteristika elementa koji je u odreenoj iteraciji napregnut uticajima koje ne moe da primi. Vrednost 0.05 oznaava da e se karakteristike (krutost) elementa redukovati 20 puta (na 5% od vrednosti u prethodnoj iteraciji). Utie na potreban broj iteracija. Tolerisano prekoraenje napona u tapovima zadaje se maksimalna vrednost napona neodgovarajueg znaka (za tap koji moe da prima samo zatezanje, ovo je maksimalna vrednost napona pritiska koji taj tap moe da primi, a dovoljno mali da bi mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na duinu prorauna i ukupan broj iteracija. Tolerisano prekoraenje napona u tlu zadaje se maksimalna vrednost napona neodgovarajueg znaka (za povrinski oslonac koji moe da primi samo reakciju pritiska, ovo je maksimalni napon zatezanja koji tlo moe da primi, a dovoljno mali da bi mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na produenje trajanja prorauna i ukupan broj iteracija.
5.5
5.5.1
Seizmiki proraun
Multimodalna analiza
CQC metoda modalnog kombinovanja Ova metoda modalnog kombinovanja (Complete Quadratic Combination) je optija metoda od do sada primenjivane SRSS (Square Root of the Sum of the Squares). Ekstremna vrednost oekivanog uticaja sraunava se na sledei nain:
F=
f
n n m
nm m
gde je f n modalna sila koja se odnosi na ton n. Koeficijenti korelacije
nm
za CQC metod sa konstantnim priguenjem su:
nm =
8 2 (1 + r )r 3 / 2 (1 r 2 ) 2 + 4 2 r (1 + r ) 2
gde je r = n / m i mora biti manje ili jednako 1.0, a U sluaju da nema priguenja
je priguenje.
= 0,
svi vandijagonalni koeficijenti
nm su
nula, a dijagonalni
su jednaki 1.0 pa se ova metoda modalnog kombinovanja transformie u SRSS metodu.
100
5.5.2
Napredne opcije seizmikog prorauna
Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom multimodalne analize (EUROCODE, SNIP, BULG, SIA262, JUS multimodalna, proizvoljna spektralna kriva) Za ove propise neophodno je izvriti modalnu analizu pre sprovoenja seizmikog prorauna. Napredne opcije seizmikog prorauna koje su izabrane pri modalnoj analizi, vaie i pri proraunu seizmikih sluajeva optereenja. Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom ekvivalentnog statikog optereenja (JUS, HRN-N, SIA) Za ove propise sprovedena modalna analiza nije neophodan uslov za proraun, pa se napredne opcije seizmikog prorauna mogu zadavati i na ovom mestu, neposredno pred seizmiki proraun.
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun po JUS-u (metoda ekvivalentnih statikih sila) Komandno polje Napredne opcije seizmikog prorauna aktivira dijalog u kojem se mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.
101
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije seizmikog prorauna Rad sa ovim dijalogom je detaljno objanjen u poglavlju 4. MODALNA ANALIZA. Ukoliko je modalna analiza ve sprovedena, u dijalogu e biti prikazani parametri koji su zadati za proraun modalne analize. Preporuljivo je, ali nije neophodno, da se modalna analiza i seizmiki proraun sprovode sa istim parametrima. Ako to nije sluaj, program e pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje.
102
5.5.3
Eurocode 8 (EN 1998)
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun po EUROCODE-u Izvreno je usklaivanje sa aktuelnim propisima EN 1998. Osim dva podrazumevana tipa spektra (Tip 1 i Tip 2) za koje se automatski postavljaju vrednosti parametara S, Tb(S), Tc(S) i Td(S) za sve kategorije tla (A,B,C,D,E), programom je omogueno definisanje novih elastinih spektara ubrzanja saglasnih sa Nacionalnim Aneksima.
103
6. OBRADA REZULTATA PRORAUNA

6.1 Prikazivanje uticaja
Nain prikazivanja uticaja je promenjen za sve entitete. Uticaji se sada prikazuju odmah nakon pokretanja odgovarajue naredbe. Ako su za dati entitet u toku rada sa programom prikazivani uticaji, program e prikazati onaj koji je izabran poslednji, u suprotnom e se prikazati default uticaj za taj entitet (Mx za ploe, M3 za grede itd..). Uticaji koji se prikau pri pokretanju naredbe, mogu se naknadno menjati pomou liste za brzi izbor uticaja ili pomou opcija sa komandne linije.
6.1.1
Prikaz rezultata u prozoru 3D pogled
U Tower-u 6 je omogueno ispisivanje numerikih vrednosti uticaja na dijagramima linijskih entiteta koji se prikazuju u prozoru 3D pogled. Prikazivanje ovih vrednosti definie se pomou check box-a Kotiranje linijskih u 3D, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati (poglavlje 3.6.2 Funkcionalnost).
U prozoru 3D pogled prikazane su numerike vrednosti uticaja u gredi
6.1.2
Crtanje dijagrama linijskih entiteta bez rafure
Dijagrami uticaja u linijskim entitetima mogu se prikazivati i bez rafure, odnosno bez unutranjih ordinata. Istovremenim pritiskom na taster Alt i funkcijski taster F6 prikazivanje ordinata se iskljuuje, dok se ponovnim pritiskom na iste tastere ukljuuje.
104
6.1.3
Prikaz rezultata sa dve boje
Kada su rezultati u bilo kom entitetu prikazani putem izolinija, od programa se moe zahtevati da oblasti izmeu njih farba sa samo dve boje. Pri tome se za pozitivne vrednosti koriste razliite nijanse jedne boje, dok se za negativne vrednosti koriste razliite nijanse druge boje. Zasienost boje se poveava od najmanje do najvee vrednosti izolinija. Odnosno, oblasti izmeu izolinija sa najmanjim vrednostima farbaju se najbleim nijansama, dok se oblasti izmeu izolinija sa najveim vrednostima farbaju sa tamnijim nijansama zadate boje. Prikazivanje rezultata sa dve boje bira se u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati, tako to se check box Dve boje za izolinije i legende postavi na ukljueno stanje.
Rezultati u ploi su prikazani sa dve boje Izbor boja koje e se koristiti za prikazivanje pozitivnih i negativnih vrednosti vri se u dijalog box-u naredbe Parametri, u grani Rezultati => Povrinski => Pune izolinije.
6.2
Anvelope uticaja
Pored prikaza rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu kombinaciju, od programa se moe zahtevati i prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. U ovom sluaju treba check box Anvelope postaviti na ukljueno stanje, a zatim klikom mia na kolonu A u list box-u, oznaiti sve osnovne sluajeve optereenja i kombinacije koje e ui u obzir pri proraunu anvelopa ekstremnih uticaja. Uzastopnim klikom mia preko polja u koloni A, pojavljivae se i uklanjati simbol . Postojanje simbola oznaava da e taj sluaj optereenja, odnosno kombinacija, ui u proraun anvelopa.
105
Postavljeni simboli, u okviru kolone A, jasno ukazuju od kojih sluajeva optereenja i kombinacija je zahtevana anvelopa uticaja U edit box-u, koji se nalazi ispod check box-a Anvelope, su prikazani redni brojevi svih sluajeva optereenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja.
Redni brojevi svih sluajeva optereenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja Izbor sluajeva optereenja i kombinacija za proraun anvelope uticaja se moe vriti i direktno u ovom edit box-u unoenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji obuhvata eljene redne brojeve. Ako je na pr. potrebno selektovati sluaj optereenja sa rednim brojem 1 u edit box treba uneti string 1, a kada je potrebno izabrati sluajeve optereenja sa rednim
106 brojevima 1, 2 i 3, u edit box treba uneti string 1-3. Uneti redni brojevi/intervali se moraju razdvajati zarezima. Kreirani anvelopski sluaj optereenja se moe trajno zapamtiti u modelu. Za ovu namenu je Snimi , ijim se izborom otvara dijalog box sledeeg predvieno komandno polje izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeni naziv, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri snimanje. Od tog trenutka, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv, a njegovim izborom se u bilo kom trenutku mogu uitati svi podaci koji su mu pridrueni.
Zatvorena lista iz koje se vri izbor ranije snimljenih anvelopskih sluajeva optereenja Pomou komandnog polja Brii se tekui anvelopski sluaj optereenja uklanja iz liste.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja nalazie se svi snimljeni anvelopski sluajevi optereenja, sa svojim nazivom i rednim brojevima sluajeva optereenja koji su selektovani za proraun anvelopa ekstremnih uticaja. Ukoliko definisani anvelopski sluaj optereenja nije snimljen, nakon aktiviranja komandnog polja OK, u zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja umesto imena pojavie se tekst Anv:.
107 Moe se desiti da se u toku rada sa modelom izbriu neki sluajevi optereenja ili kombinacije, tako da ne postoje redni brojevi koji su zadati pri kreiranju anvelopa. U zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja e se ispred datih anvelopa ispisivati znak pitanja (?), a pri pokuaju njihovog izbora program e izbaciti odgovarajue obavetenje.
Ako se takva anvelopa izabere iz zatvorene liste u dijalogu Sluajevi optereenja, program e ponuditi mogunost njenog brisanja, kao i mogunost brisanja svih ostalih neregularnih anvelopa.
6.3
Brzi izbor uticaja
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza promena uticaja.
Lista za brzi izbor uticaja Ova lista se moe koristiti u toku prikazivanja svih vrsta uticaja: statikih uticaja u svim elementima konstrukcije, uticaja u reduktoru, rezultata dimenzionisanja betonskih ploa i betonskih greda. Sadraj liste zavisi od uticaja i entiteta za koji se on prikazuje. Ako je recimo prikazan momenat savijanja Mx, iz liste se moe izabrati neki drugi statiki uticaj u ploi.
108
Sadraj liste kada se prikazuju statiki uticaji u ploi S obzirom da se za neke entitete moe prikazati veliki broj uticaja, u zatvorenoj listi se nalaze samo oni koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije Ostali. Naime, izborom ove opcije za svaki entitet e se otvoriti isti dijalog box koji bi se otvorio pomou naredbe za prikazivanje uticaja u datom entitetu.
6.4
Uticaji u ploi u zadatom LKS
Pomou ove naredbe moete da definiete lokalni koordinatni sistem ploe u odnosu na koji e se prikazivati uticaji. Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, ulazi se u proceduru selektovanja ploa. <0 sel.> Zadavanje LKS ploa Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> / prIkaz): Istovremeno program za svaku plou iscrtava simbol koji pokazuje trenutnu orijentaciju njenog lokalnog koordinatnog sistema.
Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS na svakoj ploi se prikazuje simbol njenog LKS
109 U bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom, pomou podopcije prIkaz moete izabrati uticaj koji e se prikazivati u ploama. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u ploi Izbor uticaja vri se u delu dijalog box-a Vrsta uticaja, postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su: M1 M2 M12 T3,1 moment savijanja u pravcu lokalne ose 1 moment savijanja u pravcu lokalne ose 2 torzioni moment transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem lokalnih osa 3 i 1 ) transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem lokalnih osa 3 i 2) normalna sila u pravcu lokalne ose 1 normalna sila u pravcu lokalne ose 2 smiua sila u ravni ploe
T3,2 N1 N2 N12 -
Pomou check box-a Crtanje simbola LKS odreuje se da li e se crtati simboli koji prikazuju orijentaciju LKS ploa. Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod obine naredbe za prikazivanje uticaja u ploama, tako da ih ovde neemo objanjavati. Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje izabrani uticaj.
110
Prikazan je moment savijanja M1 u LKS ploa Nakon selektovanja ploa kojima se menja orijentacija LKS, komandna linija dobija novi izgled: Prva taka vektora ose 1 (Ugao / Radijalno): Sada je potrebno da zadate prvu taku vektora koji e odrediti novi pravac lokalne ose 1, ili da izaberete neku od ponuenih podopcija. Nakon izbora prve, potrebno je da zadate i drugu taku vektora ose 1, ime e njena orijentacija biti potpuno odreena. Druga taka vektora ose 1: Osa 2 LKS imae pravac koji sa pravcem ose 1 zaklapa ugao od 90. Pomou podopcije Ugao, pravac lokalne ose 1 definie se unoenjem sa tastature ugla koji e ona u ravni trenutnog pogleda da zaklapa sa horizontalom. Ugao <0>: Pomou podopcije Radijalno imate mogunost da izborom centralne take, selektovanim ploama zadate radijalni LKS: Centar radijalnog LKS: Bez obzira kojim ste od navedenih naina definisali LKS selektovanih ploa, program e izabrane uticaje prikazivati u odnosu na njega.
111
Gornjoj ploi je promenjen LKS, tako da se pravac ose 1 poklapa sa pravcem due stranice ploe. Na ovaj nain su u datoj ploi dobijeni isti uticaji kao i u donjoj ploi Na kraju emo jo napomenuti da se pomou ove naredbe ne mogu prikazivati uticaji za anvelopske sluajeve optereenja.
6.5
Uticaji u gredama pojedinani dijagrami
Moe se desiti da prikazani dijagrami nisu dovoljno jasni da bi se tampali. Na primer kada se preklapaju ispisane numerike vrednosti susednih dijagrama ili se prikazuju uticaji u dugakim gredama, pa sve deluje jako zbijeno. Da bi se izbegle ovakve situacije omogueno je podeavanje razmaka izmeu dijagrama, kao i veliine samih dijagrama. Da bi bilo koja vrsta podeavanja uopte bila mogua, neophodno je da se klikom mia preko povrine predviene za prikaz dijagrama postavi fokus. Nakon toga se na statusnoj liniji, koja je postavljena uz donju ivicu dijalog box-a, ispisuje kratak opis moguih podeavanja.
112
Nakon postavljanja fokusa na statusnoj liniji se prikazuje opis moguih podeavanja Podeavanje razmaka izmeu dijagrama vri se sa tastature pomou strelica: - Pomou strelice koja je usmerena na gore poveava se vertikalno rastojanje izmeu dijagrama - Pomou strelice koja je usmerena na dole smanjuje se vertikalno rastojanje izmeu dijagrama - Pomou strelice koja je usmerena na desno poveava se horizontalno rastojanje izmeu dijagrama - Pomou strelice koja je usmerena na levo smanjuje se horizontalno rastojanje izmeu dijagrama
Pre podeavanja dolazi do preklapanja numerikih vrednosti
Poveano je vertikalno rastojanje, da bi se izbeglo preklapanje numerikih vrednosti
Podeavanje veliine dijagrama vri se sa tastature, istovremenim pritiskom na taster Ctrl i odgovarajuu strelicu: Ctrl+ Ctrl+ Ctrl+ - Poveava se vertikalna dimenzija svih dijagrama - Smanjuje se vertikalna dimenzija svih dijagrama - Poveava se horizontalna dimenzija svih dijagrama
113
Ctrl+
- Smanjuje se horizontalna dimenzija svih dijagrama
Dijagrami pre podeavanja veliine
Poveana je horizontalna dimenzija dijagrama
Pritiskom na taster Home ponitavaju se sve zadate promene, a razmak i veliina dijagrama se vraaju na default stanje.
6.6
Reduktor
Reduktor je linijski entitet koji omoguava da se uticaji iz vie paralelnih konstruktivnih elemenata redukuju u jednu osu, radi daljeg zajednikog prikazivanja i analiziranja. Elementi iji se uticaji redukuju mogu biti i povrinski (ploe/zidovi) i linijski (grede/stubovi). Naredbe za kreiranje reduktora i prikazivanje uticaja u reduktoru nalaze se u modulu za obradu rezultata, u padajuem meniju Uticaji.
6.6.1
Kreiranje reduktora
Izborom naredbe Reduktor ulazi se u proceduru selektovanja ploa i greda koje e se pridruiti reduktoru. <0 sel.> Reduktor Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Napomenuemo da se u prozoru 2D Pogled, pored ploa i greda koje se u njemu nalaze, mogu selektovati i ploe i grede koje prodiru ravan trenutnog prikaza, odnosno i indirektni elementi. Pri selektovanju treba voditi rauna o tome da entiteti koji se pridruuju reduktoru moraju da ispune odreene geometrijske uslove. Naime, pravolinijske grede moraju biti paralelne sa reduktorom, dok se lune grede moraju nalaziti u ravnima koje su paralelne sa ravni u kojoj je reduktor, s tim da se njihovi centri nalaze na istoj normali na te ravni (odnosno njihovi lukovi moraju biti koncentrini). to se ploa tie, one moraju biti ravanske i moraju biti paralelne sa ravni u kojoj je reduktor. Nakon selektovanja eljenih entiteta, crtanjem proizvoljne poligonalne linije zadaje se geometrija reduktora.
114
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>): Ova procedura je identina sa crtanjem bilo koje poligonalne linije, tako da je ovde neemo objanjavati. Kada se zavri definisanje geometrije reduktora, program za svaki selektovani entitet proverava da li zadovoljava navedene geometrijske uslove. Entiteti koji ne zadovoljavaju date uslove izbacuju se iz selekcije uz odgovarajue obavetenje.
Ako se od svih selektovanih entiteta moe kreirati reduktor, na komandnoj liniji e se nakon selekcije pojaviti i podopcije Teite i Centar krutosti. <-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Teite / Centar krutosti): Ove opcije imaju smisla samo ako se u prozoru 2D pogled bar neki od izabranih entiteta vide u preseku. U tom sluaju program e odrediti teite, odnosno centar krutosti svih njihovih preseka sa tekuom ravni, i na osnovu geometrija selektovanih objekata odrediti geometriju reduktora, tako da sadri i navedenu taku. U sluaju da se kroz datu taku moe postaviti vie reduktora, program e izabrati onaj koji je normalan na tekuu ravan u prozoru 2D pogled. Ako se u prozoru 2D pogled ni jedan od selektovanih entiteta ne vidi u preseku, nakon aktiviranja neke od ovih podopcija program e izdati odgovarajue obavetenje.
Bez obzira na koji nain ste odredili geometriju reduktora, kada se naredba zavri on e se prikazati na crteu.
115
Prikaz reduktora na crteu Napomenuemo da se pomou naredbe Promena setova reduktoru mogu pridruiti novi entiteti, kao i da se ve dodeljeni entiteti mogu deselektovati.
6.6.2
Uticaji u reduktoru
Aktiviranjem naredbe Uticaji u reduktoru program sve uticaje iz entiteta koji su pridrueni reduktoru redukuje na zadatu osu. Ako se naredba pokree prvi put prikazae se dijagram default uticaja (M3), a ako je ve pokretana prikazae dijagram poslednjeg izabranog uticaja.
U reduktoru je prikazan dijagram uticaja M3 Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka: Uticaji (Prikaz / <krAj>)
116
Aktiviranjem podopcije Prikaz otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u reduktoru Izbor uticaja koji e se prikazivati u reduktoru vri se postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su: N1 T2 T3 M1 M2 M3 normalna sila u pravcu lokalne ose 1 reduktora transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 reduktora transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 reduktora torzioni momenti oko lokalne ose 1 reduktora momenti savijanja oko lokalne ose 2 reduktora momenti savijanja oko lokalne ose 3 reduktora
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje dijagram izabranog uticaja u reduktoru.
Za prikazivanje je izabran uticaj T2 Uticaji u reduktorima koji prodiru ravan prikazanu u prozoru 2D Pogled mogu se prikazati pomou naredbe Uticaji u indirektnim elementima (vidi poglavlje 6.8). Napomenuemo i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne mogu prikazivati uticaji u reduktoru.
117
6.7
Reakcije oslonaca
Kod takastih oslonaca omoguen je izbor reakcije za koju se prikazuje anvelopa, tako da se pored ekstremnih vrednosti mogu dobiti i vrednosti koje odgovaraju ekstremima izabrane reakcije. Takoe, omoguen je i skraeni prikaz reakcija.
Izgled dijalog box-a za izbor reakcija koje e se prikazati na ekranu Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja za tekui sluaj optereenja postavljena anvelopa ekstremnih uticaja, check box Max/min postae dostupan za promenu. Isto vai i za sluaj optereenja u okviru koga je zadato pokretno optereenje.
Check box pomou koga se bira nain prikazivanja reakcija za anvelopske sluajeve optereenja Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, na crteu e se za svaku reakciju prikazivati po dve vrednosti, pri emu e jedna odgovarati maksimalnoj a druga minimalnoj vrednosti date reakcije.
118
Prikaz reakcija takastog oslonca kada je check box Max/min postavljen na ukljueno stanje Kada je check box Max/min postavljen na iskljueno, za promenu su dostupni i radio button-i koji se nalaze u delu dijalog box-a Anvelopa. Pomou ovih radio button-a vri se izbor reakcije za koju se prikazuje anvelopa. Znai, za izabranu reakciju prikazivae se ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.
Prikaz ekstremnih vrednosti reakcija
Prikaz reakcija za izabrani uticaj R3
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Skraeni prikaz, imate mogunost da reakcije oslonaca prikaete bez oznaka. Na taj nain se smanjuje guva na crteu i poveava se njegova preglednost.
119
Prikaz reakcija sa oznakama
Prikaz reakcija bez oznaka
Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim se reakcijama radi, dok se za reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane vrednosti u zagradama ispisuje oznaka. Ukoliko se check-box Prikaz bez simbola postavi na ukljueno stanje dobie se maksimalno komapaktan prikaz reakcija takastih oslonaca, bez iscrtavanja grafickih simbola. Sada se vrednosti reakcija ispisuju sa znakom, tako da znak minus (-) ukazuje da je smer date reakcije suprotan od smera odgovarajue lokalne ose takastog oslonca.
Prikaz reakcija bez simbola
120
6.8
Uticaji u indirektnim elementima
U Tower-u 6 omoguen je prikaz uticaja u reduktorima koji se ne nalaze u tekuoj ravni prikaza u prozoru 2D pogled, ve je prodiru indirektni reduktori. Izbor uticaja koji e se prikazivati vri se u dijalog box-u naredbe Uticaji u indirektnim elementima, u delu Reduktori.
Deo dijalog box-a u kome se biraju uticaji koji e se prikazivati u indirektnim reduktorima Mogu se izabrati sledei uticaji: N1 T2 T3 M1 M2 M3 normalna sila u pravcu lokalne ose 1 indirektnog reduktora transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 indirektnog reduktora transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 indirektnog reduktora torzioni momenti oko lokalne ose 1 indirektnog reduktora momenti savijanja oko lokalne ose 2 indirektnog reduktora momenti savijanja oko lokalne ose 3 indirektnog reduktora
Na nivou 3.00 prikazani su uticaji u indirektnom reduktoru U okviru naredbe za prikazivanje uticaja u indirektnim elementima izvrene su jo neke izmene:
121
- Pomou radio button-a Iznad/Ispred, Ispod/Iza i Razlika bira se mesto delovanja svih indirektnih elemenata. To znai da izabrana opcija sada pored stubova/greda utie i na prikaz uticaja u reduktorima i zidovima/ploama. - Uticaji u indirektnim povrinskim elementima za multimodalne seizmike sluajeve optereenja sada se izraunavaju statistikim kombinovanjem uticaja od svih tonova (CQC shema). - Pri promeni sluaja optereenja program ne uklanja ve prikazane rezultate nego ih zamenjuje sa rezultatima od novog sluaja optereenja. - Podeen je ispis uticaja u indirektnim linijskim elementima, tako da se ne preklapa sa linijom elementa
6.9
Uticajna linija
Izborom naredbe Uticajna linija, program na komandnoj liniji ispisuje poruku kojom zahteva izbor jedne ili vie greda po kojima se kree pokretno optereenje.
<0 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / ema opt / <krAj>): Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na komandnoj liniji e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti odabrane sve grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom. <1 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / Kolinearne / ema opt / kriTini poloaj / <krAj>): Nakon selektovanja svih greda sa pokretnim optereenjem, na ekranu e biti prikazana uticajna linija za odgovarajuu vrstu uticaja.
Uticajna linija za momenat savijanja M3
122 Program prua mogunost definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, koja se sastoji od vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) i peake navale (raspodeljenog optereenja), koja opciono moe biti ispred i iza vozila, proizvoljne duine i proizvoljnog rasporeda. Izborom podopcije ema opt sa komandne linije otvara se sledei dijalog box:
Dijalog box za definisanje eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju definie se zadavanjem koncentrisanih i linijskih sila i kontinualnog optereenja. Koncentrisane sile Podaci o koncentrisanim silama zadaju se u okviru prikazane liste u gornjem levom delu dijalog box-a, pri emu podaci u svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje koncentrisanih sila
123 Dodaj , dok se pomou Novi red se ubacuje u listu pomou komandnog polja Brii selektovani red uklanja iz liste. Poloaj i intenzitet koncentrisane komandnog polja sile se zadaju direktno u listi, unoenjem numerikih vrednosti u odgovarajuim kolonama: X [m] - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila
Pz [kN] - intenzitet sile Radi breg i lakeg unosa podataka, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, znak + oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. Linijske sile Podaci o linijskom optereenju se zadaju u listi, koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje linijskih sila Prikazane kolone imaju sledee znaenje: X1 [m] X2 [m] - koordinata poetne take linije po kojoj deluje linijsko optereenje - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje linijsko optereenje
P1 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na poetku P2 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na kraju Kao i kod koncentrisanih sila, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, tj. znak + oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. U najeim sluajevima u praksi, potrebno je zadati jednako podeljeno optereenje. Iz tog razloga zadatu vrednost u edit box-u P1 program automatski postavlja i u edit box-u P2. Naravno, kada je to potrebno u ovom edit box-u moete zadati vrednost koja se razlikuje od one u edit box-u P1.
124 Dodaj i Brii je ista kao i pri unosu koncentrisane sile, tj. Uloga komandnih polja da se pomou njih dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani. Kontinualno optereenje - ispred i iza U delu dijalog box-a Kontinualno optereenje - ispred i iza omogueno je definisanje peake navale, koja moe da se nalazi ispred i/ili iza vozila. U edit box-u Intenzitet zadaje se intenzitet peake navale, a njen poloaj je definisan slobodnim prostorom do vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) ija se duina unosi u edit box-u Slobodan prostor. Konvencija za znak sile je takoe obrnuta od uobiajene, tako da znak + oznaava delovanje sile na dole.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje kontinualnog optereenja Sva zadata optereenja u tabelama i edit box-ovima grafiki se prikazuju u donjem desnom delu dijalog box-a. Zbog lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenja iji su podaci sadrani u tekuim redovima datih tabela, na crteu se prikazuju posebnom bojom.
Deo dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadate eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju
125 Biblioteka ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju U praksi se esto primenjuju iste eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju. Da bi se izbeglo nepotrebno ponavljanje definisanja istih ili slinih ema, omogueno je da se kreirane eme snime u bazu i po potrebi naknadno uitaju.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom ema pokretnog optereenja Nakon definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, ukoliko elite da istu trajno Snimi . zapamtite aktivirajte komandno polje
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi uneti podaci e biti snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi podaci koji su mu pridrueni biti Brii je predvieno za brisanje preuzeti i prikazani u dijalog box-u. Komandno polje selektovane eme koja je ranije smetena u bazu. Za snimljene eme optereenja se moe kreirati i izvetaj.
126
Komandna polja za kreiranje izvetaja - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu - Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i snima u tekstualni fajl Izvetaj se sastoji od naziva eme pokretnog optereenja, crtea (kao u dijalogu) i tablica sa numerikim podacima kojima su definisana zadata optereenja.
Izgled kreiranog izvetaja Ukoliko ema optereenja nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog polja OK, pojavie se upozorenje Izabrana ema optereenja nije snimljena. Nastavljate dalje? i tu emu ete moi da koristite samo dok ne izaete iz programa.
127
Napomenuemo i da se za emu koja nije snimljena ne moe kreirati izvetaj. Pomou komandnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve prethodno definisane podatke o tekuoj emi optereenja. Kritini poloaj Nain prorauna kritinog poloaja optereenja se definie pomou zatvorenih listi, koje se nalaze levo od grafikog prikaza eme pokretnog optereenja.
Zatvorene liste za definisanje prorauna kritinog poloaja optereenja Iz prve zatvorene liste se moe izabrati jedna od tri ponuene opcije: Analiza oba poretka analizira se kretanje optereenja u oba smera. Analiza samo I poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa leve na desnu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom prvog poretka postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja: -->. Analiza samo II poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa desne na levu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom drugog poretka postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja:<--. Napomenuemo da izbor poretka ima smisla samo ako zadato optereenje nije simetrino, obzirom da su kod simetrinih optereenja rezultati za oba smera kretanja identini. Pomou druge zatvorene liste se izborom jedne od ponuenih opcija (Maksimum i minimum, Samo maksimum i Samo minimum) definie za koje se ekstremne vrednosti trai kritini poloaj.
128
Izborom podopcije kriTini poloaj sa komandne linije, na crteu e se prikazati ekstremne vrednosti kao i njihov poloaj za tekuu emu pokretnog optereenja.
Uticajna linija sa prikazanim kritinim poloajem
6.10
Kontrola setova
Kada se naredba Kontrola setova pokrene u modulu za obradu rezultata na komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija iZvetaj. <Sve> Kontrola setova - Ploa/Zid (Izbor / <krAj> / iZvetaj): Izborom ove podopcije otvara se dijalog box iz koga se vri generisanje izvetaja kontrole setova.
Dijalog box za generisanje izvetaja kontrole setova U delu dijalog box-a Prikaz smetena su dva radio button-a: Izvetaj za trenutni 2D pogled i Izvetaj za 3D pogled, pomou kojih se vri izbor pogleda za koji se generie izvetaj.
129
Komandna polja za izbor pogleda U sluaju da se projektna dokumentacija tampa na crno-belom tampau, eksport grafikih blokova sa bojama ne bi imao smisla. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a Prikaz nalazi i check box Samo sa crnom bojom, kojim se od programa moe zahtevati da u grafikim blokovima sve setove prikazuje sa crnom bojom. U delu dijalog box-a Entiteti se, ukljuivanjem odgovarajuih check box-ova, vri izbor konstruktivnih elemenata i optereenja za koje se generie izvetaj kontrole setova.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor entiteta za generisanje izvetaja Check box-ovi entiteta koji se ne nalaze u tekuem modelu su disejblovani, tako da se oni ne mogu izabrati za generisanje izvetaja. Deo dijalog box-a Sluajevi optereenja bie nedostupan za promenu sve dok se bar jedno optereenje ne selektuje za kreiranje izvetaja. U njemu se pomou ponuenih radio button-a definie da li e se grafiki blokovi generisati samo za tekui ili za sve osnovne sluajeve optereenja.
130
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja , grafiki Aktiviranjem komandnog polja Generii ceo izvetaj, na kome se nalazi ikona blokovi se eksportuju u projektnu dokumentaciju, dok se izborom istoimenog komandnog polja sa ikonom grafiki blokovi eksportuju direktno u tampu.
Komandna polja za generisanje izvetaja
131
Generisani grafiki blokovi sa setovima povrinskog optereenja Napomenuemo da se grafiki blokovi sa setovima numerikih podataka konstruktivnih elemenata smetaju u poglavlje Konstrukcija, dok se grafiki blokovi sa setovima numerikih podataka optereenja smetaju u poglavlje Optereenje.
6.11
Dimenzionisanje betonskih preseka
U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, elementi koji su dimenzionisani (grede, stubovi ploe i zidovi) nee izgubiti ulazne podatke kombinovanja, dimenzionisanja i usvajanja armature, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
6.11.1 Grede - usvajanje armature

Na komandnoj liniji naredbe Usvajanje armature dodate su dve nove podopcije - Kopiranje iteracija i uJednaavanje iteracija. <0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / Kopiranje iteracija / uJednaavanje iteracija / <krAj>): Opcija Kopiranje iteracija omoguava da se podaci o usvojenoj armaturi (iteracije) iskopiraju sa jedne na vie drugih selektovanih greda. Njenim aktiviranjem ulazi se u proceduru selektovanja grede ije e se iteracije kopirati: <0 sel.> Izvorina greda Selektovanje (<krAj>) U ovoj proceduri moe se selektovati samo greda koja je dimenzionisana. Nakon selektovanja jedne izvorine grede program e zahtevati selektovanje greda na koje e se iskopirati iteracije usvojene armature: <1 sel.> Odredine grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
132 Po zavretku selekcije, program e izvriti kopiranje iteracija. Duine iteracija bie za svaku gredu automatski odreene. Uslov za uspeno kopiranje iteracija je da izvorina i odredine grede imaju isti popreni presek. Opcija Ujednaavanje iteracija omoguava da se za vie greda, koje su istog poprenog preseka i jednake po duini, dobije identino usvojena armatura. Kao rezultat ujednaavanja iteracija, dobie se jedinstveni raspored iteracija koji obuhvata iteracije svih selektovanih greda (unija iteracija). Na ovaj nain se znatno olakava i ubrzava izvoenje konstrukcije, ali na raun odreenog poveanja ukupne koliine upotrebljene armature. Kada se aktivira ova opcija, program e zahtevati selektovanje jedne grede (referentna greda): <0 sel.> Prva greda Selektovanje (<krAj>): Nakon selektovanja prve grede bie omogueno selektovanje ostalih greda za koje treba da se izvri ujednaavanje iteracija: <1 sel.> Ostale grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): U ovoj proceduri mogue je selektovati proizvoljan broj greda razliitih poprenih preseka i duina, ali samo za one grede koje imaju identian popreni presek i duinu kao greda koja je prva selektovana bie izvreno ujednaavanje iteracija.
Armatura u gredama pre ujednaavanja Promena duine segmenata iteracije
Armatura u gredama posle ujednaavanja
Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka iteracije na osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Sada je mogue uticati na duinu bilo kog segmenta iteracije. Neophodno je da se prvo klikom mia selektuje segment kome se menja duina. Selektovani, odnosno tekui segment se iscrtava plavom bojom.
133
Selektovani segment iteracije U meniju koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanje dijagrama potrebne armature nalazi se opcija Promena duine segmenta, pomou koje se moe promeniti duina trenutno aktivanog segmenta iteracije.
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
134
Dijalog box za promenu duine tekueg segmenta U prvom i drugom edit box-u prikazane su udaljenosti levog i desnog temena segmenta od poetka grede, dok su u treem i etvrtom edit box-u prikazane udaljenosti levog i desnog temena segmenta od kraja grede. Unoenjem nove vrednosti u bilo koji od ovih edit box-ova, moete da promenite duinu selektovanog segmenta. Polje Duina segmenta slui za kontrolu unetih izmena i u njemu se ispisuje trenutna duina segmenta.
Unoenjem vrednosti 130 u prvi edit box, promenjena je udaljenost levog temena segmenta u odnosu na poetak grede, a samim tim i njegova duina
6.11.2 Grede kreiranje tekstualnog izvetaja

U programu Tower 6 za kreiranje tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja betonskih greda predviena je posebna naredba Izvetaj, umesto podopcija koje su se pojavljivale na komandnoj liniji kada se pokrenu naredbe Prikaz rezultata i Usvajanje armature. Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei izgled:
135
Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje <krAj> / Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda): Kako se izvetaj moe kreirati i za potrebnu i za usvojenu armaturu, na komandnoj liniji se ispisuje koja je vrsta izvetaja trenutno aktivna, odnosno koji se izvetaj kreira. Promena izvetaja, kao i promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu vri se pomou podopcije Prikaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za podeavanje parametara pri kreiranju tekstualnih izvetaja Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri se izbor dijagrama raunski potrebne armature koji e se prikazivati na crteu. Pomou check box-ova koji se nalaze u delu dijalog box-a Armatura, odreuje se nain prikazivanja izabranog dijagrama: - Kada je ukljuen samo check box Potrebna prikazivae se potrebna armatura - Kada je ukljuen samo check box Usvojena prikazivae se usvojena armatura - Kada su ukljuena oba check box-a prikazivae se i potrebna i usvojena armatura - Kada nije ukljuen ni jedan check box prikazivae se dispozicija greda, odnosno svi krajevi greda bie numerisani odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata Stanje check box-a Usvojena armatura odreuje da li e se kreirati izvetaj za potrebnu ili za usvojenu armaturu. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na crteu se prikazuje izabrani dijagram. Takoe, u sluaju promene vrste izvetaja komandna linija menja svoj izgled: Take za izvetaj usvojena armatura (Deselektovanje <krAj> / Ekstremi / Prikaz / Kompletna greda): Prikazani tekst na komandnoj liniji oznaava da se izvetaj kreira za usvojenu armaturu. Izbor taaka sa greda, kao i ostale podopcije na komandnoj liniji nisu menjane, tako da ih neemo ponovo objanjavati.
136
Obeleavanje taaka za kreiranje izvetaja

Svaku taku koja je izabrana za kreiranje izvetaja program obeleava simbolom preseka i odgovarajuim rednim brojem.
Sve izabrane take su obeleene simbolima i brojevima Ovi redni brojevi se ispisuju i u tekstualnom izvetaju u formatu Presek n-n (gde je n redni broj take), ispred rastojanja take od poetka grede.
Redni broj take u tekstualnom izvetaju Eksportom u projektnu dokumentaciju bloka u kome su prikazani ovi simboli (najbolje sa prikazom dispozicije greda) znatno e se olakati tumaenje izvetaja, odnosno pronalaenje taaka na gredi za koje je izvetaj kreiran.
137
Sadraj izvetaja
- U izvetajima dimenzionisanja za tekui sluaj optereenja navodi se sluaj optereenja za koji je izvreno dimenzionisanje
Ispisivanje sluaja optereenja u izvetaju - U izvetaju za propis PBAB 87 ispisuje se vrednost stvarnog tau napona
Ispisivanje vrednosti stvarnog tau napona
138 - U izvetaju za usvojenu armaturu ispisuje se procenat armiranja
Ispisivanje procenta armiranja
6.11.3 Ploe kreiranje tekstualnog izvetaja

Obeleavanje taaka za kreiranje izvetaja
Svaku taku koja je izabrana za kreiranje izvetaja program obeleava simbolom kruga sa krstiem u sredini i odgovarajuim rednim brojem.
Sve izabrane take su obeleene simbolima i brojevima Ovi redni brojevi se ispisuju i u tekstualnom izvetaju u formatu Taka n (gde je n redni broj take), ispred koordinata svake take.
139
Redni broj take u tekstualnom izvetaju Eksportom u projektnu dokumentaciju bloka u kome su prikazani ovi simboli znatno e se olakati tumaenje izvetaja, odnosno pronalaenje taaka na ploi za koje je izvetaj kreiran.
Sadraj izvetaja
- U izvetajima dimenzionisanja za tekui sluaj optereenja navodi se sluaj optereenja za koji je izvreno dimenzionisanje
Ispisivanje sluaja optereenja u izvetaju
140 - U izvetaju za usvojenu armaturu ispisuje se procenat armiranja
Ispisivanje procenta armiranja
6.11.4 Dimenzionisanje seizmikih zidova
Izgled dijalog box-a za dimenzionisanje seizmikih zidova Kod multimodalnih seizmikih sluajeva optereenja znakovi svih uticaja (a samim time i znakovi M i N su uvek pozitivni). Program ovakve sluajeve optereenja dimenzionie za sve etiri kombinacije znaka ova dva uticaja M>0 i N>0, M>0 i N<0, M<0 i N>0, M<0 i N<0 i kao rezultat usvaja armaturu iz najnepovoljnijeg sluaja. U skladu sa novim nainom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS) moi e se ukljuiti ili iskljuti modalno kombinovanje uticaja, ukljuivanjem ili iskljuivanjem check box-a CQC (Koef. priguenja) ili ukoliko je koeficijent priguenja jednak nuli, SRSS.
141
Check box pomou koga se ukljuuje/iskljuuje modalno kombinovanje uticaja Osim izvetaja koji sadri rezultate dimenzionisanja (Izvetaj sa armaturom) mogue je dobiti izvetaj koji sadri samo tablicu uticaja u izabranom preseku zida po sluajevima optereenja (Izvetaj sa silama) i izvetaj koji sadri i jedno i drugo (Izvetaj sa armaturom i silama).
Zatvorena lista iz koje se vri izbor izvetaja koji e se generisati
142
6.12
Dimenzionisanje elinih preseka
6.12.1 Merodavno optereenje

U Tower-u 6 omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Izvetaj , koje se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
Komandno polje za kreiranje izvetaja sa merodavnim kombinacijama Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem merodavnog optereenja Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
143
6.12.2 Ulazni podaci (JUS)
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka Koeficijenti duine izvijanja - Pored zadavanja duine izvijanja u relativnom smislu (zadavanjem koeficijenta duine izvijanja), omogueno je i zadavanje duine izvijanja tapa u naziv edit box-a se menja u Duina apsolutnom iznosu. Naime, aktiviranjem ikone izvijanja, a u njemu se ispisuje apsolutna vrednost duina izvijanja. Vrsta elika - U prikazanom edit box-u se zadaje vrstoa elika, tako da se sada mogu analizirati i konstrukcije napravljene od vie vrsta elika. Parametri oblika dijagrama - Omogueno je uticanje na nain odreivanja parametara zavisnih od oblika dijagrama. Kada se check box Proizvoljni postavi na ukljueno stanje mogu se uneti koeficijenti , i koji e se koristiti u kontroli stabilnosti. Kada je ovaj check box iskljuen, program e koeficijente odreivati automatski, za svaki sluaja optereenja prema njegovom obliku dijagrama momenata. Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj. Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku. U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, tapovi koji su ve dimenzionisani zadravaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
144
6.12.3 Prikaz rezultata (JUS)
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja Ovaj dijalog box omoguava prikaz izvetaja kontrole stabilnosti izabranog tapa, pregled i zadavanje ulaznih podataka. Omoguen je i naknadni proraun, na osnovu tekueg stanja ulaznih podataka. Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie Proraun , ponovo e se izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap. i svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu Izborom komandnih polja dokumentaciju ili poslati direktno na tampu. Sve novine koje su opisane u Ulaznim podacima odnose se i na ovaj dijalog.
145
6.12.4 Ulazni podaci (EUROCODE i SIA 263)
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka Koeficijenti duine izvijanja - Pored zadavanja duine izvijanja u relativnom smislu (zadavanjem koeficijenta duine izvijanja), omogueno je i zadavanje duine izvijanja tapa u naziv edit box-a se menja u Duina apsolutnom iznosu. Naime, aktiviranjem ikone izvijanja, a u njemu se ispisuje apsolutna vrednost duina izvijanja. Vrsta elika - Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika, tako da se sada mogu analizirati i konstrukcije napravljene od vie vrsta elika. Parametri oblika dijagrama - Omogueno je uticanje na nain odreivanja parametara zavisnih od oblika dijagrama. Kada se check box Proizvoljni postavi na ukljueno stanje mogu se uneti koeficijenti C1, C2, C3, i M.LT koji e se koristiti u kontroli stabilnosti. Kada je ovaj check box iskljuen, program e koeficijente odreivati automatski, za svaki sluaja optereenja prema njegovom obliku dijagrama momenata. Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj. Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku.
146
6.12.5 Prikaz rezultata (EUROCODE i SIA 263)
147
6.12.6 Izvetaj za jedan presek

Ova naredba omoguava dobijanje izvetaja na odreenom mestu tapa za koji je ve sprovedena kontrola stabilnosti. Njenim izborom ulazi se u proceduru selektovanja tapa: <0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>): Nakon izvrene selekcije, od korisnika se oekuje da izabere mesto na selektovanom tapu za koji eli da dobije izvetaj kontrole stabilnosti: Taka na gredi: Nakon izbora take sa grede, pojavie se dijalog box sa izvetajem:
148
6.12.7 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa

U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog veoma slian onome za prikaz rezultata. (Zbog analogije sa ostalim propisima, prikazaemo ovu naredbu samo za propis EUROCODE).
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji. Vrsta elika Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika. Duina U ovom edit box-u unosi se duina tapa. Uticaji U ovom delu dijalog box-a nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du tapa. Parametri oblika dijagrama - Pretpostavljeno je da du celog tapa deluju uticaji konstantnog intenziteta a efekti razliitih oblika dijagrama momenata mogu se zadati preko koeficijenata C1, C2, C3 i M.LT. Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na osnovu izabranog tapa iz konstrukcije. Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Pojadinani tap Selektovanje (<krAj>):
149 Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu stabilnosti. Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka. Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U Aktiviranjem komandnog polja polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.
6.13
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija
6.13.1 Merodavno optereenje

U Tower-u 6 omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Izvetaj, koje se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
Komandno polje za kreiranje izvetaja sa merodavnim kombinacijama Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
150
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem merodavnog optereenja Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
6.13.2 Ulazni podaci (JUS)
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj. Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku.
151 U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, tapovi koji su ve dimenzionisani zadravaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
6.13.3 Prikaz rezultata (JUS)
152
6.13.4 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa

U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog veoma slian onome za prikaz rezultata.
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji. Grupa parametara Geometrija omoguava definisanje geometrije tapa. U edit box-u Duina unosi se duina tapa, a u sluaju da je potrebno dimenzionisati tap sa lunom geometrijom check box Luna geometrija postavi se na ukljueno stanje i u edit box-u Radijus unese se poluprenik luka. U tom sluaju moe se podesiti i orijentacija lokalnog koordinatnog sistema tapa da li je osa 2 tapa usmerena ka centru ili od centra krivine. U delu dijalog box-a Uticaji nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du tapa. Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na osnovu izabranog tapa iz konstrukcije. Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled: <0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>): Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu stabilnosti. Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.
153 Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U Aktiviranjem komandnog polja polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.
6.14
Prikaz rezultata dimenzionisanja ploa
Legenda za armaturu
U Tower-u 6 je omogueno kreiranje i snimanje konfiguracija sa zadatim moguim vrednostima izolinija raunski potrebne armature i opisom za svaku od njih.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti raunski potrebne armature Za ovu namenu je predvieno komandno polje dijalog box sledeeg izgleda: Biblioteka , ijim se izborom otvara
Izgled dijalog box-a za kreiranje konfiguracija legendi
154 Dijalog box je podeljen na dva dela. U levom se zadaju mogue vrednosti izolinija raunski potrebne armature u donjoj zoni (pozitivne vrednosti), dok se u desnom delu zadaju mogue vrednosti izolinija u gornjoj zoni (negativne vrednosti). . Novi red se ubacuje Dodavanje novog reda u listu vri se aktiviranjem komandnog polja neposredno iza trenutno aktivnog reda, a dodavanje je mogue sve dok se ne dostigne maksimalan broj od 20 podela.
Pomou komandnog polja novi red
u listu je ubaen
Selektovani red se uklanja iz liste pomou komandnog polja
U koloni [cm2/m] se zadaje vrednost izolinije raunski potrebne armature, dok se u koloni Opis unosi eljeni opis. S obzirom da vrednosti izolinija moraju biti u rastuem poretku, to e nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u tabeli.
Zadate su vrednosti izolinija i opisi koji odgovaraju Q mreama
155 U polju Opis omoguen je jednostavan nain unosa grkog slova , koje se esto koristi za oznaavanje preseka armature. Da bi se u polju pojavio pomenuti simbol, potrebno je uneti %f, a program e automatski ta dva znaka zameniti grkim slovom. U sluaju da je kreirana jednu tabela, a druga treba da sadri iste ili sline podatke, radi spreavanja nepotrebnog ponavljanja posla, programom je omogueno njihovo kopiranje iz i . jedne u drugu tabelu. Za ovu namenu su predviena komandna polja
Pomou komandnog polja , podaci iz levog dela iskopirani su u desni deo dijaloga S obzirom da e se u praksi esto koristiti iste vrednosti izolinija, programom je predviena i Snimi mogunost njihovog snimanja u bazu. Naime, aktiviranjem komandnog polja otvara se dijalog box u kome se zadaje ime kreirane konfiguracije:
Izborom komandnog polja OK program zatvara dijalog box i snima datu konfiguraciju u bazu. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom se u svakom trenutku mogu uitati zadati podaci.
156
Zatvorena lista iz koje se vri izbor snimljenih konfiguracija Pomou komandnog polja Brii se tekua konfiguracija uklanja iz liste.
Aktiviranjem komandnog polja OK se vri povratak u glavni dijalog box ove naredbe, uz prihvatanje svih zadatih podataka. Ukoliko konfiguracija nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a pojavie se odgovarajue upozorenje, a konfiguracija e moi da se koristi samo dok se ne izae iz programa.
U zatvorenoj listi, u glavnom dijalog box-u naredbe, sada je prikazan naziv tekue konfiguracije, dok se u levom delu dijalog box-a prikazuju mogue vrednosti za izolinije raunski potrebne armature. Ako je u selektovanim ploama prikazana armatura iz donje zone ove vrednosti se preuzimaju iz leve tabele, a ako je prikazana armatura u gornjoj zoni preuzimaju se iz desne tabele.
157
Prikazane su vrednosti izolinija koje su snimljene u tekuoj konfiguraciji Napomenuemo da se u listi nee prikazivati sve zadate vrednosti za izolinije, ve samo one koje su manje od maksimalne vrednosti raunski potrebne armature u selektovanim ploama. Maksimalna vrednost raunski potrebne armature prikazana je u poslednjem redu u listi kada se prikazuje armatura u donjoj zoni, odnosno u prvom redu ako se prikazuje armatura u gornjoj zoni selektovanih ploa. Check box-ovi Prikaz vrednosti i Prikaz opisa su dostupni za promenu samo kada je iz liste izabrana neka snimljena konfiguracija i pomou njih se podeava prikaz tablice legende na ekranu. Stanje check box-a Prikaz vrednosti odreuje da li e se u tablici prikazivati vrednosti raunski potrebne armature, dok stanje check box-a Prikaz opisa odreuje da li e se prikazivati zadati opisi. Vano je napomenuti da bar jedan od njih mora uvek da bude postavljen na ukljueno stanje.
158
Check box-ovi pomou kojih se definie prikaz tablice legende na ekranu Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na ekranu se prikazuje raunski potrebna armatura u skladu za zadatim parametrima.
Prikazana je armatura u donjoj zoni ploe za oba pravca
159
Izgled tablice legende na ekranu Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija se nalazi i u dijalog box-u naredbe Prikaz rezultata, tako da se potrebna armatura moe prikazati u eljenom formatu i bez pozivanja naredbe Legenda.
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija u dijalog box-u naredbe Prikaz rezultata
6.15
Predmer
Pomou naredbe Predmer moete automatski da generiete tekstualni izvetaj sa potrebnim koliinama materijala za selektovane grede i ploe modela. Naredba se nalazi u padajuem meniju Vrednosti, a njenim aktiviranjem se ulazi u standardnu proceduru selektovanja: <0 sel.> Predmer - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>): Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno izabrane grede i ploe.
160
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja Ploe - predmer
Tabela sa predmerom za ploe Predmer za ploe se sastoji od tabele u kojoj su za svaki set ploa prikazani sledei podaci: Set - redni broj seta d [m]/Materijal - u prvom redu se ispisuje debljina ploa, dok se u drugom redu ispisuje materijal od koga su ploe datog seta kreirane [kN/m3] - zapreminska teina materijala P [m2] - povrina svih ploa datog seta V [m3] - zapremina svih ploa datog seta m [T] - masa svih ploa datog seta U poslednjem redu tabele Ukupno prikazuje se povrina, zapremina i masa svih selektovanih ploa.
161 Grede - predmer
Tabele sa predmerom za grede Za izvetaj predmera greda predviene su dve vrste tabela. Tabela Grede predmer po setovima se uvek prikazuje i u njoj su selektovane grede grupisane po setovima. Tabela Grede predmer po poprenim presecima se prikazuje u situacijama u kojima se meu selektovanim gredama nalaze grede koje imaju isti popreni presek i iste numerike podatke, a pripadaju razliitim setovima. U ovoj tabeli se grede grupiu po poprenim presecima i ona ne sadri kolonu Set. Ostale kolone su iste za obe tabele: Set - redni broj seta Presek/Materijal - u prvom redu se ispisuje opis preseka grede, dok se u drugom redu ispisuje materijal od koga su date grede kreirane [kN/m3] - zapreminska teina materijala L [m] - duina svih greda datog seta/preseka V [m3] - zapremina svih greda datog seta/preseka m [T] - masa svih greda datog seta/preseka U poslednjem redu obe tabele Ukupno ispisuju se duina, zapremina i masa svih selektovanih greda. Prikazani numeriki podaci u ovom redu moraju biti isti za obe tabele.
162 Rekapitulacija koliina materijala
Tabela rekapitulacije koliina materijala U ovoj tabeli prikazuje se rekapitulacija koliina svih materijala koji su korieni za kreiranje selektovanih ploa i greda. Za svaki materijal su prikazani sledei podaci: Materijal - u ovoj koloni se prikazuje naziv materijala [kN/m3] - zapreminska teina materijala V [m3] - zapremina svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala m [T] - masa svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj predmera se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju ( datoteku ( ). ), tampu ( ) ili tekstualnu
Komandna polja za eksport izvetaja
163
6.16
Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna
Tekstualni izvetaj samo za selektovane entitete U Toweru 6 ova naredba je znaajno unapreena. Izmene koje vae za sve entitete objasniemo pomou dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u ploama i zidovima. Ploe
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u ploama i zidovima Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u donjem levom delu dijalog box-a (Optereenje). Prikazane opcije imaju sledee znaenje: Tekui sluaj optereenja - Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je izabran iz zatvorene liste, koja postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi osnovni sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati model. Bilo koji od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za kreiranje izvetaja. Sva osnovna optereenja - Izvetaj se generie za sve osnovne sluajeve optereenja. Sve kombinacije optereenja - Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja. Sva optereenja - Izvetaj se generie za sva optereenja.
164
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze. Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja Pomou check box-a Razdvojeno po setovima od programa se moe zahtevati da rezultate u izvetaju grupie po setovima. Ispred svake grupe rezultata ispisuje se redni broj i opis datog seta. Ova opcija je dostupna samo kada se kreira izvetaj za zadati broj ekstremnih vrednosti izabranih uticaja, odnosno kada je check box Ekstremi postavljen na ukljueno stanje.
Izvetaj za presene sile Mx i My u ploama, u kome su rezultati grupisani po setovima
165 Grede
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u gredama i stubovima Za stubove i grede moe se kreirati izvetaj sa kljunim vrednostima izabranih uticaja. Pod kljunim vrednostima se podrazumevaju vrednosti u svim karakteristinim takama grede, odnosno takama u kojima se javljaju lokalni ekstremi. Izborom jednog od prekidaa, koji postaju dostupni nakon postavljanja check box-a Ekstremi na iskljueno stanje, definie se sadraj izvetaja: Kljune vrednosti U izvetaju se prikazuju samo vrednosti u kljunim takama selektovanih greda/stubova Kljune vrednosti + dx Pored kljunih vrednosti u izvetaju se prikazuju i vrednosti u takama koje su odreene zadatim intervalom u edit box-u dx
166
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja sa kljunim vrednostima u selektovanim gredama Takasti oslonac
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja u takastim osloncima Ako se meu izabranim sluajevima optereenja za kreiranje tekstualnog izvetaja u takastim osloncima nalazi i anvelopski sluaj, za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog box-a Anvelopa.
167
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja za anvelopske sluajeve optereenja Kada je check box Max/min postavljen na ukljueno stanje u izvetaju e se za svaku izabranu reakciju i anvelopski sluaj optereenja ispisivati dve vrednosti, maksimalna i minimalna. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, pomou ostalih check box-ova vri se izbor reakcija za koje se trai anvelopa. Znai, za izabrane reakcije u izvetaju e se prikazivati ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima. Napomenuemo da sve to je ovde navedeno vai i za naredbu pomou koje se generie izvetaj sa rezultatima statikog prorauna za ceo model. Ova naredba se nalazi u editoru hartije, u meniju koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja Statiki proraun.
6.17
Eksport grafikih blokova
Pored dosadanjeg eksporta bloka, u programu Tower 6 su predviene jo etiri nove vrste eksporta: Eksport vidljivog dela bloka, Eksport bloka u klipbord, Eksport vidljivog dela bloka u klipbord i Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF.
6.17.1 Eksport vidljivog dela bloka

Izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka, iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia na ovu ikonu, u projektnu dokumentaciju se eksportuje grafiki blok sa delom modela koji je trenutno vidljiv u prozoru na kome je postavljen fokus. Znai trenutno stanje zuma utie na sadraj bloka, tako da na ovaj nain moete eksportovati uveani deo modela. Kako je ova operacija relativno esta, to se ona moe postii i istovremenim pritiskom na tastere Shift i F2.
168
Kako je fokus na prozoru 2D pogled, to e izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka u projektnu dokumentaciju biti priloen zumirani deo modela iz ovog prozora
Sva pravila koja vae za eksport kompletnog sadraja prozora pomou naredbe Eksport bloka, vae i za ovu naredbu.
169
6.17.2 Eksport bloka u klipbord

Grafiki blok sa trenutnim sadrajem prozora na kome je postavljen fokus, moete prebaciti u clipboard radi kasnijeg korienja u nekom drugom programu. Za ovu namenu je predviena naredba Eksport bloka u klipbord, koja se u modulu za obradu rezultata nalazi u padajuem meniju Pomone funkcije. Takoe, naredba se moe aktivirati pomou prikazane ikone, kao i istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i F2. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na sadraj bloka, ve e se eksportovati kompletan sadraj prozora. Blok se u clipboard-u pamti kao bitmapa. Veliina i rezolucija bitmape zadaju se u dijalog box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.
Izgled dijalog box-a koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Ovo je isti dijalog box kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka. Veliina bitmape se zadaje unoenjem vrednosti u edit box-ove Broj redova i Broj kolona ili zadavanjem eljene razmere u edit box-u Razmera bloka dok se rezolucija bitmape zadaje unoenjem vrednosti u edit box Rezolucija bitmape. Primena ove naredbe je velika. Recimo ako u Word-u vrite sreivanje projektne dokumentacije, preko clipboard-a u dokument moete ubaciti i eljeni grafiki blok. Eksport bloka u clipboard moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u clipboard eksportuje selektovani grafiki blok.
170
6.17.3 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord

U clipboard se moe prebaciti i grafiki blok sa delom modela koji je trenutno prikazan u prozoru na kome je postavljen fokus. Eksport u clipboard uveanog dela modela obavlja se izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka u klipbord iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia na prikazanu ikonu. Ova naredba se moe aktivirati i istovremenim pritiskom na tastere Ctrl, Shift i F2. Sva pravila koja vae za eksport u clipboard kompletnog sadraja prozora pomou naredbe Eksport bloka u clipboard , vae i za ovu naredbu.
6.17.4 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF

Pomou naredbe Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF imate mogunost da trenutni prikaz u prozoru na kome je postavljen fokus snimite u DXF formatu ili kao bitmapu zadate rezolucije. Eksportovanje bloka e biti mogue u svakom trenutku rada sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazani neki od rezultata prorauna, ili ulazni podaci. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia preko prikazane ikone, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport bloka u .DXF format ili bitmapu Pomou radio button-a Eksport u BMP i Eksport u DXF odreuje se vrsta eksporta. U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara . aktiviranjem komandnog polja Ukoliko je izabran radio button Eksport u DXF, u donjem delu dijalog box-a nalazie se zatvorena lista Duina ACU, iz koje se biraju merne jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju bloka. Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION, mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS. Kada je izabran radio button Eksport u BMP, donji deo dijalog box-a dobija novi izgled:
171
Dijalog box za eksport bloka u bitmapu U edit box-ovima irina i Visina unose se redom irina i visina slike u pixel-ima. Ako su zadate dimenzije slike velike, moete je podeliti na proizvoljan broj delova, unoenjem vrednosti u edit box-ove Broj kolona i Broj redova. Svaki od ovih delova snima se u posebnu datoteku.
Slika podeljena na etiri dela (dve kolone i dva reda), pri emu je svaki od njih smeten u posebnu datoteku Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa zadatim imenom i ekstenzijom .bmp. Ukoliko je slika podeljena, naziv svake datoteke formira se tako to se zadatom imenu dodaju broj reda i broj kolone u kojima se dati deo slike nalazi.
172
6.17.5 Prikaz grafikih blokova

Simboli ije se dimenzije zadaju u mm na hartiji (simbol oslonca, oslobaanje uticaja u gredi, simbol indirektne grede, granini uslovi...) u eksportovanim blokovima uvek se prikazuju sa zadatom veliinom, bez obzira na razmeru u kojoj je blok eksportovan, kao i na naknadna skaliranja u editoru hartije.
6.18
Generisanje izvetaja za grupe entiteta
Pomou ove naredbe moe se na jednostavan nain kreirati kompletan izvetaj za izabrane grupe entiteta. Ovaj izvetaj moe da sadri tekstualne i grafike blokove sa rezultatima statikog prorauna, kao i tekstualne i grafike blokove sa rezultatima dimenzionisanja i to za sve vrste konstruktivnih elemenata. Izborom naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta, koja se u modulu za obradu rezultata prorauna nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta Sam postupak rada sa ovim dijalog box-om moe se podeliti na dva dela. U prvom se pomou ponuenih parametara vri izbor tekstualnih i grafikih blokova koji e se nai u izvetaju, kao i snimanje njihovog trenutnog stanja u bazu konfiguracija radi daljeg korienja. U drugom delu se kreiraju grupe entiteta i za njih vri generisanje izvetaja. Definisanje konfiguracija Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima statikog prorauna vri se u delu dijalog box-a Statiki uticaji.
173
Deo dijalog box-a za izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima statikog prorauna Moe se definisati izgled izvetaja za ploe, grede, povrinske oslonce, linijske oslonce i reakcije oslonaca. Svakom entitetu su pridruena po dva check box-a i komandna polja. Oni koji se nalaze sa leve strane imena entiteta predvieni su za rad sa tekstualnim izvetajima, dok su oni sa desne strane predvieni za rad sa grafikim blokovima. Postavljanjem na ukljueno stanje nekog od check box-ova sa leve strane, postaje dostupno i komandno polje koje se nalazi pored njega. Aktiviranjem datog komandnog polja program otvara dijalog box u kome se vri izbor uticaja koji e se nai u sastavu tekstualnog izvetaja odgovarajueg entiteta.
Dijalog box za izbor uticaja koji e se nai u sastavu tekstualnog izvetaja ploa
174 Rad sa dijalog box-ovima za tekstualne izvetaje je isti kao kod naredbe Tekstualni izvetaj, s tim to je deo za izbor sluaja optereenja i faze graenja nedostupan, s obzirom da se njihov izbor vri u osnovnom dijalog box-u naredbe. Aktiviranjem komandnih polja sa desne strane imena entiteta, otvaraju se odgovarajui dijalog box-ovi u kojima se vri izbor uticaja za generisanje grafikih blokova.
Dijalog box za izbor grafikih blokova u ploi koji e se nai u sastavu izvetaja Rad sa ovim dijalog box-ovima je isti kao kod naredbi za prikazivanje statikih uticaja u odgovarajuim entitetima. Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima dimenzionisanja vri se u dijalog box-ovima koji se otvaraju aktiviranjem odgovarajuih komandnih polja u delu Dimenzionisanje.
Dijalog box za izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima dimenzionisanja betonskih ploa
175 Nakon izbora svih grafikih i tekstualnih blokova potrebno je snimiti tekue stanje parametara , ijim se u bazu konfiguracija. Za ovu namenu je predvieno komandno polje aktiviranjem otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi zadati podaci bie snimljeni, a zadati naziv e se pojaviti u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija. U zatvorenoj listi nalazi se i konfiguracija sa imenom Default, u kojoj su svi parametri postavljeni na iskljueno stanje, tako da se njenim izborom na najbri nain mogu ponititi unete izmene. Kreiranje grupa entiteta i generisanje izvetaja Izborom komandnog polja Nivo, koji se nalazi u delu dijalog box-a Definisanje novih grupa, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box za izbor nivoa U dijalog box-u su prikazani svi nivoi koji se nalaze u modelu. Sada je potrebno da izaberete nivoe za koje elite da kreirate izvetaj i da ih aktiviranjem komandnog polja OK ubacite u listu.
176
U listu su ubaeni izabrani nivoi Izborom komandnog polja Ram, dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja ramova u prozoru Dispozicija, pri emu komandna linija dobija sledei oblik: <0 sel.> Ramovi - Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj> ): Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box ponovo otvara, a svi selektovani ramovi prikazuju u listi. Pomou komandnog polja Pomoni pogled u listu se mogu ubaciti i pomoni pogledi.
Dijalog box za izbor pomonih pogleda Grupe za koje se generie izvetaj, mogu se kreirati i selektovanjem linijskih entiteta (greda i linijskih oslonaca) sa crtea. Naime, aktiviranjem komandnog polja Linijski entiteti dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja linijskih entiteta: <0 sel.> Linijski entiteti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
177 Napomenuemo da se ne mogu kreirati grupe u kojima se istovremeno nalaze i grede i linijski oslonci, tako da e entitet koji je prvi selektovan odrediti koji e entiteti ui u selekciju. Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box ponovo otvara, a u listu se ubacuje grupa sa imenom Grupa greda ako su selektovane grede, odnosno Grupa linijskih oslonaca ako su sa crtea selektovani linijski oslonci.
Selektovanjem greda sa crtea, u listu je ubaena grupa greda U koloni Naziv u listi, zadaje se ime poglavlja u koje se ubacuje izvetaj za entitete koji pripadaju datoj grupi. Jednostavnim klikom mia preko naziva bilo koje grupe, on se selektuje i moe se promeniti unosom novog imena sa tastature. Za svaku grupu entiteta, u koloni Konfiguracija nalazi se zatvorena lista iz koje se moe izabrati bilo koja ranije snimljena konfiguracija. Znai izvetaj se ne generie za trenutno stanje parametara, ve za snimljenu konfiguraciju koja je pridruena datoj grupi entiteta. Ako se izvetaj za sve grupe generie sa istom konfiguracijom, dovoljno je da se ona dodeli jednoj grupi, a zatim da se iz padajueg menija, koji se otvara desnim klikom mia preko njenog imena, izabere naredba Dodeli svima. Na ovaj nain svim grupama bie pridruena izabrana konfiguracija.
178
Naredba za dodeljivanje iste konfiguracije svim grupama entiteta Stanje check box-a koji se nalazi na kraju svakog reda, odreuje da li e se za tu grupu entiteta generisati izvetaj. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se padajui meni sa stavkama Selektuj sve i Deselektuj sve. Njihovim izborom mogu se selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. Grupe entiteta mogu se selektovati i unoenjem njihovih rednih brojeva u edit box-u Izbor, koji se nalazi ispod liste.
Ukljueni check box-ovi oznaavaju da e se za te grupe entiteta generisati izvetaj Gore i Dole omoguena je promena redosleda grupa Pomou komandnih polja entiteta u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne preko reda u kome se nalazi grupa kojoj je potrebno promeniti poloaj u listi, a zatim aktivira odgovarajue dugme. Pomou komandnog polja Brii selektovane grupe se uklanjaju iz liste.
179
Napomenuemo da se kreirane grupe snimaju u datoteku pri snimanju modela, tako ostaju trajno zapamene za kasnije korienje. Ukoliko se u modelu nalaze faze graenja, izborom iz zatvorene liste Faze graenja odreuje se faza za koju se generie izvetaj. Izborom opcije Sve faze, izvetaj se generie za sve faze graenja. Zatvorena lista koja se nalazi u delu dijaloga Vidljivost, predviena je za izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti, sa kojim e se vriti generisanje grafikih blokova. Pored ove liste se nalaze i dve ikone. Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost u kome moete da reguliete nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Izabrano stanje vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti sve dok se ne izae iz dijalog box-a Generisanje izvetaja za grupe entiteta, kada e biti vraeno stanje vidljivosti koje je postavljeno u modulu za obradu rezultata. Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati karakteristike blokova koji se generiu. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata, tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon izlaska iz tekue naredbe. U delu dijalog box-a Optereenja vri se izbor optereenja za koja se generiu izvetaji rezultata statikog prorauna. Pored pojedinanog sluaja optereenja koji se bira iz liste, izvetaj se moe generisati i za: Sva osnovna optereenja, Sve kombinacije optereenja ili Sva optereenja.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja za generisanje izvetaja Napomenuemo da se izabrano optereenje, faza graenja i vidljivost ne snimaju u konfiguraciju, ve se pri svakom generisanju izvetaja ponovo definiu. Kada su zadati svi potrebni parametri pristupa se generisanju izvetaja. Pri tome, treba proveriti da li je za svaku od grupa u koloni Konfiguracija izabrana neka od ranije snimljenih
180 konfiguracija, jer e na osnovu nje biti generisan izvetaj, kao i da li je grupama za koje se generie izvetaj odgovarajui check box postavljen na ukljueno stanje. Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i eksportuje u projektnu dokumentaciju Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i alje na tampu Pomou check box-a Grupisati po nazivu odreuje se poloaj generisanih blokova u projektnoj dokumentaciji. Kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje program automatski svaki blok smeta u odgovarajue poglavlje. Tako e na primer blokove sa rezultatima dimenzionisanja elinih greda ubaciti u poglavlje Dimenzionisanje (elik). Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje program e za svaku grupu entiteta kreirati novo poglavlje sa imenom koje je zadato u koloni Naziv, i u njega e ubaciti sve blokove koji su generisani za entitete iz date grupe. Da bi se olakalo kreiranje konfiguracija i kontrola unetih podataka, omogueno je generisanje izvetaja i za trenutno stanje parametara. Naime, desnim klikom mia preko selektovanih grupa u listi otvara se padajui meni, iz koga se moe izabrati neka od ponuenih opcija za generisanje izvetaja.
Sadraj padajueg menija za generisanje izvetaja sa trenutnim stanjem parametara Moe se generisati ceo izvetaj ili samo neki njegov deo, na primer tekstualni izvetaj sa rezultatima statikog prorauna za ploe ili izvetaj dimenzionisanja betonskih greda. Sadraj ovog menija nije uvek isti, ve zavisi od toga koji su tekstualni i grafiki blokovi izabrani za generisanje. Tako da ukoliko npr. nisu ukljueni check box-ovi koji se odnose na dimenzionisanje, u meniju se nee nai opcije za generisanje izvetaja dimenzionisanja. Izborom neke od stavki iz menija, izvetaj se generie i prikazuje na ekranu. Napomenuemo da se izvetaji koji su generisani za trenutno stanje parametara ne mogu ubacivati u projektnu dokumentaciju. Njihova prvenstvena namena je kontrola unetih podataka pri kreiranju konfiguracija.
181
6.19
Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt
Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban fajl koji ima ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u programu (na pr. u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji podravaju isti format fajla, pre svega u Excel. Eksport u *.txt moe se izvriti iz svakog dijalog box-a u kome je omogueno kreiranje tekstualniih izvetaja, odnosno u kome se nalazi komandno polje sa prikazanom ikonom. Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se standardni dijalog box za snimanje fajlova.
Dijalog box za snimanje fajlova Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu. Pored pojedinanog eksporta tekstualnih izvetaja, omogueno je i snimanje u *.txt fajl izvetaja koji su ranije eksportovani u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je , koje je u editoru hartije postavljeno uz desnu ivicu ekrana. Naime, komandno polje neophodno je da se prvo selektuje tekstualni blok koji se eksportuje, a zatim da se aktiviranjem ovog komandnog polja izvri njegovo snimanje u *.txt fajl.
182
6.20
Kreiranje projektne dokumentacije
6.20.1 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Izbor boje pozadine selektovanog izvetaja S obzirom da projektna dokumentacija sadri veliki broj tekstualnih blokova, da bi se olakao rad sa njima omogueno je prikazivanje sadraja blokova koji su selektovani u stablu izvetaja sa posebnom bojom pozadine.
Selektovani tekstualni izvetaj je prikazan sa izabranom bojom pozadine Boja pozadine selektovanih tekstualnih izvetaja moe se promeniti pomou color box-a, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe Format hartije, u istoimenoj kartoteci.
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a, otvorio je dijalog za izbor boje
183 Definisanje margina U okviru kartoteke Margine ubaena su etiri edit box-a za unoenje proizvoljnog teksta, koji e se ispisivati u header-u, odnosno footer-u svake strane izvetaja:
Kartoteka Margine sa etiri nova edit box-a za unos teksta u header i footer Gore - Levo: - tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored leve margine
Gore - Desno: - tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored desne margine Dole - Levo: - tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored leve margine
Dole - Desno: - tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored desne margine Izborom ove ikone, koja se nalazi sa desne strane svakog od prethodno opisanih edit box-ova, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski definisanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi: #p #n #t #d Redni broj tekue strane Ukupan broj strana Trenutno vreme Tekui datum
Ubaeni programski definisani tekstovi, u edit box-u se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim slovom. Preuzimanje snimljenih konfiguracija od drugog korisnika (Import) Programom je omogueno i preuzimanje snimljenih konfiguracija sa podacima o hartiji od drugog korisnika. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Import:
184
Komandno polje Import za preuzimanje konfiguracija od drugog korisnika Izborom ovog komandnog polja otvara se novi dijalog box:
Dijalog box za import konfiguracija sa podacima o hartiji Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$har. Kada je odabrana eljena datoteka, klikom miem na komandno polje Uitaj izvrie se preuzimanje konfiguracija sa podacima o hartiju. Od tog trenutka, sve importovane konfiguracije prikazivae se u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija, i bilo koja od njih moi e da se postavi za tekuu. Ako neke od importovanih konfiguracija imaju isto ime kao i postojee konfiguracije u listi, dodae im se simbol * na kraju imena.
185
6.20.2 Komande za rad sa blokovima u stablu

Premetanje blokova Svaki novi ubaeni blok automatski se smeta na kraj grupe blokova koji su vezani za dati naslov poglavlja. Da biste mogli da izvrite rasporeivanje blokova po svojoj elji, omogueno je prebacivanje i kopiranje trenutno selektovanog bloka iz jednog poglavlja u drugo. Izborom naredbe Premetanje bloka pomou ove ikone, ili iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za premetanje i kopiranje trenutno aktivnog bloka iz jednog poglavlja u drugo U zatvorenoj listi trenutno je prikazan naziv poglavlja kome selektovani blok pripada. U sluaju da blok elite da premestite ili iskopirate u neko drugo poglavlje, potrebno je da iz zatvorene liste odaberete naziv tog poglavlja, a zatim aktivirate jednu od dve ponuene opcije: premetanje ili kopiranje bloka. Izborom radio button-a Premetanje bloka, blok e biti premeten iz poglavlja kojem je prvobitno pripadao, u poglavlje koje je izabrano iz liste, dok e u sluaju da je aktiviran radio button Kopiranje bloka, selektovani blok biti iskopiran iz jednog poglavlja u drugo, tako da e se nai u oba poglavlja. Izlaskom iz dijalog box-a na komandno polje OK, u stablu e blok biti premeten, odnosno iskopiran u zahtevano poglavlje. TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije S obzirom da se pri kreiranju projektne dokumentacije, pored tabela i crtea, esto javlja potreba za dopisivanjem raznih tekstova (naslovi, komentari, analize optereenja, itd.) omogueno je ubacivanje praznih blokova koji bi se koristili za ovu namenu. Blokovi se mogu ubacivati u projektnu dokumentaciju izborom odgovarajuih naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena poglavlja u stablu: Ubaci blok na poetak poglavlja izborom ove naredbe iz menija prazan blok su ubacuje na poetak datog poglavlja Ubaci blok na kraj poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su ubacuje na kraj datog poglavlja
186
Naredbe za ubacivanje praznog bloka na poetak, odnosno kraj poglavlja Takoe, blokovi se mogu ubacivati i aktiviranjem odgovarajuih ikona ili izborom naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena bilo kog ve ubaenog bloka. ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Ubaci blok iznad blok se ubacuje neposredno iznad selektovanog bloka ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Ubaci blok ispod blok se ubacuje neposredno ispod selektovanog bloka
Naredbe za ubacivanje praznog bloka iznad, odnosno ispod trenutno selektovanog bloka Nakon ubacivanja bloka u izvetaj pomou neke od prethodno opisanih naredbi, program e automatski otvoriti dijalog box u kome se unosi sadraj bloka:
187
Izgled dijalog box-a u kome se unosi sadraj ubaenog bloka Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i u proceduri definisanja zaglavlja tipske strane projekta. Pored mogunosti definisanja proizvoljne veliine i sadraja kolona i redova, imate mogunost i da proizvoljno selektovani tekst iz Word-a, preko clip-board-a prekopirate u sadraj ubaenog bloka.
U sadraj bloka je iz Word-a iskopirana analiza optereenja Nakon aktiviranja komandnog polja OK, sadraj ubaenog bloka pojavie se u sastavu projektne dokumentacije.
188
Sadraj ubaenog bloka Veliina ubaenih blokova je programski definisana, ali se ona moe naknadno promeniti razvlaenjem graninika koji su postavljeni na njegovim stranama.
Razvlaenjem donje ivice blok je dobio potrebnu veliinu Ubaeni tekstualni blok je potpuno ravnopravan sa ostalim grafikim i tekstualnim blokovima, tako da se nad njim mogu vriti sve programom predviene operacije (promena poloaja, brisanje, itd). U meniju koji se otvara desnim klikom preko imena ubaenog bloka u stablu nalazi se i naredba Edit ubaenog bloka. Izborom ove naredbe otvara se potpuno isti dijalog kao i pri ubacivanju bloka, tako da na ovaj nain u svakom trenutku moete editovati njegov sadraj. Napomenuemo da se ista naredba nalazi i u meniju koji se otvara desnim klikom preko sadraja ubaenog bloka.
189
Naredba za editovanje ubaenog bloka
6.20.3 Generisanje izvetaja

Generator ulaznih podataka o konstrukciji Izborom naredbe Generisanje izvetaja iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko grane stabla Ulazni podaci -> Konstrukcija, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih podataka o konstrukciji U delu dijalog box-a koji se odnosi na generisanje grafikih blokova sa geometrijom modela dodate su nove opcije: 3D prikaz - kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje za izbor su dostupni radio button-i koji se nalaze ispod njega:
190
iani Render Dispozicija ramova
- kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa ianim trodimenzionalnim modelom. - kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa renderovanim trodimenzionalnim modelom. - kada je ovaj check box postavljen na ukljueno kreirae se grafiki blok sa dispozicijom svih ramova modela.
Pored liste za izbor snimljenih konfiguracija vidljivosti nalaze se ikone pomou kojih se moe detaljno podeavati izgled grafikih blokova: Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost, u kome moete da reguliete nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije posebno. Izabrano stanje vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti samo dok se ne izae iz dijalog box-a Generator ulaznih podataka o konstrukciji. Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati karakteristike blokova koji e biti kreirani. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata, tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon izlaska iz tekue naredbe. Generator ulaznih podataka o optereenju Izborom naredbe Generisanje izvetaja iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko grane stabla Ulazni podaci -> Optereenje, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih podataka o optereenju U delu dijalog boxa Sluajevi optereenja dodat je check box Suma spoljanjih sila. Kada je on postavljen na ukljueno stanje u tablici e se pored imena svih osnovnih sluajeva optereenja ispisivati i sume zadatog optereenja u pravcu globalnih koordinatnih osa. Izuzetak predstavljaju sluajevi optereenja sa pokretnim optereenjem, seizmiki sluajevi optereenja proraunati metodom multimodalne analize i uticajne linije. Isti podaci e se ispisivati i za sve kombinacije koje u svom sastavu nemaju pokretno optereenje ili seizmiko optereenje koje je proraunato metodom multimodalne analize.
191
Tabela sluajeva optereenja sa prikazanom sumom spoljanjih sila U delu dijalog box-a Grafiki blokovi dodata je zatvorena lista za izbor ranije snimljenih konfiguracija vidljivosti, kao i ikone pomou kojih se moe detaljno podeavati izgled grafikih blokova. Rad sa ovim parametrima je isti kao i pri generisanju ulaznih podataka o konstrukciji. Opciono brisanje ve postojeih generisanih blokova pri ponovnom generisanju Prilikom generisanja izvetaja program proverava da li u projektnoj dokumentaciji postoje tekstualni ili grafiki blokovi koji su ranije generisani sa istom naredbom. Ako postoje pojavljuje se upozorenje koje korisniku prua mogunost da ove blokove izbrie iz izvetaja.
Izborom potvrdnog odgovora briu se ranije generisani blokovi, dok se izborom negativnog odgovora oni zadravaju, uz dodavanje novih blokova u dokumentaciju. Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim generisanjima blokova, tako da se upozorenje vie nee pojavljivati. Ukoliko elite da ponitite zapameni odgovor, odnosno da omoguite ponovno prikazivanje upozorenja, potrebno je da u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost (Setup-> Funkcionalnost) aktivirate komandno polje Ponitavanje automatskih odgovora.
192
6.20.4 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata

Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav projektne dokumentacije ubacite grafike blokove i tekstualne izvetaje iz drugih projekata. Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija:, nalazi se ime tekueg direktorijuma. S obzirom da se kreirana projektna dokumentacija snima u fajl koji ima isto ime kao i fajl sa ulaznim podacima i ekstenziju *.twp_d, u centralnom delu dijalog box-a su prikazani samo fajlovi sa ovom ekstenzijom, koji se nalaze u tekuem direktorijumu. Sada je potrebno da klikom mia selektujete eljeni fajl i aktivirate komandno polje Uitaj, nakon ega se otvara novi dijalog box:
Dijalog box u kome se biraju blokovi za import
193 U listi su prikazani svi grafiki blokovi i tekstualni izvetaji koji se nalaze u selektovanom fajlu. Za svaki od njih je ispisano ime, kao i naziv poglavlja kome pripada. Izbor blokova za ubacivanje u projektnu dokumentaciju vri se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na ukljueno stanje. Komandna polja u donjem delu dijalog box - a imaju sledeu namenu: Sve aktiviranjem ovog komandnog polja selektuju se svi grafiki i tekstualni blokovi u listi Nita - aktiviranjem ovog komandnog polja deselektuju se svi ranije selektovani blokovi Inverzija selekcije - aktiviranjem ovog komandnog polja selektovani blokovi se deselektuju, a neselektovani postaju selektovani. Blokovi se mogu selektovati i aktiviranjem naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja kome dati blok pripada:
Meni koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja Selektuj poglavlje - selektuju se svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju Deselektuj poglavlje - iz selekcije se iskljuuju svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju Izborom komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a svi selektovani blokovi se ubacuju u odgovarajuu granu projektne dokumentacije.
194
6.20.5 Dodavanje poglavlja

Da bi se olakalo organizovanje projektne dokumentacije, omogueno je dodavanje novih poglavlja u stablo izvetaja. Kao poslednja grana u stablu izvetaja sada se nalazi poglavlje Dodaci. Desnim klikom mia preko njega otvara se meni sa stavkom Novi direktorijum:
Desni klik mia preko naziva poglavlja Dodaci, otvara meni u kome se nalazi stavka Novi direktorijum Izborom ove stavke iz menija, otvara se dijalog u kome se zadaje ime novog poglavlja:
Aktiviranjem komandnog polja OK, u grani Dodaci bie smeteno novo poglavlje sa zadatim nazivom. Ukoliko elite da promenite ime novododatog poglavlja ili da ga obriete iz stabla, potrebno je da iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko njegovog naziva izaberete odgovarajuu naredbu.
195
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko novog poglavlja Izborom naredbe Preimenuj ponovo se otvara dijalog u kome se sada moe zadati novo ime poglavlja, dok se aktiviranjem naredbe Brii poglavlje uklanja iz dokumentacije. Ukoliko poglavlje sadri neke grafike ili tekstualne blokove, a aktivira se opcija Brii, pojavie se odgovarajue upozorenje:
Dodata poglavlja su potpuno ravnopravna sa ve postojeim poglavljima, tako da i za njih vae sve programom predviene naredbe za ubacivanje blokova (ubacivanje praznog bloka, premetanje i kopiranje blokova).
196
6.20.6 Prikaz tekstualnih izvetaja u jednoj koloni

S obzirom da program po default-u uske tekstualne izvetaje automatski prelama u vie kolona, u programu Tower 6 omogueno je da se izabere njihov prikaz u jednoj koloni. Izborom ikone Karakteristike bloka ili istoimene naredbe iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko naziva bloka u stablu, odnosno desnim klikom mia preko sadraja izvetaja, otvara se dijalog box u kome se nalazi ova opcija:
Check box Jedna kolona, pomou koga se regulie da li e tekstualni izvetaj biti prikazan u jednoj koloni Ukoliko se check box Jedna kolona postavi na ukljueno stanje, tekstualni izvetaj e biti prikazan u jednoj koloni, a ako je isti iskljuen program e tekstualni izvetaj postaviti u vie kolona.
Dva ista tekstualna izvetaja, s tim to je u dijalog box-u Karakteristike bloka prvog izvetaja iskljuen check box Jedna kolona, a u drugom je isti ukljuen
197
6.20.7 Oporavak oteenih dokumenata

U sluaju da, iz nekog razloga, doe do kvarenja dokumenata, tako da vie ne mogu da se otvore, predviena je naredba za njihovo oporavljanja uz zadravanje blokova. Naime, istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i D u modulu za obradu rezultata otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izborom potvrdnog odgovora izvrie se defragmentacija, odnosno oporavak izvetaja, dok e negativni odgovor oznaiti zatvaranje dijalog box-a bez prethodnog oporavka dokumenta. Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim pozivanjima ove naredbe, bez otvaranja dijalog box-a.

Tower6 Razlike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tower6 Razlike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tower 6

uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

3. UNOS PODATAKA ......................................................................................29 3.1

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

3.1.6 3.1.7 3.1.8

Promena i kontrola ranije unetih podataka............................................. 59

Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije.................. 66

Podeavanje parametara koje program koristi u svom radu (meni Setup) 76

Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport) ..................................... 87

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

5. PRORAUN MODELA..................................................................................95 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5

6. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ..........................................................103 6.1

Prikazivanje uticaja .......................................................................... 103

6.2 6.3 6.4 6.5 6.6

6.7 6.8 6.9 6.10 6.11

Dimenzionisanje elinih preseka ....................................................... 142

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

6.12.2 6.12.3 6.12.4 6.12.5 6.12.6 6.12.7

Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 149

6.13.1 6.13.2 6.13.3 6.13.4

6.14 6.15 6.16 6.17

Legenda za armaturu........................................................................................ 153

6.17.1 6.17.2 6.17.3 6.17.4 6.17.5

6.19. Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt ...................... 181

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Instalacija HASP License Manager-a

Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

10 Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Zadavanje segmenta polilinije sa korienjem polarnog reima crtanja

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate

Unos slobodne take kada je ukljuen OSNAP kriterijum

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Crtanje poligonalne linije

Selektovanje elemenata crtea

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Opcija Set u meniju naredbe eXtras

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost)

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Entiteti koji pripadaju grupi Krov

Entiteti koji pripadaju grupi Stubovi

Istovremeni prikaz obe grupe

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Editovanje nivoa (Edit)

Promena imena rama (Preimenuj)

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158

Oznake ramova pre auriranja indeksa

Oznake ramova posle auriranja indeksa

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.co.yu * e-mail: info@radimpex.co.yu * Tel. 011 3809-158