OSTAVITE PUENJE UVOD IZLEIU SVET OD PUENJA , govorio sam svojoj eni. Ona je mislila da sam poludeo.

Razumljivo, uzimajui u obzir da me je vie puta gledala kako neuspeno pokuavam da ostavim puenje. Najsveiji primer bio je prethodni estomeseni prekid. est meseci istilita pre nego to sam opet zapalio. Ne stidim se da priznam da sam plakao ko malo dete. Plakao sam jer sam znao da sam osudjen da budem pua doivotno. Toliko sam napora uloio u ovaj pokuaj i propatio toliko muka da sam znao da vie neu moi da prodjem istu torturu. Nisam nasilan ovek, ali ukoliko bi mi neki nepua, dovoljno glup da kae tako neto, popovao da svako moe da ostavi puenje trajno i odmah, ne bih odgovarao za svoje postupke. Ipak, siguran sam da bi mi svaka porota koja bi bila sastavljena iskljuivo od puaa, dala oslobadjajuu presudu. Moda i vi smatrate nemoguim da bilo koji pua moe lako da se odvikne. Ako je tako, preklinjem vas da ovu knjigu ne bacite u djubre. Molim vas, verujte. Uveravam vas da moete otkriti da je lako ostaviti puenje. I tako, nakon samo dve godine poto sam ugasio cigaretu za koju sam znao da mi je poslednja, govorio sam svojoj eni ne samo da sam ve nepua, ve i da u izleiti ostatak sveta. Moram da priznam da me skepticizam drugih pomalo nervirao, ali nije umanjio moje oduevljenje. Pretpostavljam da je moje oduevljenje zbog toga to sam nepua, pomalo iskrivilo pogled. Sada razumem zato su Dojs i moji prijatelji mislili da sam zreo za ludaru. Kad pogledam unazad, izgleda kao da je ceo moj ivot bio priprema za reavanje problema puenja. ak su i one silne omrznute godine uenja i praktikovanja raunovodstva nezamenljive u pogledu otkria misterije puake zamke. Kau da ne moe sve ljude zavarati sve vreme, ali ja verujem da su duvanske kompanije upravo u tome uspele. Takodje verujem da sam prvi koji zaista razume puaku zamku. Ukoliko vam delujem arogantno, dozvolite da dodam da se to nije desilo zahvaljujui meni, ve mojim ivotnim okolnostima. Taj velianstveni dan bio je 15. juli 1983. Nisam pobegao iz Alkatraza, ali verujem da sam oseao isto olakanje i oduevljenje kao da jesam, tada kada sam ugasio poslednju cigaretu. Shvatio sam da sam otkrio ono to svaki pua trai: lak nain da prestanem da puim. Nakon testiranja metoda na prijateljima i rodjacima puaima, ostavio sam raunovodstvo i postao konsultant, pomaui drugim puaima da se oslobode. Prvo izdanje knjige napisao sam 1985. Jedan od mojih neuspeha, ovek opisan u 25. poglavlju, bio mi je inspiracija. Posetio me dvaput, i obojica smo bili oba puta ganuti do suza. Bio je toliko uznemiren da nisam mogao da ga opustim dovoljno da upije ono to govorim. Nadao sam se da e u pogodno vreme to proitati ukoliko zapiem, onoliko puta koliko bude eleo, i da e mu to pomoi da shvati poruku.

Nisam sumnjao da LAK NAIN deluje uspeno na druge puae kao to deluje na mene. Ipak, sa oprezom sam priao razmatranju ideje da metod sastavim u vidu knjige. Izvrio sam sopstveno istraivanje trita. Komentari nisu bili ohrabrujui: Kako mi knjiga moe pomoi da prestanem? Za to je potrebna snaga volje! Kako sa knjigom moe da se izbegne apstinencijska patnja? Uz ove pesimistine komentare, i ja sam imao svoje sumnje. esto sam na klinici imao prilike da vidim klijente koji su pogreno shvatali neto vano na ta sam ukazivao. Tada sam mogao da ispravim situaciju. Ali, moe li knjiga to da uini? Seam se dobro kada sam uio za raunovodju one frustracije koja se iskusi kada se neki delovi ne razumeju, ili kada se sa neim nisam slagao, a knjiga nije mogla da mi da odgovor. Takodje sam bio svestan injenice da u ovo vreme TV-a i videa, mnogi ljudi nisu naviknuti na itanje. U dodatku ovim faktorima, imao sam sumnju koja je prevazilazila sve ostale. Nisam bio pisac i bio sam vrlo svestan svojih ogranienja u tom pogledu. Bio sam siguran da mogu sesti preko puta puaa i uveriti ga koliko su drutveni doivljaji prijatniji, koliko e se bolje skoncentrisati i izai na kraj sa stresom kao nepua, i koliko sam proces moe biti prijatan i lak. Ali, da li bih mogao da prenesem tu lakou u knjigu? ak sam sumnjao imam li prava da stavim LAK NAIN u knjigu i treba li da angaujem pisca. Nisam nimalo bio siguran u uspeh. Sreom, bogovi su bili milostivi. Primio sam hiljade pisama zahvalnosti, sa komplimentima kao to su: Najbolja knjiga ikad napisana Vi ste moj guru Vi ste genije Treba da budete premijer Treba da Vas proglase za sveca Nadam se da mi komplimenti nisu udarili u glavu. Potpuno sam svestan da komplimenti nisu dati zbog mojih spisateljeskih sposobnosti, ve uprkos njima. Dati su jer bez obzira da li idete na kliniku ili itate knjigu LAK NAIN deluje. Ne samo da sada imamo svetsku mreu klinika, ve je i knjiga prevedena na preko 20 jezika i trenutno je hit broj jedan u Nemakoj. Posle otprilike godinu dana vodjenja klinika za odvikavanje od puenja, mislio sam da sam nauio sve to treba da znam o pomaganju puaima da prestanu. Zaudjujue je to da i posle 14 godina od otkrivanja metoda, svaki dan saznam neto novo.Ovo me je zabrinulo kada sam nakon 6 godina od objavljivanja ponovo pregledao prvo izdanje. Plaio sam se da e praktino sve napisano biti izmenjeno ili izbaeno. Strah je bio bezrazloan. Osnovni principi LAKOG NAINA su vrsti kao i onda kada sam otkrio metod. Lepa istina je: PRESTATI JE LAKO! To je injenica. Moja jedina tekoa je da svakog puaa uverim u tu injenicu. Sve kasnije saznanje koje sam akumulirao tokom 14 godina mi je pomoglo da omoguim svakom puau da vidi svetlo. Na klinici pokuavamo da dostignemo savrenstvo. Svaki

neuspeh duboko nas pogadja jer znamo da svaki pua moe lako da prestane. Kada puai ne uspeju, imaju tendenciju da to smatraju svojim neuspehom. Mi to smatramo naim neuspehom, jer nismo uspeli da uverimo puaa kako je lako i prijatno osloboditi se duvana. Prvo izdanje posvetio sam puaima koje nisam uspeo da izleim. ta stopa neuspeha zasnovana je na povraaju novca koji garantujemo na klinikama. Taj procenat je 5%. Znai, procenat uspenosti je 95%. Moete mi zameriti da, ukoliko iskreno verujem da mogu da izleim svet, oekivani procenat uspenosti bi trebalo da bude 100%. Ne, nikad nisam oekivao postignue od 100%. Nekada je najpopularniji nain nikotinske zavisnosti bio uzimanje duvana umrkivanjem, dok taj nain nije postao anti-socijalan i zamro. Ipak, jo uvek postoje udaci koji ga na taj nain uzimaju, i uvek e ih biti. Zaudo, Parlament je jedan od poslednjih bastiona ovakvog naina , ali kad malo bolje razmislite, to i ne treba toliko da udi, uzimajui u obzir da su, generalno gledano, politiari 100 godina iza svog vremena. Znai, uvek e biti nekoliko udaka koji e nastaviti da pue. Sigurno nisam oekivao da izleim svakog puaa lino. Ono to sam mislio da e se desiti kada objasnim misterije puake zamke i razotkrijem iluzije kao to su: *Puai uivaju u puenju *Puai biraju da pue *Puenje razbija stres i dosadu *Puenje pomae relaksaciji i koncentraciji *Puenje je navika *Potrebna je mo volje da se prestane *Jednom pua, uvek pua *Ukoliko govorite puaima da ih duvan ubija, to im pomae da ga ostave *Zamene, posebno nikotinske zamene, pomau puaima da prestanu, i posebno kada sam razotkrio poslednju iluziju da je teko ostaviti puenje i da ne morate prolaziti kroz prelazni period muenja, naivno sam verovao da e i ostatak sveta videti svetlost i usvojiti moj metod. Mislio sam da e mi najvei neprijatelj biti duvanska industrija. Zaudo, najvei kamen spoticanja bile su upravo institucije za koje sam verovao da e mi biti najvei saveznici: vlada, mediji, organizacije kao ASH, QUIT i zvanina medicina. Verovatno ste videli film Sestra Keni. Ukoliko niste, to je bio film o dejoj paralizi ili poliu. ivo se seam da su mi te rei ulivale strah kao i re rak danas. Efekat polia nije samo bio paraliza ruku i nogu ve i izobliavanje udova. Zvanina medicina bi stavljala udove u gvodje kako bi spreila iskrivljenje. Rezultat je bila doivotna paraliza. Sestra Keni je verovala da je gvode spreavalo oporavak i 1000 puta dokazala da miii mogu da se povrate, i da dete moe da prohoda. Medjutima, sestra Keni nije bila doktor, bila je samo sestra. Nije bilo vano to je sestra Keni nala reenje i to je dokazala da je reenje efikasno. Deca koje je sestra Keni leila zanla su da je ona bila u pravu, to su znali i

njihovi roditelji, ali je zvanina medicina odbijala da usvoji njene metode, i ak je spreila u njihovom sprovodjenju. Sestri Keni je trebalo 20 godina da medicinska profesija prihvati oigledno. Prvi put sam video film pre otkrivanja LAKOG NAINA.Film je bio vrlo zanimljiv, i bez sumnje u njemu je bilo neto istine. Ipak, bilo je jasno da je Holivud koristio veliku koliinu poetske slobode. Sestra Keni nije mogla nai neto to medicina nije uspela. Sigurno nisu lekari specijalisti bili takvi dinosaurusi kako su prikazani? Kako je mogue da im je trebalo 20 godina da prihvate injenice koje su im bile pred nosom? Kau da je istina udnija od fikcije. Izvinjavam se to sam optuio stvaraoce Sestre Keni za poetsku slobodu. ak i uovo doba moderne komunikacije, nakon 14 godina, uz sav pristup modernim komunikacijama, nisam uspeo da rairim vest. O, dokazao sam svoje gledite, jedini razlog to ovo itate je to vam je knjigu preporuio neki bivi pua. Upamtite, ja nemam masivnu finansijsku mo kao BMA, ASH ili QUIT. Kao sestra Keni, ja sam jedan ovek. Kao i ona, poznat sam samo zato to moj sistem funkcionie. Ve me smatraju za gurua br. 1 u pomaganju puaima da ostave duvan. Kao sestra Keni, ja sam dokazao svoje. Ali, kakva korist ako ostatak sveta usvaja procedure u direktnoj suprotnosti onom to bi trebalo da se radi? Poslednja reenica u ovoj knjizi ista je kao u originalnom rukopisu: Postoji vetar promene u drutvu. Grudva je poela da se kotrlja i ja se nadam da e ova knjiga pomoi da grudva postane lavina. Iz mojih primedbi koje sam izneo, moete zakljuiti da ne potujem medicinsku profesiju. Nita nije dalje od istine. Jedan moj sin je doktor, i ne znam boljeg u profesiji. I zaista, dobijamo vie preporuka za nau kliniku od lekara, nego iz bilo kog drugog izvora, i iznenadjujue, vie imamo klijenata medicinara, nego pripadnika bilo koje druge profesije. U ranim danima, lekari su me uglavnom smatrali za neto izmedju arlatana i ludaka. U avgustu 1997., imao sam veliku ast da odrim predavanje na 10 svetskoj konferenciji Duvan ili zdravlje. Mislim da sam prvi ko nije iz sveta medicine dobio tu ast da odrim predavanje. Sam poziv je mera napretka koji sam napravio. Medjutim, mogao sam isto tako da odrim predavanje zidu. Kako nikotinske vake i flasteri nisu uspeli da ree problem, puai su izgleda prihvatili da ne biva izleen od zavisnosti od jedne droge prepisivanjem iste droge. To je kao da kae heroinskom zavisniku: Nemoj da duva heroin, udisanje je opasno, ubrizgaj ga u venu. (Nemojte ovo da probate sa nikotinom, usmrtie vas istog trenutka).Poto medicina i mediji nemaju pojma kako da pomognu puaima da ostave duvan, govore im ono to ve znaju: puenje je nezdravo, prljavo i odvratno, antisocijalno i skupo. Pravi problem je ukloniti razloge zbog kojih neko pui. Za vreme nacionalnih Dana borbe protiv puenja medicinski eksperti kau neto u stili: Ovo je dan kad svaki pua pokuava da prestane sa puenjem! Svaki pua zna da je to dan kad najvei broj njih pui dvaput vie i dvaput glasnije nego obino, jer puai ne vole da im se govori ta da rade, pogotovo kad im to govore ljudi koji ih smatraju istim idiotima i ne mogu da razumeju zato neko pui.

Upravo stoga to ne razumeju puae ili ne znaju kako da olakaju puaima da prestanu sa puenjem, njihov stav je: Probajte ovaj metod. Ako ne radi, probajte drugi. Da li moete da zamislite kad bi postojalo 10 razliitih naina tretiranja slepog creva? Devet od njih je npr. izleilo 10% pacijenata, to znai da su ubili 9o%, a 10. nain je izleio 95%. Zamislite da to saznanje o 10. metodu bude dostupno 14 godina, a da veina medicinara i dalje preporuuje ostalih 9. Jedan od lekara je na konferenciji istakao vrlo vanu injenicu koja mi do tada nije pala na pamet. Rekao je da bi lekari mogli biti podvrgnuti zakonskom gonjenju zbog nemara ukoliko ne bi savetovali pacijentima najbolji nain da ostave puenje. Da ironija bude vea, on je bio veliki pobornik terapije nikotinskim zamenama (nikotinske vake, flasteri...) Jako se trudim da ne budem zlopamtilo, ali se nadam da e on biti prva rtva ove sugestije. Dok piem, vlada je upravo potroila 2,5 miliona funti na ok kampanju na TV-u kako bi ubedila mlade da se ne upecaju. Mogli su isto tako da utroe pare u pokuaju da ih uvere da motori mogu da ubiju. Zar ne shvataju da mladi znaju da ih jedna cigareta nee ubiti i da mladi ne oekuju da se upecaju? Veza izmedju puenja i raka plua ustanovljena je pre 40 godina. Uprkos tome mladi se danas pecaju vie nego ikad ranije. Njima ne trebaju puaki horori na TV-u. Puai imaju obiaj da ionako izbegavaju ove programe. Praktino, svaki mlad ovek ima priliku da gleda unitavanje koje duvan proizvodi u sopstvenoj porodici. Ja sam posmatrao mog oca i sestru dok ih je duvan unitavao. To me nije spreilo da upadnem u zamku. Pojavio sam se na nacionalnoj TV sa lekarkom iz Asha koja nikad u ivotu nije zapalila cigaru i nikad nije izleila nijednog puaa,a kategoriki je tvrdila da e njena kampanja spreiti mlade da se navuku na duvan. Da je vlada imala zdravog razuma, dala bi tih 2,5 miliona funti meni. Mogao bih da finansiram kampanju koja bi garantovala kraj nikotinskoj zavisnosti u roku od narednih nekoliko godina. Iskreno verujem da je grudva postala veliine fudbalske lopte. Ali posle 14 godina to je ipak samo kap u moru. Zahvalan sam hiljadama bivih puaa koji su posetili moje klinike, itali moje knjige gledali moje kasete i preporuivali LAK NAIN svojim prijateljima, rodjacima i svakome ko bi ih sluao, i molim se da tako nastave. Ipak, grudva nee postati lavina sve dok medicina i mediji ne prestanu da preporuuju metode koje oteavaju i prihvate LAK NAIN ne samo kao jedan metod, VE KAO JEDINI METOD KOJI JE RAZUMNO KORISTITI! Ne oekujem da mi u ovoj fazi verujete, ali dok zavrite knjigu, razumeete. ak i oni malobrojni koji nisu uspeli kau: Jo nisam uspeo, ali je va metod najbolji od svih koje sam probao. Ukoliko po zavretku knjige oseate da mi dugujete zahvalnost, moete da mi uzvratite. Ne samo tako to ete LAK NAIN preporuiti prijateljima, ve i tako to ete kad god vidite TV program, ujete radio emisiju ili proitate lanak koji propagira neki drugi metod, pisati ovim medijima ili ih nazvati i pitati ih zato ne preporuuju LAK NAIN. Ovo e zapoeti lavinu, a ukoliko doivim da to i vidim, umreu kao srean ovek. 5

Ovo tree izdanje LAKOG NAINA je tu da vam pokae kako je lako i ugodno ostaviti puenje. Da li vam se javlja beznadje i pomisao da ste prokleti? Zaboravite ih. Postigao sam neke izuzetne stvari u ivotu, ali najvea od svih je oslobadjanje od ropstva nikotinske zavisnosti. Oslobodio sam se pre 14 godina i jo uvek ne mogu da se nauivam radosti zbog slobode. Nema potrebe da se oseate depresivno, nita loe se ne dogadja, naprotiv, na pragu ste da postignete ono to bi svaki pua rado da postigne: DA BUDE SLOBODAN! NAJGORI NIKOTINSKI ZAVISNIK KOJEG U UPOZNATI Moda bi trebalo da ponem opisivanjem svojih kompetencija za pisanje ove knjige. Ne, ja nisam ni lekar ni psihijatar; moje kvalifikacije mnogo vie odgovaraju. Proveo sam 33 godine ivota kao potvrdjeni pua. Poslednjih godina puio sam 100 na dan po loem danu, a nikad manje od 60. Tokom ivota napravio sam tuce pokuaja prekida. Jednom sam prestao 6 meseci, i jo uvek sam se peo uz zid, jo uvek sam provodio vreme u blizini puaa pokuavajui da malo udahnem duvanskog dima, jo uvek sam putovao u odeljcima za puae u vozu. Sa veinom puaa, kad je o zdravlju re, pitanje je Prestau pre nego to se meni desi. Dostigao sam fazu kada sam znao da me ubija. Imao sam stalnu glavobolju sa pritiskom konstantnog kaljanja. Mogao sam da osetim stalno pulsiranje u veni koja ide vertikalno do centra ela, i iskreno sam verovao da e se u mojoj glavi svakog asa odigrati eksplozija i da u dobiti izliv krvi u mozak. To me uznemiravalo, ali me nije zaustavilo. Dostigao sam fazu kada sam ak odustao od pokuaja prekida. Nisam ak toliko ni uivao u puenju. Neko vreme u svom ivotu veina puaa pati od iluzije da uivaju u ponekoj cigareti, ali ja od te iluzije nikad nisam patio. Uvek sam mrzeo ukus i miris, ali sam mislio da mi cigareta pomae da se opustim. To mi je davalo snagu i pouzdanje, i uvek sam bio nesrean kad sam pokuavao da prestanem, jer nikad nisam bio u stanju da vizualizujem prijatan ivot bez cigarete. Najzad me ena poslala kod hipnoterapeuta. Moram da priznam da sam bio potpuno skeptian, ne znajui tada nita o hipnozi imajui predstavu o nekoj egzotinoj figuri prodornog pogleda koja mae klatnom. Imao sam sve uobiajene iluzije koje puai imaju, osim jedne-znao sam da nisam osoba slabe volje. Imao sam kontrolu nad svim aspektima ivota ali je cigareta kontrolisala mene. Mislio sam da hipnoza ukljuuje nametanje volje, i mada se nisam protivio (kao veina puaa, rado sam eleo da prestanem ), mislio sam da niko ne moe sa mnom da se ali da mi puenje ne treba. Cela seansa bila je traenje vremena. Hipnoterapeut je pokuao da me natera da podignem ruku i uradim razne druge stvari. Nita nije radilo kako treba. Nisam izgubio svesnost. Nisam pao u trans, ili bar ja mislim da nisam, a ipak posle seanse ne samo da sam prestao da puim, ve sam i uivao u procesu ak i u periodu povlaenja nikotina iz organizma. Sad, pre nego to odjurite do hipnoterapeuta, dopustite da neto razjasnim. Hipnoterapija je vid komunikacije. Ako se pogrena poruka komunicira, neete prestati sa puenjem. Nesklon sam kritikovanju oveka koga sam konsultovao jer bih do sad bio mrtav da ga nisam video. Ali to je bilo uprkos njemu, a ne zbog njega. ak ne bih voleo da izgleda da sam protivnik hipnoterapije; naprotiv, koristim je kao deo mojih konsultacija. To je snaga sugestije i velika mo koja se moe upotrebiti i u dobre i u 6

loe svrhe. Nemojte nikad konsultovati hipnoterapeuta koga vam nije preporuio neko koga potujete i kome verujete. Tokom tih odvratnih puakih godina, mislio sam da mi ivot zavisi od cigarete, i bio sam spreman i da umrem, samo da ne ostanem bez njih. Danas me ljudi pitaju da li sam ikad patio.Odgovor je: Nikad, nikad, nikad-upravo obratno. Imao sam divan ivot. Da sam umro od puenja, ne bih mogao da se alim. Bio sam vrlo srean ovek, ali najdivnija stvar koja mi se desila je ta da sam se oslobodio uasne none more, uasnog robovanja koje je inilo da moram da idem kroz ivot sistematski unitavajui sopstveno telo i plaajui basnoslovno za tu privilegiju. Dozvolite da odmah razjasnim: nisam mistina figura. Ne verujem u vile i arobnjake. Imam nauni um, i nisam mogao da pojmim ono to mi je izgledalo kao sama magija. Poeo sam da itam o hipnozi i puenju. Nita to sam proitao nije objanjavalo udo koje se dogodilo. Zato je bilo tako smeno lako prestati, dok sam ranije imao itave sedmice teke depresije? Dugo mi je trebalo da rasvetlim, uglavnom zato to sam iao otpozadi ka poetku. Pokuavao sam da uvidim zato je bilo tako lako prestati, dok je pravi problem objasniti zato je puaima teko da prestanu.Puai govore o stranoj apstinencijalnoj patnji, ali kad sam pogledao unazad i pokuao da se setim tih bolova, nije ih bilo. Nije bilo fizikog bola. Sve je bilo u umu. Moj sadanji posao je da pomognem ljudima da utnu naviku. Vrlo sam uspean. Pomogao sam hiljadama puaa da se izlee. Da odmah istaknem: ne postoji neto kao to je potvrdjeni pua. Nikad nisam upoznao nekog toliko navuenog (ili , bolje reeno, nekog da veruje da je toliko navuen), kao to sam ja sam bio. Ne samo da svako moe da prestane da pui, ve moe da nadje da je to lako. U osnovi nas strah podrava u puenju: strah da nam ivot nikad nee biti tako prijatan bez cigarete i strah od oseanja lienosti. U stvari, nita nije dalje od istine. Ne samo da je ivot jednako prijatan, ve je i prijatniji u mnogim svarima, a odlino zdravlje, energija i novac su samo neke od prednosti. Svi puai mogu da otkriju da je prestati lako-ak i vi! Sve to treba da uradite je da proitate ostatak knjige otvorenog uma. to vie moete da razumete, bie vam lake. ak iako nijednu re ne razumete, pod uslovom da sledite uputstva, bie vam lako. Najvanije od svega, neete ii kroz ivot alei za cigaretom i oseati se uskraeno. Jedina misterija e vam biti zato vam je toliko vremena trebalo. Ovo je upozorenje. Postoje samo 2 razloga zbog kojih ljudi ne uspeju sa mojim metodom. 1. Neuspeh da izvre instrukcije. Nekim ljudima se ini da sam dosadan ili dogmatian u vezi nekih preporuka. Npr., rei u vam da ne pokuavate da smanjite cigarete ili da koristite zamene kao to su slatkii, vakae gume, itd., posebno ne zamene koje sadre nikotin). Razlog to sam toliko dogmatian je to poznajem cigarete. Ne poriem da postoje mnogi ljudi koji su uspeli da prestanu pomou takvih lukavstava, ali su u tome uspeli uprkos, a ne zahvaljujui njima. Postoje ljudi koji mogu da vode ljubav stojei na ici, ali to nije najlaki nain da se to uradi. Sve to vam kaem ima svrhu-da bi lako uspeli i osigurali uspeh. 7

2. 3. Neuspeh da se razume. Ne uzimajte nita zdravo za gotovo. Ispitujte ne samo ono to vam kaem ve i vae poglede i ono emu vas je drutvo nauilo o puenju. Npr., vi koji mislite da je to samo navika, upitajte se zato druge navike, od kojih su neke veoma prijatne, su lake za odvikavanje, dok ne moete da prekinete sa navikom koja ima gadan ukus, kota bogtastvo i ubija nas. Vi koji mislite da uivate u cigareti, upitajte se zato druge stvari u ivotu, koje su mnogo prijatnije, moete da uzmete i ostavite. Zato morate da uzmete cigaretu i hvata vas panika kad ne moete? LAK METOD Cilj ove knjige je da vas stavi u okvir uma u kojem, umesto kao u obinom prestajanjanju kada startujete sa oseanjem da se penjete na Mont Everest i podnosite nekoliko narednih sedmica udei za cigaretom i zavidei drugim puaima, poinjete sa oseanjem poleta kao da ste izleeni od uasne bolesti.Od tada, to dalje idete kroz ivot, gledaete cigarete i uditi se kako ste uopte i puili. Na puae ete gledati sa aljenjem, a ne sa zaviu. Ukoliko niste nepua ili bivi pua, od sutinske je vanosti da puite sve dok ne proitate celu knjigu. Ovo moe da vam izgleda kontradiktorno.Kasnije u objasniti da cigarete nita ne ine za vas. Ustvari, jedna od mnogih aljivih zagonetki u vezi puenja je da kada zaista puimo cigaretu, gledamo je i udimo se zato to radimo. Samo onda kada smo lieni cigarete, ona postaje tako dragocena. Medjutim, prihvatimo injenicu, svidjalo se to vama ili ne, da vi verujete da ste upecani. Kada verujete da ste se upecani, nikad ne moete propisno da se opustite ili koncentriete bez cigarete. Zato ne pokuavajte da prestanete sa puenjem pre nego to zavrite celu knjigu. Kako odmiete sa itanjem, vaa elja za puenjem e postepeno biti smanjivana. Nemojte prestati napola peeni; to bi moglo da bude fatalno. Setite se, sve to treba da radite je da pratite uputstva. Pored poglavlja 28 Uvremenjenost, ova instrukcija da nastavite sa puenjem dok ne zavrite knjigu me frustrirala vie nego bilo koja druga. Kada sam prestao sa puenjem, mnogi od mojih prijatelja i rodjaka su prestali, samo zato to sam i ja. Mislili su Ako on moe, moe svako. Tokom vie godina, dajui povremeno male nagovetaje uspeo sam da uverim one koji jo nisu prestali u lepotu slobode. Kada je knjiga prvi put odtampana dao sam kopije najokorelijima koji su jo uvek dimili. To sam inio polazei od pretpostavke, da ak i kad bi ovo bila najdosadnija knjiga ikad napisana, ipak bi je proitali, ako ni zbog ega drugog, zato to ju je napisao prijatelj. Bio sam iznenadjen i povredjen kada sam saznao mesecima kasnije dase nisu trudili da zavre knjigu. ak sam otkrio da je moj najblii prijatelj originalni primerak koji sam mu poklonio i potpisao, ne samo ignorisao, ve ga i dao drugome. Tada sam bio povredjen, ali sam prevideo odvratan strah koji robovanje duvanu uvrsti u puau. Strah koji moe da prevazidje prijateljstvo. Kod mene je umalo doveo do razvoda. Jednom prilikom moja majka je pitala moju enu: Zato mu ne zapreti da e ga ostaviti ako ne prestane da pui? , na ta je moja ena odgovorila: Zato to bi me ostavio ako bih to rekla. Sramota me da priznam , ali verujem da je bila u pravu, toliko je strah koji puenje stvara. Sada uvidjam da mnogi 8

puai ne zavre knjigu zato to oseaju da moraju da ostave puenje kada dodju do kraja. Neki namerno itaju jedan po jedan red, kako bi odloili taj zao as. Uveren sam da su mnogim itaocima sada vezali ruke ljudi koji ih vole, kako bi proitali knjigu. Pogledajte ovako: ta imate da izgubite? Ako ne prestanete sa puenjem na kraju ove knjige, neete biti nita gori nego to ste sada. NEMATE APSOLUTNO NITA DA IZGUBITE A TOLIKO PUNO MOETE DOBITI! Ukoliko nekim sluajem niste puili nekoliko dana ili nedelja, ali niste sigurni da li ste pua, bivi pua ili nepua, nemojte puiti dok itate. Ustvari, vi ste ve nepua. Sve to sada treba da uradimo je da omoguimo vaem mozgu da sustigne telo. Do kraja knjige vi ete biti sreni nepua. U osnovi, moj metod je potpuno suprotan obinom metodu pokuaja da se prestane. Normalan metod se sastoji u tome da izlistate znaajne nepovoljnosti puenja i kaete Ako bih samo mogao dovoljno dugo bez cigarete, napokon bi elja za puenjem nestala. Tada mogu ponovo da uivam u ivotu, slobodan od robovanja duvanu. Ovo je logian pristup, i hiljade puaa na prestaju svaki dan koristei razne varijacije ovog naina. Medjutim, tako je vrlo teko uspeti iz sledeih razloga: Prestati sa puenjem nije pravi problem. Svaki put kad ugasite cigaretu, vi prestajete. Moete imati jake razloge prvog dana da bi rekli Ne elim vie da puim-svi puai ih imaju, svakog dana svog ivota, a razlozi su moniji nego to moete zamisliti. Pravi problem je drugi dan, deseti dan, ili desetohiljaditi dan, kad u trenutku slabosti uzmete jednu cigaretu, i poto je to delimino zavisnost od droge, ve elite drugu, i uskoro ponovo puite. 2. Strahovi za zdravlje bi trebalo da nas zaustave. Na racionalni um govori: Prestani to da radi. Ti si budala. Ustvari, ovi strahovi oteavaju. Reci puau da ga to ubija, i prvo to e sledee uraditi je da zapale cigaretu. 3. Svi razlozi za prestankom oteavaju zbog ostala dva razloga. Prvo, stvaraju oseaj rtvovanja. Uvek verujemo da smo prinudjeni da se odreknemo naeg malog prijatelja ili oslonca ili poroka ili zadovoljstva, kako god to pua vidi. Drugo, stvaraju slepilo. Mi ne puimo zbog razloga zbog kojih bi trebalo da prestanemo. Pravo pitanje je Zato to elimo ili zato nam je to potrebno? Lak nain u osnovi je ovo: za poetak zaboraviti razloge zbog kojih bi voleli da prestanemo, suoiti se sa problemom i pitati se sledee: 1. ta cigare ine za mene? 2. Da li zaista uivam u puenju? 3. Da li mi zaista treba da idem kroz ivot plaajui basnoslovne svote samo da bih trpao ove stvari u sopstvena usta i guio se? Predivna istina je da cigarete ne ine nita za vas. Dozvolite da potpuno razjasnim, ne mislim da nedostaci preteu nad prednostima; svi puai to znaju celoga ivota. Mislim na nedostatak bilo koje prednosti. Ukoliko je ikakva postojala, onda je to drutveni plus; ali sada i sami puai to smatraju antisocijalnom navikom. Veina puaa racionalizuje razloge zbog kojih pui, ali su svi razlozi lai i iluzije. 1.

Prva stvar koju emo da uradimo je da uklonimo ove lai i iluzije. Ustvari, shvatiete da nemate od ega da odustanete. Ne samo da nita ne ostavljate, ve postoje fantastine, pozitivne dobiti od toga to ste nepua, a zdravlje i novac su samo neke od njih.Jednom kada se ukloni jedna od iluzija je da ivot nikad nee biti tako prijatan bez cigarete, jednom kada shvatite da ne samo da je ivot prijatan bez cigarete, ve i da je prijatniji, jednom kada se oseanje lienosti odbaci i izbrie, tada moemo da se vratimo i razmortimo ponovo zdravlje i novac, kao i tuce drugih razloga da prestanemo da puimo. Ovi uvidi e vam postati pozitivna dodatna pomo da postignete ono to zaista elite-da uivate ceo ivot slobodni od robovanja duvanu. ZATO JE TEKO PRESTATI? Kao to sam ve objasnio, zainteresovao sam se za ovu problematiku zbog sopstvene zavisnosti. Kad sam napokon prestao, bilo je kao magija. Ranije kada sam pokuavao, to su bili 3 nedelje teke depresije. Bilo je retkih dana kada sam bio veseo, ali ve sledeeg dana bih se vratio depresiji. Bilo je kao da sebi krite put uz klizavu strminu, blizu ste vrhu, vidite sunce, a onda se odjednom ponovo klizite na dno. Najzad upalite cigaretu, ukus joj je odvratan, a vi pokuavate da shvatite zato to morate da radite. Jedno od pitanja koje postavljam puaima pre konsultacija je elite li da prestanete da puite? Na neki nain, ovo je glupo pitanje. Svi puai (ukljuujui i lanove FOREST organizacije) bi voleli da prestanu da pue. Ukoliko veini puaa postavite sledee pitanje: Kad bi ponovo mogao da se vrati u vreme kad si se upecao, sa znanjem koje ima sad, da li bi uzeo cigaretu?, NI SLUAJNO je odgovor. Recite veini potvrdjenih puaa-onima koji ne misle da to kodi njihovom zdravlju, koji nisu zabrinuti zbog socijalne stigme i koji sebi mogu da priute cigarete (nema ih mnogo danas) Da li ohrabrujete svoju decu da pue, odgovor je NIPOTO. Svi puai oseaju da neko zlo ima vlast nad njima. U poetnim danima to je obino problem definisan kao Prestau da puim, ne danas, nego sutra. Vremenom stiemo do faze kad mislimo da ili nemamo snagu volje ili da postoji neto svojstveno cigaretama to moramo da imamo kako bi uivali u ivotu. Kao to sam prethodno rekao, nije problem objasniti zato je lako prestati; ve je problem objasniti zato je teko odvii se od puenja. Ustvari, najvei je problem objasniti zato neko s tim uopte i poinje ili, zato je u jednom trenutku preko 60% populacije puilo. Cela stvar u vezi puenja je izuzetna enigma. Jedini razlog zbog kojeg poinjemo je taj da hiljade ljudi to ve radi. Ipak, svako od njih eli da nije ni poinjao, govorei nam da je to troenje novca i vremena.Mi ba ne moemo da poverujemo da oni ne uivaju u tome. Povezujemo puenje sa odrastanjem i naporno se trudimo da se i sami upecamo. Onda provodimo ostatak ivota govorei svojoj deci da to ne rade i pokuavajui da se odvinemo. Takodje provedemo ostatak ivota bacajui ogromne pare. Prosean pua koji popui 20 cigareta na dan potroi 50.000 funti u ivotu na cigarete. ta radimo sa tim novcem? (Ne bi bilo toliko loe da ih bacimo u kanalizaciju). Koristimo ih da sistematski zagadjujemo sopstvena plua kancerogenim katranom, progresivno da zakravamo i trujemo svoje 10

krvne sudove. Svakog dana postepeno izgladjujemo svaki mii i organ liavajui ih kiseonika, tako da svaki dan postajemo sve bezvoljniji. Osudjujemo sebe na ivot prljavtine, zadaha, obojenih zuba, izgorele odee, prljavih pepeljara i smrada ustajalog duvana. To je doivotno robovanje. Polovinu svog ivota provodimo u institucijama u kojima je drutvo zabranilo puenje (crkve, bolnice, kole, podzemne eleznice, pozorita itd.) ili sa oseanjem uskraenosti ukoliko pokuamo da prestanemo. Ostatak svog ivota provodimo u situacijama u kojima nam je dozvoljeno da puimo, ali bismo poeleli da nije. Koji je to hobi koji kad upranjavate, elite da ga ne upranjavate, a kad ne upranjavate, udite za tim? To je ivot u kojem vas polovina drutva tretira kao gubavca, ili jo gore, ivot pametnog i u svakom drugom pogledu racionalnog ljudskog bia, pun samoprezira. Pua prezire sebe , svakog dravnog Dana borbe protiv puenja, svakog dana kad nehotice proita vladina upozorenja o zdravlju ili kad je kampanja borbe protiv raka ili zadaha, svakog dana kad je jedini pua u drutvu nepuaa. Morajui da ide kroz ivot sa ovim crnim senkama koje dopiru iz pozadine, ta dobija do toga? APSOLUTNO NITA! Zadovoljstvo? Uivanje? Relaksaciju? Oslonac? Pomo? Sve same iluzije, osim ako ne smatrate zadovoljstvom skidanje tesnih cipela nakon dueg noenja. Kao to sam kazao, pravi problem je pokuati objasniti ne samo zato je puaima teko da prestanu da pue, ve i zato to bilo ko radi. Verovatno kaete: Sve je to lepo. Sve to znam, ali kad si jednom upecan na ove stvari, jako je teko zaustaviti se. Ali zato je teko, i zato to moramo da radimo? Puai trae odgovor na ova pitanja celoga ivota. Neki kau da je to zato to su simptomi povlaenja nikotina jaki. Ustvari, pravi simptomi povlaenja su tako blagi (vie u pogl. 6), da veina puaa ivi i umre bez uvidjanja da su zavisni od droge. Neki kau da su cigarete vrlo prijatne. Nisu. To su prljavi, odvratni predmeti. Pitajte bilo kog puaa koji misli da pui samo zato to uiva u cigareti, da li bi prestao da pui ukoliko ne bi bilo vie cigareta koje on voli, ve samo vrste koju ne voli? Puai bi radije puili stari konopac nego da uopte ne pue. Uivanje nema nita s tim. Ja uivam u jastogu ali nikad nisam doao u fazu da moram da imam 20 jastoga da mi vise oko vrata. U svim drugim stvarima u ivotu u kojima uivamo ne oseamo se uskraeno dok sedimo i tog momenta ne uivamo u njima. Neki trae psiholoke uzroke, Frojdovski sindrom, dete na majinim grudima. U stvarnosti je obrnuto. Uobiajeni razlog zbog koga puimo je da pokaemo da smo odrasli i zreli. Kad bismo javno morali da javno sisamo palac, umrli bismo od stida. Neki misle da je obrnuto, da je re o mao efektu disanja dima ili vatre kroz nozdrve. Ponovo argument nema dokaza. Cigareta koja gori u uhu bi izgledala smeno. Koliko je tek smenije udisati otrove okidae kancera u sopstvena plua. Neki kau To je zato to nemam ta da radim sa rukama Dobro, ali zato zapaliti? To je oralna satisfakcija Dobro, ali zato zapaliti? To je oseanje koje imam kad dim ide u moja plua Odvratno oseanje-zove se guenje.

11

Mnogi smatraju da puenje oslobadja od dosade. Ovo je takodje la. Dosada je stanje uma. Ne postoji nita zanimljivo u vezi cigarete. Tokom 33 godine, moj razlog je bio da me cigareta oputa, da mi daje samopouzdanje i hrabrost. Takodje sam znao da me ubija i da me kota bogatstvo. Zato nisam otiao kod lekara i pitao ga za alternativu koja e da me opusti i da mi hrabrost i samopouzdanje? Nisam otiao jer sam znao da e da mi da alternativu. Ovo nisu bili moji razlozi, ve izgovori. Neki kau da to rade jer to rade i njihovi prijatelji. Zar ste stvarno toliko glupi? Ako je tako, molite se da vai prijatelji ne poinju sebi da odsecaju glave kako bi izleili glavobolju! Veina puaa koja razmilja o puenju najzad dolazi do zakljuka da je re o navici. Ovo nije zaista objanjenje ali, poto smo odbacili sva uobiajena racionalna objanjenja, izgleda da je ovo jedini preostali izgovor. Naalost, ovo objanjenje je podjednako nelogino. Svakog dana naeg ivota menjamo navike, a neke od njih su vrlo prijatne. Mozgovi su nam isprani da poverujemo da je puenje navika i da se navika teko oslobadjamo. Da li je teko osloboditi se navike? U V. Britaniji imamo obiaj da vozimo levom stranom puta Ipak, kad vozimo po Evropi ili Americi, odmah prekidamo sa navikom bez ikakvih tekoa. Jasno je da je la da je navike teko osloboditi se. injenica je da stvaramo i prekidamo navike svakog dana. Zato onda teko prekidamo naviku koja ima odvratan ukus, ubija nas, kota nas puno, prljava je i gdana, i voleli bismo da je prekinemo, a sve to treba da uradimo je da prestanemo to da radimo? Odgovor je da puenje nije navika: TO JE NIKOTINSKA ZAVISNOST! Zato izgleda tako teko odustati. Moda vam se ini da ovo objanjava zato je teko odustati. Ovo objanjava zato puai nalaze da je teko odustati. To je zato to ne razumeju zavisnost od droge. Glavni razlog je to su puai ubedjeni da imaju neko izvorno zadovoljstvo i /ili oslonac od puenja i da ine istinsku rtvu ukoliko ostave puenje. Lepa istina je da kad jednom shvatite nikotinsku zavisnost i prave razloge zbog kojih puite, prestaete to da radite-jednostavno tako-i u roku od 3 sedmice jedina misterija e vam biti zato ste smatrali neophodnim da puite toliko dugo, i zato ne moete da uverite druge puae KOLIKO JE LEPO BITI NEPUA! KOBNA ZAMKA Puenje je najmranija, najsuptilnija zamka koji su priroda i ovek zajedno izumeli. ta nas uopte uvodi u ovu klopku? Hiljade odraslih koji to ve rade. Oni nas ak i upozoravaju da je to prljava, gadna navika koja e nas na kraju unititi i kotati bogatstvo, ali ne moemo da poverujemo da oni ne uivaju u tome. Jedan od mnogih patetinih aspekata puenja je trud koji uloimo kako bismo se navukli. To je jedina klopka koja nema mamac, koja nema parence sira. Nije fantastian ukus cigarete ono to nas zatvara u klopci; upravo je njihov odvratan ukus taj zatvara. Ukoliko bi prva cigareta imala divan ukus, to bi nas upozorilo, i mi bismo, kao inteligentna ljudska bia razumeli zato polovina odrasle populacije plaa ogromne svote za sopstveno trovanje. Ali, upravo zato to cigareta ima gadan ukus, na mladi 12

um je uveren da nikad neemo da se upecamo, i mislimo da moemo da prestanemo kad god poelimo, upravo zato to ne uivamo. To je jedina droga na svetu koja vas spreava da ostvarite cilj. Deaci obino poinju kako bi izgledali jaki-to je Hemfri Bogart/Klint Istvud imid. Poslednja stvar na svetu koju moete da iskusite sa prvom cigaretom je snaga. Oseate vrtoglavicu, a zatim muninu. Sve to elite da uradite je da se izvuete iz drutva ostalih deaka i bacite tu prljavu stvar. Kod enske populacije, cilj je postati prefinjena moderna mlada dama. Svi smo ih gledali kako duvaju male dimove, izgledajui apsolutno smeno. Dok deaci naue da izgledaju jako, a devojice prefinjeno, ve je dolo vreme kada ele da nikad nisu ni poinjali. Pitam se da li su ene uopte ikad izgledale prefinjeno dok pue, ili je ovo samo plod mate nastao reklamiranjem cigareta. Zatim ostatak ivota provodimo pokuavajui da objasnimo deci zato to radimo, govorei naoj deci da se ne daju uloviti, i povremeno, pokuavajui da sami pobegnemo iz klopke. Zamka je tako dizajnirana da pokuavamo da pobegnemo iz nje samo onda kada imamo stresnu ivotnu situaciju, bilo da je u pitanju zdravlje, nedostatak novca, ili jednostavno oseanje da smo kao leprozni. im prestanemo, imamo vie stresa (zastraujua muka nedostatka nikotina) a stvar na koju se oslanjamo kako bismo se oslobodili stresa (na stari oslonac, cigareta) sada nije tu. Posle viednevne torture odluujemo da smo izabrali pogreno vreme. Moramo saekati period bez stresa, i im to vreme naidje, razlog za prestanak nestaje. Naravno, taj period nikad nee doi jer, pre svega oekujemo da e nam ivot biti sve stresniji. Kada napustimo zatitu roditeljskog doma, prirodan proces je zasnivanje sopstvenog doma, otplate hipoteka, deca, odgovorniji poslovi, itd., itd. Ovo je takodje iluzija. Istina je da je najstresniji period u ivotu bilo kog bia detinjstvo i adolescencija. Imamo tendenciju da meamo odgovornost sa stresom. ivot puaa automatski postaje stresniji jer duvan ne oputa niti oslobadja od stresa, kao to drutvo eli da vas ubedi. Upravo obrnuto: ini vas nervoznijim i podlonijim stresu. ak i oni puai koji su utnuli naviku (veina to uini, jednom ili vie puta u ivotu) mogu da vode savreno srean ivot i da se opet upecaju. Uopte, puenje je kao lutanje po ogromnom lavirintu. im udjemo u lavirint, nai umovi postaju zbrkani i zamagljeni, i ostatak ivota provodima u pokuajima da pobegnemo. Mnogi od nas na kraju to i urade, samo da bi se kasnije ponovo uhvatili u zamku.

Proveo sam 33 godine pokuavajui da pobegnem iz lavirinta. Kao veina puaa, nisam mogao da razumem. Medjutim, kombinacijom neobinih okolnosti, od kojih nijedna nije mojom zaslugom, eleo sam da saznam zato je ranije bilo tako oajniki teko prestati, a najzad, kada sam uspeo, ne samo da je bilo lako ve i prijatno. 13

Kako mi je odvikavanje od puenja hobi, a kasnije i profesija, uspeo sam da razreim mnoge zagonetke povezane sa puenjem. To je sloena i fascinantna slagalica, a ako znate reenje, lako je! Ja imam nain da lako prestanete sa puenjem. Vodiu vas kroz lavirint i osigurau vas da nikad u njega ne zalutate ponovo. Sve to treba da uradite je da sledite uputstva. Ako pogreno skrenete, ostatak instrukcija bie besmislen. Dozvolite da naglasim da svako moe lako da prestane da pui, ali je potrebno da utvrdimo neke injenice. Ne, ne mislim na strane injenice. Znam da ste ih ve svesni. Ve postoji dovoljno informacija o loim posledicama puenja. Da je to moglo da vas zaustavi, ve biste prestali. Mislim, zato je teko prestati? Da bismo to saznali potrebno je da znamo pravi razlog zato jo uvek puimo. ZATO NASTAVLJAMO SA PUENJEM? Svi poinjemo da puimo iz glupih razloga, obino zbog drutvenog pritiska ili drutvenih dogadjanja, ali, jednom kad osetimo da smo navueni, zato nastavljamo sa tim? Nijedan prosean pua to ne zna. Kad bi puai znali pravi razlog, prestali bi to da rade. Pitao sam ovo pitanje hiljade puaa tokom mojih konsultacija. Pravi odgovor je isti kod svih, samo su varijacije odgovora beskonane. Ovaj deo konsultacija mi je naroito zabavan a istovremeno i posebno patetian. Svi puai znaju da su ispali naivni. Znaju da nisu imali potrebu za puenjem dok se nisu upecali. Veina se sea da je prva cigareta imala odvratan ukus i da su morali dobro da se potrude kako bi se upecali. Ono to ih najvie iritira je to to oseaju da nepuai nita ne proputaju i da im se smeju. Ipak, puai su inteligentni, racionalni ljudi. Oni znaju da preuzimaju ogromni zdravstveni rizik i da troe bogatstvo na cigarete u ivotu. Stoga je neophodno da imaju racionalne razloge kako bi opravdali svoju naviku. Pravi razlog zbog koga puai nastavljaju sa puenjem je suptilna kombinacija dva faktora koja u obraditi u sledea dva poglavlja. To su: 1. NIKOTINSKA ZAVISNOST 2. ISPIRANJE MOZGA 3. NIKOTINSKA ZAVISNOST Nikotin, bezbojni, masni sastojak, je droga sadrana u duvanu od koje puai postaju zavisni. To je droga sa najbrim adiktivnim dejstvom poznatim ljudskoj vrsti, i ponekad je dovoljna jedna cigareta da se upecate.

Svaki dim cigarete preko plua do mozga snabdeva vas malom dozom nikotina koja deluje bre nego doza heroina koju narkoman ubrizga u venu. Ukoliko uvuete dim 20 puta, dobijate 20 doza droge od samo jedne cigarete.

14

Nikotin je droga brzog dejstva, i nivo u krvi mu opada brzo, otprilike oko 30 do 45 minuta od gaenja cigarete. Ovo objanjava zato veina puaa proseno popui 20 cigareta dnevno. im pua ugasi cigaretu, nikotin ubrzano naputa telo i pua poinje da osea tegobe zbog ovog povlaenja. Moram da ovde oborim uobiajenu iluziju koju puai imaju u vezi ovih tegoba. Puai misle da su te tegobe uasna trauma koju podnose kada pokuaju ili se teraju da prestanu sa puenjem. Ovo su ustvari uglavnom mentalne tegobe; pua se osea lienim svog zadovoljstva ili oslonca. Ovo u vie objasniti kasnije. Uistinu, prave tegobe od povlaenja nikotina su tako suptilne da je veina puaa ivela i umrla a da nije bila svesna da zavisi od droge. Kad koristimo izraz nikotinski zavisnik mi mislimo da smo samo navikli na duvan. Veina puaa se uasava droga, a ipak su upravo to-zavisnici od droga. Sreom, to je droga koju je lako utnuti, ali prvo morate prihvatiti injenicu da ste zavisnik. Ne postoji fiziki bol kad se nikotin povlai. To je uglavnom prazno oseanje nemira, oseanje da neto nedostaje, zbog ega veina puaa misli da to ima neke veze sa tim da se radi neto rukama. Ukoliko se odui, pua postaje nervozan, nesiguran, uzrujan.To je kao glad-za otrovom NIKOTINOM. Za oko 7 sekundi od paljenja cigarete organizam se snabdeva sveim nikotinom i udnja prestaje, dovodei do oseanja oputenosti i sigurnosti koje cigareta daje puau. U poetnikim danima tegobe zbog povlaenja nikotina i njihovo umirivanje su tako slabi da ne znamo ak ni da postoje. Kad ponemo redovno da puimo mislimo da je to ili zbog toga to uivamo, ili zato to je navika. Istina je da smo ve ulovljeni; mi to ne shvatamo, ali malo nikotinsko udovite je ve u naem stomaku i malo-malo trai da ga ponovo nahranimo. Svi puai poinju da pue iz glupih razloga. Niko ne mora. Jedini razlog zbog koga bilo ko nastavlja sa tim, bilo da je re o tekom ili povremenom puau, je da nahrani tog malog monstruma. Cela stvar oko puenja je serija zagonetki. Svi puai znaju da su naivine i da ih je neko zlo ulovilo. Ipak, mislim da je najvea patetika u tome to uivanje koje pua ima od cigarete ustvari zadovoljstvo od pokuaja povratka na ono stanje mira, spokoja i sigurnosti koje je njegovo telo imalo pre nego to se uopte upecao.

Znate ono oseanje kada susedov alarm zvoni ceo dan, ili kad se desi neka druga manja, uporna smetnja. Tada buka iznenada prestane-to predivno oseanje mira se oseti. To nije pravi mir, ve prestanak smetnje. Pre nego to ponemo nikotinski lanac, naa tela su kompletna. Zatim nateramo nikotin u svoje telo, i kad ugasimo cigaretu a nikotin pone da odlazi, poinjemo da 15

patimo zbog njegovog povlaenja-nije to fiziki bol, ve oseanje praznine. Nismo ni svesni da postoji, to je kao da slavina kaplje u naem telu. Nai racionalni umovi to ne razumeju. Ne treba im to. Sve to znamo je da elimo cigaretu, i da kad je upalimo sva udnja nestaje, i za trenutak smo zadovoljni i sigurni kao to smo bili pre nego to smo postali zavisni. Ipak, zadovoljstvo je privremeno jer, kako biste ublaili glad, morate da stavite jo nikotina u svoje telo. im ugasite tu cigaretu, glad ponovo poinje, i lanac se nastavlja. To je doivotni lanac-UKOLIKO GA NE PREKINETE. Zadovoljstvo od puenja je isto ono koje dobijate kad biste nosili tesne cipele samo u cilju da iskusite zadovoljstvo kada ih skinete. Postoje 3 glavna razloga zbog kojih puai ne vide stvari na ovaj nain: 1. Od rodjenja smo izloeni masovnom ispiranju mozga, gde nam govore da puai dobijaju ogromno zdovoljstvo i/ili oslonac od puenja. Zato im ne bismo verovali? Zato bi inae troili novac i preuzimali toliki rizik? 2. Kako ne postoje fizike tegobe zbog povlaenja nikotina, ve je to vie neko prazno, nesigurno oseanje, nerazdvojivo od gladi ili normalnog stresa, i poto upravo tad imamo tendenciju da zapalimo, i samo ovo oseanje imamo obiaj da smatramo normalnim. 3. Ipak, glavni razlog zbog koga puai ne uspevaju da vide puenje u pravom svetlu, je to proces ide otpozadi. Kad ne puite, vi patite od tog nejasnog oseanja, ali kako je proces upadanja u zamku vrlo suptilan i postepen u poetnim danima, mi to oseanje smatramo normalnim, i ne krivimo prethodnu cigaretu. Onog trenutka kad zapalite, dobijate istog trenutka polet i uistinu se oseate manje nervozno ili smirenije, a zasluge za to pripisujete cigareti. 4. Ovaj obrnuti proces je upravo ono to nam oteava da se bilo koje droge oslobodimo. Zamislite stanje panike heroinskog zavisnika koji nema heroin. Sad zamislite to potpuno zadovoljstvo kad zavisnik napokon moe da ubode iglu u svoju venu. Moete li zaista da zamislite nekog ko dobija zadovoljstvo od toga da se ubada, ili vas sama pomisao ispunjava uasom? Ne-heroinski zavisnici ne pate od te panike. Heroin ne oslobadja od tog oseanja. Naprotiv, on ga uzrokuje. Nepuai ne pate od potrebe za cigaretom i ne poinju da panie kad im zalihe istiu. Nepuai ne mogu da razumeju kako puai uopte mogu da nadju zadovoljstvo u trpanju tih prljavih stvari u svoja usta, njihovom paljenju i udisanju prljavtine. I znate ta jo? Ni sami puai to ne razumeju. Govorimo kako puenje oputa ili prua zadovoljstvo. Ali, moete li biti zadovoljeni ukoliko prethodno niste bili nezadovoljni? Zato nepuai ne pate od istog nezadovoljstva i zato su posle obroka nepuai potpuno relaksirani, dok su puai napeti dok ne zadovolje tog malog nikotinskog monstruma?

Oprostite ukoliko se zadravam na ovom predmetu. Glavni razlog zato puai nalaze da je teko prestati je taj to veruju da ostavljaju istinsko zadovoljstvo ili oslonac. Apsolutno je neophodno da shvatite da ni od ega ne odustajete. Najbolji nain da se razume suptilnost nikotinske klopke je da napravimo poredjenje sa hranjenjem. Ukoliko imamo naviku da redovno jedemo u isto vreme, nismo ni svesni gladi izmedju obroka. Samo ukoliko obrok kasni, svesni smo gladi, a ak i tada ne 16

postoji fiziki bol, ve samo prazno, nedefinisano oseanje koje znamo kao trebalo bi da jedem. Sam proces zadovoljenja gladi je prijatna razonoda. Puenje deluje gotovo identino. Prazno, nedefinisano oseanje koje znamo kao elim ili treba mi cigareta je kao glad za hranom, ali zadovoljenje jedne gladi nee zadovoljiti drugu. Kao i kod gladi, ne postoji fiziki bol a samo oseanje je tako neprimetno da ga ak izmedju cigareta nismo ni svesni. Postajemo svesni nezadovoljstva samo ukoliko elimo da zapalimo, a to nam nije dozvoljeno. Ali kad zapalimo, oseamo se zadovoljno. Ova slinost sa jedenjem pomae obmanjivanju puaa da poveruju kako dobijaju istinsko zadovoljstvo. Neki puai smtaraju da je nemogue priznati da ne postoji zadovoljstvo ili oslonac nikakav u cigareti. Neki kau: Kako moete rei da nije oslonac? Kad zapalim oseam se manje nervozno nego ranije. Mada uzimanje jela i puenje deluju slino, u sutini su potpune suprotnosti: 1. Jedete da preivite i produite ivot, dok vam ga puenje skrauje. 2. Hrana izvorno ima dobar ukus a jedenje je prijatna aktivnost u kojoj moemo da uivamo u ivotu, dok puenje ukljuuje udisanje gadnog i otrovnog dima u plua. 3. Jedenjem ne stvaramo glad ve je se oslobadjamo, dok prva cigareta zapoinje glad za nikotinom i svaka sledea nas toga ne oslobadja, ve osigurava da od ove gladi patimo do kraja ivota. 4. Ovo je pogodan trenutak da razotkrijemo jo jedan uobiajeni mit o puenju-a to je da je puenje navika. Da li je uzimanje jela navika? Ukoliko tako mislite, pokuajte potpuno da je prekinete. Ne, da bismo opisali hranjenje kao naviku, morali bi i disanje da opiemo kao naviku. I jedno i drugo su od sutinske vanosti za opstanak. Istina je da razliiti ljudi imaju razne navike u zadovoljavanju svoje gladi. Ali samo jedenje nije navika. Nije ni puenje. Jedini razlog zbog kojeg pua pali cigaretu je okonanje tog nedefinisanog, praznog oseanja, koje je stvorila prethodna cigareta. Istina je da razni puai imaju razliite navike u pogledu vremena za koje zadovoljavaju glad za nikotinom, ali samo puenje nije navika. Drutvo esto govori o puenju kao o navici, i zbog pogodnosti, i ja puenje u ovoj knjizi esto nazivam navikom. Medjutim, budite stalno svesni da puenje nije navika, ve nita ni manje ni vie nego ZAVISNOST OD DROGE! Kad poinjemo da puimo moramo da se nateramo da izadjemo na kraj s tim. Pre nego to se osvestimo, ne samo da redovno kupujemo cigare, nego i moramo da ih imamo.Ukoliko ih nema, javlja se panika, i kako idemo kroz ivot imamo tendenciju da puimo sve vie i vie.

Ovo se deava stoga to kao i kod svake droge telo postaje imuno na efekte nikotina, i na unos poinje da se poveava. Posle prilino kratkog perioda od puenja cigareta uspeva da umiri tegobe povlaenja nikotina koje sama stvara, tako da se oseate bolje im zapalite ali ste u stvari nervozniji i manje oputeni nego kad ste bili nepua, ak i u momentu kad puite cigaretu. Cela praksa je smenija nego da idete kroz ivot u tesnim cipelama jer poveana koliina neudobnosti ostaje ak i kad se cipele izuju. 17

Pozicija je jo i gora, jer im se cigareta ugasi, nikotin ubrzano naputa telo to objanjava zato u stresnim situacijama puai pale jednu za drugom. Kao to rekoh, navika ne postoji. Pravi razlog zbog kojeg svaki pua nastavlja sa puenjem je mali monstrum u stomaku. Malo-malo, pa trai da se nahrani. Sam pua e odluiti kad e to biti, i postoji tendencija da se to ini u 4 situacije ili u njihovim kombinacijama. To su: DOSADA/ KONCENTRACIJA-dve potpune suprotnosti! STRES/ RELAKSACIJA-dve potpune suprotnosti! Koja to magina droga moe da odjednom obrne efekat koji je imala pre samo 20 minuta? Ako mislite o ovome, koje uopte jo situacije postoje u ivotu, osim spavanja? Istina je da puenje ne oslobadja od dosade ili stresa, niti da pomae koncentraciji i oputanju. Sve je samo iluzija. Osim to je droga, nikotin je i moan otrov koji se koristi insekticidima. Nikotin sadran u jednoj cigareti bi vas ubio ukoliko bi ga ubrizgali u venu. Ustvari, duvan sadri mnoge otrove, ukljuujui ugljen-monoksid, a biljka duvana je od iste vrste kao i smrtonosno velebilje. U sluaju da imate viziju da se prebacite na cigare ili lulu, elim da jasno stavim do znanja da se sadraj ove knjige odnosi na sav duvan i supstance koje sadre nikotin, ukljuujui vake, flastere, sprejeve i isparivae. Ljudsko telo je najprefinjenije na planeti. Nema vrste, ak ni najnie amebe ili crva, koja bi mogla da opstane bez razlikovanja hrane od otrova. Putem prirodne selekcije hiljadama godina, nai umovi i tela su razvili tehnike za razlikovanje hrane od otrova kao i sigurne metode odbacivanja otrova. Sva ljudska bia imaju averziju na miris i ukus duvana dok se ne upecaju. Ukoliko dunete dim duvana u lice bilo koje ivotinje ili deteta pre nego to je upecano, kaljae i pljuvae. Kad zapalimo prvu cigaretu dobijamo napad kalja, ili, ukoliko smo prvi put popuili previe, javlja se vrtoglavica i munina. To nam je nae telo govorilo: HRANI ME OTROVOM. PRESTANI! Ovo je faza koja najee odlui da li postajemo puai ili ne. Nije tano da fiziki slabi i mentalno slabe volje ljudi postaju puai. Oni koji imaju sree prvu cigaretu smatraju odbojnom; fiziki njihova plua ne mogu da se izbore s njom, i oni su doivotno izleeni. Ili, alternativno, nisu mentalno spremni za strog proces uenja udisanja dima bez kaljanja. Za mene ovo je najtraginiji deo celog posla. Koliko smo vredno radili da bismo se upecali, i stoga je tako teko zaustaviti tinejdere. Kako jo uvek ue da pue, i jo uvek nalaze da

je cigareta loeg ukusa, veruju da mogu da prestanu kad god to poele. Zato ne ue od nas? Ali, zato ni mi nismo nauili od naih roditelja? Mnogi puai veruju da uivaju u ukusu i mirisu duvana. To je iluzija. Dok uimo da puimo mi ustvari uimo naa tela da postanu imuna na lo ukus i miris kako bismo dobili svoju dozu, kao to heroinski zavisnici veruju da uivaju u tome da se ubadaju 18

iglom. Tegobe zbog povlaenja heroina iz tela su teke, i ono u emu oni zaista uivaju je ritual ublaavanja tih tegoba. Pua ui sebe da iskljui reakciju uma na lo miris i ukus, kako bi dobio svoj fiks. Pitajte puaa koji veruje da pui samo zato to uiva u ukusu i mirisu duvana: Ako ne moe da dobije svoju vrstu cigara, ve samo vrstu za koju smatra da ima lo ukus, da li prestaje da pui? Ni sluajno. Pua e puiti staro ue radije nego da apstinira, i nema veze da li se prebacuje na uvijanje cigara, mentol cigarete, cigare ili lulu; na poetku imaju sve odvratan ukus, ali ukoliko ste uporni nauite da vam se svidjaju. Puai e ak pokuati da pue prilikom prehlada, upale grla, gripa, bronhitisa i emfizema. Uivanje nema veze s tim. Kad bi imalo, niko ne bi puio vie od jedne cigarete. Postoje ak i hiljade bivih puaa koji su se upecali na odvartne nikotinske vake koje lekari prepisuju, a mnogi od njih jo uvek pue. Tokom mojih konsultacija neki puai smatraju alarmantnim injenicu da su zavisnici od droge i misle da to jo vie oteava prestajanje. Ustvari, to su dobre vesti iz dva razloga: 1. Razlog zbog kojeg nastavljamo sa puenjem je taj to, iako smo svesni da nedostaci prevau nad prednostima ,i dalje verujemo da u cigareti ima neto u emu uivamo ili da je to neka vrsta oslonca. Oseamo da e po prestanku puenja ostati praznina, i da neke situacije u ivotu vie nikad nee biti iste. To je iluzija. injenica je da nam cigareta ne daje nita; ona samo uzima, a zatim oduzeto u manjoj meri nadoknadi kako bi kreirala iluziju. Ovo u detaljnije objasniti u sledeem poglavlju. 2. Mada je najmonija droga na svetu zbog brzine kojom stvara zavisnost, nikad niste ozbiljno ulovljeni. Poto je ovo droga brzog dejstva potrebno je svega 3 sedmice kako bi 99% nikotina napustilo vae telo, a prave tegobe povlaenja su tako blage da mnogi puai ive i umru a da ne shvate da su ih imali. Pitaete s punim pravom zato je onda puaima tako teko da prestanu da pue, pa prolaze kroz viemesenu torturu i provode ostatak ivota povremeno prieljkujui cigaretu. Odgovor lei u drugom razlogu puenja-ispiranju mozga. Sa hemijskom zavisnou je lako izboriti se. Veina puaa provede celu no bez cigarete. Tegobe zbog povlaenja nikotina ih ak ni ne probude. Veina puaa e napustiti spavau sobu pre nego to zapali prvu cigaretu; neki e prvo dorukovati; mnogi e ekati da dodju na posao. Oni mogu da podnesu 10 sati tegoba zbog povlaenja nikotina, i to ih ne uznemirava, ali ukoliko bi u toku dana ostali 10 sati bez cigarete, upali bi kosu. Mnogi puai e se uzdrati od puenja u novim kolima koje su kupili. Mnogi e posetiti pozorita, supermarkete, crkve itd., i nee biti uznemireni time to ne mogu da pue. ak i u podzemnoj eleznici nikad nije bilo nereda zbog toga.Puai su gotovo zahvalni nekom ili neem to ih primora da ne pue. Danas e se mnogi puai automatski uzdrati od puenja u kui ili u drutvu gde veinu ine nepuai, i pri tom imati vrlo malo nelagodnosti zbog toga. Ustvari, veina puaa ima duge periode kada apstinira bez napora. ak sam i ja bio u stanju lepo da se opustim celo vee bez cigarete. U kasnijim puakim godinama sam se ak i radovao veerima kad sam mogao da prestanem sa samo-uguivanjem(kakva besmislena navika). 19

Hemijska zavisnost je ono s im lako izlazite na kraj, ak i kad ste jo uvek zavisni, i hiljade puaa ostaju povremeni puai celog ivota. Oni su isto tako zavisni kao i teki pua. Postoje ak i teki puai koji su utnuli naviku ali povremeno zapale cigaretu, i tako ostaju zavisni. Kao to rekoh, nikotinska zavisnost nije glavni problem. Ona deluje samo kao katalizator da prikrije od naeg uma pravi problem: ispiranje mozga. Za utehu je tekim puaima koji celog ivota pue, da saznaju da im je lako da prestanu kao i povremenim puaima. Na udan nain, ak im je i lake. to dalje idete sa navikom, vie vas vue na dno, i vea je dobit od prestanka. Za utehu bi moglo da bude i to da su neke glasine netane (npr. Potrebno je 7 godina da otrov napusti telo ili Svaka cigareta koju popuite uzima vam 5 minuta ivota) Nemojte misliti da su loi efekti puenja prenaglaeni. Ako nita drugo, tuno su potcenjeni, ali istina je da je pravilo o 5 minuta oigledno procena i primenljivo jedino ako zakaite neku od smrtonosnih bolesti ili se trujete dok se ne ukoite. Ustvari, otrov nikad ne napusti potpuno va organizam. Ukoliko ima puaa u okolini, on je u atmosferi, i ak i nepuai ga imaju u malom procentu. Medjutim, naa tela su fantastine maine sa neverovatnom sposobnou oporavka, pod uslovom da niste inicirali neku neizleivu bolest. Ako bi sad prestali, vae telo bi se oporavilo u roku od nekoliko nedelja, gotovo kao da nikad niste ni bili pua. Kao to sam ve rekao, nikad nije kasno da se prestane. Pomogao sam mnogim puaima da se izlee u pedesetim i ezdesetim godinama, a bilo je i nekoliko sedamdesetogodinjaka i osamdesetogodinjaka. ena stara 91 godinu posetila je moju kliniku sa 66-ogodinjim sinom. Kad sam je pitao zato je odluila da prestane da pui, odgovorila je : Da bih njemu dala primer. Kontaktirala me nakon 6 meseci da mi kae da se ponovo osea kao devojka. to vas dalje vue na dno, vee je i olakanje. Kad sam konano prestao, odmah sam preao sa sto dnevno na NULA i nisam imao tegoba. Ustvari, bilo je zaista prijatno, ak i tokom perioda povlaenja nikotina. Ali moramo ukloniti ispiranje mozga. ISPIRANJE MOZGA I USPAVANI PARTNER Kako ili zato poinjemo da puimo? Da bismo ovo razumeli potpuno, potrebno je da preispitamo mone efekte podsvesti, ili kako ja to zovem uspavanog partnera. Svi teimo miljenju da smo inteligentna, dominatna ljudska bia koja odredjuju sopstveni ivotni put. Ustvari, 99% naeg delovanja je zamagljeno. Mi smo produkt drutva koje nas odgaja-vrsta odee koju nosimo, kue u kojima ivimo, nai osnovni ivotni obrasci, ak i one stvari u kojima teimo da se razdvajamo, npr. laburistika ili konzervativna stranka. Nije sluajnost da simpatizeri laburista dolaze iz radnike klase a da oni koji podravaju konzervativnu stranku dolaze iz srednje i vie klase. Podsvest ima izuzetno moan uticaj u naem ivotu, i ponekad moe da utie na zabludu miliona stanovnika. Pre nego to je Kolumbo oplovio svet veina ljudi je znala da je Zemlja ravna. Danas znamo da je okrugla. Ako bih napisao tuce knjiga pokuavajui da vas ubedim da je 20

ravna, ne bih u tome uspeo, a ipak, koliko nas je bilo u svemiru i videlo da je okrugla? ak i ako ste plovili ili leteli oko sveta, kako znate da niste ili u krug po ravnoj povrini?(*Ja stvarno ne verujem da je okrugla. U svakom sluaju, ja sam na gornjoj polovini-prim. prev.) Oglaivai jako dobro znaju snagu uticaja poruke na podsvest, otuda su puai pogodjeni svuda velikim posterima gde god da se voze, a reklame su u svakom magazinu. Mislite da je to bacanje para? Reklame vas ne ubedjuju da kupite cigarete? Greite! Probajte da izvedete eksperiment. Sledei put kad odete u kafanu ili restoran po hladnom danu a va drug vas pita ta ete da pijete, umesto da kaete brendi (ili bilo ta drugo) ulepajte izjavu: Zna u emu bih stvarno uivao danas? U onom fantastinom toplom peckanju brendija.Otkriete da e vam se pridruiti i ljudi koji inae ne vole brendi. Od najranijeg detinjstva naa podsvest je bombardovana dnevno informacijama o tome da cigarete oputaju, da daju sigurnost i hrabrost i da je najvrednija stvar na svetu cigareta. Mislite da preterujem? Kad god pogledate film ili crtani u kome ljudi treba da budu pogubljeni, koja im je poslednja elja? Tako je, cigareta. Uticaj ovih filmova ne registruje se u naem svesnom umu, ali uspavani partner ima vremena da to upije. Poruka ustvari govori: Najvrednija stvar na svetu, moja poslednja misao i akcija, bie puenje cigarete. U svakom ratnom filmu ranjeniku se daje cigareta. Mislite da su se stvari od nedavno promenile? Ne, naa deca i dalje su bombardovana gomilom reklama. Reklamiranje cigareta navodno je zabranjeno na televiziji, a ipak gledaoci mogu u udarnim terminima da vide svetski poznate golf igrae ili strelce kako neprestano duvaju dim. Programe obino sponzorie neki duvanski gigant, i ovo je najkobniji trend u dananjem reklamiranju: veza izmedju sportskih dogadjaja i det seta. Gran- pri trkaka kola su modelirana i ak i nazvana po vrstama cigareta-ili je obrnut sluaj? Danas na televiziji se par posle seksa obavezno prikazuje kako deli cigaretu. Implikacije su oigledne. Moje divljenje ide oglaivaima male cigare, ne zbog njihovih motiva, ve za genijalnost njihove kampanje, u kojoj se ovek suoava sa smru ili propau-njegov balon gori i on samo to nije pao, ili prikolica njegovog mopeda samo to nije uletela u reku, ili Kolumbo i njegov brod se spremaju da stignu do ivice sveta...Ni re nije izgovorena. Svira tiha muzika. On pali cigaru; na njegovom licu je savreno blaenstvo. Svesni um moda ni ne promeuje da pua gleda reklamu, ali uspavani partner strpljivo vari oiglednu poruku. Istina, postoji i publicitet u suprotnom pravcu-zaplaivanje rakom, amputirane noge, kampanje protiv zadaha-ali one ne spreavaju ljude da pue. Logino bi trebalo, ali injenica je da nije tako. One ak ne spreavaju mlade da ponu. Sve godine koje sam proveo kao pua, iskreno sam verovao da nikad ne bih postao pua da sam na vreme znao za povezanost puenja i raka plua. Istina je da to nita ne menja. Klopka je ista danas kao i onda kad je u nju upao Ser Volter Rajli. Sve anti-puake kampanje samo obogauju optu konfuziju. ak i sami proizvodi, ti ljupki svetlucavi paketii koji vas mame da im probate sadraj, sa strane imaju smrtonosno upozorenje. Koji pua to ikad ita, a kamoli se suoi sa njegovim pravim znaenjem? Verujem da vodee duvanske kompanije ak koriste vladino zdravstveno upozorenje za prodaju svog proizvoda. Zdravstveno upozorenje je sada tako veliko da pua ne 21

moe da ga izbegne, ma kako se trudio. Strah koji se tad javlja kod puaa odmah budi asocijacije na sjajni zlatni paketi. Ironino, najmonija snaga u ispiranju mozga je sam pua. Nije tano da su puai osobe slabe volje ili fiziki slabe. Treba da budete fiziki jaki kako biste mogli da se nosite sa otrovom. Ovo je jedan od razlog zbog koga puai odbijaju da prihvate statistiku koja dokazuje da puenje sakati vae zdravlje. Svi znaju za nekog svog ujka Peru koji je puio 40 na dan, nikad nije bio bolestan, i doiveo osamdesetu. Odbijaju da razmotre stotine drugih puaa koji su otili u najboljim godinama ili injenicu da bi ujka Pera jo bio medju ivima da nije puio. Ako uradite malo istraivanje medju prijateljima i kolegama, otkriete da veinu puaa ine ljudi jake volje. Oni su obino samozaposleni, poslovni izvrioci, ili u nekoj specijalizovanoj porfesiji, ako to su lekari, policajci, uitelji, sestre, sekretari, domaice sa decom, itd.-drugim reima, svi koji vode stresnu egzistenciju. Glavna iluzija puaa je da puenje oslobadja od stresa i asocira se sa dominantnim tipovima, onima koji preuzimaju odgovornost i stres, a naravno to je tip kojem se divimo i koji elimo da kopiramo. Druga grupa ljudi koji se upecaju su oni koji rade na dosadnim poslovima, jer drugi glavni razlog za puenje je dosada. Medjutim, ideja da puenje oslobadja od dosade je takodje iluzija. Gotovo je neverovatno dokle dosee ispiranje mozga. Kao drutvo, sledimo se pri pominjanju duvanja lepka, heroinskoj zavisnosti, itd. Uistinu, broj smrtnih luajeva od duvanja lepka ne dostie 10 godinje, a od heroina ih ima manje od 100 godinje u ovoj zemlji. Postoji druga droga, nikotin, na koju se upeca preko 60% nas u nekom periodu ivota a veina provede ostatak ivota plaajui je basnoslovno. Veina utedjevine ide na cigarete a stotine hiljada ljudi svake godine uniti sebi ivot jer se upecalo. To je ubica broj jedan u drutvu, raunajui i saobraajne nesree, poare itd. Zato duvanje lepka i heroinsku zavisnost smatramo takvim zlom, dok drogu na koju potroimo vei deo svog novca i koja nas zaista ubija smo do pre neku godinu smatrali prihvatljivom drutvenom navikom? Proteklih godina tek je poela da se razmatra kao pomalo nedrutvena navika koja moe da oteti nae zdravlje, ali je legalna i dostupna u svetlucavim paketiima u svakom kiosku, kafani, klubu, gari i restoranu. Najvei interes u tome ima naa vlada. Ona dobije 8.000.000.000 funti godinje od puaa, a duvanske kompanije potroe preko 100 000 000 funti godinje samo na reklamu. Morate poeti da gradite otpornost na ispiranje mozga, kao kad kupujete polovna kola od profesionalnog prodavca. Klimaete ljubazno glavom ali neete poverovati ni re onoga to vam kae.

Sagledajte ispod povrine sjajnih paketia prljavtinu i otrov. Ne dajte se zavarati kristalnim pepeljarama ili zlatnim upaljaima ili milionima ljudi koji su prevareni. Ponite da se pitate: Zato ovo radim? Da li mi ovo zaista treba? 22

NE, NARAVNO DA VAM NE TREBA. Ispiranje mozga je aspekt koji mi je najtee da objasnim. Zato inae racionalna, inteligentna ljudska bia postanu potpuni imbecili kad je njihova sopstvena zavisnost u pitanju? Boli me da priznam da sam bio najvei idiot od svih kojima sam pomagao da se odviknu. Ne samo da sam puio 100 na dan, ve je moj otac bio teak pua. On je bio jak ovek, uniten u najboljim godinama zbog puenja. Seam se da sam ga posmatrao dok sam bio deak; kaljao bi i pljuvao celo jutro. Video sam da nije uivao i bilo mi je oigledno da ga je zaposednut nekim zlom. Seam se da sam govorio svojoj majci: Ne daj mi da ikad budem pua. Sa 15 godina bio sam fitnes fanatik. Sport je bio moj ivot i bio sam pun hrabrosti i pouzdanja. Da mi je bilo ko u tim danima rekao da u puiti 100 cigareta dnevno, kladio bih se u svoju doivotnu zaradu da se to nee desiti. Sa 40 gotina bio zam fiziki i mentalno nikotinski narkoman. Stigao sam do faze kad nisam vie veinu svakodnevnih fizikih ni mentalnih okolnosti mogao da obavim, a da ne zapalim. Kod veine puaa stresna situacija je glavni okida, kao to je odgovaranje na telefonski poziv ili druenje. Ja nisam mogao da promenim ni TV program ili sijalicu a da ne zapalim. Znao sam da me ubija. Nisam mogao vie da se zavaravam.Ali zato nisam mogao tad da vidim ta mi je to radilo na mentalnom planu, sad mi nije jasno. Istina mi je bila pred nosom. udna stvar je da veina puaa u nekom periodu pati od iluzije da uiva u cigareti. Ja nikad nisam imao ovu zabludu. Puio sam jer sam mislio da mi pomae da se skoncentriem i opustim. Sad sam nepua, i gotovo da ne mogu da verujem da su se ti dani odista i odigrali. To je kao budjenje iz komara, i to govori o veliini problema. Nikotin je droga, i vaa ula su drogirana-ulo ukusa i mirisa. Najgori aspekt nije teta po vae zdravlje ili va dep, ve zabluda uma. Traite bilo koji zadovoljavajui razlog da nastavite da puite. Seam se da sam u jednoj fazi se prebacio na lulu, posle neuspenog pokuaja da utnem cigarete, u uverenju da je lula manje kodljiva i da u smanjiti unos nikotina. Neke vrste duvana za lule su apsolutno odvratne. Aroma moe biti prijatna, ali za poetak, odvratna za puenje. Seam se da mi je oko 3 meseca jezik bio bolan kao ir. Lepljiva braon masa skuplja se na dnu lule. Povremeno nesmotreno okrenete lulu i pre nego to vidite ta ste uradili, usta su vam puna prljave materije.Ovo obino rezultira povraanjem istog momenta, bez obzira u kakvom ste drutvu.

Trebalo mi je 3 meseca da nauim da izadjem na kraj s lulom, ali ono to ne razumem je zato tokom ta 3 meseca nisam seo da razmislim zato se podvrgavam ovoj torturi. Naravno, kad s jednom naue na lulu, niko ne izgleda zadovoljniji od ovih puaa. Veina je ubedjena da pui jer uiva u luli. Ali zato su morali da se toliko trude da je zavole kad su bili savreno sreni bez nje? Odgovor je da kad ste jednom postali nikotinski zavisnik, ispiranje mozga je poveano. Va podsvesni um zna da malog monstruma treba nahraniti, i svaka druga ideja je 23

blokirana. Kao to sam ve istakao, strah nas nagoni da nastavimo da puimo, strah od onog nejasnog oseanja koje imate kad prestanete da snabdevate organizam nikotinom. To to ga niste svesni,ne znai da ono nije tu. Ne morate da ga razumete nita vie nego to je maki potrebno da razume gde su tople cevi. Ona samo zna da dobije oseaj toplote kad sedi na nekim mestima. Ispiranje mozga je glavna tekoa u ostavljanju puenja. Ispiranje mozga naim odgajanjem u drutvu, pojaano ispiranjem mozga nae sopstvene zavisnosti, i najmonije od svih, ispiranje mozga od strane naih prijatelja, rodjaka i kolega. Da li ste primetili da smo do sad esto govorili o odustajanju od puenja. Ovaj izraz sam koristio na poetku prethodnog odeljka. Ovo je klasian primer ispiranja mozga. Sam izraz implicira istinsku rtvu. Prelepa istina je da ni od ega ne odustajete. Naprotiv, oslobodiete se od strane bolesti i postii izuzetne pozitivne dobiti. Sad emo poeti sa uklanjanjem posledica ispiranja mozga. Od sad vie neemo govoriti o odustajanju, ve o prestajanju, ili o onom to je zapravo, o: BEKSTVU! Jedina stvar koja nas ubedi da ponemo da puimo je injenica da drugi ljudi to rade. Oseamo da neto proputamo. Vredno radimo na tome da se ulovimo, a ipak niko ne otkrije ta mu je to ranije nedostajalo. Ali svaki put kad vidimo drugog puaa on nas razuveri da mora biti neeg u tome, inae on to ne bi radio. ak iako je utnuo naviku, bivi pua osea da se neeg odrie kad pua zapali na urci ili prilikom nekog drugog drutvenog dogadjaja. On se osea sigurno. Mogao bi samo jednu da zapali. I pre nego to je i svestan svega, opet se upecao. Ovo ispiranje mozga je vrlo mono i potrebno je da budete svesni njegovih efekata. Mnogi stariji puai e se setiti detektivske serije Pol Templ koja je bila vrlo popularna na radiu posle rata. Jedna od epizoda se bavila zavisnou od marihuane, popularno poznate kao trava. Zli ljudi su puaima koji nisu bili ni svesni ta se deava, prodavali cigarete koje su sadravale travu. Nije bilo tetnih posledica. Ljudi su samo postali zavisni i morali su da nastave sa kupovinom cigareta. (Tokom mojih konsultacija bukvalno stotine puaa su izvestile da su probali travu. Niko nije kazao da se upecao na nju. ) Imao sam oko 7 godina kad sam sluao program. To je bilo moje prvo saznanje o narkomaniji. Sam koncept zavisnosti, biti primoran da nastavlja da uzima drogu, ispunjavao me uasom, i ak do danas, uprkos injenici da sam prilino uveren da se ne moe postati zavisan od trave, ne bih se usudio da uzmem dim marihuane. Kakva ironija da sam zavrio kao narkoman navuen na drogu br. 1 u svetu. Da me samo Pol Templ upozorio na cigarete. Kakva ironija takodje lei u injenici da preko 40 godina kasnije oveanstvo troi hiljade funti na istraivanja o raku dok milioni se troe da ubede zdrave tinejdere da postanu upecani na taj otrovni korov duvan, pri emu naa vlada u svemu nalazi najvei interes. Na putu smo da uklonimo ispiranje mozga. Nije nepua taj koji je uskraen, ve jadni pua koji provodi ivot gubei: ZDRAVLJE ENERGIJU BOGATSTVO SPOKOJ SIGURNOST 24

HRABROST SAMOPOTOVANJE SREU SLOBODU A ta dobija od ovih znaajnih rtava? APSOLUTNO NITA-osim iluzije pokuaja da se vrati u stanje mira, spokoja i sigurnosti koje nepua uiva sve vreme. UBLAAVANJE TEGOBA Kao to sam ranije objasnio, puai misle da pue zbog uitka, relaksacije ili neke vrste podrke. Ustvari, to je iluzija. Pravi razlog je ublaavanje tegoba zbog povlaenja nikotina. U ranim danima koristimo cigarete kao drutveni oslonac. Moemo da ih uzmemo ili ostavimo. Medjutim, suptilan lanac je poeo. Na podsvesni um nauio je da cigareta uzeta u odredjeno vreme prija. to se vie navlaimo na drogu, vea je potreba da se oslobodimo tegoba zbog povlaenja nikotina i cigareta vas vue dublje na dno, dok smo sve vie zavarani da je u stvari suprotno. Svakog dana ne oseate se nita drugaije nego prethodnog dana. Veina puaa ak ni ne uvidja da je upecana dok ne pokua da prestane, a ak i tad veina nee priznati istinu. Nekolicina jakih samo dri glavu u pesku celoga ivota, pokuavajui da uveri sebe i druge da uivaju u tome. Ovakav razgovor sam vodio sa stotinama tinejdera: Ja: Shvata da je nikotin droga i da je jedini razlog zbog kojeg i dalje pui taj to ne moe da prestane. On: Gluposti! Ja uivam u tome. Da ne uivam, prestao bih. Ja: Samo prestani jednu sedmicu da mi dokae da moe ako eli. On: Nema potrebe. Ja uivam u tome. Kad bih eleo da prestanem, prestao bih. Ja: Samo prestani 7 dana da dokae sebi da se nisi navukao. On: emu to? Ja uivam u tome. Kao to sam ve istakao, puai nastoje da umanje tegobe od povlaenja nikotina u trenucima stresa, dosade, koncentracije, relaksacije ili kombinacije ovoga. Ova taka je vie objanjena u sledeih nekoliko poglavlja.

STRES Ne mislim pod ovim pojmom samo na velike tragedije, ve i na manje stresove, druenje, telefonski poziv, strepnje domaice u vezi bune dece itd. Da uzmemo telefonski razgovor za primer. Za veinu ljudi telefon je pomalo stresan, pogotovo za poslovne ljude. Veina poziva nije od zadovoljnih muterija ili od vaeg efa koji vam estita. Obino postoji neka guva-neto ide naopako ili neko neto zahteva. U ovo vreme pua pali cigaretu, ukoliko to ve nije uinio. On ne zna zato to radi, ali zna da iz nekog razloga to izgleda pomae. 25

ta se zaista desilo? Iako toga nije bio svestan, ve je patio od smanjenja nivoa nikotina, odnosno tegoba povlaenja. Delimino smanjujui ove tegobe , totalni stres je redukovan, i pua dobija podrku. U ovom trenutku ta podrka nije iluzija. Pua e se oseati bolje nego pre paljenja cigarete. Medjutim, ak i kad pui, pua je napetiji nego da je nepua jer to vie se navikavate na drogu, ona vas vie obara a manje oporavlja kad puite. Obeao sam da nee biti ok-terapije. U primeru koji u sad dati, ne pokuavam da vas okiram, ve samo istiem da cigarete ne oputaju nerve, ve da ih unitavaju. Probajte da zamislite da ste doli do faze kad vam lekar kae da e morati da vam odsee noge ukoliko ne prestanete da puite. Samo za trenutak zastanite i pokuajte da zamislite svoj ivot bez nogu. Pokuajte da zamislite stanje uma ovek koji tako upozoren nastavlja da pui, a zatim gubi obe noge. Ovakve prie sam sluao i otpisivao ih kao blesave. Ustvari, ak sam prieljkivao da mi lekar kae ovako neto; tada bih prestao. A ipak sam svakog dana oekivao da dobijem izliv krvi u mozak i izgubim ne samo noge, ve i ivot. Nisam mislio da sam blesav, ve da sam samo teak pua. Ove prie nisu blesave. To je ono to vam ova gadna droga ini. Kako idete kroz ivot sistematski vam uzima nerve i hrabrost. to vam vie uzima hrabrosti, to ste vie u iluziji da vam cigarete ine suprotno. Svi smo uli za paniku koja obuhvati puae kad kasno nou u strahu jure traei cigarete. Nepuai ne pate od toga. Cigarete uzrokuju ovo oseanje. Istovremeno, kako idete kroz ivot cigareta ne samo da unitava vae nerve, ve kao moan otrov, i vae fiziko zdravlje. U vreme kad pua dostigne fazu u kojoj ga cigareta ubija, on veruje da mu ona daje hrabrost i da ne moe da se suoi sa ivotom bez nje. Raistite u svojoj glavi da cigareta ne oputa vae nerve; ona ih lagano ali sigurno unitava. Jedna od velikih dobiti oslobadjanja od ove navike je povratak sopstvenoj sigurnosti i samopouzdanju. DOSADA Ukoliko u ovom trenutku puite, verovatno ste na to ve zaboravili dok vas nisam podsetio. Jo jedna la u vezi puenja je da cigarete ublaavaju dosadu. Dosada je stanje uma. Kad puite cigaretu, va um ne govoriPuim cigaretu, puim cigaretu, Jedini put kad se to desi je kad ste lieni due vreme, ili pokuavate da smanjite, ili tokom prvih nekoliko cigareta posle neuspenog pokuaja prestanka. Istina je sledea: kada ste zavisni od nikotina a ne puite, neto vam nedostaje. Ako ima neto to vam okupira mozak, a da nije stresno, moete provesti dug period neuznemireni zbog odustva droge. Meutim, kad vam je dosadno, nema nieg da vam skrene panju sa droge, te morate da nahranite mostruma. Kad udovoljavate sebi (odnosno ne pokuavate da prestanete ili smanjite puenje), ak i samo paljenje cigarete postaje nesvesan proces. ak i puai lule i oni koji uvijaju cigaru mogu ritual da izvedu automatski. Ako ijedan pua pokua da se seti cigareta koje je popuio u toku dana, moe da se seti samo malog broja njih, npr. prve jutarnje ili one posle obroka. 26

Istina je da cigarete indirektno uveavaju dosadu jer ine da se oseamo letargino, i umesto da preduzmu neku energinu aktivnost puai se vuku okolo, dosaujui se i ublaavajui tegobe usled pada nivoa nikotina. Ovo je razlog zbog kojeg je tako vano suprotstaviti se propagandi. Kako je injenica da puai imaju obiaj da pue kad im je dosadno, i kako nam je od malih nogu govoreno da puenje ublaava dosadu, ni na pamet nam ne pada da posumnjamo u tu injenicu. Takodje nam je mozak ispiran podatkom da vakanje vakae gume pomae da se opustimo. injenica je da ljudi pod stresom krguu zubima. Sve to vakaa guma ini je to da vam daje logian razlog da krguete zubima. Sledei put posmatrajte nekog dok vae vakau gumu, posmatrajte briljivo i pitajte se da li vam izgleda oputeno ili napeto. Posmatrajte puae koji pue jer im je dosadno. I dalje izgleda da se dosadjuju. Cigareta ne ublaava dosadu. Kao nekadanji pua koji je palio lanano, jednu za drugom, uveravam vas da ne postoji dosadnija aktivnost u ivotu nego paljenje jedne smrdljive cigarete za drugom, dan za danom, godinu za godinom. KONCENTRACIJA Cigareta ne pomae koncentraciji. To je samo jo jedna iluzija. Kad pokuavate da se skoncentriete, automatski pokuavate da izbegnete da vas bilo ta ometa, kao npr. prevelika hladnoa ili toplota. Pua ve pati: onaj mali mosntrum trai svoj fiks. Stoga, kad eli da se skoncentrie, ne mora ni da misli o tome. On automatski pali.Delimino zadovoljavajui glad za nikotinom prianja na posao, i ve zaboravlja i da pui. Cigarete ne pomau koncentraciji. One pomau da se ona uniti, jer nakon kraeg vremena, ak i dok jo uvek pui, javlja se potreba za ublaavanjem tegoba zbog pada nivoa nikotina. Pua poveava dozu koju uzima, i time uveava problem.

Koncentracija je pogodjena i iz drugog razloga. Progresivno zaguenje arterija i vena otrovom izgladnjuje mozak nedostatkom kiseonika. U stvari, vaa koncentracija i inspiracija bie uveliko unapredjeni kad pone obrnuti proces. Ovaj aspekt me spreavao da uspem dok sam koristio metodu snage volje da prestanem. Mogao sam da istrpim nervozu i loe raspoloenje, ali kad mi je zaista trebalo da se usredsredim na neto, morao sam da zapalim cigaretu. Odlino se seam panike koja me obuzela kad sam ustanovio da ne mogu da puim tokom ispita iz raunovodstva. Ve sam bio lanani pua ubeen da ne mogu da se skoncentriem 3 sata bez cigarete. Ali ispite sam poloio, i ne mogu ak ni da se setim da sam razmiljao o puenju u tokom ispita. Gubitak koncentracije od kojih puai pate kad pokuavaju da prestanu da pue, nije ustvari usled fizikog povlaenja nikotina. Kad ste pua, imate mentalne blokade. Kad ih imate, ta radite? Ako ve ne puite, u tom trenutku palite cigaretu. To ne uklanja 27

mentalnu blokadu, i ta je sledee to radite? Radite ono to morate: prionete i udubite se vie, kao to bi i nepua. Kad imate mentalne blokade, nikad ne krivite cigaretu. Puai nikad ne krive cigaretu za kaalj; to je samo privremeni nazeb. Od trenutka kad prestanete da puite, za sve to loe krene u ivotu, kriva je injenica da ste prestali da puite. Sad kad imate mentalnu blokadu, umesto da samo se vie udubite, vi kaete: Kad bih samo mogao da zapalim, reio bih problem. Tad poinjete da preispitujete svoju odluku da ostavite puenje. Ako verujete da je puenje od sutinske pomoi koncentraciji, onda e vam briga oko toga garantovano ometati udubljivanje u rad. Sumnja, a ne fiziki simptomi, uzrokuje problem. Pamtite uvek: puai pate od tegoba zbog povlaenja nikotina, ne nepuai. Kad sam ugasio poslednju cigaretu preko noi sam preao od 100 cigareta dnevno na 0, bez ikakvog gubitka koncentracije. OPUTANJE Veina puaa veruje da im cigareta pomae da se opuste. Istina je da je nikotin hemijski stimulant. Ako izmerite puls a onda popuite dve cigarete za redom, bie uoljivo ubrzanje pulsa. Jedna od omiljenih cigareta veine puaa je ona posle jela. Obrok je vreme kad prestajemo da radimo; sedamo i oputamo se, oslobadjamo se gladi i ei i zadovoljni smo. Meutim, jadni pua ne moe da se relaksira, jer mora da zadovolji drugu glad. Istina je da nikotinski zavisnik ne moe nikad biti potpuno oputen, i vremenom sitauacija postaje sve gora. Najnapetiji ljudi na planeti nisu nepuai, ve 55-ogodinji poslovni izvrioci koji pue jednu za drugom, stalno kalju i pljuckaju, imaju visok krvni pritisak i stalno su nervozni. U ovoj taki cigareta ne uspeva ni delimino da umanji simptome koje je sama stvorila. Mogu da se setim perioda kad sam bio mladi raunovoa i odgajao porodicu. Neko od moje dece bi uradilo neto loe, a ja bih se iznervirao potpuno nesrazmerno uinjenom delu. Stvarno sam verovao da u meni postoji neki zao demon. Sad znam da je postojao, ali da to nije bila neka nedoslednost u mom karakteru, ve mali nikotisnki monstrum koji je stvarao problem. Tokom tog perioda mislio sam da imam sve probleme ovog sveta, ali kad se sad osvrnem pitam se gde je bio sav taj stres. Nad svim ostalim stvarima u ivotu imao sam kontrolu. Jedina stvar koja je mene kontrolisala bila je cigareta. Tuno je da ak ni danas ne mogu da uverim svoju decu da me puenje inilo razdraljivim. Svaki put kad uju da pua pokuava da opravda svoju zavisnost, poruka je: O, one me smiruju. Pomau mi da se opustim. Pre neku godinu odgovorni za usvajanje dece pretili su da e spreiti puae da usvajaju decu. ovek je zvao, razjaren. Rekao je: Vi greite. Ja se seam vremena kad sam bio mali, kad bih imao neto sporno sa majkom da raspravim, ekao bih da zapali cigaretu jer je tada bila oputenija. Zato nije mogao da razgovara sa majkom kad nije puila? Zato su puai tako napeti kad ne pue, ak i nakon obroka u restoranu? Zato su nepuai tada potpuno smireni? Zato puai nisu u stanju da se relaksiraju bez cigarete? Sledei put kad ste u supermarketu i vidite mladu domaicu kako vie na 28

dete, pratite njen odlazak. Videete da je prva stvar koju e uraditi da zapali cigaretu. Setite se kad ste na TV-u gledali recimo, Stiva Dejvisa i Uragan Higinsa. Primeujete razliku? Koji od njih dvojice je oputeniji? Ponite da gledate puae, posebno onda kad im nije dozvoljeno da pue. Primetiete da dre ake blizu usta, ili da lome prste, ili da lupkaju nogom, ili uvru kosu, ili stiskaju vilicu. Puai nisu smireni. Oni su zaboravili kako izgleda biti potpuno oputen. Ovo je jedno od radosti koju ete doiveti kad se oslobodite cigara. Ceo posao oko puenja lii na proces upadanja muve u biljku mesoderku. Za poetak, muva jede nektar. U jednom trenutku, biljka poinje da jede muvu. Zar nije vreme da izadjete iz biljke? CIGARETA U KOMBINACIJI Ne, cigareta u kombinaciji nije ono kad puite dve ili vie istovremeno. Kad se to desi, poinjete da se pitate zato ste i onu prvu zapalili. Ja sam jednom ispekao aku pokuavajui da stavim cigaretu u usta, dok je jedna ve bila tamo. U stvari, to i nije tako glupo kao to vam izgleda. Kao to sam ve rekao, dolazite do take kad cigareta ne moe da ublai tegobe pada nivoa nikotina, i ak i dok puite jo uvek vam neto nedostaje. To je uasna frustracija lananog puaa. Kad vam treba olakanje, vi ste ve zapalili, i zato se teki puai esto okreu alkoholu ili drugim drogama. Ali , sad skreem sa teme. Cigareta u kombinaciji je ona koju puimo u odredjenim prilikama iz dva ili vie uobiajenih razloga zbog kojih inae puimo, kao npr. drutveni dogadjaji, venanja, zabave, obroci u restoranima. Ovo su primeri situacija koje su i stresne i oputajue. Ovo prvo moe izgledati kao kontradikcija, ali nije tako. Svaka forma druenja moe biti stresna, ak i sa naim prijateljima, a istovremeno elite da uivate i da se potpuno opustite. Postoje situacije kad su sva 4 razloga prisutna odjednom na istom mestu. Vonja moe biti jedna od njih. Ako naputate napetu situaciju,kao to je poseta lekaru ili zubaru, sad moete da se opustite. Istovremeno, vonja ukljuuje element stresa. Va ivot je ulog. Morate i da se usredsredite. Moda niste svesni poslednja dva faktora, ali injenica da su oni podsvesni ne znai da nisu prisutni. Ako ste zaglavljeni u saobraajnoj guvi, ili vozite dugim autoputem, moete osetiti i dosadu Drugi klasini primer je kartanje. Ako je igra kao brid i poker, morate da se udubite. Ako gubite vie nego to moete da priutite, onda je stresna. Ako dugo niste dobili dobre karte, onda se dosaujete. I, dok se sve ovo dogaa, vi dokoliite; trebalo bi da se oputate. Tokom kartanja, bez obzira kako blagi simptomi povlaenja nikotina bili, svi puai e lanano puiti, ak i oni koji inae povremeno pale.Pepeljare e se brzo puniti. Iznad glava e biti konstantno prisutan oblak dima. Ako biste kucnuli po ramenu bilo kog puaa i pitali ga da li uiva u tome, rekao bi Mora da se ali. esto posle ovakvih noi, kad se probudimo ujutru sa grlom koje je kao nunika jama, odluimo da prestanemo da puimo.

29

Ove cigarete u kombinaciji su esto posebne, za njih mislimo da e nam najvie nedostajati kad razmatramo prestanak puenja. Mislimo da ivot nikad vie nee biti tako prijatan. U stvari, isti princip je na delu: ove cigarete samo omoguavaju ublaavanje tegoba zbog povlaenja nikotina, i u odredjeno vreme nam je ublaavanje potrebnije nego u neko drugo. Da razjasnimo neto. Nije cigareta posebna, ve prilika. Jednom kad uklonimo potrebu za cigaretom, takve prilike e biti prijatnije, a stresne situacije manje stresne. Ovo e biti detaljnije obraeno u sledeem poglavlju. TA OSTAVLJAM? APSOLUTNO NITA! Ono to nam stoji na putu je strah. Strah da emo buti uskraeni za nae zadovoljstvo ili oslonac. Strah da odredjene prijatne situacije vie nikad nee biti iste. Strah da neemo moi da se suoimo sa stresnim situacijama. Drugim reima, efekat ispiranja mozga je da nas obmane u uverenju kako je slabost u nama ili kako cigareta ima neto to nam treba a samo njoj je svojstveno , i kako e ostati praznina kad prestanemo da puimo. Raistite jednom: CIGARETE NE POPUNJAVAJU PRAZNINU. ONE JE STVARAJU! Ova naa tela su najprefinjeniji objekti na planeti. Bilo da verujete u tvorca, u proces prirodne selekcije ili kombinaciju ovo dvoje, koje god bie ili sistem da je stvorio ova tela, hiljadu puta je delotvorniji od oveka. ovek ne moe da stvori najmanju ivu eliju, ni samo udo vida, reprodukcije, krvnog sistema ili mozga. Da je tvorac ili sistem imao nameru da puimo, bili bismo opremljeni nekim filterom koji bi otrove drao van tela ili nekom vrstom dimnjaka. Naa tela su, u sutini opremljena alarmnim sistemom u vidu kaljanja, vrtoglavice, munine, itd., to mi na nau tetu ignoriemo. Prelepa istina je-nita ne ostavljate. Jednom kad isterate to malo udovite iz vaeg tela i efekte ispiranja mozga iz svog uma, niti ete eleti cigarete, niti e vam biti potrebne. Cigarete ne poboljavaju jelo. One ga kvare. One unitavaju vae ulo mirisa i ukusa. Posmatrajte puae u restoranima dok pue izmedju jela. Ne uivaju oni u obroku; oni ne mogu da doekaju da se obrok zavri, kao da ih ometa u puenju. Mnogi to rade iako znaju da smeta nepuaima. Nisu puai neuviavni ljudi; oni su samo nesreni bez cigarete. Rastrgani su izmeu avola i dubokog plavog mora. Imaju izbor: ili da apstiniraju i budu nesreni jer ne mogu da pue, ili da pue i budu nesreni jer smetaju drugim ljudima, oseajui krivicu i prezirui sebe zbog toga. Gledajte puae na nekom zvaninom dogadjaju kad moraju da ekaju govor. Mnogi glume da im je beika oslabila pa se iskradaju lukavo da bi udahnuli koji dim. Tad vidite puenje u pravom svetlu, kao zavisnost.Puai ne pue zbog uivanja.Oni pue jer su bez toga nesreni.

30

Poto mnogi od nas ponu da pue prilikom drutvenih dogaanja kad smo mladi i stidljivi, doemo do uverenja da ne moemo da uivamo u druenju bez cigarete. Ovo je besmislica. Duvan vam oduzima pouzdanje. Najvei dokaz straha koji cigarete usade je efekat koji imaju na ene. Praktino sve ene veoma vode rauna o svom izgledu. Ne bi ni sanjale da se pojave na nekom drutvenom dogaaju a da ne miriu dobro. Ipak, saznanje da im dah smrdi na ustajalu pepeljaru uopte ih ne spreava da pue . Znam da ih zabrinjava veoma-mnoge mrze smrad sopstvene kose i odee, ali ih to opet ne odvraa.Toliko je strah koji cigarete usauju u puaa. Cigarete ne pomau drutvena okupljanja; one ih unitavaju. Vi morate da drite pie u jednoj ruci a cigaretu u drugoj, pokuavajui da se oslobodite pepela i gomile opuaka, pokuavajui da ne duvate dim u lice sagovornika,pitajui se da li moe da omirie va dah ili da vidi ute mrlje na vaim zubima. Ne samo da nita ne ostavljate, ve imate fantastine dobiti. Kad pua razmilja o prestanku puenja uglavnom se usredsredjuje na novac, zdravlje i socijalnu osudu. Ovo su oigledno vane stvari, ali ja lino verujem da su najvee dobiti psiholoke, i zbog raznih razloga ukljuuju: 1. Povratak hrabrosti i sigurnosti 2. Oslobaanje od robovanja 3. ivot bez uasnih tamnih senki u pozadini uma i bez saznanja da te polovina populacije prezire, i to je najgore od svega, prezir samog sebe. Ne samo da je ivot nepuaa bolji, ve je i beskrajno prijatniji. Ne mislim samo na to da li ete biti zdraviji i bogatiji. Mislim na to da ete biti sreniji i da ete vie uivati u ivotu. Predivne dobiti koje imate kao nepua detaljnije su opisane u sledeim poglavljima. Nekim puaima je teko da shvate koncept praznine i sledea analogija vam moe pomoi. Zamislite da na licu imate labijalni herpes. Kaem vam: Imam odlinu mast za to, probaj je. Vi utrljate mast i herpes momentalno nestaje. Nedelju dana kasnije herpes se vraa. Ima li jo one masti, pitate. Imam, kaem, zadri tubu. Moda ti ponovo zatreba.. Ponovo maete mast, i ponovo, herpes istog momenta nestaje. Svaki put kad se povrati, postaje bolniji i vei nego ranije, a intervali povratka su krai i krai. Najzad herpes pokriva celo lice i uasno boli. Sad se vraa na svakih pola sata. Znate da e mast privremeno da ga ukloni, ali ste zabrinuti. Da li e na kraju da se herpes proiri po celom telu? Da li e intervali potpuno nestati? Odlazite kod lekara. On ne moa da vas izlei. Probate druge stvari, ali nita ne pomae izuzev one masti. Sad ste potpuno zavisni od nje. Nigde ne idete a da se prethodno ne uverite da je tuba masti uz vas. Ako idete u inostranstvo, proveravate da ste spakovali vie tuba za put. Sad, uz sve brige o zdravlju koje imate, ja vam naplaujem 100 funti jednu tubu. Nemate izbora nego da platite. Jednog dana proitate u medicinskoj kolumni da se to ne deava samo vama.; mnogo ljudi pati od istog problema. U stvari, farmaceuti su otkrili da mast ne lei herpes. Sve to mast ini je da povue herpes sa povrine koe. Sama mast podstie njegov rast. 31

Da biste se oslobodili herpesa, morate prestati da koristite mast, a herpes e vremenom sam nestati. Da li biste nastavili sa korienjem ove masti? Da li bi vam bila potrebna snaga volje kako bi prestali da je koristite? Ako niste poverovali lanku, moda bi vam trebalo nekoliko dana prihvatanja, ali jednom kad shvatite da se koa oporavlja, potreba ili elja da koristite mast bi nestala. Da li biste bili nesreni? Naravno da ne. Imali ste uasan problem, koji vam je izgledao nereiv. Sad ste nali reenje. ak i da je potrebno godinu dana da se herpes potpuno povue, svakog dana, kako se situacija poboljava, mislili biste: Zar nije divno? Neu umreti Ovo je magija koja mi se dogodila kad sam ugasio poslednju cigaretu. Jo neto da razjasnim u vezi analogije sa herpesom i lekom. Herpes nije rak plua, ni arterioskleroza, ili emfizema, niti angina, nije ni hronina astma, ni bronhitis, ni srana bolest.Svi su oni dodatak herpesu. Nisu ni hiljade funti koje spalimo, ili ivot sa zadahom i utim zubima, letargija, oteano disanje i kaljanje, godine koje smo proveli guei sebe i elei da nismo, trenuci kad smo bili kanjeni jer nam nije bilo dozvoljeno da puimo. Nije to ni vreme koje smo proveli nosei se sa prezirom drugih, ili jo gore, prezirui sami sebe. Sve je to dodatak herpesu. Herpes je ono to ini da zatvorimo svoj um na sve ove stvari. To je ono panino oseanje elim cigaretu.Nepuai ne pate od ovog oseanja. Najgora stvar od koje patimo je strah, a najvea dobit koju ete imati je oslobaanje od straha. Kao da je velika magla odjednom isparila iz mog uma. Mogao sam da vidim jasno da panina potreba za cigaretom nije bila neka vrsta slabosti u meni, ili neki magini kvalitet cigarete. Ona je bila uzrokovana prvom cigaretom; i svaka sledea, ne da nije ublaavala ovu potrebu, ve je uzrokovala. Istovremeno sam mogao da vidim da su svi sreni puai prolazili kroz isti komar kao i ja. Ne tako straan kao moj, ali svi su koristili lane argumente u pokuaju da opravdaju sopstvenu glupost. TAKO JE DOBRO BITI SLOBODAN! SAMO-NAMETNUTO ROPSTVO Najei razlozi zbog kojih puai pokuavaju da prestanu su zdravlje, novac i osuda okoline.Deo ispiranja mozga ove gadne droge je isto ropstvo. Ljudi su se borili u prolom veku za ukidanje ropstva, a ipak pua provede svoj ivot patei u robovanju koje je sebi nametnuo.On izgleda da je slep za injenicu da, kad mu je dozvoljeno da pui, prieljkuje da je nepua. to se veine popuenih cigareta u ivotu tie, ne samo da u njima ne uivamo, ve nismo ih ni svesni kad ih puimo.Jedino posle apstinencije patimo od iluzije da nam cigareta prija (npr. prva ujutru, jedna posle jela itd.)

32

Cigareta postaje dragocena onda kad apstiniramo ili pokuavamo da smanjimo, ili kad nas drutvo primora (npr. pri poseti crkvama, bolnicama, pozoritima, itd.) Potvreni pua mora da ima na umu da e ovaj trend biti sve gori. Danas je to autobus. Sutra e biti sva javna mesta. Proli su dani kad je pua mogao da ode kod prijatelja ili u kuu stranca i da pitaSmeta li ako zapalim? Danas e jadni pua pri ulasku u kuu prijatelja oajniki traiti pepeljaru i nadati se da e u njoj ugledati opuke.Ako nema pepeljare, uglavnom e probati da izdri, a ako ne moe, molie dozvolu da pui. Odgovor koji e najverovatnije dobiti je: Zapali ako ba mora., ili Vie bismo voleli da ne pali. Miris se dugo zadrava. Siroti pua, koji se ve osea jadno, moe samo da poeli da ga zemlja proguta. Seam se da je tokom mojih puakih dana svaki odlazak u crkvu bio tortura. ak i tokom erkinog venanja kad je trebalo da stojim tamo ponosno, ta sam radio? Mislio sam Pouri s tim da moemo da ve jednom izaemo i zapalimo. Pomoi e vam da posmatrate puae u ovakvim prilikama. Oni se zbijaju zajedno. Nikad nema samo jedne kutije. Dvadeset kutija je raireno i razgovor je uvek isti. elite li da zapalite? Da, ali imam moje Probau jednu vau kasnije. Zatim pale, duboko vuku dim i misle: Zar nismo sreni? Dobili smo nau malu nagradu. Jadni nepuai nemaju nikakvu nagradu. Jadnom nepuau ne treba nagrada.Mi nismo dizajnirani da prolazimo kroz ivot sistematski trujui svoja tela. Patetino je to da pua ni prilikom puenja ne postie oseanje spokoja, sigurnosti i smirenosti koje nepua moe stalno da iskusi. Nepua ne sedi u crkvi besan. On moe da uiva u celom ivotu.

Seam se takoe da sam zimi iao u teretanu i pretvarao se da imam slabu beiku samo kako bih skoknuo napolje i ispuio cigaru. Ne, nije ovde re o etrnaestogodinjem aetu, ve o etrdesetoetvorogodinjem raunovoi. Kako patetino. ak i kad sam se vraao natrag da nastavim sa igrom, nisam uivao. Jedva sam ekao da zavrim, kako bih ponovo mogao da puim, a opet ovo je trebalo da bude moje oputanje i uivanje u omiljenom hobiju. Za mene jedna od najveih radosti koju imam od kad sam nepua je oslobaanje od robovanja, mogunost da uivam potpuno u ivotu, a ne da provodim polovinu udei za cigaretom,a onda, kad zapalim, elei da to nisam uinio. Puai bi trebalo da imaju na umu kad su u kuama nepuaa ili u njihovom drutvu, da nisu kapriciozni nepuai ti koji ih liavaju, ve mali monstrum. UTEDEU X NOVCA SEDMINO

33

Ne mogu da ponovim dovoljan broj puta da je ispiranje mozga ono to nam oteava oslobaanje od puenja, i to vie rasteramo zabluda pre nego to startujemo, lake emo postii svoj cilj. Povremeno uem u raspravu sa ljudima koje zovem potvreni puai. Po mojoj definiciji potvreni pua je neko ko to moe sebi da priuti, ne veruje da puenje teti njegovom zdravlju i ne brine zbog osude okoline (nema mnogo takvih danas). Ako je re o mladom oveku, kaem mu: Ne mogu da verujem da nisi zabrinut zbog novca koji troi. Obino mu oi zaiskre. Da sam napao u vezi njegovog zdravlja ili drutvene osude, osetio bi da nije u prednosti, ali novac-Mogu to da priutim. To je samo x novca sedmino i mislim da vredi. To mi je jedino zadovoljstvo ili porok itd. Ako pui kutiju dnevno, kaem mu: Jo uvek ne mogu da verujem da nisi zabrinut zbog novca. Potroie preko 40.000 funti tokom ivota. ta e da radi s tim novcem? Nee ga ak baciti na vatru ili u vetar. Taj novac e iskoristiti da ruinira sopstveno fiziko zdravlje, da uniti nerve i pouzdanje, da provede ceo ivot u robovanju, sa zadahom i utim zubima. Mora da te to brine? U ovom trenutku, posebno je to sluaj sa mladim puaima, oni prvi put razmotre to kao ivotni troak. Za veinu puaa cena jedne kutije je dovoljno zlo. Povremeno preraunamo koliko smo potroili za sedam dana, i to je alarmantno. Vrlo retko (samo kad razmiljamo o prestanku) procenjujemo koliko potroimo godinje, i to je zastraujue, ali koliko je to u ivotu-nezamislivo je. Meutim, poto je to argument na koji e potvreni pua uvek rei Mogu to sebi da priutim. To je tako malo sedmino i uradi sam sebi nevienu prodaju, ja mu onda kaem: Dau ti ponudu koju ne moe odbiti. Plati mi 1000 funti sad, a ja u te snabdevati besplatnim cigaretama do kraja ivota. Nikad nijedan pua nije pristao na ovu ponudu. Zato? esto bi u ovom delu moje konsultacije pua rekao: uj, ja stvarno nisam zabrinut zbog novca. Ako i vi razmiljate ovako, pitajte se zato niste zabrinuti. Zato u svim drugim aspektima ivota prolazite kroz teke muke da tu i tamo utedite neki dinar, a troite hiljade kako biste se trovali? Odgovor na ovo pitanje je sledei. Svaka druga odluka koju donosite u ivotu rezultat je analitikog procesa vaganja razloga za i protiv i dolaenja do racionalnog odgovora. Odgovor moe biti pogrean, ali e bar biti rezultat racionalne dedukcije. Svaki put kad pua odmeri razloge za i protiv puenja, odgovor je hiljadu puta isti: PRESTANI DA PUI! NAIVINO!Stoga svi puai pue ne zato to su odluili da pue, ve zato to misle da ne mogu da prestanu. Moraju sami sebi da ispiraju mozak. Moraju da dre glave u pesku. udna stvar je da e pua da utvrdi pakt sa drugim puaem, kao npr. Prvi koji zapali, plaa drugom 50 funti, a hiljade funti koje bi utedeli prestankom nemaju efekta na njih. Ovo je zato to jo uvek misle ispranim mozgom puaa.

34

Samo za trenutak oistite oi od praine.Puenje je lanana reakcija, i doivotan lanac. Sad procenite koliko mislite da ete potroiti na puenje do kraja ivota. Suma e varirati kod svake osobe, ali emo za ovu svrhu vebati sa 10.000 funti. Uskoro ete doneti odluku da popuite poslednju cigaretu (ne jo, molim vas-setite se poetnih instrukcija). Sve to treba da uradite kako biste ostali nepua je da ne padnete ponovo u klopku. Odnosno, da ne zapalite prvu cigaretu. Ako to uradite, ta jedna cigareta e vas kotati 10.000. Ako mislite da je ovo trik nain gledanja na problem, onda se jo uvek zavaravate. Samo izraunajte koliko biste do sad sauvali para da niste popuili prvu cigaretu. Ako vam podatak deluje suvoparno, pitajte se kako biste se oseali da vas sutra saeka nagradni ek od 10 000. Igrali biste od radosti! Zato, ponite da igrate! Uskoro ete poeti da dobijate taj bonus, i to je samo jedna od mnogih fenomenalnih dobiti koje treba da primite. Tokom perioda apstinencije moete biti u iskuenju da uzmete samo jednu poslednju cigaretu. Da odolite iskuenju samo se podsetite da e vas ta cigareta kotati 10 000 (ili koliko vi ve procenite). Godinama sam ovo nudio na TV-u i radiu. Jo uvek mislim da je neverovatno da nijedan potvreni pua nije prihvatio moju ponudu. Postoje lanovi mog golf kluba kojima se podsmevam svaki put kad ujem da se ale na poskupljenje duvana. U stvari, bojim se da e me neko uzeti za ozbiljno ukoliko nastavim da ih podstiem suvie. Izgubio bih silan novac. Ako ste u drutvu srenog, nasmejanog puaa koji vam kae koliko uiva, samo mu kaite da znate idiota koji bi ga snabdevao cigaretama besplatno doivotno ukoliko mu date novac od godinu dana puenja. Moda moete da mi naete nekog da prihvati ponudu? ZDRAVLJE Ovo je oblast u kojoj je ispiranje mozga najvee. Puai misle da su svesni rizika po zdravlje. Nisu. ak i u mom sluaju, kad sam oekivao da mi glava eksplodira svakog asa, i iskreno verovao da sam spreman da prihvatim posledice, jo uvek sam sebe zavaravao. Da sam u tim danima uzeo cigaretu iz pakovanja i crveno zvono se odjednom oglasilo, praeno upozorenjem: Dobro, Alane, ova je ta! Sreom po tebe, dobio si upozorenje, i to je to. Do sad ti je uspevalo da se izvue, ali popui li jo jednu, glava e ti eksplodirati-mislite li da bih zapalio cigaretu? Ako imate sumnje u pogledu odgovora na ovo pitanje, samo probajte da etate glavnom ulicom sa gustim saobraajem, stanite na ivinjak zatvorenih oiju i pokuajte 35

da zamislite da imate izbor-ili da prestanete da puite ili da preete zatvorenih oiju preko ulice pre nego to zapalite sledeu cigaretu. Nema sumnje kakav bi odgovor bio. Radio sam ono to svaki pua radi celoga ivota: zatvarao um i drao glavu u pesku, nadajui se da u se jednog dana probuditi i samo vie neu eleti da puim. Puai ne mogu sebi da dozvole da razmiljaju o rizicima po zdravlje. Ukoliko to uine, ak i iluzija o uivanju u navici nestaje. Ovo objanjava zato ok tretman koji koriste mediji za vreme Dana borbe protiv puenja nemaju efekta.Samo nepuai mogu sebe da nateraju da to gledaju. To takoe objanjava zato e puai, dok se priseaju ujka Pere koji je puio 40 na dan i iveo 80 godina, ignorisati hiljade ljudi koji su umrli u najboljim godinama zbog ove otrovne biljke. Oko 6 puta sedmino obavljam (obino sa mlaim puaima) ovakav razgovor: Ja: Zato ne eli da prestane? Pua: Mogu to sebi da priutim. Ja: Zar nisi zabrinut zbog rizika po zdravlje? Pua: Ne. Sutra moe da me pregazi autobus. Ja: Da li bi namerno skoio pod autobus? Pua: Naravno da ne bih. Ja: Da li gleda levo i desno pre nego to pree ulicu? Pua: Naravno da gledam. Tano tako. Pua prilino vodi rauna da ne padne pod autobus, a anse da se to desi su 100 000:1. A opet rizikuje blisku sigurnost da bude obogaljen smrdljivom travom i izgleda potpuno nesvestan rizika. Tolika je mo ispiranja mozga. Seam se jednog poznatog britanskog igraa golfa koji nije hteo da ide na put oko Amerike jer se plaio letenja. A opet, palio je cigarete jednu za drugom oko golf terena. Zar nije udno da, kad bismo znali da postoji i najmanja greka u konstrukciji aviona, ne bismo poleteli, ak iako su rizici stotine hiljada prema jedan da poginemo, a ipak uzimamo cigarete kod kojih je rizik 1:4 i izgleda da smo potpuno nesvesni toga. A ta pua dobija time? APSOLUTNO NITA! Jo jedan uobiajeni mit o puenju je kaalj. Mnogi mladi mi kau da ne brinu za zdravlje, jer ne kalju. Istina je upravo obrnuta. Kaalj je prirodni metod samozatite kojim izbacujemo stranu materiju iz plua.Sam kaalj nije bolest; to je samo simptom. Kad pua kalje to je zato to njegova plua pokuavaju da izbace okidae rakakatran i otrove. Kad ne kalju, katran i otrovi ostaju u pluima i uzrokuju rak. Puai obino izbegavaju fizike vebe i navikavaju se na plitko disanje kako bi izbegli kaljanje. Ja sam verovao da e me stalni puaki kaalj ubiti. Izbacivanjem velikog dela prljavtine iz mojih plua, verovatno mi je spasio ivot. Razmislite malo na ovaj nain. Kad biste imali dobra kola i dozvolili im da trule a da nita ne uradite povodom toga, to bi bilo vrlo glupo, jer bi to ubrzo postala beskorisna gomila re. Meutim, to ne bi bio kraj sveta; to je samo pitanje novca, i uvek biste mogli da kupite nov auto. Vae telo je vozilo koje vas nosi u ivotu. Svi govorimo kako je zdravlje najvee bogatstvo. Koliko istine ima u tome, moe vam potvrditi bolestan milioner. Veina nas moe da se osvrne na neki period bolesti ili povrede kad smo se molili da nam bude bolje. (KAKO BRZO ZABORAVLJAMO). Time to ste pua ne samo 36

to dozvoljavate da ra dopre i ne radite nita povodom toga; vi sistematski unitavate vozilo koje vam treba za prolazak kroz ivot, a dobijate samo jedno. Opametite se. Ne morate to da radite, i zapamtite: TO VAM NIEMU NE SLUI. Samo za trenutak izvadite glavu iz peska i upitajte se, kad biste znali za sigurno da e sledea cigareta biti okida raka u vaem telu, da li biste je popuili. Zaboravite bolest (to je teko zamisliti), zamislite da morate da idete na kliniku i obavite grozne testove, hemoterapiju itd. Sad vie ne planirate ostatak ivota. Planirate svoju smrt. ta e se desiti sa vaom porodicom i ljudima koje volite, vaim planovima i snovima? esto viam ljude kojima se upravo ovo deava. Ni oni nisu mislili da e se njima dogoditi, a najgora stvar nije sama bolest, ve saznanje da su sami doveli do toga. Sve vreme dok smo puai govorimo: Prestau sutra. Pokuajte da zamislite kako se oseaju oni ljudi koji su dotakli dno. Za njih je ispiranje mozga zavreno. Tada naviku vide u pravom svetlu i ostatak ivota provedu razmiljajui: Zato sam sebe zavaravao da mi je puenje potrebno? Kad bih samo mogao da se vratim natrag! Prestanite da se zavaravate. Imate ansu. Puenje je lanana reakcija. Ako popuite sledeu cigaretu, to e voditi sledeoj, i opet sledeoj. To se ve deava vama. Na poetku knjige obeao sam da nee biti ok tretmana. Ako ste ve odluili da prestanete da puite, ovo nije ok tretman za vas. Ako jo uvek sumnjate, preskoite ovaj deo i vratite se na njega kad zavrite knjigu. Statistike su ve pokazale tetnost koju puenje ima na zdravlje puaa. Problem je u tome to pua ne eli da zna za ove podatke dok ne odlui da prestane da pui. ak su i vladina upozorenja o zdravlju gubitak vremena, jer pua zatvara oi pred injenicama i ita upozorenja nepaljivo, da bi odmah zatim zapalio cigaretu. Puai imaju obiaj da o riziku po zdravlje razmiljaju kao o mogunosti pogotka i promaaja, kao da je re o stajanju na minu. Utuvite ovo: to se ve deava. Svaki put kad uzmete dim cigarete udiete okidae raka u svoja plua, a rak je van sumnje najubistvenija bolest kojoj doprinose cigarete. Cigarete takodje snano doprinose oboljenjima srca, arteriosklerozi, angini, trombozi, hroninom bronhitisu i astmi. Dok sam jo puio, nikad nisam uo ni za arteriosklerozu ni za emfizem. Znao sam da oteano disanje, stalno kaljanje, pojaana astma i napadi bronhitisa behu direktan rezultat puenja. Ali, iako sam se oseao nelagodno nije bilo pravog bola i mogao sam da se izborim sa neugodnou. Priznajem da me pomisao o raku plua uasavala, to je verovatno razlog zbog ega sam je iskljuio iz mozga. Neverovatno je kako strah od stranih rizika po zdravlje povezanih sa puenjem biva jednostavno zasenjen strahom od od prestanka. Nije samo da je ovaj drugi strah vei, ve i ako prestanemo danas s puenjem, strah iskusimo odmah, dok je strah od dobijanja raka plua strah budunosti. Zato gledati crnu stranu? Moda se nee desiti. Do tad u ionako prestati da puim. esto mislimo o puenju kao o nadvlaenju konopca.Na jednoj strani strah: to je skupo, nezdravo, prljavo i zarobljavajue. S druge strane su plusevi: to mi je zadovoljstvo, moj prijatelj, moj oslonac. Nikad nam ne padne na pamet da je i sa ove strane strah. Nije da toliko uivamo u njima, ve imamo tendenciju da budemo nesreni bez njih. 37

Pomislite na heroinske zavisnike kad su lieni heroina: kako kroz bedu prolaze. Sad predstavite neopisivu radost kad im je dozvoljeno da ubodu iglu u svoju venu i okonaju tu stranu glad. Pokuajte da zamislite kako bilo ko moe da veruje da dobija zadovoljstvo od zabadanja potkone trcaljke u svoju venu. Ne-heroinski zavisnici ne pate od paninih napada. Heroin ne ublaava ovo oseanje, naprotiv, izaziva ga. Nepua se ne osea nezadovoljno ako mu se ne dozvoljava da popui posle obroka. Samo puai pate od tog oseanja. Nikotin ga ne ublaava, naprotiv, on ga uzrokuje. Strah od raka plua me nije naterao da prestanem, jer sam verovao da je puenje kao etnja po minskom polju. Ako uspete da se izvuete-lepo. Ako niste imali sree, stali ste na minu. Znali ste koji rizik preduzimate i bili ste spremni na njega, ta to ima veze sa bilo im drugim? Kad bi neki nepua ikad pokuao da me uveri u rizike, ja bih koristio tipine taktike izbegavanja koje svi puai usvoje. Mora umreti od neeg. Naravno da mora, ali da li je to logian razlog da namerno sebi skrauje ivot? Kvalitet ivota je vaniji od duine ivota.

Tano tako, ali nije valjda da je kvalitet ivota jednog alkoholiara ili heroinskog zavisnika vei nego nekog ko nije zavisan od heroina ili alkohola?Da li zaista veruje da pua ivi kvalitetnije od nepuaa?Pua je gubitnik na oba polja-ivot mu je krai i jadniji. Moja plua sigurno vie pate od izduvnih gasova nego od puenja ak i da je to istina, da li je to logian razlog da jo vie kanjavate svoja plua? Da li uopte moete zamisliti nekog da je toliko glup da zaista stavi izduvnu cev i namerno ubacuje dim u sopstvena plua? TO JE ONO TO PUAI STVARNO I RADE! Mislite o tome kad sledei put posmatrate jadnog puaa dok duboko uvlai jednu od svojih dragocenih cigareta! Mogu da razumem zato mi lajm i rizik od raka plua nisu pomogli da se oslobodim cigara. Mogao sam da se nosim sa prvom boleu i da zatvorim oi za drugu. Kao to ste ve shvatili, moja metoda se ne sastoji u tome da vas zaplaim toliko da ostavite cigare-ve upravo obrnuto-da vam pokaem koliko e ivot da vam bude prijatniji kad pobegnete iz klopke. Ipak, verujem da je postojao tada nain da vidim ta se deava u mom telu, to bi mi pomoglo da prestanem da puim. Sad ne mislim na one ok tretmane ili na 38

pokazivanje puau boje njegovih plua. Bilo mi je oigledno samo videvi ute zube i prste, da plua ne mogu biti lep prizor. Pod uslovom da nastave da rade, bila su manja neprijatnost od zuba i prstiju-niko nije mogao da ih vidi. Ono na ta mislim je progresivno zakravanje arterija i vena i postepeno izgladnjivanje svakog miia i organa i zamenjivanjem kiseonika i hranljivih materija otrovima i ugljen-monoksidom (ne samo od automobilskih izduvnih gasova, ve i od puenja). Kao veina motorista, ni ja ne volim prljavo ulje ili prljav filter. Da li moete da zamislite da kupite nov Rols-Rojs a da mi nikad ne zamenite ni ulje ni filter. To je ono to mi uistinu radimo sa naim telima kad postanemo puai. Mnogi lekari sad povezuju razne vrste bolesti sa puenjem, ukljuujui dijabetes, rak dojki ili grlia materice. Industrija duvana se detaljno bavila time da medicinska profesija nikad nije dokazala nauno da puenje direktno uzrokuje rak. Statistiki podaci su takvi da im dokaz ni ne treba. Niko nikad nije nauno mi dokazao zato, kad udarim ekiem palac, on boli. Ubrzo imam odgovor. Moram istai da nisam lekar, ali kao sa ekiem i palcem, ubrzo mi je postalo oigledno da su moj stalni kaalj, moja uestala astma i napadi bronhitisa bili direktno povezani s puenjem. Ipak, iskreno verujem da je najvei rizik koji puenje ima po zdravlje postepena i progresivna deterioracija naeg imuno- sistema uzrokovana ovim procesom trovanja. Sve biljke i ivotinje na ovoj planeti su tokom ivota napadnute od strane bakterija, virusa, parazita, itd. Najmonija odbrana koju imamo protiv bolesti je na imunoloki sistem. Svi patimo od infekcija i bolesti tokom ivota. Verujem da svi imamo neki oblik raka tokom ivota. Ipak, ne verujem da je ljudsko telo dizajnirano da bude obolelo, i ukoliko ste mladi i zdravi, va imunoloki sistem e se biriti i pobediti. Kako va imunoloki sistem moe da radi efikasno kad izgladnjujete svaki mii i organ uskraujui im kiseonik i hranljive materije i zamenjujui ih ugljen-monoksidom i otrovima? Puenje ne uzrokuje toliko druge bolesti, vie radi kao SIDA, postepeno unitava va imunoloki sistem. Mnoge tete po moje zdravlje od kojih sam patio godinama, nisam pripisivao puenju, sve dok nisu prole godine kako sam prestao sa puenjem. Dok sam bio zauzet preziranjem onih budala i idiota koji su radije ostajali bez nogu nego ostavljali puenje, nije mi palo na pamet da sam i sam ve patio od arterioskleroze. Moj gotovo uvek sivkast ten pripisivao sam prirodnoj boji ili nedostatku vebanja. Nikad mi nije palo na pamet da je to zaista bilo od zaguenja mojih kapilara. Imao sam proirene vene u tridesetim godinama, koje su udesno nestale kad sam prestao da puim. Dostigao sam fazu oko 5 godina pre nego to sam prestao sa puenjem kad sam svake noi imao udan oseaj u nogama. To nije bio otar bol ili bol kao od igle, samo neka vrsta nemira. Traio sam od Dojs da me svake noi masira. Prola je godina kako sam prestao da puim, kad mi je palo na pamet da mi vie ne treba masaa. Neke dve godine pre prestanka, povremeno bih dobijao strane bolove u grudima, za koje sam se plaio da su rak plua, ali sad mislim da je to bila angina. Nisam imao ni jedan jedini napad od kad sam prestao s puenjem. 39

Kad sam bio dete obilno sam krvario kad bih se posekao. Ovo me plailo. Niko mi nije objasnio da je krvarenje prirodan i bazini proces ozdravljenja i da e krv da se zgrua kad se proces zavri.. Ja sam sumnjao da sam hemofiliar i plaio se da mogu da iskrvarim dok ne umrem. Kasnije u ivotu slabo sam krvario i sa dubokim posekotinama. Braonkasto-crveni mulj bi kapnuo. Boja me brinula. Znao sam da bi krv trebalo da je svetlo crvena i pretpostavljao sam da imam neku vrstu krvne bolesti. Ipak sam bio zadovoljan konzistentnou, to je znailo da vie nemam preobilna krvarenja. Sve dok nisam prestao da puim nisam nauio da puenje zgruava krv i da je braon boja nastala usled nedostatka kiseonika. Bio sam neznalica kad su ovi efekti u pitanju, ali iz ove pozicije sad me ovaj efekat puenja ispunjava najveim uasom. Kad pomislim na moje siroto srce koje je pokuavalo da pumpa mulj po zaguenim krvnim sudovima, dan za danom, bez proputanja ijednog otkucaja, nalazim da je udo da nisam imao srani udar ili log. Ovo me uinilo svesnim, ne samo koliko su nam tela krhka, ve i kako je to snana i genijalna neverovatna maina! Imao sam i starake mrlje na rukama sa 40 godina. Za sluaj da ne znate, to su one braon ili bele fleke koje vrlo stari ljudi imaju na licu i rukama. Pokuao sam da ih ignoriem, pretpostavljajui da su posledica rane senilnosti uzrokovane stilom ivota koji sam vodio. Pet godina nakon to sam prestao da puim pua na Rejnes Park klinici mi je spomenuo da je pri prethodnom prestanku puenja izgubio i mrlje. Ja sam na moje i zaboravio, i na moje zaprepaenje, i one su nestale.

Koliko god mi seanje see, imao sam take koje su mi sevale pred oima kad god bih naglo ustao, posebno ako sam bio u kadi. Oseao bih vrtoglavicu, kao da u se onesvestiti. Nikad ovo nisam povezivao s puenjem. U stvari, bio sam ubeen da je to sasvim normalno i da svi drugi imaju slinu reakciju. Tek pre neku godinu, kad mi je jedan bivi pua rekao da vie nema taj oseaj, palo na pamet da nemam vie ni ja. Moda ete pomisliti da sam neki hipohondar. Verujem da sam bio, dok sam bio pua. Jedno od velikih zala u vezi puenja je da vas zaludi u verovanju da vam nikotin daje snagu, dok vam je u stvari postepeno i nezaustavljivo oduzima. Bio sam okiran kad sam uo od svog oca da ne eli da doivi 50 godina. Nisam tad znao da u imati isti nedostatak joie de vivre. Moda ete zakljuiti da je ovo poglavlje jedno od neophodnih, ili nepotrebnih, tamno i teko. Obeavam vam da je upravo suprotno. Plaio sam se smrti kad sam bio mali. Verovao sam da puenje odagnava strah. Moda je to i radilo. Ako jeste, zamenilo ga je sa neim beskrajno gorim: STRAHOM OD IVOTA! Opet se plaim smrti. To me ne uznemirava. Shvatam da taj strah postoji samo zato to toliko uivam u ivotu. Nemam turobne misli o mom strahu od smrti nita vie nego kad sam bio dete. Isuvie sam zauzet, ivot mi je ispunjen. Pokuau da uivam u svakom dragocenom trenutku! Postojale su jo dve prednosti u vezi zdravlja koje sam uvideo tek kad sam prestao da puim. Jedna od njih je ta da sam imao komare koji su se ponavljali. Sanjao sam da sam progonjen. Mogu samo da pretpostavim da su ovi komari bili rezultat lienosti tela nikotina tokom noi i onog nesigurnog oseanja koje iz toga proizilazi. Sad jedini komar koji povremeno imam je taj da ponovo puim.Ovo je inae uobiajen san bivih 40

puaa. Neki se brinu da to znai da jo uvek nesvesno prieljkuju cigaretu. Ne brinite zbog toga. injenica je da ova nona mora znai da vam je drago da ste bivi pua. Postoji ta zona sumraka iza svakog komara kad se probudite i niste sigurni da li je to bila prava katastrofa, ali zar nije divno kad shvatite da je to bio san? Na klinici, kad govorimo o efektima koje puenje ima na koncentraciju, imam obiaj da kaem: Kom organu u vaem telu je krv najpotrebnija? Tup osmeh na licu klijenta, obino mukarca, bi bio indikator da nisu shvatili poentu. Ipak, bili su apsolutno u pravu. Kako sam i sam stidljivi Englez, ova tema mi je malo uznemirujua, i nemam nameru da ulazim u detaljno opisivanje efekata koje je duvan imao na moj seksualni ivot i uivanje. Ponovo, nisam bio svestan efekata dok nisam prestao sa puenjem. Ipak, ako gledate naune filmove o prirodi, biete svesni da je pravilo br. 1 u prirodi opstanak, a da je drugo pravilo opstanak vrsta ili reprodukcija. Priroda osigurava da se reprodukcija ne desi ukoliko partneri nisu fiziki zdravi i ukoliko ne znaju da osiguraju dom, teritoriju, snabdeju se hranom i nau odgovarajueg partnera.oveku je njegova inteligencija omoguila da donekle ne sledi ova pravila, a ipak za sigurno znam da puenje moe da dovede do impotencije. Takoe mogu da vas uverim da, kad se oseate zdravi i snani, uivaete u seksu vie i ee.

Puai pate i od iluzije da su loe posledice puenja prenaglaene. Sluaj je drugaiji. Nema sumnje da su cigarete ubica br. 1 u drutvu. Problem je to u mnogim sluajevima gde su cigarete izazvale smrt ili bile dodatni faktor, krivica im se u statistikama ni ne pominje. Procenjeno je da 44% kunih poara budu uzrokovani cigarama, a pitam se koliko je saobraajnih udesa uzrokovano cigaretama, tokom onog delia sekunde kad vam pogled skrene s puta da biste upalili. Normalno sam paljiv voza, ali najblie sam bio smrti (osim posledica samog puenja), kad sam pokuao da zavijem cigaru i da vozim, a mrzim i da se setim brojnih trenutaka kad mi je cigara bila iskaljana iz usta dok vozim-izgleda da je uvek zavravala izmeu sedita. Siguran sam da mnogi puai vozai su iskusili situaciju kad su pokuavali da lociraju cigaretu koja gori jednom rukom, dok voze drugom. Efekat ispiranja mozga je takav da imamo tendenciju da razmiljamo kao ovek koji padajui sa stospratne zgrade, u prolazu pored petog, kae Zasad je dobro!.Mislimo da ukoliko smo dovde stigli, jo jedna cigareta nee napraviti razliku. Pokuajte to da sagledate drugaije, navika je kontinuiran doivotni lanac, svaka cigareta stvara potrebu za sledeom. Kad ponete sa ovom navikom, palite fitilj. Problem je to NE ZNATE KOLIKO JE FITILJ DUG.Svaki put kad upalite cigaretu, na korak ste blie eksploziji bombe. KAKO ETE ZNATI DA LI JE TO SLEDEA? ENERGIJA

41

Veina puaa je svesna efekata ovog progresivnog procesa zakravanja i nedostatka kiseonika i hranljivih materija, kao i efekata procesa na njihova plua. Ipak, nisu ba svesni posledica koje duvan ima na energetski nivo. Jedna od karakteristika puake zamke je da su efekti, bilo psihiki, bilo fiziki, tako postupni i neprimetni, da ih nismo ni svesni i smatramo ih normalnim. Efekti su vrlo slinih loim navikama u ishrani. Veliki stomak se pojavljuje tako postupno da nas uopte ne alarmira. Gledamo ljude koji su predebeli i udimo se kako su mogli sebi da dopuste da se dovedu dotle. Ali pretpostavimo da se to deava preko noi. Otili ste u krevet normalne teine, zategnuti, miiavi i bez trunke vika sala na telu. Probudite se tei, debeli, velikog stomaka i oputenih miia. Umesto da se probudite odmorni i puni energije, budite se oseajui se jadno, letargino, jedva otvarate oi. Obuzela bi vas panika, udili biste se kakva vas je to strana bolest savladala preko noi. A opet, bolest je ista. injenica da vam je trebalo 20 godina da dospete u to stanje je nebitna. Tako je i sa puenjem. Kad bih mogao odmah da vas prebacim u telo i um i tako vam dam poreenje kako ete se oseati samo za tri godine ako prestanete da puite, to je sve to bi mi trebalo da vas uverim da prestanete. Mislili biste: Da li bih se stvarno oseao

ovako dobro?Ili ono na ta se ova misao zapravo odnosi: Zar sam stvarno tako nisko bio pao? Istiem da ne mislim samo da ete se oseati zdravije i imati vie energije, ve ete biti sigurniji i oputeniji, i bolje ete se koncentrisati. Kao tinejder, mogu da se setim kako sam jurio okolo samo radi jurnjave, iz istog zadovoljstva. Tokom 30 puakih godina stalno sam bio umoran i letargian. Borio sam se da se probudim u 9 sati ujutru.Posle veere legao bih na divan da gledam TV i zaspao bih posle 5 minuta. Poto je moj otac bio isti, mislio sam da je ovo ponaanje normalno. Verovao sam da je energija ekskluzivnost koju imaju samo deca i tinejderi, a da pozne godine poinju u ranim dvadesetim. Ubrzo poto sam ugasio poslednju cigaretu, bio sam izbavljen od greva i kaljanja, a nisam vie patio ni od astme i napada bronhitisa.Meutim, desilo se i neto zaista izuzetno. Poeo sam da se budim u 7 sati odmoran i pun energije, sa eljom da vebam, plivam i trim. U 48. godini nisam mogao da trim ni koraka, ni da plivam. Moje sportske aktivnosti su bile ograniene na tako dinamine aktivnosti kao to su kuglanje, koje se smatra sportom za starce, i golf, za koji sam koristio motorizovani bagi. Sad, sa 64 godine trim 2-3 milje dnevno, vebam oko pola sata i preplivam 20 puta bazen. Fantastino je imati energiju, a kad se oseate fiziki i mentalno jako, divno je biti iv. Problem je u tome to, kad prestanete s puenjem, i povratak vaeg fizikog i mentalnog zdravlja je postepen.Istina je da nita nije tako brzo kao uspon iz tesnaca, i ako prolazite kroz traumu metode koja se zasniva na snazi volje, svaka zdravstvena ili finansijska dobit bie izbrisana depresijom kroz koju prolazite.

42

Naalost, ne mogu odmah da vas prenesem u stanje vaeg uma i tela za 3 nedelje od prestanka puenja. Ali vi moete! Vi instinktivno znate da je ono to vam govorim tano. Sve to vam je potrebno je da UPOTREBITE SVOJU MATU! OPUTA ME I DAJE MI SIGURNOST Ovo je najvea prevara kad je re o puenju. Najvea dobrobit od prestanka puenja je upravo prekidanje ropstva, i sloboda od stalne nesigurnosti od koje pate puai. Puaima je teko da poveruju da cigareta u stvari uzrokuje oseanje nesigurnosti koje imate kad kasno nou ostajete bez cigareta. Nepuai ne pate od ovog oseanja. Duvan ga uzrokuje. Postao sam svestan mnogih prednosti oslobaanja od duvana mesecima kasnije, to je bilo rezultat mojih konsultacija sa drugim puaima. Tokom 25 godina odbijao sam da idem na sistematski pregled. Ukoliko sam hteo ivotno osiguranje, insistirao sam da bude bez pregleda, i plaao vee premije zbog toga. Mrzeo sam da poseujem bolnice, lekare i zubare. Nisam mogao da se suoim sa starenjem, penzijom itd. Nita od ovih stvari nisam pripisivao mojoj navici puenja, ali kad sam je se oslobodio, bilo je kao da sam se probudio iz loeg sna.Sad se radujem svakom novom danu. Naravno, loe stvari mi se ponekad dese, i ja sam podloan normalnom stresu i obavezama, ali je divno imati pouzdanja i izlaziti na kraj sa izazovima, a izvanredno zdravlje, energija i sigurnost ine i dobra vremena jo boljim. TE ZLOKOBNE CRNE SENKE Druga velika radost po prestanku puenja je da ste osloboeni onih zlokobnih crnih senki u pozadini uma. Svi puai znaju da su prevareni i zatvaraju svoje umove na loe efekte puenja. Tokom veeg dela ivota puenje je automatsko, ali crne senke su uvek prisutne u naim podsvesnim umovima, odmah ispod povrine. Ima vie divnih prednosti koje dobijate prestankom puenja. Nekih sam bio svestan tokom mog puakog ivota, kao to su zdravstveni rizici, troenje novca i injenice da je puenje odraz iste gluposti.Ipak moj strah od prestanka je bio toliki, toliko sam bio opsednut pruanjem otpora prema svim pokuajim dobrih ljudi i bilo koga ko bi pokuao da me nagovori da prekinem s puenjem, da je sva moja energija i mata bila usmerena na nalaenje bilo kakvog izgovora koji bi mi omoguio da nastavim da puim. Zaudo, najgenijalnije ideje su mi dolazile kad sam pokuavao da prestanem. Naravno da su te ideje bile inspirisane strahom i nezadovoljstvom koje sam iskusio kad bih pokuao da prestanem korienjem snage volje. Nikako nisam mogao da blokiram mozak za zdravstvene i finansijske efekte.Ali sad kad sam slobodan, udim se koliko sam uspeno zatvarao oi od mnogo znaajnijih dobiti koje sam sticao ostavljanjem duvana. Ve sam pominjao isto robovanje-provoenje polovine ivota tokom koje nam 43

je dozvoljeno da puimo, kad to radimo automatski i elimo da nismo nikad ni poinjali, i druge polovine ivota kad se oseamo nesreno i uskraeno jer nam drutvo brani puenje. U prethodnom poglavlju pomenuo sam radost zbog ponovnog zadobijanja energije. Ali za mene, najvea radost koju sam dobio slobodom nije u zdravlju, novcu, energiji ili oslobaanju od robovanja, ve u uklanjanju tih mranih kobnih senki, uklanjanju oseanja prezrenja i stalnog pravdanja nepuaima, i najvie od svega, uveanju samopotovanja. Veina puaa nije slabe volje, beskimena, kao to drutvo i oni sami esto veruju. U svakom drugom aspektu mog ivota imao sam kontrolu. Mrzeo sam sebe zbog zavisnosti od smrdljive trave za koju sam znao da mi unitava ivot. Ne mogu vam opisati zadovoljstvo koje imam to sam se oslobodio tih groznih senki, zavisnosti i samo-prezira. Ne mogu vam opisati kako je lepo biti u stanju pogledati druge puae, bilo da su mladi, stari, povremeni ili teki, bez oseanja zavisti, ve sa saaljenjem za njih i poletom jer vie nisi rob podmukle biljke. Ova poslednja dva poglavlja bavila su se znaajnim prednostima nepuaa. Oseam da je neophodno dati balansirani raun, te je stoga sledee poglavlje posveeno prednostima puaa. PREDNOSTI PUAA METODA PRESTANKA POMOU SNAGE VOLJE U naem drutvu je prihvaena injenica da je vrlo teko prestati s puenjem. ak i knjige koje vas savetuju kako da prestanete poinju tako to govore kako je to teko. Istina je da je prestati s puenjem smeno lako. Da, razumem vae dovoenje u sumnju ove izjave, ali samo je razmotrite. Ako je va cilj da pretrite milju za manje od 4 minuta, to je teko. Moda e vam trebati godine upornih treninga, a moda ni tad neete biti sposobni da to izvedete. (Vei deo naeg postignua lei u glavi. Zar nije udno kako je izgledalo teko dok Banister nije u tome uspeo, a danas je to obina stvar?) Ipak, da bi prestali s puenjem sve to treba da uradite je da vie ne puite. Niko vas ne tera da puite (osim sami sebe) i, za razliku od jela ili pia, cigare vam nisu potrebne za opstanak. Zato, ako elite da prestanete, zato bi to bilo teko? U stvari, i nije. Sami puai ine prestanak tekim, jer koriste snagu volje. Kao metodu upotrebe snage volje definiem svaku metodu koja ini da pua misli da neto rtvuje. Hajde da razmotrimo upotrebu snage volje. Mi ne odluujemo da postanemo puai. Mi samo eksperimentiemo sa prvim cigaretama i zbog toga to su odvratnog ukusa ubeeni smo da moemo da prestanemo kad god poelimo. Uglavnom, puimo te prve cigarete samo kad elimo, a to je obino u drutvu drugih puaa. Pre nego to shvatimo, ne samo da kupujemo cigarete i puimo kad hoemo, ve puimo svaki dan. Puenje je postalo deo naeg ivota. Vodimo rauna da uvek nosimo cigarete sa sobom. Verujemo da su drutvena dogaanja i obroci poboljani njima i da nam pomau da se oslobodimo stresa. Ne pada nam na pamet da ista cigareta iz istog pakovanja ima isti ukus posle jela, kao i ujutru kad ustanemo. U stvari, 44

puenje niti poboljava obroke i socijalne dogaaje, niti umanjuje stres, samo puai veruju da ne mogu da uivaju u jelu ili da izau na kraj sa stresom bez cigarete. Obino nam treba dosta vremena dok ne shvatimo da smo se upecali jer patimo od iluzije da puai pue jer uivaju u cigareti, a ne zato to moraju da pue. Dok mi u njima ne uivamo (nikad ni ne uivamo), patimo od iluzije da moemo da prestanemo kad god poelimo. Obino shvatimo da problem postoji tek kad probamo da prestanemo s puenjem. Prvi pokuaji obino nisu u ranim danima i esto su povezani sa nedostatkom novca (momak sretne devojku i tede za svoj dom, i ne ele da novac bacaju na cigarete) ili zdravlje (mladi je jo uvek sportski aktivan i otkriva da nema vie dobar kapacitet plua).Koji god da je razlog, pua uvek eka stresnu situaciju, bilo da je re o novcu ili zdravlju. im prestane, mali monstrum trai da se nahrani. Pua tad eli cigaretu, a kako ne moe da je ima, to ga ini jo uznemirenijim. Ono to obino uzima da ublai stres sad nije dostupno, pa pati od trostrukog udara. Najverovatniji ishod posle perioda torture je kompromis Smanjiu cigare ili Izabrao sam pogreno vreme ili Saekau da stres ode iz mog ivota.Meutim, kad stresa vie nema, nema potrebe ni da prestaje i ne odluuje da to uradi, sve do sledeeg stresnog perioda. Naravno, vreme nikad nije pravo, jer veini ljudi ivot ne postaje manje stresan vremenom, ve upravo obrnuto. Naputamo zatitu roditeljskog doma i ulazimo u svet tako to stvaramo sopstveni dom, uzimamo hipoteke, dobijamo decu, odgovornije poslove itd. Naravno, puaev ivot ne moe nikad da postane manje stresan jer cigareta uzrokuje stres. Kako koliina unetog nikotina raste, pua je uznemireniji i vea je iluzija koju ima o svojoj zavisnosti. U stvari, iluzija je uopte da je ivot stresniji, ve samo puenje ili slian oslonac daju takvu iluziju. O ovome e biti detaljnije diskutovano u poglavlju 28. Posle prvih poetnih neuspeha pua se obino osloni na mogunost da e se jednog dana probuditi i da jednostavno vie nee poeleti da pui. Ova nada je obino potkrepljena priama bivih puaa (npr. Imao sam nazeb i posle toga vie nisam eleo da puim) Ne zavaravajte se. Proverio sam sve ove glasine, i nikad nisu tako jednostavne kao to izgledaju. Obino se pua ve pripremao da prestane, a nazeb je samo iskoristio kao odskonu dasku. Ja sam ekao 33 godine da se probudim sa eljom da nikad vie ne puim. Kad god sam imao bolove u grudima prieljkivao sam da prestanu jer su me ometali u puenju. Mnogo ee u sluaju ljudi koji prestanu tek tako, neki blizak roak je nedavno pre toga umro zbog bolesti povezane sa cigarama, ili su oni sami sebe zaplaili. Mnogo je lake rei: Samo sam odluio da prestanam. Takav sam ti ja ovek. Prestanite da se zavaravate! To se nee desiti ukoliko vi ne uinite da se desi! Hajde da razmotrimo detaljnije zato metoda primene snage volje je tako teka. Veina nas usvaja pristup glava u pesku ili prestau sutra.

45

Ponekad e neto biti okida naem pokuaju da prestanemo. To moe biti briga za zdravlje, novac, drutvenu osudu ili moemo proi kroz teak napad guenja i shvatiti da zaista ne uivamo. Koji god razlog bio, vadimo glave iz peska i poinjemo da vagamo razloge za i protiv puenja. Tad otkrijemo ono to smo celog ivota znali-na racionalnom planu, zakljuak je tuce puta ponovo PRESTANI DA PUI. Ako ste ikad seli i bodovali sve prednosti puenja od 1 do 10 i isto to uinili sa prednostima oslobaanja od cigareta, totalni zbir prednosti nepuenja bi sigurno nadjaao nedostatke nepuenja. Meutim, iako puai znaju da e im biti bolje kao nepuaima, veruju da ine rtvu. Iako je to iluzija, to je vrlo mona iluzija. Pua ne zna zato, ali veruje da cigareta deluje kao pomo tokom dobrih i loih dana.

Pre nego to pokua da prestane, njemu je drutvo ve ispralo mozak, a ovo ispiranje on je pojaao sopstvenom zavisnou. Ovome se mora dodati jo jae ispiranje mozga idejom kako je teko prestati. uo je prie od puaa koji su pre vie meseci prestali s puenjem i jo uvek oajniki ude za cigaretom. Zatim, tu su i oni oajni koji su prestali i provode ostatak ivota tugujui kako bi voleli cigaretu. uo je o puaima koji nisu puili godinama, vodili srean ivot, a onda zapalili jednu i ponovo se upecali. Verovatno e i on uzeti jednu cigaretu i opet se navui. Verovatno zna vie puaa u uznapredovanim fazama bolesti koji vidno unitavaju sebe i oigledno ne uivaju u cigareti-a opet i dalje pue. I kao dodatak prii, i sam je verovatno iskusio neto od ovoga. I tako, umesto da pone tako to kae: Super! Jel' si uo novosti? Ne moram vie da puim, on poinje tako to se osea mrano i nezadovoljno, kao da pokuava da se popenje na Everest, i vrsto veruje da kad jednom mali monstrum ubaci udicu u vas, upecani ste doivotno. Mnogi puai ak ponu pokuaj izvinjavajui se svojim prijateljima i roacima: uj, pokuavam da ostavim puenje. Verovatno u biti razdraljiv narednih nekoliko nedelja. Pokuaj da me podnese Veina pokuaja je osuena na neuspeh pre poetka. Pretpostavimo da pua preivi nekoliko dana bez cigarete. lajm ubrzano nestaje iz njegovih plua. Nije kupio cigarete i ve ima vie para u depu. Tako razlozi zbog kojih je prestao da pui ubrzano nestaju iz njegove glave.To vam je kao kad vidite saobraajku dok vozite. Neko vreme vas uspori, ali prvog sledeeg puta kad kasnite na sastanak, ve je zaboravljate i vaa noga pritiska gas. Na drugoj strani konopca u igri nadvlaenja je onaj mali mostrum u stomaku koji trai svoj fiks. Nema fizikog bola; da ste imali isto tako jako oseanje zbog nazeba, ne biste prestali da radite i ne biste bili depresivni. Sve to pua zna je da eli cigaretu. Zato mu je ona vana, ne zna ba ni on sam. Tad malo udovite u stomaku startuje veliko udovite u njegovom mozgu, i sad ve osoba koja je do pre dva dana izlistavala razloge da prestane oajniki trai bilo kakav izgovor da pone ponovo. Sad govori stvari kao to su ove: 46

1. 2. 3.

ivot je suvie kratak. Bomba bi mogla da eksplodira. Mogao bih da podletim pod autobus sutra. Prekasno sam ostavio duvan. Danas za svata govore da izaziva rak. Izabrao sam pogreno vreme. Trebalo je da ekam do Uskrsa/ posle odmora/ posle ovog stresnog dogaaja u mom ivotu. Ne mogu da se skoncentriem. Postajem razdraljiv i loe raspoloen. Ne mogu da obavim posao kako treba. Porodica i prijatelji me nee voleti. Treba da se suoim s tim, za ime Boga, za svaije dobro najbolje e biti da opet propuim. Ja sam osvedoeni pua i nema anse da u ikad biti srean bez cigarete (Ovaj izgovor sam koristio 33 godine).

4. U ovoj fazi pua obino popusti. Pali cigaretu i ludilo raste. S jedne strane tu je veliko olakanje utoljavanja gladi, kad mali monstrum napokon dobije svoj fiks. S druge strane, ako je dovoljno dugo istrajao, cigareta ima odvratan ukus i pua ne moe da razume zato opet pui. Zato pua misli da mu je volja slaba. U stvari, nije to u pitanju.; sve to je uradio je to da je promenio miljenje i doneo savreno racionalnu odluku u svetlu poslednjih informacija. Kakv korist od zdravlja ako ste nesreni?ta e vam novac ako ste nesreni? Ne treba vam. Bolje da imate krai i prijatniji, nego bedan dugaak ivot. Sreom, ovo je netano, istina je upravo suprotna. ivot nepuaa je beskrajno prijatniji, ali me iluzija zadravala da puim 33 godine, i moram priznati, da je to bila istina, jo uvek bih puio (ispravka-ne bih sad bio meu ivima). Nezadovoljstvo kroz koje pua prolazi nema nita sa tegobama zbog pada nikotina. Istina, to je okida, ali prava agonija je u glavi i uzrokovana je sumnjom i nesigurnou. Poto pua prestaje s puenjem verujui da neto rtvuje, osea se uskraeno-ovo je vid stresa. Svaki put kad mozak kae: Uzmi cigaretu, to je vreme stresa. Stoga, im prestane, on eli cigaretu. Ali sad ne moe da zapali, jer je prestao da pui. To ga ini jo depresivnijim, a depresija je nov okida. Druga stvar koja toliko oteava je ekanje da se neto desi. Ako vam je cilj da proete vozaki ispit, im ga poloite, vi znate da ste postigli cilj. Kad koristite metodu prestanka snagom volje, vi kaete: Ako mogu dovoljno dugo da budem bez cigarete, potreba za puenjem e na kraju nestati. Kako da znate da ste to postigli? Odgovor je da nikad ne znate jer ekate da se neto desi a nita se ne deava. Prestali ste kad ste popuili poslednju cigaretu, i sve to sad radite je da ekate da vidite koliko e vremena proi pre nego to se predate. Kao to rekoh, agonija kroz koju pua prolazi je mentalna, uzrokovana nesigurnou. Mada nema fizikog bola, ipak ima moan efekat. Daleko od toga da je zaboravio puenje, njegov mozak je opsednut tim. Mogu da prou dani ili ak nedelje depresivnosti. Njegov um je opsednut sumnjama i strahovima. Koliko dugo e elja trajati? Da li u ikad biti ponovo srean? Da li u ikad eleti da ustanem ujutru? Da li u ikad ponovo uivati u jelu? 47

Kako u se uopte ubudue nositi sa stresom? Da li u ikad ponovo uivati u drutvenim dogaanjima? Pua eka da se stvari poprave, ali naravno dok jo uvek tuguje, cigareta postaje jo dragocenija. U stvari, neto se deava, ali pua nije svestan toga. Ako moe da preivi da 3 nedelje uopte ne udahne nikotin, fizika potreba za nikotinom nestaje. Ipak, kao to sam rekao, tegobe zbog povlaenja nikotina su tako blage da ih pua nije ni svestan.Ali posle otprilike 3 sedmice mnogi puai oseaju da su ga utnuli. Tad zapale cigaretu samo da bi to sebi i dokazali, i ona uradi svoje. Ima odvratan ukus, ali je bivi pua sad snabdeo telo nikotinom, i im ugasi cigaretu, nikotin poinje da naputa telo. Sad u pozadini svesti jedan glasi govori:eli jo jednu. U stvari, on je utnuo nikotin, ali je opet samog sebe upecao. Pua obino nee odmah upaliti drugu cigaretu. On misli: Ne elim da se opet upecam. Stoga dozvoljava da proe siguran period. To mogu biti sati, dani, ak i nedelje. Bivi pua ak moe sad da kae: Pa, nisam se upecao, pa sad slobodno mogu da uzmem jo jednu. Pao je u istu zamku kao prvi put. Puai koji uspeju metodom snage volje obino smatraju prekidanje tekim i dugim, jer je ispiranje mozga glavni problem, i dugo poto je fizika zavisnost nestala pua tuguje za cigaretama. Najzad, ako uspe da opstane dovoljno dugo, shvata da se nee predati. Prestane da tuguje i prihvata da se ivot nastavlja i da je prijatan bez cigarete. Mnogi puai uspevaju sa ovom metodom, ali je ona teka i muna, i vie je neuspeha nego uspeha. ak i oni koji uspevaju ostatak ivota provode u ranjivom stanju. Oni su ostali sa ispranim mozgom u izvesnoj meri i veruju da cigareta moe tokom loih i dobrih vremena biti od pomoi. (Veina nepuaa takoe pati od ove iluzije. I oni su podvrgnuti ispiranju mozga, ali, ili otkriju da ne mogu da naue da uivaju u cigareti, ili ne ele lou stranu koja ide uz to. ) Ovo objanjava zato mnogi puai koji su prestali da pue, posle dugog perioda apstinencije poinju ponovo. Mnogi bivi puai povremeno zapale cigaretu ili cigaru, bilo kao aavanje sebe ili da bi sebe uverili kako je duvan odvratan. im se uvere, nikotin opada i glasi iz pozadine kae: eli jo jednu. Ako zapale jo jednu, i dalje ima odvratan ukus, pa kau: Divno! Dok ne uivam, neu se upecati. Posle Uskrsa/odmora/ ove traume, prestau. Prekasno. Ve su ulovljeni. Zamka u koju su i prvi put upali ponovo je uzela svoju rtvu. Kao to stalno ponavljam, uivanje ne ulazi u sastavni deo puenja. Nikad nije to ni bilo! Kad bi puili zato to uivamo, niko ne bi nikad puio vie od jedne cigarete. Mi pretpostavljamo da uivamo samo zato to ne moemo da poverujemo da smo toliko glupi da puimo a da ne uivamo u tome.To je razlog zato je vei deo naeg puenja nesvesan.Ukoliko bismo se podsetili posledica svaki put kad bi zapalili, i rekli sebi :Ovo e me za ivota kotati 50 000 funti, a ova cigareta moe upravo biti okida raka, ak bi i iluzija uivanja nestala. Kad pokuamo da zatvorimo um za rune misli, oseamo se glupo. Kad bi morali da se suoimo s tim, bilo bi nepodnoljivo!Ako posmatrate puae, posebno prilikom drutvenih dogaanja, videete da su sreni samo kad nisu svesni da pue. im postanu svesni toga, postaje im neugodno i poinju da se 48

pravdaju. Puimo da nahranimo malo udivite...i im ste isterali malog monstruma iz svog tela i velikog iz svoje glave, neete imati ni potrebu ni elju da puite. UVAJTE SE SMANJENJA BROJA CIGARETA Mnogi puai pribegavaju smanjenju broja cigareta bilo kao korak ka prestanku ili kao pokuaju kontrole malog monstruma, a i mnogi lekari preporuuju smanjenje kao pomo. Oigledno, to manje puite, bolje za vas, ali, kao korak ka prestanku, smanjivanje broja cigareta je fatalno. Nai pokuaji da smanjimo su upravo ti koji nas dre u klopci celog ivota.

Obino smanjenje popuenih cigareta prati neuspean pokuaj prestanka. Nakon nekoliko sati ili dana apstinencije pua kae sebi neto kao: Ne mogu da se suoim sa injenicom da budem bez cigarete, i zato u od sad da puim samo one specijalne ili da smanjim na 10 dnevno.Ako uspem da se naviknem da puim samo 10 na dan, onda mogu da se zadrim na tome, ili da jo smanjim. Neke uasne stvari se sad dogaaju: 1. On ivi u najgorem od svih svetova. I dalje je zavisan od nikotina i odrava monstruma u ivotu, ne samo u svom telu, ve i u glavi. 2. Jedva eka sledeu cigaretu. 3. Pre nego to je smanjio, palio bi svaki put kad poeli cigaretu, i na taj nain delimino umanjivao tegobe nastale usled povlaenja nikotina. Sad, kao dodatak uobiajenom stresu i ivotnim izazovima, on u stvari uzrokuje sebi i patnju usled pada nivoa nikotina. Tako sebi uzrokuje neraspoloenje i nervozu. 4. Dok je sebi udovoljavao, nije ni uivao u veini cigareta i nije bio ni svestan svake koju popui. To je bila automatska radnja. Jedine cigarete za koje je zamiljao da uiva u njima su bile one koje je uzimao posle perioda apstinencije (npr. prva jutarnja, zatim ona posle jela, itd.) 5. Sad kad eka taj posebni as za svaku cigaretu, on uiva u svakoj od njih. to due eka, svaka mu cigareta izgleda dragocenija jer izgleda da uivanje u cigareti nije do same cigarete, ve do zavretka uznemirenosti uzrokovane udnjom, bilo da je re o blagoj fizikoj potrebi za nikotinom ili mentalnom tugovankom. to due patite, svaka cigareta deluje prijatnije. Glavni problem sa prestankom ne lei u hemijskoj adikciji. To je lako. Puai provedu no bez cigarete; udnja ih ne budi. Mnogi puai ak napuste spavau sobu, pa tek zapale. Neki ak ekaju i da odu na posao. Oni e biti 10 sati bez cigarete, i to ih nee uznemiriti. Da su proveli 10 sati u toku dana bez cigarete, upali bi kosu. Mnogi puai e kupiti nova kola i uzdravati se od puenja u njima. Posetie supermarkete, pozorita, lekare, bolnice, zubare, bez imalo nelagodnosti. Mnogi puai apstiniraju u drutvu nepuaa. ak i u metrou nije bilo glasova pobune. Puai su 49

gotovo zadovoljni kad im neko kae da ne mogu da pue. U stvari, oni dobijaju potajno zadovoljstvo zbog dueg perioda uzdravanja. To im daje nadu da moda jednog dana nee vie eleti cigaretu. Pravi problem u prestanku je predrasuda, iluzija da je cigareta neka vrsta oslonca ili nagrade i da ivot nikad nee vie biti isti bez nje. Daleko od toga da vas vodi ka prestanku puenja, smanjenje cigareta vas ostavlja nesigurnima i nezadovoljnim i uverava vas da je najvrednija stvar na svetu sledea cigareta, i da nema anse da ikad budete sreni u ivotu bez nje.

Nema nita tako patetino kao pua koji pokuava da smanji broj popuenih cigareta.On pati od iluzije da e manje eleti da pui, ako pui manje. U stvari, istina je potpuno drugaija. to manje pui, due e patiti od tegoba zbog pada nivoa nikotina; to vie uiva u cigareti, one postaju neukusnije. Ali, to ga nee zaustaviti u puenju. Ukus s tim nikad nije imao veze. Kad bi pua puio samo zato to uiva u ukusu, niko ne bi puio vie od jedne cigarete. Smatrate da je teko poverovati u to? Dobro, hajde da dublje to razmotrimo. Koja cigareta ima najgori ukus? Tano tako, prva jutarnja! Da li zaista verujete sad da puite jer uivate u ukusu i mirisu, ili mislite da je racionalnije objanjenje da ublaavate tegobe zbog devetoasovne apstinencije? Od sutinskog je znaaja da uklonimo sve iluzije o puenju pre nego to ugasite poslednju cigaretu. Ukoliko niste uklonili iluziju da uivate odreen ukus koji cigareta ima, pre nego to ugasite poslednju, nema naina da to sebi kasnije dokaete a da se opet ne upecate. Stoga, ako ve ne puite u ovom trenutku, zapalite sad. Udahnite est puta tog slavnog duvana duboko, punim pluima i pitajte se ta ima divno u tom ukusu. Moda verujete da odreene cigarete imaju dobar ukus, kao npr. ona posle jela. Ako je tako, zato puite ostale? Zato to vam je ulo u naviku da to radite? Ali zato bi bilo ko navikao da pui cigarete koje smatra neukusnim? I zato bi ista cigareta izvaena iz istog pakovanja imala drugaiji ukus posle jela nego posle spavanja? Hrana nema drugaiji ukus posle cigarete, zato bi cigareta imala drugaiji ukus posle hrane? Nemojte se samo oslanjati na mene, proverite, popuite cigaretu s punom sveu posle jela da biste videli da nema drugaiji ukus. Razlog zbog kojeg puai veruju da cigareta ima bolji ukus posle jela ili u drutvu, uz alkohol, je taj to su to prilike kad su i puai i nepuai zadovoljni, ali nikotinski zavisnik ne moe biti potpuno zadovoljan dok je malo nikotinsko udovite nezadovoljeno. Nije stvar u tome da puai toliko uivaju u ukusu duvana nakon jela,napokon, ne jedemo duvan, kakve veze ima ukus sa tim? Stvar je samo u tome da su nezadovoljni ako im nije dozvoljeno da ublae simptome pada nikotina u tim prilikama. Tako je razlika izmeu puenja i nepuenja razlika u biti srean i nesrean. Zato izgleda kao da cigareta ima bolji ukus. S obzirom na to, puai kojima je paljenje cigarete prva stvar koju ujutru urade su nesreni bilo da pue ili ne. Smanjenje cigareta ne samo da ne pomae, ve je i najgora vrsta torture. Ne pomae jer se od poetka pua nada da e se navikavanjem da pui manje i manje, umanjiti i svoju elju da pui cigaretu. Puenje nije navika. To je zavisnost, a priroda svake zavisnosti je da eli sve vie i vie, a ne sve manje. Zato, kako bi smanjio broj cigareta, pua mora da trenira snagu volje do kraja ivota. 50

Glavni problem kod prestanka puenja nije hemijska zavisnost. S tim je lako izboriti se. Problem je u zabludi da vam cigarete pruaju neku vrstu zadovoljstva. Ova zabluda je rezultat ispiranja mozga koje nam je uraeno jo i pre nego to smo popuili, a onda biva pojaano stvarnom zavisnou. Sve to se smanjenjem cigareta postie je uvrivanje u zabludi do te mere da puenje potpuno poinje da dominira puaevim ivotom, i ubedio ga da je najvrednija stvar na svetu sledea cigareta.

Kao to rekoh, smanjenje cigareta ne deluje jer morate da vebate volju i disciplinu doivotno.Ako niste imali dovoljno volje da prestanete da puite, onda sigurno nemate ni dovoljno snage da smanjite. Prestanak je mnogo laki i bezbolniji. uo sam za bukvalno stotine sluajeva neuspeha kad je smanjenje broja cigareta popuenih u toku dana u pitanju. Ono malo sluajeva za koje sam uo da su uspeli, postigli su cilj posle relativno kratkog perioda smanjenja, praenog naglim prekidom.Puai su zaista uspeli da prestanu da pue uprkos, a ne zahvaljujui smanjenju. Sve to je smanjenje uinilo je da je produilo agoniju. Neuspean pokuaj da smanji puenje ostavlja puaa napetih nerava, jo ubeenijeg da je upecan doivotno. Ovo je obino dovoljno da produi puenje narednih 5 godina do sledeeg pokuaja. Meutim, smanjenje cigareta ilustruje celu zaludnost puenja jer jasno pokazuje da se u cigareti uiva samo nakon perioda apstinencije. Morate da udarite glavom o zid (odnosno otpatite zbog povlaenja nikotina) kako bi uinili da prestanak bude dobar. Izbor je sledei: 1. Smanjite koliinu cigareta doivotno. Ovo e biti samo-nametnuta tortura, a ionako neete biti u stanju da istrajete u tome. 2. Postepeno poveavajte samo-uguivanje. Koja je svrha u tome? 3. Budite dobri prema sebi. Prestanite to da radite. 4. Druga vana odlika smanjenja pokazuje da ne postoji tako neto kao specijalna ili povremena cigareta. Puenje je lanana reakcija koja e trajati do kraja ivota ukoliko je ne prekinete. ZAPAMTITE: SMANJENJE CIGARETA VODI U NEUSPEH. SAMO JEDNA CIGARETA Samo jedna cigareta je mit koji morate izbaciti iz glave. Samo jedna cigareta s poetka nas je i dovela dovde. Samo jedna cigareta nas vezuje u zamreni vor i spreava veinu naih pokuaja da prestanemo. Samo jedna cigareta, kad pua uspe da pobedi zavisnost, ponovo ga vraa u zamku. Ponekad je to samo potvrda da mu vie nije potrebna. Ona ima odvratan ukus i tako ubedi puaa da se nikad vie nee upecati, ali on je ve ulovljen. Pomisao na onu posebnu cigaretu esto spreava puaa da prestane s puenjem. Prva jutarnja ili ona posle jela. 51

vrsto sebi ureite u um da ne postoji tako neto kao to je samo jedna cigareta. To je lanana reakcija koja e trajati doivotno, ukoliko je ne prekinete. Taj mit o posebnoj, povremenoj cigareti u stvari ini da puai tuguju za cigarama ak i kad prestanu da pue. Nek vam postane navika da nikad ne vidite tu posebnu cigaretu ili paklicu-to je fantazija. Svaki put kad pomislite na puenje, sagledajte sav bedan ivot

troenja malog bogatstva na privilegiju unitavanja samog sebe, fiziki i mentalno, ivot robovanja, ivot smrada. teta je to ne postoji neto kao ta cigareta koja bi nam tokom dobrih i loih dana povremeno dala polet ili zadovoljstvo. Ali, raistite sebi u glavi: cigareta ne deluje tako. Ili ste s njom zaglavljeni da se doivotno patite, ili ne uzimate ni jednu. Ne biste ni sanjali da uzmete cijanid zato to vam se svia ukus badema, i zato prestanite da kanjavate sebe milju o povremenoj cigari ili cigareti. Pitajte puaa: kad bi imao mogunost da se vrati u vreme pre nego to si postao zavisan, da li bi opet postao pua? odgovor je neizostavno: Mora da se ali, a opet svaki pua svakog dana u ivotu ima izbor. Zato se ne opredeli? Odgovor je strah. Strah da ne moe da prestane ili da ivot nee vie biti isti. Prestanite da sami sebe zavaravate. Vi to moete. Svako moe. To je smeno lako. Kako bi prestanak bio lak, potrebno je da neke osnovne stvari raistite u glavi. Do sad smo se bavili trima: 1. Nita ne ostavljate. Postoje samo fantastine pozitivne dobiti koje moete imati. 2. Nikad ne pomiljajte na povremenu cigaretu. To ne postoji. Postoji samo ceo ivot prljavtine i bolesti. 3. Niste vi nita drugaiji. Svaki pua moe lako da prestane da pui. 4. Mnogi puai veruju da su overeni puai ili da imaju zavisniku linost. Obeavam vam da ne postoji tako neto. Nikom puenje nije potrebno dok se ne upeca na drogu. Droga vas dri na udici a ne priroda vaeg karaktera ili linosti. To je efekat ovih droga, one ine da verujete da imate zavisniku linost. Meutim, od sutinske je vanosti da uklonite ovo verovanje, jer ako verujete da ste zavisni od nikotina to ete i biti, ak i kad je mali nikotinski monstrum u vama mrtav. Neophodno je ukloniti sve zablude. POVREMENI PUAI, TINEJDERI, NEPUAI Teki puai obino zavide onima koji povremeno pue. Svi smo sreli takve ljude: Ja mogu cele sedmice bez cigarete, to me stvarno ne uznemirava. Mi mislimoKad bih tako mogao. Znam da je teko poverovati, ali nijedan pua ne uiva to je pua. Nikad ne zaboravite: Ni jedan pua nije odluio da postane povremeni ili teki pua, i stoga: Svi puai se oseaju glupo, i stoga; Svi puai moraju da lau sebe i druge u sujetnom pokuaju da opravdaju sopstvenu glupost. 52

Ja sam bio fanatik golfa, ali sam se hvalisao koliko sam igrao i eleo sam da igram vie. Zato se puai hvaliu koliko malo pue? Ako je to merilo uspenosti, onda je prava mera ne puiti uopte.

Kad bih vam rekao: zamisli, mogu da provedem celu sedmicu bez argarepa i to me ni najmanje ne uznemirava, mislili biste da nisam itav. Ako uivam u argarepi, zato bih eleo da provedem celu sedmicu bez nje? Ako ne uivam, zato bih izjavio da uivam? Zato, ako pua izjavi neto kao: Mogu cele sedmice bez cigarete, stvarno mi nije problem, on u stvari pokuava da uveri i sebe i vas da on nema problem. Ono to zaista govori je: Uspeo sam da preivim celu sedmicu bez cigarete. Kao i svaki pua, verovatno se nadao da e posle toga moi da preivi ostatak ivota bez cigarete. Ali, uspeo je da opstane samo jednu sedmicu, i moete li zamisliti kako je dragocena ta cigareta koje se odricao tokom sedam dana? Ovo je razlog zbog koga su povremeni puai efektivno vie upecani nego teki. Ne samo da je iluzija o uivanju vea, ve imaju i manje volje da prestanu jer troe manje novca i manje su ranjivi za zdravstvene rizike. Upamtite, jedino zadovoljstvo koje pua dobija je ublaavanje tegoba zbog pada nivoa nikotina, i kao to sam ve objasnio, ak je i to zadovoljstvo jedna iluzija. Zamislite tog malog nikotinskog monstruma u svom telu kao stalan svrab tako neprimetan, da veim delom vremena nismo ni svesni toga. Sad, ako imate stalan svrab, prirodna tendencija je da se poeete. Kako naa tela postaju sve vie i vie imuna na nikotin, prirodna tendencija je lanano puenje. Postoje tri glavna faktora koja spreavaju puaa da pui jednu za drugom: 1. NOVAC.Veina puaa to ne moe da priuti. 2. ZDRAVLJE. Kako bi ublaili tegobe, moramo da uzmemo otrov. Kapacitet za borbu sa otrovom varira od osobe do osobe u raznim periodima i ivotnim situacijama. Ovo deluje kao automatska konica. 3. DISCIPLINA. Ovo je nametnuto od strane drutva, ili puaevog posla, ili prijatelja i porodice, ili od samog puaa kao rezultat prirode igre nadvlaenja konopca koja se odigrava u glavi svakog puaa. 4. Smatrao sam moje lanano puenje slabou. Nisam mogao da razumem zato moji prijatelji mogu da ogranie sebe na 10 ili 20 cigareta na dan. Znao sam da sam osoba vrlo snane volje. Nikad mi nije palo na pamet da veina puaa nije u stanju da pali jednu za drugom, jer su za to potrebna vrlo snana plua. Neki od ovih 5-cigaretadnevno puaa kojima teki puai zavide pue 5 jer im njihova fizika konstitucija ne omoguava da pue vie, ili ne mogu da to priute, ili zato to njihov posao, drutvo ili sopstvena mrnja prema injenici da su zavisnici im ne dozvoljava da uzimaju vie. Potrebno je u ovoj fazi izvesti neke definicije. NEPUA- Neko ko nikad nije pao u zamku ali ne bi trebalo da zbog toga bude zadovoljan. On je nepua samo bojom milou. Svi puai su bili ubeeni da se nee nikad upecati, a neki nepuai i dalje isprobavaju povremeno cigare. 53

POVREMENI PUA-Postoje 2 osnovne podele povremenih puaa: 1. Pua koji je upao u klopku, ali to ne shvata. Nemojte zavideti takvima. Oni samo isprobavaju nektar biljke mesoderke i na putu su da postanu teki puai. Upamtite, kao 2. 3. 4. 5. to su svi alkoholiari poeli sa povremenom aicom, tako i svi puai poinju sa povremenom cigaretom. 6. Osoba koja je prethodno bila teak pua, i misli da ne moe da prestane. Ovi puai su najpatetiniji. Oni se dele na vie kategorija od kojih svaka zasluuje poseban komentar. 7. PUA 5-CIGARETA-DNEVNO-Ako uiva u cigareti, zato pui samo 5 dnevno? Ako moe i da uzme i da ih ostavi, zato uopte pui? Upamtite, navika ustvari izgleda kao da udarate glavom o zid kako bi se osetili oputeno kad prestanete. 5-cigaretadnevno ublaava svoje tegobe zbog pada nikotina za manje od jednog sata svakog dana. Ostatak dana, mada to ne uvia, on udara glavom o zid i to ini veim delom svog ivota. On pui samo 5 na dan jer ili ne moe da priuti vie ili brine zbog zdravstvenog rizika. Lako je uveriti tekog puaa da ne uiva u cigaretama, ali probajte da uverite povremenog puaa. Svako ko je proao kroz pokuaj smanjenja cigara zna da je to najgora tortura od svih i da vas garantovano dri ulovljene doivotno. PUA SAMO UVEE ILI UJUTRU On sebe kanjava patei pola dana od tegoba uzrokovanih padom i nikotina i ublaavajui te tegobe u drugoj polovini. Ponovo, upitajte ga zato, ukoliko uiva u cigareti, ne pui ceo dan, ili ako ne uiva, zato se petlja s tim. PUA 6 MESECI PUIM,6 MESECI APSTINIRAM (Ili: ja mogu da prestanem kad god poelim. Hiljadu puta sam to uradio) Ako uiva u puenju, zato prestaje na 6 meseci? Ako ne uiva, zato ponovo poinje? Istina je da je i dalje upecan. Iako se oslobodi svoje fizike zavisnosti, ostao je sa glavnim problemom-ispiranjem mozga. On se nada svaki put da je e prestati zauvek i svaki put ponovo upada u klopku. Mnogi puai zavide ovima koji poinju i prestaju svaki as. Oni misle: Kako su sreni oni koji mogu da to kontroliu, pa poinju kad poele i prestaju kad poele. Ono to previaju je injenica da ovi koji poinju i prestaju takoe nemaju kontrolu. Kad su puai, ele da nisu. Prolaze kroz maltretiranje prestanka, zatim poinju da se oseaju uskraeno i ponovo upadaju u zamku, pa opet ele da nisu. Oni ive u najgorem od svih svetova. kad su puai, ele da nisu; kad su nepuai, eleli bi da pue. Kad malo razmislite o tome, ovo je istina svih naih ivota puaa. Kad nam je dozvoljeno da puimo ili to olako uzimamo, ili bismo eleli da nam nije dozvoljeno. Samo onda kad ne moemo da puimo, cigarete izgledaju tako dragoceno. Ovo je strana dilema puaa. Ne mogu nikad pobediti odnosno, prestati i da pue i da ale zbog toga! PUA JA SAMO PUIM U POSEBNIM PRILIKAMA Da, ali pogledajmo samo kako se neverovatno brzo ta koliina posebnih prilika umnoava, i pre nego to smo svesni poinjemo da puimo u svim prilikama? PUA PRESTAO SAM ALI POVREMENO UZMEM CIGARU/CIGARETU Na neki nain ovo puai su najjadniji sluaj. Bilo da ceo ivot provode verujui da su uskraeni, ili, ee povremena cigareta prerasta u dve. Oni ostaju na klizavom terenu i put je samo jedan54

na dno. Pre ili kasnije ponovo postaju teki puai. Ponovo su upali u istu klopku u kojoj su i bili prvi put. Postoje dve kategorije povremenih puaa. Prva je tip koji pui samo povremenu cigaru ili cigaretu prilikom drutvenih dogaanja. Ovi ljudi su u stvaru nepuai. Oni ne uivaju u puenju. Njima se samo ini da neto proputaju. ele da budu deo akcije. Svi poinjemo ovako. Sledei put kad cigare ponu da krue, obratite panju kako nakon nekog vremena puai prestaju da ih pale. ak i teki puai jedva ekaju da ih ispue. Radije bi da zapale svoju vrstu cigareta. to je cigara skuplja i vea, vie frustrira-toj prokletoj stvari nikad kraja. Druga kategorija je zaista vrlo retka. U stvari, od svih onih hiljada koji su zatraili moju pomo, mogu da se setim svega desetak ovakvih sluajeva. Ovaj tip najbolje se moe opisati sa mojim nedavnim sluajem: ena me nazvala, traei privatnu seansu. Ona je advokat, puila je 12 godina i nikad nije zapalila vie ni manje od dve cigarete dnevno. Bila je, oigledno, dama jake volje. Objasnio sam joj da je uspeh u grupnim seansama podjednako visok kao u individualnim, i u svakom sluaju, mogao sam da dam individualnu terapiju samo ako bi osoba bila tako poznata da bi to poremetilo grupu. Poela je da plae, i ja nisam mogao da odolim suzama. Seansa je bila skupa; zaista, veina puaa bi se pitala zato bi ona uopte poelela da prestane da pui. Oni bi rado dali onoliko koliko sam ja naplatio dami kad bi mogli da pue samo dve cigarete dnevno. Oni gree pretpostavljajui da su povremeni puai sreniji i da imaju veu kontrolu. Moda imaju veu kontrolu, ali sreni nisu. U ovom sluaju, oba klijentkinjina roditelja su umrla od raka plua pre nego to se ona upecala. Kao i ja, i ona je imala veliki strah od puenja pre nego to je zapalila prvu cigaretu. Kao i ja, postala je rtva pritiska drugih i probala prvu cigaretu. Kao i ja, mogla je da se seti gadnog ukusa. Za razliku od mene, koji sam kapitulirao i ubrzo postao lanani pua, ona se opirala. Sve u emu ikad uivate u cigareti svodi se na okonanje udnje za njom, bilo da je to gotovo neprimetna fizika udnja za nikotinom ili mentalna tortura uzrokovana nemogunou da se poeete gde vas svrbi. Same cigarete su smrdljive i otrovne. Zato patite od iluzije da uvate u njima samo nakon perioda apstinencije. Kao i kod gladi i ei, to due patite od toga, vee je zadovoljsvo kad ih napokon ublaite. Puai gree kad misle da je puenje samo navika. Oni misle: Ako mogu to da odravam na odreenom nivou ili puim samo u posebnim prilikama, moj mozak i telo e to prihvatiti. Zatim mogu da nastavim da puim na tom nivou ili da jo smanjim ukoliko poelim. Raistite u glavi: navika ne postoji. Puenje je zavisnost od droge. Prirodna tendencija je da se ublae tegobe zbog pada nikotina, a ne da se podnose.ak i da se zadrite na tom nivou na kom ste, morali biste da vebate snagu volje i disciplinujete sebe do kraja ivota jer, kako vae telo postaje imuno na drogu, eli je sve vie i vie, a ne sve manje i manje. Kako droga poinje da vas unitava fiziki i mentalno, jer postepeno unitava va nervni sistem, vau hrabrost i samopouzdanje, tako ste i vi sve manje sposobni da se oduprete smanjenju intervala izmeu dve cigarete. Zato u poetnikim danima moemo da ih uzmemo i ostavimo. Ako nazebemo, jednostavno prestanemo. To takoe objanjava zato neko kao ja, ko nikad nije patio od iluzije da uiva u cigaretama, je morao pree na lanano puenje iako je svaka cigareta postala fizika tortura. Nemojte zavideti onoj eni. Kad puite samo jednu cigaretu na svakih dvanaest sati, to vam onda izgleda kao najdragocenija stvar na svetu. Tokom12 godina ta ena je bila 55

rastrzana. Nije bila u stanju da prestane da pui,a plaila se da povea broj cigareta, kako ne bi obolela od raka plua kao i njeni roditelji. Ali za 23 sata i 10 minuta svakog dana, ona je morala da se bori sa iskuenjem. Bila je potrebna neverovatna snaga volje da bi se postupalo kao ona, i kao to sam rekao, takvi sluajevi su retki. Ali na kraju je to i dovelo do suza. Pogledajte logino: ili postoji autentini oslonac i uivanje u puenju ili ne postoji. Ako postoji, ko eli da eka jo jedan sat, dan ili sedmicu? Zato biste bili uskraeni zadovoljstva ili oslonca u meuvremenu? Ako ne postoji istinski oslonac ili zadovoljstvo, zato biste se gnjavili sa puenjem? Seam se jednog drugog sluaja, oveka koji je puio 5 na dan. Poeo je telefonski razgovor reima: Gospodine Kar, ja samo elim da prestanem da puim pre nego to umrem. Tako je ovaj ovek opisao svoj ivot. Imam 61 godinu. Puenjem sam dobio rak grla. Sad fiziki mogu da izdrim samo sa 5 zavijenih cigara dnevno. Nekad sam vrsto spavao nou. Sad se budim svakog sata u toku noi i jedino na ta mislim su cigare. ak i kad spavam, sanjam o puenju. Prvu cigaretu ne mogu da zapalim pre 10 sati. Ustajem u 5 i kuvam ajeve. Moja ena ustaje u 8 i, poto sam ja tako naprasit , ne eli da me vidi u kui. Odlazim u batu i pokuavam da lenarim, ali sam opsednut puenjem. U 9 sati poinjem da uvijam prvu cigaretu i to radim dok nije savrena. Nije da mi je potrebno da bude savrena, nego imam ta da radim. Onda ekam do 10 sati. Kad doe to vreme, ruke poinju da mi se nekontrolisano tresu. Ne palim cigaru tad. Ukoliko to uradim, sledeu moram da ekam jo 3 sata. Najzad palim cigaretu, uzmem dim i odmah je ugasim. Tako nastavljajui, mogu da uinim da mi jedna cigara traje itav sat. Popuim otprilike do etvrtine ina, a onda ekam sledeu. Uz sve ove nevolje, siroti ovek je imao opekotine po celim ustima jer je puio cigaru do kraja. Verovatno sad zamiljate patetinog imbecila. Uote nije tako. Ovaj ovek je bio grmalj i nekadanji vodnik u marincima. Bavio se nekad i sportom i nije eleo da postane pua. Meutim, u poslednjem ratu drutvo je verovalo da cigare daju hrabrost, i vojnici su ih dobijali u besplatnim sledovanjima. Ovom oveku je bukvalno nareeno da postane pua. Ostatak ivota proveo je plaajui ogromne svote, smanjujui drugima porez, i to ga je unitavalo, fiziki i mentalno. Da je bio ivotinja, nae drutvo bi ga oslobodilo bede, a mi ipak dozvoljavamo mentalno i fiziki zdravim tinejderima da budu ulovljeni. Moda mislite da je ovaj sluaj preterivanje. On jeste ekstreman ali nije jedini. Ovaj ovek mi je otvorio srce, ali moete biti sigurni da su mu mnogi prijatelji i poznanici zavideli jer je puio samo 5 cigara na dan. Ako mislite da vam se ovo ne moe desiti, PRESTANITE DA SE ZAVARAVATE. TO SE VE DEAVA. Puai su veliki laovi, lau i sami sebe. Moraju tako. Veina povremenih puaa pui mnogo vie cigareta i u mnogo vie prilika nego to su to spremni da priznaju. Imao sam puno razgovora sa takozvanim 5-cigareta-dnevno puaima tokom kojih su popuili vie od 5 cigareta samo u mom prisustvu. Posmatrajte povremene puae u drutvenim dogaanjima kao to su venanja i zabave. Puie jednu za drugom kao najvei puai. Ne treba da zavidite povremenim puaima. Nije vam potrebno da puite. ivot je beskrajno slai bez cigareta. 56

Tinejdereje najtee izleiti, ne zato to smatraju da je teko prestati, ve zato to ili ne veruju da su upecani ili su u primarnoj fazi bolesti i pate od iluzije da e automatski prestati pre druge faze. Posebno elim da upozorim roditelje dece koja preziru puenje da ne upadnu u lano oseanje sigurnosti. Sva deca mrze miris i ukus duvana pre nego to se upecaju. I vi ste ga mrzeli svojevremeno. Nemojte se ni zavaravati vladinim zastraujuim kampanjama.

Zamka je ista kao to je i uvek bila. Deca znaju da cigarete ubijaju, ali takoe znaju da jedna cigareta to nee uiniti. Takoe mogu biti pod uticajem momka ili devojke, druga/drugarice iz kole ili kolege/koleginice. Moda mislite da je samo potrebno da probaju tu jednu, koja e imati odvratan ukus i uveriti ih da nikad ne mogu da se upecaju. Nalazim da je neuspeh drutva u spreavanju dece da postanu zavisnici od nikotina i ostalih droga faktor koji najvie uznemirava u nizu drugih kad je zavisnost od ma koje droge u pitanju. Ovome sam posvetio dosta razmiljanja i napisao knjigu koja se posebno bavi problemom kako da spreite dete da postane zavisno i kako da mu pomognete da pobegne ako je ve postalo. injenica je da veliki broj mladih koji su postali zavisni od teih droga je prethodno bilo uvedeno u koncept hemijske zavisnosti upadanjem u nikotinsku zamku. Ako moete da im pomognete da izbegnu nikotinsku zamku u velikoj meri ete redukovati rizik da postanu zavisni od teih droga. Molim vas da ovo ne shvatite olako. Neophodno je da zatitimo mlade u najranijem dobu i ukoliko imate dete, pourujem vas da proitate knjigu. ak i ako sumnjate da je vae dete ve zavisno od neke droge, knjiga e pruiti odlino vostvo u pomaganju vaem detetu da se izvue. POTAJNI PUA Potajnog puaa bi trebalo svrstati u grupu povremenih puaa, ali efekti puenja u tajnosti su tako podmukli da zahtevaju posebno poglavlje. To moe dovesti do raskida linih odnosa. U mom sluaju umalo nije dovelo do razvoda. Bila je trea sedmica mog propalog pokuaja da prestanem da puim. Pokuaj je bio iniciran eninom brigom zbog mog itanja i kaljanja. Rekao sam joj da nisam zabrinut za svoje zdravlje. Ona je rekla: Znam da nisi, ali kako bi se ti oseao da mora da gleda da neko koga voli sistematski unitava sebe? To je bio argument kojem nisam mogao da odolim, i stoga sam pokuao da prestanem. Pokuaj se okonao nakon 3 sedmice posle svae sa prijateljem. Godinama nakon tog dogaaja nisam registrovao da je moj avolji um namerno izazvao sukob s prijateljem. Oseao sam se tada opravdano uvreenim, ali sad ne verujem da je bila sluajnost, jer se ba s tim prijateljem nikad pre nisam posvaao, niti kasnije. To je oigledno bio mali monstrum na delu. U svakom sluaju, imao sam izgovor. Oajniki mi je trebala cigareta i ponovo sam poeo da puim. Nisam mogao da podnesem pomisao na razoarenje moje ene, pa joj nisam rekao. Puio sam samo kad sam bio sam. Postepeno sam poeo da puim u drutvu prijatelja dok nije dolo dotle da su svi znali osim moje ene. Seam se da sam tad bio vrlo 57

zadovoljan. Mislio sam: Pa, bar manje puim. Najzad me optuila da sam nastavio da puim. Nisam jo shvatao, ali je ona opisala trenutke kad bih izazvao svau i izjurio iz kue. Drugi put bih izbivao po dva sata iz kue da kupim neku sitnicu, a u prilikama u kojima bih je inae zvao da mi pravi druvo, nalazio bih bedne izgovore da odem sam. Kako se antisocijalna podela na puae i nepuae iri, postoje bukvalno na hiljade sluajeva gde je drutvo prijatelja ili roaka ogranieno ili izbegnuto zbog ovog gadnog korova. Najgora stvar u vezi potajnog puenja je to podrava zabludu u puaevom umu

da je uskraen. Istovremeno, uzrokuje veliki gubitak samopotovanja. Jedna inae potena osoba moe da se natera da vara porodicu i prijatelje. Verovatno se desilo ili se i dalje deava isto i vama u nekoj formi. Meni se desilo vie puta. Da li ste gledali detektivsku TV seriju Kolumbo? Tema svake epizode je slina. Zloinac, obino ugledni i bogati poslovni ovek, je poinio ubistvo za koje je ubeen da je savreno, i njegova sigurnost da e ostati neotkriven poraste kad otkrije da zaputen i neugledan Kolumbo vodi sluaj. Kolumbo ima frustrirajui obiaj da zatvori vrata po zavretku ispitivanja, a onda kad je uverio osumnjienog da je bezbedan, i pre nego to se zadovoljan izraz izgubio sa ubicinog lica, Kolumbo se vraa sa: Samo jedna sitnica, gospodine, za koju sam siguran da je moete objasniti... Osumnjieni poinje da zamuckuje i od tog trenutka smo uvereni da e ga Kolumbo dokrajiti. Bez obzira kako gnusan zloin bio, od tog trenutka moje simpatije su bile uz ubicu. Uvek sam se oseao kad da sam ja kriminalac i tano tako je puenje u tajnosti i inilo da se oseam. asovi u kojima mi nije bilo dozvoljeno da puim,zatim iskradanje u garau za prepredeno uzimanje dima, zatim 10 minuta drhtanja na hladnoi, i uenje u emu je bilo zadovoljstvo. Strah da u biti uhvaen na delu. Da li e ona otkriti gde sam sakrio cigarete, upalja i pikavce. Olakanje kad se neotkriven vratim kui, odmah praen strahom da e omirisati nikotin u mom dahu i na odei. Kako sam sve ee i due rizikovao, morao sam biti otkriven. Poslednje ponienje i sramota kad je to postalo i injenica, praeni su istog asa povratkom na lanano puenje. O, KAKVA JE RADOST BITI PUA! DRUTVENA NAVIKA? Glavni razlog zato od 1960. godine u V. Britaniji ima preko 15 miliona bivih puaa je socijalna revolucija koja se deava. Da, znam: zdravlje i novac su glavni razlozi zato bi trebalo da prestanemo, ali oni su to bili oduvek. Nama nisu potrebna zastraivanja rakom da bismo znali da nam cigarete unitavaju ivot. Ova naa tela su najprefinjeniji objekti na planeti, i svaki pua odmah zna, od prvog dima, da su cigarete otrovne.

58

Jedini razlog zbog koga smo ikad poeli da puimo je drutveni pritisak naih prijatelja. Jedini validni plus koji je puenje ikad imalo je to to je smatrano savreno prihvatljivom drutvenom navikom. Danas se generalno smatra , ak i od strane puaa, antisocijalnom navikom. Ranije se smatralo da jaki ljudi pue. Ako niste puili, bili ste smatrani seka-persom, i svi smo se trudili da se upecamo. U svakom klubu ili kafani veina mukaraca bi ponosno udisala i izdisala duvanski dim. Tamo bi stalno stajao debeli oblak dima i sva tavanica koja nije bila redovno kreena ubrzo bi poprimila utu ili braon boju. Danas je pozicija potpuno obrnuta. Danas jakima ni potrebno da pue. Danas jak ovek nije zavisan od droge. Sa drutvenom revolucijom svi puai danas ozbiljno razmiljaju da prestanu, a sami puai se generalno smatraju slabiima. Najznaajniji trend koji sam primetio od pisanja mog prvog izdanja ove knjige 1985. je poveano isticanje anti-drutvenog aspekta puenja. Dani kad su cigarete bile ponos otmene ene ili jakog mukarca su zauvek proli. Svi sad znaju da je jedini razlog zbog kojeg neko nastavlja s puenjem taj to nije uspeo da prestane ili je bio previe uplaen da pokua. Svakog dana pua je stavljen na stub srama kancelarijskim zabranama puenja, istaknutim zabranama na javnim mestima, napadima bivih puaa, tako da se i maniri puaa menjaju. Nedavno sam prisustvovao sceni kakvu od deakih dana nisam video-puai otresaju pepeo u aku ili dep jer im je neprijatno da trae pepeljaru. Pre neku godinu bio sam u restoranu. Bila je pono. Svi su prestali da jedu. U vreme kad se cigare i cigarete uobiajeno pale, niko nije puio. Oholo pomislih: Poeo sam da utiem na ljude. Rekoh konobaru: Da li je ovo sad restoran za nepuae? Odgovor je bio negativan. Pomislih: udno. Znam da puno ljudi prestaje, ali mora da ima bar jedan pua ovde. Najzad neko upali u uglu, i rezultat je bio kao da je serija svetiljki prola restoranom. Svi puai su sedeli i razmiljali: Mora da ima bar jedan pua ovde. Mnogi puai nee puiti izmeu jela jer se tako oseaju samosvesnije. Mnogi ne samo da se izvinjavaju ljudima za istim stolom ve i gledaju okolo da vide da li e od nekud dobiti kritiku. Kako svakog dana sve vie i vie puaa naputa brod koji tone, oni koji su ostali na njemu uplaeni su da e biti poslednji. NEMOJTE TO BITI VI! UVREMENJENOST Osim oigledne poente da vam puenje ne slui niemu, da je sad oigledno pravo vreme da prestanete, verujem da je uvremenjenost bitna. Nae drutvo lakomisleno tretira puenje kao pomalo neukusnu naviku koja moe da ugrozi zdravlje. Puenje to nije. To je zavisnost od droge, bolest i ubica br. 1 u drutvu. Najgora stvar koja se 59

deava u ivotu veine puaa je da su se upecali na tu odvratnu biljku. Ako ostanu upecani, grozne stvari se deavaju. Uvremenjenost je vana kako bi sebi dali pravo na odgovarajue leenje. Pre svega, identifikujte vremena i prilike kad vam izgleda vano da puite.Ako ste poslovni ovek i puite zbog iluzije da vam to smanjuje stres, izaberite neki relativno mirniji period (*subota npr. kao to je prevodilac, jel' te-prim. prev.). Ako puite uglavnom tokom dosadnih i oputajuih perioda, uradite suprotno. U svakom sluaju uzmite stvar krajnje ozbiljno i uinite taj pokuaj najvanijom stvari u ivotu.

Pogledajte unapred za period od otprilike 3 sedmice i pokuajte da predvidite neki dogaaj koji bi mogao da vas odvue u neuspeh. Dogaaji tipa venanje ili Uskrs ne bi trebalo da vas zaplae, pod uslovom da se unapred pripremite i ne oseate se uskraeno. Ne pokuavajte da smanjite puenje u meuvremenu, jer ovo e vam samo svoriti iluziju da se u cigaretama uiva. U stvari, smanjenje pomae da u grlo saspete to je vie mogue te prljave tvari. Dok puite poslednju cigaretu, budite svesni loeg ukusa i mirisa i mislite kako e biti divno kad sebi dozvolite da prestanete to da radite. TA GOD RADILI, NEMOJTE UPASTI U ZAMKU DA KAETE NE SAD. KASNIJE I SMETNETE TO S UMA. SAD URADITE SVOJ RASPORED I RADUJTE MU SE UNAPRED. Upamtite da ni od ega ne odustajete. Naprotiv: upravo ste na pragu ostvarenja fantastinih dobiti. Godinama sam govorio da znam vie o misterijama puenja nego bilo ko na planeti. Problem je sledei: mada svaki pua pui iskljuivo da bi ublaio hemijski nedostatak nikotina, nije sama hemijska zavisnost ta koja dri puaa upecanim, ve ispiranje mozga koje proizilazi iz zavisnosti. Pametna osoba e jednom pasti na trik poverenja. Ali samo budala e stalno padati na isti trik. Sreom, puai nisu budale; oni samo misle da jesu. Svaki pua zasebno ima sopstveno ispiranje mozga. Zato izgleda da postoji tako irok opseg raznih vrsta puaa, to samo pomae da se misterija produbi. Uz dobrobit godina povratnih informacija koje imam od originalne publikacije ove knjige, i imajui na umu da svaki dan nauim neto novo o puenju, prijatno sam bio iznenaen kad sam shvatio da je filozofija koju sam propovedao u prvom izdanju i dalje valjana. Akumulirano saznanje koje sam dobio tokom godina je kako da prenesete to znanje svakom puau posebno. injenica da znam da svaki pua ne samo da moe da nae da je lako prestati ve i da moe da uiva u procesu nije samo besmislena ve i izuzetno frustrirajua ukoliko ne uspem da pua to shvati. Mnogi ljudi mi kau: Govorite: 'Nastavi s puenjem dok ne proita knjigu'. Ovo ini da puaima trebaju godine da proitaju ili je i ne zavre i taka. Stoga treba da promenite instrukciju. Ovo zvui logino, ali znam da neki puai ne bi ni poeli da itaju knjigu ukoliko bi instrukcija bila Prestanite odmah. U poetnikim danima me konsultovao jedan pua. Rekao je: Stvarno mrzim to traim pomo od vas. Znam da imam jaku volju. U svakoj drugoj oblasti ivota imam kontrolu. Zato svi ostali puai koriste snagu volje da bi prestali, a ja moram da doem kod vas? Zatim je nastavio: Mislim da bih mogao i sam to da uradim, ako bih mogao da puim dok to radim. 60

Ovo moda zvui kontradiktorno, ali znam ta je ovek mislio. Mislimo na prestanak kao neto to je teko uraditi. ta nam je potrebno kad nam je neto teko da uradimo? Potreban nam je na mali prijatelj. Tako prestanak izgleda kao dvostruki udarac. Ne samo da treba da izvrimo teak zadatak, ve oslonac na koji se obino naslanjamo u takvim prilikama nije vie na raspolaganju.

Nije mi palo na pamet dugo poto je taj ovek otiao da je instrukcija da se nastavi s puenjem do kraja prava lepota ove metode. Moete da nastavite s puenjem dok prolazite kroz proces prestanka. Prvo se oslobodite svih sumnji i strahova, i kad ugasite poslednju cigaretu ve ste nepua i uivate u tome. Jedino poglavlje koje sam preispitivao u tom izvornom savetovanju je deo o nalaenju pravog vremena za prestanak. Savetujem da izaberete neradni dan za prekid ukoliko je vaa specijalna cigareta ona u stresnim situacijama, a ponedeljak ukoliko je dosada uobiajeni izgovor. U stvari, to nije najlaki nain da se uradi. Najlaki nain je izabrati ono to mislite da bi bilo najtea situacija za prekid, bilo da je to stres, druenje, koncentracija ili dosada. Jednom kad sebi dokaete da moete da izaete na kraj s tim i da uivate u ivotu u najgorim moguim situacijama, svaka druga situacija postaje laka.Ali, da sam ovo dao kao definitivnu instrukciju, da li biste ak i pokuali da prestanete? Dozvolite da upotrebim jednu analogiju. Moja ena i ja imamo obiaj da idemo zajedno na plivanje. Na bazen dolazimo istovremeno, ali retko plivamo zajedno. Razlog je taj to ona umoi jedan prst i pola sata kasnije poinje da pliva. Ja ne podnosim tu sporu torturu. Unapred znam, da u u jednoj fazi, ma kako voda bila hladna, morati da se suoim s tim. Tako sam nauio da to obavim na lak nain: odmah zaronim. Sad, pretpostavimo da sam bio u poziciji da joj kaem da nee moi uopte da pliva ako ne zaroni odmah. Znam da ne bi u tom sluaju ni plivala. Vidite problem. Znam da su mnogi puai koristili originalni savet o uvremenjenosti kako bi odlagali ono to su smatrali da e biti sudnji dan. Moja razmiljanja su bila da koristim tehniku koju sam koristio prilikom prikazivanja prednosti puenja i da kaem neto kao: Uvremenjenost je vrlo bitna, i u sledeem poglavlju u vas posavetovati o najboljem vremenu za prestanak. Kad okrenete stranicu, na njoj se nalazi samo jedno veliko: SAD! To je, u stvari, najbolji nain, ali da li biste ga posluali? Ovo je najsuptilniji aspekt puake klopke. Kad imamo autentini stres u ivotu, nije vreme da prestanemo, a kad nemamo stres, nemamo elju da prestanemo. Upitajte sebe sledee: Kad ste zapalili prvu cigaretu, da li ste tad zaista odluili da ete nastaviti da puite do kraja ivota, celog dana, svakog dana, bez mogunosti prestanka? NARAVNO DA NISTE!

61

Da li ete nastaviti tako do kraja ivota, svakog dana, po ceo dan, bez mogunosti prestanka? NARAVNO DA NEETE! Pa dobro, kad ete da prestanete? Sutra? Sledee godine? Godine iza sledee?

Zar to nije isto pitanje koje sebe pitate otkad ste shvatili da ste upecani? Da li se nadate da ete se probuditi i da samo neete eleti vie da puite? Prestanite da se zavaravate. Ja sam ekao 33 godine da mi se to desi. Sa zavisnou od droge postajete sve upecaniji, ne manje. Mislite da e sutra biti lake? I dalje se zavaravate. Ako ne moete danas, zato vam se ini da e sutra biti lake. Da li ete ekati dok zaista ne obolite od neke smrtonosne bolesti? To bi onda bilo malo besmisleno. Prava zamka je uverenje da sad nije pravi trenutak-uvek e biti lake sutra. Verujemo da ivimo stresno. U stvari, ne ivimo. Veinu autentinih stresova izbacili smo iz ivota. Kad naputate dom nemate strah da e vas napasti besne ivotinje. Veina nas ne mora da brine da li e dobiti sledei obrok, ili da li emo imati krov nad glavom noas. A samo pomislite na ivot divlje ivotinje. Zec im izae iz rupe, suoava se sa Vijetnamom, celog svog ivota. Ali zec moe to da izdri. On ima adrenalin i druge hormone-imamo ih i mi. Istina je, da je najstresniji period u ivotu rano detinjstvo i adolescencija. Ali 3 biliona godina prirodne selekcije nas je opremilo da se izborimo sa stresom. Imao sam 5 godina kad je poeo rat. Bili smo bombardovani, i bio sam odvojen od roditelja 2 godine. Bio sam sa ljudima koji su sa mnom grubo postupali. To je bio neprijatan period u mom ivotu, ali sam mogao da se izborim s tim. Ne verujem da mi je ostavio stalne oiljke; naprotiv, mislim da me uinio jaim. Kad pogledam unazad svoj ivot, samo jednom stvari nisam mogao da upravljam, a to je bilo moje robovanje prokletom duvanu. Nekoliko godina ranije mislio sam da imam sve brige ovog sveta. Bio sam suicidalanne u smislu da bih skoio s krova, ve u smislu da sam znao da e me puenje uskoro ubiti. Davao sam argumente da ivot bez mog oslonca ne bi bio vredan ivljenja. Ono to nisam uviao je da vas sve moe oneraspoloiti kad ste fiziki i mentalno oslabljeni. Sad se ponovo oseam kao mladi. Samo jedna stvar se u mom ivotu promenila: izaao sam iz puake jame. Znam da je klie rei: Ako nema zdravlje, nema nita,ali to je apsolutno tano. Mislio sam da su fitnes-fanatici kao to je Geri Plejer gnjavatori. Tvrdio sam da u ivotu ima vie stvari od toga da se bude u formi; postoje duvan i alkohol. To je besmislica. Kad ste fiziki i mentalno jaki moete da uivate u uspesima i da se izborite s padovima. Meamo odgovornost i stres. Odgovornost postaje stresna samo onda kad se ne oseate dovoljno snano da upravljate. Riardi Bartoni ovog sveta su mentalno jaki. Ono to njih unitava nisu ivotni stresovi, ili poslovi, ili godine, ve oslonci kojima se okreu, koji su samo iluzije. Tuno, u njegovom sluaju i milionima slinih njemu, oslonci ubijaju. Pogledajte ovako. Ve ste odluili da neete ostati u zamci do kraja ivota. Stoga, jednom u ivotu, bilo da smatrate to lakim ili tekim, morate da proete proces 62

oslobaanja.Puenje nije zadovoljstvo ili navika. To je zavisnost od droge i bolest. Ve smo ustanovili da, daleko od toga da je lake prestati sutra, progresivno e postajati tee. Sa boleu je tako, s vremenom se pogorava, vreme da je se oslobodite je SAD ili najblie sadanjici to moete.Samo pomislite kako brzo svaka sedmica naeg ivota dolazi i odlazi. To je sve to je potrebno. Samo pomislite kako je lepo uivati u ostatku ivota bez tamne senke koja stalno visi nad vama. I, ukoliko ste pratili moje instrukcije, neete morati da ekate ni 5 dana. Ne samo da ete otkriti da je lako ugasiti poslednju cigaretu, ve ETE UIVATI U TOME! DA LI E MI NEDOSTAJATI CIGARETA? NE! Jednom kad je mali nikotinski monstrum mrtav i vae telo prestane da gladuje za nikotinom, bilo kakva zabluda e nestati i otkriete da ste bolje mentalno i fiziki opremljeni ne samo da se izborite sa stresom ivotnim izazovima, ve i da uivate u dobrim stvarima u potpunosti. Postoji samo jedna opasnost a to je uticaj drugih koji jo uvek pue. Trava je uvek zelenija kod drugog, je uobiajeno stanovite u ivotu i lako razumljivo. Zato je to sluaj i sa puenjem, gde su nedostaci ogromni ak i u poreenju sa iluzornim prednostima, da bivi puai zavide puaima? Sa svim ispiranjem mozga u vaem detinjstvu sasvim je jasno da ste upali u zamku. Zato onda, kad shvatimo da smo ispali naivni i uspemo da utnemo naviku, ponovo uetamo pravo u istu zamku? To je zbog uticaja drugih puaa. Obino se to deava u drutvenim situacijama, pogotovo posle jela. Pua zapali, a biveg puaa acne. Ovo je doista udna anomalija, posebno ako razmotrite ovaj deo istraivanja trita: ne samo da je svaki nepua srean jer je nepua, ve i svaki pua, ak i sa svojim ispranim, izvitoperenim i zavisnikim umom koji pati od iluzije da uiva ili da ga cigareta oputa, eli da se nikad nije ni upecao. Zato onda bivi puai zavide puaima u ovim prilikama? Postoje dva razloga: 1. 'Samo jedna cigareta'. Upamtite: to ne postoji. Prestanite da gledate tu izolovanu priliku i ponite da gledate iz ugla puaa. Moda mu zavidite, ali on ne odobrava to to radi: on zavidi vama. Ponite da posmatrate druge puae. Oni vam mogu dati najvei polet da se oslobodite. Zapazite kako brzo cigareta izgori i kako brzo pua pali novu. Zapazite posebno da on nije svestan, da je sama radnja automatska. Upamtite, on ne uiva u cigareti; on samo ne moe da uiva bez nje. Posebno zapamtite da kad napusti vae drutvo on mora da nastavi sa puenjem. Sledeeg jutra, kad se probudi sa crnim pluima, morae da nastavi da gui samog sebe. Sledei put, kad ima bol u grudima, sledeeg dravnog Dana borbe protiv puenja, sledei put kad vidi zdravstveno upozorenje, kad se uplai zbog raka, sledei put u crkvi, u poseti bolnici, zubaru, biblioteci, supermarketu, svaki sledei put u drutvu nepuaa, on mora da nastavlja ovaj doivotni lanac plaajui basnoslovno privilegiju da unitava sebe fiziki i mentalno. On se suoava sa ivotom prljavtine, zadaha, utih zuba, doivotnom robijom, samounitenjem, 63

ivotom sa crnim senkama u pozadini uma. A sve to da bi postigao kakvu svrhu? Iluziju pokuaja da se vrati u stanje u kojem je bio pre nego to se uopte upecao. 2. 3. Drugi razlog zbog koga bivi puai u ovakvim prilikama poele da pue je taj to pua radi neto, odnosno pui, dok pua ne radi nita, i stoga se osea uskraeno. Raistite pre poetka: nije nepua uskraen. Jadan pua je uskraen

ZDRAVLJA ENERGIJE NOVCA POUZDANJA MIRA HRABROSTI SPOKOJA SLOBODE SAMOPOTOVANJA Odviknite se od toga da zavidite puaima i ponite da ih vidite onakvim kakvi jesu: patetina, jadna stvorenja. Znam: bio sam najgori na svetu. Zato i itate ovu knjigu, i oni koji s tim ne mogu da se suoe, koji moraju da nastave da se zavaravaju, su najjadniji od svih. Ne biste zavideli heroinskom zavisniku. Heroin ubije oko 100 ljudi godinje u ovoj zemlji. Nikotin ubije preko 120 000 godinje i 2,5 miliona irom sveta. Ve je ubio vie ljudi na ovoj planeti neko svi ratovi u istoriji zajedno. Kao i svaka zavisnost od droge, vaa nee biti bolje. Svake godine bivae gora i gora. Ako ne uivate u tome to ste pua sad, jo manje ete uivati sutra. Ne zavidite drugim puaima. Saaljevajte ih. Verujte: ONI JESU ZA SAALJENJE. DA LI U SE UGOJITI? Ovo je jo jedan mit o puenju, koji su rairili uglavnom puai koristei zamene kao to su slatkii i sl. pri pokuaju prestanka snagom volje, u cilju ublaavanja tegoba. Tegobe usled pada nikotina vrlo su sline gladi, i lako se pobrkaju. Ipak, dok glad moe da bude zadovoljena hranom, tegobe zbog pada nikotina nikad ne mogu biti potpuno zadovoljene. Kao kod svake druge droge, telo vremenom postane imuno i droga vie ne uspeva da potpuno ublai tegobe nastale usled pada njenog nivoa. im ugasimo cigaretu, nikotin ubrzano naputa telo, tako da nikotinski zavisnik ima stalnu glad. Prirodna tenja je lanano puenje. Meutim, veina puaa je spreena da to uradi, uglavnom zbog jednog ili oba ova razloga: 1. Novac-ne mogu da priute poveano unoenje 2. Zdravlje-kako bi ublaili tegobe moramo da unosimo otrov, to deluje kao automatska prepreka broju popuenih cigareta. Pua stoga pati od stalne gladi koju nikad ne moe da zadovolji.To je razlog zbog kog se veliki broj puaa okree prederavanju, opijanju ili ak teim drogama kako bi ispunili prazninu.(VEINA ALKOHOLIARA SU TEKI PUAI. PITAM SE DA TO ZAISTA NIJE PROBLEM PUENJA?) 64

Za puaa normalna tendencija je da pone da zamenjuje nikotin hranom. Tokom mog sopstvenog komara doao sam u fazu u kojoj sam potpuno prestao da dorukujem i ruam. Puio sam jednu za drugom tokom dana. U kasnijim godinama sam se ak i radovao veerima jer sam tad mogao da prestanem da puim. Meutim, celo vee bih jeo. Mislio sam da je to glad, ali su u stvari bile tegobe zbog povlaenja nikotina. Drugim

reima, tokom dana bih menjao hranu nikotinom, a tokom veeri bih menjao hranom nikotin. U to vreme sam bio tei nego sad i nita nisam mogao da uradim povodom toga. Jednom kad mali monstrum napusti vae telo, to uasno oseanje nesigurnosti se zavrava. Vaa sigurnost se vraa, zajedno sa predivnim oseanjem samopotovanja. Ponovo dobijate sigurnost preuzimanja kontrole nad sopstvenim ivotom, ne samo u navikama vezanim za uzimanje hrane, ve i u drugim aspektima. Ovo je samo jedna od prednosti oslobaanja od duvana. Kao to sam rekao, mit o debljanju je nastao usled korienja zamena tokom perioda povlaenja nikotina. Ustvari, zamene ne olakavaju prestanak. One ga oteavaju. Ovo je detaljnije objanjeno u narednom poglavlju koje se bavi zamenama. Pod uslovom da sledite sve instrukcije, gojenje ne bi trebalo da vam bude problem. Ipak, ako ve imate taj problem, ili mislite da teina postaje problem, preporuio bih Alen Karov lak nain da izgubite teinu koji je baziran na apsolutno istim principima Lakog naina i ini kontrolu teine zadovoljstvom. IZBEGAVAJTE LANU STIMULACIJU Mnogi puai, pokuavajui da prestanu metodom snage volje, pokuavaju da uveaju motivaciju za prestanak tako to se lano nagrauju. Ima mnogo ovakvih primera. Tipini je Moja porodica i ja moemo imati divan odmor od novca koji u utedeti. Ovo izgleda kao logian i razuman pristup, ali je u stvari laan jer e bilo koji pua koji dri do sebe radije puiti 52 sedmice u godini nego otii na odmor. U svakom sluaju, postoji sumnja u puaevom umu, jer ne samo da e apstinirati 52 sedmice, ve je i pitanje da li e uivati u odmoru bez cigarete? Sve ovo slui da uvea rtvovanje koje pua osea da ini, tako da cigareta izgleda i dragocenija u njegovoj glavi. Umesto toga, koncentriite se na drugu stranu: 'ta ja imam od toga? Zato mi je potrebno da puim?' Drugi primer: 'Biu u stanju da sebi priutim bolja kola'. To je tano, i ova stimulacija vam moe pomoi da apstinirate dok ne kupite kola, ali jednom kad novost vie ne bude novost, osetiete se uskraeno, i pre ili kasnije opet ete upasti u zamku. Drugi tipian primer su kancelarijski i porodini paktovi. Oni imaju prednost u eliminisanju iskuenja u nekim delovima dana. Ipak, oni obino propadaju usled sledeih razloga: 1. Stimulacija je lana. Zato bi eleli da prestanete s puenjem samo zato to drugi ljudi rade to isto? Sve to postiete je stvaranje dodatnog pritiska, koji 65

poveava oseanje rtvovanja. Dobro je ako svi puai istinski ele da prestanu, i mada svi puai potajno to ele, sve dok nisu spremni na to, pakt samo poveava pritisak, koji uzrokuje poveanu elju za puenjem. Ovo ih pretvara u potajne puae, to dalje uveava oseanje zavisnosti.

2. Teorija o truloj jabuci ili oslanjanju jednih na druge. Kad pokuava da prestane metodom volje, prolazi kroz period pokore tokom koje eka da potreba za puenjem nestane. Ako popusti, ima oseaj neuspeha. Kad se koristi metoda volje, jedan od uesnika je obavezan da odustane, pre ili kasnije. Ostali uesnici tad imaju izgovor na koji su ekali. To nije njihova greka. Oni bi izdrali, nego ih je Bane izneverio. (*i otiao potajno da pui u radionici, a onda pokuao da sakrije cigaretu u depu. I umal' se nije zapalio-prm. prev.) Istina je da je veina ve varala .(*E, nije. Moda i bi, al' u selu nije imalo gde da se kupe cigare-prim. prev.) 3. 'Deljenje zasluga' je suprotno od teorije 'trule jabuke'. Ovde gubitak obraza usled neuspeha nije tako straan kad se podeli. Postoji fantastian doivljaj postignua u prestanku puenja. Kad to uradite sami, pohvale koje dobijete od prijatelja, kolega i roaka mogu da vam daju izuzetan polet koji vam pomae tokom prvih dana. Kad to rade svi, zasluge takoe moraju da se dele pa je i polet umanjen. Drugi klasian primer lanog nagraivanja je mito( npr. roditelj nudi tinejderu novac da bi apstinirao, ili se kladi 'Dau ti 100 funti ako ne uspem'.) Jednom je ovakav primer bio na TV-u. Policajac koji je pokuao da prestane da pui stavio je 20 funti u kutiju cigara. Napravio je pakt sa sobom. Moe ponovo da pui, ali e prvo morati da zapali onih 20 funti. Ovo ga je zaustavilo na nekoliko dana, ali je na kraju zapalio novac Prestanite da se zavaravate. Ako 50 000 funti koje prosean pua potroi u ivotu ga ne zaustave, ili rizik od 1:2 da zaradi neku stranu bolest, nekoliko lanih stimulacija nee uiniti nikakvu razliku. Samo e uiniti jaim oseaj rtvovanja. Nastavite da gledate s druge strane konopca u igri nadvlaenja. ta puenje ini za mene? APSOLUTNO NITA. Zato mi je potrebno to da radim? NIJE POTREBNO! SAMO KANJAVATE SEBE. LAK NAIN Ovo poglavlje sadri instrukcije o lakom nainu da se prestane s puenjem. Pod uslovom da sledite instrukcije, otkriete da je prestajanje lak proces, a moe biti i prijatan! Ali zapamtite definiciju brinete: devojka koja nije itala instrukcije na pakovanju. Prestati s puenjem je smeno lako. Potrebno je da uradite samo dve stvari. 1. Odluite da vie nikad neete puiti 2. Nemojte aliti zbog toga. Radujte se. Sad verovatno pitate: 'Zato je bila potrebna cela knjiga? Zato mi to nisi odmah rekao?' odgovor je da biste opet alili, i pre ili kasnije promenili odluku. To ste verovatno uradili mnogo puta do sada. Kao to sam rekao puenje je suptilna, kobna zamka. Glavni problem kod prestanka nije hemijska adikcija, ve isprani mozak, i neophodno je prvo razbiti sve iluzije i mitove. Upoznajte svog neprijatelja. Upoznajte njegove taktike, i lako ete ga pobediti. 66

Vei deo ivota sam proveo pokuavajui da prestanem da puim, i patio sam pri tom nedeljama od depresije.kad sam napokon prestao, sa 100 cigara sam perao odmah na

0, bez ijednog loeg trenutka. ak je bilo prijatno i tokom perioda pada nikotina, i od tad nisam imao ni najmanju tegobu. Naprotiv, to je najbolja stvar koja mi se desila u ivotu. Nisam mogao da shvatim zato je bilo tako lako i dugo mi je trebalo da shvatim razlog. To je bilo ovo. Znao sam za sigurno da nikad vie neu puiti. Tokom prethodnih pokuaja, bez obzira kako reen bio, u stvari sam pokuavao da prestanem da puim, nadajui se da e potreba vremenom prestati ukoliko dovoljno dugo opstanem bez cigarete. Naravno da potreba nije prestajala, jer sam ekao da se neto desi, i to sam vie tugovao zbog toga, to sam vie eleo cigaretu, tako da udnja nikako nije ni prestajala. Moj poslednji pokuaj bio je drugaiji. Kao svi puai danas, ozbiljno sam razmislio o problemu. Do tad, kad god ne bih uspeo, teio sam se da e sledei put biti lake. Nikad mi nije palo na pamet da u morati da nastavim s puenjem do kraja ivota. Ova me poslednja misao ispunjavala uasom i naterala me da vrlo ozbiljno razmislim o tome. Umesto da nesvesno palim cigaretu, poeo sam da analiziram svoja oseanja dok sam ih puio. ovo mi je potvrdilo ono to sam ve znao. Nisam uivao u njima, one su bile prljave i odvratne. Poeo sam da posmatram nepuae. Do tad sam ih uvek smatrao kolebljivim, nedrutvenim, cepidlaki nastrojenim ljudima. Meutim, kad sam ih ispitao oni su izgledali, ako nita drugo, jai i oputeniji. Izgledalo je da su sposobni da se nose sa stresovima i naporima u ivotu, i izgledalo je da vie uivaju u drutvenim dogaanjima nego puai.Svakako su imali vie poleta i energije. Poeo sam da razgovaram sa bivim puaima. Do tog momenta smatrao sam bive puae ljudima koji su bili prinueni da se odreknu puenja zbog zdravlja i novca, i koji su uvek potajno eznuli za cigaretom. Nekolicina jeste rekla 'Povremeno ima elju, ali je to tako retko i slabo, da nije vredno ni pomena', ali je veina rekla: 'Da mi nedostaje? Mora da se ali. Nikad se bolje u ivotu nisam oseao'. Razgovor sa nepuaima razbio mi je jo jedan mit koji je uvek postojao u mojoj glavi. Mislio sam da u meni postoji neka nedosledna slabost, i odjednom mi je sinulo da svi puai prolaze kroz ovaj lini komar. Uglavnom, rekao sam sebi: 'Milioni ljudi sad prestaju i vode savreno srean ivot. Cigare mi nisu bile potrebne pre nego to sam poeo da puim, i seam se da mi je trebalo prilino truda da se naviknem na te prljave stvari. Zato bi mi sad bilo potrebno da puim? U svakom sluaju, nisam uivao u puenju. Mrzeo sam ceo taj prljavi ritual i nisam eleo da provedem ostatak ivota kao rob te odvratne trave.

67

Tad sam sebi rekao: 'ALENE, SVIALO SE TO TEBI ILI NE, UPRAVO SI POPUIO SVOJU POSLEDNJU CIGARETU' og trenutka sam znao da vie nikad neu puiti. Nisam oekivao da e biti lako; u stvari, oekivao sam upravo suportno. Potpuno sam verovao da mi slede meseci depresije

i da u ostatak ivota provesti povremeno oseajui da mi nedostaje cigara. Umesto toga, sve je od samog poetka bio apsolutni blagoslov. Dugo mi je trebalo da shvatim zato je bilo sad toliko lako, i zato ovog puta nisam patio od tih uasnih tegoba. Razlog je to one ne postoje. Sumnja i nesigurnost uzrokuju tegobe. Prelepa istina je ova: PRESTATI S PUENJEM JE LAKO.Samo neodlunost i aljenje za tim ini proces tekim. ak i dok su navueni na nikotin, puai mogu da provedu relativno duge periode u svom ivotu bez uznemiravanja oko toga. Samo kad elite cigaretu a ne moete da je zapalite, vi patite. Stoga, reenje za lak prestanak je da se prestanak uini sigurnim i konanim. Ne nadati se, ve znati da ste utnuli duvan.Nikad ne sumnjati ili preispitati. U stvari, upravo suprotno-stalno se radovati zbog odluke. Ako od poetka moete da budete sigurni, bie lako. Ali kako da budete od poetka sigurni ako ne znate da e biti lako? Zato je ostatak knjige neophodan. Postoje neke sutinske stvari i morate ih raistiti u glavi pre nego to ponete. 1.Shvatite da moete to da postignete. nema nita drugaije u vezi vas i jedina osoba koja vas moe naterati da puite ste vi sami. 2.Ni od ega ne odustajete. Naprotiv, postiete ogromne pozitivne dobiti. Ne mislim samo da ete biti zdraviji i bogatiji. Mislim i na to da ete u dobrim vremenima uivati vie i da ete u loim se oseati manje jadno. 3. Ne postoji neto kao jedna cigareta. Puenje je zavisnost od droge i lanana reakcija. aljenjem za povremenim cigaretom samo ete sebe bespotrebno kanjavati. 4. Puenje nije drutvena navika koja vam moe otetiti zdravlje, ve zavisnost od droge. Suoite se sa injenicom bilo da vam se to svia ili ne, DA IMATE BOLEST. Ona nee otii jer ste stavili glavu u pesak. Upamtite: kao i sve obogaljujue bolesti, i ova ne samo da traje doivotno, ve se pogorava. Najlake je da se izleite sad. 5. Razdvojte bolest (odnosno hemijsku zavisnost) od okvira uma koji se tie doivljavanja sebe kao puaa ili nepuaa. Svi puai bi iskoristili mogunost da se vrate na vreme pre nego to su se upecali, kad bi samo to mogli. Tu priliku imate danas! Nemojte ni pomiljati na odustajanje od puenja. Kad donesete finalnu odluku o tome da ste popuili poslednju cigaretu, ve ete biti nepua. Pua je jedan od onih jadnih nesrenika koji moraju da idu kroz ivot unitavajui sebe cigaretama. Nepua je neko ko ne mora to da radi. Jednom kad donesete konanu odluku, ve ste postigli svoj cilj. radujte se tome. Nemojte sedeti alei i ekajui da hemijska adikcija proe. izaite napolje i odmah uivajte u ivotu. ivot je fantastian kad niste zavisni od nikotina, i svakog dana e vam biti sve bolji 68

6. Kljuno je da budete sigurni da ete uspeti u apstiniranju potpuno tokom perioda povlaenja nikotina (oko 3 sedmice), kako bi prestanak bio lak. Ako je va uvid u problem korektan, nai ete da je smeno lako prestati.

Do ovog stepena, ako ste otvorili um kao to sam traio na poetku, ve ste odluili da ete prestati s puenjem. Sad bi trebalo da oseate uzbuenje, kao pas vezan na lancu, i da teko moete da doekate da ve jednom izbacite otrov iz sistema. Ako ste neraspoloeni i mrani, to je iz jednog od sledeih razloga: 1. Neto vam se u umu jo nije sleglo. Ponovo proitajte gore iznetih 5 taaka i upitajte se da li verujete u njihovu istinitost. Ako sumnjate u neku od njih, ponovo proitajte odgovarajui deo knjige. 2. Plaite se neuspeha. Ne brinite. Samo nastavite sa itanjem. Uspeete. Cela stvar u vezi puenja je trik. Inteligentni ljudi padnu na trik, ali samo budala, kad otkrije da je u pitanju varka, nastavlja da samu sebe zavarava. 3. Slaete se sa svim takama, ali ste i dalje neraspoloeni. Ne budite! Otvorite oi. Neto predivno se deava. Spremate se da pobegnete s robije. Od sutinske je vanosti da startujete sa ispravnim okvirom uma: 'Zar nije divno to sam nepua!' Sve to sad treba da uradimo je da taj okvir zadrimo tokom perioda povlaenja, a naredna poglavlja se bave specifinim takama koje e vam omoguiti da ostanete pri ovom stavu tokom tog perioda. Nakon perioda povlaenja, neete morati da mislite na taj nain. Na taj nain ete automatski razmiljati, i jedina misterija e vam biti 'Tako je oigledno, kako to ranije nisam video?' Ipak, dva vana upozorenja: 1. Odloite svoj plan da ugasite poslednju cigaretu dok ne proitate knjigu do kraja. 2. Vie puta sam pomenuo da je period povlaenja do 3 nedelje. Ovo moe da dovede do nesporazuma. Prvo, moete podsvesno oseati da morate patiti tri nedelje. Neete patiti. Drugo, izbegavajte zamku razmiljanja na ovaj nain: 'Nekako samo moram da apstiniram 3 nedelje i biu slobodan'. Nita se zaista nee desiti posle 3 sedmice. Neete se odjednom oseati kao nepua. Nepuai se ne oseaju drugaije od puaa. Ako alite zbog prestanka tokom 3 sedmice, sva je verovatnoa da ete aliti i posle tri nedelje. Ono to govorim je da ukoliko ponete sad tako to ete sebi rei:'Nikad vie neu puiti. Zar to nije divno?', posle 3 sedmice svo iskuenje e nestati. Meutim, ako kaete:'Samo kad bih mogao da preivim 3 nedelje bez cigarete', umiraete za cigaretom i posle ovog perioda. PERIOD POVLAENJA Oko 3 nedelje od poslednje cigarete moete biti podloni tegobama usled povlaenja. Ove tegobe se sastoje iz dva odvojena faktora. 1. Tegobe nastale usled povlaenja nikotina, to prazno, nesigurno oseanje, slino gladi koje puai identifikuju kao udnju ili potrebu da neto rade s rukama. 2. Psiholoki okida u vidu nekih dogaaja, kao npr. telefonski razgovor. 69

Neuspeh da se ovo razume i i da se pravi razlika izmeu ova dva faktora ini puaima tako teko ostavljanje kad koriste metod snage volje, a to je i razlog zbog kojeg mnogi puai koji postignu cilj ponovo upadnu u zamku. Mada tegobe zbog povlaenja nikotina ne dovode do fizikog bola, nemojte potceniti njihovu mo. Mi priamo o upanju u stomaku ako ostanemo bez hrane ceo dan; moe doi do kranja creva, ali nema fizikog bola. Uprkos tome, glad je mona sila, i velika je verovatnoa da emo biti nervozni ukoliko nam je hrana uskraena. Slino je i kad nam telo udi za nikotinom. razlika je u tome to naem telu hrana treba, ali mu otrov nije potreban, i sa pravim stavom uma ove tegobe se lako prevazilaze i nestaju vrlo brzo. Ako pua moe da apstinira nekoliko dana sa metodom snage volje, udnja za nikotinom brzo nestaje. Drugi faktor oteava proces. Pua ima naviku da ublaava tegobe u odreenim prilikama i u odreenom vremenu, to izaziva asocijaciju ideja (npr. 'Ne mogu da uivam u piu bez cigarete')Bie lake da razumemo ovo uz pomo primera. Uzmimo za primer da imate ve nekoliko godina kola, i recimo da je migavac na levoj strani volana. Na vaim sledeim kolima je na desnoj strani (zakon zemlje). Vi znate da je na desnoj strani, ali tokom nekoliko sedmica ukljuujete brisae umesto da migate. Sa puenjem je slino. Tokom prvih dana perioda povlaenja okidaki mehanizam e u odreenom vremenu raditi. Pomiljaete 'elim cigaretu'. Od esencijalnog je znaaja da od poetka eliminiete ispiranje mozga, tada e i ovi okidai brzo nestati. Kad se koristi metoda snage volje, poto pua veruje da ini rtvu, tugovanje i ekanje da potreba za puenjem proe, ojaava ovaj okidaki mehanizam umesto da ga uklanja. Uobiajeni okida je obrok, posebno onaj sa prijateljima u restoranu. Bivi pua je nesrean jer mu je uskraena cigareta. Njegovi prijatelji pale i on se osea jo ojaenije. Sad ne uiva ni u jelu ni u drutvu. Zbog njegove asocijacije cigarete sa jelom i drutvenim okupljanjem, sad pati od trostrukog udarca, a ispiranje mozga se uveava. Ako je odluan i moe da izdri dovoljno dugo, na kraju se miri sa sudbinom i nastavlja ivot. meutim, deo ispiranja mozga ostaje, i mislim da je druga najalosnija stvar na svetu u vezi puenja pua koji je odustao zbog zdravlja ili novca, koji i posle vie godina udi za cigaretom u nekim prilikama. On se dri iluzije koja postoji samo u njegovoj glavi i bespotrebno mui sebe. ak i sa mojim metodom odgovor na okidae je najei uzrok neuspeha. Bivi pua ima obiaj da gleda na puenje kao na placebo ili eernu pilulu. On misli: 'Znam da cigareta nita ne ini za mene, ali ako mislim da ini, u izvesnim prilikama e mi pomoi'. Mada ne prua istinsku fiziku pomo eerna pilula moe biti od ogromne psiholoke pomoi kod ublaavanja simptoma, i stoga je od koristi. Cigareta nije nikakva eerna pilula. Ona stvara simptome koje kasnije ublaava, a posle izvesnog vremena ne uspeva ak ni ove simptome da ublai potpuno; 'pilula' uzrokuje bolest, a osim toga je i otrovni ubica br. 1 u drutvu. Moda e vam biti lake da razumete efekte kad se poveu sa nepuaima ili puaima koji su prestali da pue pre vie godina. Uzmimo sluaj ene koja je izgubila mua. Sasvim je uobiajeno da u takvim trenucima pua u najboljoj nameri, kae:'Uzmi cigaretu. Smirie te'. 70

Ako je cigareta prihvaena, nee imati smirujui efekat jer ena nije zavisna od nikotina i nema tegoba povlaenja koje bi trebalo da ublaava. Najbolje to e uiniti je da joj da momentalno psiholoko olakanje. im se cigareta ugasi, istinska tragedija je jo uvek prisutna. U stvari, ona e sad biti i uveana jer ena pati zbog tegoba povlaenja, i njena odluka je da ih produi ili ublai drugom cigaretom i zapone lanac mizerije. Sve to e cigareta uraditi je da da trenutnu psiholoku podrku. Isti efekat je mogao biti postignut nekom utenim reima ili ponuenim piem. Mnogi nepuai i bivi puai su postali zavisni od duvana usled ovakvih situacija. Od sutinskog je znaaja ukloniti svaku zabludu u vezi puenja od samog poetka. Raistite sasvim u svojoj glavi: cigareta vam ne treba, i samo muite sebe tako to je i dalje smatrate nekom vrstom oslonca ili pomoi. Nema potrebe da budete nezadovoljni. Cigarete ne ine jelo ili drutvena dogadjanja; one ih unitavaju. Takoe upamtite da puai ne pue za jelom zato to uivaju u cigareti. Oni pue zato to moraju. Oni su zavisnici od droge. Oni ne mogu da uivaju u jelu ili u ivotu bez nje. Napustite koncept da je puenje samo po sebi uivanje. Mnogi puai misle: 'Kad bi samo postojala ista cigareta'. Postoje iste cigarete. Svaki pua koji proba biljne cigarete uskoro otkrije da su one ist gubitak vremena. Shvatite da je jedini razlog zbog kojeg puite nikotin. Jednom kad se otarasite potrebe za nikotinom, neete imati nita veu potrebu da stavite cigaretu u usta od potrebe da je stavite u uvo. Bilo da je tegoba nastala kao trenutni simptom povlaenja (prazno oseanje) ili usled okidakog mehanizma, prihvatite je. Ne postoji fiziki bol i sa pravim stanjem uma cigarete ne predstavljaju problem. Ne brinite zbog apstinencije. oseanje nije strano. Asocijacija elje za cigaretom i oseanja uskraenosti stvara problem. Umesto da tugujete, recite sebi:'Znam ta je ovo. Ovo je tegoba usled povlaenja nikotina. To je ono od ega puai pate celoga ivota i to ih podrava u puenju. Nepuai ne pate od ovih tegoba. One su samo jedno od mnogih zla ove droge. Zar nije fantastino to izbacujem to zlo iz svog tela!' Drugim reima, u toku naredne 3 nedelje imaete neznatnu traumu u svom telu, ali e se tokom tih sedmica, i do kraja vaeg ivota neto predivno deavati. Oslobodiete se odvratne bolesti. Ta nagrada e mnogostruko prevazii ovu malu traumu, i ak ete i uivati u tegobama povlaenja. One e postati momenti zadovoljstva. Razmiljajte o prestanku kao o uzbudljivoj igri. Mislite na nikotinskog monstruma kao na neku vrstu pantljiare u stomaku. Morate da je izgladnite tokom 3 nedelje, a ona e pokuati da vas prevari da upalite cigaretu kako bi ga odrali u ivotu. Povremeno e pokuavati da vas uini nesrenim. Povremeno ete biti nepaljivi. Neko e vam ponuditi cigaretu a vi moete zaboraviti da ste prestali da puite. Usledie malo oseanje deprivacije kad se setite. Unapred se pripremite za ove zamke. Kakvo god da je iskuenje, utuvite u glavu da je to stoga to je udovite jo uvek u vaem telu, i svaki put kad odolite iskuenju, zadali ste mu jo jedan smrtni udarac u bici.

71

ta god da radite, ne pokuavajte da zaboravite na puenje. Ovo je jedna od stvari koja uzrokuje depresiju kod puaa koji koriste metod snage volje. Oni pokuavaju da se provuku kroz svaki dan nadajui se da e vremenom zaboraviti.

To vam je kao kad ne moete da zaspite. to vie brinete zbog toga, tee e san doi. Kako bilo, neete moi da zaboravite. Prvih dana 'mali monstrum' e vas podseati, i to ne moete izbei; sve dok su oko vas puai i reklame cigareta, imaete konstantne podsetnike u okruenju. Poenta je u tome da ne treba ni da zaboravljate. Nita loe se ne deava. Predivan proces je u toku. ak i ako pomiljate na to hiljadu puta dnevno, SAUVAJTE SVAKI TRENUTAK. PODSETITE SE KAKO JE DIVNO BITI PONOVO SLOBODAN. PODSETITE SE ISTE RADOSTI TO NE MORATE VIE DA GUITE SEBE. Kao to rekoh, otkriete da tegobe postaju trenuci zadovoljstva, i biete iznenaeni kako ete u tom sluaju brzo zaboraviti na puenje. ta god da radite-NE SUMNJAJTE U SVOJU ODLUKU. Jednom kad ponete da sumnjate, poeete da alite, i situacija e se pogorati. Umesto toga iskoristite trenutak da pomognete sebi. Ako je razlog depresija, podsetite se ta vam cigarete ine. Ako vam prijatelj ponudi jednu, sa ponosom kaite:'Srean sam to ovo mogu da kaem. Vie mi nisu potrebne'. To e ga povrediti, ali kad vidi da vi niste uznemireni, bie na pola puta da vam se pridrui. Upamtite da ste imali jake razloge da prestanete. Podsetite se na x 1000 funti koliko vas jedna cigareta kota, i upitajte se da li zaista elite da rizikujete neku zastraujuu bolest. Iznad svega, zapamtite da je oseanje privremeno i da ste svakog trena blii cilju. Neki puai se plae da e morati do kraja ivota da vode rauna o automatskim okidaima. Drugim reima, veruju da e morati da celoga ivota korienjem psihologije zavaravaju sebe kako im cigareta nije potrebna. Nije tako. Setite se da optimista vidi bocu kao polu-punu, a pesimista kao polu-praznu. U sluaju puenja, boca je prazna a pua je vidi kao punu. Pua je taj kome je mozak ispran. Jednom kad ponete sebi da govorite da vam puenje nije potrebno, za vrlo kratko vremenee vam biti potrebno jer predivna je istina da...vam puenje nije potrebno.To je poslednja stvar koja vam je potrebna; potrudite se da ne bude poslednja stvar koju ete uraditi. SAMO JEDAN DIM Ovo je razlog neuspeha mnogih koji pokuavaju da prestanu metodom snage volje. Oni e proi kroz 3 ili 4 dana apstinencije a onda uzeti povremeno dim ili dva da lake prebrode. Ne uviaju razarajui efekat toga na njihov moral. Za veinu puaa taj prvi dim nema prijatan ukus, i to njihovom svesnom umu predstavlja podrku. Oni misle:'Boe, ovo nije prijalo. Gubim potrebu za puenjem'. U stvari, sluaj je obrnut. Shvatite jednom: CIGARETE NIKAD NISU NI BILE PRIJATNE. 72

Uivanje nije razlog zbog koga ste puili. Kad bi puai puili zbog uivanja, nikad ne bi popuili vie od jedne cigarete. Jedini razlog zbog kojeg ste puili je da nahranite malog monstruma. Samo pomislite: izgladnjivali ste ga 4 dana. Koliko mu je dragocena bila ta jedna cigareta ili dim. Vi toga niste svesni, ali fiks koji je vae telo dobilo bie iskomunicirano vaem podsvesnom umu, i sva vaa priprema e biti podrivena. U pozadini vaeg uma jedan glasi e govoriti: 'Uprkos svakoj logici, one su dragocene. elim jo jednu.' Taj mali dim ima dva razarajua efekta. 1. On odrava malog monstruma u ivotu. 2. to je jo gore, odrava velikog monstruma u glavi. Ako ste imali jedan dim, lake ete da uzmete jo jedan. Zapamtite: samo jednom cigaretom ljudi i poinju da pue. DA LI E MENI BITI TEE? Kombinacije faktora koji odreuju koliko e lako svaki pua pojedinano prestati s puenjem su beskrajne. Za poetak, svako od nas ima svoj karakter, nain rada, okolnosti, vreme, itd. Odreene profesije mogu da oteaju vie nego druge, ali pod uslovom da je ispiranje mozga uklonjeno, ne mora da bude tako. Nekoliko pojedinanih primera bie od pomoi. Izgleda da je posebno teko pripadnicima medicinske profesije. Mi mislimo da je lekarima lake jer su svesniji efekata na zdravlje i svakog dana vide i dokaze za to. Iako ovo doprinosi snanijim razlozima za prestanak puenja, ne olakava proces. razlozi su sledei: 1. Stalna svesnost o zdravstvenim rizicima stvara strah, a to je jedan od uslova pod kojima imamo potrebu da ublaimo tegobe. 2. Posao lekara je izrazito stresan, i on obino nije u stanju da ublai dodatni stres nastao usled tegoba zbog povlaenja nikotina tokom rada. 3. Ima i dodatni stres zbog krivice. Osea da bi trebalo da bude uzor ostatku populacije. Ovo ga stavlja pod vei pritisak i poveava doivljaj uskraenosti. 4. Tokom teko zasluenih pauza, kad je stres momentalno ublaen, cigareta postaje vrlo dragocena kad eventualno ublai tegobe usled povlaenja nikotina. Ovo je oblik povremenog puenja i vai u svim situacijama gde je pua prisiljen da apstinira tokom dueg perioda. Kad koristi metod moi volje, pua je nesrean jer je uskraen. On ne uiva u pauzi ili u olji aja ili u kafi koju pije tokom pauze. Njegov oseaj gubitka je stoga jako uvean, i zbog asocijacije ideja, cigareta dobija zasluge za celu situaciju. Meutim, ako prvo moete da uklonite zablude i prestanete da kukate za cigaretom, pauza i olja aja mogu da prijaju ak i dok telo trai nikotin.

73

Druga teka situacija je dosada, posebno kad se kombinuje sa periodom stresa. Tipini primeri su vozai ili domaice sa decom. Posao je stresan, a opet je vei deo posla monoton. Tokom pokuaja da prestane da pui korienjem metode snage volje, domaica ima duge periode u kojima ali nad 'gubitkom' i tako poveava depresiju. Ovo se, ponavljam, moe lako prevazii ukoliko je va stav korektan. Ne brinite zbog toga to se stalno podseate da ste prestali da puite. Iskoristite te momente da se radujete

injenici da ste se oslobodili zla. Ako imate pozitivan stav, ove tegobe postaju trenuci zadovoljstva. Upamtite, svaki pua, bez obzira na godite, pol, inteligenciju ili profesiju, moe lako i prijatno da prestane da pui pod uslovom DA PRATI SVE INSTRUKCIJE. GLAVNI RAZLOZI NEUSPEHA Postoje dva glavna razloga neuspeha. Prvi je uticaj drugih puaa. U trenutku slabosti ili tokom drutvenih dogaanja neko e zapaliti. Ve sam se bavio ovom temom nadugako. Iskoristite taj trenutak da se podsetite da ne postoji samo jedna cigareta. Radujte se injenici da ste presekli lanac. Zapamtite da vam pua zavidi, i alite ga zbog toga. Verujte, on zasluuje vae saaljenje. Drugi glavni razlog za neuspeh je lo dan. Raistite pre svega da loi i dobri dani postoje bez obzira da li ste pua ili ste nepua. ivot je relativna stvar, i ne moete imati uspone bez padova. Problem sa metodom moi volje je taj da pua poinje da kuka za cigaretom im ima lo dan, i sve to ini je da uini lo dan jo gorim. Nepua je bolje opremljen, ne samo fiziki, ve i mentalno, da se suoi sa stresovima i naporima u ivotu. Ako imate lo dan tokom perioda povlaenja, izdrite udar. Podsetite se da ste imali i loih dana dok ste puili (u suprotnom, ne bi ni odluili da prestanete). Umesto da tugujete zbog cigara, recite sebi:'Dobro, danas je teko, ali puenje to nee izleiti. Sutra e biti bolje, i bar imam divnu nagradu u ovom trenutku. utnuo sam odvratnu puaku naviku'. Kad ste pua morate da zatvorite um na sve loe strane puenja. Puai nikad nemaju puaki kaalj, samo stalni nazeb. Kad vam se kola pokvare usred nedoije upalite cigaretu, ali da li ste zbog toga sreni i zadovoljni? Naravno da niste. Jednom kad prestanete da puite, imate tenednciju da sve loe to vam se deava u ivotu pripisujete injenici da ste prestali da puite. Sad kad vam se kola pokvare, vi mislite:'U ovakvim vremenima zapalio bih cigaretu. ' To je istina, ali ono to zaboravljate je da cigareta nije reila problem, i da se samo kanjavate tako to alite za jedno iluzornom podrkom. Stvarate nemoguu situaciju. Nesreni ste jer ne moete da zapalite, a bili biste jo nesreniji da to uradite. Znate da ste doneli ispravnu odluku to ste prestali da puite, i stoga se ne kanjavajte sumnajnjem u tu odluku. Upamtite: pozitivan mentalni pristup je od sutinske vanosti-uvek.

74

ZAMENE Zamene ukljuuju vake, slatkie, pepermint, biljne cigarete i pilule. NE KORISTITE IH. One ine stvar teom, a ne lakom. Ako osetite potrebu i koristite zamenu, tegoba e biti produena i vama e biti tee. Ono to zaista govorite je: 'Potrebno mi je da puim ili da ispunim prazninu'. To vam je kao da poputate pred ucenjivaem ili dejim napadima besa. Na taj nain samo produavate torturu i omoguavate da tegobe ostanu. Kako bilo, zamene nee umanjiti tegobe. Vi gladujete za nikotinom, a ne za hranom. Sve to zamenama postiete je da i dalje mislite na puenje. Upamtite ovo: 1. Ne postoji zamena za nikotin. 2. Nikotin vam ne treba. To nije hrana; to je otrov. Kad tegobe naiu, podsetite se da puai pate od njih, a ne nepuai. Sagledajte ih kao jo jednu lou stranu droge. Sagledajte ih kao smrt udovita. 3. Zapamtite: cigarete stvaraju prazninu; one je ne popunjavaju. to pre nauite mozak da vam nije potrebno da puite, ili da radite bilo ta drugo umesto toga, pre ete biti slobodni. Posebno izbegavajte bilo kakav proizvod koji sadri nikotin, bilo da je vaka, flaster, sprej, ili najnoviji trik, inhalator slian plastinoj cigareti. Tano je da mali broj puaa koji pokuaju da prestanu da pue i uspeju u tome korienjem ovih sredstava, pripisuju svoj uspeh upotrebi ovih sredstava. Ali, oni uspevaju uprkos njihovoj upotrebi a ne zahvaljujui tome. Nesrea je da mnogi lekari jo uvek preporuuju susptitucionu terapiju (ST). Ovo ne iznenauje, jer ukoliko ne razumete u potpunosti nikotinsku zamku, ST zvui sasvim logino. Ona je zasnovana na uverenju da morate da pobedite dva mona neprijatelja kad pokuavate da prestanete da puite: 1.Morate da se odviknete 2. Morate da preivite uasne fizike patnje nastale usled povlaenja nikotina. Ako imate dva mona neprijatelja da pobedite, mudro je da se ne borite sa oba istovremeno, ve da uzmete jednog po jednog. Stoga se ova terapija zasniva na logici da prvo prestanete da puite ali da uzimate nikotinsku zamenu. Tad, kad prekinete naviku, postepeno smanjujete nikotin, i na taj nain se bavite sa svakim neprijateljem posebno. Ovo zvui logino, ali je zasnovano na pogrenim injenicama. Puenje nije navika ve nikotinska zavisnost a pravi fiziki bol zbog pada nivoa nikotina je gotovo neprimetan. Kad prestajete da puite, ono to pokuavate da postignete je da ubijete oba udovita: malo nikotinsko u telu i veliko u glavi, to je pre mogue. Sve to supstituciona terapija ini je to da produava ivot malog monstruma to zauzvrat produava ivot velikog. Upamtite LAK NAIN ini da lako odmah prestanete s puenjem. Moete ubiti veliko udovite (ispiranje mozga) pre nego to ugasite poslednju cigaretu. Mali monstrum e ubrzo biti mrtav i ak i dok jo uvek bude umirao,nee vam predstavljati vei problem nego kad ste bili pua. 75

Samo razmislite, kako uopte moe zavisnost od jedne droge da se izlei korienjem iste droge? Jedan eminentni i visoko uvaeni lekar je na dravnoj televiziji ak tvrdio da su neki puai toliko zavisni od nikotina da bi ak i u sluaju prestanka puenja morali da doivotno uzimaju nikotinsku supstituciju. Kako lekar moe da se toliko zbuni da poveruje kako ljudsko telo ne zavisi samo od hrane, vode i vazduha, ve i od monog otrova? esto na naoj klinici imamo puae koji su prestali da pue ali su se upecali na nikotinsku vaku. Drugi koriste vaku i jo uvek pue. Nemojte se zavarati injenicom da vaka ima odvratan ukus-isto je bilo i sa prvom cigaretom.

Sve zamene imaju apsolutno isti efekat kao i nikotinska vaka. Sad govorim o onome: 'Ne mogu da zapalim cigaru, pa u uzeti vaku, ili slatkie, ili pepermint kako bih ispunio prazninu'. Mada prazan oseaj potrebe za cigaretom se teko razlikuje od potrebe za hranom, hranom neete zadovoljiti nikotinsku glad. U stvari, ako ita moe da vam izazove elju za cigarom, to je trpanje peperminta i vaki u usta. Ali glavno zlo zamena je u tome to prolongiraju glavni problem, a to je ispiranje mozga. Da li vam je potrebna zamena za nazeb kad proe? Naravno da nije. Kad kaete 'treba mi zamena za puenje', ono to zaista kaete je 'inim rtvu'. Depresija povezana sa metodom moi volje je uzrokovana injenicom da puai veruju da se rtvuju. Sve to ete uraditi je da ete zameniti jedan problem drugim. Nema zadovoljstva u tome da se kljukate slatkiima. Samo ete se ugojiti i postati nezadovoljni, i dok ste rekli keks, ponovo ete se vratiti na duvan. Povremenim puaima je teko da se oslobode verovanja kako su uskraeni za svoju malu nagradu: cigarete tokom pauze za ruak koju zapale radnici kojima nije dozvoljeno da pue dok rade, ili nastavnici u ostavama izmeu asova, ili one koju na brzinu popue lekari zmeu dva pacijenta. Neki kau: 'Ne bih ak ni iao na pauzu da ne puim'. Ovo samo potvruje stanovite da se na pauzu esto ide ne zato to puau treba ili je eli, ve zato to mu je oajniki potrebno da se poee gde ga svrbi. Zapamtite, cigarete nikad nisu bile autentine nagrade. One su ekvivalentne noenju tesnih cipela i zadovoljstva kad ih izujete. Stoga, ako oseate da morate da imate malu nagradu, neka vam to bude zamena; dok radite, nosite par tesnih cipela, ne dozvolite sebi da ih izujete sve do pauze, a onda iskusite taj divni trenutak oputanja i zadovoljstva kad ih skinete. Moda vam se ini da je to prilino glupo. Potpuno ste u pravu. Jako je teko uvideti dok ste jo u klopci, ali to je ono to veina puaa radi. Takoe je teko zamisliti da vam uskoro nee trebati ta mala 'nagrada' i da ete gledati na prijatelje koji su jo uvek u klopci sa istinskim saaljenjem i uditi se zato ne mogu da vide u emu je stvar. Meutim, ako nastavite da se zavaravate da je cigareta istinska nagrada ili da vam treba neka zamena za nju, oseaete se uskraeno i nesreno i velika je verovatnoa da ete ponovo propuiti. Ako vam zaista treba pauza, kao to domaicama, nastavnicima, lekarima i ostalim radnicima treba, uskoro ete uivati u pauzi jo vie jer neete morati da sami sebe guite.

76

Zapamtite, zamena vam ne treba. Te tegobe su glad za otrovom i uskoro e nestati. Neka vam to bude oslonac narednih dana. Uivajte u oslobaanju svog tela od otrova i svog uma od robovanja i zavisnosti. Ako zbog poboljanog apetita jedete vie za glavnim obrocima i tokom narednih nekoliko dana nabacite neko kilo vie, ne brinite zbog toga. Kad iskusite 'trenutak otkrovenja' koji u kasnije opisati, stei ete sigurnost, i otkriete da bilo koji problem koji moe da se rei pozitivnim razmiljanjem moete da reite, ukljuujui i navike ishrane. Ali ono to ne smete je da ponete da grickate izmeu obroka. Ako to uradite,ugojiete se, postati nezadovoljni i nikad neete znati da ste utnuli duvan. Samo ete premetati problem umesto da ga reite. DA LI DA IZBEGAVAM SITUACIJE U KOJIMA MOGU DA PODLEGNEM ISKUENJU? Do sad sam bio vrlo kategorian u svojim zahtevima, traei od vas da savet tretirate pre kao instrukciju nego kao sugestiju. Kategorian sam, prvo stoga to postoje vrsti, praktini razlozi za moj savet, i drugo, zato to su razlozi podrani hiljadama sluajeva. Po pitanju da li izbegavati situacije u kojima moete doi u iskuenje ili ne, naalost ne mogu da budem kategorian. Svaki pua mora da odlui sam. Ja sa svoje strane mogu da dam nekoliko predloga koji mogu biti od pomoi. Ponavljam da je strah taj koji ini da puimo celoga ivota, i ovaj strah se sastoji od dve odvojene faze. 1. Kako da preivim bez cigarete? 2. Ovaj strah je panino oseanje koje puai imaju kad ustanu kasno nou a kutija cigareta je pri kraju. Strah nije uzrokovan tegobama usled pada nivoa nikotina, ve je re o psiholokom zavisnikom strahu-ne moete da preivite bez cigarete. On svoj vrh dostie kad puite svoju poslednju cigaretu; u tom trenutku vae tegobe zbog pada nikotina su na najniem nivou. To je strah od nepoznatog, ona vrsta straha koju ljudi imaju kad ue da skau u vodu. Odskona daska je visoka jednu stopu, ali izgleda kao da je 6. Voda je duboka 6 stopa, ali izgleda kao da je jednu. Potrebna je hrabrost da biste skoili. Ubeeni ste da ete razbiti glavu. Skok je najtei deo. Ako naete hrabrosti to da uradite, ostatak je lak. Ovo je objanjenje zato tako veliki broj ljudi inae snane volje nikad nisu pokuali da prestanu da pue ili mogu da izdre svega nekoliko sati kad pokuaju. U stvari, neki puai koji pue oko kutije dnevno, kad odlue da prestanu s puenjem, sledeu cigaretu popue mnogo ranije nego da nisu odluili da prestanu. Odluka uzrokuje paniku, a to je stresna situacija. Ovo je jedna od prilika kad mozak okida instrukciju:'Upali cigaretu', ali sad znate da ne moete da zapalite. Uskraeni ste-vei stres. Okida ponovo poinje da radi-fitilj brzo dogoreva i vi palite cigaretu. Ne brinite. Ta panika je samo psiholoka. Vi strahujete da ste zavisni. Lepa istina je da niste, ak i kad ste jo uvek navueni na nikotin. Ne paniite. Samo mi verujte i skoite. 3. Druga faza straha je dugoronost. Ovo ukljuuje strah da neke situacije u budunosti nee biti prijatne bez cigarete ili da neete biti u stanju da se nosite 77

sa traumom bez cigarete. Ne brinite. Ako skoite, otkriete da je sluaj zapravo suprotan. Izbegavanje iskuenja deli se u dve kategorije. 1. 'Imau cigarete uz sebe, mada neu puiti. Oseau se sigurnije kad znamda su mi pri ruci'. Nalazim da je stopa neuspeha onih koji ovo rade daleko vea nego kod onih koji bace cigare. Verujem da se to deava uglavnom zbog nekog loeg trenutka tokom perioda povlaenja, kad je lako upaliti cigaretu koja je ve na dohvat ruke. Ako ve morate da se osramotite tako to ete da izaete da bi kupili cigarete, vea je verovatnoa da ete prevazii iskuenje, i u svakom sluaju tegoba e proi pre nego to doete do trafike. Ipak, verujem da je glavni razlog visoke stope neuspeha u ovim sluajevima to to pua nema oseanje potpune posveenosti ideji da e prestati da pui. Zapamtite da su dva sutinski vana momenta za uspeh: Sigurnost. 'Zar nije fantastino da ne moram vie da puim?' U svakom sluaju, zato bi vam uopte cigareta bila potrebna? Ako vam se i dalje ini da je potrebno da imate cigarete u svojoj blizini, predlaem da jo jednom proitate knjigu. To je znak da se neto nije sleglo. 2. 'Da li da izbegavam stresne situacije ili drutvena dogaanja tokom perioda povlaenja?' Moj savet je da, izbegavajte stresne situacije. Nema potrebe da sebi pravite dodatni pritisak. to se tie drutvenih dogaanja, moj predlog je suprotan. Izaite iz kue i odmah uivajte u ivotu. Cigareta vam nije potrebna ak ni onda kad ste zavisni od nikotina. Idite na zabavu, i uivajte u injenici da vie ne morate da puite. To e vam ubrzo dokazati lepu injenicu da je ivot mnogo lepi bez cigareta-i samo pomislite koliko e biti bolji kad malo udovite napusti telo, zajedno sa svim otrovima. TRENUTAK OTKROVENJA Trenutak otkrovenja obino se desi oko 3 nedelje poto prestanete s puenjem. Nebo izgleda jasnije, to je trenutak kad je ispiranje mozga okonano, i umesto da sebi govorite kako vam je potrebno da puite, odjednom shvatite da je poslednja nit prekinuta i da moete uivati ostatak ivota a da vam vie nikad ne zatreba cigareta. To je takoe trenutak od kojeg na druge puae poinjete da gledate sa saaljenjem. Puai koji koriste metod snage volje obino ne doive ovaj trenutak jer, mada im je drago to su bivi puai, kroz ivot nastavljaju da idu verujui da ine rtvu. to ste vie puili, to je ovaj momenat lepi, i traje doivotno. Smatram da sam u ivotu bio vrlo srean i doiveo mnogo divnih trenutaka, ali nita mi nije bilo tako divno kao ovaj trenutak uvida. Kod svih drugih svetlih trenutaka, mada ih pamtim kao srena vremena, ne mogu da ponovo proivim oseanje koje me proimalo. Ali ne mogu da prestanem da se radujem to vie ne moram da puim. Kad sam neraspoloen i potreban mi je polet, samo pomislim kako je divno to vie nisam upecan na duvan. Polovina ljudi koji me kontaktiraju poto su utnuli duvan kau istu 78

stvar, da je to bio fantastian trenutak u njihovom ivotu. Ah! Kakvo zadovoljstvo vam sledi! Uz povratne informacije tokom 12 godina, to u vezi knjige, to u vezi konsultacija nauio sam da u veini sluajeva momenat otkrovenja nastupa ne nakon 3 nedelje, kao to sam gore izneo, ve nakon nekoliko dana.

U mom sluaju to se desilo pre nego to sam ugasio poslednju ciogaretu, i u mnogim sluajevima u mojim ranim konsultantskim seansama, tokom rada 1 na 1, ak i pre nego to bih doao do kraja, pua bi rekao neto kao: 'Alane, ne mora vie da kae ni jednu re. Sve mi je jasno, znam da vie nikad neu da zapalim'. U grupnim seansama nauio sam da prepoznam kad se to dogodi a da mi svaki pua pojedinano ni ne kae. Od pisama koje sam primio takoe sam svestan da se to esto deava i s knjigom. Idealno, ako pratite sve instrukcije i u potpunosti razumete psihologiju, trebalo bi da vam se odmah desi. Danas na mojim konsultacijama puaima kaem da je potrebno 5 dana da bi prola primetnija fizika kriza i oko 3 nedelje da se bude potpuno slobodan. S jedne strane ne volim da dajem ovakve savete. Oni mogu da stvore dve vrste problema. Prvi je sugerisanje da e morati da pate od 5 dana do 3 nedelje. Drugi je to bivi pua ima tendenciju da misli 'Ako mogu da preivim 5 dana ili 3 nedelje, mogu da oekujem pravi polet na kraju ovog perioda. 'Meutim, on moe imati prijatne dane ili 3 prijatne nedelje, praen jednim od onih nesrenih dana koji mogu da pogode i puae i nepuae, i koji nema veze s puenjem ve je uzrokovan drugim faktorima u ivotu. Eto naeg biveg puaa, kako eka trenutak otkorvenja, a umesto toga doivljava depresiju. To moe da mu uniti sigurnost. Ako ne dam ovakve sugestije, bivi pua moe provesti ostatak ivota ekajui da se desi neto ega nema. Pretpostavljam da se to deava sa veinom puaa koji prestanu kad koriste metod snage volje. U jednom trenutku sam bio u iskuenju da vam kaem da bi uvid trebalo da se desi odmah. Ali da sam to uradio, a trenutak se nije desio odmah, bivi pua bi izgubio sigurnost i pomislio da se nikad nee desiti. Ljudi me esto pitaju o vanosti 5 dana i 3 sedmice. Da li su to podaci koje sam tek tako napamet izneo? Ne. To oigledno nisu definitivni datumi, ali su odraz akumulacije povratnih informacija tokom proteklih godina. Oko 5 dana nakon prestanka bivem puau puenje prestaje da bude glavna preokupacija o kojoj misli. Veina bivih puaa iskusi trenutak uvida u ovom periodu. Ono to se obino desi je da se naete u jednoj od onih stresnih ili drutvenih situacija sa kojima niste ranije uspevali da se izborite bez cigarete. Odjednom shvatite da ne samo da uivate u ovim situacijama ili uspevate da izaete na kraj s njima bez cigarete, ve da vam misao da uzmete cigaretu nije ni pala na pamet. Od tog momenta moete da plovite punim jedrima. Tad znate da ste slobodni. 79

Primetio sam iz mojih ranijih pokuaja prestanka korienjem snage volje, a i iz fidbeka drugih puaa, da je period do 3 nedelje onaj u kome najozbilniji pokuaji prestanka puenja propadaju. Verujem da se najee deava da nakon otprilike 3 nedelje osetite da ste izgubili elju za puenjem. Potrebno vam je da ovo sebi dokaete, i palite cigaretu. Ukus je udan.Dokazali ste da ste je utnuli.Ali ste takoe ubacili sve nikotin u telo, a nikotin je ono za im je vae telo udelo 3 sedmice. im ste ugasili tu cigaretu, nikotin poinje da naputa vae telo. Sad glasi kae: 'Nisi ga utnuo. eli jo jednu'. Ne palite odmah drugu jer ne elite da se opet upecate. Dozvoljavate da proe siguran period. Sledei put kad ste u iskuenju kaete sebi: 'Nisam se opet upecao, tako da nema tete da uzmem jo jednu'. Ve ste stupili na klizav teren. Reenje problema nije u ekanju trenutka otkrovenja ve u uvidu da je zavreno onog trenutka kad ste ugasili poslednju cigaretu. Ve ste uradili sve to je potrebno. Prekinuli ste snabdevanje nikotinom. Nijedna sila na svetu ne moe vas spreiti da budete slobodni ukoliko ne alite ili ekate trenutak otkrovenja. Idite i uivajte u ivotu; u startu se suoavajte s njim. Tako ete ubrzo iskusiti trenutak. POSLEDNJA CIGARETA Poto ste se odluili o danu prestanka, spremni ste da ispuite poslednju cigaretu. Pre nego to to uradite, proverite dve stavke od sutinske vanosti: 1. Da li oseate da ste sigurni u uspeh? 2. Da li vam se javlja mrano raspoloenje ili oseanje uzbuenja jer ete da postignete neto divno? 3. Ako imate sumnji, ponovo proitajte knjigu. Ako i dalje sumnjate, uzmite kopiju knjige 'Jedini nain da trajno prestanete da puite' u izdanju kue Penguin ili kontaktirajte najbliu EASYWAY kliniku (detalji su izlistani na kraju). Upamtite da nikad niste odluili da upadnete u nikotinsku zamku. Ali ona je dizajnirana da vas zarobi doivotno. Kako bi pobegli potrebno je da donesete pozitivnu odluku da se spremate da zapalite poslednju cigaretu. Upamtite, jedini razlog zbog kojeg ste proitali dovde knjigu je taj to biste drage volje da pobegnete iz klopke. Zato napravite pozitivnu odluku sad. Zavetujte se sebi, da poto ugasite poslednju cigaretu, bilo da otkrijete da je teko ili lako, nikad vie neete popuiti ni jednu. Moda ste zabrinuti da ste u prolosti se ve vie puta obavezali ali da i dalje puite, ili da ete morati da proete kroz neku uasnu traumu. Nemajte straha, najgora stvar koja moe da vam se desi je da ne uspete, tako da nemate nita da izgubite a toliko moete da dobijete. Ali prestanite ak i da mislite na neuspeh.Prelepa istina je da ne samo da je smeno lako prestati s puenjem, ve da moete i uivati u procesu. Ovog puta ete koristiti LAK NAIN! Sve to je potrebno da uradite je da sledite jednostavna uputstva koja u vam sad dati: 1. Sveano se zavetujte i ozbiljno mislite to na ta se obavezujete. 2. Tu poslednju cigaretu ispuite svesno, duboko udahnite prljavtinu i upitajte se u emu je zadovoljstvo. 80

3. Kad je ugasite, ne inite to sa oseanjem :'Nikad vie ne smem da zapalim, ili 'Nije mi dozvoljeno da vie zapalim', ve:'Zar nije divno! Slobodan sam! Nisam vie nikotinski rob! Nikad vie ne moram da trpam te prljave stvari u svoja usta!' 4. Budite svesni da e tokom narednih dana u vaem stomaku postojati nikotinski saboter. Moda e vam biti samo poznat oseaj 'elim cigaretu'. Povremeno o malom nikotinskom monstrumu govorim kao o blagoj fizikoj potrebi za nikotinom. Strogo uzev, ovo je netano, i vano je da razumete zato. Poto je potrebno da proe oko 3 sedmice 5. 6. da bi mali monstrum umro, bivi puai veruju da e malo udovite traiti cigarete poto je poslednja ugaena, i da moraju iz tog razloga da koriste snagu volje da bi odoleli tokom ovog perioda. To nije tano. Telo ne trai nikotin. Samo mozak ezne za njim. Ako vam doe to oseanje: 'elim cigaretu' tokom narednih nekoliko dana, va mozak ima jednostavan izbor. Moe ga interpretirati onakvim kakvo zaista jeste prazno nesigurno oseanje uzrokovano prvom cigaretom i ponavljano svakom sledeom, i rei sebi:'URA, JA SAM NEPUA!' 7. Ili moete poeti da udite za cigaretom i patite do kraja ivota. Razmislite samo trenutak. Zar to ne bi bilo neverovatno glupo da uradite? Da kaete 'Nikad vie ne elim da puim' a onda provedete ostatak ivota govorei:'Ba bi mi prijala cigareta'. To je ono to puai koji koriste snagu volje rade. Nije ni udi da su nesreni. Ostatak ivota provode oajniki alei za neim za ta su se nadali oajniki da nikad vie nee uzeti. Nije ni udo da tako mali broj njih uspe i da i ona nekolicina koja uspe nikad se ne osea potpuno slobodna. 8. Samo sumnja i ekanje oteavaju ostavljanje duvana. Stoga nikad ne sumnjajte u odluku, znate da je ispravna. Ako ponete da sumnjate u nju, staviete sebe u poraavajuu situaciju. Biete nesreni ako udite za cigaretom a ne moete da je imate. Biete jo nesreniji ako uzmete jednu. Bez obzira na sistem koji koristite, ta je to to pokuavate da ostvarite kad prestanete s puenjem? Da nikad vie ne puite? Ne! Mnogi bivi puai tako rade, ali ostatak ivota provode sa oseanjem uskraenosti. Koja je prava razlika izmeu puaa i nepuaa? Nepuai nemaju potrebu ni elju da pue, oni ne ude za cigarama i ne moraju da vebaju snagu volje kako ne bi puili. To je ono to vi pokuavate da postignete, i potpuno je u vaoj moi da to postignete. Ne morate da ekate da prestanete da udite za cigaretama ili da postanete nepua. Vi to inite onog trenutka kad ugasite poslednju cigaretu, kad prekinete snabdevanje tela nikotinom: VI STE VE SRENI NEPUA!!! I ostaete sreni nepua, pod uslovom da: 1. Nikad ne sumnjate u svoju odluku. 2. Ne ekate da postanete nepua. Ako tako inite, ekaete da se desi neto ega nema, a to e stvoriti fobiju. 3. Ne pokuavajte da ne mislite na puenje ili da ekate da 'trenutak otkrovenja' doe. U oba sluaja samo ete stvoriti fobiju. 4. Ne koristite zamene. 5. Vidite puae onakvim kakvi zaista jesu i alite ih umesto da im zavidite. 6. Bilo da su dani loi ili dobri, ne menjate ivot samo zato to ste prestali da puite. Ako to uradite, uiniete rtvu, a za tim nema potrebe. Zapamtite, niste odustali od ivota. Niste odustali ni od ega. Naprotiv, izleili ste se od uasne bolesti i pobegli iz podmuklog zatvora. Kako dani budu prolazili, a vae zdarvlje, 81

fiziko i mentalno se budu poboljavalo, uspesi e vam izgledati vei a neuspesi manji nego kad ste bili pua. 7. Kad god pomislite na puenje, bilo tokom narednih dana, bilo do kraja ivota, pomislite: SUPER, JA SAM NEPUA!!! POSLEDNJE UPOZORENJE Nijedan pua ne bi ponovo poinjao kad bi imao ansu da se vrati u vreme pre nego to se upecao sa znanjem koje sad ima. Mnogi puai koji mi dolaze na konsultacije su uvereni da nikad ne bi ni pomislili na puenje ponovo, kad bih mogao da im pomognem

da prestanu, a opet hiljade puaa uspeno utne naviku i tokom mnogih godina ivi savreno srenim ivotom, samo da bi opet upali u klopku. Verujem da e vam ova knjiga pomoi da relativno lako prestanete s puenjem. Ali da vas upozorim: puai koji lako prestanu lako mogu ponovo da ponu da pue. NEMOJTE UPASTI U OVU ZAMKU Bez obzira kako dugo niste puili ili koliko ste sigurni da se nikad vie neete upecati,neka vam ivotno pravilo bude da nikad vie neete puiti iz bilo kog razloga. Oduprite se milionima funti koje duvanska industrija troi na promociju i zapamtite da promoviu drogu i otrov koji je ubica broj 1 u svetu. Ne biste bili u iskuenju da probate heroin; a cigarete ubiju stotine hiljada ljudi vie nego heroin. Zapamtite, prva cigareta nee uiniti nita za vas. Neete imati tegobe da ublaavate, a ukus e biti grozan. Ono to e uiniti je da e staviti nikotin u vae telo, a glasi iz pozadine uma e rei: 'eli jo jednu'. Tad imate izbor da jedno vreme budete nezadovoljni ili da ponovo pokrenete ceo prljavi lanac. DVANAEST GODINA FIDBEKA Od prve publikacije ove knjige do sad imam 12 godina fidbeka, to od konsultacija, to od same knjige. U poetku je bila borba. Moj metod su tzv. eksperti odbacivali. Sad puai doleu iz celog sveta da bi prisustvovali mojim konsultacijama, i vie je lanova iz medicinske profesije nego iz bilo koje druge. Knjiga se ve sad u V. Britaniji smatra kao najefektnija pomo u odvikavanju od puenja, a svoju reputaciju brzo prenosi po celom svetu. Nisam dobrotvor. Moj rat, koji, naglaavam nije protiv puaa, ve protiv nikotinske zamke-vodim iz isto sebinog razloga uivanja u tome. Svaki put kad ujem da je pua pobegao iz ropstva dobijam oseanje ogromnog zadovoljstva, ak i kad to nema nikakve veze sa mnom. Takoe moete da zamislite neopisivo zadovoljstvo koje imam od hiljade pisama zahvalnosti koje dobijam godinama. Takoe je bilo i ozbiljnih frustracija. Frustraciju uzrokuju uglavnom dve glavne kategorije puaa. Prvo, uprkos upozorenju u prethodnom poglavlju, uznemiren sam 82

brojem puaa koji nalaze da je lako prestati, a opet se upecaju i otkriju da sledei put ne mogu da uspeju. Ovo se odnosi ne samo na itaoce knjige ve i na konsultante. ovek me je nazvao telefonom pre nekoliko godina. Bio je vrlo uznemiren; u stvari, plakao je. Rekao je: Platiu vam 1000 funti ako moete da mi pomognete da prestanem da puim na samo sedam dana. Znam da u uspeti, samo ako uspem da preivim sedmicu.Rekao sam mu da je moja nadoknada fiksna i da je to sve to je potrebno da

plati. Prisustvovao je grupnoj seansi i, na sopstveno iznenaenje, otkrio da je lako prestati. Poslao mi je vrlo lepo pismo zahvalnosti. Praktino poslednja stvar koju kaem bivim puaima koji naputaju moju seansu je:'Zapamtite, nikad vie ne smete popuiti ni jedni cigaretu'. Ovaj pomenuti ovek mi je rekao: 'Ne brini, Alene. Ako uspem da prestanem, definitivno nikad vie neu zapaliti'. Video sam da upozorenje nije zaista registrovao. Rekao sam: 'Znam da ti sad tako izgleda, ali kako e se oseati za 6 meseci?' Rekao je: 'Alene, nikad vie neu puiti'. Za godinu dana usledio je nov telefonski poziv. 'Alene, za Uskrs sam zapalio cigaretu, i sad ponovo puim 40 dnevno'. Rekao sam: 'Sea li se prvog telefonskog poziva?' Toliko ti je bilo mrsko puenje, da si bio spreman da mi plati 1000 funti samo da prestane da pui 7 dana'. 'Seam se. Zar nisam bio glup?' 'Sea li se da si mi obeao da nikad vie nee puiti?' 'Znam. Ja sam budala'. To je kao da ste nali nekog u blatu do gue i samo to nije preplavljen. Pomognete mu da se izvue. On vam je zahvalan, a onda 6 meseci kasnije, ponovo zaroni pravo u blato. Da ironija bude vea, kad je ovaj ovek kasnije prisustvovao seansama, rekao je: 'Moete li da verujete? Ponudio sam svom sinu da mu platim 1000 funti ako do svog 21. roendana ne zapali. Platio sam. On sad ima 22 godine i purnja kao dimnjak. Ne mogu da verujem da moe da bude tako glup.' Rekoh mu:'Ne vidim kako moe da ga naziva glupim. On je bar izbegavao zamku 22 godine, i nije svestan bede u koju srlja. Ti si znao dobro, i izdrao samo godinu dana'. Ako ponovno itanje ove knjige ne pomogne, proitajte ONLYWAY ili kontaktirajte najbliu EASYWAY kliniku. Puai koji nalaze da je lako prestati i ponovo ponu predstavljaju poseban problem. Meutim, kad se oslobodite, MOLIM VAS, MOLIM VAS, NEMOJTE PRAVITI ISTU GREKU. Puai veruju da takvi ljudi ponovo poinju zato to su jo uvek upecani ili zato to im nedostaje cigareta. U stvari, oni nalaze da je tako lako ostaviti da izgube strah od puenja. Oni misle:'Mogu povremeno da uzmem cigaretu. ak i ako se ponovo upecam, lako u ponovo prestati.'

83

Bojim se da ovo jednostavno ne funkcionie na taj nain.Lako je prestati s puenjem, ali je nemogue kontrolisati zavisnost. Jedna od esencijalnih stvari da biste postali ne pua je da ne puite. Druga kategorija puaa koja mi uzrokuje frustracije su oni koji se jednostavno plae da pokuaju da prestanu ili, kad to urade, smatraju to velikom borbom. Izgleda da su glavne tekoe sledee: 1. Strah od neuspeha. Nema sramote u neuspehu, ali ne pokuati je ista glupost. Sagledajte na ovaj nain-krijete se ni od ega. Najgora stvar koja vam se moe desiti je 2. 3. 4. 5. da ne uspete, i u tom sluaju niste nita gori nego to ste sad. Samo pomislite kako bi bilo divno uspeti. Ako ne uinite pokuaj, ve garantovano niste uspeli. 6. 2.Strah od panike i depresije. Ne brinite zbog toga. Samo pomislite: kakva uasna stvar bi vam se mogla desiti kad vie ne biste zapalili ni jednu cigaretu? Apsolutno nikakva. Uasne stvari e vam se desiti ako zapalite. U svakom sluaju, panika je uzrokovana cigaretama i uskoro e nestati. Najvea dobit je u oslobaanju od straha. Da li stvarno verujete da su puai spremni da im se uklone ruke i noge za zadovoljstvo koje dobijaju puenjem? Ako otkrijete da paniite, pomoi e vam duboko disanje. Ako ste sa drugim ljudima, i oni vas ine kolebljivim, idite od njih. Pobegnite u garau ili praznu kancelariju ili bilo gde. Ako vam se plae, nemojte se stideti toga. Plakanje je prirodan nain oslobaanja od tenzije. Niko se nije dobro isplakao a da se posle nije oseao bolje. Jedna od groznih stvari koje inimo malim deacima je to ih uimo da ne plau. Vidite ih kako pokuavaju da se suzdre da zasuze, ali samo pogledajte kako im vilica podrhtava. Mi Britanci se uimo da gornju usnu drimo ukoeno, da ne pokaemo oseanja. Mi smo stvoreni da pokazujemo oseanja, a ne da pokuavamo da ih zatvorimo u sebi. Vrisnite ili viknite, ili pobesnite. utnite kartonsku kutiju ili ormar. Shvatite svoju borbu kao boks me u kojem ne moete da izgubite. Niko ne moe da zaustavi vreme. Svakog trenutka koji proe taj mali monstrum u vama umire. Uivajte u svojoj neizbenoj pobedi. 3.Instrukcije nisu praene. Neverovatno, neki puai mi kau, 'Va metod jednostavno nije delovao u mom sluaju'. Zatim objasne kako su ignorisali, ne jednu, ve gotovo sve instrukcije. (Za pojanjavanje u priloiti ek-listu na kraju poglavlja). 4. Nerazumevanje instrukcija. Izgleda da su glavni problemi ovi: a) 'Ne mogu da prestanem da mislim na puenje.' Naravno da ne moete, i ako to pokuate, stvoriete fobiju i biti nesreni. To je kao da pokuavate da zaspite tokom noi; to vie pokuavate, to postaje tee. Ja mislim na puenje 90 % mog ivota. Ono to mislite je vano. Ako mislite 'Prijala bi mi cigareta', ili 'Kad u biti slobodan?', biete nesreni. Ako mislite,'SUPER, SLOBODAN SAM!' biete sreni. b) c) 'Kad e taj mali fiziki monstrum umreti?' Nikotin naputa vae telo vrlo brzo. Ali nemogue je rei kad ete prestati da patite od neznatnih fizikih senzacija 84

usled povlaenja nikotina. To prazno, nesigurno oseanje identino je normalnoj gladi, neraspoloenju ili stresu. Sve to cigareta radi je da uveava nivo toga. To je razlog zbog kojeg puai koji koriste snagu volje nikad nisu sigurni da li su je utnuli. ak i kad telo prestane da pati zbog povlaenja nikotina, kad trpe uobiajenu glad ili stres, njihov mozak jo uvek govori:'To znai da eli cigaretu'. Sutina je u tome da ne morate da ekate da potreba za nikotinom nestane; ona je tako blaga da mi ak ne znamo ni da je prisutna. Mi to znamo samo kao oseanje 'elim cigaretu'. Kad odete od zubara posle finalnog tretmana, da li ekate da vilica prestane da vas boli? Naravno da ne ekate. Nastavljate sa ivotom. ak i dok vas vilica jo uvek boli, vi ste puni poleta.

d) ekanje trenutka otkrovenja. Ako ga ekate, samo uzrokujete novu fobiju. Jednom sam prestao da puim 3 nedelje korienjem snage volje. Sreo sam starog prijatelja i biveg puaa. Pitao me:'Kako ti ide?' Rekoh: 'Preiveo sam 3 nedelje'. On me upita:'Kako misli, preiveo si tri nedelje?' Rekao sam:'Izdrao sam 3 nedelje bez cigarete'. On tad ree: 'ta misli da radi? Da preivljava do kraja ivota? ta eka? Uspeo si. Ti si nepua.' Mislio sam, 'Apsolutno je u pravu. ta ekam?' Naalost, poto nisam potpuno razumeo prirodu zmake u to vreme, brzo sam se vratio u nju, ali sutina je ostala pribeleena. Postajete nepua kad ugasite poslednju cigaretu. Vana stvar je od poetka biti sreni nepua. e) 'I dalje udim za cigaretom'. Onda ste vrlo glupi. Kako moete da tvrdite 'elim da budem nepua', a onda da kaete 'elim cigaretu'? Ovo je kontradikcija. Ako kaete 'elim cigaretu', onda kaete 'elim da budem pua'. Nepuai ne ele da pue cigarete. Vi ve znate ta elite da budete, i zato prestanite da se kanjavate.' f) g) 'Povukao sam se iz ivota'. Zato? Sve to treba da uradite je da prestanete da se guite. Ne morate da prestanete da ivite. Vidite, to je jednostavno ovako: narednih nekoliko dana predstoji vam blaga trauma u ivotu. Vae telo e trpeti gotovo neprimetne tegobe zbog povlaenja nikotina. Sad, imajte na umu: nee vam biti gore nego do sad. To su tegobe koje ste imali celog svog puakog ivota, svaki put dok ste spavali, ili bili u crkvi, supermarketu ili biblioteci. Nije vas uznemiravalo kad ste bili pua, i ako sad ne prestanete, od ove vrste neprijatnosti patiete do kraja ivota. Cigarete ne ine obroke, ni pia, ni druenja; one ih upropaavaju. ak i dok vae telo i dalje trai nikotin, obroci i drutvena dogaanja su fantastini. ivot je fantastian. Idite na drutvena okupljanja, ak i ako se tamo nalazi 20 puaa. Zapamtite, niste vi uskraeni; oni su. Svako od njih bi voleo da bude u vaem poloaju. Uivajte u tome da budete glavna zvezda i u centru panje. Prestanak puenja je divna tema za razgovor, pogotovo kad puai vide da ste sreni i zadovoljni. Mislie da ste neverovatni. Vana stvar je da ete uivati u ivotu od poetka. Nema razloga da im zavidite. Oni e zavideti vama. h) 85

i) 'Nezadovoljan sam i razdraljiv'. To je zato to niste pratili moje instrukcije. Pronaite koje. Neki ljudi shvate ono to kaem i veruju svemu ali i dalje poinju sa mranim oseanjem kao da e se neto uasno desiti. Vi ne samo da radite ono to biste eleli, ve i ono to bi svaki pua na planeti voleo da uradi. Sa bilo kojim metodom prestanka ono to bivi pua pokuava da postigne je odreen umni stav, tako da svaki put kad pomisli na puenje, kae sebi: 'SUPER, SLOBODAN SAM!' Ako je to va cilj, zato ekati? Ponite sa ovim stavom i nemojte ga gubiti. Ostatak knjige je osmiljen da shvatite da nema alternative.

EK-LISTA Ako sledite ove jednostavne instrukcije, ne moete da ne uspete. 1. Obaveite se sebi da nikad, apsolutno nikad neete puiti, vakati, sisati ili u bilo kom drugom vidu koristiti bilo ta to sadri nikotin, i drite se ovog zaveta. 2. Raistite ovo u umu: ni od ega ne odustajete. Pod tim ne mislim samo da e vam biti bolje kao nepuau (to ste znali celoga ivota), niti mislim da iako nema nikakvog racionalnog razloga da puite morate imati neki vid zadovoljstva ili potapalice inae to ne biste radili. Ono to mislim je da nema autentinog ni uivanja ni potapalice u puenju.To je samo iluzija, kao da udarate glavom o zid da bi vam bilo prijatno kad prestanete. 3. Ne postoji neto kao potvreni pua. Vi ste samo jedan od miliona koji su upali u suptilnu zamku. Kao milioni drugih bivih puaa koji su nekad mislili da ne mogu da se oslobode, vi ste se oslobodili. 4. Kad bi bilo kad u svom ivotu trebalo da izmerite razloge za i protiv puenja, zakljuak bi uvek, hiljadu puta ponovo bio: 'Prestani to da radi. Ti si budala'.Nita to ne moe da izmeni. Uvek je tako bilo, i uvek e biti. Kad ste doneli odluku za koju znate da je ispravna, ne muite sebe sumnjanjem u nju. 5. Ne pokuavajte da ne mislite o puenju ili da brinete jer mislite stalno o tome. Ali kad god mislite o tome-bilo da je to danas, sutra ili do kraja ivotapomislite, 'SUPER, JA SAM NEPUA!' 6. NE koristite zamenu u bilo kom obliku. NE drite svoje cigarete. NE izbegavajte drutvo drugih puaa. NE menjajte svoj ivotni stil na bilo koji nain samo zato to ste prestali da puite. Ako sledite ove instrukcije gore navedene, ubrzo ete iskusiti trenutak otkrovenja. Ali: 7. NE ekajte da taj trenutak doe. Samo nastavite sa svojim ivotom. Uivajte u uspesima i izaite na kraj s padovima. Otkriete da e taj trenutak ubrzo doi.

86