Put Hristu

Ellen G. White Naslov originala:

Steps to Christ

Na vrata dvorana u kojima se raspravlja o miru kuca Onaj koga ljudi ne vide i govori: Svoj mir dajem vam! Pred vratima ljudskog srca, nadajui se da e mu se ona otvoriti i pustiti ga unutra, eka Onaj koji tiho poziva: Hajdete za mnom. Ja sam Put! I ako elite da poete za Njim, ako elite da upoznate Put, ovde - u ovoj maloj knjizi - opisani su ti kratki koraci ka Hristu. UVOD U uima mnogih jo odjekuju rei nenog poziva: Doite k meni!, poziva milostivog Spasitelja, punog ljubavi prema onima koji se udaljuju od Boga; i u srcima mnogih koji iskreno eznu da im Isus pomogne raa se namera da se vrate u Oev dom. Takvi vrlo esto pitaju kao nekad Toma: Kako emo znati put? Oeva kua naoko je vrlo daleko a put teak i neizvestan. Koji koraci vode prema domu? Naslov ove knjige govori o njenom cilju. Ona usmerava na Isusa kao na Jedinog koji moe da zadovolji potrebu ljudskog bia i korake onog koji sumnja i spotie se uputi na put mira. Onog koji ezne za pravdom i savrenstvom karaktera ona vodi korak po korak putem hrianskog ivljenja ka onoj punini blagoslova koja se moe dobiti potpunim predanjem Hristu i nepokolebljivim poverenjem u spasonosnu milost i silu Prijatelja grenika. Saveti pronaeni na njenim stranicama doneli su utehu i nadu brojnim uznemirenim ljudima i pomogli mnogim sledbenicima Uitelja da sa vie poverenja i radosti idu za svojim boanskim Voom. Nadamo se da e mnogi kojima je potrebna ista pomo uti istu vest. I neka se pokae put, lestve prema Nebu! Podsetimo se Jakova! Pun straha da ga je greh odvojio od Boga, legao je da se odmori, i usni, a to lestve stajahu na zemlji, a vrhom ticahu u nebo. Na taj nain mu je bila otkrivena veza izmeu Neba i Zemlje, a Onaj koji je stajao na vrhu zagonetnih lestava izgovorio mu je rei utehe i nade. Neka se ovo nebesko vienje ponovi u iskustvu brojnih italaca ovih stranica koje ih upuuju na put ivota. Izdavai

PSALAM 23 Gospod je pastir moj, nita mi nee nedostajati. Na zelenoj pai pase me, vodi me na tihu vodu. Duu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svojega. Da poem i dolinom sena smrtnoga, neu se bojati zla; jer si ti sa mnom; tap tvoj i palica tvoja tei me. Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim; namazao si uljem glavu moju, i aa je moja prepuna. Da, dobrota i milost tvoja pratie me u sve dane zivota mojega, i ja u nastavati u domu Gospodnjem za dugo. 1. BOJA LJUBAV PREMA OVEKU I priroda i otkrivenje svedoe nam o Bojoj ljubavi. Na nebeski Otac izvor je zivota, mudrosti i radosti. Pogledajte samo udesa i lepote prirode! Mislite o njihovoj prilagoenosti potrebama i srei ne samo oveka ve i svih zivih stvorenja! Suneva svetlost i kia, koji ozivljavaju i osvezavaju Zemlju, bregovi, mora i ravnice, sve to govori nam o Stvoriteljevoj ljubavi. Bog ispunjava svakodnevne potrebe svih svojih stvorenja. Prema prelepim reima psalmiste, Oi su svih k Tebi upravljene, i Ti im daje hranu na vreme; otvara ruku svoju, i siti svata zivo po zelji! Psalam 145,15.16. Bog je oveka stvorio savreno svetim i srenim; a prelepa Zemlja, kad je izala iz Stvoriteljeve ruke, nije pokazivala ni traga raspadanja ili senke prokletstva. Tek je prestup Bojeg zakona - zakona ljubavi - doneo nesreu i smrt. Pa ipak, i usred patnji izazvanih grehom, otkriva se Boja ljubav. Napisano je da je Bog prokleo Zemlju zbog oveka (1.Mojsijeva 3,17). Trnje i kalj, tekoe i iskuenja koji njegov ivot ispunjavaju naporima i brigama, prema Bojem planu neophodni su za njegovo uzdizanje iz propasti i izopaenja koje je doneo greh. Svet, ogrezao u grehu, nije ispunjen samo alou i bedom. I sama nam priroda upuuje poruke nade i utehe. Na kalju moe se nai cvea a trnje je prekriveno ruama. Bog je ljubav - zapisano je na svakom pupoljku koji se rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice, koje ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi nenih boja, koji u svom savrenstvu ine vazduh mirisnim, velianstveno umsko drvee, bogato razlistano i zeleno - sve to svedoi o nenom, oinskom staranju naeg Boga i o Njegovoj elji da svoju decu uini srenom.

Boja re otkriva Njegov karakter. On je sam objavio svoju neogranienu ljubav i milosre. Kad se Mojsije molio: Pokai mi slavu svoju!, Gospod je odgovorio: Uiniu da proe sve dobro moje ispred tebe! (2.Mojsijeva 33,18.19) Ovo je Njegova slava, Bog je proao ispred Mojsija i objavio: Gospod, Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom, koji uva milost hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grehe. (2.Mojsijeva 34,6.7) On je spor na gnev i obilan milosrem, jer mu je mila milost. (Jona 4,2; Mihej 7,18) Bog je povezao naa srca sa Sobom nebrojenim znacima i na nebu i na Zemlji. On se trudio da nam otkrije Sebe preko uda prirode, preko najdubljih i najnenijih zemaljskih veza koje ljudsko srce moe da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Njegovu ljubav. Iako smo dobili sve te dokaze, neprijatelj dobra tako je zaslepio um ljudi da su gledali na Boga sa strahom, zamiljajui Ga kao okrutnog i neumoljivog. Sotona je naveo ljude da zamiljaju Boga kao bie ija je osnovna osobina kruta pravda - kao okrutnog sudiju, neumoljivog i strogog poverioca. On je predstavljao Stvoritelja kao bie koje sumnjiavim okom posmatra ljude ne bi li pronaao njihove zablude i pogreke i pohodio ih svojim sudovima. Da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajui svetu beskrajnu Boju ljubav, Isus je doao da ivi meu ljudima. Boji Sin doao je sa Neba da objavi Oca. Boga niko nije video nikad: jedinorodni Sin, koji je u naruju Oevom, On ga javi. (Jovan 1,18) Niti Oca ko zna do Sin, i ako kome Sin hoe kazati. (Matej 11,27) Kad je jedan od uenika zahtevao: Pokai nam Oca!, Isus je odgovorio: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govori: pokazi nam Oca? (Jovan 14,8.9) Opisujui svoju misiju na Zemlji, Isus je rekao: Gospod me pomaza da javim jevanelje siromasima; posla me da iscelim skruene u srcu; da propovedim zarobljenima da e se otpustiti, i slepima da e progledati; da otpustim sunje. (Luka 4,18) To je On inio. On proe inei dobro i isceljujui sve koje avo bee nadvladao. (Dela 1038) Bilo je itavih sela u kojima se uzvik bola nije uo ni iz jedne kue, jer je On proao kroz njih i iscelio sve bolesnike. Njegovo delo bilo je dokaz Njegovog boanskog pomazanja. Ljubav, milosre i samilost otkrivali su se u svakom inu Njegovog ivota; Njegovo srce bilo je puno nenog sauea prema sinovima ljudskim. On je uzeo ovekovu prirodu da bi mogao da shvati ovekove potrebe. Najsiromaniji i najponieniji nisu se bojali da Mu pristupe. ak su i mala deca oseala Njegovu privlanost. Ona su volela da se penju na Njegova kolena i gledaju Njegovo misaono lice, dobroudno i puno ljubavi. Isus se nije ustezao da kae istinu, ali je to uvek inio sa ljubavlju. U svom ophoenju sa ljudima bio je vrlo taktian, pokazujui im promiljenu i ljubaznu panju. Nikad nije bio grub, nikad nije nepotrebno izgovorio neku otru re, nikad nije naneo bol osetljivoj dui. Nije osuivao ljudske slabosti. Govorio je istinu, ali uvek sa ljubavlju. igosao je licemerstvo, neverstvo i bezakonje; ali su se suze oseale u Njegovom glasu dok je izgovarao svoje otre prekore. Plakao je nad Jerusalimom, voljenim gradom, koji je odbio da primi Njega, put, istinu i ivot. Odbacili su Njega, Spasitelja, a On im je prilazio sa nenou punom saaljenja. ivot mu je bio ispunjen samoodricanjem i briljivim staranjem o drugima. Svaki ovek bio je dragocen u Njegovim oima. Iako je uvek uvao svoje boansko dostojanstvo, saginjao se sa najnenijom panjom nad svakim pripadnikom Boje porodice. U svakom oveku gledao je posrnulu duu zbog ijeg spasenja je doao. Takav karakter Hristos je otkrio u svom ivotu. Bio je to Boji karakter. Iz Oevog srca u stvari potekle su reke boanskog saaljenja, koje su se pokazale u Hristu, i izlile se na sinove ljudske. Isus, neni, milostivi Spasitelj, bio je stvarno Bog koji se javi u telu. (1.Timotiju 3,16) Da bi nas spasao, Isusje i iveo, i trpeo i umro. Postao je ovek bola, da bismo mi mogli da uzmemo uea u venoj radosti. Bog je dozvolio svom ljubljenom Sinu, punom milosti i istine, da iz svete neopisive slave doe u svet uprljan i izopaen grehom, zamraen senkom smrti i prokletstva. Dozvolio mu je da ostavi naruje Njegove ljubavi, da se odrekne oboavanja anela i pretrpi sramotu, poruge, ponienja, mrnju i smrt. Ali on bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na njemu naega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. (Isaija 53,5) Gledajte Ga u pustinji, u Getsimaniji, na krstu! Neokaljani Boji Sin uzeo je na sebe teret greha. On koji je bio jedno sa Bogom, osetio je u svojoj dui stranu razdvojenost izmeu Boga i oveka, izazvanu grehom. To je uinilo da se sa Njegovih usana otme oajni krik: Boe moj! Boe moj! Zato si me ostavio (Matej 27,46) Teret greha, svest o njegovoj strahovitoj veliini, o odvajanju od Boga - sve to slomilo je srce Bojeg Sina. Ali ta velika rtva nije prinesena da bi se u Oevom srcu probudila ljubav prema oveku, ili elja da ga spase. Ne, ne! Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao! (Jovan 3,16) Otac nas voli, ali ne zbog te velike rtve pomirenja, ve se On pobrinuo za rtvu pomirenja zato to nas voli. Hristos je posrednik preko koga je On izlio svoju beskrajnu ljubav na greni svet. Jer Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom. (2.Korinanima 5,19) Bog je trpeo sa svojim Sinom. Samrtna borba u Getsimaniji, smrt na Golgoti - bila je cena koju je srce Beskrajne ljubavi platilo za nae otkupljenje.

Isus je rekao: zato me Otac ljubi, jer ja duu svoju polaem da je opet uzmem. (Jovan 10,17) To znai: Moj Otac toliko vas je ljubio da je ak i mene jo vie zavoleo zato to sam dao svoj ivot da vas spasem. Postao sam mio svom Ocu postajui va Zemenik i Jamac, polaui svoj ivot, preuzimajui vae dugove, vae prestupe; jer mojom rtvom Bog moe da bude pravedan, a da ipak opravda onog koji veruje u Isusa! Niko osim Bojeg Sina ne bi mogao da nas otkupi; jer je Oca mogao da objavi samo Onaj koji je bio u Njegovom naruju. Samo je Onaj mogao da objavi Boju ljubav koji je upoznao njene dubine i visine. Samo beskrajna rtva koju je Hristos prineo za grenog oveka mogla je da objavi Oevu ljubav prema izgubljenom oveanstvu. Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao. On Ga nije dao da samo ivi meu ljudima, da nosi njihove grehe i umre kao rtva za njih. On Ga je poklonio grenom rodu. Hristos je morao da se poistoveti sa interesima i potrebama oveanstva. On, koji je bio jedno s Bogom, vezao se sa sinovima ljudskim vezama koje se nikada ne smeju prekinuti. Isus ne stidi se nazvati ih braom (Jevrejima 2,11) On je naa rtva, na Zastupnik, na Brat, koji i pred Oevim prestolom nosi nae oblije i koji e tokom beskrajne venosti ostati sjedinjen sa rodom koji je otkupio - i biti Sin oveiji. A sve to uinjeno je da bi ovek mogao da se podigne iz propasti i ponienja izazvanih grehom, da bi mogao da pokazuje Boju ljubav i uestvuje u radosti koju donosi svetost. Cena plaena za nae otkupljenje, beskrajna rtva koju je prineo na nebeski Otac dajui svog Sina da umre za nas, sve to trebalo bi da nas nadahne uzvienim mislima o onome to bismo mogli da postanemo u Hristu. Gledajui visinu, dubinu i irinu Oeve ljubavi prema rodu koji umire, nadahnuti apostol Jovan bio je ispunjen oboavanjem i strahopotovanjem; i ne nalazei prikladne rei da izrazi veliinu i nenost te ljubavi, pozvao je svet da je posmatra: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Boja nazovemo! (1.Jovanova 3,1) Kakvu vrednost to daje oveku! Prestup je sinove ljudske nainio sotoninim podanicima. Verom u Hristovu rtvu pomirnicu Adamovi sinovi mogu da postanu Boji sinovi. Uzimajui ljudsku prirodu Hristos je uzdigao oveanstvo. Greni ljudi dobili su priliku, da povezani sa Hristom, zaista mogu da postanu dostojni imena sinovi Bozji. Takva ljubav je neuporediva. Deca nebeskog Cara! Dragocenog li obeanja! Teme za najdublje razmiljanje! Nenadmane li ljubavi Bozje prema svetu koji Ga nije ljubio! Ova misao ima mo da ukroti duu i navede um na pokornost Bojoj volji. to vie prouavamo boanski karakter u svetlosti krsta, to jasnije otkrivamo milost, nenost i oprotenje, povezane sa nepristrasnou i pravdom; to nam jasniji postaju nebrojeni dokazi neograniene ljubavi i nenog milosra koji nadmauju enjivu ljubav majke prema zalutalom edu. 2. GRENIKU JE POTREBAN HRISTOS oveku su prilikom stvaranja bile darovane plemenite sposobnosti i dobro uravnoteen um. Bio je savren kao bie, i u savrenom skladu sa Bogom. Njegove misli bile su iste, njegovi ciljevi sveti. Ali neposlunost je izopaila njegove sposobnosti i umesto ljubavi pojavila se sebinost. Prestup je tako oslabio njegovu prirodu da se svojom silom vie nije mogao odupreti sili zla. Postao je sotonin rob i ostao bi to zauvek da se sam Bog nije umeao. Kua je nameravao da sprei plan sa kojim je Bog stvorio oveka i da Zemlju ispuni tugom i oajanjem. Hteo je da sva ta zla predstavi kao posledicu Bojeg ina stvaranja oveka. U svom bezgrenom stanju ovek je odravao radosnu vezu sa Onim u kome je sve blago premudrosti i razuma sakriveno. (Koloanima 2,3) Ali posle poinjenog greha svetost mu vie nije priinjavala radost i on je pokuao da se sakrije od Bojeg prisustva. Nepreporoeno srce i sada se nalazi u takvom stanju. Ono nije u skladu sa Bogom, niti nalazi radost u zajednici sa Njim. Grenik ne bi mogao da bude srean u Bojem prisustvu; njemu bi drutvo svetih bia bilo neugodno. Kad bi mu i bilo dozvoljeno da ue u Nebo, ono mu ne bi pruilo nikakve radosti. Duh nesebine ljubavi koji tamo vlada - svako srce sjedinjeno sa srcem Beskrajne ljubavi - ne bi naao odjeka u njegovoj dui. Njegove misli, njegovi interesi, njegove pobude, sve bi bilo suprotono onom to pokree bezgrene nebeske stanovnike. On bi bio neskladna nota u melodiji Neba. Nebo bi za njega bilo mesto muenja; on bi eznuo da se sakrije od Onog koji je svetlost i sredite radosti Neba. Bog nije samovoljno odluio da zle iskljui sa Neba: oni se sami iskljuuju svojom nepodobnou za nebesku zajednicu. Boja slava bila bi za njih oganj koji spaljuje. Oni bi radosno pozdravili unitenje, samo da se sakriju od lica Onog kojije umro da ih otkupi. Nama je nemogue da se sami izbavimo iz ponora greha u koji smo pali. Naa srca su zla i mi ih ne moemo promeniti. Ko e isto izvaditi iz neista? Niko! Jer telesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, jer se ne pokorava zakonu Bojem niti moe! (0 Jovu 14,4; Rimljanima 8,7) Obrazovanje, kultura, sluenje voljom,

ljudski napori, sve to ima svoju oblast delovanja, ali je tu bespomono. Moda se time moe postii formalna pravilnost u ponaanju, ali se ne moe promeniti srce; ne mogu se oistiti izvori ivota. Postoji sila koja deluje iznutra, novi ivot odozgo, da bi ovek mogao da se promeni, ostavi greh i postane svet. Ta sila je Hristos. Samo Njegova milost moe da pokrene zamrle sposobnosti due i privue ih Bogu, svetosti. Spasitelj je rekao: Ako se ko nanovo ne rodi, ako ne primi novo srce, nove elje, namere i pobude koje vode u novi ivot, ne moe videti carstva Bojega. (Jovan 3,3) Misao da je dovoljno razvijati samo ono dobro koje u oveku po prirodi postoji - sudbonosna je zabluda. A telesni ovek ne razume to je od Duha Bojega; jer mu se ini ludost i ne moe da razume jer treba duhovno da se razgleda. Ne udi se to ti rekoh: valja vam se nanovo roditi. (1 .Korinanima 2,14; Jovan 3,7) O Hristu je napisano: U njoj bee ivot, i ivot videlo ljudima - jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bismo se mi mogli spasti. (Jovan 1,4; Dela 4,12) Nije dovoljno osetiti Boju blagost, videti dobronamernost i oinsku nenost Njegovog karaktera. Nije dovoljno prepoznati mudrost i pravednost Njegovog zakona, razumeti da je utemeljen na venom naelu ljubavi. Apostol Pavle je sve to video kad je uskliknuo: Hvalim zakon da je dobar! Tako je dakle zakon svet i zapovest sveta i pravedna i dobra! Ali dodaje, ispunjen gorinom svoje duevne muke i oajanjem: A ja sam telesan, prodan pod greh! (Rimljanima 7,16.12.14) On je eznuo za istotom, pravednou, koju nije mogao da postigne svojom silom i zato uzvikuje: Ja nesreni ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove? (Rimllnima 7,24) Taj isti krik otimao se iz umornih srca u svim zemljama i u sva vremena. Ali svima moe se dati samo jedan jedini odgovor: Gle, Jagnje Boje koje uze na se grehe sveta! (Jovan 1,29) Boji Duh pokuavao je ovu istinu da prikae simbolino na vie naina i objasni je ljudima koji eznu da se oslobode tereta krivice. Kad je beao iz svog oinskog doma, poto je zgreio prevarivi Isava, Jakova je titalo oseanje krivice. Usamljenog i progonjenog od svega to mu je ivot inilo vrednim, njega su vie od svega muili misao i strah da ga je njegov greh odvojio od Boga, da ga je Nebo odbacilo. Obuzet alou, legao je na golu zemlju da se odmori, okruen samotnim bregovima i zvezdanim nebom iznad sebe. Dok je spavao, udna je svetlost prodrla u njegov san; i gle, sa poljane na kojoj je leao nejasni obrisi beskrajnih lestava kao da su se uzdizali sve do samih vrata Neba, punih anela koji se penju i silaze, dok iz slavnih visina odjekuje boanski glas objavljujui vest utehe i nade. Tako je Jakov upoznao Onog koji e zadovoljiti potrebe i enje njegove due - Spasitelja. Ispunjen radou i zahvalnou, gledao je pokazani put kojim on, grenik, moe da obnovi zajednicu sa Bogom. Zagonetne lestve iz njegovog sna predstavljale su Isusa, jedinog posrednika izmeu Boga i oveka. Bio je to isti simbol na koji se Hristos pozvao u razgovoru sa Natanilom, kad je rekao: Videete nebo otvoreno i anele Boje gde se penju i silaze k Sinu oveijemu. (Jovan 1,51) Odmetnuvi se, ovek se odvojio od Boga; Zemlja je bila odseena od Neba. Preko provalije koja ih je razdvajala nije se moglo uspostaviti zajednitvo. Ali preko Hrista Zemlja je ponovo povezana sa Nebom. Svojim zaslugama Hristos je premostio provaliju koju je napravio greh, tako da aneoski pomonici mogu da odravaju vezu sa ljudima. Hristos je povezao grenog oveka, slabog i bespomonog, sa Izvorom beskrajne sile. Ali uzalud svi ljudski snovi o napretku, uzalud svi napori da se oveanstvo uzdigne, ako se zanemaruje jedini Izvor nade i pomoi grenom rodu. Svaki dobri dar i svaki poklon savreni (Jakov 1,17) dolazi od Boga. Bez njega nema pravog savrenstva karaktera. A jedini put Bogu je Hristos! On kae: Ja sam put i istina i ivot; niko nee doi k Ocu do kroza me! (Jovan 14,6) Boje srce ezne za svojom decom na Zemlji ljubavlju koja je jaa od smrti. Dajui svog Sina, On nam je u tom jednom daru darovao celo Nebo. Spasiteljev ivot i smrt i posredovanje, sluba anela, molitve Duha, i iznad svega, delovanje Oca preko svih, stalno uestvovanje nebeskih bia - sve to stavljeno je u slubu ovekovog otkupljenja. O, razmiljajmo o udesnoj rtvi koja je prinesena za nas! Pokuajmo da procenimo trud i energiju koju Nebo ulae da bi ponovo zadobilo izgubljene i vratilo ih u Oev dom! Snaniji podsticaji i monija sredstva nikad se ne bi mogli pokrenuti; nepojmljiva nagrada onome koji ini dobro, radosti Neba, drutvo anela, zajednica i ljubav Boga i Njegovog Sina, usavravanje i razvijanje svih naih sposobnosti u toku venih vremena - zar to nisu dovoljno snani podsticaji i ohrabrenja koji nas mogu pokrenuti da svoja srca predamo u dragovoljnu slubu svom Stvoritelju i Otkupitelju? A s druge strane, Boja re iznosi nam osudu koju je Bog izrekao protiv greha, neizbenu kaznu, propadanje naeg karaktera i konano unitenje, kao opomenu da ne sluimo sotoni.

Zar neemo ceniti Boju milost? ta bi On jo mogao da uini? Uspostavimo pravilan odnos sa Onim koji nas je ljubio udesnom ljubavlju. Posluimo se sredstvima koja nam je stavio na raspolaganje da bismo mogli da se preobrazimo u Njegovo oblije, ponovo uspostavimo zajednicu sa anelima koji nam slue i obnovimo sklad i vezu sa Ocem i sa Sinom. 3. POKAJANJE Kako ovek moe da bude prav pred Bogom? Kako grenik moe da postane pravedan? Samo Hristos moe da nas dovede u sklad sa svetou; ali kako doi Hristu? Mnogi postavljaju ono isto pitanje koje je postavilo mnotvo na Dan Duhova, kad je, osvedoeno u svoju grenost, uzviknulo: ta emo initi? Prva re u Petrovom odgovoru bila je: Pokajte se! (Dela 2,38.) Drugom prilikom, ubrzo posle toga, rekao je: Pokajte se, dakle, i obratite se da se oistite od greha svojih! (Dela 3,19) U pokajanje zbog greha ukljueno je i odvajanje od njega. Mi neemo odbaciti greh ako ne uvidimo njegovu izopaenost; sve dok se nae srce ne odrekne greha, u naem ivotu nee biti nikakve stvarne promene. Mnogi ne uspevaju da spoznaju pravu prirodu pokajanja. Oni ale to su greili i naoko se ak menjaju, ali samo zato to se boje da e zbog svojih zlih dela morati da trpe. To nije pokajanje u biblijskom smislu. Oni se ale na patnje umesto na greh. Takav je bio i Isavov bol kad je shvatio da je zauvek izgubio prvenatvo. Valam, prestravljen od anela koji je stajao na njegovom putu sa isukanim maem, priznao je svoju krivicu da ne izgubi ivot; ali tu nije bilo istinskog kajanja zbog greha, nije bilo promene namera, nije se pojavila odvratnost prema zlu. Juda Iskariotski uzviknuo je poto je izdao svog Gospoda: Ja sagreih to izdadoh krv pravu! (Matej 27,4) Priznanje se otelo njegovoj grenoj dui pod nepodnoljivim pritiskom savesti o krivici i u stranom oekivanju osude. Posledice koje su mu pretile ispunjavale su ga uasom, ali u njegovoj dui nije bilo duboke alosti koja slama srce, nije alio to je izdao neokaljanog Bojeg Sina i to se odrekao Sveca Izrailjevog. Dok je podnosio Boje kazne, faraon je priznavao svoj greh da bi izbegao dalje kanjavanje, ali je nastavljao da prkosi Nebu im bi zla bila zaustavljena. Svi ovi jadikovali su zbog posledica greha, ali ih nije obuzimala alost zbog samog greha. Kad se srce pokori uticaju Bojeg Duha, savest se budi, i grenik raspoznaje poneto od dubine i svetosti Bojeg Svetog Zakona, koji je temelj Njegove vladavine i na Nebu i na Zemlji. Videlo istinito koje obasjava svakoga oveka koji dolazi na svet (Jovan 1,9) rasvetljava tajne odaje due, i sakrivena dela tame izlaze na videlo. Osvedoenje obuzima um i srce. Grenik postaje svestan Boje pravednosti i osea uas da se pod teretom svoje krivice i poronosti pojavi pred Onim koji ispituje srca. On vidi Boju ljubav, lepotu svetosti, radost istote; ezne da bude oien i dostojan veze sa Nebom. Davidova molitva posle pada pokazuje kako izgleda prava alost zbog greha. Njegovo pokajanje bilo je iskreno i duboko. U molitvi nije ulagao napor da umanji svoju krivicu; nije izraavao elju da izbegne kaznu koja mu je pretila. David je uvideo veliinu svog prestupa; shvatio je da je ukaljao svoju duu; gnuao se svoga greha. Nije se molio samo za oprotenje ve za oienje srca. eznuo je za radou svetosti - za obnavljanjem sklada i zajednice sa Bogom. Ovako je progovorio:

Blago oveku, kojemu je oprotena krivica, kojemu je greh pokriven. Blago oveku kojemu Gospod ne prima greha i u ijem srcu nema lukavstva Psalam 32,1.2.

Smiluj se na me Boze,

po milosti svojoj, oisti bezakonje moje. ... Pokropi me isopom, i oistiu se; umij me, i biu belji od snega. ... Uini mi Boe isto srce, i duh prav ponovi u meni. Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, I Svetog Duha svojega nemoj uzeti od mene. Vrati mi radost spasenja svojega, i duh vladalaki neka me potkrepi. ... Izbavi me od krvi, Boe, Boe, Spasitelju moj, i jezik e moj glasiti pravdu Tvoju. Psalam 51,1-14. Pokajanje kao to je ovo nadmauje nau mo, mi ne moemo da ga postignemo, ve ga dobijamo jedino od Hrista, koji se uzdigao u visine i dao dare ljudima. Upravo ovde mnogi gree i zato ne dobijaju pomo koju Hristos eli da im da. Oni misle da ne mogu da pristupe Hristu ako se prvo ne pokaju i da ih pokajanje priprema za oprotenje greha. Istina je da pokajanje prethodi oprotenju greha; jer samo slomljeno i skrueno srce osea potrebu za Spasiteljem. Ali, mora li grenik da eka na pokajanje da bi tek onda mogao da doe Isusu? Sme li pokajanje da se podie kao prepreka izmeu grenika i Spasitelja? Biblija ne ui da grenik mora da se pokaje pre nego to poslua Hristov poziv: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti! (Matej 11,28) Sila koja dolazi od Hrista vodi pravom pokajanju. Petar je ovo objasnio Jevrejima kad je rekao: Ovoga Bog desnicom svojom uzvisi za Poglavara i Spasa, da da Izrailju pokajanje i oprotenje greha. (Dela 5,31) Mi se ne moemo pokajati bez Hristovog Duha koji budi nau savest kao to ni oprotenje ne moemo dobiti bez Hrista. Hristos je izvor svake dobre pobude. On jedini moe u srce da usadi neprijateljstvo prema grehu. Svaka elja za istinom i istotom, svako osvedoenje u nau sopstvenu grenost, dokaz je da Njegov Duh deluje na naa srca. Isus je rekao: I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi. (Jovan 12,32) Hristos mora da se otkrije greniku kao Spasitelj koji umire za grehe sveta; i dok gledamo Boje Jagnje na krstu na Golgoti, tajna otkupljenja poinje da se otkriva naem umu i Boja dobrota poinje da nas vodi na pokajanje. Umirui za grenike, Hristos je pokazao nepojmljivu ljubav; i dok grenik posmatra tu ljubav, ona omekava njegovo srce, utie na um i ini ga krotkim. Istina je da se neki put ljudi postide svojih grenih puteva i odbacuju neke svoje zle navike i pre nego to postanu svesni da su privueni Hristu. Ali kad god ljudi pokuavaju da se poprave sa iskrenom elom da ine dobro, pokree ih Hristova sila. Na njih deluje uticaj kojeg nisu ni svesni, savest se budi, i u ivotu dolazi do vidljive promene. I kad ih Hristos privue da gledaju Njegov krst, da posmatraju Onog kojeg su njihovi gresi prikovali, tada se zapovesti upisuju u njihovu savest. Otkriva im se sva zloa njihovog ivota, greh koji se duboko ukorenio u njihovu duu. Poinju da razumevaju poneto od Hristove pravednosti i uzvikuju: ta je onda greh kad je bila potrebna takva rtva za otkupljenje njegovih robova? Zar je stvarno bila potrebna sva ta ljubav, sve to trpljenje, sve to ponienje, da mi ne poginemo ve da imamo ivot veni? Grenik moe da se odupre toj ljubavi, moe da odbije mogunost da bude privuen Hristu; ali ako se ne bude opirao, Isus e ga privui; poznavanje plana spasenja dovee ga do podnoja krsta, punog pokajanja zbog grehova koji su prouzrokovali patnje dragog Bojeg Sina.

Isti boanski um koji deluje u prirodi obraa se i srcima ljudi, budei u njima neizrecivu enju za onim to nemaju. Ono to je na svetu ne moe da zadovolji njihovu enju. Boji Duh preklinje ih da tee za onim to jedino moe dati mir i odmor - za Hristovom milou i radou svetosti. Sluei se i vidljivim i nevidljivim uticajima, na Spasitelj stalno radi da um ljudi obrati od grenih uivanja, koja ne site, ka neizmernim blagoslovima koje mogu da dobiju u Njemu. Svi koji uzaludno pokuavaju da piju iz razvaljenih studenaca ovog sveta primaju boansko obavetenje: I ko je edan neka doe, i ko hoe, neka uzme vodu ivota zabadava! (Otkrivenje 22,17) Ti koji u srcu ezne za neim boljim od onog to ovaj svet moe da ti prui, prepoznaj tu enju kao Boju poruku tvojoj dui! Moli Ga da ti daruje pokajanje, da ti otkrije Hrista u svoj Njegovoj neizmernoj ljubavi, u svoj Njegovoj savrenoj istoti! U Spasiteljevom ivotu naela Bojeg zakona - ljubav prema Bogu i prema blinjemu - dobila su savreni izraz. Dobroinstvo, nesebina ljubav - sainjavali su Njegov ivot. I tek kad posmatramo Njega, kad svetlost sa naeg Spasitelja i nas obasja, tada vidimo grenost svojih srca. Mi moemo laskati sebi, kao to je to inio Nikodim, da nam je ivot poten, moralni lik besprekoran, i misliti da ne moramo da ponizimo svoja srca pred Bogom kao obini grenici; ali kad nas obasja Hristova svetlost, videemo da smo neisti, shvatiemo da su nae pobude sebine, da je neprijateljstvo prema Bogu ukaljalo svako nae delo. Tada emo shvatiti da je naa pravda kao prljava haljina, da nas jedino Hristova krv moe oistiti od prljavtine greha i obnoviti nae srce prema Njegovom obliju. Kad samo jedan zrak Boje slave, jedna varnica Hristove istote prodre u duu, ona sa bolnom jasnoom otkriva svaku runu mrlju i ogoljava rugobu i poronost ljudskog karaktera. Ona ini vidljivim neposveene elje, nevernost srca i neistotu usana. Greniku se njegovi verolomni pokuaji da Boji zakon proglasi nevaeim pokazuju u pravoj svetlosti, i njegov duh dirnut je i potiten pod prodornim uticajem Bojeg Duha. On se gnua samog sebe gledajui isti, neukaljani Hristov karakter. Kad je prorok Danilo ugledao slavu koja je obavijala nebeskog vesnika koji mu je bio poslan, proelo ga je oseanje slabosti i nesavrenosti. Opisujui delovanje tog predivnog prizora, kae: I ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage! (Danilo 10,8) ovek, ovako dirnut, omrznue svoju sebinost, gnuae se svog samoljublja, i teie pod uticajem Hristove pravednosti za istotom srca, koja je u skladu sa Bojim zakonom i Hristovim karakterom. Pavle kae da je po pravdi zakonskoj - ako se uzme u obzir samo formalno ispunjavanje propisa - bio bez mane (Filibljanima 3,6); ali kad je upoznao duhovni karakter Zakona, shvatio je da je grenik. Prema slovu Zakona, onako kako ga ljudi primenjuju u ivotu, Pavle se uzdravao od greha; ali kad je upoznao dubinu svetih pravila Zakona, i video sebe onako kako ga Bog gleda, ponizno se poklonio i priznao svoju krivicu. Rekao je: A ja ivljah nekad bez zakona; a kad doe zapovest, onda greh oive, a ja umreh. (Rimljanima 7,9.10) Kad je shvatio duhovnu prirodu Zakona, greh se pojavio u svoj svojoj odvratnosti, i njegove oholosti nestalo je. Bog ne smatra sve grehe jednako velikim; postoje stepeni krivice po Njegovoj oceni, isto kao i po ovekovoj oceni; ali ma kako beznaajan ovaj ili onaj zao in moe da izgleda u ljudskim oima, ni jedan jedini greh nije mali pred Bogom. Ljudski sudovi su pristrasni, nesavreni, ali Bog sve ocenjuje onako kako stvarno jeste. Pijanicu preziru i kau da ga njegov greh iskljuuje iz Neba; dok oholost, sebinost i zavist esto prolaze bez ukora. Meutim, ti gresi naroito su mrski Bogu zato to se suprote dobroti Njegovog karaktera, atmosferi nesebine ljubavi koja vlada u bezgrenom svemiru. Onaj koji padne u neki teki greh moe da oseti svoju sramotu i bedu i potrebu za Hristovom milou; ali oholost ne osea nikakve potrebe i tako se srce zatvara pred Hristom i beskrajnim blagoslovima koje On donosi. Jadni carinik koji se molio: Boe, milostiv budi meni grenome! (Luka 18,13), smatrao je sebe vrlo pokvarenim ovekom, a i drugi su ga gledali istim oima; ali on je osetio svoju potrebu, i sa svojim teretom krivice i sramote doao pred Boga, traei Njegovu milost. On je otvorio svoje srce milostivom uticaju Bojeg Duha da Ga oslobodi sile greha. Farisejeva hvalisava, samodopadljiva molitva pokazivala je da je njegovo srce zatvoreno za uticaj Svetog Duha. Udaljivi se od Boga, nije ni oseao svoju pokvarenost nasuprot savrenstvu boanske svetosti. Nije oseao nikakvu potrebu, i nita nije ni primio. Kad uvidite svoju grenost, ne ekajte da se popravite. Koliko ima onih koji misle da nisu dovoljno dobri da dou Hristu! Oekujete li da ete se popraviti svojim sopstvenim naporima? Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju ili ris are svoje? Moete li vi initi dobro nauivi se initi zlo? (Jeremija 13,23) Nama moe da pomogne samo Bog. Mi ne treba da ekamo na vre osvedoenje, na bolje prilike, na svetiji karakter. Mi sami nita ne moemo uiniti. Moramo da doemo Hristu upravo onakvi kakvi jesmo. Ali neka se niko ne vara mislei da e Bog u svojoj velikoj ljubavi i milosru ipak spasti ak i one koji su

odbacili Njegovu milost. Neizmerna teina greha moe da se proceni jedino u svetlosti krsta. Kad ljudi tvrde da je sigurno Bog isuvie dobar da bi odbacio grenika, usmerite im pogled na Golgotu! Upravo zato to nije postojao drugi nain da se ovek spase, zato to bez ove rtve ljudski rod nije mogao utei od sramotne sile greha i ponovo uspostaviti zajednicu sa svetim biima, zato to mu je bilo nemogue da ponovo uzme uea u duhovnom ivotu - upravo zato Hristos je preuzeo na sebe krivicu neposlunih i trpeo umesto grenika. Ljubav i patnja i smrt Bojeg Sina - sve to svedoi o strahovitoj veliini greha i objavljuje da nema osloboenja od njegove moi, ni nade u bolji ivot, osim u pokoravanju sebe Hristu. Nepokajani se ponekad izgovaraju govorei o onima koji misle da su hriani: I ja sam isto toliko dobar koliko i oni. Oni u ponaanju ne pokazuju nita vie samoodricanja, trezvenosti ili budnosti od mene. I njima su draga uivanja i popustljivost prema grehu kao i meni! I tako se oni slue manama drugih kao izgovorom za svoje sopstveno zanemarivanje dunosti. Ali gresi i mane drugih nikog ne opravdavaju, jer nam Gospod kao uzor nije dao grene ljude. Neokaljani Boji Sin nam je primer i trebalo bi da upravo oni koji se tue na nepravian ivot takozvanih hriana ive boljim ivotom i prue plemenitiji primer. Ako su njihova shvatanja o tome ta hrianin mora da ini tako uzviena, nije li onda njihov greh vei? Oni znaju ta je pravo a ipak to ne ine. uvajte se oklevanja! Ne odgaajte odluku da odbacite svoje grehe i da Isusovom pomoi oistite svoje srce! Hiljade i hiljade upravo su ovde pogreile i ostale izgubljene za venost. Ne elim da troim mnogo rei raspravljajui o kratkoi i nesigurnosti ivota; ali se strahovita opasnost - opasnost koja se dovoljno ne shvata krije u oklevanju da se pokorimo preklinjuem glasu Bojeg Svetog Duha i tako ostanemo u grehu; jer oklevanje upravo to znai. Grehu, ma kako ga neznatnim drali, moemo poputati samo rizikujui da budemo izgubljeni za venost. Ono to ne savladamo, savladae nas i izazvati nau propast. Adam i Eva ubedili su sebe da tako neznatan in kao to je uzimanje zabranjenog ploda ne moe imati tako strahovite posledice kao to je Bog objavio. Ali taj neznatni in bio je prestup Bojeg nepromenljivog i svetog Zakona, koji je odvojio oveka od Boga i otvorio ustave smrti i neiskazanoj patnji da preplave na svet. Iz veka u vek sa nae Zemlje uzdizali su se stalni krici bola i sva stvorenja zajedniki su uzdisala i bolno patila od posledica ovekove neposlunosti. I samo nebo osealo je uticaj njegove pobune protiv Boga. Golgota stoji kao spomenik divne rtve kojom je morao da se okaje prestup boanskog Zakona. Ne smatrajmo greh neim neznatnim! Svaki prestup, svako zanemarivanje ili odbacivanje Hristove milosti, ostavlja na nama svoje posledice; ono otvrdnjava srce, slabi volju, otupljuje um i ne samo to nas ini manje spremnim ve i manje sposobnim da posluamo nene pozive Bojeg Svetog Duha. Mnogi umiruju probuenu savest milju da mogu da se vrate sa svog zlog puta kad god to zaele, da mogu da se igraju sa pozivima milosti a ipak ostanu trajno osetljivi prema njihovom uticaju. Oni misle, iako su prkosili Duhu milosti, iako su svoj uticaj stavili u sotoninu slubu, da e ipak moi da promene smer svog ivota u asu strane krize. Ali to nije tako lako ostvariti. Iskustva i vaspitanje u toku celog ivota tako su temeljno oblikovali karakter da tada samo retki poele da budu slini Isusu. ak i samo jedna mana u karakteru, samo jedna grena elja, ako se uporno gaji, na kraju e ponititi sav uticaj Jevanelja. Svako poputanje grehu pojaava odbojnost due prema Bogu. ovek koji je uporan u svom neverstvu, koji je tupo ravnoduan grema boanskoj istini, samo anje ono to je sam posejao. U celoj Bibliji nema stranije opomene protiv igranja sa zlom od rei mudrog oveka da e se grenik u ua greha svojih zaplesti. (Prie 5,22) Hristos je spreman da nas oslobodi greha, ali nas na to ne primorava; i ako je stalnim prestupanjem naa volja potpuno potinjena zlu i mi ne elimo da se oslobodimo, ako ne elimo da prihvatimo Njegovu milost, ta bi On jo mogao da uini? Mi smo sami sebe upropastili svojim namernim odbacivanjem Njegove ljubavi. Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja! Danas ako glas njegov ujete, ne budite drvenastih srca! (2.Korinanima 6,2; Jevrejima 3,7.8) ovek gleda to je na oima, a Gospod gleda na srce (1.Samuilova 16,7) - ljudsko srce, ispunjeno protivrenim oseanjima radosti i tuge, nemirno, jogunasto srce, u kome ima toliko prljavtine i prevare. On zna njegove pobude, njegove prave namere i ciljeve. Poite Njemu sa svojom ukaljanom duom, onakvom kakva je! Kao psalmista otvorite sve njene zakutke svevideem oku i uzviknite: Okuaj me, Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put veni! (Psalam 139,23. 24) Mnogi prihvataju samo intelektualnu religiju, samo formu pobonosti koja ne trai ienje srca. Neka vaa molitva bude: Uini mi, Boe, isto srce, i duh prav ponovi u meni! (Psalam 51,10) Budite poteni prema sebi! Budite isto tako ozbiljni, isto tako istrajni kao da je va prolazni ivot u pitanju! To je pitanje koje se mora reiti izmeu Boga i vas, i to za venost. Ako nemate nieg drugog osim lane nade, srljate u sigurnu propast.

Prouavajte Boju re sa molitvom. Ta Re iznosi vam u Bojem zakonu i u Hristovom ivotu velika naela svetosti, bez kojih niko nee videti Gospoda. (Jevrejima 12,14) Ona osvedoava u greh; ona jasno otkriva put spasenja. Posluajte je kao Boji glas koji se obraa vama. Kad budete uvideli svu strahotu greha, kad budete upoznali svoje pravo stanje, nemojte se predavati oajanju! Hristos je doao da spase upravo grenike. Ne moramo mi izmiriti Boga sa sobom, ve - o udesne li ljubavi! - sam Bog u Hristu svet pomiri sa sobom. (2.Korinanima 5,19) On svojom nenom ljubavlju poziva sebi svoju zalutalu decu. Nijedan zemaljski roditelj ne bi mogao da bude toliko strpljiv prema manama i pogrekama svoje dece kao to je to Bog prema onima koji ele spasenje. Nijedne ljudske usne nikad se nisu nenije obraale odlutalom kao Njegove. Sva Njegova obeanja, sve Njegove opomene, samo su uzdasi neizrecive ljubavi. Kad vas sotona bude uveravao da ste veliki grenik, pogledajte prema svom otkupitelju i govorite o Njegovim zaslugama. Gledanje u Njegovu svetlost e vam pomoi. Priznajte svoj greh, ali recite neprijatelju da Hristos Isus doe na svet da spase grenike (1. Timotiju 1,15) i da i vi moete biti spaseni Njegovom nenadmanom ljubavlju. Isus je Simonu postavio pitanje o dvojici dunika. Jedan je dugovao svom gospodaru mali iznos, a drugi vrlo veliki; ali on je oprostio obojici. Hristos je upitao Simona koji e dunik vie voleti svoga gospodara. Simon je odgovorio: Mislim onaj kome najvie pokloni! (Luka 7,43) Mi smo bili veliki grenici, ali Hristos je umro da bi nama moglo biti oproteno. Bilo je dovoljno da svom ocu u nau korist iznese zasluge svoje rtve. Oni kojima je najvie oprostio ljubie Ga najvie i stajae najblie Njegovom prestolu da Ga slave zbog Njegove velike ljubavi i neizmerne rtve. Upravo kad najpotpunije shvatimo Boju ljubav, najbolje uviamo i zloudnost greha. Kad vidimo duinu lestava koje su nam sputene, kad bar delimino spoznamo veliinu rtve koju je Hristos uinio radi nas, tada e nenost i skruenost omekati i nae srce. Molimo vas... da ne primite uzalud blagodat Boziju. Jer on govori: u vreme najbolje posluah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sadje vreme najbolje, evo sadje dan spasenja! (2. Korinanima. 6,1.2) 4. PRIZNANJE Ko krije prestupe svoje, nee biti srean; a ko priznaje i ostavlja, dobie milost. (Prie 28,13) Uslovi za dobijanje Boje milosti jednostavni su, pravedni i razumni. Gospod ne zahteva od nas da se izlaemo mukama da bismo dobili oprotenje greha. Ne moramo da odlazimo na duga i zamorna hodoaa, ili obavljamo muna ispatanja da bismo sebe preporuili nebeskom Bogu ili okajali svoje prestupe, nego onaj koji priznaje i ostavlja svoj greh dobija milost. Apostol kae: Ispovedajte, dakle, jedan drugome grehe, i molite se Bogu jedan za drugoga, da ozdravljate. (Jakov 5,16) Priznajte svoje grehe Bogu, koji vam jedini moe oprostiti, a svoje pogreke jedan drugome. Ako ste uvredili svog prijatelja ili suseda, treba da priznate svoju krivicu, a njegova dunost je da vam od srca oprosti. Zatim treba da potraite oprotenje i od Boga jer je brat kojeg ste povredili Boje vlasnitvo, pa ste ranjavajui njega zgreili i njegovom Stvoritelju i Otkupitelju. Taj sluaj iznosi se pred jedinog pravog Posrednika, naeg velikog Svetenika, koji je u svaemu iskuan kao i mi, osim greha, koji saosea s naim slabostima (Jevrejima 4,15) i moe nas oistiti od svakog traga bezakonja. Oni koji se nisu ponizili pred Bogom priznanjem svoje krivice, nisu ispunili ni prvi uslov da budu primljeni. Ako se nismo istinski i neopozivo pokajali, ako u dubokoj poniznosti i skruenosti srca nismo priznali svoje

10

grehe, grozei se svog bezakonja, mi nikad nismo stvarno traili oprotenje greha; a ako nikad nismo traili mir sa Bogom, nismo ga nikada ni dobili. Jedini razlog to nismo primili oprotenje prolih greha jeste naa nespremnost da ponizimo svoje srce i ispunimo uslove Rei istine. O tome su nam data izriita uputstva. Priznanje greha, bilo javnih ili tajnih, mora se izneti iz srca i jasno iskazati. Ono ne sme biti iznueno od grenika. Ono se ne sme dati olako i nepromiljeno, niti se sme na silu traiti od onih koji nisu svesni odvratne prirode greha. Priznanje, poteklo iz dubine due, nai e svoj put do Boga punog beskrajne samilosti. Psalmista kae: Gospod je blizu onnh koji su skruena srca i pomae onoma koji su smerna duha. (Psalam 34,18) Pravo priznanje uvek je izriito i odnosi se na odreene grehe. Oni su ponekad takve prirode da se mogu priznati samo Bogu; ili su to zla dela koja se moraju priznati onima koji su zbog njih pretrpeli tetu; ili to mogu biti javni gresi koji se moraju javno priznati. Sva priznanja moraju biti jasna i potpuna, moramo priznati upravo one grehe za koje smo krivi. U Samuilove dane Izrailjci su odlutali od Boga. Trpeli su posledice greha zato to su izgubili svoju veru u Boga, svoju sposobnost da vide Njegovu silu i mudrost u upravljanju narodom, kao i poverenje u Njegovu sposobnost da brani i odbrani svoje delo. Odbacili su velikog Vladara svemira i zaeleli da imaju isti oblik vladavine kao i okolni narodi. Pre nego to su stekli mir, dali su ovo odreeno priznanje: Dodasmo k svim gresima svojim zlo itui sebi cara! (1.Samuilova 12,19) Morali su da priznaju upravo onaj greh za koji su bili krivi. Njihova nezahvalnost titala ih je i odvajala od Boga. Bog ne moe da primi priznanje bez iskrenog pokajanja i promene. Moraju se videti odlune promene u ivotu; sve to vrea Boga mora biti odbaeno. To e biti posledica istinske alosti zbog greha. Delo koje mi sami moramo da obavimo jasno nam je otkriveno: Umijte se, oistite se, uklonite zlou dela svojih ispred oiju mojih, prestanite zlo initi. Uite se dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenoga, dajite pravicu siroti, branite udovicu. (Isaija 1,16.17) I (ako) vrati bezbonik zalog, i vrati to je oteo, i stane hoditi po uredbama ivotnim ne inei bezakonja, doista e biti iv, nee umreti. (Jezekilj 33,15) Govorei o plodu pokajanja Pavle kae: Jer, gle, ovo samo to se po Bogu oalostiste, koliko uini staranje meu vama? Kakovo pravdanje, kakvu nepovoljnost, kakav strah, kakvu elju, kakvu revnost, kakvu osvetu? U svemu pokazaste se da ste isti u delu. (2. Korinanima 7,11) Kad greh umrtvi moralnu osetljivost, onaj koji ini zlo ne uvia nedostatke svog karaktera i ne razume strahotu zla koje je poinio; i ako se ne pokori osvedoavajuoj sili Svetog Duha, ostae delimino slep prema svom grehu. Njegova priznanja nisu ni iskrena ni ozbiljna. Svakom priznanju svoje krivice on dodaje opravdanje kao izgovor za svoje ponaanje, govorei da nikad ne bi uinio ono za ta je okrivljen da ga odreene okolnosti nisu na to pokrenule. Poto su jeli od zabranjenoga ploda, Adama i Evu ispunilo je oseanje stida i uasa. Najpre su razmiljali samo o tome kako da opravdaju svoj greh i izbegnu smrtnu kaznu koje su se uasavali. Kad ih je Gospod ispitivao o njihovom grehu, Adam je odgovorio, prebacujui krivicu delimino na Boga a delimino na svoju drugaricu: ena koju si udruio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh! ena je prenela krivicu na zmiju, govorei: Zmija me prevari, te jedoh! (1.Mojsijeva 3,12.13) Zato si stvorio zmiju? Zato si dozvolio da ue u Edem? Ova pitanja bila su ukljuena u njen izgovor zbog poinjenog greha, inei Boga odgovornim za njihov pad. Duh samoopravdanja potie od oca lai i javljao se u svim sinovima i kerima Adamovim. Ovakva priznanja nisu nadahnuta boanskim Duhom i Bog ih ne moe prihvatiti. Pravo pokajanje navodi oveka da sam ponese svoju krivicu i da je prizna bez varanja ili licemerstva. Kao jadni carinik, koji se nije usuivao ni oi podignuti prema nebu, on e uzviknuti: Boe, budi milostiv meni grenome! Oni koji stvarno priznaju svoju krivicu bie opravdani, jer e se Isus svojom krvlju zaloiti za pokajnika. Primeri pravog pokajanja i poniznosti, zapisani u Bojoj rei, otkrivaju nam spremnost na priznanje bez izgovora za greh ili pokuaja samoopravdanja. Pavle nije pokuavao da se opravda; on slika svoj greh najtamnijim bojama, ne trudei se da umanji svoju krivicu. On kae: Mnoge od svetih ja zatvarah u tamnice, primivi vlast od glavara svetenikih; i kad ih ubijahu, pristajah na sud. I po svim zbornicama muei ih esto, nagonjah da hule na Isusa; i odvie mrzei na njih gonjah ih ak i do tuih gradova. (Dela 26,10.11) Nije oklevao da izjavi kako Hristos Isus doe na svet da spase grenike, od kojih sam prvi ja. (1.Timotiju 1,15) Ponizno i slomljeno srce, ukroeno istinskim pokajanjem, uvidee, iako nepotpuno, kolika je Boja ljubav i cena Golgote; i kao to sin priznaje ljubljenom ocu, tako e i pravi pokajnik izneti sve svoje grehe pred Boga. Stoji napisano: Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od svake nepravde! (1. Jovanova 1,9)

11

5. POSVEENJE Bog je obeao: I traiete me, i nai ete me, kad me potraite svim srcem svojim." (Jeremija 29,13) Celo srce moramo predati Bogu, drugaije se nikad ne bismo mogli promeniti i ponovo postati slini Njemu. Po svojoj prirodi mi smo daleko od Boga. Sveti Duh opisuje nae stanje ovim reima: I vas koji bejaste mrtvi za prestupljenja i grehe svoje", Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo", Od pete do glave nema nita zdrava". Mi smo se zapleli u sotoninu mreu, koji nas je "ulovio ive za svoju volju". (Efescima 2,1; Isaija 1,5.6; 2.Timotiju 2,26) Bog eli da nas isceli, da nas oslobodi. Ali, kako to zahteva potpunu promenu, obnavljanje cele nae prirode, mi se moramo u celosti predati Njemu. Borba protiv samog sebe najvea je borba koja se ikad vodila. Odricanje od samog sebe, pokoravanje svega Bojoj volji, ne moe da se ostvari bez borbe; ali ovek se mora pokoriti Bogu pre nego to se moe preporoditi i postati svet. Boja vladavina nije utemeljena, kao to bi to sotona hteo da prikaze, na slepom pokoravanju, na nerazumnom ograniavanju. Ona se poziva na razum i savest. Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi!" (Isaija 1,18) - to je Stvoriteljev poziv biima koja je stvorio. Bog ne utie prisilno na volju svojih stvorenja. On ne moe da prihvati izraze potovanja koji nisu pokrenuti dragovoljno i svesno. Iznuena pokornost spreila bi svaki pravi razvoj uma ili karaktera; napravila bi od oveka obini automat. To nije Stvoriteljeva namera. On eli da ovek, vrhunsko delo Njegove stvaralake sile, dostigne najvii stepen razvoja. On postavlja pred nas visinu blagoslova do koje eli da nas uzdigne svojom milou. On nas poziva da mu se predamo kako bi mogao da izvri svoju volju u nama. Nama je preputeno da odluimo hoemo li biti osloboeni iz ropstva grehu, da uivamo uzvienu slobodu sinova Bojih. Dajui sebe Bogu, mi bezuslovno moramo da odbacimo sve ono to bi nas moglo odvojiti od Njega. Zato Spasitelj i kae: Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odree svega to ima ne moe biti moj uenik." (Luka 14,33) Moramo se odrei svega to bi nae srce moglo odvratiti od Boga. Mamon je idol mnogih. Ljubav prema novcu, elja za bogatstvom, zlatni je lanac koji ih vee uz sotonu. Drugi oboavaju ugled i svetovnu ast. ivot ispunjen sebinom dokolicom i neoptereen odgovornostima idol je treih. Ali ovi ropski okovi moraju da se raskinu. Ne moemo polovino pripadati Gospodu, a polovino svetu. Mi nismo Boja deca ako to nismo u celosti. Ima onih koji tvrde da slue Bogu iako ele da sami, u svojoj sili, dre Boji zakon, izgrade pravedan karakter i obezbede spasenje. Njihova srca nisu pokrenuta dubokim razumevanjem Hristove ljubavi, ve obaveze hrianskog ivota ispunjavaju kao uslove koje im je Bog postavio da bi mogli da zadobiju Nebo. Takva religija bez ikakve je vrednosti. Kad Hristos bude boravio u srcu, dua e biti tako ispunjena Njegovom ljubavlju, tako radosna u zajednici sa Njim da e prionuti uz Njega; i gledajui Njega, zaboravie sebe. Ljubav prema Hristu bie izvor delovanja. Oni koji oseaju silu Boje ljubavi ne pitaju kako bi sa to manje truda mogli da se zadovolje Boji zahtevi; oni ne trae najnia merila, nego im je cilj da budu u savrenom skladu sa voljom svog Iskupitelja. Sa iskrenom enjom oni rtvuju sve i pokazuju zanimanje koje je u skladu sa vrednou cilja za kojim tee. Priznavanje Hrista bez takve duboke ljubavi prazno je prianje, suvi formalizam, teak jaram. Mislite li da je sve predati Hristu suvie velika rtva? Upitajte sami sebe: ta je Hristos dao za mene?" Boji Sin dao je sve - ivot, ljubav i trpljenje - da bi nas otkupio. Moemo li mi, iako nedostojni tako velike ljubavi, Njemu uskratiti svoje srce? Celog svog ivota, svakog trenutka, mi smo uestvovali u blagoslovima Njegove milosti, i upravo to razlog je to ne moemo u celini da spoznamo dubinu neznanja i bede iz koje nas je izbavio. Moemo li gledati Njega, koji je proboden zbog naih greha, i opet eleti da postupamo prkosei svoj Njegovoj ljubavi i rtvi? Gledajui beskrajno ponienje Gospoda slave, hoemo li prigovarati to moemo ui u ivot samo uz borbu i poniznost? Mnoga ohola srca pitaju: Zato se moram pokajati i poniziti pre nego to mogu biti siguran da me je Bog prihvatio?" Skreem vau panju na Hrista. On je zaista bio bezgrean, i ne samo to, bio je Knez Neba; ali, radi oveka, radi oveanstva, postade grehom". ... i bi metnut meu zloince, i sam nosi grehe mnogih, i za zloince se moli." (Isaija 53,12) A ega se mi odriemo kad sve damo? - Grehom uprljanog srca, koje Isus treba da oisti, opere svojom krvlju i spase svojom nenadmanom ljubavlju! I opet ljudi misle da je teko svega se odrei! Stid me da sluam kad se o tome govori, stid me da o tome piem.

12

Bog ne zahteva da se odreknemo ieg to bismo za svoje dobro mogli da zadrimo. U svemu to ini On ima pred oima dobro svoje dece. Kad bi bar svi oni koji nisu izabrali Hrista mogli da shvate da im On nudi neto neizmerno bolje od onog to sami ele! ovek ini najveu tetu i nepravdu sebi samom kad misli ili radi nasuprot Bojoj volji. Nema prave radosti na putu koji je zabranio Onaj koji zna ta je najbolje i koji eli dobro svojim stvorenjima. Put prestupa je put bede i propasti. U zabludi smo ako mislimo da Bog rado gleda patnje svoje dece. Celom nebu stalo je do ovekove sree. Na nebeski otac nijednom svom stvorenju ne uskrauje radost. Boanski propisi zahtevaju od nas da ne poputamo onim eljama koje bi izazvale patnje i razoarenje, koje bi nam zatvorile vrata sree i Neba. Otkupitelj sveta prihvata ljude onakve kakvi jesu, sa svim njihovim nedostacima, manama i slabostima i On e ih ne samo oistiti od greha i otkupiti svojom krvlju nego e zadovoljiti najdublje enje svih onih koji prime Njegov jaram, nose Njegovo breme. Njegova namera je da svoj mir i odmor daruje svima koji dolaze k Njemu po hleb ivota. On zahteva od nas da ispunjavamo samo one dunosti koje e nae korake odvesti do vrhunaca blaenstva, do kojih neposluni nikad nee dopreti. Pravi, radosni ivot due jeste da se u nju useli Hristos, nada slave. Mnogi pitaju: Kako mogu sebe predati Bogu?" Vi elite da se predate Njemu, ali vam nedostaje moralne snage, robujete sumnji i sputani ste navikama svog grenog ivljenja. Vaa obeanja i vae odluke sline su kulama od peska. Niste kadri da upravljate svojim mislima, svojim pobudama, svojim oseanjima. Svest da ste prekrili svoja obeanja i izneverili svoje rei slabi vae poverenje u sopstveno potenje i navodi vas na pomisao da vas Bog ne moe primiti; ali ne morate da oajavate. Vama je neophodno da razumete ta je prava mo volje. To je vladajua sila u ovekovoj prirodi, sposobnost odluivanja ili biranja. Sve zavisi od pravilne upotrebe volje. Bog je oveku dao vlast da bira, i na njemu je da se poslui njome. Vi ne moete da promenite svoje srce, vi ne moete sami od sebe da posvetite Bogu oseanja svog srca; ali moete odluiti, izabrati da Mu sluite! Moete Mu predati svoju volju; tada e On delovati u vama da hoete i uinite ono to je Njemu ugodno. Tako e cela vaa priroda biti stavljena pod upravu Hristovog Duha; On e biti sredite svih vaih oseanja, vae misli bie u skladu sa Njim. Tenje za dobrotom i svetou same po sebi su dobre; ali ako se zaustavite samo na njima, nee vam biti od nikakve koristi. Mnogi e biti izgubljeni iako ele i eznu da budu hriani. Oni nisu uspeli da svoju volju pokore Bogu. Zato sada i ne odluuju da budu hriani. Ako se budete pravilno sluili svojom voljom, moe nastati potpuna promena u vaem ivotu. Ako svoju volju pokorite Hristu, udruiete se sa silom koja je iznad svih poglavarstava i vlasti. Imaete silu odozgo da ostanete postojani i tako ete stalnim pokoravanjem Bogu biti osposobljeni da ivite novim ivotom, vere. 6. VERA I PRIMANJE Kad Sveti Duh probudi vau savest, razumeete neto od strahote greha, njegove sile, njegove krivice i jada i poeete da ga se gnuate. Shvatiete da vas je greh odvojio od Boga, da ste u vlasti sile zla. to se vie budete borili da se oslobodite, to ete vie uviati svoju bespomonost. Vae pobude su grene, vae srce neisto. Razumeete da vam je ivot bio pun sebinosti i greha. eznuete za oprotenjem, za oienjem, za osloboenjem. Sklad sa Bogom, slinost Njemu - ta biste mogli uiniti da to postignete? Vama je potreban mir - nebesko oprotenje i mir i ljubav u srcu. To se ne moe kupiti novcem postii razumom, do toga se ne moe doi mudrou; ne moete se nadati da ete to ikada osigurati svojim sopstvenim naporom. Ali Bog vam to nudi kao dar, bez novaca i bez plate. (Isaija 55,1) Sve to je vae ako samo pruite ruku i uzmete. Gospod kae: ... ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg, ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna. (Isaija 1,18) I dau vam novo srce, i nov u duh metnuti u vas. (Jezekilj 36,26) Vi ste priznali svoje grehe i u srcu odluili da ih odbacite. Doneli ste odluku da se predate Bogu. Poite sada k Njemu, molite Ga da opere vae grehe i da vam da novo srce! Verujte tada da On to ini zato to je tako obeao! To je uenje koje je Isus propovedao dok je bio na Zemlji: mi moramo verovati da stvarno primamo dar koji nam je Bog obeao i tada je on na. Isus je leio ljude od njihovih bolesti kad su imali veru u Njegovu mo; pomagao im je u onom to su mogli da vide, da bi ih podstakao da Mu veruju i u onome to nisu mogli da vide vodio ih je da poveruju u Njegovu mo pratanja greha. To je On otvoreno izjavio prilikom izleenja uzetog Ali da znate da vlast ima Sin oveji na Zemlji opratati grehe (tada ree uzetome): Ustani, uzmi svoj odar i idi doma. (Matej 9,6) Jevanelista Jovan kae isto tako govorei o Hristovim udima: A ova se napisae da

13

verujete da Isus jest Hristos Sin Boji i da verujui imate ivot u ime njegovo. (Jovan 20,31) Iz jednostavnih biblijskih izvetaja o tome kako je Isus leio bolesne moemo da nauimo neto o tome kako treba verovati u Njega da bismo dobili oprotenje greha. Razmotrimo izvetaj o uzetom u Vitezdi. Jadni paenik bio je sasvim bespomoan; nije se sluio svojim udovima oko trideset osam godina. Ipak mu je Isus naredio: Ustani, uzmi odar svoj i hodi! (Jovan 5,8) Bolesnik je mogao da kae: Gospode, ako me isceli, posluau Tvoje rei! Ali, ne; on je verovao Hristovim reima, verovao je da je ve izleen, i odmah je pokuao da hoda; eleo je da hoda i hodao je! Uinio je po Hristovoj rei, i Bog mu je dao snagu. Bio je izleen! I vi ste kao grenici u slinom poloaju. Vi ne moete da okajete svoje grehe iz prolosti, ne moete promeniti svoje srce, ne moete sebe uiniti svetim. Ali Bog obeava da e sve to uiniti za vas preko Hrista. Vi morate da verujete u to obeanje! Morate da priznate svoje grehe i predate sebe Bogu. Morate hteti da Mu sluite! I im to uinite, Bog e ispuniti re koju vam je dao. Ako verujete u obeanje - verujete da su vam gresi oproteni i da ste isti - Bog ini tako; vi ste izleeni, isto onako kako je Hristos uzetome dao silu da hoda kad je ovek poverovao da je izleen. To je tako im u to verujete! Ne ekajte da osetite kako ste izleeni, ve recite: Verujem, to je tako, ne zato to ja to oseam, ve zato to je Bog to obeao! Isus kae: Sve to itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam! (Marko 11,24) Uz ovo obeanje povezan je i uslov - da se molimo u skladu sa Bojom voljom. Meutim, upravo je Boja volja da nas oisti od greha, da nas uini svojom decom, i da nas osposobi da ivimo svetim ivotom. Tako se mi moemo moliti za te blagoslove, verovati da ih primamo i zahvaljivati Bogu to smo ih primili. Naa prednost je da idemo Isusu i da se istimo, da stojimo pred Zakonom bez mane i nedostataka. Nikakva, dakle, sad nema osuenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po telu nego po Duhu. (Rimljanima 8,1) Niste zato svoji; kupljeni ste skupo. Znajui da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste... nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i preista Jagnjeta. (1.Petrova 1,18.19) Ovim jednostavnim inom verovanja Bogu, Sveti Duh je zaeo novi ivot u vaem srcu. Vi ste se kao dete rodili u Bojoj porodici i On vas ljubi kao to ljubi svog Sina. Sad kad ste se predali Isusu, ne povlaite se, ne odlazite od Njega, ve iz dana u dan govorite: Ja sam Hristov; ja sam se predao Njemu! Molite Ga da vam daruje svoga Duha i da vas podrava svojom milou. I kao to ste, dajui sebe Bogu i verujui u Njega, postali Njegovo dete, tako morate i da ivite u Njemu. Apostol kae: Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, onako ivite u njemu! (Koloanima 2.6) Neki, ini se, misle da moraju biti stavljeni na probu, da moraju dokazati Gospodu da su se promenili pre nego to mogu da trae Njegov blagoslov. Ali Boji blagoslov oni mogu da trae ve sada. Njima je potrebna Njegova milost, Hristov Duh, da im pomogne u njihovim slabostima, ili se nee moi odupreti zlu. Isusu je drago da Mu doemo upravo takvi kakvi smo, greni, bespomoni, zavisni. Moemo doi sa svim svojim slabostima, svojim ludostima, svojom grenou i pokajniki pasti pred Njegove noge! Njemu je na slavu da nas podigne u naruje svoje ljubavi, da zavije nae rane, da nas oisti od svake neistote. I upravo se ovde hiljade varaju: ne veruju da im Isus oprata lino, pojedinano. Oni se ne oslanjaju na Boju re. Prednost svih koji ispunjavaju uslove jeste saznanje da se oprotenje bez ogranienja odnosi na svaki njihov greh. Odbacite sumnju da se Boja obeanja odnose i na vas! Ona su upuena svakom prestupniku koji se kaje. Hristos daje silu i milost i aneli u slubi prenose ih svakoj dui koja veruje. Niko nije tako grean da ne bi u Hristu, koji je umro za njega, mogao nai snagu, istotu i pravednost. On eka da mu skine odeu ukaljanu i oskvrnjenu grehom i da ga odene u belu odeu pravednosti; On ga poziva da ivi, a ne da umre. Bog ne postupa prema nama onako kao to smrtni ljudi postupaju jedan prema drugome. Njegove misli jesu misli milosra, ljubavi i najnenijeg saoseanja. On kae: Neka bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i smilovae se na nj, i k Bogu naemu, jer prata mnogo. Rasuu kao oblak prestupe tvoje, i grehe tvoje kao maglu. (Isaija 55,7; 44,22) Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite ivi. (Jezekilj 18,32) Sotona je spreman da skrene va pogled sa Bojih blaenih obeanja. On eli da oduzme dui svaku iskru nade i svaki zrak svetlosti; ali vi mu ne smete dozvoliti da to ini. Ne sluajte kuaa, ve recite: Isus je umro da bih ja mogao da ivim. On me ljubi i ne eli da propadnem. Imam nebeskog Oca koji saosea sa mnom; iako sam zloupotrebio Njegovu ljubav, iako sam rasuo blagoslove kojima me obasuo, ustau i stii svom

14

Ocu i rei: Sagreih Nebu i tebi, i ve nisam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojih najamnika. Pria nam kae kako e odlutali biti primljen: A kad je jo daleko bio, ugleda ga otac njegov, i saali mu se, i potravi zagrli ga i celiva ga. (Luka 15,18-20) Meutim, ak i ova pria, iako tako nena i dirljiva, ne uspeva da iskae beskrajno saoseanje nebeskog Oca. Gospod objavljuje preko svog proroka: Ljubim te ljubavlju venom, zato ti jednako inim milost. (Jeremija 31,3) Dok je grenik jo daleko od Oeve kue i rasipa svoje imanje u stranoj zemlji, Oevo srce ezne za njim; i svaka probuena enja due da se vrati Bogu nije nita drugo do neni poziv Bojeg Duha, koji preklinje, usrdno moli, nagovara odlutalog da se vrati oevom srcu punom ljubavi. Znajui za ovako dragocena biblijska obeanja, moete li jo sumnjati? Zar moete verovati da bi Gospod nemilosrdno odbacio jadnog grenika koji ezne da Mu se vrati, da odbaci svoje grehe i pokajniki padne pred Njegove noge? Odbacite takve misli! Nita ne moe nakoditi vaoj dui vie od takvih shvatanja o vaem nebeskom Ocu. On mrzi greh, ali ljubi grenika, i dao je sebe u Hristovoj linosti da svi koji ele mogu biti spaseni i uivati veno blaenstvo u carstvu slave. Koje bi se snanije ili nenije rei mogle pronai od onih koje je On izabrao da pokae svoju ljubav prema nama? On izjavljuje: Moe li ena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na edo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja ne u zaboraviti tebe. (Isaija 49,15) Podignite pogled, vi koji sumnjate i drhtite; jer Isus ivi da bi posredovao za nas. Zahvalite Bogu to je darovao svog dragog Sina i molite se da Njegova smrt za vas ne bude uzaludna. Duh vas poziva danas. Doite celim svojim srcem Isusu i traite Njegov blagoslov! Dok itate obeanja, imajte na umu da su ona izraz neizrecive ljubavi i milosra. Veliko srce beskrajne Ljubavi osea prema greniku bezgranino saaljenje. Imamo izbavljenje krvlju njegovom, i oprotenje greha. (Efescima 1,7) Da, verujte samo da je Bog va pomonik. On eli da obnovi u oveku svoj moralni lik. Kad Mu se budete pribliili sa priznanjem i pokajanjem, On e se pribliiti vama sa milou i oprotenjem. Znajui da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnoga svog ivljenja, koje ste videli od otaca; nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlena i preista jagnjeta. (1. Petrova 1,18.19) 7. PRAVI HRISTOVI SLEDBENICI Ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro proe, gle, sve novo postade. (2. Korinanima 5,17) Neko moda nee moi da navede tano vreme i mesto svog obraenja, ili sve okolnosti koje su do njega dovele; ali to jo ne dokazuje da nije obraen. Hristos je rekao Nikodimu: Duh die gde hoe, i glas njegov uje, a ne zna otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki ovek koji je roen od Duha. (Jovan 3,8) Kao nevidljivi vetar, ije se delovanje jasno vidi i osea, i Boji Duh radi na ljudskom srcu. Ta obnoviteljska sila, koju nijedno ljudsko oko ne moe da vidi, zainje novi ivot u oveku; stvara novo bie po Bojem obliju. Iako je delo Duha neujno i neprimetno, posledice su vidljive. Ako je srce obnovljeno radom Bojeg Duha, ivot e to posvedoiti. Iako mi sami nita ne moemo uiniti da promenimo svoje srce, ili da sebe dovedemo u sklad sa Bogom, iako ne smemo da se oslonimo na sebe ili na svoja dobra dela, na ivot pokazae da li Boja milost stanuje u nama. Videe se promena u karakteru, obiajima, stremljenjima. Videe se jasna i odluujua razlika izmeu onog to su bili i onog to su sada. Karakter se ne otkriva sluajnim dobrim ili loim delima, ve sklonostima koje se pokazuju uobiajenim postupcima. Istina je da se ljudi mogu naoko besprekorno ponaati i bez Hristove obnoviteljske sile. elja za uticajem u drutvu i za potovanjem drugih moe pokrenuti nekog da ivi urednim ivotom. Samopotovanje nas moe

15

navesti da se naoko uvamo zla. I sebino srce moe da ini velikoduna dela. Na koji nain, onda, moemo utvrditi na ijoj smo strani? Kome pripada nae srce? Kome su posveene nae misli? O kome volimo da razgovaramo? Kome poklanjamo svoja najtoplija oseanja i svoje najbolje snage? Ako smo Hristovi, onda su i nae misli sa Njim, najslae nam je da razmiljamo o Njemu. Sve to imamo i to jesmo Njemu je posveeno. Mi eznemo da nosimo Njegov lik, da diemo Njegovim duhom, da ispunjavamo Njegovu volju, da u svemu ugodimo Njemu. Oni koji postaju nova stvorenja u Hristu Isusu donosie i rodove Duha, ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrotu, milost, veru, krotost, uzdranje" (Galatima 5,22.23). Oni se vie nee povoditi za nekadanjim strastima, ve e verom Sina Bojega ii Njegovim stopama, odsjajivati Njegov karakter, istei se kao i On to je ist. Ono to su nekad mrzeli, sada vole; a ono to su nekada voleli, sada mrze. Oholi i nametljivi postaju krotki i ponizni. Tati i drski postaju ozbiljni i edni. Pijanice postaju trezveni a raskalani isti. Naputaju se razmetljivi obiaji i moda sveta. Hriani nee eznuti za spoljnim ukraavanjem, ve za lepotom ...u tajnome oveku srca, u jednakosti krotkoga i tihoga duha" (1.Petrova 33.4). Nema nikakvog dokaza da je pokajanje iskreno ako ne dovede do potpune promene. Ako grenik obnovi zavet, vrati ono to je oteo, prizna svoje grehe, i pone da ljubi Boga i svoje blinje, moe biti siguran da je preao iz smrti u ivot. Kada kao zabludela, grena bia doemo Hristu i dobijemo oprotenje i milost, ljubav se raa u naem srcu. Svaki nam je teret lak, jer je lak jaram koji Hristos nudi. Dunost postaje uivanje, a rtva zadovoljstvo. Put koji nam se ranije inio mraan sada je obasjan zracima Sunca pravde. Ljupkost Hristovog karaktera videe se i kod Njegovih sledbenika. Njemu je inilo zadovoljstvo da ispunjava Boju volju. Ljubav prema Bogu, revnovanje za Njegovu slavu, to je sila koja je upravljala ivotom naeg Spasitelja. Ljubav je ulepavala i oplemenjivala sve Njegove postupke. Ljubav je od Boga. U neposveenom srcu ona se ne moe zaeti, ne moe nastati. Ona se nalazi jedino u srcu u kome Isus vlada. Mi imamo ljubav k njemu, jer On najpre pokaza ljubav k nama!" (1.Jovanova 4,19) U srcu koje je obnovljeno boanskom milou, ljubav je naelo ponaanja. Ona menja karakter, upravlja pobudama, vlada strastima, suzbija neprijateljstvo, oplemenjava oseanja. Ova ljubav, ako se gaji u srcu, ulepava ivot i iri svuda oko sebe plemenit uticaj. Postoje dve zablude kojih Boja deca - naroito ona koja su tek poela da se oslanjaju na Njegovu milost naroito moraju da se uvaju. Prva, o kojoj je ve bilo govora, jeste gledanje na svoja dela, oslanjanje na ono to dela mogu da uine da nas dovedu u sklad sa Bogom. Onaj koji pokuava da postane svet svojim delima, dranjem Zakona, pokuava nemogue. Sve to bi ovek mogao da uini bez Hrista ukaljano je sebinou i grehom. Samo nas Hristova milost putem vere moe uiniti svetim. Druga, nita manje opasna krajnost jeste zabluda da verovanje u Hrista oslobaa oveka od dranja Zakona; i da, poto samo verom dobijamo Hristovu milost, naa dela nemaju nikakvog uticaja na nae spasenje. Meutim, obratimo ovde panju na injenicu da poslunost nije samo neko formalno pokoravanje ve sluenje iz ljubavi. Boji zakon izraz je Njegove prave prirode; on je utelovljenje velikog naela ljubavi i prema tome temelj Njegove vladavine i na Nebu i na Zemlji. Ako su naa srca obnovljena po Bojem obliju, ako je boanska ljubav usaena u nau duu, nee li se onda i Boji zakon ostvarivati u naem ivotu? Ako je naelo ljubavi usaeno u srce, ako je ovek obnovljen po obliju Onoga koji ga je stvorio, onda je ispunjeno i novozavetno obeanje: Dau zakone svoje u srca njihova, i u mislima njihovim napisau ih!" (Jevrejima 10,16) A ako je Zakon upisan u srce, zar on nee oblikovati ivot? Poslunost - sluenje i odanost iz ljubavi - pravi je znak da smo Njegovi uenici. Tako i Pismo kae: "Jer je ovo ljubav Boja da zapovesti njegove drimo." Koji govori: poznajem ga, a zapovesti njegovih ne dri, laa je, i u njemu istine nema." (1. Jovanova 5,3; 2,4) Umesto da nas oslobodi poslunosti, upravo nas vera, i samo vera, ini uesnicima u Hristovoj milosti, to nas osposobljava da budemo posluni. Mi ne zasluujemo spasenje svojom poslunou; jer spasenje je besplatni Boji dar, koji se prima verom. Meutim poslunost je plod vere. I znate da se On javi da grehe nae uzme; i greha u njemu nema. Koji god u njemu stoji ne grei; koji god grei ne vide ga niti ga pozna!" (1.Jovanova 3,5.6) Evo pravog dokaza!Ako budemo u Hristu, ako ljubav Boja bude u nama, naa oseanja, nae misli, nae namere, nai postupci, bie u skladu sa Bojom voljom koja je izraena u propisima Njegovog svetog Zakona. Deice! Niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao to je On pravedan!" (1.Jovanova 3,7) Pravednost je opisana merilom Bojeg svetog zakona, koji je objavljen u deset pravila datih na Sinaju.

16

Ona takozvana vera u Hrista koja tvrdi da oslobaa oveka obaveze da bude posluan Bogu, nije vera, ve drskost. Jer ste blagodau spaseni kroz veru." Meutim, "vera ako nema dela, mrtva je po sebi" (Efescima 2,8; Jakov 2,17). Isus je rekao o sebi pre nego to je doao na Zemlju: Hou initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj meni u srcu!" (Psalam 40,8) Neposredno pre svog ponovnog odlaska na Nebo, objavio je: Ja odrah zapovesti Oca svojega i ostajem u ljubavi njegovoj." (Jovan 15,10) Pismo kae: I po tom razumemo da ga poznasmo, ako zapovesti njegove drimo. ... Koji govori da u njemu stoji, i taj treba tako da hodi kao to je On hodio." (1.Jovanova 2,3.6) Jer i Hristos postrada za nas, i nama ostavi ugled da idemo njegovim tragom." (1.Petrova 2,21) Uslov za veni ivot sada je upravo onakav kaka i je uvek bno - upravo onakav kakav je bio u raju pre pada naih praroditelja - savrena poslunost Bojem zakonu, savrena pravednost. Kad bi se veni pvot mogao dobiti pod bilo kojim drugim uslovom osim ovog, bila bi dovedena u opasnost srea celog svemira. Stvorila bi se mogunost da greh, sa celom svojom svitom nesree i bede, postane besmrtan. Pre pada Adam je mogao poslunou Bojem zakonu da oblikuje pravedan karakter. Ali on to nije ostvario, pa je zbog njegovog greha i naa priroda postala grena, i mi nismo u stanju da sebe uinimo pravednim. Zato to smo greni, nesveti, mi ne moemo biti savreno posluni svetom Zakonu. Mi nemamo neku svoju pravdu kojom bismo mogli zadovoljiti zahteve Bojeg zakona. Meutim Hristos nam je omoguio reenje problema. On je iveo na Zemlji suoen sa istim nevoljama i iskuenjima sa kojim se i mi suoavamo. iveo je zaista bezgrenim ivotom. Umro je za nas i sada se nudi da uzme nae grehe a nama da svoju pravednost. Ako se budete Njemu predali i prihvatili Ga kao svog Spasitelja, biete, bez obzira na svu grenost svog preanjeg ivota, Njega radi proglaeni pravednim. Hristov karakter stae na mesto vaeg karaktera i vi ete biti prihvaeni pred Bogom kao da nikad niste ni greili. I vie od toga, Hristos menja srce. On verom boravi u vaem srcu. Verom i stalnim pokoravanjem svoje volje Hristu treba da odravate ovu vezu sa Njim; i dokle god to budete inili, On e delovati u vama da elite i inite ono to Mu je ugodno. I tako moete rei: A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Gojega, kojemu omileh, i predade sebe za mene." (Galatima 2,20) Tako je Isus i rekao svojim uenicima: Jer vi neete govoriti, nego Duh Oca vaega govorie iz vas!" (Matej 10,20) I tada, kada Hristos radi u vama, vi ete pokazati isti duh i initi ista dela - dela pravinosti, poslunosti. Prema tome nemamo u sebi nieg ime bismo mogli da se hvalimo. Nemamo nikakvog razloga da uzdiemo sebe. Jedini temelj nae nade jeste Hristova pravednost koja nam je data, i ono to Njegov Duh ini u nama i preko nas. Kad govorimo o veri, moramo imati na umu jednu razliku. Postoji, naime, jedna vrsta verovanja koja se potpuno razlikuje od vere. Postojanje Boga i Njegove sile, istina Njegove rei, sve su to injenice koje ni sotona ni njegova vojska ne mogu ozbiljno da poreknu. Biblija kae da i avoli veruju i dru", ali to nije vera. Tamo gde nije samo verovanje u Boju re, ve i pokoravanje volje Njemu, gde se srce podredilo Njemu, oseanja usmerila prema Njemu, tamo je vera - vera koja kroz ljubav radi i isti duu. Tom verom u srcu se obnavlja Boje oblije. A srce, koje se u svom nepreporoenom stanju nije pokoravalo Bojem zakonu, a nije ni moglo, sada uiva u njegovim svetim propisima, uzvikujui zajedno sa psalmistom: "Kako ljubim zakon Tvoj! Sav dan mislim o njemu!" (Psalam 119,97) I pravednost zakona ispunila se u nama koji ne hodimo po telu, nego po Duhu" (Rimljanima 8,1). Ima i onih koji su upoznali Hristovu ljubav koja prata, i koji zaista ele da budu Boja deca, ali su svesni nesavrenstva svog karaktera, grenosti svog ivota, pa zato sumnjaju da je Sveti Duh stvarno obnovio njihovo srce. Takvima bih rekla: Ne povlaite se obuzeti oajanjem! Mi emo seesto morati bacati pred Isusove noge i plakati zbog svojih nedostataka i pogreaka, ali se ne smemo obeshrabriti! ak i ako nas je neprijatelj nadvladao, Bog nas ne odbacuje, ne zaboravlja i ne naputa! Ne! Hristos se nalazi s desne strane Bogu, koji se i sam zauzima za nas. Ljubljeni Jovan kae: Ovo vam piem da ne greite; i ako ko sagrei, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika!" (1.Jovanova 2,1) Nemojte zaboraviti Hristove rei: Jer sam Otac ima ljubav k vama!" (Jovan 16,27) On ezne da vas vrati k sebi, da vidi kako se Njegova istota i svetost pokazuju u vama. I ako samo elite da se pokorite Njemu, On koji je otpoeo dobro delo u vama, nastavie ga sve do dana Isusa Hrista. Molite se usrdnije, verujete potpunije! Kad budemo posumnjali u svoju silu, oslonimo se na silu svog Otkupitelja i tada emo proslaviti Onog koji je zdravlje naeg bia. to se se vie pribliavate Isusu, to ete greniji izgledati u svojim oima; pogled e vam biti jasniji pa ete videti otru i odreenu razliku izmeu svog nesavrenstva i Njegove savrene pravde. To e biti dokaz da su sotonine opsene izgubile svoju mo i da oivljavajui uticaj Bojeg Duha deluje u vama. Nikakva duboko ukorenjena ljubav prema Isusu ne moe da boravi u srcu koje jo nije shvatilo svoju grenost. ovek koji je koji je preobraen Hristovom milou divie se Njegovom boanskom karakteru; ali ako

17

ne vidimo svoju moralnu izopaenost, to je nepogreiv dokaz da nismo sagledali Hristovu lepotu i Njegovo savrenstvo. to manje budemo cenili sebe, to emo vie ceniti beskrajnu istotu i lepotu svog Spasitelja. Pogled na nau grenost pokree nas Onome koji nam moe oprostiti; i kad ovek, shvativi svoju bespomonost, posegne za Hristom, On e se otkriti u sili. to nas vie svest o sopstvenoj nemoi bude gonila ka Njemu i Bojoj rei, to emo imati uzvienije poglede o Njegom karakteru i potpunije otkrivati Njegov lik. 8. RASTENJE U HRISTU Promena srca kojom postajemo Boja deca u Bibliji se naziva roenjem. Na drugom mestu uporeena je sa isklijavanjem dobrog semena koje je posejao domain. Prema istoj slici, oni koji su se upravo obratili Hristu treba da kao novoroena deca" uzrastu" do visine rasta ljudi i ena u Isusu Hristu (1. Petrova 2,2; Efescima 4,15). Ili, slino dobrom semenu koje je posejano u polju, treba da uzrastu i donesu rod. Isaija kae da oni treba da se prozovu hrastovi pravde, sad Gospodnji za slavu njegovu" (Isaija 61,3). I tako su iz ivota prirode preuzete slike koje nam pomau da bolje razumemo tajanstvene istine duhovnog ivota. Sva ljudska mudrost i znanje ne mogu da udahnu ivot ni najmanjem predmetu u prirodi. Samo ivotom koji je sam Bog udahnuo mogu da ive i biljke i ivotinje. Isto tako samo ivotom od Boga zainje se duhovni ivot u ovekovom srcu. Ako ovek nije roen odozgo"* (Jovan 3,3), ne moe dobiti udela u ivotu koji je Hristos svojim dolaskom eleo da nam da. Kao to je sa ivotom, tako je i sa rastenjem. Bog je onaj koji ini da se pupoljak rascveta i cvet donese rod. Njegovom silom seme se razvija i najpre donese travu, potom klas, pa onda ispuni penicu u klasu" (Marko 4,28). Prorok Osija kae o Izrailju da e procvetati kao ljiljan". Raae kao ito i cvetae kao vinova loza." (Osija 14,6.7) Isus nam zapoveda: Pogledajte ljiljane kako rastu!" (Luka 12,27) Biljke i cvee ne rastu svojim staranjem, svojom brigom, svojim naporom, ve primanjem onog to je Bog pripremio da im slui za ivot. Dete ne moe nikakvom svojom brigom ili silom dodati neto svom rastu. Tako ni vi ne moete svojom brigom ili silom obezbediti svoje duhovno rastenje. Biljka, dete, rastu primajui iz svoje okoline ono to im slui za ivot - vazduh, Sunevu svetlost i hranu. Ono to su ti darovi prirode ivotinji i biljki, to je Hristos onima koji se uzdaju u Njega. On je njihovo videlo veno", sunce i tit" (Isaija 60,19; Psalam 84,11). On e biti kao rosa Izrailju". Sii e kao dad na pokoenu livadu." (Osija 14,5; Psalam 72,6) On je iva voda, hleb Boji... koji silazi s neba i daje ivot svetu" (Jovan 6,33). Nenadmanim darom svoga Sina Bog je ceo svet okruio atmosferom milosti isto tako stvarnom kao to je i vazduh koji krui oko Zemljine kugle. Svi koji odlue da udiu tu ivotodavnu atmosferu ivee i uzrasti do visine rasta ljudi i ena u Isusu Hristu. Kao to se cvet okree prema Suncu, da bi blistavi zraci mogli da mu pomognu u usavravanju lepote i simetrije, tako se i mi moramo okrenuti Suncu pravde da bi nebeska svetlost mogla da nas obasja i razvije na karakter po Hristovom uzoru. Isus je govorio to isto reima: Budite u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne bude na okotu, tako i vi ako u meni ne budete.... jer bez mene ne moete initi nita!" (Jovan 15,4.5) Da biste mogli da ivite svetim ivotom, zavisite od Hrista kao to loza zavisi od okota-roditelja da bi rasla i donosila rod. Odvojeni od Njega, vi nemate ivota. Nemate sile da se oduprete iskuenju ili rastete u milosti i svetosti. Prebivajui u Njemu, moete da napredujete. Crpei ivot od Njega, neete se suiti niti ostati bez roda. Biete slini drvetu koje je zasaeno kraj potoka". Mnogi dre da jedan deo posla moraju da obave sami. Oni su se pouzdali u Hrista da dobiju oprotenje greha, ali se sada svojim naporima trude da ive pravedno. Meutim svaki takav napor je uzaludan. Isus kae: Jer bez mene ne moete initi nita!" Nae rastenje u milosti, naa radost, naa korisnost - sve to zavisi od naeg jedinstva sa Hristom. Samo zajednica s Njime iz dana u dan, iz asa u as - samo nastavanje u Njemu ini da rastemo u milosti. On nije samo zaetnik" ve i svritelj" nae vere! To je Hristos - prvi i poslednji i uvek. On mora da bude sa nama ne samo na poetku i na kraju naeg puta ve i na svakom koraku kroz ivot. David kae: Svagda vidim pred sobom Gospoda: On mi je s desne strane da ne posrnem!" (Psalam 16,8) Da li pitate: Kako treba da ivim u Hristu?" - Na isti nain na koji ste Ga primili u poetku. Kako, dakle, primiste Hrista Isusa, Gospoda, onako ivite u njemu!" A pravednik ivee od vere!" (Koloanima 2,6; Jevrejima

18

10,38) Vi ste sebe predali Bogu, da budete potpuno Njegovi, da Mu sluite i da Ga sluate, i prihvatili ste Hrista kao svog Spasitelja. Vi niste mogli sami okajati svoje grehe ili promeniti svoje srce; ali vi ste sebe predali Bogu, verujui da je On, Hrista radi, sve to uinio za vas. Verom ste postali Hristovi, i verom treba da rastete u Njemu dajui i uzimajui. Vi treba da date sve - svoje srce, svoju volju, svoju slubu - da sebe predate Njemu i budete posluni svim Njegovim zahtevima; vi morate i uzeti sve - Hrista, puninu svih blagoslova, da ivi u vaem srcu, da bude vaa sila, vaa pravednost, va veiti Pomonik - da vam daruje mo da budete posluni. Posvetite ujutro sebe Bogu; neka vam to bude prvi posao. Neka vaa molitva bude: Uzmi me, o Gospode, da potpuno budem Tvoj! Sve svoje planove stavljam pred Tvoje noge. Upotrebi me danas u svojoj slubi. Budi sa mnom, i neka se celo moje delo obavlja u Tebi!" Tako treba da bude svakoga dana. Svakog jutra posveujte sebe Bogu za taj dan. Iznesite Mu sve svoje planove, da Njegovo provienje pokae da li ih treba ostvariti ili odbaciti. I tako ete, iz dana u dan, svoj ivot predavati u Boje ruke; tako e se va ivot oblikovati da bude sve sliniji Hristovom ivotu. ivot u Hristu je ivot ispunjen spokojstvom. Moda u njemu nee biti oseajnog zanosa, ali e biti stalnog, spokojnog poverenja. Vi se ne uzdate u sebe, ve u Hrista! Vaa je slabost sjedinjena sa Njegovom izdrljivou. I tako ne treba da gledate na sebe, ne treba da se bavite sobom, ve gledajte na Hrista! Neka se vae misli bave Njegovom ljubavlju, lepotom i savrenstvom Njegovog karaktera. Hristos u svom samoodricanju, Hristos u svom ponienju, Hristos u svojoj istoti i svetosti, Hristos u svojoj neuporedivoj ljubavi - tema je o kojoj treba da razmiljate. Volei Njega, podraavajui Njega, potpuno se oslanjajui na Njega, vi ete se preobraziti i postati slini Njemu. Isus kae: Budite u meni!" Te rei sadre misao o odmoru, postojanosti, poverenju. I ponovo On poziva: Hodite k meni... i ja u vas odmoriti!" (Matej 11,28.29) Rei psalmiste izraavaju istu misao: Osloni se na Gospoda, i ekaj ga!" Isaija nas uverava: U miru i uzdanju bie sila vaa!" (Psalam 37,7; Isaija 30,15) Ovaj odmor ne nalazi se u neaktivnosti; jer je u Spasiteljevom pozivu obeanje o odmoru povezano sa pozivom na rad: Uzmite jaram moj na sebe... i nai ete pokoj duama svojim!" (Matej 11,29) Srce koje najpotpunije poiva u Hristu bie najozbiljnije i najmarljivije u radu za Njega. Kada smo zaokupljeni sobom, na um se okree od Hrista, Izvora snage i ivota. Zato se sotona stalno trudi da panju odvrati od Spasitelja i tako sprei zajednicu i vezu due sa Hristom. Zadovoljstva sveta, brige i nesigurnosti i alosti ivota, mane drugih, ili vae sopstvene mane i nedostaci - na jedno od toga ili na sve zajedno on eli da skrene vae misli. Ne dozvolite da vas zavedu njegova lukavstva! Mnoge koji su stvarno savesni i koji ele da ive za Boga on vrlo esto navodi da se bave svojim manama i slabostima, i tako, odvajajui ih od Hrista, nada se da e postii pobedu. Mi ne smemo sebe da stavimo u centar i onda se prepustimo zabrinutosti i strahu hoemo li biti spaseni. Sve to udaljava nas od Izvora nae sile. Prepustite Bogu staranje o sebi i imajte povereenja u Njega. Razgovarajte i mislite o Isusu. Neka se vae ja" izgubi u Njemu. Odbacite svaku sumnju; odagnajte svoj strah. Kaite sa apostolom Pavlom: A ja vie ne ivim, nego ivi u meni Hristos. A to sad ivim u telu, ivim verom Sina Bojega, kojemu omileh, i predade sebe za mene!" (Galatima 2,20) Oslonite se na Boga! On moe da sauva ono to ste Mu poverili. Ako sebe prepustite Njegovim rukama, On e uiniti da nadmono pobeujete u Onom koji vas je ljubio. (Rimljanima 8,37) Kad je Hristos uzeo ovekovu prirodu, povezao se sa ljudskim rodom vezom ljubavi koju nikakva sila, osim oveka samog, nikad nee moi da raskine. Sotona e nam stalno podmetati svoje mamce da bi nas naveo da prekinemo tu vezu - da se namerno odvojimo od Hrista. Upravo nam je tu neophodno da straimo, da se trudimo, da se molimo da nas nita ne navede da izaberemo drugog gospodara; jer to uvek zavisi od nae slobodne volje. Ali neka nae oi uvek gledaju Hrista, i On e nas sauvati. Gledajui Isusa mi smo sigurni. Nita nas ne moe istrgnuti iz Njegove ruke. Gledajui stalno Njega, mi se preobraavamo u to isto oblije iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha" (2. Korinanima 3,18) Upravo su na taj nain prvi uenici postali slini svom omiljenom Spasitelju. Kada su ti uenici uli Isusove rei, osetili su svoju potrebu za Njime. Oni su Ga traili, nali i sledili. Bili su sa Njim u kui, za stolom, u kleti, na polju. Bili su sa Njim kao uenici sa uiteljem, svakog dana primajui sa Njegovih usana pouke o svetoj istini. Gledali su u Njega, kao sluge u svog gospodara, da saznaju svoju dunost. Ti uenici bili su ljudi smrtni kao i mi" (Jakov 5,17). I oni su morali da vode istu borbu sa grehom. Bila im je neophodna ista milost da bi iveli svetim ivotom. ak ni Jovan, omiljeni uenik, koji je najpotpunije odraavao Spasiteljev lik, nije po svojoj prirodi imao tu lepotu karaktera. On nije samo bio nametljiv i eljan asti, ve i estok i kivan na one koji su ga vreali. Ali, kad se upoznao sa karakterom boanskog Sina, postao je svestan svojih nedostataka i to saznanje uinilo ga je poniznim. Snaga i strpljenje, sila i nenost, velianstvo i krotost, koje je svakodnevno gledao u ivotu Bojeg Sina, ispunili su ga divljenjem i ljubavlju. Iz dana u dan Hristos je sve vie privlaio njegovo srce, sve dok na kraju nije izgubio sebe iz vida, ispunjen ljubavlju prema svom Uitelju. Njegov gnevljiv, astoljubiv

19

temperament doao je pod uticaj Hristove sile koja preobraava. Preporaajui uticaj Svetog Duha obnovio je njegovo srce. Sila Hristove ljubavi preobrazila je njegov karakter. To je sigurna posledica sjedinjenja sa Isusom. Kada Hristos boravi u srcu, cela priroda se menja. Hristov Duh, Njegova ljubav, omekava srce, obuzdava duu, uzdie misli i elje prema Bogu i Nebu. Kada se Hristos uzneo na Nebo, Njegovi sledbenici oseali su kao da je On i dalje sa njima; da je lino prisutan, pun ljubavi i videla. Isus, Spasitelj, koji je hodao i razgovarao sa njima, molio se sa njima, izgovarao rei nade i utehe njihovim srcima, bio je, dok se vest mira jo ula sa Njegovih usana, odnesen izmeu njih na Nebo, i zvuk Njegovog glasa odjeknuo je iz oblaka anela koji su Ga okruili - I evo ja sam s vama u sve dane do svretka veka!" (Matej 28,20) On se uzneo na Nebo u obliku oveka. Znali su da se On nalazi ispred prestola Bojega i da je ostao njihov Prijatelj i Spasitelj; da je Njegova ljubav ostala nepromenjena; da se On i dalje izjednaava sa napaenim oveanstvom. On iznosi pred Boga zasluge svoje dragocene krvi, pokazuje svoje ranjene ruke i noge, podseajui na cenu koju je platio za spasene. Znali su da se uzneo na Nebo da im pripremi mesto i da e opet doi da ih uzme sebi. Kada su se okupili posle vaznesenja, arko su eleli da u Isusovo ime iznesu svoje molbe Ocu. Ispunjeni svetim strahopotovanjem, sagnuli su se u molitvi, ponaljajui obeanje: to god uzitete u Oca u ime moje, dae vam. Do sada ne iskaste nita u ime moje; itite i primiete, da radost vaa bude ispunjena!" (Jovan 16,23.24) Pruali su ruku vere sve vie i vie, sa monim obrazloenjem: Hristos Isus, koji umre, pa jo i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas!" (Rimljanima 8,34) Dan Pedesetnice doneo im je prisustvo Uteitelja, o kome je Hristos rekao da e u vama biti". Osim toga dodao je: Bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, Uteitelj nee doi k vama; ako li idem, poslau ga k vama!" (Jovan 14,17; 16,7) Od tada je Hristos Duhom stalno trebalo da boravi u srcu svoje dece. Njihova veza sa Njim bila je sada ua nego kad je On lino bio sa njima. Videlo, ljubav i sila Hrista koji je stanovao u njima sijala je iz njih, tako da su se ljudi, gledajui ih, divili, i znadijahu... da bijahu s Isusom" (Dela 4,13). Sve to je Hristos bio svojim uenicima, On eli da bude i svojoj deci danas; On je, naime, u svojoj poslednjoj molitvi, okruen malom grupom svojih uenika, rekao: Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji me uzveruju njihove rei radi." (Jovan 17,20) Isus se molio za nas i traio da i mi budemo sjedinjeni sa Njim kao to je On sjedinjen sa svojim Ocem. Kakva je to veza! Spasitelj je rekao o sebi: Sin ne moe nita initi sam od sebe"; Otac koji stoji u meni, On tvori dela!" (Jovan 5,19; 14,10) Prema tome, ako Hristos nastava u naem srcu, On e initi u nama da hoemo i uinimo kao to mu je ugodno" (Filibljanima 2,13). Mi emo raditi kao to je On radio; mi emo pokazivati isti duh. I tako, ljubei Njega i boravei u Njemu, mi emo u svemu uzrasti u Onome koji je glava, Hristos" (Efescima 4,15). ____________________ * Engleski prevod navedenog biblijskog teksta Da svi jedno budu; kao ti, oe, to si u meni i ja u tebi; da i oni u nama jedno budu, da i svet veruje da si me ti poslao. I slavu koju si mi dao ja dadoh njima, da budu jedno kao mi to smo jedno. ( Jovan 17,21.22)

20

9. IVOT I RAD Bog je izvor ivota, svetlosti i radosti celom svemiru. Kao zraci svetlosti sa Sunca, kao vodena struja koja izbija iz ivog izvora, od Njega se izlivaju blagoslovi na sva Njegova stvorenja. I kad god je u srcima ljudi ivot od Boga, on se izliva na druge u obliku ljubavi i blagoslova. Na Spasitelj nalazio je svoju radost u uzdizanju i otkupljenju grenih ljudi. Da bi to postigao, nije ni svoj ivot drao suvie dragocenim, ve je pretrpeo krst, ne marei za sramotu. Tako su i aneli stalno na delu, starajui se za sreu drugih. U tome je njihova radost. Ono to bi sebino srce moglo smatrati poniavajuom slubom - sluenje onima koji su bedni i koji su u svakom pogledu nii od njih po karakteru i poloaju - jeste delo bezgrenih anela. Duh Hristove ljubavi, koja je sebe rtvovala, duh je koji proima Nebo i sainjava samu sr blaenstva Neba. To je duh koji e imati Hristovi sledbenici, delo koje e oni obavljati. Kad Hristova ljubav ispunjava srce, ona se ne moe sakriti kao to se ne moe sakriti slatki miris. Njen sveti uticaj oseae svi sa kojima se budemo sretali. Hristov duh u srcu slian je izvoru u pustinji, koji tee da osvei sve i da u onima koji su blizu smrti probudi elju da se napiju vode ivota. Ljubav prema Isusu pokazaemo eljom da radimo kao to je On radio na blagoslov i uzdizanje oveanstva. Ona e navoditi na ljubav, nenost i sauee prema svim stvorenjima o kojima se stara na nebeski Otac. Spasiteljev ivot na Zemlji nije bio ispunjen dokolicom i ugaanjem sebi; On je ulagao stalne, ozbiljne, neumorne napore da spase izgubljeno oveanstvo. Od jaslica do Golgote, On je iao putem samoodricanja, nije traio da bude osloboen munih zadataka, tekih putovanja, iscrpljujue brige i rada. On je rekao: Sin oveiji nije doao da mu slue, nego da slui i da duu svoju u otkup da za mnoge." (Matej 20,28) Bio je to najuzvieniji cilj Njegovog ivota. Sve drugo bilo je manje vano i podreeno tome. Njegovo jelo i pie bilo je da ispuni Boju volju i zavri Njegov posao. U svom radu nije isticao sebe niti je traio line koristi. Tako e i oni koji su dobili Hristovu milost biti spremni da prinesu svaku rtvu da bi i drugi, za koje je On umro, mogli da prime nebeski dar. Oni e uiniti sve to je u njihovoj moi da svojim boravkom u svetu uine taj svet to boljim. Ovaj duh pravi je rod istinski obraene due. im neko doe Hristu, u njegovom srcu raa se elja da objavi drugima kakvog je dragocenog prijatelja stekao u Isusu, spasonosna i posveujua istina ne moe da ostane zatvorena u njegovom srcu. Ako smo obueni u Hristovu pravednost, ako smo ispunjeni radou Njegovog Duha koji u nama stanuje, neemo moi da ostanemo mirni. Ako smo okusili i videli da je dobar Gospod, imaemo o emu da govorimo. Kao i Filip, kad je naao Spasitelja, pozvaemo i druge Njemu. Trudiemo se da im prikaemo svu Hristovu privlanost, kao i nevidljivu stvarnost sveta koji e doi. U nama e plamteti elja da idemo putem kojim je Isus proao. Duboko emo eznuti da i drugi oko nas ugledaju jagnje Boje koje uze na se grehe sveta". (Jovan 1,29) Napori da budemo na blagoslov drugima i nama e donositi blagoslov. Upravo zato Bog nam je i pruio priliku da uestvujemo u planu spasenja. On je ljudima obezbedio prednost da dobiju deo u boanskoj prirodi i da zatim prenose blagoslove svojim blinjima. To je najvia ast, najvea radost, koju su ljudi mogli da prime od Boga. Oni koji na ovaj nain postaju uesnici u delu ljubavi, dolaze u najveu blizinu svoga Stvoritelja. Bog je vest Jevanelja, i celokupno delo slube ljubavi, mogao da poveri nebeskim anelima. Mogao je da se poslui i drugim sredstvima da ispuni svoju nameru. Ali u svojoj neogranienoj ljubavi odluio je da nas uini svojim saradnicima, Hristovim i aneoskim saradnicima, da bismo mogli da uivamo blagoslove, radost, duhovno okrepljenje, plodove te nesebine slube. Mi emo se bolje razumeti sa Hristom ako budemo imali zajednicu sa Njim u Njegovim mukama. (Filibljanima 3,10) Svaka rtva, koja se prinosi radi dobra drugih, jaa duh dobroinstva u srcu davaoca, pribliava ga sve vie Otkupitelju sveta, koji bogat budui, vas radi osiromai, da se vi njegovim siromatvom obogatite". (2.Korinanima 8,9) Jedino ako na taj nain ispunjavamo nameru sa kojom nas je sigurno Bog stvorio, ivot nam moe biti na blagoslov. Ako budete poeli da radite onako kako je to Hristos objasnio svojim uenicima, ako budete zadobijali ljude za Njega, osetiete potrebu za dubljim duhovnim iskustvom i veim duhovnim znanjem i biete gladni i edni pravde. Vi ete se u molitvi boriti sa Bogom, vaa vera e se ojaati i vi ete sve obilnije piti sa izvora spasenja. Protivljenje i nevolje na koje ete nailaziti gonie vas Bibliji i molitvi. Vi ete rasti u milosti i u poznanju Hrista i sticati bogato iskustvo. Duh nesebinog rada za blinje daje dubinu, stabilnost i Hristovu lepotu karakteru, a onom koji ga ima donosi mir i sreu. Tenje postaju uzvienije. Nema vie mesta za tromost ili sebinost. Oni koji na ovaj nain razvijaju hrianske vrline, rae i jaati u radu za Boga. Imae sposobnost jasnog duhovnog zapaanja,

21

postojanu i sve veu veru, bie sve silniji u molitvi. Boji Duh, delujui na njihov duh, pokree u dui sveti sklad kao odgovor na boanski dodir. Oni koji se tako posvete nesebinom naporu za dobro drugih, na najsigurniji nain grade svoje sopstveno spasenje. Jedini nain da neko raste u milosti jeste da nesebino radi prema Hristovom nalogu - da prema meri svojih sposobnosti pomae i bude na blagoslov onima kojima je potrebna naa pomo. Snaga se stie vebanjem; aktivnost je osnovni uslov ivota. Oni koji pokuavaju da ive hrianskim ivotom pasivno prihvatajui blagoslove koje im Boja milost daje i ne inei nita za Hrista, jednostavno pokuavaju da ive i hrane se bez rada. A u duhovnom, isto kao i u fizikom ivotu, to uvek dovodi do degeneracije i raspadanja. ovek koji ne bi hteo da izlae naporu svoje udove uskoro bi izgubio svaku sposobnost da se njima slui, Tako i hrianin koji ne veba snage koje je dobio od Boga, ne samo da nee rasti u Hristu nego e izgubiti i snagu koju ve ima. Hristova Crkva dobila je od Boga zadatak da spasava ljude. Njena misija je da Jevanelje odnese svetu. To je obaveza svakog hrianina. Svaki pojedinac, u skladu sa darovima i prilikama koje ima, treba da ispuni Spasiteljev nalog. Hristova ljubav, koja nam je otkrivena, ini nas dunicima svih koji ne poznaju Hrista. Bog nam je dao videlo, ne samo za nas same ve i za sve njih. Da su Hristovi sledbenici bili svesni svoje dunosti, u neznaboakim zemljama u kojim danas samo jedan propoveda Jevanelje bilo bi ih na hiljade. I svi oni koji se ne bi mogli lino prihvatiti tog posla, ipak bi ga podupirali svojim sredstvima, svojim srcem i svojim molitvama. Osim toga, i u hrianskim zemljama znatno ozbiljnije radilo bi se sa ljudima. Da bismo radili za Hrista, nije ni potrebno da idemo u neznaboake zemlje, ili da ak naputamo uski krug svoga doma, ako nas dunost uz njega vee. Mi to moemo da radimo u krugu doma, u crkvi, meu onima sa kojima se druimo, meu onima sa kojima smo u poslovnim odnosima. Vei deo svog ivota na Zemlji na Spasitelj proveo je strpljivo radei u stolarskoj radionici u Nazaretu. Aneli na slubi pratili su Gospodara ivota dok je rame uz rame hodao sa seljacima i radnicima, koji ga nisu prepoznavali niti mu davali ast. On je isto tako verno obavljao svoju misiju kad je radio kao skromni zanatlija kao i onda kad je leio bolesne ili hodao po vetrom uzburkanim talasima Galilejskog jezera. Prema tome i u najskromnijim ivotnim dunostima i na najniim poloajima moemo hodati i raditi sa Isusom. Apostol kae: Svaki, brao, u emu je ko pozvan, u onome neka ostane pred Gospodom!" (1. Korinanima 7,24) Poslovni ovek moe tako da vodi svoje poslove da svojom vernou proslavi svog Uitelja. Ako je pravi Hristov sledbenik, tada e svoju religiju uneti u sve to ini i otkriti ljudima Hristov duh. Mehaniar moe da bude marljiv i veran predstavnik Onog koji je naporno radio, bavei se svojim skromnim ivotnim pozivom meu galilejskim brdima. Svi oni koji se nazivaju Hristovim imenom treba da rade tako da i drugi, videi njihova dobra dela, budu pokrenuti da slave svog Stvoritelja i Otkupitelja. Mnogi nisu hteli da iskoriste svoje darove u Hristovoj slubi, izgovarajui se da drugi imaju znatno vie sposobnosti i prednosti. Proirilo se miljenje da se samo od onih koji su naroito daroviti moe zahtevati da svoje sposobnosti posvete slubi za Boga. Mnogi su poeli da misle da su darovi poklonjeni samo odreenoj, izabranoj klasi, a da su ostali iskljueni pa prema tome nisu ni pozvani da uestvuju ni u naporima ni u nagradama. Meutim to ne kazuje Hristova pria. Kad je gospodar kue sazvao svoje sluge, svakom je dao njegov posao. U duhu ljubavi moemo da obavljamo Kao Gospodu" (Koloanima 3,23) i najskromnije ivotne dunosti. Ako se Boja ljubav nalazi u srcu, pokazae se i u ivotu. iriemo oko sebe prijatnu Hristovu atmosferu i svojim uticajem oplemenjivati druge i biti im na blagoslov. Ne ekajte naroite prilike ili izuzetne sposobnosti da ponete da radite za Boga. Ne brinite se o tome ta e svet misliti o vama. Ako va svakodnevni ivot svedoi o istoti i iskrenosti vae vere, ako su vai blinjn sigurni da elite da im budete na blagoslov, vai napori nikada nee biti uzaludni. Najskromniji i najsiromaniji Isusovi uenici mogu da budu na blagoslov drugima. Moda i nee biti svesni da ine neko naroito dobro, ali e svojim nesvesnim uticajem pokrenuti talase blagoslova koji e se iriti i produbljivati i sve do dana konanog obrauna oni nee znati za njihove blagoslovene posledice. Oni ne oseaju niti znaju da ine neto veliko. Od njih se ne trai da sebe mue brigom oko uspeha. Treba samo da idu mirno napred, verno obavljajui delo koje im je dodelilo Boje provienje i njihov ivot nee proi uzalud. Oni e postajati sve sliniji Hristu; oni su Boji saradnici u ovom ivotu i na taj nain pripremaju se za uzvieniji rad i nepomuene radosti u ivotu koji e doi.

22

10. POZNAVANJE BOGA Mnogobrojni su putevi kojima nam se Bog objavljuje i kojima nas dovodi u vezu sa sobom. Priroda se stalno obraa naim ulima. Iskreno srce bie dirnuto Bojom ljubavlju i slavom koje se otkrivaju u delima Njegovih ruku. Osetljivo uvo uje i razumeva poruke koje Bog upuuje preko prirode. Zelena polja, velianstveno drvee, pupoljci i cvetovi, oblak koji prolazi, kia koja pada, potok koji ubori, lepote neba, sve to govori naem srcu i poziva nas da se upoznamo sa Onim koji je sve stvorio. Na Spasitelj za svoje dragocene pouke uzimao je primere iz prirode. Drvee, ptice, cvee u dolinama, breuljci, jezera, prekrasno nebo, kao i dogaaji i okolnosti iz svakodnevnog ivota, sve to bilo je povezano sa reima istine, da bismo se tako to ee seali Njegovih pouka, ak i usred nametljivih briga kojima je ispunjen ovekov muni ivot. Bog bi eleo da se Njegova deca dive Njegovim delima, da uivaju u jednostavnoj, tihoj lepoti kojom je ukrasio na zemaljski dom. Bog je ljubitelj lepote, ali vie od svake spoljanje privlanosti On voli lepotu karaktera; On bi eleo da negujemo nevinost i jednostavnost, tihe vrline cvea. Kad bismo hteli da sluamo, Boja dela stvaranja pruila bi nam dragocene pouke o poslunosti i poverenju. Od zvezda, koje na svojim nevidljivim stazama kroz prostor iz veka u vek putuju odreenim smerom, pa sve do najmanjeg atoma - sve u prirodi pokorava se volji svog Stvoritelja. A Bog se brine o svemu i odrava sve to je stvorio. Onaj koji u svojoj ruci dri nebrojene svetove u beskrajnom prostoru istovremeno se stara za potrebe malog smeeg vrapca koji bezbrino peva svoju jednostavnu pesmicu. Nebeski Otac neno bdi nad svima - nad ljudima koji odlaze na svoj svakodnevni teki rad i nad onima koji se mole; nad onima koji uvee idu na poinak i nad onima koji ustaju ujutro; nad bogataem koji se gosti u svojoj palati i nad siromahom koji okuplja svoju decu oko oskudnog stola. Nema prolivene suze koju Bog nije video. Nema osmeha koji On nije zapazio. O, kad bismo u to potpuno verovali oslobodili bismo se svih nepotrebnih briga! Na ivot ne bi bio tako pun razoarenja kao to je sad; jer sve svoje brige, male i velike, predali bismo u ruke Bogu, koga ne zbunjuje njihova mnoina niti preoptereuje njihova teina. Mi bismo tada uivali u duevnom miru koji mnogi ve dugo nisu osetili. Dok vaa ula uivaju u privlanoj lepoti Zemlje, mislite o svetu koji e doi, svetu koji nikad nee poznavati zlokoban alac greha i smrti; u kome lice prirode nee vie biti prekriveno senkom prokletstva. Pokuajte da zamislite dom spasenih, ali imajte na umu da e on biti mnogo slavniji od svega to bi ak i najrazigranija mata mogla sebi da predstavi. U raznovrsnim Bojim darovima u prirodi vidimo tek najslabiji odsjaj Njegove slave. Pisano je: to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube." (1.Korinanima 2,9) Pesnik i prirodoslovac mogli bi mnogo da priaju o prirodi, ali sa najveim potovanjem u lepoti Zemlje uiva hrianin, jer prepoznaje delo ruku svog Oca, vidi Njegovu ljubav u cvetu, i grmu i drvetu. Niko ne moe potpuno da ceni znaaj brega, doline, reke i jezera ako ih ne gleda kao vid Boje ljubavi prema oveku. Bog nam govori preko dela svog provienja i preko uticaja svog Duha na nae srce. Iz prilika i okolnosti, iz promena koje se svakodnevno odigravaju oko nas, moemo izvui dragocene pouke, ako je nae srce otvoreno da ih shvati. Psalmista, pratei dela Bojeg provienja, kae: Dobrote je Gospodnje puna Zemlja!" (Psalam 33,5) Ko je mudar, neka zapamti ovo i neka poznaju milosti Gospodnje!" (Psalam 107,43) Bog nam govori u svojoj Rei. U njoj imamo najjasnije otkrivenje Njegovog karaktera, Njegovog postupanja prema ljudima, i velikog dela otkupljenja. U njoj pred nama protie istorija patrijaraha i proroka i drugih svetih ljudi iz starine. Bili su to ljudi smrtni kao i mi" (Jakov 5,17). Mi ih gledamo kako se bore sa obeshrabrenjem koje i nas obuzima, kako padaju u iskuenjima kao to mi padamo, i kako ipak hrabro ustaju i pobeuju Bojom milou: i gledajui, stiemo hrabrost u svojoj tenji za pravdom. I dok itamo o dragocenim iskustvima koja su im bila data, o videlu i ljubavi i blagoslovu u kojima su mogli da uivaju, o delu koje su obavili milou koja im je bila udeljena, duh koji je njih nadahnjivao i u naem srcu rasplamsava plamen svetog takmienja, enje da im budemo slini karakterom - da kao i oni hodimo sa Bogom. Isus je rekao za starozavetne spise - a koliko se to vie odnosi na novozavetne - i ona svedoe za mene" (Jovan 5,39). Otkupitelja, Onoga u kome je centar svih naih nada u veni ivot! Da, cela Biblija govori o Hristu. Od prvog izvetaja o stvaranju - i bez nje nita nije postalo to je postalo" (Jovan 1,3) - sve do zavrnog obeanja: i evo u doi skoro" (Otkrivenje 22,12), itamo o Njegovim delima i sluamo Njegov glas. Ako elite

23

da se upoznate sa Spasiteljem, prouavajte Sveto pismo. Napunite celo svoje srce Bojim reima. One su iva voda koja gasi vau goruu e. One su ivi hleb sa Neba. Isus objavljuje: Ako ne jedete tela Sina oveijega i ne pijete krvi njegove, neete imati ivota u sebi!" A onda sam objanjava: Rei koje vam ja rekoh duh su i ivot su!" (Jovan 6,53.63) Nae telo izgraeno je od onog to jedemo i pijemo, i kao to je to u telesnom ivotu, tako je i u duhovnom: ono o emu razmiljamo udahnjuje raspoloenje i silu naoj duhovnoj prirodi. Otkupljenje je tema u koju bi i aneli hteli da zavire; njome e se baviti i o njoj e pevati otkupljeni u toku beskrajnih vekova venosti. Zar nije i sada vredno paljivog razmiljanja i prouavanja? Beskrajno Isusovo milosre i Njegova beskrajna ljubav, rtva koju je prineo nas radi - sve nas poziva na najozbiljnije i najsveanije razmiljanje. Treba da razmiljamo o misiji Onoga koji je doao da spase svoj narod od greha njihovih. I dok tako budemo razmatrali nebeske teme, naa vera i ljubav postajae sve jae a nae molitve sve ugodnije Bogu, jer e u njima biti sve vie vere i ljubavi. One e biti razumne i vatrene. Nae poverenje u Isusa bie sve vre i svakog dana sticaemo iva iskustva sa Njegovom silom da moe zauvek spasiti one koji po njemu dolaze k Bogu". (Jevrejima 7,25) Dok budemo razmiljali o Spasiteljevom savrenstvu, poeleemo da se potpuno preobrazimo, da se u nama obnovi Njegov bezgreni lik. Mi emo biti gladni i edni da postanemo slini Onom koga oboavamo. to se nae misli budu vie bavile Hristom, to emo vie o Njemu govoriti drugima i potpunije Ga predstavljati svetu. Biblija nije pisana samo za teologe; nasuprot, ona je namenjena obinim ljudima. Velike istine, neophodne za spasenje, u njoj su otkrivene jasno kao dan; i niko nee pogreiti niti zai sa puta osim onih koji se povode za svojim linim miljenjem umesto zajasno otkrivenom Bojom voljom. Mi ne smemo da se povodimo za tvrenjima bilo kog oveka o onom to ui Pismo, ve moramo sami za sebe da prouavamo Boje rei. Ako dozvolimo drugima da umesto nas misle, osakatiemo svoju snagu i ograniiti svoje sposobnosti. Plemenite moi uma mogu zakrljati ako ih ne razvijamo razmiljanjem o temama koje su vredne da se njima bavimo, pa tako moemo izgubiti sposobnost razumevanja dubokog znaenja Boje rei. Um e se razvijati ako ga zaposlimo prouavanjem meusobne povezanosti biblijskih tema, uporeivanjem pisma sa pismom, duhovne istine sa duhovnom istinom. Za jaanje uma nita nije korisnije od prouavanja Pisma. Ni jedna druga knjiga nema toliko snage da uzdigne misli, da oivi sposobnosti, kao Biblija svojim dubokim, oplemenjujuim istinama. Kad bi Boju re prouavali onako kao to bi trebalo, ljudi bi se odlikovali irinom uma, plemenitou karaktera, vrstinom namera, kakve se danas retko sreu. Meutim, od uurbanog itanja Pisma malo je koristi. Neko moe da proita celu Bibliju i da opet propusti da vidi njenu lepotu ili shvati njeno duboko i sakriveno znaenje. Znatno je korisnije prouavati jedan odlomak sve dok njegovo znaenje ne postane potpuno jasno, a njegov odnos prema planu spasenja oevidan, nego itati brojna poglavlja bez neke odreene namere i bez sticanja korisnih pouka. Neka Biblija bude uz vas! Kad vam se prui prilika, itajte je; urezujte tekstove u svoje pamenje! ak i dok hodate ulicama, moete izdvojiti neki stih, razmiljati o njemu i tako ga urezivati u pamenje. Mi ne moemo stei mudrost bez ozbiljnog, paljivog prouavanja i molitve. Neki delovi Pisma zaista su tako jasni da ih niko ne moe pogreno shvatiti; ali ima i takvih ije znaenje ne lei na povrini, ne vidi se na prvi pogled. Pismo se mora uporeivati sa pismom. Mora se briljivo prouavati, sa molitvom i razmiljanjem. I takvo prouavanje bie bogato nagraeno. Kao to rudar otkriva ile dragocene rude sakrivene ispod Zemljine povrine, tako e i onaj koji istrajno prouava Boju re kao da trai zakopano blago pronai istine najvee vrednosti, koje su bile sakrivene od pogleda nemarnog tragaa. Nadahnute rei, ako se obziljno prime u srce, postae sline potocima koji teku sa izvora ivota. Bibliju nikad ne smemo prouavati bez molitve. Pre nego to otvorimo njene stranice treba da traimo prosvetljenje od Svetog Duha, i ono e nam biti dato. Kad je Natanailo doao Isusu, Spasitelj je uzviknuo: Evo pravog Izrailjca u kome nema lukavstva!" Natanailo ree: Kako me poznaje?" Isus odgovori: Pre nego te pozva Filip videh te kada bejae pod smokvom!" (Jovan 1,47.48) Isus e i nas videti na tajnim mestima molitve ako od Njega budemo traili videlo da moemo da znamo ta je istina. Aneli iz sveta videla bie sa onima koji ponizno trae da im Bog pokae put. Sveti Duh uzdie i proslavlja Spasitelja. Njegova dunost je da nam predstavi Hrista, istotu Njegove pravednosti i veliko spasenje koje imamo u Njemu. Isus kae: On e... od mojega uzeti, i javie vam!" (Jovan 16,14) Duh istine jedini je uspeni uitelj boanske istine. Koliko je Bog ljubio ljudski rod kad je dao svoga Sina da umre za njega i odredio svog Duha da bude uitelj i stalni vodi ljudima!

24

11. MOLITVA KAO PREDNOST Bog nam govori posredstvom prirode i otkrivena, svojim provienjem i uticajem svog Duha. Ali sve to nije dovoljno; neophodno je da mi pred Njim otvorimo i svoje srce. Da bismo duhovno iveli i imali duhovnu silu, moramo odravati stvarnu vezu sa svojim nebeskim Ocem. Nae misli mogu se baviti Njime; mi moemo razmiljati o Njegovim delima, dokazima Njegovog milosra, Njegovim blgoslovima, ali sve to jo nije, u punom smislu rei, odravanje veze sa Njim. Da bismo stupili u vezu sa Bogom, moramo poeleti da Mu ispriamo neto iz svog stvarnog ivota. Molitva je otvaranje srca Bogu kao prijatelju. Ne zato to bi bilo neophodno da Mu otkrijemo ta smo, ve zato da bismo Ga mogli primiti. Molitva ne sputa Boga ka nama, ve nas uzdie ka Njemu. U toku svog boravka na Zemlji Isus je svoje uenike uio kako da se mole. On im je govorio da sve svoje svakodnevne potrebe iznesu Bogu, da sve svoje brige bace na Njega. Obeanje koje je dao njima da e im molitve biti usliene, dao je i nama. I sam Isus, dok je iveo meu ljudima, esto je odlazio na molitvu. Na Spasitelj izjednaio se s nama u naim potrebama i slabostima i tako postao ponizan i usrdni molitelj koji od svog Oca trai novu silu da moe da krene dalje, osposobljen i za dunost i za iskuenje. On je na primer u svemu. On je brat u naim slabostima, u svaemu iskuan, kao i mi" (Jevrejima 4,15); ali kao bezgrean po svojoj prirodi uasavao se greha; On je izdrao duevne borbe i patnje u svetu punom greha. Kao ovek molitvu je shvatao svojom potrebom i svojom prednou. On je u razgovoru sa svojim Ocem nalazio utehu i radost. Ako je dakle Spasitelj ljudi, Boji Sin, oseao potrebu za molitvom, koliko bi vie slabi i greni smrtnici morali da budu svesni neophodnosti usrdne, stalne molitve. Na nebeski Otac eka da izlije na nas obilje svojih blagoslova. Naa prednost je da moemo obilno da pijemo sa izvora beskrajne ljubavi. Zar nije onda udno to se tako malo molimo? Bog je spreman i eljan da uje iskrenu molitvu svog najskromnijeg deteta, ali je ipak tako oigledno da se ustruavamo da Mu iznesemo svoje potrebe! ta nebeski aneli mogu da misle o jadnim bespomonim ljudskim biima koja se suoavaju sa iskuenjima, o biima prema kojim Boje srce osea bezgraninu ljubav i spremno je da im daruje vie nego to bi mogla da trae i zamisle, a koja se tako malo mole i imaju tako malo vere? Anelima je drago da se klanjaju pred Bogom; oni vole da budu blizu Njega. Oni razgovor sa Bogom smatraju svojom najveom radou; a ipak sinovi ove Zemlje, kojima tako treba pomo koju im samo Bog moe dati, kao da su zadovoljni to hode bez videla Njegovog Duha, bez pratnje Njegovog prisustva. Tama zlog obavija one koji zanemaruju molitvu.Neprijatelj ih apatom kua navodei ih na greh samo zato to se ne slue prednou koju im je Bog dao boanskom ustanovom molitve. Zato bi sinovi i keri Boje oklevali da se mole kad je molitva klju u rukama vere koji otvara nebeske riznice u kojima se uvaju neograniene zalihe Svemonoga? Ako se ne budemo stalno molili i budno straili, izloiemo se opasnosti da postanemo nemarni i skrenemo sa pravog puta. Protivnik se stalno trudi da nam preprei put ka prestolu milosti da usrdnom molitvom i verom ne bismo dobili milost i silu da se odupremo iskuenju. Postoje odreeni uslovi koje moramo da ispunimo ako elimo da Bog uje nae molitve i da ih uslii. Jedan od prvih je da postanemo svesni da nam je potrebna Njegova pomo. On je obeao: Jer u izliti vodu na ednoga i potoke na suhu zemlju!" (Isaija 44,3) Oni koji su gladni i edni pravde, koji eznu za Bogom, mogu biti sigurni da e se nasititi. Srce se mora otvoriti uticaju Duha jer inae ne moe primiti Boji blagoslov. Naa velika potreba je sama po sebi dokaz koji najreitije govori u nau korist. Meutim mi moramo traiti od Gospoda da nam to uini. On kae: Itite, i dae vam se!" (Matej 7,7) Koji, dakle, svoga Sina ne potede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s njim sve ne daruje?" (Rimljanima 8,32) Ako gajimo bezakonje u svom srcu, ako smo prionuli uz bilo koji greh koji nam je poznat, Gospod nas nee uti; ali molitva skruenog pokajnika uvek e biti prihvaena. Kad ispravimo sva zla kojih smo svesni, tada moemo biti ubeeni da e Bog odgovoriti na nae molbe. Nae sopstvene zasluge nikad nas nee preporuiti Bojoj naklonosti; Hristovom dostojnou mi emo se spasti, Njegovom krvlju emo se oistiti; ipak, i mi sami moramo neto doprineti, moramo ispuniti uslove da budemo prihvaeni. Drugi element uspene molitve jeste vera. Jer onaj koji hoe da doe Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaa onima koji ga trae." (Jevrejima 11,6) Isus je rekao svojim uenicima: Sve to itete u svojoj molitvi verujte da ete primiti; i bie vam!" (Marko 11,24) Jesmo li Ga uhvatili za re? Obeanjeje iroko i neogranieno i veran je Onaj koji je dao. I kad ne primimo upravo ono to smo traili,

25

u vreme za koje smo molili, i dalje moramo verovati da nas je Gospod uo i da e odgovoriti na nae molitve. Mi smo tako podloni zabludama i tako kratkovidi da ponekad traimo i ono to nam ne bi bilo na blagoslov, pa nam na nebeski otac u svojoj ljubavi odgovara na molitve dajui nam ono to e nam posluiti za najvie dobro - ono to bismo i mi sami poeleli kad bi na pogled bio boanski prosvetljen i kad bismo stvarnost mogli da vidimo onakvu kakva je. Kad izgleda da nam molitve nisu usliene, moramo da se drimo obeanja; jer e vreme uslienja sigurno doi i mi emo primiti blagoslov koji nam je najpotrebniji. ali zahtevati da molitva uvek bude usliena onako kako smo eleli i da uvek dobijemo upravo ono to smo traili, prava je drskost. Bog je suvie mudar da bi se varao i suvie dobar da bi onima koji pravedno hode uskratio bilo koje dobro! I zato se bez straha oslonite na Njega, ak i kad odgovor na svoje molitve ne dobijete odmah! Oslonite se na Njegovo sigurno obeanje: Itite, i dae vam se!" (Matej 7,7) Ako se budemo povodili za svojim sumnjama i strahovanjima, ako budemo pokuavali da razreimo sve ono to nam je nejasno, dok jo nemamo vere, naa e se nesigurnost samo probuditi i poveati. Ali ako budemo doli Bogu, oseajui se bespomoni i zavisni, kao to stvarno i jesmo, i u veri, ponizno i sa poverenjem, svoje potrebe iznesemo Onome koji sve zna, ijem pogledu nita na svetu nije sakriveno, koji svim upravlja svojom voljom i svojom reju, On e moi i hteti da uslii nau viku i uinie da svetlost zasija u naim srcima. Iskrena molitva dovodi nas u vezu sa umom Beskonanoga. Moda u tom trenutku neemo imati nikakav siguran dokaz da se lice naeg Otkupitelja nadvija nad nama sa puno samilosti i ljubavi; ali je ipak tako. Moda neemo osetiti Njegov vidljivi dodir, ali je Njegova ruka nad nama sa puno ljubavi i nenog saaljenja. Kad dolazimo da traimo od Boga milost i blagoslove, naa srca moraju da budu nadahnuta duhom ljubavi i opratanja. Kako bismo se mogli moliti: I oprosti nam dugove nae kao i mi to opratamo dunicima svojim!" (Matej 6,12) ako istovremeno nismo spremni da opratamo drugima! Ako oekujemo da Bog uje nae molitve, moramo opratati drugima na isti nain i u istoj meri kao to oekujemo da nama bude oproteno. Istrajnost u molitvi spada meu uslove za uslienje. Mi se moramo stalno moliti ako elimo da rastemo u veri i iskustvu. Mi moramo biti jednako u molitvi", da nam se ne dosadi molitva", da straimo u njoj sa zahvaljivanjem". (Rimljanima 12,12; Koloanima 4,2) Petar opominje vernike da budu mudri i trezni u molitvama" (1.Petrova 4,7). Pavle upuuje: Nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaa!" (Filibljanima 4,6) Juda kae: A vi, ljubazni ... molite se Bogu Duhom Svetim, i sami sebe drite u ljubavi Bojoj!" (Juda 1,20.21) Stalna molitva je neraskidiva zajednica due s Bogom, tako da ivot od Boga tee u na ivot; a iz naeg ivota istota i svetost teku nazad Bogu. Revnost u molitvi je neophodna; niemu ne smete dozvoliti da omete vau molitvu. Uloite svaki napor da odrite vezu izmeu Isusa i svoje due. Iskoristite svaku priliku da idete na mesta odreena za molitvu. Oni koji se stvarno trude da odravaju vezu sa Bogom videe se na molitvenim skupovima, verni u izvravanju svoje dunosti, iskreni i eljni da ponju sve blagoslove koji se mogu stei. Oni e iskoristiti svaku priliku da sebe izloe zracima svetlosti sa Neba. Treba da se molimo u porodinom krugu; ali iznad svega ne smemo zanemariti molitvu nasamo; jer na njoj poiva na ivot. Mi ne moemo napredovati ako zanemarujemo molitvu. Porodina ili javna molitva sama po sebi nije dovoljna. Neka se ovek nasamo otvori pred Bojim ispitivakim okom. Tajnu molitvu treba da uje samo Bog koji slua molitve. Nijedno radoznalo uvo ne treba da uje sadraj takvih molitava. U tajnoj molitvi ovek je slobodan od uticaja okoline; slobodan od uznemiravanja. Smireno a ipak usrdno ovek trai Boga. Prijatan i trajan bie uticaj koji struji od Onog koji vidi to je tajno, ije je uvo otvoreno da uje molitvu koja izlazi iz srca. Smirenom, jednostavnom verom ovek odrava vezu sa Bogom i prikuplja zrake boanske svetlosti da bi ojaao i odrao se u sukobu sa sotonom. Bog je utvrenje nae sile. Molite se nasamo; i dok se bavite svojim svakodnevnim radom, neka se vae srce esto podie Bogu. Tako je Enoh hodio sa Bogom. Ove tajne molitve podiu se kao skupoceni miris prema prestolu milosti. Sotona ne moe da savlada onog koji je tako utvren u Bogu. Nema vremena ni mesta koje bi bilo neprikladno za molitvu. Ne postoji nita to bi nas moglo spreiti da podignemo svoje srce u duhu iskrene molitve. U mnotvu na ulici, zaokupljeni poslovnim obavezama, mi moemo uputiti molitvu Bogu i zatraiti boansko vostvo, kao to je to uinio Nemija dok je iznosio svoj zahtev pred carem Artakserksom. Mesto razgovora moe da se nae ma gde se mi nalazili. Vrata naeg srca moraju da budu stalno otvorena, stalno se mora podizati poziv Isusu da doe i boravi kao nebeski gost u nama. Iako oko nas moe da vlada zaraena, pokvarena atmosfera, mi ne moramo da udiemo njena kuna isparenja, ve moemo da ivimo u istom vazduhu Neba. Moemo zatvoriti svaki prilaz neistim matanjima i nesvetim mislima ako se iskrenom molitvom uzdignemo u Boju blizinu. Oni koji su otvorili svoje srce da od

26

Boga prime podrku i blagoslov hodie u svetijoj atmosferi od ove zemaljske i odravae stalnu vezu sa Nebom. Nama su potrebni jasniji pojmovi o Isusu i potpunije razumevanje vrednosti venih stvarnosti. Lepota svetosti treba da ispuni srce Boje dece; a da bi se to moglo postii, moramo traiti da nam Bog objasni ono to je nebesko. Neka se naa dua otvori i uzdigne da bi nam Bog mogao dati da udiemo nebesku atmosferu. Mi se moramo drati tako blizu Boga da se u svakom neoekivanom iskuenju nae misli okrenu Njemu isto tako prirodno kao to se cvet okrene prema Suncu. Iznesite Bogu svoje potrebe, radosti, tuge, brige i strahovanja. Vi Ga ne moete preopteretiti; ne moete Ga zamoriti. Onaj koji je izbrojao vlasi na vaoj glavi nije ravnoduan prema potrebama svoje dece. Jer Gospod je milostiv i smiluje se." (Jakov 5,11) Njegovo srce puno ljubavi dirnuto je naim alostima, ak i kad samo govorimo o njima. Iznesite Mu sve to zbunjuje va um. Onom koji u svojoj ruci dri svetove i upravlja svim poslovima svemira nita nije suvie teko da nosi. Sve to se na bilo koji nain tie naeg mira, ma kako to neznatno bilo, On primeuje. Nema nijednog poglavlja u naem iskustvu koje bi za Njega bilo suvie mrano da ga ita; nema problema koji bi za Njega bio suvie teak da ga razrei. Nema nesree koja bi zadesila Njegovo najmanje dete, nema brige koja bi muila duu, nema radosti koja bi razgalila, nema iskrene molitve koja bi poletela sa usana, da je na nebeski Otac ne vidi, da se u taj mah ne zainteresuje. Iscjeljuje one koji su skruena srca, i lei tuge njihove." (Psalam 147,3) Odnos izmeu Boga i svakog oveka tako je lian i potpun kao da nema nikog drugog na Zemlji sa kim bi Bog delio svoju brinu panju, nijedne druge due za koju bi dao svog ljubljenog Sina. Isus je rekao: U onaj ete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da u ja umoliti Oca za vas; jer sam otac ima ljubav k vama." Nego ja vas izabrah... da to god zaitete u Oca u ime moje da vam da." (Jovan 16,26.27; 15,16) Meutim, moliti se u Isusovo ime znai znatno vie nego samo spomenuti Njegovo ime na poetku i na kraju molitve. To znai moliti se po Isusovom umu i duhu, verujui Njegovim obeanjima, oslanjajui se na Njegovu milost i inei Njegova dela. Bog ne trai ni od koga meu nama da postane pustinjak ili monah, da se povue od sveta da bi se posvetio delima bogosluenja. Na ivot mora biti slian Hristovom ivotu - izmeu planine i mnotva. Ko ne ini nita drugo osim to se moli, uskoro e prestati da se moli ili e se njegove molitve pretvoriti u praznu naviku. Kad se ljudi povuku iz drutvenog ivota, kad se povuku sa podruja svoje hrianske dunosti i noenja krsta, kad prestanu ozbiljno da rade za svog Uitelja, koji je ozbiljno radio za njih, nemaju vie za ta da se mole, nemaju vie podsticaja za molitvu. Njihove molitve postaju line i sebine. Oni vie ne mogu da se mole za potrebe oveanstva ili za izgradnju Hristovog carstva, ni da trae snagu za rad. Mi gubimo kad zanemarujemo prednost meusobnog druenja, jaanja i podravanja u slubi Bogu. Istine Njegove rei gube tada za nas svoju jasnou i vanost. Naa srca nisu vie prosvetljena ni pokrenuta njihovim posveujuim uticajem i mi duhovno slabimo. U naem druenju kao hriani mnogo gubimo zbog nedostatka meusobnog sauea. Onaj koji se zatvara sam u sebe ne zauzima poloaj koji mu je Bog odredio. Pravilno negovanje drutvenih crta u naoj prirodi srcem nas pribliava blinjima i pomae nam da se razvijemo i ojaamo u slubi Bogu. Kad bi se hriani meusobno druili, kad bi meusobno razgovarali o Bojoj ljubavi i dragocenim istinama otkupljenja, njihova srca bila bi osveena i oni bi se meusobno krepili. Mi bismo svakog dana morali bolje da upoznajemo svog nebeskogOca, stiemo nova iskustva sa Njegovom milou; tada bismo eleli i da govorimo o Njegovoj ljubavi; i kad bismo to inili, naa srca bi se razgrejala i ohrabrila. Kad bismo vie mislili i razgovarali o Isusu, a manje o sebi, bili bismo mnogo ee u Njegovom prisustvu. Kad bismo o Bogu mislili samo onoliko koliko imamo dokaza da se On brine o nama, tada bi On uvek bio u naim mislima i mi bismo uivali govorei o Njemu i slavei Ga. Mi govorimo o prolaznim stvarima zato to se za njih zanimamo. Mi govorimo o svojim prijateljima zato to ih volimo; nae radosti i nae tuge povezane su sa njima. Ipak, mi imamo neizmerno vie razloga da ljubimo Boga nego svoje zemaljske prijatelje; trebalo bi da nam bude najprirodnije da Njega stavimo na prvo mesto u svojim mislima, da govorimo o Njegovoj dobroti, da priamo o Njegovoj sili. Bogati darovi kojima nas je obasuo nisu nam bili dati sa namerom da toliko zaokupe nau panju i nau ljubav da vie nemamo ime da uzvratimo Bogu; oni bi trebalo stalno da nas podseaju na Njega i povezuju nas vezom ljubavi i zahvalnosti sa naim nebeskim Dobroiniteljem. Mi ivimo suvie blizu zemaljskih nizija. Uzdignimo svoje oi prema otvorenim vratima nebeske Svetinje, u kojoj svetlost Boje slave obasjava lice Hrista koji moe uvek spasiti one koji kroza nj dolaze k Bogu" (Jevrejima 7,25). Trebalo bi vie da slavimo Boga za milost njegovu, i za udesa njegova radi sinova ljudskih". (Psalam 107,8) Naa pobonost ne

27

sme da se sastoji samo u traenju i primanju. Nemojmo uvek misliti o svojim potrebama, a nikad o blagoslovima koje primamo. Mi se uopte ne molimo suvie, ve smo suvie tedljivi u zahvaljivanju. Mi stalno primamo Boju milost, a ipak. kako malo zahvalnosti pokazujemo, kako malo hvalimo Boga za sve to je za nas uinio! U stara vremena Gospod je naredio Izrailjcima, kad se budu okupljali na bogosluenje: I jedite onde pred Gospodom Bogom svojim, i veselite se vi i porodice vae svaim, za to se prihvatite rukom svojom, im te blagoslovi Bog tvoj!" (5.Mojsijeva 12,7) Ono to se ini na slavu Bogu treba initi radosno, uz pesme hvale i zahvaljivanja, a ne alosno i zlovoljno. Na Bog je neni, milostivi Otac. Bogosluenje se ne bi smelo smatrati nekom rastuujuom, onespokojavajuom slubom. Trebalo bi da nam bude uivanje da dajemo hvalu Bogu i da uestvujemo u Njegovom delu. Bog ne bi hteo da se Njegova deca, kojoj je obezbeeno tako veliko spasenje, ponaaju kao da je On neki strogi, sitniavi nadzornik. On je njihov najbolji prijatelj; i kad se okupe na bogosluenju, On eli da bude sa njima, da ih blagosilja i tei, da ispunjava njihova srca radou i ljubavlju. Gospod eli da Njegova deca nau utehu na bogosluenju, da im rad za Njega donese vie zadovoljstva nego tekoa. On eli da se oni koji dolaze na bogosluenje ispune dragocenim mislima o Njegovom staranju i ljubavi, da mogu biti puni radosti u toku svih svakodnevnih ivotnih poslova, tako da imaju snage da postupaju poteno i verno u svemu. Mi se moramo okupiti oko krsta. Hristos, i to razapeti, treba da bude predmet naeg razmiljanja, razgovora i naih najradosnijih oseanja. Treba da pamtimo svaki blagoslov koji smo primili od Boga, i kad shvatimo veliinu Njegove ljubavi trebalo bi da dragovoljno sve poverimo ruci koja je za nas bila prikovana na krst. ovek se moe uzdii blie Nebu na krilima hvalospeva. Boga slave pesmom i muzikom u nebeskim dvorovima i dok izraavamo svoju zahvalnost, mi usklaujemo svoje bogosluenje sa bogosluenjem nebeskih hrorova. Onaj mene potuje koji prinosi hvalu na rtvu!" - kae Bog (Psalam 50,23). Doimo radosno i sa potovanjem pred svog Stvoritelja, sa zahvaljivanjem i pevanjem"! (Isaija 51,3) 12. TA DA INIMO SA SUMNJOM Mnoge, naroito one koji su mladi u hrianskom ivotu, esto uznemirava ono to navodi na sumnju. U Bibliji postoje brojni tekstovi koje oni ne mogu da objasne, ili ak razumeju, i sotona ih koristi da pokoleba njihovu veru u Pismo kao Boje otkrivenje. Oni pitaju: Kako mogu da upoznam pravi put? Ako je Biblija zaista Boja re, kako se mogu osloboditi takvih sumnji i nedoumica?" Bog nikad ne trai da verujemo ako nam ne prui dovoljno dokaza na kojima moemo da utemeljimo svoju veru. Njegovo postojanje, Njegov karakter, istinitost Njegove rei, sve to potvreno je dokazima koji se obraaju naem razumu; a takvih dokaza ima puno. Ipak, Bog nikad nije uklonio mogunost za sumnju. Naa vera mora da poiva na linom osvedoenju, a ne na nabrajanju dokaza. Oni koji ele da sumnjaju imae priliku; dok e oni koji stvarno eznu da upoznaju istinu nai obilje dokaza na koje mogu da oslone svoju veru. Nemogue je ogranienom umu da u potpunostn razume karakter ili dela Beskonanog. I najotrijem intelektu, najobrazovanijem umu, sveto Bie uvek e morati da ostane obavijeno velom tajanstvenosti. Moe li ti tajne Boje dokuiti, ili dokuiti savrenstvo Svemoguega? To su visine nebeske, ta e uiniti? Dublje je od pakla, kako e poznati?" (O Jovu 11,7.8) Apostol Pavle uzvikuje: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Bojega! Kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistraljivi njegovi putovi!" (Rimljanima 11,33) Iako su oblak i mrak oko njega", blagost i pravda podnoje su prestolu njegovu." (Psalam 97,2) Mi smo toliko kadri da shvatimo Njegovo postupanje sa nama i pobude koje Ga pokreu koliko nam treba da moemo razabrati bezgraninost Njegove ljubavi i milosti koje su sjedinjene sa beskrajnom silom. Od Njegovih namera moemo da razumemo onoliko koliko je za nas dobro da znamo; a za ono to je vie od toga moramo da se oslonimo na svemonu ruku, na srce puno ljubavi. Boja re, kao i karakter njenog boanskog Autora, iznosi tajne koje ograniena bia nikad nee moi u celini da razumeju. Pojava greha u svetu, Hristovo utelovljenje, novoroenje, vaskrsenje i brojne druge teme kojima se Biblija bavi, tajne su suvie duboke da bi ih ljudski um mogao objasniti ili ak sasvim razumeti. Meutim nemamo razloga da sumnjamo u Boju re samo zato to ne moemo da razumemo tajne Bojeg provienja. I u svetu prirode stalno smo okrueni tajnama koje ne moemo da spoznamo. I najskromniji oblici

28

ivota problem su koji ni najmudriji filozofi nisu kadri da objasne. Na sve strane nailazimo na uda koja nadmauju nau mo razumevanja. Smemo li onda da budemo iznenaeni to i u duhovnom svetu ima tajni koje ne moemo da dokuimo? Tekoa je jedino u slabosti i ogranienosti ljudskog uma. Bog nam je u Pismu pruio dovoljno dokaza o boanskom karakteru svetih spisa, i mi ne smemo da sumnjamo u Njegovu re zato to ne moemo da razumemo sve tajne Njegovog provienja. Apostol Petar kaeda u Pismu postoje neke stvari teke razumeti, koje nenaueni i neutvreni izvru... na svoju pogibao". (2.Petrova 3,16) Teka mesta u Pismu nevernici su iznosili kao dokaz protiv Bibli je; ali, daleko od toga, ona snano potvruju da je Biblija stvarno boanski nadahnuta. Kad bi Biblija davala samo izvetaje o Bogu koje bismo lako mogli da shvatimo, kad bi Njegovu veliinu i velianstvo mogli da razumeju ogranieni umovi, tada ona ne bi nosila nepogreivi peat boanskog autoriteta. Upravo veliina i nedokuivost tema o kojima se govori treba da nas nadahnu verom u Bibliju kao Boju re. Biblija otkriva istinu sa takvom jednostavnou i tako je savreno prilagoava potrebama i tenjama ljudskog srca da to zadivljuje i oarava i najobrazovanije umove i istovremeno osposobljava skromne i neobrazovane da upoznaju put spasenja. Ipak, te jednostavno iskazane istine usmeravaju um na tako uzviene i dalekosene teme, i tako su beskrajno iznad moi ljudskog razumevanja, da ih moemo prihvatiti samo zato to ih je objavio Bog. I plan spasenja otkriven nam je tako da svako moe da vidi korake pokajanja koje treba da uini prema Bogu, korake vere prema Gospodu Isusu Hristu, da bi se spasao onako kako je to Bog odredio; ipak ispod tih istina, koje se naoko tako lako razumeju, lee tajne koje sakrivaju Boju slavu - tajne koje nadmauju moi uma koji ih prouava a iskrenog tragaa za istinom nadahnjuju strahopotovanjem i verom. to vie prouavamo Bibliju, to se produbljuje njegovo ubeenje daje to re ivoga Boga i ljudski razum klanja se velianstvu boanskog otkrivenja. Priznati da ne moemo potpuno da shvatimo velike istine Biblije znai samo prikloniti se pred injenicom da je ogranieni um nesposoban da shvati neogranieno; da ovek svojim ogranienim, ljudskim znanjem ne moe da razume namere Sveznajueg. Zato to ne mogu da proniknu u sve njene tajne, sumnjalice i nevernici odbacuju Boju re; a ni svi oni koji kau da veruju Bibliji nisu slobodni od opasnosti na ovom polju. Apostol kae: Gledajte, brao, da ne bude kad u kome od vas zlo srce neverstva da odstupi od Boga ivoga!" (Jevrejima 3,12) Pravo je da duboko istraujemo biblijska uenja i ispitujemo dubine Boje" (1.Korinanima 2,10) onoliko koliko su otkrivene u Bibliji. Iako to je tajno ono je Gospoda Boga naega", ono to je otkriveno nae je i sinova naih". (5.Mojsijeva 29,29) Meutim sotona nastoji da izopai istraivake sposobnosti ljudskog uma. Prilikom prouavanja biblijskih istina do izraza dolazi svojevrsna gordost, jer ljudi postaju nestrpljivi i oseaju se poraeni ako svaki tekst Pisma ne mogu da objasne na svoje zadovoljstvo. Dre da bi ih suvie ponizilo priznanje da nisu sposobni da proniknu u Boju re. Nisu spremni da strpljivo ekaju dok Bog ne nae za dobro da im otkrije istinu. Misle da je njihova ljudska mudrost dovoljna da bez iije pomoi shvate Pismo, a poto to ne uspevaju, oni u stvari odriu Bibliji njen autoritet. Istina je da brojne teorije i doktrine, za koje se smatra da proistiu iz Biblije, nemaju nikakvog temelja u njenom uenju i sutinski se suprote celom glasu Nadahnua. Sve to u mnogim umovima izazvalo je sumnju i zbunjenost. Meutim za to ne treba optuivati Boju re, ve ovekovo izvrtanje Pisma. Kad bi stvorenim biima bilo mogue da savreno razumeju Boga i Njegova dela, ona bi, postigavi taj cilj, izgubila svaku mogunost da dalje otkrivaju istinu, da rastu u poznanju, da dalje razvijaju um i srce. Bog vie ne bi bio najvii; a ovek, dostigavi granicu znanja i sposobnosti, prestao bi da napreduje. Zahvalimo Bogu to nijetako! Bog je stvarno beskrajan; u njemu je sve blago premudrosti i razuma". (Koloanima 2.3) Ljudi bi mogli celu venost stalno da prouavaju, stalno da ue, a da opet nikad ne iscrpu riznice Boje mudrosti, Njegove dobrote i sile. Bog eli da se Njegov narod ve u ovom ivotu stalno sve bolje upoznaje sa istinama Njegove rei. Postoji samo jedan nain da se stekne ovo znanje. Boju re moemo da razumemo jedino kad nas prosvetli onaj isti Duh preko koga je re bila data. Tako i u Bogu to je niko ne zna osim Duha Bojega"; jer Duh sve ispituje, i dubine Boje". (1.Korinanima 2,11.10) Spasitelj je svojim sledbenicima obeao: A kad doe On, Duh istine, uputie vas na svaku istinu... jer e od mojega uzeti, i javie vam." (Jovan 16,13.14) Boja namera je da ovek razvija svoje sposobnosti rasuivanja; a prouavanje Biblije jaa i oplemenjuje um bolje do bilo kog drugog prouavanja. Meutim, moramo se uvati oboavanja razuma, jer on podlee slabostima i nedostacima ljudskog roda. Ako ne elimo da nam Pismo bude nerazumljivo, tako da ni najjasnije istine ne moemo da razumemo, moramo imati jednostavnost i veru malog deteta, biti spremni da uimo i toplo se moliti za pomo Svetog Duha. Svest o Bojoj sili i mudrosti i naoj nesposobnosti da shvatimo Njegovu veliinu treba da nas nadahne poniznou, i Njegovu re treba da otvaramo kao da stupamo u Njegovu blizinu, sa svetim strahopotovanjem. Kad otvorimo Bibliju, na razum mora da prizna autoritet koji je vei od njegovog i

29

srce i um moraju da se poklone pred velikim JA SAM. Mnogi tekstovi ine nam se teki i nejasni, ali e ih Bog uiniti jasnim i razgovetnim za one koji se na ovaj nain trude da ih razumeju. Meutim, bez vostva Svetog Duha uvek emo biti skloni da izvremo Pisma ili da ih pogreno tumaimo. esto samo itanje Biblije ne donosi nikakve koristi, naprotiv nanosi i stvarnu tetu. Kada se Boja re otvara bez potovanja i molitve; kad misli i oseanja nisu posveeni Bogu, ili nisu u skladu sa Njegovom voljom, um je zamraen sumnjom; i u toku samog prouavanja Biblije neverstvo jaa. Neprijatelj preuzima upravu nad mislima i predlae tumaenja koja nisu pravilna. Kad god se ljudi ne trude, reju i delom, da budu u skladu sa Bogom, tada bez obzira ne stepen svog obrazovanja - skloni su da pogreno razumeju Pisma i zato ne moemo imati poverenja u njihova tumaenja. Oni koji istrauju Pisma da bi nali protivrenosti, nemaju duhovne pronicljivosti. takvo iskrivljeno gledanje navee ih da pronau razlog za sumnju i neverstvo i u onom to je sasvim jasno i jednostavno. Iako oni to moda prikrivaju, pravi razlog sumnje i neverstva u veini sluajeva jeste ljubav prema grehu. Uenja i ograniavanja koja sadri Boja re nisu dobrodola oholom srcu koje voli greh, a oni koji ne ele da posluaju njene zahteve spremni su da posumnjaju u njen autoritet. Da bismo dokuili istinu, moramo imati iskrenu elju da je upoznamo i spremnost u srcu daje posluamo. Svi koji u tom duhu pristupaju prouavanju Biblije nai e obilje dokaza da je ona Boja re i razumee njene istine koje e ih uiniti mudrima za spasenje". Hristos je rekao: Ko hoe njegovu volju tvoriti, razumee je li ova nauka od Boga." (Jovan 7,17) Umesto da zanovetate i sumnjate u ono to ne razumete, posluajte videlo koje vas ve obasjava, pa ete dobiti i veu svetlost. Hristovom milou izvrite svaku dunost koja vam je dosad bila jasno pokazana, pa ete dobiti sposobnost da razumete i izvrite i one koje vam jo nisu jasne. Postoji dokaz koji je dostupan svima - i najobrazovanijima i najneuenijima - dokaz iskustva. Bog nas poziva da sami za sebe proverimo istinitost Njegove rei, verodostojnost Njegovih oseanja. On nam zapoveda: Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod!" (Psalam 34,8) Umesto da se oslanjamo na neije rei, treba sami da ispitujemo. On objavljuje: Itite, i primiete!" (Jovan 16,24) Njegova obeanja e se ispuniti. Ona nikada nisu izneverila, i nikad ne mogu da iznevere! I dok se budemo pribliavali Isusu i radovali se u obilju Njegove ljubavi, sumnja i mrak nestae pred svetlou Njegovog prisustva. Apostol Pavle kae da nas Bog izbavi od vlasti tamne, i premesti u carstvo Sina ljubavi svoje". (Koloanima 1,13) A svaki onaj koji je preao iz smrti u ivot moe potvrditi da je Bog istinit". (Jovan 3,33) Takav moe da posvedoi: Bila mi je potrebna pomo i naao sam je u Isusu. Svaka moja potreba bila je zadovoljena, utoljena glad moje due, i Biblija mi je sada otkrivenje Isusa Hrista. Pitate zato verujem u Isusa? Zato to mi je On boanski Spasitelj! Zato verujem Bibliji? - Zato to sam utvrdio da je to glas kojim Bog govori meni." Mi sami sebi moemo posvedoiti da je Biblija zaista istinita, da je Hristos Boji Sin. Mi znamo da se ne povodimo za lukavo sroenim bajkama. Petar opominje svoju brau da napreduju u blagodati i u poznanju Gospoda naega i Spasitelja Isusa Hrista". (2.Petrova 3,18) Kad Boji narod bude rastao u milosti, sve e jasnije razumevati Boju re. On e pronalaziti novo videlo i novu lepotu u njenim svetim istinama. To se pokazivalo u toku istorije Crkve u svim vekovima, i tako e se nastaviti sve do kraja. A put je pravedniki kao svetlo videlo, koje sve vema svetli dok ne bude pravi dan." (Prie 4,18) U veri moemo gledati u venost i uhvatiti se za Boje obeanje da e se ljudski razum razviti, ljudske sposobnosti sjediniti sa boanskima, a svaka duevna snaga doi u neposrednu vezu sa Izvorom videla. Mi moemo da se radujemo to e sve to nas je u Bojem provienju zbunjivalo tada biti objanjeno, da e dobiti svoje objanjenje sve to nam je bilo teko s hvatljivo; i tamo gde smo svojim ogranienim razumom nailazili samo na zbrku i izjalovljene namere, videemo najsavreniji i najlepi sklad. Tako sad vidimo kao kroz staklo u zagonetki, a onda emo licem k licu; sad poznajem neto, a onda u poznati kao to sam poznat!" (1.Korinanima 13,12) 13. RADOSNI U GOSPODU Boja deca pozvana su da budu Hristovi predstavnici otkrivajui Gospodnju dobrotu i milost. Kao toje Isus nama otkrio pravi Oev karakter, tako i mi moramo otkriti Hrista svetu koji jo nije upoznao Njegovu nenu i milostivu ljubav: Kao to si Ti mene poslao u svet" - kae Isus - i ja njih poslah u svet." Ja u njima i Ti u meni...

30

da pozna svet da si me Ti poslao." (Jovan 17,18.23) Apostol Pavle kae Isusovim uenicima: Koji ste se pokazali da ste poslanica Hristova", koju poznaju i itaju svi ljudi!" (2. Korinanima 3,3.2) U svakom svom detetu Isus alje poslanicu svetu. Ako ste vi Hristov sledbenik, On u vama alje pismo porodici, mestu, ulici u kojoj ivite. Isus, koji boravi u vama, eli da progovori srcima onih koji Ga jo ne poznaju. Moda oni ne itaju Bibliju, ili ne uju glas koji im govori sa njenih stranica; oni ne vide u Bojim delima Njegovu ljubav. Ali ako ste vi pravi Isusov predstavnik, moe se dogoditi da preko vas shvate bar deo Njegove dobrote i budu pridobijeni da Ga ljube i da Mu slue. Hriani su postavljeni da budu svetlonoe na putu prema Nebu. Oni treba da odsjajuju prema svetu svetlou kojom ih je Hristos obasjao. Oni treba da ive takvim ivotom i razviju takav karakter da drugi, gledajui njih, steknu pravilno miljenje o Hristu i Njegovoj slubi. Ako zaista predstavljamo Hrista, mi emo postii da sluba Njemu izgleda onako privlana kao to stvarno i jeste. Hriani ija je dua puna sete i tuge, koji se tue i gunaju, svojim blinjima pogreno prikazuju Boga i hrianski ivot. Oni ostavljaju utisak da Bogu nije drago da Njegova deca budu srena i time lano svedoe protiv naeg nebeskog Oca. Sotona likuje kad navede Boju decu na neverstvo i malodunost. On uiva kad vidi da nemamo poverenja u Boga, kad sumnjamo u Njegovu spremnost i silu da nas spase. Njemu je drago kad nas navede na misao da e nam Bog delima svog provienja naneti tetu. Sotonino delo je da Gospoda predstavlja kao bie bez sauea i milosra. On iskrivljuje istinu o Bogu. Nae misli zaokuplja pogrenim mislima o Bogu; i umesto da se bavimo istinom o naem nebeskom Ocu, vrlo esto svoj um zapoljavamo onim to je sotona o Njemu izmislio i sramotimo Boga svojim nepoverenjem i gunanjem protiv Njega. Sotona stalno pokuava da verski ivot uini sumornim. On bi eleo da ga prikae munim i tekim; pa kad hrianin u svom ivotu prikazuje takav oblik religije, on svojim neverstvom podrava sotoninu la. Mnogi se, hodei svojim ivotnim putem, bave svojim grekama, neuspesima i razoaranjima i njihova srca puna su bola i obeshrabrenja. Dok sam jo boravila u Evropi, pisala mi je jedna sestra koja je upravo to inila i bila u dubokom oajanju. Traila je da joj uputim neku re ohrabrenja. U noi, kad sam proitala pismo, usnila sam da se nalazim u vrtu i neko, izgleda vlasnik vrta, vodio me je njegovim stazama. Brala sam cvee i uivala u njegovom mirisu kad je ta sestra, koja je ila pored mene, svratila moju panju na neko runo trnje koje ju je ometalo u hodanju. Zbog toga se alila i tuila. Ona i nije hodala stazom, idui za vodiem, ve kroz puzavice i trnje. Oh!" - jadala se ona - Zar nije alosno to je ovaj divni vrt nagren trnjem?" Vodi joj je odgovorio: Ostavi trnje na miru, jer e te ono samo raniti! Beri rue, ljiljane i karanfile!" Zar nije u vaem iskustvu bilo i nekih svetlih taaka? Zar niste doiveli neke dragocene trenutke kad je vae srce treperilo od radosti, odazivajui se tako Bojem Duhu? Kad ponovo pogledate na poglavlja svog ivotnog iskustva, zar ne nailazite i na neke prijatne stranice? Zar Boja obeanja, slino mirisnom cveu, ne rastu du vaeg puta na svakom koraku? Zar neete dozvoliti da njihova lepota i milina ispuni vae srce radou? Puzavice i trnje samo e vas ranjavati i alostiti; i ako budete jedino to brali i pokazivali drugima, zar neete time ne samo prezreti Boju dobrotu ve i druge oko sebe spreiti da idu stazom ivota? Nije mudro sakupljati sve neprijatne uspomene iz prolog ivota - nepravde i razoarenja - razgovarati o njima i tuiti se na njih sve dok nas ne savlada obeshrabrenje. Obeshrabrena dua puna je mraka, ona uklanja boansku svetlost iz svog srca i baca senku na put drugih. Zahvalimo Bogu na blistavim prizorima koje nam je pokazao. Prikupimo sve blagoslovene dokaze Njegove ljubavi, tako da stalno moemo da ih gledamo: Bojeg Sina kako naputa presto svog Oca, odevajui svoju boansku prirodu ljudskom da bi mogao da izbavi oveka od sotonine sile; Njegovu pobedu radi nas, koja je oveku otvorila Nebo i omoguila ljudskom pogledu da zaviri u prostore u kojima Boanstvo boravi i otkriva svoju slavu; greni rod uzdignut iz ponora propasti u koji ga je greh bacio i ponovo doveden u vezu sa beskrajnim Bogom, i poto je izdrao boansku probu verom u naeg Otkupitelja, obuen u Hristovu pravdu i uzdignut na Njegov presto - prizori su o kojima Bog eli da razmiljamo! Kad ostavljamo utisak da sumnjamo u Boju ljubav, da nemamo poverenja u Njegova obeanja, sramotimo Boga i alostimo Njegovog Svetog Duha. Kako bi se oseala majka kad bi se njena deca stalno tuila na nju kao da im ona ne eli dobro, iako se u toku celog ivota trudila da zatiti njihove interese i da ih okrui udobnou? Pretpostavimo da posumnjaju u njenu ljubav; to bi slomilo njeno srce! Kako bi se bilo koji roditelj oseao kad bi deca tako postupala prema njemu? A ta moe na nebeski Otac da misli o nama kad nemamo poverenja u Njegovu ljubav, koja Ga je navela da rtvuje svoga jedinorodnog Sina da bismo mi imali ivot? Apostol pie: Koji, dakle, svoga Sina ne potede, nego ga predade za sve nas, kako, dakle, da nam s njim sve ne daruje?" (Rimljanima 8,23) A ipak, koliko njih kae svojim delima, ako ne reima: Bog nije mislio na

31

mene. Moda On voli druge, ali ne voli mene!" Sve to nanosi vam tetu; jer svakom sumnjiavom reju pozivate sotonu da vas kua; ona u vama jaa sklonost prema sumnji, njome oaloavate anele koji vam slue. Kad vas sotona kua, nemojte izrei nijednu sumnjiavu ili mranu re. Ako odluite da otvorite vrata njegovom doaptavanju, va um bie ispunjen nepoverenjem i buntovnikim sumnjienjima. Ako izrazite svoja oseanja svaka sumnja koju ste izrekli ne samo da ostavlja trag na vama ve postaje seme koje e klijati i donositi rod u ivotu drugih i moda se nikad nee moi ponititi uticaj vaih rei. Moda ete vi sami uspeti da se oporavite od napada iskuenja i izvuete iz sotonine zamke, ali drugi koji su se pokolebali pod vaim uticajem moda nee moi da se odupru neverstvu kojim ste ih nadahnuli. Kako je zato vano da govorimo samo ono to uliva duhovnu snagu i ivot? Aneli paljivo sluaju ono to vi govorite svetu o svom nebeskom Uitelju. Govorite zato o Njemu kao o Onom koji ivi da vas zastupa pred Ocem. Kad se rukujete sa prijateljem, neka se hvaljenje Boga uje sa vaih usana i iz vaeg srca. To e njegove misli usmeriti prema Isusu. Svi imaju nevolja, bolova koji se teko podnose, iskuenja kojima se teko odupiru. Nemojte o svojim tekoama da govorite smrtnicima, kao to ste i vi, ve sve iznesite pred Boga u molitvi. Drite se pravila da nikad ne izgovarate nijednu re sumnje ili obeshrabrenja. Svojim reima nade i svete radosti vi moete mnogo uiniti da razvedrite ivot drugih i podrite njihove napore. Mnogi hrabri ljudi bolno su pritisnuti iskuenjem, skoro u opasnosti da pokleknu u borbi sa samim sobom i silama zla. Nemojte ih obeshrabriti u njihovoj tekoj borbi. Razvedrite ih reima ohrabrenja i nade, koje e im dati snagu da krenu napred. Tako e Hristovo videlo zraiti iz vas. Jer nijedan od nas ne ivi sebi!" (Rimljanima 14,7) Naim nesvesnim uticajem drugi mogu biti ohrabreni i ojaani, ili obeshrabreni i odgurnuti od Hrista i istine. Mnogi imaju pogrene pojmove o Hristovom ivotu i karakteru. Oni misle da je Hristu nedostajalo topline i vedrine, da je bio natmuren, strog i neveseo. U mnogo sluajeva celo versko iskustvo obojeno je ovakvim mranim gleditima. esto se govori da je Isus plakao, a da nije poznato da se ikad nasmeio. Na Spasitelj bio je stvarno ovek bola, upoznat sa tugom, jer je otvorio svoje srce za sve ljudske patnje. Ali iako je Njegov ivot bio pun samoodricanja, zasenjen bolima i brigom, Njegov duh nije klonuo. Njegovo lice nije izraavalo bol i nezadovoljstvo, ve smirenu vedrinu. Njegovo srce bilo je izvor ivota; i kud god je iao, donosio je odmor i mir, radost i veselje. Na Spasitelj bio je zaokupljen dubokim razmiljanjem i izuzetno ozbiljan, ali nikada mraan i mrzovoljan. Oni koji se upravljaju po Njemu bie obuzeti dostizanjem svog ivotnog cilja; imae duboku svest o svojoj odgovornosti. Lakomislenost e biti savladana; nee biti neobuzdanog zabavljanja, neuljudnog izrugivanja, jer Isusova religija daje mir koji tee kao reka. Ona ne gui svetlost radosti, ne ograniava veselje, ne navlai oblake na blistavo, nasmejano lice. Hristos nije doao da Mu slue, ve da slui; i ako Njegova ljubav bude vladala u naem srcu, mi emo slediti Njegov primer. Ako se u svojim mislima prvenstveno budemo bavili neljubaznim i nepravednim delima drugih, bie nam nemogue da ih volimo onako kako je Hristos ljubio nas; ali ako se nae misli zadravaju na udesnoj ljubavi i milosru koje je Hristos imao prema nama, isti duh pokazaemo prema blinjima. Mi treba meusobno da se volimo i potujemo, nasuprot oevidnih pogreki i mana. Moramo da se uimo poniznosti, uimo da se ne oslanjamo na sebe i imamo neno strpljenje prema grekama drugih. Sve e to ukloniti uskogrudu sebinost i uiniti nas velikodunim i podanim. Psalmista kae: Uzdaj se u Gospoda i tvori dobro; ivi na zemlji i hrani istinu!" (Psalam 37,3) U Gospoda se uzdaj!" Svaki dan ima svoje terete, svoje brige i nedoumice; i kad se sretnemo, kako smo spremni da priamo o svojim tekoama i nevoljama! Toliko nepotrebnih briga nas optereuje, tolikim se strahovima preputamo, o takvom bremenu muka govorimo da bi neko mogao da pomisli da nemamo milosrdnog, nenog Spasitelja, spremnog da uje nae molbe i odmah nam prui pomo u vreme potrebe. Neki se stalno boje i izmiljaju nevolje. Svakog dana okrueni su dokazima Boje ljubavi; svakog dana uivaju u darovima Njegovog provienja; ali, oni ne primeuju blagoslove kojima su obasuti. Njihov um stalno se bavi neprijatnostima za koje se boje da e ih snai; ili ako se i nae kakva stvarna tekoa, ona, iako mala, tako zaslepi njihove oi da ne vide mnotvo darova na kojima bi trebalo da budu zahvalni. Tekoe sa kojima se suoavaju, umesto da ih priblie Bogu, jedinom izvoru pomoi, odvajaju ih od Njega, jer bude nemir i nezadovoljstvo. inimo li dobro, time to smo toliko neverni? Zato bi trebalo da budemo nezahvalni i nepoverljivi? Isus je

32

na prijatelj; celo Nebo zainteresovano je za nae dobro. Ne bi trebalo da dozvolimo nedoumicama i brigama svakodnevnog ivota da nam izjedaju misli i mrte elo. Ako to dozvolimo, uvek e nam neto smetati i uznemiravati nas. Mi ne smemo da se preputamo brigama koje e nas samo rastakati i iscrpljivati, ali nam nee pomoi da podnesemo nevolje. Moda imate tekoe u poslovima; izgledi su vam moda sve mraniji i mraniji, moda vam preti gubitak; ali nemojte se obeshrabriti; bacite svoje brige na Boga i ostanite smireni i raspoloeni. Molite se za mudrost da razborito upravljate svojim poslovima i tako spreite gubitak i propast. Uinite sve sa svoje strane da postignete povoljne rezultate. Isus je obeao svoju pomo, ali tek kad vi uloite napor. Kad ste, oslanjajui se na naeg Pomonika, uinili sve to ste mogli, radosno prihvatite rezultat. Bog ne eli da Njegov narod bude preoptereen brigama. Meutim na Gospod nas ne obmanjuje. On nam ne kae: Ne bojte se, nema opasnosti na vaem putu!" On zna da postoje nevolje i opasnosti i zato sa nama postupa otvoreno. On se ne bavi mislima da svoj narod izvede iz ovog sveta punog zla i greha, ve mu pokazuje najsigurnije utoite. On se molio za svoje uenike: Ne molim Te da ih uzme sa sveta, nego da ih sauva od zla!" On kae: U svetu ete imati nevolju; ali ne bojte se jer ja nadvladah svet!" (Jovan 17,15; 16,33) U svojoj propovedi na Gori, Hristos je svojim uenicima dao dragocene pouke o neophodnosti poverenja u Boga. Te pouke date su sa namerom da ohrabre Boju decu svih vekova i stigle su do naih dana nosei nam obilje saveta i utehe. Spasitelj je svoje sledbenike podsetio na ptice u vazduhu koje su cvrkutale svoje pesme hvale, neoptereene brinim mislima, jer ne seju, niti anju". A ipak veliki Otac podmiruje njihove potrebe. Spasitelj pita: Niste li vi mnogo preteniji od njih?" (Matej 6,26) Veliki Staratelj ljudi i ivotinja otvara svoju ruku i snabdeva sva svoja stvorenja. Ptice u vazduhu nisu nedostojne Njegove panje. On ne stavlja hranu u njihove kljunove, ali se stara za sve njihove potrebe. One moraju da sakupljaju zrnevlje koje je On razasuo za njih. One same moraju da sakupljaju grau za svoja mala gnezda. Moraju da hrane svoje mlade. One pevajui odlaze na svoj posao jer Otac va nebeski hrani ih". A niste li vi mnogo preteniji od njih"? Zar niste vi, kao razumna, duhovna bia, vredniji od ptica u vazduhu? Zar se Zaetnik naeg bia, uvar naeg ivota, Onaj koji nas je stvorio po svom boanskom obliju, nee pobrinuti za sve nae potrebe ako se samo uzdamo u Njega? Hristos je svojim uenicima pokazao poljsko cvee, izraslo u sjaju svoje raskoi, blistajui jednostavnom lepotom koju mu je dao nebeski Otac, kao na izraz svoje ljubavi prema oveku. Rekao je: Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu Lepota i jednostavnost tih cvetova kakve nalazimo u prirodi daleko nadmauje Solomunov sjaj. Najlepa odea, napravljena darom umetnika, ne moe da izdri uporeenje sa prirodnom ljupkou i blistavom lepotom cvea koje je stvorio Bog. Isus je upitao: A kad travu po polju, koja danas jest a sutra se u pe baca, Bog tako odeva; a kamoli vas, maloverni?" (Matej 6,28.30) Ako Bog, boanski umetnik, jednostavnom cveu koje za jedan dan propada daje nene i raznolike boje, koliko e se vie brinuti o onima koje je stvorio po svom obliju? Ova Hristova pouka prekor je zabrinutoj pomisli, zabuni i sumnji nevernog srca. Gospod bi eleo da sva Njegova deca, sinovi i keri, budu sreni, spokojni i posluni. Isus kae: Mir vam ostavljam, mr svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao to svet daje, da se ne plai srce vae, i da se ne boji!" Ovo vam kazah da radost moja u vama ostane i radost vaa se ispuni!" (Jovan 14,27; 15,11) Srea koja se trai iz sebinih pobuda, daleko od puta dunosti, nesigurna je, nepostojana i prolazna, nestaje ostavljajui u dui oseanje samoe i tuge; meutim sluba Bogu donosi radost i zadovoljstvo, hrianin nije ostavljen da hoda nesigurnim putevima; nije preputen beskorisnim alostima i razoarenjima. Ako i nemamo uivanja u ovom ivotu, ipak moemo biti radosni oekujui ivot u budunosti. Meutim ak i ovde hriani mogu da uivaju radost zajednitva sa Hristom; oni mogu da imaju svetlost Njegove ljubavi, stalnu utehu Njegove prisutnosti. Svaki korak u ivotu moe da nas dovede blie Isusu, moe da nam da dublje iskustvo sa Njegovom ljubavlju i moe da nas za korak priblii blaenom domu mira. Zato ne odbacujmo svoje poverenje, budimo potpuno sigurni, sigurniji nego ikad pre. Dovde nam Gospod pomoe!" (1.Samuilova 7,12) i On e nam pomagati sve do kraja! Gledajmo monumentalne stubove, podsetnike na ono ta je Gospod uinio da nas utei i spase iz ruke unitivaa. ivo se seajmo svakog dela nenog milosra koje namje Bog uinio - suza koje nam je obrisao, bolova koje je ublaio, briga koje je uklonio, straha koji je rasterao, potreba koje je zadovoljio, blagoslova koje je izlio - i tako ojaajmo sebe za sve to nas oekuje u ostatku naeg hodoasnikog puta. Sukob koji je pred nama moe da nam donese samo nove nevolje, ali na ono to se odigralo u prolosti kao i na ono to e se dogoditi u budunosti moemo gledatn i rei: Dovde nam Gospod pomoe!" Dokle traju dani tvoji trajae snaga tvoja!" (5,Mojsijeva 33,25) Nevolje nikada nee nadmatiti snagu koja nam je data da podnesemo nevolju. Prema tome prihvatimo svoje dunosti tamo gde ih naemo, verujui da emo, bez obzira

33

na sve to dolazi, dobiti dovoljno snage da nevolju podnesemo. Uskoro e se vrata Neba otvoriti da prime Boju decu, a sa usana Cara slave odjeknue kao najlepa muzika rei blagoslova: Hodite, blagosloveni Oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja sveta!" (Matej 25,34) I tada e otkupljeni biti doekani sa dobrodolicom u domu koji im Hristos priprema. Tamo im u drutvu nee biti olo zemaljski, laljivci, idolopoklonici, pokvareni, neverni, ve e se druiti sa onima koji su nadvladali sotonu i boanskom milou izgradili savren karakter. Svaka grena sklonost, svako nesavrenstvo, koji su ih ovde muili, uklonjeni su krvlju Hristovom i oni su dobili savrenstvo i sjaj Njegove slave koja daleko nadmauje sjaj Sunca. Moralna lepota, savrenstvo Hristovog karaktera, zrai iz njih, daleko nadmaujui svojom vrednou ovu spoljanju blistavost. Oni su bez mane pred velikim belim prestolom, uivajui dostojanstvo i prednosti anela. Gledajui ovo slavno nasledstvo koje bi mu moglo pripasti, kakav e otkup dati ovek za svoju duu"? (Matej 16,26) Iako je moda siromaan.ipak u sebi ima bogatstvo i dostojanstvo koje mu svet nikad ne bi mogao dati. ovek otkupljen i oien od greha, koji je sve svoje plemenite sposobnosti stavio u slubu Bogu, ima neizmernu vrednost; i kad se jedan ovek spase, radost na Nebu u prisustvu Boga i svetih anela izraava se pesmama svetog pobedonosnog slavlja.

-kraj-

34