Uvod - Ovca Ovca ili domaa ovca (Ovis aries) je domaa ivotinja iz reda papkara, verovatno nastala domestifikacijom

muflona u predelima june i jugozapadne Azije. Ovce se uzgajaju zbog mesa, mleka i vune kao i za priplod. Ovija vuna najiroj upotrebi od svih vrsta vuna, a postupak kojim se dobija naziva se striganje (stria, ianje ovaca). Ovca u kulturi i nauci Mujak ovce naziva se ovan a mladune ovce jagnje. Naziv za meso ovce je ovetina, dok se meso mladih ovaca naziva jagnjetina. ovek ije je zanimanje uvanje ovaca naziva se ovar (pastir), dok se psi koji se koriste kao pomo u kontrolisanju stada ovaca nazivaju ovarski (pastirski) psi. Vetakom selekcijom uzgojeno je vie rasa ovarskih pasa. Kako je ovca bila jedna od kljunih domaih ivotinja tokom istorije civilizacije, ula je kao simbol u mnogo obiaja ili umetnikih dela. U nekoliko religija ovca se koristi kao rtvena ivotinja, a prisutna je i u najranijim mitologijama (poput mita o Zlatnom runu). Isus Hristos se esto naziva jagnjetom Gospodnjim. Domaa ovca je jedna od model-organizama u biologiji. Prvi uspeno kloniran sisar bila je ovca Doli, 1997. godine. carstvo: tip: klasa: red: porodica: rod: Animalia Chordata Mammalia Artiodactyla Bovidae Ovis

potporodica: Caprinae

Smetaj i higijena dranja ovaca tale za ovce tale za ovce mogu se graditi kao poluotvoreni ili potpuno zatvoreni objekti, to zavisi od naina dranja ivotinja. Naime, ovce se na veini porodinih farmi dre razmerno kratko, odnosno tokom zime i za vreme jagnjenja. Dranje ovaca u tali tokom cele godine nije uobiajeno i sprovodi se samo na nekim seoskim gazdinstvima koja se bave tovom jagnjadi. Teren za izgradnju ovarnika treba da zadovolji sve zoohigijenske i sanitarno higijenske uslove, to znai da mora biti izgraen na oceditom, suvom, po mogustvu uzdignutom mestu. Pravilan poloaj tale treba da bude u smeru istok-zapad, kako bi se na mestu koje je okrenuto prema jugu mogao organizovati prostor zatien od vetra, suv i sunan za putanje jagnjadi. Kod izgradnje ovarnika takoe treba pripaziti da objekat bude to blie mestu do kojeg se lako moe dovesti potrebna hrana. tala za dranje ovaca moe biti stariji objekat, koji ve posle manjih rekonstrukcija moe predstavljati idealan prostor za smetaj ovaca. Pri tom treba imati u vidu da ovce vole suve i prozrane tale, jer je iz prethodno iznetog oito da je vlaga njihov najvei neprijatalj. Zato stare tale u kojima smo drali krave ili svinje nisu uvek najpogodnije za dranje ovaca i treba ih na odgovarajui nain adaptirati (na primer poveanjem prozora, odnosno omoguavanjem boljih uslova provetravanja, zatim uklanjanjem mesta za vezivanje ili fiksnih pregrada boksova kojima su prethodne ivotinje bile razdvojene). Bez obzira da li se radi o izgradnji novog ili adaptaciji starog objekta, treba se u mestu boravka raspitati o uslovima koji moraju biti ispunjeni za smetaj ovaca (optina, poljoprivredna savetodavna sluba), jer svaka novogradnja ili adaptacija esto sa sobom povlai pravne sporove sa upravnim telima. U praksi gazdinstava nastoji se da objekti za ovce budu srazmerni broju ivotinja u uzgoju, pri emu njihova duina ne bi trebala biti manja od 10

metara, a obino iznosi 12 20 metara. Naime, povrina tala mora biti dovoljno prostrana, jer se na malom prostoru ovce guraju, skau na susedne jedinke i ozleuju. Osim toga, pri takvim smetajnim uslovima teko je odravati mikroklimatske prilike, koje mogu da budu uzrok razliitih zdravstvenih poremeaja. Zato je dranje optimalnog broja ivotinja po jedinici povrine (tabela), jedan od naina odravanja zoohigijenskih uslova u objektu na zadovoljavajuem nivou. U naim uslovima dranja, najprikladniji graevinski materijal za izgradnju ovarnika je uplja cigla, drvo i beton, a osnovni delovi tale su temelj, zidovi, pod, plafon, krov, vrata i prozori. Temelji tale su 80 120 cm. Izgrauju se od betona i imaju hidroizolacioni sloj radi spreavanja prodora vode. Zidovi se nastavljaju na hidroizolacioni sloj temelja i jedan su od glavnih inilaca toplotne zatite. Najee se gradi od uplje cigle, pri emu unutranja strana treba biti izmalterisana i obraena, kako bi se lake odravalo ienje i dezinfekcija. Osim toga, treba voditi rauna o odgovarajuoj izolaciji zidova radi spreavanja znojenja i poveanja vlage u objektu. U donjem delu zidovi trebaju imati pojaan termoizolacioni sloj, jer su ti delovi zidova (posebno okovi) najizloeniji zimskom prodoru hladnoe. Prelaz zidova u pod treba da bude zaobljen, jer otre ivice zadravaju najvie neistoe i pri tom ih je teko oistiti. Odreen broj uzgajivaa ovaca moe se odluiti na jeftiniju varijantu izgradnje ovarnika. U tom sluaju zidovi e se izgraditi od drveta sa odgovarajuom izolacijom izmeu dasaka. Svakako da je vek trajanja takve tale mnogo krai od zidanog objekta, ali je posebno pogodna za one ovare ije ivotinje vei deo godine provode na otvorenom.

Mikroklimatski i smetajni uslovi Ve je pomenuto da su ovce znatno otpornije na nepovoljne uslove ivotne sredine u odnosu na druge vrste domaih ivotinja. Meutim, i pored toga, pri izradi projekta ili rekonstrukciji smetajnih objekata na farmi potrebno je znaajnu panju posvetiti obezbeenju to povoljnijih ambijentalnih uslova za sve kategorije ove vrste. Mikroklimatski uslovi ispoljavaju znaajan uticaj na zdravstveno stanje ovaca, proizvodne rezultate i ukupne ekonomske efekte. U podrujima sa otrim zimama ovcama i kozama treba obezbediti dobru zatitu od padavina i vetrova i povoljne temperaturne uslove za vreme poroaja. Zbog toga je staje za ovce potrebno graditi kao zatvorene objekte i od tvrdog materijala. One moraju biti dobro osvetljene i provetravane, sa temperaturom koja u zimskom periodu ne spada ispod 5C. Optimalna temperatura u stajama za odrasle ovce iznosi 8-18C, a produktivna od 5-28C. Nia temperatura od 5C u ovim objektima deluje vrlo nepovoljno na sve kategorije, a naroito na podmladak. Optimalna temperatura u porodilitu treba da se kree od 18-22C, a produktivna od 14-28C. Optimalna temperatura za stariju jagnjad kree se od 10-18C, a produktivna od 8-28C. Odrasle ovce i koze relativno dobro podnose niske temperature, dok su jagnjad, naroito u prvim danima ivota, zbog relativno velike povrine tela i male telesne mase vrlo osetljiva. Optimalna relativna vlanost za sve kategorije ovaca iznosi 5080%. Najpovoljnija relativna vlanost za porodilite je 60%. Gornja granica podnoljive relativne vlanosti takoe za sve kategorije ovaca iznosi 85%. Iznad ove vrednosti vlanost veoma nepovoljno utie na organizam svih kategorija ovaca, a posebno na mladunad. Brzina strujanja vazduha u porodilitu treba da iznosi oko 0,1 m/s.

Ventilacija u objektima Ventilacija u objektima za smetaj ovaca treba da obezbedi da vlanost vazduha i koncentracije tetnih gasova ne prelaze maksimalno dozvoljene granice. Maksimalna dozvoljena koncentracija CO2 u vazduhu staja za ovce iznosi 3.500 ppm, NH3 (amonijak) 30 ppm i H2S (sumporvodonik)5 ppm. Odgovarajua ventilacija postie se uspostavljanjem pravilnog odnosa izmeu broja ovaca po povrini odnosno zapremini objekta, obima ventilacije i broja izmena vazduha u jednici vremena. Postavljanjem odgovarajueg broja dovodnih i odvodnih otvora za ventilaciju, njihovim pravilnim rasporedom i veliinom, moe se dovoljno efikasno reiti pitanje ventilacije u objektima i to samo na bazi prirodne ventilacije. U naim uslovima sistem vetake ventilacije pomou ventilatora obino kratko traje zbog korozivnog delovanja vodene pare i amonijaka. U takvim sluajevima, nakon ispadanja iz pogona sistema za vetaku ventilaciju, mikroklimat u objektima redovno postaje znatno nepovoljniji nego u onim objektima koji raspolau samo sa prirodnom ventilacijom. U principu sistem ventilacije treba da omogui ulazak u objekat dovoljnih koliina sveeg vazduha bez stvaranja promaje. U zimskim uslovima sistemom ventilacije u staju treba uneti 12 m3 sveeg vazduha u toku jednog asa po odraslom grlu ovih vrsta. Istovremeno treba istu zapreminu vazduha i izvesti iz staje, s tim da ne doe do znaajnijih promena temperature, vlanosti i strujanja vazduha. Osvetlenje u objektima Radi obezbeenja odgovarajueg prirodnog osvetljenja u objektima potrebno je predvideti da ukupna povrina prozora iznosi 1/20-1/25 od ukupne povrine poda u objektu. Vetako osvetljenje u objektima za ovce treba da ima intenzitet 40-60 luksa, u zavisnosti od organizacije tehnolokog procesa proizvodnje i kategorije

ivotinja. Intenzitet vetakog osvetljenja u porodilitu treba da iznosi 80-100 luksa. Gustina naseljenosti u objektima Gustina naseljenosti ovaca u objektima zavisi od rase i primenjenog sistema gajenja. Da bi se omoguili normalni uslovi za smetaj ivotinja i sporovoenje planirane tehnologije, potrebno je u objektima predvideti odgovarajue povrine poda. Za ovcu sa jagnjetom do zaluivanja potrebno obezbediti je 1,21,5 m2, za ovcu sa dva mladuneta potrebno je obezbediti 1,8 m2. Za jagnjad i jarad je potrebno obezbediti 0,25 m2, za iljead 0,6-0,8 m2, a za ovna 2,0-3,0 m2. Za jagnjad treba obezbediti 2,5 m3, za iljead 3 m3 i za ovna 4,5 m3 vazdunog prostora. Od velikog znaaja je obezbediti suvu prostirku u koliini od 0,5 do 1 kg po odraslom grlu za jedan dan. Povrina ispusta treba da je oko 2 puta vea od povrine objekta. Radi obezbeenja normalnih uslova za pravilnu ishranu svih grla u objektu potrebno je obezbediti odgovarajuu irinu pristupa jaslama. Razliiti tipovi jasala za ishranu ovaca Za jedno odraslo grlo potrebno je obezbediti 0,4-0,5 m duine jasala, za jagnje 0,2 m, za priplodni podmladak 0,25- 0,30 m, za tovnu jagnjad 0,3-0,4 m i za ovcu sa jagnjetom 0,5-0,6 m. Veliina objekata za smetaj ovaca Objekti za ovce se grade sa razliitim kapacitetom. Vei kapaciteti nisu poeljni zbog opasnosti od pojave i irenja zaraznih i parazitskih bolesti. Ovcama u objektima treba obezbediti dovoljno podne povrine i vazdunog prostora. Visina objekta za ovce kree se 2,7-3,0 m, u zavisnosti od tipa primenjene

konstrukcije i vrste leita. Kod leita u vidu duboke prostirke planira se porast nivoa za oko 0,5-0,8m. irina staja za ovce i koze sa dubokom prostirkom obino iznosi 8-10 m, a visina oko 4 m, dok duina zavisi od broja ovaca. U zavisnosti od klimatskih uslova, veliine stada, proizvodnog pravca, namene, konstrukcionog reenja i drugih faktora, proizvodni objekti na farmama za ovce se mogu razvrstati na vie naina. Kod stada, veliine 200-300 ovaca, za smetaj svih kategorije najee se koristi jedan zajedniki objekat. Njegov unutranji prostor se putem sistema ograda deli za potrebe svake pojedinane kategorije. Ovo konstrukciono reenje je uobiajeno kod individualnih porizvoaa. Kod veih farmi, kapaciteta vie hiljada ovaca, koriste se objekti koji se namenski grade za svaku kategoriju posebno. Prema osnovnoj nameni svi objekti na farmama za ovce mogu se podeliti na dve osnovne grupe: proizvodni (smetajni) i pomoni (infrastrukturni). Prema kategoriji koja je u njima smetena razlikuju se sledei proizvodni objekti: porodilita, staje za smetaj ovaca sa jagnjadima, staje za smetaj priplodnih ovnova, staje za smetaj priplodnog podmlatka, punkt za osemenjavanje ovaca, ambulanta i stacionar za leenje i objekat za muu ovaca, ako se ona vri. Porodilite Porodilite slui za jagnjenje ovaca. Gravidne ivotinje se uvode u ovaj objekat 2-3 dana pred poroaj. Posle poroaja ovce ostaju u njemu 3-5 dana, a zatim se zajedno sa mladunadima premetaju u staju za odrasle ivotinje. Kapacitet porodilita se obino proraunava za mogunost prihvatanja 20 do 30% od ukupnog broja odraslih plotkinja. Ovaj objekat je najee potpuno zatvorenog tipa i bez ispusta. Zidovi i krovna konstrukcija su po pravilu termiki izolovani. Podne povrine su najee od nabijene zemlje na koju se nastire slama ili druga prostirka. Objekat treba da poseduje dobra termika svojstva, poto su jagnjad u prvim danima ivota veoma osetljiva na niske temperature. Ventilacija u porodilitu mora biti izvedena na nain koji omoguava efikasno

provetravanje objekta bez stvaranja promaje i suvinog gubitka toplote. Unutranji prostor u objektu je podeljen na boksove za smetaj ovaca, du kojih se prua manipulativni hodnik. Poeljno je da grupe u boksovima ne budu vee od 10-12 ovaca, jer to olakava kontrolu i ishranu ivotinja. Vei broj boksova sa manjim grupama poskupljuje izgradnju objekta, ali takav pristup ima svoje opravdanje naroito kod visokoproduktivnih rasa ovaca i koza. Veoma je korisno da se iznad svakog boksa instalira nekoliko prikljunih mesta za infracrvene grejalice, koje slue za suenje i zagrevanje jagnjadi. Veliki znaaj ima mikroklima tokom jagnjenja u prvoj nedelji posle poroaja. Ovo je od posebnog znaaja za novoroenu jagnjad. Rezerve energije kod njih se brzo utroe ukoliko je okolna temperatura manja od optimalne. Kod temperatura ispod 5C i relativne vlanosti iznad 80% dolazi do poremeaja termoregulacionih mehanizama. Mnogi literaturni podaci ukazuju da se kod novoroene jagnjadi pri temperaturi ispod 5C javlja drhtanje. Starija jagnjad, takoe, jedva kompenzuju temperaturu ispod 5C. Dalje sniavanje temperature na -3 do -5C u toku 3 do 4 dana dovodi do uginua starije jagnjadi Merino rase. Visina zidova u porodilitu se kree od 2,5 do 2,7 m. Vea visina zidova i zapremina staje doprinosi stvaranju povoljnih mikroklimatskih uslova u objektu, ali oteavaju zadravanje toplote kod veoma niskih spoljnih temperatura. Duina i irina objekta su diktirani potrebnim kapacitetom.

Higijena smetaja ovaca Ovce koje u periodu hladnog vremena jako pokisnu, teko mogu sopstvenom toplotom zagrejati telo toliko da ispari voda koja se nakupila u runu. Ako se takva stanja ponavljaju, esto dolazi do poremeaja u termoregulaciji, slabljenja imunolokog sistema i pojave bolesti.

Izbor rase za uzgoj, izmeu ostalog, zavisi od geografsko-klimatskih karakteristika nekog kraja. Tako, na primer, kasno zrele primitivne ovce (pr. pramenka) dobro podnose i niske i visoke temperature vazduha, pa se uzgajaju na podrujima gde plemenite rase ovaca tee mogu preiveti. Ovce poreklom iz toplih krajeva dobro podnose duga leta i suve blage zime, ali su jako osetljive u hladnim i vlanim klimatskim podrujima, jer imaju tanku kou sa tankim slojem potkonog tkiva. Suprotno tome, rase ovaca odgajane u hladnim i vlanim uslovima (pr. Engleske mesnate rase ovaca) imaju debelu kou i debelo masno potkono tkivo koje redukuje gubitak toplote, zbog ega mogu opstati u tim krajevima. Prema tome, nije mogue bilo koju rasu izabrati za uzgoj u nekom podneblju, zbog ega se pri izradi programa uzgoja ovaca u pojedinim zemljama uzima u obzir i ova injenica.

UTICAJ VREMENSKIH PRILIKA Jak i dugotrajan vetar nepovoljno utie na veinu rasa ovaca. Po takvom vremenu ovce trae zatiena mesta i pasu u smeru vetra. U toplim, suvim i vlanim krajevima hladan vazduh koji struji s planina ovcama prua povoljan osveavajui uinak. Pre jaih padavina i ostalih naglih promena vremena, ovce pokazuju nemir i pasu vrlo intenzivno. Ovce majke ubrzano se kreu prema tali, odnosno mestima gde boravi njihova jagnjad i gde se uznemireno uju. Ostale ovce trae zatiena mesta, a ako toga nema, razmak izmeu jedinki u stadu se smanjuje, pri tom se stvaraju vee grupe u cilju zatite od vremenskih neprilika, stoje nepomino pognutih glava sve dok nevreme ne proe. Slabe kie kratkog trajanja pri temperaturi vazduha 8-12C podnose gotovo sve vrste ovaca. Jae pljuskove viestrukog ponavljanja dobro podnose ovce polugrube i grube vune, a najtee rase sa finom vunom. Ovce koje u periodu hladnog vremena jako pokisnu, teko mogu sopstvenom toplotom zagrejati telo toliko da ispari voda koja se nakupila u runu. Ako se takva stanja

ponavljaju, esto dolazi do poremeaja u termoregulaciji, slabljenja imunolokog sistema i pojave bolesti. Za razliku od navedenog, tokom vlanog i toplog vremena nakupljena voda u vuni srazmerno brzo isparava, zbog ega moe doi do odreenih promena (oteivanja) u kvalitetu vune. Zato pri izboru uzgoja ovaca sa finom vunom treba o tome voditi rauna i zatititi ih od uticaja nepovoljnog vremena (dranje u tali u periodu loeg vremena, postavljanje nadstrenica na panjacima). Previe niske, kao i previsoke temperature vazduha mogu loe uticati na proizvodnju mleka. To se moe negativno odraziti na telesni razvoj podmlatka, pa o tome treba voditi rauna pri uzgoju jagnjadi. Zato je objekat za smetaj i dranje ovaca vaan preduslov za pravilan uzgoj, jer dobro izgraen objekat omoguuje primereno zdravlje, oekivanu proizvodnu sposobnost i pravilnu organizaciju ovarske proizvodnje. Osim toga, ako elimo intenzivnu i racionalnu proizvodnju, moramo izgraditi ovarnik sa odgovarajuim tehniko-tehnolokim reenjem, koje e osigurati primernu organizaciju rada uz to manji utroak aktivnog ljudskog rada.