Home

---\\

Tipitaka

---\\

Sutta pitaka ---\\ Mahima nikya ---\\ Kontekst ove sutte

Mahima nikya 6

Prevod Branislav Kovaevi Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

1. Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Svatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaeni obrati monasima: "Monasi". -- "Da. gospodine", odgovorie monasi. Onda Blaeni ovako ree: 2. "Monasi, ivite napredujui u vrlini, napredujui u Patimokkhi, obuzdani granicama Patimokkhe, savrenog ponaanja i podruja delovanja, videi opasnost i u najmanjoj pogreci, vebajte sebe prihvativi pravila vebanja. [1] 3. Ako bi monah poeleo: 'Neka budem drag i blizak svojim saputnicima u svetakom ivotu, neka me potuju i cene', onda nek se dri pravila morala, bude predan unutranjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i ivi na osamljenom mestu."[2] 4. Ako bi monah poeleo: 'Neka budem onaj kojem poklanjaju ogrtae, hranu, prenoite i lekove', onda nek se dri pravila morala... 5. Ako bi monah poeleo: 'Neka onima koji mi poklanjaju ogrtae, hranu, prenoite i lekove takva velikodunost donese veliki plod i korist', onda nek se dri pravila morala... 6. Ako bi monah poeleo: 'Kada me se moji srodnici i sunarodnici koji su preminuli sete uma ispunjenog poverenjem, neka im to donese veliki plod i veliku dobrobit', onda neka se dri pravila morala... [3] 7. Ako bi monah poeleo: 'Neka postanem pobednik nad nezadovoljstvom i ushienjem, neka me nezadovoljstvo i ushienje ne pobede; neka ivim nadilazei nezadovoljstvo i ushienje kad god se pojave', onda neka se dri pravila morala... 8. Ako bi monah poeleo: 'Neka postanem pobednik nad strahom i strepnjom, neka me strah i strepnja ne pobede; neka ivim nadilazei strah i strepnju kad god se pojave', onda neka se dri pravila morala... 9. Ako bi monah poeleo: 'Neka postanem onaj koji moe da po elji, bez muke i potekoa, dostigne

etiri zadubljenja koja ine vii um i pruaju prijatno boravite ovde i sada', onda neka se dri pravila morala... 10. Ako bi monah poeleo: 'Neka ih dosegnem telom i boravim u onim osloboenjima koja su mirna i nematerijalna, prevazilazei oblike', onda neka se dri pravila morala... [4] 11. Ako bi monah poeleo: 'Neka sa razaranjem tri okova postanem onaj koji "ulazi u tok", onaj koji vie nije podloan patnji, ve je predodreen [za oslobaanje], hita ka probuenju', onda neka se dri pravila morala... [5] 12. Ako bi monah poeleo: 'Neka sa razaranjem tri okova i sa slabljenjem pohlepe, mrnje i obmanutosti, postanem "jednom povratnik", koji se na ovaj svet vraa samo jo jednom, da bi okonao patnju', onda neka se dri pravila morala... 13. Ako bi monah poeleo: 'Neka sa razaranjem pet niih okova sebi obezbedim spontano preporaanje [u istim boravitima] i tu dosegnem konanu nibbanu, vie se ne vrativi iz tog sveta', onda neka se dri pravila morala... [6] 14. Ako bi monah poeleo [7]: 'Neka ovladam razliitim vrstama natprirodnih moi: iz jednog se bia pretvara u mnogobrojna, a iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bia se pretvara u nevidljivo; nesmetano prolazi kroz zidove, bedeme i bregove kao kroz vazduh; uranja u zemlju i izranja kao iz vode; hoda po vodi a da je ni ne ustalasa, kao po zemlji; kree se vazduhom skrtenih nogu kao ptica na krilima, pa rukom dotie i gladi Mesec i Sunce, iako su tako moni i veliki; telesno se uzdie u svet boga Brahme', onda neka se dri pravila morala... 15. Ako bi monah poeleo: 'Neka uz pomo boanskog sluha, proienog i superiornog u odnosu na ljudski, ujem obe vrste zvukova: boanske i ljudske, bilo da su blizu ili daleko', onda neka se dri pravila morala... 16. Ako bi monah poeleo: 'Neka znam misli drugih bia, drugih osoba, obujmivi njihovu svest svojom sveu. Neka um ispunjen strau vidim kao um ispunjen strau, a um bez strasti kao um bez strasti. Neka um ispunjen mrnjom vidim kao um ispunjen mrnjom, a um bez mrnje kao um bez mrnje. Neka obmanut um vidim kao obmanut um, a neobmanut um kao neobmanut um. Neka sabran um vidim kao sabran um, a rastresen um kao rastresen um. Neka uznesen um vidim kao uznesen um, a neuznesen um kao neuznesen um. Neka inferioran um vidim kao inferioran um, a nenadmaan um kao nenadmaan um. Neka skoncentrisan um vidim kao skoncentrisan um, a neskoncentrisan um kao neskoncentrisan um. Neka osloboen um vidim kao osloboen um, a neosloboen um kao neosloboen um', onda neka se dri pravila morala... 17. Ako bi monah poeleo: 'Neka se setim mnotva prolih ivota, to jest jednog roenja, dva... pet, deset... pedeset, sto, hiljadu, sto hiljada, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona irenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i irenja kosmosa. "Tada sam se tako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doivljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga ivota. Nestavi iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doivljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga ivota. Nestavi iz tog stanja ovde, ponovo sam se pojavio onde." Neka se tako seam mnotva svojih prolih ivota u celini i do detalja', onda neka se dri pravila morala...

18. Ako bi monah poeleo: 'Neka uz pomo duhovnog oka (dibba-akkhu), proienog i superiornog u odnosu na fiziko vidim bia kako umiru i ponovo se raaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom: "Ova bia -- koja su loe postupala telom, govorom i milju, koja su klevetala plemenite, imala pogrena stanovita i postupala u skladu sa tim pogrenim stanovitima -- posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila u svetu oskudice, na loem odreditu, u niim svetovima, u istilitu. Ali neka druga bia -- koja su dobro postupala telom, govorom i milju, koja nisu klevetala plemenite, koja su imala ispravna stanovita i postupala su u skladu sa tim ispravnim stanovitima -- posle sloma tela, posle smrti, ponovo su se rodila na dobrom odreditu, na nebu." Neka tako vidim -- uz pomo boanskog vida, proienog i superiornog u odnosu na ljudski -- bia kako umiru i ponovo se raaju i vidim kako su inferiorna i superiorna, lepa i runa, srena i nesrena u skladu sa svojom kammom', onda neka se dri pravila morala... 19. Ako bi monah poeleo: 'Neka, razumevajui sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada uem i boravim u stanju osloboenosti uma, osloboenosti mudrou, koje je bez neistoa, svako od njih uklonjeno' [8], onda neka se dri pravila morala, bude predan unutranjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i ivi na osamljenom mestu. 20. Sa tim u vezi bee reeno: 'Monasi, ivite napredujui u vrlini, napredujui u Patimokkhi, obuzdani granicama Patimokkhe, savrenog ponaanja i podruja delovanja, videi opasnost i u najmanjoj pogreci, vebajte sebe prihvativi pravila vebanja'." Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog.

Beleke (Bhikkhu Bodhi) [1] MN Komentar kae da izraz sampaasl, preveden ovde sa "zaposednuti vrlinom" moe znaiti ili "savreni u vrlini" (paripuasila) ili "opremljeni vrlinom" (slasamangino). Patimokkha je kodeks monakog morala i u pali verziji sadri 227 pravila za monahe i 311 za monahinje. "Podruje" (goara) podrazumeva odgovarajue podruje za sakupljanje hrane, mada moe oznaavati i odgovarajue vladanje za monaha, njegovo dranje obeleeno vedrinom i staloenou. Kljuni termini ovoga odlomka analiziraju se u Visuddhimaggi I, 43-52. [Natrag] [2] MN Komentar: Deo koji zapoinje sa "nek se dri pravila morala" i ponavlja se u svakom od poglavlja do kraja sutte obuhvata itavo trostruko vebanje. Sintagma o pravilima morala oznaava vebanje u vioj vrlini (adhislasikkha); sintagma "predan unutranjoj smirenosti uma" oznaava vebanje u koncentraciji ili viem umu (adhiittasikkha); a sintagma "neguje uvid" ukazuje na vebanje u vioj mudrosti (adhipaasikkha). Izraz "ivi na osamljenom mestu" kombinuje poslednja dva vebanja, poto se povlaimo na usamljeno mesto da bismo razvijali smirenost i uvid. [Natrag] [3] To znai da ako se srodnici koji su se preporodili u svetu duhova ili u nekom niem svetu boanstava prisete estitih monaha sa poverenjem prema njima, tada e im to poverenje postati zasluga, zatitie ih od preporaanja u svetovima patnje i ujedno postati pozitivan uslov za dostizanje nibbane. [Natrag] [4] Ovo su etiri nematerijalna dostignua za koja je kompletnu formulu mogue pronai u MN 8.8-11, MN 25.16-19 itd. Komentar za MN objanjava "telo" kao "mentalno telo" (namakaya). [Natrag]

[5] Tri okova koja bivaju unitena ulaskom u tok su iluzija o postojanju "ja", sumnja i slepo prijanjanje za pravila i rituale, kako se to objanjava u MN 2.11. [Natrag] [6] Sem prva tri okova, "ne-povratnik" unitava i ostala dva "nia okova" ulne elje i zlovolje. "Ne-povratnik" se tako preporaa u specijalnom delu sveta Brame nazvanom ista boravita i tu okonava svoju patnju. [Natrag] [7] Pasusi 14-19 govore o est vrsta neposrednog znanja (abhia). Detaljnije videti u Visuddhimagga, pogl. XII i XIII. [Natrag] [8] Komentar za MN: U ovom odlomku "um" i "mudrost" oznaavaju koncentraciju i mudrost povezane sa plodom stanja arahanta. Koncentracija se zove "osloboenost uma" (etovimutti) zato to je on osloboen poude; mudrost se naziva "osloboenost mudrou" (paavimutti), zato to je um osloboen neznanja. Prvo je obino rezultat smirenja, a drugo uvida. Ali kada su u paru i opisani kao "bez neistoa" (anasava), tada zajedniki dolaze uklanjanjem neistoa zahvaljujui transcendentnim (lokuttara) putem arahanta. [Natrag]
15/5/2010 www.yu-budizam.com/canon/majjhima/mn006.html