О СТРАШНОМ СУДУ БОЖЈЕМ

Свети Јефрем Сиријанин овако нам објашњава последњи Суд

Божји.

На Страшном и последњем Суду Божијем, кад Христос дође да

суди целоме свету, тада ниједна помисао неће бити неоткривена,
ниједан поглед очију неће избегнути од суда. И срамна реч,
изречена тајно и шапатом, биће у онај дан објављена пред
праведним Судијом, који ће тајне судити јавно. Он ће позвати и
небо и земљу да присуствују с Њим на суду; и анђели и људи
предстаће са страхом и трепетом. И небеске војске анђелске и
пукови демонски уздрхтаће пред немилујућим Судијом, који ће
доћи праћен ужасом и смрћу.

Небо ће се саставити у ужасу; небеска светила ће пасти као зреле

смокве са смоковнице и као лишће са дрвећа. Сунце ће
помрачити од страха, побледеће месец у дрхату, потамниће
сјајне звезде у страху пред Судијом. Узаснуто море усколебаће
се, усахнуће, исцезнуће и нестаће га. Прах земаљски биће обузет
пламеном и све ће се обратити у дим. Планине ће се растопити
од страха као олово у огњу и сва брда као запаљено платно
задимиће се и срушиће се.
Устаће Бог на суд и узнеће се над непријатељима својим. Сва
створења ће бити обузета ужасом и биће као мртва. Устаће Бог
на суд и сваки поредак пашће у растројство; и биће за створења
неподношљив гнев и јарост Судије. Устаће Бог на суд, и небо и
земља разориће се. Сав свет разрушиће се, сва лепота његова
исцезнуће.

Када праведници и свеци не би били по милосрђу Божијем

сачувани од огња Судије, од кога ће пламтети небо и земља, то
би и они заједно са грешницима били спаљени овим огњем. И
када благодат не би ограђивала небеске војске, то би и оне
заједно са злима биле истребљене од силе овога пламена.
Цар силази са свога места да изврши суд над земљом. С великим
страхом и трепетом прате Га Војске анђелске. Ови моћни чинови
долазе да буду сведоци грознога суда; и сви људи, колико их је
било и јесте на земљи, стаће пред Цара.

Зајечаће звук трубе, да пробуди оне који су у гробовима, и на

глас последње трубе устаће сви мртваци. На миг Сина Божијега,
брже него је трен ока, сабраће се сви умрли на место суда.

Младенац, чија је мати умрла заједно с њим у време

бременитости, јавиће се при васкрсењу савршеним мужем, и
познаће матер своју, и она ће познати дете своје. Не видевши
једно друго овде, видеће се тамо; и мати ће познати да је то њен
син, а син ће познати да је то његова мати.

Оним грешницама које су избациле у себи зачети плод, да не

види овога света, тај плод њима неће дати да виде нови век. Као
што оне нису дозволиле њима да се наслађују животом и
светлошћу у овоме веку, тако ће и та деца њих лишити живота и
светлости у ономе веку. Као што су оне решиле да избаце
превремени плод свој из утробе, да га сакрију у мрак подземни,
исто ће тако и те мајке и очеви заједно, као мртав плод утробе,
бити избачени у таму бескрајну. Таква ће отплата бити људима и
женама као прељубоцинцима, који ударају на живот деце своје.
Судија ће их казнити вечном смрћу и избацити их у бездан
мучења, испуњен смрадом и трулежи.

Творац ће васкрснути синове Адамове једнаким. Као што их је

створио, тако ће их једнаким пробудити од смрти. У васкрсењу
нема ни великих ни малих. И превремено рођени устаће онакав
као и средовечни. Само по делима и по владању биће тамо
великих и славних, и једни ће бити као светлост, други као тама.

Тамо су праведници велики и именити због праведних дела, а

зли су рђави и ниски због свога живота. Тамо ће, по заповести
Судије, добри бити одлучени од злих и праведни ће се узнети на
небо, а зли и неправедни гурнути у бездан; једни ће ући у
царство, а други ће отићи у пакао. Тада ће једногласно и анђели
и људи ускликнути; једна хвалебна песма зајечаће с обе стране:
праведан си ти, Господе, и прави су судови Твоји! Ко је творио
добро, томе је добром и плаћено - реци ће они који стоје с десне
стране Судије. Праведан је Господ и прав. Ко је творио зло, томе
је злом и плаћено - реци ће они с леве стране.

Блажени су свети и праведни! Њима ће се заповедити да уђу у

живот, да се радују и благују с Богом у вечном царству. Он ће
њима дати славу Своју; блистава светлост биће њиховом одећом,
и лица њихова на небу заблистаће јаче од самога неба. За казну
због недела својих зли ће бити мучени са сатаном. Ко је на
земљи грешио, и вређао Бога, и крио недела своја, тај ће бити
бачен у таму крајњу, где нема ниједне луче светлости. Ко је
скривао у срцу своме лукавство, и у своме уму завист, тога ће
сакрити страшна дубина, пуна огња и пепела. Ко се предавао
гњеву и није имао љубави у срцу своме, чак је мрзео и ближњег
свога, тај ће бити предан демонима на жестоке муке.

Ко није делио хлеба свога са гладнима, није помогао нуждом

згњеченога, тај ће у мукама вапијати и нико га неће чути нити му
помоћи.

Ко је у богатству своме проводио живот сластољубиво и

раскошно и није отворио врата своја бедницима, тај ће у
пламену просити себи једну кап воде, и нико му је неће дати.

Ко је оскрнавио уста своја псовкама и језик свој хуљењима, тај

ће потонути у смрадни кал и биће лишен могућности да отвори
уста своја од блата.

Ко је грабио и угњетавао друге, и дом свој богатио неправедним

имањем, тога ће повући к себи немилостиви демони, и његов
удео биће уздисање и шкргут зуба.

Кога је овде распаљивала срамна жеља сладострашћа и

прељубочинства, тај ће заједно са сатаном вечно горети у огњу.
Ко је преступао забране од стране свештеника, и власт њихову
није поштовао, газио је заповест самога Бога, такав ће бити
подвргнут најтежем и најужаснијем од свих мучења. То су они
што сами разрешавају пост, и једу шта ко хоће. А вера се не
може и не сме прекрајати, ни свештеници, а цивили још мање,
немају то право.

Тако и Празнике: Бог је преко светих људи установио како се и

када празнује и то не може и не сме нико реметити, нити да
одузима нити да додаје, нити да меша младине јеврејске, јер се у
православној вери не признају никакве младине. Свети су оци на
васељенским Саборима одвојили нашу свету веру од јеврејске и
проклели све оне који се придржавају јеврејске младине. Зато не
постоји никаква млада недеља и стара недеља, него је све једно.

Помози нам Господе да се спасемо Страшнога Суда Твога који

долази и брзо ће доћи. Амин.

Архим. Гаврило Ралетински

СРЦЕ УЗ ЧАСНИ ПОСТ

Сине мој, дај ми срце своје! говори Господ. О Богу мисли пре
свега, јер и Бог мисли о теби пре свега. Као што чобанин мисли о
једној изгубљеној овци више него о целом осталом стаду, тако и
Бог твој мисли о теби, који се губиш у греху, више него о свима
анђелима на небу. Мислити о Богу не значи испитивати биће
Божије, него испитивати и дознавати шта Бог тражи од човека.

Ко купује орахе, не цени их по љусци него по језгри. Тако исто и

онај који купује јаја. И безброј других ствари у свету људи цене
по невидљивом, а не по видљивом. И Бог твој цени тебе по срцу.
Кроз телесну љуску Он гледа у твоју срж, у срце твоје, и тражи
ти срце. “Сине мој, дај ми срце твоје!”

У срцу је Творац положио основ живота. У срцу се живот

замеће, почиње, разраста и носи до гроба и преко гроба. Шта
вреди човеку за кога сви кажу: паметан је, али без срца! Бог неће
од њега тражити памет, него срце. Или шта користи човеку за
кога кажу: богат је, али без срца! Хоће ли понети своје богатство
у онај свет? Или ста помажу човеку телесна снага и лепота! Не
сусрећемо ли сваки дан оне који су у младости били снажни и
лепи како се сад погурени и сасушени поштапају или држе за
руку вође? Благо онима који се од младости не заљубише ни у
какву смртну и пролазну лепоту, него у Творца свога, чија снага
не малаксава и чија се лепота не мења!
Пост значи слабљење везе срца са светом и јачање везе срца са
Богом. Запамти то, и мисли о томе. Без поста нема ни поштења,
ни смирења, ни трпљења, ни спасења, нико без поста није видео
рај.

Треба читати и сећати се хришћана из првих векова, каква беше

код њих ревност у вери, у молитви и посту и чистоти живота.
Беху слични анђелима или малим боговима. Њихов пост је био
велико гладовање, а не обичан пост као код нас. Да наведемо
неколико примера! Свети Теодосије тридесет година није окусио
хлеб нити какво мрсно јело, хранио се пустињским биљем, а
живео је преко 100 година. Био је чудотворац као мали Бог,
умножавао је хлеб кад год је требало, прехранио је многе монахе
и народ. Биле су сушне и гладне године и многи народ је
долазио у манастир, нарочито о великим празницима, да се
нахрани чудотворним хлебом кога је он молитвом умножавао.

Свети Висарион живео је као птица по дубравама без крова и без

хлеба. Једном је 40 дана стајао на молитви са подигнутим рукама
к небу. Тако је он молитвом и постом примио велику благодат од
Бога да је постао као мали Бог, лечио је после људе од сваке
болести, васкрсавао мртве, услађивао горку воду, ишао преко
воде као преко суве земље, није му требао мост, заустављао је
сунце кад год му је то било потребно. И таквих и сличних
богомољаца и подвижника у древна је времена било безбројно.

И данас је Бог исти, али само ревнитеља нема. После првог

светског рата, када је процветало богомољство у Србији, видео
сам неке богомољце који су подразавали прве хришћане. Један је
на крсту везивао себе и тако проводио ноћ у бдењу и мучењу без
сна. Други су проводили време у гладовању по дан, два, три и
шест дана, или 20 дана, а неки на сувом хлебу по три године.

Изнад свега што се чува, чувај срце своје, сине мој, говори
Господ. Кад змија угризе руку, рука се завезује и стеже, да
отровна крв не би отишла у срце и заразила извор крви. Кад злу
рец чујеш, стегни слух свој, да отров од зле речи не би сишао у
срце твоје и заразио извор живота твога, сине мој. Кад богатство
притиче, не прилепљуј срце своје за богатство, говори
Премудрост у Књизи живота. Научи се храброј борби за
непорочност и чистоту срца свога, да би га смео понудити као
уздарје Ономе који ти га је даровао. Осветли срце своје вером,
укрепи га надом, загреј га љубављу, окади га молитвом, опери га
сузама, нахрани га крвљу Христовом и држи га уздигнуто к небу
као запаљено кандило. Само тако ћеш моћи мирно сачекати
прелаз из овог земаљског света у свет небески без грешничког
трзања и гриже савести. Због тога понављај често савет Очев:
Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази
живот.

Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађа, лажна

сведочанства, хуле на Бога. И ово је што погани човека. Ове
речи говори Господ твој, сине мој. Ово је рекао некрштеним
Јеврејима, чија су срца због првородног и личног греха била
претворена у извор не живота, него смрти и сваке трулежи. Срце
је извор, а уста су поток. Уста говоре од сувишка срца, вели
Господ. Наш језик је гласоноша срца нашега. Каква слава у срцу,
таква слава и на језику, и какав гад у срцу, такав гад и на језику.
Зато ти је речено: сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из
њега извире живот. Извире живот ако га очуваш, извираће сав
онај набројани гад и смрад ако га не очуваш. Или ово или оно.
Пази, дакле, и чувај извор живота у себи, да се не замути. Ти си
крштен, а крштење је велика ствар. Окупан си водом и Духом.
Син Божији спустио се и окупао те, као мајка прљаво чедо своје.
Он је очистио срце твоје и учинио га извором живота. Зато чувај
увек срце своје молитвом и постом, да се не би увукао враг у
срце и направио себи гнездо зла.

Посла Бог духа Сина својега у срца ваша, који вапије: Ава, Оче.

Зашто нам је наређен пост? Мислим зато да бисмо се сетили

бољег сродства свога. Да бисмо се сетили да нисмо само
сродници земље, него и небеса, и то најпре небеса. Да бисмо се
сетили да смо племићког порекла и да је Отац наш сам цар
небеса и земље. Зашто нам је наређен тако строг пост од мајке
Цркве? Несумњиво зато да бисмо своју мисаону снагу скренули
са свакодневних ситних брига и замислили се о ономе што је
главно и што је основно. Да бисмо се сетили свога порекла и
свога правог пута и своје праве вечне отаџбине. Знаш ли, сине
мој, зашто нам је мајка Црква наредила пост? Свакако зато да
бисмо се сетили да иако смо од земље створени, није нас земља
створила, јер је и њу морао неко створити. Да бисмо се сетили
неба које носимо у себи, у земљаној опни телесној. И да бисмо
умели одвојити небеско од земаљског у нама, и бесмртно од
смртног, и непролазно од пролазног, и путника од кола
путникових. Главно и основно у човеку јесте срце. У срцу је крв,
у крви је душа, у души је дух, и дух покреће душу. Какав дух,
онаква је и душа. Ако је дух нечист, и душа је нечиста. Ако ли је
дух божански, сва душа је божанска. Но има духова не од Бога,
који покрећу душу против Бога. Научи се разликовати духове.
Моли се Богу непрестано да ти дарује Свога Светога Духа. По
чему ћеш осетити да је Дух Божији дошао у срце твоје? По
радости и утеси која ће се разлити по целом бићу твом. По миру
и тишини у срцу твоме. По сили и снази и светлости у теби. Због
тога ћеш благосиљати пост и благосиљаћеш оне свеце Божије
који установише пост. И бићеш благодаран мајци Цркви што те
је научила посту. Јер ћеш увидети добит од поста, и пост ће бити
оправдан пред разумом твојим.

Благо чистима срцем, јер ће Бога видети. Чисто око гледа свет и
све што је у свету; а утруљено око не може да гледа ни да види.
Тако је и са срцем човечијим. Бог је обдарио срце човечије
нарочитом видовитошћу. Кад је срце покривено труњем греха,
оно постаје слепо и не види ниста. Кад се срце потпуно очисти,
оно види невидљиви свет у видљивом свету, и види невидљиви
свет сам по себи, и види онога ко је срце створио, види Бога.
Зато моли Бога да ти очисти срце и видећеш неслућена чудеса у
овом физичком свету, који си досад гледао само оцима без срца.
Чиме Бог може очистити срце човечије? Само Духом Светим. И
ако будеш умилостивио Бога да ти сазида срце чисто у теби,
радуј се и весели се. Због тога је наша мудра мајка Црква
прописала најсветију молитву коју треба читати у свако доба
дана и ноћи: Царе Небески, Утешитељу, Душе истинити, који си
свуда присутан и све испуњаваш, Ризницо добара и Даваоче
живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте, и
спаси, Благи, душе наше. А м и н.

ПОУКА О СВЕЋАМА

У црквеним правилима написано је, а тиме и наређено да се пред

Богом у цркви – на жртвенику Божјем у олтару – приноси чиста
жртва; чист хлеб, чисто вино од винове лозе, чист тамјан и свеће
само од чистог воска. код богобојажљивих свештенослужитеља
и црквених тутора тако и бива – све им је на своме месту,како
треба. И код побожних домаћина може се видети како за своју
крсну славу у дому па и у храму пале чисте, воштане свеће, као
праву жртву Богу и своме светитељу. Код непобожних и
маловерних све је обрнуто, они и не питају и не гледају од чега
је свећа, само нека је јефтина.
Но, све до Првог светског рата једва је ко и знао за парафинске
свеће, чија је садржина од нафте и разних масноћа; а нафта је
опет животињског порекла- изумрлих животиња, а све такво је
нечисто и гад за светињу Божју.
Сада се стање у многоме изменило – нажалост и код многих
Хришћана, који не праве разлику између чистог и нечистог.
Забораљају наиме, да Бог не прима нечисте жртве. Од многих
примера за то навешћемо само један.
Пре Другог светског рата живела је у Крагујевцу једна врло
побожна жена Даринка. Поред својих добрих дела и молитава
она је палила и много свећа за здравље живих, а још више за
упокојене. И кад не би имала воштане свеће палила је нечисте –
парафинске. А кад је чула од проповедника да треба палити само
чисте, воштане свеће, одмах је тако и поступила. И од тада
желела је да сазна разлику између чистих и нечистих свећа.
Једне пак ноћи у сновиђењу јави јој се њена упокојена мајка –
као на јави – сва окружена запаљеним воштаним свећама, а мало
даље стајала је гомила погашених свећа од парафина и других
нечистоћа. И мајка јој рекла: ево кћери, ово су твоје свеће од
воска што си их палила, и оне ми горе непрестано; а оне свеће
што видиш на гомили поломљене и погашене, то су нечисте
свеће од разних мешавина и као такве одбачене су, Бог њих не
прима као жртве јер су нечисте.
Зато Хришћанине, обрати пажњу какве свеће Богу и Свецима
палиш; какве су твоје жртве – чисте или нечисте, које приносиш.
Због сагоревања таквих нечистоћа многи храмови су нам
поцрнели од дима и непријатног задаха који се апсорбује –
задржава у њима.
Но многи купују и скупоцене венце и многе дарове за своје
упокојене, а оно што је битно, то не чине – жао им је просто да
плате нешто скупље воштане свеће, и да их пале, и да плате
службе за упокојене – дакле оно што је Богу угодно. Коме је
душа чиста томе је чиста и вера – и дарови су му чисти што их
приноси. А ко је пак занемарио своју душу, занемарио је веру и
све што је Божије, зато му Господ нечисте жртве и не прима.

Архимандрит Гаврило Ралетиначки