БЛАЖЕНА ДЕВИЦА ПЕЛАГИЈА

РЈАЗАЊСКА
О
ЗЕМНИМ
ПОКЛОНИМА

СВЕДОЧАНСТВА ИЗ СВЕТОГА
ПИСМА О ПОКЛОНИМА
У ВАСКРСНИ ДАН

ОД МАТЕЈА, 28

9. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус

говорећи: Радујте се! А оне приступивши УХВАТИШЕ СЕ за
ноге Његове и ПОКЛОНИШЕ Му се.
10. Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој
нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети.
16. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је
заповедио Исус.
17. И кад га видеше, ПОКЛОНИШЕ МУ СЕ; а неки посумњаше.
ОТКРОВЕЊЕ

1,10. Бијах у Духу У ДАН ГОСПОДЊИ /недељни дан, васкрсење

п.прев./, чух глас иза себе силан
4,10. Падоше двадесет и четири старешине пред Оним што седи
на престолу, и ПОКЛОНИШЕ СЕ Ономе што живи у векове
векова, и положише венце своје пред прстолом говорећи:
5, 14. И четири жива бића рекоше: Амин. И двадесет четири
старешине ПАДОШЕ И ПОКЛОНИШЕ СЕ Ономе који живи у
векове векова.
7, 11. И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири
жива бића, и падоше пред престолом на лица своја, и
ПОКЛОНИШЕ СЕ Богу,
11, 16. И двадесет и четири старешине, који седе на престолима
својим пред Богом, падоше на лица своја и ПОКЛОНИШЕ СЕ
Богу,
14, 7. И говораше снажним гласом: Бојте се Бога, и подајте му
славу, јер дође час суда његова; и ПОКЛОНИТЕ СЕ Ономе који
створи небо и земљу и море и изворе водене.
19, 4. И падоше двадесет и четири старешине, и четири жива
бића, и ПОКЛОНИШЕ СЕ Богу који седи на престолу, говорећи:
Амин! Алилуја!
22, 8. И ја, Јован, чух и видех ово. И када чух и видех, клањајући
се падох пред ноге Анђела који ми ово показа, да му СЕ
ПОКЛОНИМ;

ЈЕРОСХИМОНАХ САМПСОН /СИВЕРС/ О БЛАЖЕНОЈ

ПЕЛАГИЈИ РЈАЗАЊСКОЈ

ОНА МИ ЈЕ ОТКРИЛА ТАЈНУ ПЛАЧА

На питање <<Зашто сте је ви називали старицом?>> -

јеросхимонах Сампсон је одговорио:
<<Ја њу, Пелагију, подразумевам за своју учитељицу. Она је
мене научила да се молим. Тачније, Бог кроз њу. То је било у
Спаском.
Она је први пут дошла код мене. То њено једноставно обраћање
Богу, то је мене поразило.
Она је скинула са мене сву моју кожу. Кожа се показала тако
танком, тако тананом. Бацила у пећку и више ништа. Једном и
заувек.
 Чак ни искуства мога пребивања на испитивањима су
недовољно мени открила тајну плача, а она их је открила. Зато
се ја према њој односим са великим уважавањем. Она, на крају,
не зна за то.
Дивим се, како се она моли, како она Богу предстоји>>.

БОГ ЈЕ ПОСЛАО ДА НАС УЧИ

<<Молити се – то значи Богу предстојати, да? То значи

разговарати са Богом. То је таква најједноставнија душа, која
сазнаје сву своју греховност, сву своју безвредност, своју немоћ,
све своје омрзнуто што је прошло и има жељу да буде нова,
проклињући све старо.
Тај састав богопредстојања – он се као један изражавао у тој
старици /Пелагији/ тако, веома једноставно.
Када смо започели разговор о Исусовој /молитви/, она је то
по-своме узносила, по-стварноме узносила <<Помилуј мене>> -
тако, као схимонах атонски Силуан.
Разјашњење Силуана се подрударило са мојим појашњењем,
оно се показало потпуно једнаким. Пелагија је то потврдила. То
њено потврђивање, оно је било мени нужно. Ето таква малена
Пелагија, она је постала учитељица. То су посланици Божији и
нису обични људи>>.

ВИДЕО САМ ЊЕНО СИЈАЊЕ

<<Она /Пелагија/ је камено верујућа. Ето то је нама свима

образац. И када сам ја њој саборовао, она је умирала, ја сам се
уверио у то.
Видео сам њено сијање, које је исходило од ње, за време читања
7. молитве, када сам завршавао Јеванђеље. И она се смејала,
када сам је причешћивао. Код ње је био детињи смех.
Нама је несхватљиво , та је радост била детиња. За нас,
потопљене у страстима. за нас је то несхватљиво>>.

Цитати из књиге <<Старац јеросхимонах Сампсон. Беседе и

предавања>>, т., Москва, 1995 г С.37-38
 БЛАЖЕНА ПЕЛАГИЈА РЈАЗАЊСКА О ПОКЛОНИМА

Земни поклон је – највиша пред Богом молитва. Нема ништа

веће.
У годишњим празницима и недељним данима молитва к Богу
се прима са нарочитом љубављу. Поклони дирљиво умољавају
Господа, Божју Матеру, угоднике Божје за опроштај тешких
грехова.
Поклони – то је служење Богу свим телом, што је суштинско и
веома велико за душу и опроштај грехова. Убио пиле - 10
поклона, кокошку – 40 поклона, петла – 50, а за
ЧЕДОМОРСТВО – 5 МИЛИОНА ПОКЛОНА и т.д. Грехова је
много а поклона нема. Значи човек у храму мртав. Храмови ће се
отварати, али народ ће у њима бити идолатризован /стајаће
погнуте главе/, гледалиште. То није театар, него дом молитве.
Недељом и годишњим празницима, како стајање, тако и
коленопреклоњена молитва к Богу се прима са нарочитом
љубављу, него у другим данима седмице. ПОКЛОНИ У
ГОДИШЊИМ ПРАЗНИЦИМА СУ ВИШИ НЕГО У НЕДЕЉНИ
ДАН СЕДМИЦЕ. Један поклон у храму – хиљада кући /Св. Јован
Златоусти/. За један минут могуће је учинити 6 – 8 поклона – то
је усрдно мољење /Св.Тихон Задонски/, а сви стоје у храму са
погнутом главом. Поклони су појасни поклоњењем тела до
појаса /тело се налази паралелно поду/, и земни /до земље –
коленопреклони/. Творећи поклоне, ми се смирено поклањамо
Богу, а кад се крстимо правилним крстом, ми призивамо на себе
силу крста Христовог. Ко чини у животу много поклона,
нарочито земних, од тога се бесови /ђаволи/ плаше, и то је за
Бога нешто највише. Земни поклон /коленопреклоније/ је врх
љубави к Богу. Има пет видова молитве: пламена, горећа, благо
топла, хладна и ледена. Само пламена молитва је била Божије
Матере при сташним Њеним жалостима. Обратите пажњу,
православни хришћани, како се свако од нас моли, може се рећи
хладном молитвом. Али добро је телу да се загреје од поклона /да
би се рамена загрејала/. Ето таква молитва и јесте највиша и
достојна пред Богом. У почетку почети са неколико поклона,
затим сваког дана додавати не по много, сваки дан, док не
увидиш да је достигнута своја мера, и да је већа количина виша
од твојих телесних сила, тј. само тело даје нам сигнал – довољно
је. Није обавезно сваки дан чинити једнаку количину поклона,
треба запазити и наше духовно расположење и здравствено
стање. Важно је само једно, да ми чинимо поклоне са осећањем
истинског покајања за све своје грехове, и од све душе да молимо
Господа за опроштај. Сви ми морамо разумети то да је Исус
Христос био разапет не за верујуће и праведне, него за неверујуће
и грешнике. Ето зашто се треба старати у младости положити
више поклона, јер су у старости они гњили, то јест немају ту
силу. Према томе православни хришћани, научите своју децу да
се моле са поклонима, молитва девојчица, дечака, деце често је
исте снаге са молбама благочестивог /побожног/ јереја, Богу увек
угодна. Блаж.дев Пелагија је говорила: До 25 година поклони и
молитве су златни, од 25 до 45 – сребрени, а после 45 – бакарне
/гњиле/. Да учи може онај коме је од Бога дана таква благодат, а
бл. дев. Пелагија је од 3 године имала дар прозорљивости и после
дугих часова молитве и непрестаних коленопреклона, чинила 12-
14 поклона у минути, често разговарала с преп. Серафимом
Саровским, и он је њој разњашњавао недоумице. Према томе ми
смо дужни да све прихватамо што је њој казано и да
испуњавамо. Ко жели да се спаси, да се исправи. <<Много народа
је долазило код мене, али су лоше разумевали шта сам
говорила>> - казала је поштована света бл.дев. Пелагија.
Учешће тела у молитви – то је основа постојања човека, његовог
облика, и могућност лечења различитих болести. Сам Христос,
како нам сведочи Јеванђеље, да би нагласило значење поклона,
налазећи се у Гетсиманском врту, се удаљио од својих ученика
на растојање колико се човек може добацити каменом, и почео,
падајући к земљи да чини поклоне. Он је знао каква Њему
предстоје мучења /распеће на крсту/, и због тога се усрдно молио
Богу – Оцу. Поклони доносе корист души, а тако и телу.
Употребљавање различитих поклона за време богослужења
показује, да они служе неопходним и свешеним знаком при
савршавању молитве. Поклони – то је принуђивање тела и душе
концентрацији, сабраности, и доприноси и у многоме помаже
вршењу пажљиве и искрене молитве. Исаак Сирин: <<Свака
молитва, у којој се није трудило тело и срце није туговало,
приписује се заједно са недонешеним плодом утробе, зато што
таква молитва нема у себи душе>>. Поклони побуђују ка животу
тело и душу, <<прогоне лењост и хладноћу душе, загревају душу
побуђују у њој страх Божији>>. Али поклони су нарочито
неопходни за загревање у души осећаја покајања, кривице и
жаљења пред Богом. Поклони <<смирују душу, побуђују је ка
размишљању и осећању велике множине наших грехова, обавезе
наше пред Богом, нашег самоосуђивања за грехе>> - речи
св.прав. Јована Кронштатског. Поклони побуђују у души тако и
осећај посвећености и страхопоштовања пред Богом, снажну
жељу стајања у вери и врлини. Због тога су подвижници тако
ретко страдали од срчаних удара, срчаних обољења, инфаркта и
тд. Њихове артерије и крвни судови су се, захваљујући
поклонима, добро сачували, масти се разлажу и таквим начином,
после поклона човека, такорећи, може се упоредити са
аутомобилом који је био на сервису и прошао добар ремнот. А
сада код православног народа здравља нема, и испуњавају се
речи бл.дев.Пелагије, да ће сав народ у Русији бити болестан,
због тога јер се неће правилно крстити-молити и сасвим ће
оставити поклоне

ЗЕМНИ ПОКЛОН СЕ РАВНА СА 25 ПОЈАСНИХ ПОКЛОНА.

Православни народ ће сав бити болестан, а магови ће бити као

пастуви, здрави – речи дев.Пелагије. Хришћани, гледајте како се
ко крсти, будите пажљиви и сами се исправљајте, да не бисте
жалили о томе потом, када ништа неће моћи да се врати, и
једино буду сузе дан и ноћ.

Поклони имају божанствено, а не човечанско порекло. Отац

Порфирије је саветовао у време молитве према снази чинити
поклоне. Када се молитва спроводи као добровољна жртва, она
постаје више угодна Богу и више делује. И веома је жалио тог
човека који није открио њихове тајне, световњаке, натоварене
многим бригама пред сном, учине неколико поклона нађу мир у
души и не пате од несанице.
Речи бл. Пелагије: НОЋНИ ПОКЛОН ЈЕ ВЕЋИ ОД ДНЕВНОГ
ПОКЛОНА 40 ПУТА /с 23:30 до 03:00/ у свако доба године и
најмање три поклона пред сном треба чинити сваког дана с
молитвом. Читати молитву: Господе, Пресвета Богородице,
угодници Божији, избавите од печата антихриста. << Као што је
ноћна молитва Апостола Павла и Силе отворила врата тамнице
– говорио је светитељ Јован Златоусти, - тачно тако и ноћна
молитва хришћана отвара врата неба>>. Земни поклон се ради
тако што: хришћанин савија колена или заједно или прво десно
па лево. Руке полаже на под, дланови један поред другог,
главом /челом/ се дотиче само надланице, и брзо се подиже са
десног колена, затим са левог. Распрострањена је грешка – руке
стављати на под врло широко и дотицати се челом пода.
Дланови симболизују земљу – отуда и назив земни поклон. Чело
то је небо, зато се челом не треба дотицати земље, него дланова-
надланице. Постоји још једна грешка хришћана – челом се
примакну земљи и остану у таквом положају. То је недопустиво.
Човек на тај начин молитве постаје сличан злим духовима,
демонима. Таквим положајем они показују да се никада неће
покорити Богу – изрека бл. Пелагије Зах. , грех 19. митарства не
треба се за таквог човека молити нити га закопавати у земљу, то
није православно мољење него дуготрајни муслимански
поклони. Ми православни, а мољење муслиманско, ко је унео
такво мољење у православну веру? Свештенство не види такво
мољење? Виде свештеници. Али ако се на Ижехерувимској моле
на коленима, колико је цинкароша за леђима да се тако не треба
молити. А по муслимански може а тако не треба? /мисли се на то
што је распрострањена реч у Цркви да се на великим
празницима Васкрсу или сл. не треба клањати, метанисати итд.
и што увек има оних који уместо да се моле Богу, мотре на то
како се ко на молитви понаша да би потказивали сплеткарили и
правили интриге/прим.преводиоца//. То је равнодушност
духовништва – грех 19. митрарства – речено митрополитом
Рјазањске Епархије Симоном /упок./. Не обраћају пажњу на
такву молитву у православним храмовима ни Владике, ни
свештеници – све је обрнуто.

Нарочито је јасно изражено такво мољење на Тројицу /на три

троичних коленопреклоних молитава/. За такво мољење Господ
лишава онога ко се тако моли одеће и човек се налази у <<голом
изгледу>> пред иконама. <<Дворац Твој видим, Спасе мој
украшени, а одећу немам, да уђем у њега; просвети одећу душе
моје, Светлодавче, и спаси ме>>. Схватите истину о таквом
мољењу, православни хришћани. И оно што говори пророк
Јеремија: >>Проклет је сваки човек, који чини Божије дело са
непажњом<<. Како је страшно такво мољење и због чега ићи у
цркву када је за такав грех од Бога вечити огањ ?!

Непроценљиву помоћ у животу православних хришћана, како

духовну, тако и телу, има приступање к православним
светињама.
 Како би се приложили к Еванђељу, плаштаницама, моштима.
иконама /Пресветој Тројици, Спаситељу,животворном Крсту,
Божијој Матери/, ЧОВЕК ЈЕ ДУЖАН ДА УЧИНИ СТРОГО
ОБАВЕЗНО ТРИ И ВИШЕ ЗЕМНИХ ПОКЛОНА. Затим
издахнемо, прилазимо и прилажемо се к светињи, целивамо,
узимамо од ње три удисаја, задржавамо дисање, и одлазимо /не
издисати 1-2 мин./, како би у организам са удисањем ушла
благодат, која затим улази у плућа, а кроз њих у крв и очишћава
наше тело од злих духова. Рукама светиње не треба
додиривати /страшан грех 9то митарство – нерад/. Како би
благоухало и твоје тело, а ти чини по 50 и по 100 земних поклона
сваког дана, како би из твога тела изашле све сувишне воде, које
се јављају узроком његовог зловоња, и тело, исушено таквим
начином, почело да даје благоуханије. Ето и схватите,
православни хришћани, да су то такве светиње ради чега су нам
и дате од Бога. А ми све радимо које – како, брзо, без страха
Божијег, мислећи да се тако спасимо. Али још једанпут хоћу да
напоменем речи пророка Јеремије: <<Проклет да је сваки човек,
који чини Божије дело немарно>>. Блаж. дев. Пелагија је
говорила свом кумчету р.Петру, да она не жели да њено тело
буду мошти, како би се ти трнци к мени прилагали и
објашњавала то тиме, што је душама угодника Божијих мучно да
гледају, како се ти такозвани хришћани /трнови/ прилажу ка
њиховим моштима. Светитељи су се сав живот тако пажљиво
односили ка налагању крснога знамења на своја тела, да када
бл.дев.Пелагија једанпут само није принела руку до левог
рамена, како је она молила опроштај од Бога за своју немарност,
нерад ка спасењу своје душе. Тако је она учила томе и све који су
јој долазили. Сви свети су много налагали крсно знамење на
делове свога тела, отуда је код њих непропадљивост тела /мошти
светих/. Према томе, ми смо веома дужни прилазити ка томе
строго, баш тако, ка прилагању крсног знамења, поклонима,
имајући истинско знање о дејствима која се савршавају на
служби у цркви, знати смисао псалама, возгласа свештеника и
ђакона, песмопојања и тд, онако како храм и црква припремају,
како свештенство, тако и народ, за рај. Па смо ми и дужни своју
душу припремити за сусрет са Богом, читајући Јеванђеље,
Апостол, Псалтир, чинећи много појасних и земних поклона,
како на служби тако и кући, тј. све што нам је дато Богом ради
нашег спасења, са посебном пажњом и страхом.
 Око човека је неопходно да буде растојање празно за три прста.
Нарочито у време причешћа /не притискати један на другог/, на
исповести, при саборовању и јелеосвећењу, при уласка и изласка
из храма, на молебанима и парастосима, и ради молитве у храму
бирати слободно место тако јер треба много да се пази да не
отерамо благодат, која се даје веома великим трудом од великог
броја поклона појасних и коленопреклоних.
Још је бл.Пелагија говорила, да у храм треба прилазити не
више, него трима иконама, а после Литургије, када се
приложимо ка Крсту, више иконама и моштима не прилазити,
зато што је крст виши.

Током разговора, након много година како је уснула моја мама,

а ми смо били малени, пара није било и знања није било, питао
сам моју куму бл.дев. Пелагију о души моје маме, а на то је Поља
казала, да је 40 дана после њеног успења чинила много поклона
и у основи земних /коленопреклоних/. И она се веома усрдно
молила тих 40 дана, како би моја мама прошла митарства. Иако
мама није била лоша, добра, паметна, имала знања, страх
Божији и жена која је била нарочито разумна, али у погледу
њене греховности измолити те грехове Поља није могла. И тако
су по завршетку 20 митарстава /40 дана/ за њом остали грехови.
Знам значај поклона, златних и сребрних и сав живот свој умно
их примењујем у извршавању, како кући тако и у храму. Након
много година сањам маму и она моли за помоћ. Присетио сам се
речи своје куме, бл.дев. Пелагије, која је говорила да је могуће
чинити отплату душе упокојеног на рачун поклона живих људи,
тј. предати им. А био сам учинио раније 15-20 млн. поклона и
решио сам, како би мојих 10 млн. поклона Господ приписао мојој
мами за њене грехове. Онако како ми је казала моја кума, да је
нужно прићи у храм и учинити 12 земних поклона пред иконом
Пресете Тројице или ликом Спаситеља. И казати слова:
<<Гопсподе, приброји мојих 10 млн. поклона за упокојену моју
маму Евдокију, сагласно љубави мојој ка матери за њену
неизрециву љубав ка мени, како би се моја мама још ближе
приближила к Богу>>. Након 7-10 дана она ми се приснила. лице
јој је бело, као пшенично брашно, и у таквој је она радости била
према мени, што ја не могу то ни да пренесем. Ја сам је почео
гостити лепињама /крофнама/, али она је казала да је она сита
толико да ја то не могу ни схватити, и тад сам се расанио. Тиме
су мени биле потврђене Пољине речи, да је могуће помоћи
упокојенима за смањивање њихових грехова поклонима оних
који још увек живе овде /живих људи/.

Срео сам жену, којој се упокојила мама, питао сам – како

стојите са парама, она каже – добро. Тада закажи за покојну
маму у 50 храмова по 40 обеда, то су исто тако поклони. И
многим сам говорио, да је веома велика ствар 40 обеда за
упокојене, па још и више колико је могуће више обеда. А такође
и пожртвовати вино /кагор/, брашно, свеће и новчану помоћ
храму. Али православни хришћанин, да приброји своје поклоне
упокојеном може само онај код кога их има. Ја сам све урадио од
свога рачуна /15-20 млн. поклона/. И тако су ДОБРИ МОНАСИ
И МОНАХИЊЕ ИЗМОЉАВАЛИ СЕДАМ КОЛЕНА СВОГА
РОДА САМО ЈЕДНИМ ПОКЛОНИМА.

Упокојила се слуге Петра рођена сестра Надежда, за коју је

било заказано у неколико храмова по 40 обеда. И слуга Петар
није сматрао да је нужно да прибројава своје поклоне за грехе
Надежде, пошто није било потребе прибројавати његове поклоне.
Када душа иде по митарствима, то демони траже откупнину за
одређени грех у поклонима. Ако нема поклона /или сасвим нису
чинили/, или веома мало чинили, то се те душе задржавају на
митарству, и проласка даље нема. СВЕШТЕНСТВОМ ЈЕ
НАПИСАНО, КАКО ТРЕБА ВИШЕ СЛУШАТИ НЕГО СЕ
МОЛИТИ, А ТО ЗНАЧИ КАКО СВЕШТЕНСТВО ТАКО И
НАРОД СВИ ИДУ У ПАКАО КАО ИЗДАЈНИЦИ БОГА.
Поклони су откупнина за грехове, и сва добра дела се преводе у
поклоне. Дао си парче хлеба сиромаху - 40 поклона, и такође
жртва: кагор /вино/, брашно, свеће, новац, производи у храм и
тд. – све се преводи у поклоне. Добра жртва за грехе је шест
недеља од Пасхе /Васкрса/ до Вазнесења – црвена јаја /1 јаје – 40
поклона/. Зато појасни поклони јесу добри, али земни поклони су
- брилијанти , највиши степен свих врлина. Веома је добро
давати ускршња јаја малој деци, а за одрасле да гледају. Слуга
Петар, знајући стање душе маме и тате после гроба, решио је
после Пасхе на родитељску под Томину недељу убројати свакоме
по 5 млн. земних поклона. Тата је за живота много пушио, он
није на много добром месту, мами је добра кућа, добра башта,
али са Пољом се она не виђа и циљ њеног сина слуге Петра је
како би се његова мама Евдокија приближила ка Пољи, тј. да би
се сваке недеље /васкрсења/ виделе. Још је веома велика ствар за
спасење душе покојника читање Псалтира за њега, за један дан,
за 10 дана, за 40 дана, за пола године, за годину, за три године и
све се преводи на поклоне. На пример, три године – то више
милиона поклона за спасење душе покојнога и за умањивање
његових грехова. И радосна је душа човека, за кога се чита
Псалтир /осим 15те Катизме, она се не чита ни за покојне ни за
живе, јер доноси много горчине и јада тој породици, уместо ње –
20-а катизма два пута – речи дев. Пелагије/. После смрти кроз
три месеца душа се преводи из лошега стања у боље, и тако до
три године /само читајте и помажите покојнику/, али о томе нико
не зна. Веома је добро држати отворени Псалтир пред упаљеним
кандилом, када кандило гори дању то је велико дело за спасење
душа живих, а ноћу - за душе покојних. ПОКЛОНИ ВЕОМА
МНОГО ПОМАЖУ ПОСЛЕ СМРТИ, КАДА ДУША ПРОЛАЗИ
МИТАРСТВА, ОНИ СУ ТОЛИКО ПОТРЕБНИ ДА ЉУДИ ТО
НЕ МОГУ СЕБИ НИ ПРЕДСТАВИТИ, ЗАТО СМО МИ ДУЖНИ
УСРДНО ДА СЕ МОЛИМО КОД КУЋЕ, А НАРОЧИТО У
ХРАМОВИМА, ЧИНЕЋИ КОЛИКОЈЕ МОГУЋЕ ВИШЕ
ПОКЛОНА /ПОЈАСНИХ И ЗЕМНИХ/.

Раније, када је човек умирао у насељу или селу, нарочито

побожни дедица или бака, који су се усрдно молили, како кући
тако још више у цркви /сву службу не устајући са колена/ то се
сабирало да их помене цело село, као за моју бабу, тј. много
народа. Пошто је она била богобојажљива и нарочита
молитвеница, то ју је народ уважавао, како живу, тако нарочито
упокојену. Када је човек умирао, одмах су приступали к читању
Псалтира, народ је то добро знао, да је то велика помоћ
покојнику. Псалтир се чита равномерно и полако, и периодично
се наноси крсно знамење и чине поклони /Трисвето – Свети
Боже,Свети Крепки,Свети Бесмртни, помилуј нас – строго на
коленима/. Увече су долазили побожни људи у кућу покојника.
Један је читао Псалтир, а сви остали су се сву ноћ молили на
коленима, како би Господ помогао да покојни прође митарства.
Помени су били велики, потребовало се много лепиња за помен
покојника. Помињали су их као да седе иза стола или за столом.
Много домова је кувало кашу, супу, сутлијаш, пекли много пита,
припремали чај. Ради тога су учествовали у припремању од 3 до
5 домова. Зато ко је чиме могао да помогне и у кога је шта било
доносили су ради припремања хране: ко брашно, ко мед, ко суво
грожђе, ко млеко, ко кајмак, ко месо,ко шунку и др. Сви су
радили свој посао: једни су припремали гроб, други се молили,
остали припремали храну. Сви су били заузети, тако да се
стицало велико мноштво народа и покојнога сахрањивало цело
насеље или село. Ево да наведем пример како је пролазила
сахрана моје бабе Евдокије.

На сахрани се опраштао од бабушке веома многи народ, сваки

од парохијана у кући је чинио по три земна поклона код гроба
покојне и прилагали се к венчићу на челу. На покојној жени
обавезно је била оденута марама јер је то неопходно при
проласку кроз митарства. Кад су се сви приложили свештеник се
прихватао за опело. После опела опет код гроба покојнице
чинили су три земна поклона, затим износили гроб из куће, и
бивао је спровод на гробље. Доласком на гробље свештник је
чинио своје дело, а световњаци су се молили, потом опет чинили
три земна поклона код гроба и, опраштали се са покојницом,
молили је за опроштај. Али сама главна ствар, што се све време
народ молио. За 40 дана за доброг покојника чинила се велика
количина земних поклона, као што је то било на сахрани моје
бабушке. После отпојања покојнице, спуштали су гроб у
гробницу, опет се молили и оплакивали је, говорили речи, да ће
се молити за њу и молили покојницу да се и она моли за њих, и
све обећано су покојној испуњавали. Са доласком кући процес
сахране се завршавао, поседали би за сто. Сви су се молили за
спасење душе покојне. Делили кашике. Кашика је служила да
подсећа на покојника и тако би свима давали кашичице, да би
кад кући буду седели за столом, то се и молили за упокојену душу
током 40дана. Нарочиту пажњу су придавали деци, њих су
такође посађивали за сто јер су њихови поклони златни.
Паметни, добри живи људи су се молили за покојне побожне до
саме своје смрти.Тако су покојни, као моја бабушка, имали своје
милионске земне поклоне али поред својих она је добила више
хиљада поклона од живих на земљи. И тако је њена душа
двадесет дана имала велику помоћ при проласку на
митарствима. У сеоским храмовима службе је било само
недељом и годишњим празницима. Зато је основна помоћ
покојнику била само од помињања простог народа. Народ је био
паметан. У данашње време све је отишло у пропаст. Од Рјазања
до Михаилова 70км, ето на какву дубину сви иду у пакао – речи
су бл.дев.Пелагије. Народа је много у Рјазању – 600 хиљада, а
спасиће се само 25 људи. Ето размислите, православни
хришћани, докле смо дошли. Хришћани кад прочитате све то, а
ви обратите посебну пажњу на спасење своје душе. Од срца се
молите, нарочито у храмовима, на годишњим празницима, у
недељном дану и више на коленима. КО ОДРИЧЕ
КОЛЕНОПРЕКЛОНЕ МОЛИТВЕ У НЕДЕЉУ И У ГОДИШЊЕ
ПРАЗНИКЕ, ПРЕД ПРИЧЕШЋЕМ, ПРЕД ПЛАШТАНИЦАМА,
ПРЕД ИКОНАМА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, СПАСИТЕЉА,
ЖИВОТВОРНОГ КРСТА, БОЖИЈЕ МАТЕРЕ, МОШТИМА
УГОДНИКА БОЖИЈИХ – ТОМЕ БОЉЕ ДА СЕ НИЈЕ РОДИО,
а ко је написао то, тај је проклет Богом – речи су пророка
Јеремије. И свештенство, и народ – Боже сачувај да се такве речи
говоре. Све је то учињено са предумишљајем, да би се разрушила
православна вера – речи бл.дев. Пелагије, која је бијући се у
груди говорила: ПРОПАДЕ, ПРОПАДЕ, ПРОПАДЕ РУСИЈА
БЕЗ ЗЕМНИХ ПОКЛОНА. << Да не одлази од твоје мисли
убеђење, да једно узношење ума к Богу и једно смирено
коленопреклоњење /метанија/ у славу и част Бога је несравњено
више вредно, неголи све ризнице света>> - преп. Никодим
Светогорац. Када ваша душа пође по митарствима, ако ви то
будете разумели, велика ће вам бити неизрецива радост
приликом проласка ваздушних митарстава. НЕ ВЕРУЈТЕ
СВЕШТЕНСТВУ ДА НЕ ТРЕБА ДА СЕ МОЛИМО НА
КОЛЕНИМА У НЕДЕЉЕНЕ ДАНЕ ВАСКРСЕЊА И
ГОДИШЊИМ ПРАЗНИЦИМА. То је лаж и клопка сатане како
би ви у њих упали, и све што је овде написано је ради спасења
ваших душа – сл.бл.дев. Пелагија, која је тако волела народ и
желела им свима да се спасу. СМЕЛО ДА СЕ МОЛЕ СТОЈЕЋИ,
НЕ ПРЕКЛАЊАЈУЋИ КОЛЕНА, МОГУ САМО ОНИ КОЈИ
ИМАЈУ ПУНО ОПШТЕЊЕ СА ЦРКВОМ, тј безгрешни или
који имају мале грехове. Али то не можемо рећи за све нас. На
крају крајева коленопреконим молитвама могуће је изразити не
само једно покајано усмерење душе, него и: страхопоштовање,
захваљивање, прослављање. Зато желим још једанпут да кажем
речи бл. дев. Пелагије: Пропала, пропала, пропала Русија без
земних поклона. Она сама се по 15-18 сати молила, не устајући са
колена, сваки дан, чему је учила и све који су јој долазили, да не
би одбацили да чине поклоне, нарочито коленопреклоне, до
краја својих дана, објашњавајући њихов смисао и суштину за
спасење наших душа. Ето после свега ми видимо сада ужасну
слику родитељских грехова, који су легли на децу и тако по свој
Русији.
-------------------------------------------------------------------------------------
КАКО СЕ МАЛО МОЛИТИ ЗА МНОГО ?

- постављено је било питање с.Петром својој куми. Шта је пре

свега веома велико ради умољавања за грехове /основни
моменти службе/
МОЛИТИ СЕ НА КОЛЕНИМА СВУ БОЖАНСТВЕНУ
ЛИТУРГИЈУ – неизрецива сладост је такво мољење Господу,
Божијој Матери, угодницима Божијим.

Велома велико је на часовима се молити на коленима !

- Шта се догађа на Тројицу на три тројичне коленопреклоне

молитве !
Народ поставља руке на под, на руке главу, задњице штрче и
док се не прочитају те молитве, људи се налазе у таквом
безобразном положају. Бл.дев. Пелагија Зах. и митрополит
Леонид Рижски су рекли, да таквог човека не треба у земљу
сахрањивати, за њега се не треба молити. Сам закључи, што на
три тојичне коленопреклоне молитве сва Русија иде у пакао,
вечно да служи сатани!

- Почетак вечерње – чита се 103 пс. /улазак у рај! у то време

строго обавезно је учинити 6 земних поклона – метанија.

- Литија је трократна коленопреклона молитва – вапај на небо

за помиловање и спасење и за продужење милости ка нама –
речи су ректора духовног училишта, настојатеља Борисо-
Глебскога храма о. Николаја. Треба стати на колена и свакоме
угоднику учинити земни поклон ради умољавања за тешке
грехове /тако да целе године иде молитва за спасење те душе/.
Затим молитва над хлебчићима, која потребује усрдну
коленопреклону молитву ради разумевања православне вере и
много другога /силазак Светога Духа на тога, ко се моли/. Потом
помазање, у време када се чита канон, потребује такође усрдну
коленопреклону молитву за опроштај грехова, где је 1 појасни п.
= 40 појасних п. а 1. земни п. = 1000 појасних п. Ето какво је
милосрђе Бога према нама грешнима, Који хоће, да се ми сви
спасимо, а ми се опиремо. Приликом читања канона један
поклон за четрдесет.
 - <<Богородицу и Матер Света у песмама величамо>> - то је
почетак девете песме канона /сусрет Божије Матере са
праведном Јелисаветом/. Под Јелисаветом треба разумети
сусрет и разговор хришћанина с Божијом Матером. Стати на
колена, гледати на икону Богородице и пријављивати јој шта ти
радиш за спасење своје душе, породице..., молиш се за децу, мужа
/све што је на срцу/, обећаваш исправити свој живот и слушати
је у свему, и молиш да ти покаже како то да оствариш / то је за
вас, жене, ви сте молитвеници за децу, мужеве и своје сроднике/.
Венчани муж се за венчану жену не узмољава, него жена
замољава, њој је дата таква благодат од Бога. Зато благостање у
вашим породицама, хришћанке, зависи од ваших усрдних
коленопреклоних молитава, како кући тако и у храму.

- Завршетак Вечерње – чита се молитва праведног Симеона

Богопримца, после ње чинимо земни поклон за све који живе на
земљи.

- Почетак Шестопсалмија: Слава на Висинама Богу, на земљи

мир, међу људима добра воља – рођење Спаситеља у Витлејему,
треба учинити три земна поклона. Шестопсалмије – суд Божији,
преклонити главу, благо у знак смирења пред Богом. Руке на
груди, десна на левој крстолико /то означава човека у гробу/.
При читању псалама на Славе се треба прекрстити 3 пута. Знати
смисао читаних псалама.

- Три Славе – је читање Псалтира над покојним Спаситељем

/олтар представља гроб/. Усрдно се треба молити /колико могуће
више крстити се и чинити поклоне/. Господ све слуша: наше
молитве, види наше сузе, наше благодарење... /више се треба
молити на коленима/

- Слава Теби, показавши нам светлост – почетак великог

славословља, сусрет с Господом /умољавање за тешке грехове/.
То је драгоценост све Јутрење. Треба тако гледати на икону
Господа, како би осетили, како ти беседиш с Оцем Небесним,
само не ћутати, колико је могуће више крстити се и чинити
земне поклоне /или се молити на коленима/. Храм то је дом
молитве, те смо ми дужни усрдно да се молимо, како би што
више умолили за грехове и пролити више суза, које су веома
нужне и велике пред Богом !
- Почетак Божанствене Литургије: <<Благословено Царство,
Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова!
Амин.>> Овде 1 појасни поклон = 400 појасних п. а 1 земни
поклон – 2500 појасних п.

- Јеванђеље – јесте Сам Господ. При изношењу Јеванђеља из

олтара, ради се земни поклон, пред читање и после читања
Јеванђеља раде се такође по земни поклон, укупно 3 земна
поклона.
Поклони на >>Благословено Царство...>>, <<Ижехерувимска>>
ти поклони од 25те до 45те године – су сребрени поклони,
временски поклони, канон – је дар од Бога, нарочита љубав,
милост за умољавање својих грехова.
- Веома је велика ствар молити се на коленима на
Ижехерувимској и сећати се одласка Господа на крсну смрт и
нарочито отворити своје срце за своје грехове ради покајања,
тако јер у то време једна капља сузе се равна са две капље
злата... Православни хришћани, верујући и мало верујући, су
дужни да добро спознају своју греховност и добро оквасити своју
марамицу осећајним умилитељним сузама ради спасења своје
душе. Та суза је нарочита и нужна само на Ижехерувимској.
Ижехрувимска има тако дубински смисао, да ми живи то не
можемо ни појмити, и то тако што је Спаситељ предстао пред
казном као највећи непријатељ свештенству и народу целог
света. Сви су од Њега одступили. И ко се моли за Њега у Његовој
великој невољи, тога Господ зна и прима тог човека с великом
радошћу и даје велико награђивање, што је тај учествовао
/пројавио саосећање/ у Његовом распињању, као што је то било с
благочестивим разбојником, када је он, обраћајући се к Господу,
замолио: <<Помени ме, Господе, када дођеш у Царству Твоме>>.
И разбојник је први ушао у Рај. Ето шта је то Ижехерувимска и
како је она нужна ради нашег покајања. Али народ у храму у том
моменту службе не саосећа Исусу Христу у Његовој великој
невољи, када Он узима на Себе грехове целога света. Народ
издаје Бога одступањем од Њега, као богоодступници.
Храмови Русије од малога до великога служе сатани, то је
страшан грех стајати погнуте главе у то време. Слуга Петар је
поставио блж. Пелагији питање: Поља, науче мене да се молим
мало за много, она му је казала, да је
 ВЕОМА ВЕЛИКО МОЛИТИ СЕ НА ИЖЕХРЕУВИМСКОЈ
КОЛЕНОПРЕКЛОНО
Ижехерувимска песма – крсна страдања Спаситеља. И ономе ко
се усрдно моли на коленима Господ уписује један земни поклон
као 2000 појасних, а 1 појасни п. = 350 појасних п. Са великим
страхом смо ми дужни представити Његова крсна страдања.
Молити се на коленима – то значи показивати неизречену љубав
к Богу и указивати помоћ у Његовим страдањима. У време
Ижехерувимске може се лако учинити 50 земних поклона да се
умноже на 2000 појасних. поклона равно 100 хиљада појасних
поклона. Ето православни хришћани, каква је љубав Бога к
нама, грешнима, што је за такво кратко време могуће умолити
опроштај многим греховима. Али свуд около иде издаја Бога, и
шта може бити страшније. А шта је с.Петру казао прота Сергеј
настојатељ Храма Жалости Христових ? Он му је показао како
се треба молити на Ижехерувимској. Прот. Сергеј је био нижег
раста, пријатан лицем и веома паметан. Он је говорио када
почиње Ижехерувимска треба стати на колена, гледати на лик
Спаситеља, читати 50-и псалам /мислено, чујно и шапатом не
треба – то је страшан грех/. Усрдно коленопреклоно мољење с
великим мноштвом земних поклона. И као што се свако зрно
падајући међу жрвњеве, меље, образујући брашно, тако и свака
реч псалма, које пролази кроз уста, даје спасење души – благодат
и нарочиту милост Божију. Свештенство не зна делотворност на
Ижехерувимској и не зна прот. Сергеја, шта је он из себе
представљао. У садашње време скоро да и нема таквих
свештеника, какав је био он – свештеник од Бога. Ето он је и
објаснио значење Ижехерувимске ради спасења душе, какав је
њен смисао и како смо дужни представити себи све у живом
виду, иако ми тамо нисмо присуствовали. Православни
свештници, како сте ви дужни к томе да прилазите, с каквим
срцем и с каквим умом! Као Јован Крститељ што је казао
Господу: ја сам недостојан развезати ремена на обући Твојој. Ето
и ви , православни свештеници, запамтите речи пророка Јована
Крститеља у односу према Спаситељу. Још су с.Петру говорили
митр.Леонид Рижскии, архиеп. Серафим Пензенски и наш
Рјазањски митр. Симон, што сва служба у храму јесте живо
дејствовање Спаситеља света за спасење наших душа. Ето каква
је љубав Бога к народу, само треба знати и правилно их
примењивати ради спасења своје душе. И ако би свештенство то
примењивало ради народа /научило да се правилно моли/, тада
би се обичан народ молио на Ижехерувимској на коленима, тада
би стварно Русија била света. Били су благодатни служитељи
олтара Господњег, такви као: митр. Леонид Рижски, архиеп.
Серафим Пензенски, Владика Глеб Орловско-Курске епархије –
рођени у Рјазању. Они су знали бл.дев. Пелагију, и сви су је тако
волели и слушали и достигли до високе благодати, тј. тако се
приближили Богу, да су чак имали лаку прозорљивост
/разумевали састав душе свакога човека/. Господ им је дао такав
дар за то што су имали пуно послушање Његовој вољи, које им је
било откривено кроз бл.дев. Пелагију. На питање с.Петра: Поља,
реци, јел треба много труда да бисмо имали прозорљивост било
свештеник и световњак ? Свима је доступно. Свештеници могу
сваки дан да се причешћују, а световњацима је мало теже, али
такође доступно. Али нико не поставља себи тај задатак, како би
имао прозорљивост, нема потребе, и тако 20 векова. Од толиког
броја храмова и свештеника у њима прозорљивости нема, и неће
бити, као у Русији, Грчкој, и др. државама – пуно магова. У
односу према њеним речима и пророчанствима они су се
односили с посебном пажњом и били су потпуно пажљиви ка
спасењу своје душе. Сада још увек живом Владици Варнави
Чебоксарскому још као детету, а било му је тада 2,5 године,
прозорљива дев. Пелагија је у присуству 8-10 људи казала, да ће
он бити Владика и благословила, што се даље и потврдило.
Веома је добро знао бл.дев.Пелагију архимандрит о.Јован
Крестјанкин Псковске епархије и често је посећивао. Осим тих
владика њу су знале и друге владике и многи од свештеника
– Пред <<Верују...>> чини се земни поклон Пресветој Тројици
/улазак у рај/.

- Од <<Верују>> и до <<Светиње Светима>> СТРОГО

ОБАВЕЗНО СЕ МОЛИТИ НА КОЛЕНИМА и пажљиво слушати
шта се поје и говори у то време у храму.

Обедовање = 10 хиљада поклона

- На Псалмима што је могуће више треба се крстити и чинити

појасне поклоне, а они који желе могу се молити на коленима на
пример, 50-и псалам, 21 стих, значи треба чинити у зависности
од читања чтеца 15-16 поклона, а у данашње време у храмовима
на псалмима се не моле, стоје и слушају, то је страшни грех –
идолатрија. При читању Тропара и на Часовима треба се више
молити на коленима.
- Пред исповешћу хришћанин чини три земна поклона, у време
исповести других усрдно се молити /40 пута читати <<Оче
наш>> за опраштање тешких грехова – речи прот. Андреја
/упок/.

Причешће – лечи све болести и даје духовну чистоту

ПРЕД ПРИЧЕШЋЕМ СТРОГО ОБАВЕЗНО ЈЕ УЧИНИТИ ТРИ

ЗЕМНА ПОКЛОНА У ЧАСТ ПРЕСВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, а ко чини
један поклон или ни један земни поклон, тога Господ не
причешћује и узима му се у тешки грех, као нерад к Телу и Крви
Христовој /ма колико канона и акатиста не прочитали/. И
Господ попушта тешку болест томе човеку – све је мртво и Богом
се њихове молитве не примају. ПРЕД ПРИЧЕШЋЕМ ЈЕ ВЕОМА
ВЕЛИКО ДЕЛО УЧИНИТИ МНОГО
КОЛЕНОПРЕКЛОНИЈА /од 3 до 30 поклона/ сагласно својој
греховности, што више тим боље, с молитвама: Господе, избави
од печата антихриста, помози васпитању деце, утврди у
православној вери, да се не поколебају /имена.../. Са осећајним
срцем молити Господа, како би он дао дозволу примити Тело и
Крв Његову. Прилазећи к Чаши, причестивши се, откривати
руке до запивке топлоте /топло вино које се узима на гутљај
после причешћа у Руској Цркви прим.прев./ - разрушава се
Причешће – тежак грех. Причестивши се прилазити к сточићу,
ПРВО ПРИМАЈУ АНТИДОР ИЛИ ПРОСФОРУ, А ПОТОМ
ЗАПИВКУ, али не обрнуто – разрушава се Прићешће, човек
упада у тежак грех. /Антидор /уместо тела/ по црквеноме уставу
се прима наштину, тако и просфора/. После Причешћа трудити
се мање разговарати и говорити, пожељно је више се налазити у
молитви и читати три дана следећу молитву:<<Господе,
ниспошљи благодат Твоју, да буде она неодвојива са мном до
краја мог живота>>, како бисмо сачували благодат. У дан
Причешћа не јести месо и не пити алкохолно!

Саборовање је велико таинство за опроштење заборављених

грехова. На Саборовању треба такође усрдно се молити са
коленопреклонењем. Имена се читају у падежу рођења, на
пример: за здравље Марије /а не за Маријино здравље/, јер такве
Господ погрешне молитве не прихвата. После саборовања три
дана не се не купати /чувати благодат/. Саборовати при првој
могућности 3-5 пута годишње. Бл. Пелагија је указивала и
учила, да је важно за верујућег хришћанина петком пред
годишњим празницима и годишњим празником дуго не узимати
храну, припремајући себе, да би издржао глад /од жеље за
храном/. Много пута читати <<Оче Наш>> и молити Господа да
би нас избавио од гладне смрти.
Венчање је нарочити дар од Бога, тј. силазак благодати на
венчане и њихову будућу децу. Невенчани, ма колико се
причешћивали, грех остаје грехом – блуд /16-митарство/. Господ
их не причешћује. За добро потомство мајка у време трудноће
треба да се причести 5-6 пута и колико је могуће више пута, и
рађају се одлична деца / о томе свештенство ћути – издајице
Бога/ - речи бл.дев. Пелагије и мирт. Леонида Рижскога.
Пелагија није благосиљала ни женидбу ни удају.

- Прозбена Јектенија: ...доброга одговора на Страшном Суду

Христовом молим – чине се строго обавезно по три земна
поклона, како би били опроштени сви грехови. Потом три земна
поклона Богородици, Она тражи опроштај за нас пред Богом. И
три земна поклона Самоме Спаситељу.
- Мир. Благодат. Премудрост – учинити обавезно по земни
поклон, да бисмо појмили истину /веома велико/.
- Трисвето по Оче наш строго обавезно се молити на коленима.
Оче наш – 4-5 поклона,
Царе Небесни – 2-3 поклона. Богородице – три поклона /речи
архиеп. Серафима Пензенскога/.
- Твоја од Твојих – строго на коленима, а они који желе могу се
молити на коленима сву Божанствену Литургију, такво мољење
је неизрецива сладост Господу, Божијој Матери, угодницима
Божијим.

<<Приђите, поклонимо се Цару нашем Богу>> - земни поклон.

<<Приђите, поклонимо се и припаднимо Христу, Цару нашем
Богу>> - земни поклон
<<Приђите, поклонимо се и припаднимо самоме Христу Цару и
Богу нашем>> - земни поклон.

- На Јектенијима /прошењима/ колико је многуће више се треба

крстити и молити:
 - Господе, Пресвета Богородице, Сви свети, научите ме да се
усрдно молим, волим, славим, благодарим, ниспошљите дар
Светога Духа за познање истине и тврдом стајању у
православној вери и не лишите мене радости /имена.../.
Примедба: имена се читају у падежу рођења нрп. за здравље
Марије а не Маријино

- Светковине /12дана од Божића до Богојављења/ - један земни

поклон је раван 3000 појасних поклона, а 1.п.п. = 500 п.п. цео дан,
/велика радост – рођење Спаситеља света, усрдно се треба
молити – слова бл.дев. Пелагије Зах./
- У Велики пост / 4-та недеља крстопоклона/ један земни поклон
раван је 40 појасних поклона цео дан.
- Ноћу један земни поклон је раван 40 појасних поклона
- Читање канона један земни поклон раван је 40 појасних
поклона

СВЕТКОВИНЕ /од Божића до Богојављења/

СЕРАФИМ САРОВСКИ ЈЕ УСНУО 15. ЈАНУАРА И У

СВЕТКОВИНАМА И НЕДЕЉОМ ЈЕ СТАЈАО НА КОЛЕНИМА
Рођење Спаситеља свега света – то је неизрецива радост за све
људе. Али по целој Русији 6-7 јануара 2009 и све светковине нико
новорођеноме Спаситељу није чинио три земна поклона.
Свештенство је заборавило изреку свет. Тихона Задонског –
руског Златоуста што на свако дејство треба чинити појасни
/прости/ или земни поклон и избацило то из службе. Сви стоје у
храму и само слушају, а не моле се. 6-7 јануара те године на
прасник Рођења Господа нашега Исуса Христа храм је био
мртав. Веома мало народа се молило, може се у потпуности рећи
нису се молили. Сви су стајали са погнутим главама, не желећи
да гледају на иконе, и тиме самим чињењем одрицали су рођење
Спаситеља света. Такво мољење могуће је назвати – издајство
Бога.

Шта су то светковине? Небо отворено и тако је блиско Сам

Владика Господ нама грешним људима, и у храму, и на улици, и
у кући. И Он много очекује наше покајање и спасење. Према
томе треба учинити максимум усиљења у Светковине ради
искупљивања војих грехова, о чему је много пута учила и
указивала св. бл. Пелагија. На празник Рођења Христовог у
Рјаз.женском Казанском манастиру, у коме је икона у част
Божије Матере <<Казанска>>, украсили су храм са седам
великих корпи са цвећем. Једну су поставили пред иконом Божје
Матере Казанска једну- пред угодницима Божијим, и две у
аналој у центру храма пред иконом <<Рођење Христово>>
Светковине се продужавају 12 дана. То је усрдно мољење, један
полон и једна прочитана молитва прима се од Господа као 100
поклона и 100 прочитаних молитви, и тако цео дан тј. дању и
ноћу. Поклонима се скидају грехови, нарочито земним
поклонима. У Светковинама је могуће душу своју очистити од
моштва грехова. Светковине – то су седам корпи цветова
необичне лепоте. Како је велика радост и како смо ми дужни да
се молимо у великом слављу. Како је наша душа дужна све то да
осећа ради свога спасења, тако јер идемо у вечност а после гроба
нема покајања. Тих седам корпи: дуготрпљење, смирење,
незлобивост, радост, чистота вере, љубав, срдачност,
целомудреност, једноставност и усрдно мољење с великим
бројем земних поклона у храму и појасних кући. Речи<<Господе,
не лиши ме славе Господње>> говорити како је могуће више.
МОЛИТВА У СВЕТКОВИНАМА СУ ИЗНАД МОЉЕЊА У
СВИМ ГОДИШЊИМ ПРАЗНИЦИМА, јер је то рођење
Спаситеља света, о чему је говорила св.бл. Пелагија. Тако је
Матера Бога нашег прва принела Њему поклоњење, с трепетом
и страхопоштованим ћутањем поклонио се Јосиф пред
Пречистом Матером и Сином њеним. Анђео се јавио пастирима
и благовестио о рођењу Спаситеља света Затим се јавила
многобројна војска анђела који су запојали к Њему: <<Слава на
висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља>>.
Анђели су отишли на Небо, пастири се поклонили Детенцету у
јаслама до земље /учинили три земна поклона/, пројавивши тиме
смим чистоту љубави, снажну веру и срдачну хвалу Спаситељу и
Владики Своме и Његовој Матери. Такође и мудраци, ти
најмудрији људи са Истока, нашавши Спаситеља у пећини у
јаслама такође се поклонили до земље. Пречиста Матер и
праведни обручник су са удивљењем посматрали на то
страхопоштовано поклоњење царева Истока и пажљиво
послушали њихове речи.
Како смо онда ми, обични људи, дужни одати почаст тим
светим данима ?! Веома великим бројем коленопреклонија пред
рођеним Детенцетом колико је могуће више читати речи ирмоса:
Христос се родио славите; Христос с небеса, сретните; Христос
на земљи, узнесите се. Појте Господу сва земљо, и с весељем
запевајте људи, јер се прославио.
Да би радост испунила срце и душу хришћанина свих тих и
следећих за тим данима. Ето шта су то Светковине! Размислите
православни хришћани и исправите се, што пре, тим боље за све
нас.
Блажена Пелагија је указивала и поучавала, што је велико за
верујућег хришћанина петком пред годишњим празницима, и
годишњим празницима не узимати храну по сили могућности и
по здравственом стању, ко до 12 часова, ко до 14, ко до 16, ко до
18 часова и да се пребива у непрестаној молитви. То ће бити
веома нужно када православни хришћани не приме електронске
картица или печат антихриста /постављање чипа на руку и
чело/, од жеље за храном. И чешће читати тропар пророку
Данилу и призивати његову помоћ.

Тропар / Прор. Данилу – молитва на устима, / гл.2

Пророка Твојега Данила, / сећање Господе празнујући,/ њим Те

молим// спаси душе наше.

И такође читати псалам 33-и. Ако то не будете испуњавали, то ће

бити веома тешко издржати глад, просто речено – не издрживо.
Таква ће бити жеља за јелом, што човек сам није у снази да
савлада силну потребу за храном. Још је бл.дев.Пелагија
говорила:

Неопходно је употребљавати травку седмолист и резати

сечивом липове гранчице ради утољења страшне глади.

Причали су на радију 2 фебруара 2009, што је криза за Русију

неопходна /нужна је страшна глад/ ради васпитања омладине и
народа. О томе је пре много година говорила бл. дев. Пелагија,
што ће само у великим тешкоћама народ доћи у познање Бога.
Још је она говорила, да је повећање пензија знак ка скором
доласку антихриста.
Бл.дев. Пелагија није благословила ни женидбу ни удају.
Сасвим је охладнила љубав ка молитви, како кући, тако и у
цркви, нико се не моли, сви само слушају. Грехови се не
искупљују, а само нарастају. Она је била рекла: <<Храмови ће се
отворити али они ће бити гледалиште, са идолатријом ради
народа>>, што ви сами у данашњици и извршавате православни
хришћани. То је веома страшан грех, једначећи се к 15.
митарству чародејство – не треба се молити за такве људе и
предавати земљи. Добро размислите, не треба то радити, само се
молити, још једанпут молити се и молити се. Веома је страшно за
православни народ када мајка и отац не уче своју децу у
Богопознању. У Русији су деца тако утонула у гресима: пушење
дувана, употребљавање пива, свуда општа псовка, одећа није
према полу /ношење девојака и жена мушке одеће/, страшни
блуд код омладине, содомски грех, бављење магијом, и т.д. Због
чега су се само они родили? Већ рођено дете слуга сатане – жртва
пакла. По броју самоубистава Русија заузима прво место.
Запамтите, православни хришћани, што оне родитеље очекују
страшне казне, којима деца иду против Бога. Треба се бојати
Бога, смрт ће бити лака, зато треба много труда, како се не би
ухватили у лукаве мреже ђавола и његових слугу. Колико је код
свештенства чаробњака који стоје код престола Бога?! За 20
векова свештенства спасило се 10%, а народа још и мање /од
10хиљ. један човек/.
Веома је страшна смрт на велики петак и треба молити
Господа, како би избавио од тога.
Нигде, ни у каквој вери нема такве издаје Бога као у
православној вери.
И што само не размишљају. И тако од свештенства се мало
спасило, а углавном пошли у пакао да служе сатани! Речи дев.
Пелагије: Од великог до малог, све ће служити сатани. Тако оно
и јесте. Онако како је највећа маса свештенства веровала у
сатану, да ће он победити Исуса Христа. И циљ доласка на власт
Хрушчова је била да до последњег понизи свештеника и
православног хришћанина. Он је хтео да покаже последњег
свештеника па телепријемнику. Циљ сатани је један, да сав свет
пређе на његову страну, али оставља се малена шачица
православног народа, која још верује у Исуса Христа и правилно
се моли /достојно/ и држи сав свет од потпуног уништења.

Теорија сатане: -уништити истинито верујући народ, који се

правилно крсти и правилно се моли. Сатани је нужно да сломи
православну веру, да уништи, да се не би правилно крстили и да
се не моле. У основном већ сав свет јесу његове слуге осим
Православља, које се моли, поје, слави, благодари Господа.
Коначни циљ његов – постављање чипа /печата/ на руку и чело
тој маленој шачици истинито верујућих у Исуса Христа народа,
тј. до последњег човека. Свим средствима и триковима,
обманама – биће их веома много, али само одвући од истинитог
Бога Исуса Христа. Све вере овог света: будисти, муслимани,
католици, протестанти и разне секте су се одрекле од
православне вере Исуса Христа и сами добровољно прешли у
друге вере. То и јесте одрицање од Бога, грех 19-ог митарства.
Зачиповани људи ни у каквим околностима се не могу
прекрстити, тј. не могу то да учине, руски народ ће лако
прихватити чиповање на руку и чело – речи дев. Пелагије. Крст
– је симбол победе над ђаволом. То је прво. Друго, постављањем
чипа на чело убијен је разум човека, да би он заборавио на то
што је некада био, постојао на земљи, Исус Христос. И када
исчезне крст – симбол Исуса Христа тј. када се избрише и избаци
из сећања људи, тада ће сви људи служити сатани, он ће бити
свесветски бог. Тада Исус Христос мора сићи с неба, као
јединствени човек, и поклонити се, ставши пред сатаном на
колена. И тако ће православна вера бити уништена, ни слуха ни
духа, као да ње није ни било. Када се Спаситељ њему поклони у
јединственом броју, тј. пређе на његову страну, мора се десити
премештање душа с неба у пакао /центар сатане/, а из пакла у
рај. Душе светих и праведног народа са Спаситељем спустиће се
у пакао. Сатана са својим лукавим народом ће се преместити у
рајске обитељи. – То је теорија сатане, својим слугама, по нашем
говорећи мађионичарима, од 33-степена опсенарства и ниже и
грешници 20. митарства. Како се девица Пелагија смејала над
тим. Како ће, како ће... Сви сатанисти чврсто верују у своју веру
и чекају испуњење пророчанства сатане, а православни народ је
тако отерао разум и истину, и постао народ слабодушевног
стања, више пијаног. Али Господ свесилни ће оставити за
доказивање сатани 7 храмова и шачицу снажно верујућег народа
ради доказивања да је Исус Христос истинити Бог – Свесилни.

Православни хришћани, свакоме свештенику који се противи

пророчанствима дев. Пелагије, боље да се није ни родио, јер он
иде против Бога. Св.бл.Пелагија је тако волела Бога, да је сав
свој живот испуњавала његову свету вољу, спасавајући људске
душе за рај. Слуга Петар је 50км у свако време зими и лети
пешачио у Захарово а потом мало по мало много година
сакупљао та знања.
 И прво питање које је било постављено дев. Пелагији како
спасити своју душу? За то је она њега и изабрала заволела и дала
му велика знања, која су му користила у животу и многима
помогла. Био је 25 пута суочен са неминовном смрћу, али чуван
Богом остајао жив, јер се са пажњом односио према њеним
пророчанствима. Али велика је милост Божија према нама
грешнима – говорила је св.бл.Пелагија. Ако је човек викао кад је
говорио, дозивао некога, гурао, грубо опсовао и т.д. – то је грех
наше неуздржљивости, онда одмах треба рећи: Господи прости.
И ђаволи онда не записују грех на хартију. Исповедати о томе
греху не треба. После полагања епитрахиља од свештеника тај
грех се уклања с човека јер Господ зна да је још увек јача власт
ђавола над слабим људима који упадају у његове замке. Ето
каква је милост Божија ка паломе човечанству, а ми Њега не
волимо, не молимо се Њему, не славимо Њега, а додајемо једно
само грехове, увећавајући само бол од трновога венца на
Његовој глави и клинова, тј. поново разапињемо Господа.
Св.Блаж. Пелагија је велика угодница Божија. Волите је читајте
јој тропар и акатист почешће, зато што ће она бити заштитница
на Страшном Суду за ваше душе.

Тропар, глас 4

Светој праведној старици Пелагији Рјазањској /Захаровској/

Од детињства духвним очима видевши/ прошло и будуће као

садашње,/ јавила се јеси сасудом Божје благодати/ мати
Пелагија,/ смирењем љубав Христову стекавши,/ на заштиту
Русије Свете од јарма јеврејскога ставши/ и за даровање
долазећег Господара моливши се,/ помињи нас, поштоватеље
твог спомена,/ / старице свеблажена.

У храмове других вера не треба ићи – речи Пелагије. Уложите у

преостало време максимум усиљења, како би више искупили
своје грехове, помогли другима да се приближе Богу и указали
сву могућу помоћ својим покојницима. Ето и ви православни
хришћани читајте и испуњавајте, у каквој књизи има таквих
знања? Кратко, јасно – читај и спашавај се. Знања која су овде
дата, читајте, молите се, молите се.
Речи: <<Господе, научи ме да се усрдно молим и избави од
печата антихриста>> понављајте што је могуће више – изречено
је бл.дев.Пелагијом. За доказ истинитости речи, речених
Пелагијом кумчету с.Петру, написаних у овом рукопису, она је
благословила њега да иде по води.

И ДА ВАМ ПОМОГНЕ ГОСПОД ДА СПАСИТЕ СВОЈЕ ДУШЕ

И ДА ПОМОГНЕТЕ ДРУГИМА.

ЗА ПРИЧЕШЋЕ У ТЕШКА ВРЕМЕНА. КАДА СЕ У ЦРКВУ

ВИШЕ НЕ ТРЕБА ИЋИ САЧУВАЈТЕ АНТИДОР И
КРШТЕЊСКУ /БОГОЈАВЉЕНСКУ/ ВОДУ!

Блажена дев. Пелагија је упозоравала народ, да ће у последње

време бити веома тешко спасавање, због тога што ће храмови
бити друге вере, и ићи у њих не треба, а ради тога је
благословила да се имају и читају следећи акатисти:

1. <<Благовести Божијој Матери>> - од свега страшног

2. <<Акатист у спомен свеопштега Васкрсења и

Страшнога Суда>>

3. <<Блаженој дев. Пелагији>> - од печата антихриста,

4. <<Седморици дечака Ефеским>> - да се не доживи до

страшних дана.

5. <<Свима светима>> - за грехе.

6. <<Преподобним оцима Киево-Печерске лавре>> -

за грехове

7. <<Св.великомученици Варвари>> - за Причешће

8. <<Пред причешће Светим Христовим Тајнама>>

ради Причешћа

У времена, када храмови буду друге вере, последња два

акатиста читати после три и више дана пошћења, по снази
сваког човека, имати суви антидор и
крштењску/богојављењску/воду. Ујутро наште јести антидор
и пити крштењску /богјављењску/ воду, пре тога прочитавши
све молитве ка Причешћу и томе одговарајући акатист. Било
који акатист читати и што је могуће више. ГОСПОД ЋЕ
САЧУВАТИ САМО 7 ХРАМОВА Православна вера ће бити
уништена – речи блаж. дев. Пелагије Зах.

Због одступништва свештенства и народа остаће само седам

храмова истинито православних:

1. Дивјево – Храм у част Иконе Казанске Божије Матере,

радијус заштите 30км;

2. Почајев;

3. Пјухтици /обратите пажњу на Пјухтицко подвоје у г.

Москви, Кузнецки мост, ул. Рожденственка;

4. Санаксари – село Ковиљи, жен. манастир, установљен

помоћу схиигумана Јеронима /убијеног/;

5. Зарајск – храм у част Благовести Пресветој Богородици,

Рјазањске Епархије;

6. Село Липки – Храм у част Светог Апостола и Јеванђелиста

Јована Богослова /тамо ће потом бити манастир/, недалеко
од села Захарова – Ворони насеље, где се налази гроб
Блажене Девице Пелагије Захаровске, Рјазањске Епархије;

7. где 7. заборавио

Приступ причешћу у тим храмовима, може се рећи, биће

недоступан. Много ће бити стражара и жестоко ће истући.
Велики Четвртак – трогодишње причешће /речи
бл.дев.Пелагије/. Али силом ће примамљивати, лукавошћу.
Руке ће ломити, добро ће бити по ребрима и могуће са
смртним исходом. Ђавоља сила ће забранити читање псалтира
за уснулога, за иконе ће узимати порез, а после ће одузети све
свештено: иконе, крстове, литературу. Блаж.Пелагија је веома
молила да се не бацају иконе у контејнере. Сами немојте
предавати иконе, пустите нека они узимају сами.
Спремите за уснуле покривала, којима ћете покривати
покојника и сахранити без опела – Господ ће све сам учинити.
Спремите свету воду, саборног уља – све чувајте, због тога
што ће <<ТАМА>> бити страшна, бруталност и немилосрђе.
Печат дара Светога Духа – спасење кроз Господа Исуса
Христа – јесте Часни Крст Господњи. Крст – је наша заштита.

Крсте живоности ти нам буди снага и победа, штит и стена

необорива, прогнање ђавола и гашење помисли и чување
нашег ума. Крсте – чувару све васељене. Крсте – красото
црквама. Крсте – Анђела славо. Крсте – ђавола рано. Крсте –
небеска лествице. Крсте – освећење и просвећење свакоме.
Да, Бог ће допустити јављење антихриста због наших
страшних грехова безакоња. Али девица Пелагија је такође
указивала остатку верујућих пут спасења од сатане, од
неприхватања печата антихриста. Читати акатист
<<седморици дечака Ефеских>> како то не би доживели. Мојој
сестри Надежди је речено, да она неће доживети до тих дана
када јој неће дати хлеба, а она је рођена 1917. године и већ две
године покојна.

Многократно читање <<одричем се тебе, сатано, гордости

твоје и служења теби: и прибрајам се теби, Христе. У име Оца
и Сина и Светога Духа. Амин.>>

Чешће изговарати <<ЈЕР ЈЕ С НАМА БОГ>>. Од

опсенарства/враџбина/?!

Много се крстити. Закрштавати тело: главу, руке, ноге...

Само животворни крст спасава човека од свега

СТРАШНОГА. Треба се припремати за антихриста, као добар
војник – треба се учити одбијању свих његових напада. Ради
тога је неопходно правилно да се молимо, крстимо. Верујући
људи су имали навику чак ни у сну не остављати КРСТ и
МОЛИТВУ?! Знати и читати псалам 83 – наследити РАЈ...

О томе, што је време антихриста блиско, говори и та

чињеница, што се та сатанистичка жетва сада испуњава не
само међу паганским народима, који нису ни чули за Христа,
него чак више међу хришћанима, који су отерали сол
хришћанства. То је својствено самој природи антихриста-
представити царство ђавола, као да је то ЦАРСТВО ХРИСТА.
Код православних се губи Божја благодат са губљењем
схватања смисла хришћанства, ето због чега сви прихватају
печат сатане. Али биће последњи антихрист, који ће зажелети
УНИШТИТИ СВЕ до последњега... ко не прихвати печат!!!
Храмови ће тада бити другог склада. Ићи у њих не треба.
Онима који буду ишли у њих узеће се за грех 19. митарства
/идолопоклонство/.

ПЕЛАГИЈА РЈАЗАЊСКА ЈЕ УПОЗОРАВАЛА, ДА НЕ

ТРЕБА ДА СЕ ЧИТА КАТИЗМА 15 /Пс.105,106,107,108/ јер
доноси велике горчине и беде тој породици, где је буду читали.

Само свети људи могу је читати, такви као Серафим

Саровски – речи бл.дев.Пелагије

Уместо ње чита се 20-а катизма- речи дев. Пелагије

Ко чита 15. катизму, тај се поистовећује Јуди и сам на себе

добровољно поставља проклетство и лишава се разума /по
речима Пелагије Захаровске/

1. 108 псалам је веома страшни псалам – проклетство. Њега не

треба читати ни за ближње ни за непријатеље. Обично њега
саветују да се чита магови, како би погубили православни
народ.
2. Приликом читања Псалтира 15. катизма се замењује 20.
катизмом /тј. 20. катизма се чита два пута/ Највиша за
покојне – 20. катизма
3. 15 катизма /пс. 105,106,107,108/ за покојника се чита када
покојни лежи у гробу, /на одру п.прев/ а кад су њега
сахранили, ту катизму не треба читати, зато што је могуће
уништити све своје покојнике.
4. 15 катизма такође се не чита за живе, због тога што је
могуће уништити и све своје живе. 108 пс. – је о Јуди, 107 –
проклетство јеврејском народу.
5. Почињући читање Псалтира за упокојење: Приђите
поклонимо се – 3 пута строго на коленима, даље се читају
псалми до Слава ..., даље опет псалми, до Слава, даље
читају се псалми до Слава, после 3. Славе чита се возглас
свештеника: Боже духова, и свакога тела... /то је
последовање по исходу душе из тела/. Даље:
 Многомилостиви и премилостиви Господе, /последња
молитва на крају Псалтира, која се завршава речима:
прими у част ове псалме и молитве, које сам говорио пред
Тобом/.
6. <<Слава>> чита се као у Цркви на јутрењу, када олтар
представља гроб и над Спаситељем чита се Псалтир
7. Ко даје у Цркви обед за упокојеног у суботу, ти покојници се
ослобађају од мучења у паклу на сву следећу недељу.
8. Псалтир се чита над покојником, који нема тешке грехове,
венчаним и који је водио истински хришћански живот, али
боље је служити обед. Такво достојанство мора да има и
онај који чита Псалтир.
9. Нарочито тегобно деловање показује читање 108 псалма. О
томе има много сведочанстава.

Православни народе имајте разум!

Који проклиње сатану проклиње самог себе ако ли чини

дела његова – Валентин Мордасов
Душепогубно је изговарати свете речи неразумно – речи
јеромон.Владимира /Шикин/

О ЧИТАЊУ ПСАЛАМА

Пољушка слепа је знала напамет сав Псалтир наизуст, од

корица до корица .. То је била посебна особа! Још у детињству,
када је Пољи било пет или шест година, њу је посећивала једна
добра монахиња и учила је да се моли. Она је долазила и читала
Пољушки и псалме и молитве. И какву је добру памет Бог дао
блаженој Пољушки! То сами велики псалми три пута наизуст!..
Када ме је Поља учила да читам Псалтир, објашњавала је и
смисао и значење сваког изабраног псалма. Поменућу овде по
сећању неке од њих:

Псалам 1 - читати да бисте стајали у испуњавању заповести

Господњих. Реч је о блаженству праведника.

Псалам 2 - читати за избављење од вечне пропасти.

Псалам 5 - читати ради стицања љубави према молитви.

Псалам 15 – рати тога, да бисмо увек видели Господа.

Увидети присуство Исуса Христа живим

Псалам 19 - да се припремимо за долазак антихриста.

Псалам 20 – да би уразумили лукаву (злу) особу.

Псалам 21 – да би задобили опроштај за тешке грехе

(18-20 митарства).

Псалам 26 – да би издржали и у духовној одбрани и у рату;

од враџбина и сваког искушења.

Псалам 29 – при бојазни пострадати за Господа.

Псалам 33 - да би се избегла жеља за храном и пићем.

Издржати глад!

Псалам 39 - да испуним вољу Божију и будем спреман

за самопожртвовање.

Псалам 43 - да би благодат Божија пребивала у кући.

Псалам 44 – ради тога да бисмо увек видели Божију Матеру.

Псалам 45 - бити непобедив. Ово је химна победе

над непријатељем.

Псалам 49 – од гордости и помрачења ума, ради поучења,

како је дужно да се служи Богу, како се
не поколебати и не издати Господа
(почешће читати свештенству - од надмености).

Псалам 63 – да се не прихвати антихристов печат.

Псалам 69 - ради достојног одбијања напада непријатеља.

Псалам 78 - за избављење хришћана од мучења и смрти.

Псалам 83 – да би наследили Царство Небеско

Псалам 90 – да би имали од Спаситеља власт да побеђујемо зло.

Псалам 129. – од свих беда.

Псалам 139. – Лукаве технике ђавола: бруталност гонитеља.

када не буду давали храну, посао, пензију;
ради тога да би имали молитву и посао(или пензију).

Псалам 141 - да будемо спремни за прогоне.

Псалми 24,31,37,50,101,12,142 – псалми покајања

И још нам је блажена дев. Пелагија понављала да је неопходно

од примања печата антихристовог читати молитву која се
налази на крају прве катизме Псалтира: „Владико сведржитељу,
Недостижни, почетку светлости и свеумна сило...“ Ради тога да
бисмо избегли прогон антихриста и његовог проклетог печата,
блажена Пелагија Рјазањска је свима саветовала да се
молитвено обраћају Светим седморици дечака Ефеским, читати
им акатист.

Псалам 26 – најјачи од свих у Псалтиру. То је сажетак

Псалтира.

ПРОПАДЕ РУСИЈА БЕЗ ЗЕМНИХ ПОКЛОНА

Ући ће у храмове врачари, магови, и учиће православне

хришћане у великим местима или броју, што се сада може
осетити…

Сада се у неким Православним храмовима из неког разлога

забрањује молитва стојећи на коленима недељом и празничним
данима. Али Серафим Саровски је починуо у Светковинама и у
недељни дан је стајао на коленима 15 јануара н.к.!! О томе се
говори у његовом акатисту. 1000 дана Серафимушка се молио на
камену стојећи на коленима, не устајући с колена у Празничне и
недељне дане. И у томе нема никаквог греха !

<<Ко одриче коленопреклоњење у недељу и годишњим

празницима тај је проклет Богом. То је све урађено са
предумишљајем ради разрушења Православне вере>> - речи
бл.дев. Пелагије Рјазањске.

У књизи Епископа Варнаве <<Основе искуства светости>>

Одељак 3, глава 12-4 Обредна страна молитве јасно се говори
што у сили 82. Правила Картагенског помесног сабора,
грешници не могу да се моле стојећи у недељне и празничне
дане. Све је веома јасно! Нађите ту књигу и уверите се сами.

Земни поклон је област љубави к Богу, највиша молитва…

Говори се, да су у Јерусалиму некада била у градским зидинама
врата, названа <<Иглене уши>>. Она су била стајала ниско, како
камиле не би могле да уђу у њих. Али оне камиле, које су умеле
да стану на колена, пропузавши под сводом, указивале су се у
граду. Ето и нама поучења. Ето и начина за спасење. Само
смиреним, само свакодневним самопонижењем могуће је
спасити горду душу из мреже ђавола…

Као што видите, СТОЈАТИ НА МОЛИТВИ У НЕДЕЉНИ И

ПРАЗНИЧНЕ ДАНЕ ИМАЈУ ПРАВО САМО ВЕРНИ /они који
имају пуно општење са Црквом, деца/. А код нас блуд, пушење,
псовка, ТОЛИКО ЧЕДОМОРСТВА. Цара свргли, његову
породицу зверски измучили са потпуном равнодушношћу руског
народа, а нико неће да се каје

О ЗЕМНИМ ПОКЛОНИМА

У Предању Цркве спомиње се о праоцу Адаму, после грехопада

Адам је увидео, да је царска круна спала са његове главе,
мантија посклизнула са рамена, скиптар испао из руке. Адам се
наклони, како би подигао пале царске ствари, али уместо круне
видео је трновити жбун, уместо мантије – крпе, уместо скиптра –
трулу трску. Адам је спустио главу и стењање му се отргло из
груди. У том моменту зачуо се глас са неба: <<Подигни очи своје
и погледај>>. Адам је подигао очи и угледао чудног Човека с
лицем које сија као сунце. Човек је с трновитог грма ишчупао
гране и начинио венац и положио га на Своју главу, подигао
крпе и набацио на рамена, подигао и трулу трску. Адам је
задивљен упитао: <<Ко си Ти?>>. Човек је одговорио: <<Ја сам
твој Цар и Заступник и прихватам твој удео, који си ти
припремио себи, но Ја ћу вратити твоје драгоцености, које си ти
отерао кроз свој грех>>. Адам је пао на колена и поклонио се
задивљујућем Човеку са трновим венцем.

Такво је предање. Погледајте. Адам је учинио земни поклон

Богу који му се јавио. На тај начин, видимо, да се у предању
прво напомиње о коленопреклоњењу. Погледајте на слику.

Видимо, да први људи Адам и Ева слушају пресуду Божију за

учињени грех и обећава Спаситеља, стојећи на коленима. Такође
веома симболично. Грехопад је бацио Адама на земљу. Зато
коленопреклоњење симболизује наше грехопадање. Молитва са
коленопреклоњењем је увек симболизовала покајање пред
Богом за учињене грехе. Зато и у Православној Цркви
свештеници, савршавајући таинство Исповести, саслушавајући
грехе људи, стојеће на коленима. Али човек стојећи на коленима,
открива грехове Самом Господу. Адам је после прогнања из раја,
почео приности жртву Богу и учио своју децу. Тако и син Адамов
Авељ приноси жртву од свога стада – животиње, стојећи на
коленима. Несумњиво је и то, што се молитва древних људи
савршавала са коленопреклоњењем. Због тога
КОЛЕНОПРЕКЛОНИЈЕ симболизује смирење човека пред
Богом. До земље су се поклањали људи и међу собом. Деца су се
из страхопоштовања према родитељима постављала на колена,
млађи пред старијима, подчињени пред начелницима. Царевима
земаљским такође поклањали се до земље. Ако ли су се људи до
земље поклањали другим људима, а оно, шта да кажемо за Бога
– Творца и Владику. Када је Јаков – унук Аврамов пред братом
својим Исавом до седам пута се поклонио до земље, и тиме
смекшао срце ожесточено на њега брата Исава.
Коленопреклоњење је највиши степен свих врлина. Аврам је био
богат човек, али такво је показивао смирење, што се свакоме
странцу клањао до земље. Тако је у дубу Мамвријкоме Аврам
примио у виду странаца Анђеле Божије и поклонио се до земље.
У <<Отачнику>>, састављеном свет. Игњатијем
Брјанчаниновим, авва Аполос Велики говори, да је дужност
клањати се у ноге страним монасима /странцима/, који су
долазили у њихов манастир. Поклањавши се браћим ми се
поклањамо не људима, него Богу. Јеси ли ти видео брата твога?
Не, видео си Господа Бога твога. Поклањати се браћи, ми смо
примили од Аврама, а утешавати браћу научили смо од Лота
који је приволео Анђеле /стр.77/.
 Сретнувши Анђеле у виду странаца, Лот им се поклонио до
земље /Постање глава 19 стих 1/. А у глави 23 књиге Постања
спомиње се, да се Аврам два пута поклонио народу – синовима
Хетовим, молећи земљу за погреб своје жене Саре. Откривамо и
главу 24 књиге Постања, у њој се приповеда како је слуга
Аврамов по његовом наређењу упутио у отаџбину Аврамову да
потражи жену за сина Аврамовог – Исака. Слуга Аврамов се
моли, да Господ укаже на ту девојку, коју да узме за Исака. Он је
видео Ребеку, ћерку Нахора – сродника Аврамовог и схватио, да
је Господ изабрао њу за жену сина Аврамовог. У стиху 26 се
говори, <<И преклонио се човек тај и поклонио се Господу>>.
Слуга Аврамов је почео говорити сродницима Ребекиним ради
чега је он дошао и испричао им све по реду. Ватуил – отац Ребеке
и брат су дали сагласност, да Ребека отпутује са слугом
Аврамовим. Када је то чуо, слуга Аврамов како је речено у стиху
52 главе 24, <<када је слуга Аврамов саслушао њихове речи он се
поклонио Господу до земље>>.

БЛАЖЕНА ПЕЛАГИЈА је у недељни дан и у годишње празнике

СВУ СЛУЖБУ ОД ПОЧЕТКА И ДО КРАЈА СТОЈАЛА НА
КОЛЕНИМА И БИЛА У НЕПРЕСТАНИМ ПОКЛОНИМА, а
такође и бака слуге Петра, Марија, која је водила њега пуно пута
на службу била у непрестаним поклонима сву службу од почетка
па до краја /од часова до краја Бож. Литургије/. Служба је у
селима била само у недељне дане и у годишње празнике, а шест
дана храмови нису радили. Мушкарци у цркви су стајали са
десне, а жене – по левој страни. Коленопреклоњење пред Богом,
Божјом Матером, угодницима Божијим је неисказиво милосрђе
Божје.

ДО РАТА /1936-1941 Г.Г/ ЖЕНЕ И СТАРИЦЕ У ХРАМОВИМА

УГЛАВНОМ ГОТОВО СВЕ СУ СЕ МОЛИЛЕ НА КОЛЕНИМА.
После рата /1950-1960 г.г./ коленопреклоњење жена је постало
реткост. И сада пред Плаштаницама Спаситеља, Божије Матере,
моштима угодника Божјих, пред иконама /Пресвете Тројице,
Спаситеља, животворном Крсту и Божјој Матери/ може се рећи,
да земне поклоне нико не чини.

Свет. Тихон Задонски у својим рукописима јасно говори, да би

се приопштили к иконама /Пресвете Тројице, Спаситеља,
животворном Крсту и Божјој Матери/ строго обавезно чинити
три земна поклона са жалостивим срцем, тј. са сузама.

Проклет је сваки човек ко не чини три земна поклона пред

плаштаницама, моштима, иконама. То се може разумети као –
предумишљај. У садашње време пред Причешћем углавном сва
маса народа по свој Русији, која се причешћује у годишње
празнике и недељне дане ни не чине три земна поклона
позивајући се на 20-то Правило Првог Вас. Сабора. Блажена
Пелагија Захаровска, митр. Леонид Рижски, архиеп. Серафим
Пензенски, архим.Виктор Серпух, манастира, који су право
рекли да је такво чињење намерно од стране московског Синода
и свих Епархија. У недељу /4. недеља после Васкрса/ Владика
Серафим Пенз. сам је чинио пред моштима преподобног
Серафима Саровског са двојицом архимандрита земне поклоне.
Било му је постављено питање о коленопоклоњењу у недељу. Он
је одговорио, да Литургија јесте живо дејствовање за Спаситеља.
Благословено Царство, Оца и Сина и Светога Духа и сада и увек
и у векове векова! Амин. /Овде је један земни поклон раван 2500
појасних поклона. Свештеник је дужан те речи да произговара
продужено, како би хришћани успели учинити 3-4 земна
поклона/. Ко одриче колено-преклоњење у годишње празнике и у
недељне дане, јесте издајник Бога. Грех 19. митарства. За таквог
човека се не треба молити нити га сахрањивати у земљу – рекли
су бл.Пелагија Зах., митр. Леонид Рижски, архиеп. Серафим
Пенз., архим. Виктор Серпуховског манастира и други. Све се
ради са циљем бржег доласка антихриста.

Речи блаж. Пелагије Захаровске:

ПРОПАДЕ, ПРОПАДЕ, ПРОПАДЕ РУСИЈА БЕЗ ЗЕМНИХ

ПОКЛОНА
/све се ради са предумишљајем/.

1. Непажљиво осењивање крсним знамењем на своје тело јесте

<<смисао>> за слуге сатане /грех 19-ог митарства/

2. Православни народе обатите нарочиту пажњу на осењивање

крсним знамењем.
3. <<Митарства: 15-о – опсенарство, 18-о – содомски грех, 19-о
јерес, 20-о –окрутност и немилосрдност, печат антихриста, за
те људе се не треба молити ни предавати их земљи>> - речи
блаж.Пелагије.

Из виђења послушнику Пантелејмону Ново-Атонског

Симоно-Кананитског манастира 11 октобра 1908. године: <<...
ето ми смо пришли кипућем котлу са водом, у коме су стајали
људи и махали рукама. Мој водитељ ми је рекао да се
прекрстим и на моје питање: због чега те људе тако муче,
-одговорио: - ти људи су непажљиво постављали на себе
крсно знамење, машући руком; због тога их овде постављају
да машу рукама...>>

ПОКЛОНИ НА РОЂЕЊЕ

Од Матеја, 2

1 Када се Исус родио у Витлејему Јудејскоме у дане дара

Ирода, дошли су у Јерусалим мудраци са истока и рекли:
2 где је Цар Јудејски што се родио? јер смо ми видели звезду
Његову на истоку и ДОШЛИ СМО ДА МУ СЕ
ПОКЛОНИМО
11 и, ушавши у дом, видели су Детенце са Маријом, Матером
Његовом, и, павши, ПОКЛОНИШЕ МУ СЕ; и отворивши
своје ризнице, принесоше Му дарове: злато, тамјан и смирну.