IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

3.1. TEORIJSKE OSNOVE KONSTRUKCIJE 3.1.1. Uvod Mehanika konstrukcija je nauka koja se bavi velikim brojem problema i daje osnove za konstruisanje zavarenih konstrukcija i zavarenih spojeva. Podruja koja ona pokriva su: 3.1.1.1. Statika konstrukcija prouava uslove statike ravnotee elemenata konstrukcije i sistema. 3.1.1.2. Dinamika konstrukcija je usmerena na analizu dinamiki optereenih konstrukcija. 3.1.1.3. Teorija elastinosti se bavi analizom raspodele napona i deformacija u ploama i prostornim konstrukcijama. 3.1.1.4. Zemljotresno inenjerstvo prouava seizmike talase. 3.1.1.5. Mehanika tla. 3.1.1.6. Teorija stabilnosti.

Slika 3.1.1. Blok dijagram projektovanja zgrade 3.1.2. Ravnotea konstrukcija

Statiki aspekt (ravnotea spoljnih i unutranjih sila). Geometrijski aspekt (kontinuitet deformisanog oblika konstrukcije). Odgovarajua vrstoa i krutost svakog elementa konstrukcije. Obino korieni materijali (elik, beton, drvo) imaju mali ugib ravnotea se razmatra za poetni oblik. Slika 3.1.2. Oblik konstrukcije koji se razmatra u analizi

3.1.3. Uproenja

Materijal je idealan (neprekidan, homogen, izotropan). Vai Hukov zakon ( = E ). Posledica je sabiranje uticaja.
1 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.3. Princip sabiranja uticaja

3.1.4. Sile Sopstvena teina (trajno optereenje) deluje tokom itavog veka konstrukcije. - Aktivna optereenja (teina opreme, vetar, sneg, .....). - Neravnomerna optereenja (zemljotres, eksplozije,.....). Optereenje se takoe javlja javlja u vidu: - koncetrisane sile; - podeljenog optereenja; - nepokretnog ili pokretnog optereenja (kolone); - statike i dinamike sile.

3.1.5. Oslonci i otpori oslonaca Najprostiji pokretni oslonac spreava samo pomeranje normalno na povrinu oslonca; samo jedna nepoznata otporna sila V.

Slika 3.1.4. Pokretni oslonci Zglobni oslonci omoguavaju zakretanje (rotaciju) oko zgloba dve nepoznate: H i V.

Slika 3.1.5. Zglobni oslonci Ukljetenje spreava i pomeranje i rotaciju tri nepoznate H, V i M.

Slika 3.1.6. Ukljetenje 3.1.6. Vrste elemenata i konstrukcija Elementi su: dugaki elementi (tapovi), dvodimenzionalni elementi (ploe) i prostorni elementi (blokovi), kao brane, zidovi, temelji. Konstrukcije su: - prosta greda (ukljuujui konzolu); - grede sa vie raspona (Gerberova greda, neprekidni nosai); - mrea nosaa, rasporeenih u dva pravca i optereenih normalno na njihovu ravan; - okviri (ramovi; - lukovi - konstrukcije sa zakrivlejnim osama; - reetkasti nosai;
2 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

uadima zategnute konstrukcije.

3.1.7. Statika analiza konstrukcijskih sistema - stabilni i nestabilni sistemi Za statiku analizu konstrukcije potrebno je utvrditi vrstu konstrukcije u mehanikom pogledu. Da bi se telo (element) uvrstio (fiksirao) potrebne su bar tri proste nezavisne i neparalelne veze (sl.3.1.8), inae je sistem kritian (sl. 3.1.9). Da bi se vie elemenata fiksiralo, potrebne su tri veze za dva elementa, a za svaki dodatni element (trei i sledee) su potrebne jo po tri veze (sl.3.1.10). Opte pravilo: Za svaki novi element su potrebne tri veze: l = 3( c 1) 3.1.1. Ovde je l - broj veza, a c - broj tela (elemenata).

Slika 3.1.7. Konstrukcijski oblici

3 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Konstrukcija koja se sastoji od c elemenata mora biti fiksirana za osnovu (oslonce) sa bar tri veze r =3 3.1.2. pa se vrste konstrukcije odreuje na osnovu veliine d, prema zavisnosti 3.1.3. d = l + r 3c Kada je d < 0 u pitanju je kinematski sistem (mehanizam), za d = 0 sistem je statiki odreen, a za d > 0 sistem je statiki neodreen.

Slika 3.1.8. Za fiksiranje tela potrebne su bar tri proste veze (1; 2; 3)

Slika 3.1.9. Kritini sistemi. Da ne doe do preseka u jednoj taki (A), potreban je dobar raspored veza

Sllika 3.1.10. Fiksiranje vie elemenata: gore za dva elementa potrebne su tri veze; za svaki dalji element potrebne su dalje tri veze (dole) Primeri

Slika 3.1.11. Kinematski mehanizam. Broj veza l = 2 + 2; broj veza za osnovu r = 4; broj elemenata c = 3. Veliina d = 4 + 4 - 3x3 = - 1 < 0. Za svaku vezu koja nedostaje sistem ima s mogunosti pomeranja.

4 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.12. Statiki odreen sistem. Broj veza l = 2; broj veza za osnovu r = 4; broj elemenata c = 2. Veliina d = 2 + 4 - 3x2 = 0.

Slika 3.1.13. Statiki neodreen sistem. Broj veza l = 0; broj veza za osnovu r = 4; broj elemenata c = 1. Veliina d = 0 + 4 - 3 = 1 > 0.

Vebe Odredi d (uz komentar) sa sledee konstrukcije, date na sl. 3.1.14.

Slika 3.1.14. Primeri za vebu za odreivanje vrste konstrukcije Primene

Slika 3.1.15. Konzola

Slika 3.1.16. Ram

5 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.17. Luk na tri zgloba

3.1.8. Uslovi ravnotee Tri jednaine ravnotee treba da se uspostave za sistem sila koji deluje u ravni. Sluaj 1.

X = 0 Algebarski zbir svih horizontalnih sila mora biti jednak nuli. Y = 0 Algebarski zbir svih vertikalnih sila mora biti jednak nuli. ( M ) A = 0 Algebarski zbir svih momenata sile (uzetih za taku A) mora biti jednak nuli.
Postoje jo dve varijante:

X =0

(M ) A = 0

(M )B = 0

(M ) A = 0

(M )B = 0

(M )C = 0

AB nije upravno na osu x-x.

Take A, B, C ne lee na istoj pravoj

3.1.9. Proraun otpora oslonaca Postoje dva sluaja prema broju krutih delova i spoljnih veza: - Konstrukcija ima jedan kruti deo (c = 1) i najmanji broj spoljnih veza (r = 3); opti uslovi ravnotee se mogu primeniti (konzola, ram). - Konstrukcija ima vie od jednog krutog dela (c > 1) i vie od tri spoljne veze (r > 3) (npr. luk sa tri zgloba). Veba

6 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

3.1.10. Unutranje sile U prvoj fazi treba odrediti spoljne sile (kao to su sneg sopstvena teina, vetar, sneg) prema standardima, a zatim proraunati otpore oslonaca. U drugoj fazi se odreuju unutranje sile. Osnovna ideja metode preseka: Ako napravimo ravan presek kroz nosa, dobijamo sl. 3.1.17.

Slika 3.1.18. Metoda preseka za odreivanje unutra njih sila Prema tome, za tri unutranje sile postoje tri jednaine ravnotee:

H =0

V = 0

M =0

Napomena: optereenje tei da slomi gredu na dva osnovna naina, smicanjem pod dejstvom transferzalnih sila (sl. 3.1.19) i savijanjem pod dejstvom momenata (sl. 3.1.20). Ove dve tendencije loma se javljaju istovremeno. Pregled unutranjih sila i njima izazvanih napona je dat u tab. 3.1.1.

Slika 3.1.19. Lom grede smicanjem usled transferzanih sila

7 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.20. Lom grede usled prekomernog savijanja momentom

Slika 3.1.21. Primer proste grede sa koncentrisanim i ravnomerno (kontinualno) rasporeenim optereenjem 3.1.11. Dijagrami transferzalnih sila i momenata savijanja Potrebno je da se nacrtaju dijagrami promene transferzalnih sila i momenata savijanja du raspona grede. Za proveru ispravnosti dijagrama osnovna pravila su data u tab. 3.1.2. U tab.3.1.3. su prikazani najei sluajevi razliito optereenih prostih greda i konzola. 3.1.12. Grede sa prepustima i zglobovima (Gerberova greda) Ove konstrukcije su statiki odreeni sistemi, sastavljeni od prostih greda spojenih zglobovima ili osvinicama. U prolosti su koriene za mostove, temelje i oslonce, npr. most u ernovodi na Dunavu (sl. 3.1.22), izgraen 1895. se jo uvek koristi. Poloaj zglobova utie na raspodelu momenata. Za odreivanje unutranjih sila, konstrukcija se rastavlja na osnovne i sekundarne sisteme (sl. 3.1.23). Prednost ovih konstrukcija je da nisu osetljive na uticaj temperature i temperaturne razlike i na poloaj oslonaca.

Slika 3.1.22. Most Kralj Karol na Dunavu

8 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Tabela 3.1.1. Pregled unutranjih sila i njima izazvanih napona

9 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije Tabela 3.1.2. Dijagrami sila i momenata

10 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Tabela 3.1.3. Reenja za grede i konzole, optereene koncentrisanim i kontinualno rasporeenim optereenjem

11 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.23. Gerberova greda

Slika 3.1.24. Raspodela momenata kod Gerberove grede sa 2 zgloba

3.1.13. Reetkasti nosai Reetkasti nosai su konstrukcije koje se sastoje od pravih i vitkih tapova, spojenih osovinicama u kojima nema trenja. Osnovne hipoteze: 1. Svi spojevi (vorne take) su osovinice, u kojima nema trenja (u stvari spojevi su krutizavareni ili zakovani, ova idealizacija je prihvatljiva). 2. Konstrukcija je optereena samo koncentrisanim silama u spojevima. 3. Sredinje (teine) linije elemenata u svakom spoju se presecaju u jednoj taki (teorijska taka). Napomena: Uslov 2. je naelno ispunjen (mreasti nosai, transferzalni Slika 3.1.25. Shema za uslov 2 nosai). Uslov 3. je vaan za proizvodnju. Posledica: U elementima deluju samo aksijalne sile (ovo je vrlo povoljno).

12 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.26. Poreenje reetkastih i ploatih nosaa: u reetkastim nosaima je popreni presek dobro iskorien, do maksimalno doputenog napona, to nije sluaj kod ploastih nosaa U reetkastim nosaima je vano odrediti znak optereenja, kao to je prikazano na sl. 3.1.27.

Slika 3.1.27. Pravilo za znak optereenja Statika analiza b broj tapova; n broj spojeva; r broj spoljnihe veza Uslov: Slika 3.1.28. Idealni oblik rama b + r = n ili generalno d = b + r 2n (*)

13 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Slika 3.1.29. Postupak za utvrivanje statike odreenosti: levo d = 0 sistem statiki odreen; u sredini d = 4 sistem statiki neodreen; desno d = 0 sistem nestabilan zbog pokretljivosti zgloba, iako je statiki odreem Zakljuak: Uslov (*) je potreban, ali nije dovoljan: konstrukcija mora biti proverena da li sa sastoji od idealnih ramova trouglova (sl. 2.1.28). Vrste uobiajenih reetkastih konstrukcija Reetkaste konstrukcije se esto koriste u praksi. Za raspone L > 33,6 m (teorijska granica) ploasti nosa se zamenjuje reetkastim. Za mostove je odnos visine i raspona h = (1/6 do 1/8)L.

Slika 3.1.30. Tipovi uobiajenih reetkastih konstrukcija: Levo gore: za krovove se koristi trapezoidni oblik sa naizmenino usmerenim dijagonalama i podupiraima. Levo dole: za odbranu od vetra u dva smera koristi se ukrtena dijagonala; sistem je 6 puta statiki neodreen. Desno gore: paralelni tapovi sa padajuom dijagonalom (svi +) i podupiraima. Desno dole: za montanu gradnju (veza vijcima); koristi se za h >> d, jer je samo jedna dijagonala suvie nagnuta. Dve su glavne metode za analizu reetkastih sistema: analitiko reenje metodom izdvajanja vorova (A) i metoda preseka po Riteru (B). (A): Princip metode izdvajanja spojeva (vorova) je zasnovan na pretpostavci da ako je sistem u ravnotei i svaki spoj mora da bude u ravnotei. Posledica je da se spojevi izdvajaju sukcesivno, a da u svakom spoju moraju biti ispunjena dva uslova ravnotee, jer je u pitanju poseban sluaj ravnotee u ravni kada su sile saglasne:

X =0

Y =0

Zato se kao uslov biraju spojevi (vorovi) gde se javljaju samo dve nepoznate, kako je dato u primeru.

Slika 3.1.31.Reetkasti sistem primer za primenu metode izdvajanja vorova (spojeva)

14 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

(B): Metoda preseka je zasnovana na potpunom razdvajanju konstrukcije na dva dela; uslovi ravnotee su dati u primeru. Za opti sluaj ravnotee u ravni postoje 3 jednaine, pa je dovoljno da se preseku 3 tapa (sl. 3.1.32).

Slika 3.1.32. Reetkasti sistem primer za primenu metode preseka (Riter)

15 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Zadaci za vebu 1. Sraunati sile u reetkastoj konstrukciji krova (sl. 3.1.33), primenom metode izdvajanja vorova. Ovakav sistem se jo koristi, iako je zastareo. 2. Odrediti sile u glavnom nosau eleznikog mosta (sl. 3.1.34) metodom Ritera

Slika 3.1.33. Primer za odreivanje sila po metodi izdvajanja spojeva

Slika 3.1.34. Primer za odreivanje sila po metodi preseka (Riter)

3.1.14. Ramovi Ramovi su konstrukcijski sistemi izraeni od tapova (stubovi i nosai), kruto spojenih u zglobovima i spojevima (sl. 3.1.35).Oblik ovih konstrukcija je razliit, zavisno od namene (sl. 3.1.36). Optereenje moe delovati na proizvoljnom mestu, dominantno optereenje je moment savijanja. Ramovi mogu biti statiki odreeni i statiki neodreeni (sl. 3.1.37). Sile se odreuju metodom preseka. Za crtanje dijagrama sila i momenata vae ista pravila kao i za gredu.

Slika 3.1.35. Kruti spojevi

Slika 3.1.36. Razliiti tipovi ramova

Slika 3.1.37. Statiki odreen i statiki neodreen ram

16 od 17

IWE kurs

Moduo 3- Zavarene konstrukcije i projektovanje 3.1 Teorijske osnove konstrukcije

Zadatak za vebu: Nacrtati raspodelu optereenja (dijagrame sila i momenta) za datu konstrukciju.

3.1.15. Uticajne linije Mnoge konstrukcije (mostovi) moraju da se suprotstave, sem optereenju od sopstvene teine, pokretnom optereenju. Napon od pokretnog optereenja se menja sa njegovim poloajem; zato treba odrediti poloaj u kome je napon najvei (sl. 3.1.38).

Slika 3.1.38. Shema za proraun uticaj pokretnog optereenja

Literatura: 1. Golubovi Z., Simonovi M., Mitrovi Z., Mehanika -statika, Mainski fakultet, Beograd, 2007. 2. uri M., uri-Peri O., Statika konstrukcija, Graevinska knjiga, Beograd, 2007. 3. Radulovi G., Statika linearnih nosaa u ravni, Graevinski fakultet, Beograd, 2007.
17 od 17