Naslov originala

Robin Skynner & John Cleese

„Families and How to Survive Them“
© Robin Skynner, John Cleese, 1983.
© Ilustracije: Methuen, London
© za srpski jezik, Odiseja, Beograd
 Robin Skiner i D`on Kliz

KAKO PRE@IVETI
SVOJU
PORODICU
Karikature
Bad Hendelsmen

Preveli
Slobodan [kerovi}
Predrag Vukovi}

ODISEJA
Beograd, 2011.
 Sadr`aj

Uvod

1. [to li sam se samo o`enio tobom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Ja sam Bog i neka tako i ostane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodatak: Paranoja i politika

3. Neverovatni pli{ani meda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Ko je ovde glavni? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dodatak: I mnogo zdraviji

5. [ta vas dvoje radite tu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Jo{ pone{to za ~itanje

5
6
 Robin Skiner i D`on Kliz

KAKO PRE@IVETI
SVOJU
PORODICU

Ve}ina ljudi ne mo`e da se nosi sa svojim emocijama i zato ih „maski-

ra“, kriju}i ih od drugih, pa i od sebe samih. Oni biraju partnere s istim
inhibicijama, koje se potom prenose na njihovu decu, s generacije na gen-
eraciju.
Koriste}i najnovija iskustva porodi~ne terapije, ova knjiga pokazuje
kako razumevanje mo`e da vodi napretku, kako se tabui mogu prevazi}i
i razviti zdravi odnosi i porodica.
O porodici, temi koja je od vitalne va`nosti za sve nas, autori govore
britko i jasno, a karikature Bada Hendelsmena duhovito dopunjuju tekst.

7
 Zahvaljujemo se prijateljima i kolegama {to su utro{ili vreme da pro-
~itaju i prokomentari{u delove teksta, {to su pomogli informacijama i
savetima; me|utim, odgovornost za iznete poglede i za bilo kakve gre{ke
i oma{ke ostaje, naravno, potpuno na nama.
Hvala D`ejn Ejberkrombi, Suzan Berouz, Rut Berkovic, Denis Bra-
unu, Ernonu Bentovim, D`onu Boulbaju, D`onu Bing-Holu, Daglasu
Konoru, Kris Der, [irli Der, Ronaldu Iriju, Lajonelu Krigeru, Merian
Kriger, Malkolmu Painsu, Denisu Robinsonu, Margaret Robinson, Meku
[arpu, Dejvidu Skineru, Pru Skiner, Ketrin Stroh i Barbari Trentam.
Posebno bismo `eleli da odamo priznanje izuzetnom uredni~kom do-
prinosu Kristofera Falkasa i En Mensbrid`, a tako|e smo vrlo zahvalni
Dafni Dej, Di Edvards, D`oani Pekenham-Vol{, Briar Silih i D`oani Snel
na njihovom prvoklasnom radu prilikom prekucavanja mnogih verzija
teksta.

Izvod iz Ko se boji Vird`inije Vulf Edvarda Albija prenet je sa dozvo-

lom Jonathan Cape Ltd.., London, i Ateneum Publishers Inc. Njujork.

8
Za Pru i Barbaru

9
10
Uvod
Za{to smo napisali ovu knjigu

D`on: Pre deset godina i{ao sam na grupnu terapiju. Bilo je dva razloga za
to. Prvo, bar dve godine sam patio od gripa niskog intenziteta koji moj dok-
tor nije uspevao da izle~i. Najzad, posle tri sistematska pregleda, sugerisao
mi je da je uzrok verovatno psihosomatske prirode i rekao da bi psiholo{ki
pristup problemu mogao da dâ rezultate. Negde u isto vreme imao sam
problema u svom prvom braku i do{ao sam do zaklju~ka da sam previ{e
zbunjen da bih mogao da ih razre{im bez stru~ne pomo}i – u stvari, se}am
se da sam u to vreme mislio da mi nedostaju intelektualne alatke za razu-
mevanje onog {to mi se de{ava. Sada shvatam da su mi tako|e nedostajala
i odre|ena emotivna iskustva kroz koja je trebalo da pro|em u grupi da bih
bio u stanju da re{im probleme koji su me mu~ili.
Naravno, nisam s preteranim entuzijazmom u{ao u predivni svet psihi}a
zbog uro|ene britanske rezervisanosti prema psihijatrijskom biznisu. Pa
ipak, uprkos skepsi – mogao bih re}i i nepoverenju – po~eo sam da odlazim
na terapijsku grupu. Vodili su je Robin Skiner i njegova supruga Pru, koji
su radili kao terapeuti. Bilo je jo{ sedmoro ljudi u grupi, me|u kojima neko-
liko parova. I tako, sat i po svakog ~etvrtka kasno popodne, nas desetoro je
sedelo u krugu i samo razgovaralo, i to slede}e tri i po godine! Naravno,
ljudi u grupi su se menjali; one koji su se ose}ali spremnim da odu smenji-
vali su novi regruti.
Posle otprilike godinu dana ose}ao sam da prolazim kroz najzanimljivije
iskustvo u `ivotu kao odrasla osoba. Za po~etak, po{to smo svi malo spustili
gard, video sam da se ostali ~lanovi na{e grupe pona{aju slobodnije i
otvorenije, {to obi~no nemate prilike da vidite, osim s nekoliko najinitmni-
jih prijatelja. Bez `elje da trivijalizujem ono {to se de{avalo u grupi, se}am
se da sam mislio da u pore|enju s tim ve}ina filmova i TV drama deluje
bledo, izve{ta~eno i neuverljivo. Ali, nemojte na osnovu ovoga misliti da
sam poku{avao da se distanciram od doga|aja u grupi. Nisam. Bio sam
duboko uklju~en, u tom smislu {to sam, kako su meseci odmicali, prolazio

11
kroz vrlo {irok raspon raspolo`enja i emocija, od kojih su neka bila sasvim
nova i te{ko sam se nosio s njima.. Izuzev ovih emotivnih iskustava, a
tako|e i izvesnih otkri}a o samom sebi – koja se nisu ba{ uklapala u pred-
stavu koju sam u to vreme imao – najvi{e me je iznenadilo otkri}e da se
neki od mojih najdublje ukorenjenih stavova po prvi put dovode u pitanje –
posebno neke od mojih osnovnih pretpostavki o odnosima izme|u
mu{karca i `ene. Ti stavovi su preispitivani na sasvim nov na~in, tako da
sam po~eo da se pitam da li mi ideje s kojima sam odrastao u Veston-super-
Meru zaista ne{to zna~e.
Danas, vi{e od pet godina otkako sam najzad napustio terapiju, bez ikakvih
rezervi mogu da ka`em da mi je ono {to sam nau~io od grupe mnogo
pomoglo. Moja iskustva u grupi zasigurno su me oslobodila fizi~kih simp-
toma od kojih sam patio, a tako|e su zna~ajno smanjila i moju fizi~ku
napetost; mislim da mi je grupa pomogla da se bolje u`ivim u ose}anja
drugih ljudi, pa ~ak i da povremeno budem u stanju da prijateljima
pomognem vi{e nego {to sam ranije mogao. Terapija mi je, tako|e, profe-
sionalno pomogla omogu}iv{i mi bolji uvid u „karakter“; otvorila mi je o~i
za potpuno nov na~in gledanja na ljudsko pona{anje u dru{tvenoj i po-
liti~koj sferi, koji kao da daje smisao stvarima koje ranije uop{te nisam
mogao da razumem. Ipak, ono najkorisnije, ona jedna stvar koja mi je u
najve}oj meri omogu}ila da u`ivam u `ivotu, jeste ~injenica da su proble-
mi sa kojima se sada suo~avam mnogo bla`i i re{ivi – jer su samo bleda
senka svog pre|a{njeg intenziteta – a metodi suo~avanja, koje sam nau~io
u grupi, omogu}avaju mi da, kada se ponovo pojave, mnogo lak{e i delo-
tvornije iza|em na kraj s problemima.
Zbog svega toga veliku zahvalnost dugujem, prirodno, ne samo Robinu i
Pru Skiner, ve} i idejama, stavovima i metodama moderne grupne i poro-
di~ne terapije koje su tokom poslednjih godina razvijene u oblasti men-
talnog zdravlja.
Dalje, verujem da }e ovi novi na~ini mi{ljenja fascinirati mnoge. Ve}ina,
naravno, ne}e imati ni potrebu, a ni vremena ni sklonosti da se petlja sa
samom terapijom. Pa ipak, nikad nisam video da su ovi na~ini razmi{ljanja
na zadovoljavaju}i na~in izneti u nestru~noj literaturi. Zato sam pre godinu-
dve predlo`io Robinu da poku{amo da ih u~inimo dostupnim laicima.
Danas, dok zavr{avam knjigu, ponovo se ~udim koliko su ove ideje nove i
iznena|uju}e! Na primer, danas mi izgleda sasvim o~igledno da je ve}ina

12
na{ih stavova i osobina zasnovana na izvornim iskustvima iz porodice i
veza. Pa opet, znam da }e sve to neke vrlo za~uditi – ~ak i zapanjiti. Sli~no
tome, sada shvatam da su mnogi na{i „problemi“ u stvari pote{ko}e iz de-
tinjstva koje nismo razre{ili dok smo bili mali, pa ih zato nosimo u sebi
~itavog `ivota. Nego, da li je vama ovo o~igledno ili je i za vas to otkri}e?
Mo`da }u morati da se oslonim na umiruju}u misao da je ~ak i najstarija
{ala nova osobi koja je ~uje prvi put. Dopustite mi da ka`em ovo: ~ak i ako
su ove ideje vama zanimljive samo stoti deo onoga koliko su meni bile, ja
}u ipak da dobijem autorski honorar.

Ali vi doktore?
Recite {ta vi ose}ate.

Pa, ja...

@alim, doco,
vreme je isteklo.

Robin: Ja sam prvi put pomislio na ovakvu knjigu 1976. tokom jednog ra-
zgovora sa svojim ujka Fredom. Moj stru~ni tekst Jedno telo: razli~ite
osobe upravo je iza{ao iz {tampe i poslao sam kopije rodbini. O~ekivao
sam da }e samo skupljati pra{inu na policama, kao i obi~no, i bio sam pri-
jatno iznena|en kad mi je ujka Fred, ~ovek bez posebnog interesovanja i
obrazovanja za ovakve teme, koji je najve}i deo `ivota vodio mali posao u
kornvolskom ribarskom selu u kome su odrasli moja majka i on, rekao ne
samo da je pro~itao knjigu, ve} da mu je bila veoma zanimljiva i od pomo}i
u razumevanju i razre{avanju tegobnih iskustava sa kojima se susretao u

13
ranom porodi~nom `ivotu. Dodao je da se nada da me ne}e uznemiriti ono
{to namerava da mi ka`e, i produ`io je svojim pevu{e}im kornvolskim
akcentom: „Ne bi ~ovek ni pomislio na to, dok ne vidi napisano pred
sobom, kao {to si ti uradio u toj tvojoj knjizi.. Ali kad jedanput vidi{ tako
napisano, zna{, da je to sve samo zdrav razum.“
Mada je knjiga dobila vrlo povoljne prikaze, nijedan komentar mi nije
pri~inio toliko zadovoljstva kao ovaj. I dok je govorio, postao sam svestan
da je ono {to je ujka Fred razumeo od tamo izlo`enih ideja transformisalo
njegove poglede na `ivot na pozitivan na~in. Bolna iskustva za koja je sma-
trao da su posledica nekog njegovog nedostatka, neopravdane grubosti
drugih ili besmislenog udara sudbine, sagledao je sada pre kao prostu
posledicu porodi~ne istorije nad kojom niko nema nikakvu kontrolu. Ne
samo da ga je to izgleda do izvesne mere oslobodilo ose}anja odgovornosti
i utiska da je pogre{io tamo gde nije, ve} mu je tako|e pomoglo da prihvati
odgovornost u drugom porodi~nom odnosu kada je me|usobno okrivlja-
vanje spre~avalo pomirenje koje je zapravo `eleo. Kasnije sam ~uo da je pre
nego {to je umro poku{ao da re{i te probleme.
Godinama sam u~io svoje studente da, premda mo`emo da pomognemo
drugima svojim profesionalnim znanjem i ve{tinom, ne treba da se nadamo
da }emo pomo}i sopstvenoj porodici u re{avanju psiholo{kih problema, jer
smo suvi{e uklju~eni u nju da bismo bili objektivni i nepristrasni. Ipak,
se}am se da sam se pitao dok smo razgovarali, {ta bi tek knjiga posebno
napisana za {iroku publiku mogla da postigne, ako ~ak i stru~na knjiga koja
sadr`i takve ideje mo`e da pomogne na{em ro|aku.
Za{to sam napisao onu knjigu ranije? Za{to sam uop{te izabrao ovu profe-
siju i za{to me je privuklo prou~avanje porodice? Prilikom posete Kornvolu
zainteresovalo me je da nau~im ne{to vi{e o svojoj porodi~noj istoriji, kao
{to to ~ine svi porodi~ni terapeuti na svetu. Mala grupa kolega koju sam
okupio da predaje o ovoj temi u Londonu ({to se kasnije razvilo u Institut
za porodi~nu terapiju) razmenjivala je iskustva istra`ivanja svojih poro-
di~nih istorija, kao pomo} u razumevanju porodica koje su nam dolazile
radi stru~ne pomo}i. Ujka Fred je bio poznat kao porodi~ni istori~ar, pun
zabavnih anegdota o sva~ijoj pro{losti. Druga stvar koju mi je rekao te
ve~eri bilo je ne{to {to je moja majka rekla o meni kad sam bio dete:
„Stvarno ne znam {ta }e biti sa Robom; ili }e biti genije ili }e zavr{iti u
Bodminu (lokalna mentalna institucija).“ Tada sam, sa zaka{njenjem, shva-

14
tio da sam, po{to mi je nedostajao talenat da ispunim njenu prvu opciju,
proveo dobar deo `ivota poku{avaju}i da izbegnem drugu, najzad na{ao
kompromis tako {to sam u{ao u mentalnu instituciju na ulaz za osoblje.
Ali, za{to je to uop{te bilo potrebno? I za{to ja a ne neko od ~etvorice moje
bra}e? Gledaju}i unazad sa znanjem o svojoj porodici koje su mi preneli
ujka Fred i drugi, kao i sa znanjem o porodicama uop{te, te zahvaljuju}i
svojoj profesiji, vidim da sam bio u sredi{tu vrlo mo}nih unakrsnih struja u
toj porodici koje su me remetile i zbunjivale kao dete, i da sam dobar deo
`ivota proveo poku{avaju}i da pobegnem od posledica svega toga. Moji
roditelji su bili pristojni, ljubazni i dobronamerni ljudi, po{tovani i voljeni
u na{oj zajednici, radili su najbolje {to su umeli. Nisu mogli da shvate kako
su stvorili dete koje je bilo puno strahova, nesposobno da se nosi s realno-
{}u, koje je be`alo u snove i usamljeni~ka razmi{ljanja.
Sada shvatam da su i oni bili zbunjeni koliko i ja. Ali u to vreme ja sam bio
svestan samo skrivanja svojih problema da ih ne bih razo~arao, i se}am se
da sam `udeo za nekakvim putokazom, kartom ili kompasom koji bi mi
pomogao da sebe bolje razumem i da prona|em re{enje.
Po{to ga nisam prona{ao u svojoj porodici, neuspe{no sam ga tra`io van
nje. Najzad, tokom aktivne pilotske slu`be u RAF-u* tokom Drugog svet-
skog rata odlu~io sam se za medicinu i psihijatriju. Kasnije sam uvideo da
sam ih odabrao koliko zato da pomognem sebi toliko i da budem od koristi
drugima i da sam poku{avao da otkrijem „pravi ugao gledanja“ – odnosno
{ta to zna~i biti „normalan“ ili „zdrav“ i kako da i sâm napredujem u tom
pravcu. Ali, kad sam najzad stigao u Institut za psihijatriju kao kvalifiko-
vani doktor i po~eo obuku u psihijatrijskoj medicini, prevrnuo sam obimnu
biblioteku u potrazi za tekstovima o normalnosti, a na{ao sam samo tri kra-
tka ~lanka. Dva su bila beskorisna, a tre}i je bio zanimljiv ali anegdotski.
Shvatio sam da i ovde, kao i u svojoj porodici, moram sâm da otkrivam
stvari, postao sam psihoterapeut koji prou~ava pojedince, grupe i porodice,
dok sam istovremeno prolazio terapeutsko grupno iskustvo koje uklju~uje
li~no samoistra`ivanje kako bih prona{ao odgovore na svoja pitanja: {ta
mentalno zdravlje zaista zna~i, i kako porodice mogu da ga ostvare?
Dvadesetak godina kasnije, sakupio sam to {to sam nau~io u knjigu, za ~iji

* Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (prim. prev.)

15
15
je sadr`aj moj ujka Fred, kad je „video napisano tamo“, shvatio da je stvar
„zdravog razuma“. Tada su studije o zdravim porodicama kona~no po~ele
da se pojavljuju, a prvu studiju o izuzetnom mentalnom zdravlju – „opti-
malnom zdravlju“ – istog meseca objavio je isti izdava~ koji je objavio i
ameri~ko izdanje moje knjige. Obe te knjige su mi zajedno poslate, i dok
sam ~itao o tom radu, u Istra`iva~koj fondaciji Timberlon u Dalasu, Teksas,
sa uzbu|enjem sam otkrio koliko su njihovi nalazi sli~ni mojim zaklju~ci-
ma zasnovanim na klini~koj praksi. Pre nego {to sam pro~itao njihovu
knjigu, primio sam pismo od vo|e tog istra`iva~kog tima (koji je ~itao moju
knjigu a da ja to nisam znao) u kojem je komentarisao sli~nost na{ih nalaza.
^inilo mi se stoga, da sam bar neke stvari ta~no utvrdio i da sam ih u~inio
razumljivim obi~nim ljudima, ~ak i u knjizi namenjenoj profesionalcima.
Tako, kada mi je D`on Kliz predlo`io da zajedno napravimo popularnu pre-
zentaciju, rado sam prihvatio, posle kratkog oklevanja zbog obimnosti
zadatka da se tolika koli~ina znanja sa`me i pro~e{lja. Ako na{a knjiga uspe
da {irokoj publici prenese ne{to od zanimljivosti, uzbu|enja i koristi od
najnovijih otkri}a o tome kako porodice funkcioni{u i kako im se mo`e
pomo}i da funkcioni{u bolje, to }e biti koliko zbog D`onovog `ivog, origi-
nalnog duha i jasno}e misli, jednako koliko i zbog znanja koje donosim iz
svoje profesije. Nadam se da }e na{i razgovori o temama koje su se u na{em
dijalogu iskristalisale biti od koristi drugima kao {to su bile nama i na{im
porodicama, i da }e biti preslikan bar deo velikog zadovoljstva koje sam
iskusio rade}i s njim.

16
1. [to li sam se samo o`enio tobom?

D`on: Po~nimo s lakim pitanjem... Za{to ljudi odlu~uju da se ven~aju s

nekim?
Robin: Zato {to se vole.
D`on: Ma, daj!
Robin: Ne, ozbiljan sam.
D`on: Pa, mo`da. Ali, sam proces zaljubljivanja vrlo je bizaran. Ima{ sa-
vr{eno obi~ne, racionalne ljude kao {to su kompjuterski programeri i ra~u-
novo|e, i tako oni sre}no ra~unaju i ra~unovode, kad iznenada vide nekog
u sobi punoj ljudi i pomisle: „Aha, ova osoba je kao stvorena za mene, pa
pretpostavljam da bi mi bilo najpametnije da provedem ostatak `ivota s
njom“. Zvu~i skoro okultno.
Robin: Mo`da bi se tebi vi{e dopalo da kao pre tri stotine godina roditelji
ugovaraju sve brakove iz ovozemaljskih razloga, kao {to su zemlja, novac
i dru{tveni uspeh. Oni su svi „zaljubljivanje“ smatrali najgorom mogu}om
osnovom za brak – receptom za katastrofu.

Da li ti, Elvira, pristaješ da igra{ pingpong

sa ovim fanatikom do kraja `ivota?

OK, ali ni
`e!
trenutka du

17
D`on: Da, Semjuel D`onson je rekao da bi sve brakove trebalo da ugovara
kancelar bez uplitanja `elja zainteresovanih strana.
Robin: Dakle, ho}u da ka`em da danas mo`emo slobodno da se ven~amo
s osobom koju volimo, onom koja stvarno mo`e da nas usre}i.
D`on: A, naravno, imamo i najve}i broj razvoda u istoriji.
Robin: Po{to smo i ti i ja doprineli toj statistici, bolje da ne budemo previ{e
kriti~ni.
D`on: @ao mi je ako tako zvu~i.. U stvari, mislim da je razvod potcenjen. On
ti daje uvid u komplikovane aspekte braka, one delikatnije nijanse, koje pa-
rovi koji provedu trideset godina u sre}nom braku ne mogu da pojme. Ipak,
razvedeni ili ne, evo nas ovde, milioni i milioni nas, puni nade tra`imo svoju
drugu polovinu, misle}i, „ova je za mene“. Dakle, {ta se de{ava, doktore?
Robin: [ta ti misli{, {ta je to zaljubljivanje?
D`on: To je o~igledno mnogo vi{e od seksualne privla~nosti. Neko u kog
se ozbiljno zaljubi{ vi{e je od prijatelja koji ti se dopada. Ali nemam pojma
{ta je onaj ekstra element. Nikad nisam ~uo da je neko to objasnio. Ljudi se
znala~ki nasme{e, ka`u „hemija“ i promene temu. Dakle, {ta je to?
Robin: Mislim da razlog {to nas osoba koja je u psiholo{kom smislu ista
kao mi privla~i le`i duboko u podsvesti.
D`on: Zar se ne ka`e „suprotnosti se privla~e“?
Robin: Nije tako. Ili, ako se privla~e to je zato {to izgledaju suprotno.
Me|utim, ljude zapravo privla~e sli~nosti, {tavi{e sli~nosti u jednom od naj-
fundamentalnijih aspekata – u porodi~noj istoriji.
D`on: Misli{, svi oni ljudi koji su se ven~avali – a i sad to rade – da bi
pobegli iz svoje porodice, na neki na~in svoju porodicu nose sa sobom, psi-
holo{ki govore}i.
Robin: Ba{ tako.
D`on: ^ekaj malo. Ja nisam znao mnogo toga o, na primer, porodici svoje
prve `ene dugo po{to smo se zaljubili.
Robin: Da li si joj pri~ao o svojoj porodici?
D`on: Mislim da nisam.
Robin: Mo`da vam je to bilo zajedni~ko.
D`on: Ne razumem.

18
Robin: Mo`da je uzrok tome {to niste govorili o svojim porodicama bio to
{to va{i roditelji, ni tvoji ni njeni, nisu govorili o svojim porodicama. Dru-
gim re~ima, mo`da su va{e porodi~ne istorije bila u tom smislu sli~ne.
D`on: To je suvi{e lukavo da bi bilo uverljivo. U svakom slu~aju dobije{
signal od nekoga pre nego {to i po~nete da razmenjujete tu vrstu informa-
cija.
Robin: To je istina.
D`on: Sla`e{ se?
Robin: Da objasnim. Moram priznati da je ova ideja mo`da najuzbudljivi-
je otkri}e na koje sam nai{ao tokom godina rada s porodicama, i sâm sam
tek postepeno uspeo da je prihvatim kao istinitu. Najdramati~niji dokaz za
nju se zove Ve`ba porodi~nih sistema. Prvi put sam je video 1973, kad ju
je demonstrirao neki ameri~ki porodi~ni terapeut. Sada smo je uklju~ili u
na{e metode obuke u Institutu za porodi~nu terapiju.
D`on: ^emu slu`i ta ve`ba?
Robin: Njena svrha je da poka`e {ta stoji iza na~ina na koji parovi biraju
jedni druge u sobi prepunoj ljudi. Ona mi najjasnije demonstrira kako i
za{to nesvesna privla~nost funkcioni{e.
D`on: Ho}e{ da ka`e{ da ta ve`ba pokazuje kako biramo jedni druge, a da
ne znamo ni{ta o tom drugom?
Robin: Da. Studenti rade ovu ve`bu veoma rano – u stvari dok se jo{
uop{te ne poznaju. Okupe ih u grupu i ka`e im se da izaberu drugu osobu
iz grupe koja ih ili podse}a na nekog iz njihove porodice, ili im stvara uti-
sak da bi ta osoba popunila „{upljinu“ u njihovoj porodici. I – ovo je
zanimljivo – nije im dozvoljeno da govore dok biraju. Oni samo ustanu i
{etkaju naokolo gledaju}i jedni druge. Kada izaberu nekoga, to jest kad se
upare, ka`e im se da razgovaraju neko vreme, da vide da li mogu da otkri-
ju zbog ~ega su izabrali jedno drugo. Podsti~u se da porede svoje porodi~ne
istorije. Zatim, od svakog para se tra`i da izabere drugi par, da naprave
kvartet. Onda se od svakog kvarteta tra`i da formira neku vrstu modela
porodice, dogovaraju}i se ko }e koju ulogu u porodici da ima. Posle toga
razgovaraju me|usobno o tome {ta ih je to u njihovim porodi~nim istori-
jama navelo da tako odlu~e. Najzad, izve{tavaju celu grupu o svojim
otkri}ima.
D`on: A to je?

19
Robin: Da su nekako, svako od njih, izabrali tri osobe ~ije su porodice
funkcionisale na vrlo sli~an na~in.
D`on: Kako to misli{ „funkcionisali na vrlo sli~an na~in “?
Robin: Pa, otkriju da je sve ~etvoro iz porodica u kojima je bilo te{ko}a u
iskazivanju pa`nje ili, mo`da, u iskazivanju ljutnje ili zavisti; ili u kojima je
bilo gotovo incestuoznih odnosa; ili u kojima se od ljudi o~ekivalo da uvek
budu optimisti~ni i veseli. Ili otkriju da je sve ~etvoro imalo o~eve koji nisu
bili kod ku}e u periodu najva`nijem za njihovo formiranje; ili da su njihove
porodice pretrpele neki veliki gubitak ili sli~nu promenu kad su bili sli~nih
godina.
D`on: Mo`da je to zato {to tra`e stvari koje su im zajedni~ke?
Robin: To nije ni izbliza dovoljno dobro obja{njenje za broj povezanih
sli~nosti koje uvek na|u. Znam da mo`da zvu~i neuverljivo nekome ko to
nije stvarno iskusio, ali zaista je neverovatno kada to sam do`ivi{.
D`on: [ta je sa onima koji ostanu da „vise“. Kako obja{njava{ one koji ni-
su odabrani?
Robin: To je stvarno neobi~no, ba{ su ti koji „vise“ klju~ni argument {to
se mene ti~e – definitivno su me uverili da se de{ava ne{to neobi~no. Prvi
put kada sam vodio grupu od dvadesetak polaznika porodi~ne terapije kroz
ovu ve`bu, iznenada sam se zabrinuo da }e se oni koji se poslednji okupe
ose}ati odba~enima. Dakle, kada sam zatra`io od grupa da izveste o svojim
iskustvima – porodi~nim sli~nostima koje su otkrili – odlagao sam do

Kako divno o{te}ena osoba!

20
samog kraja da ispitujem „one koji su izvisili“, jer sam se prili~no pla{io nji-
hove reakcije. Me|utim, oni su bili podjednako odu{evljeni kao i ostali
polaznici. Otkrili su da su svi bili ili usvojeni, ili su imali o~uha ili ma}ehu,
ili su podizani u domu za decu bez roditeljskog staranja. Svi su iskusili
ose}anje odba~enosti rano u `ivotu, i u ovoj ve`bi su, bez gre{ke, prona{li
jedni druge!
D`on: Dakle, svaki put kad se ova ve`ba izvodi utvrdite da polaznici bira-
ju jedni druge zbog znatnog broja sli~nosti u svojim porodi~nim istorijama
i stavovima koje su poneli iz porodice.
Robin: Tako je.
D`on: I u kakvoj su vezi razlozi zbog kojih oni biraju jedni druge sa
razlozima zbog kojih se mi zaljubljujemo?
Robin: U su{tinskoj. Vidi{, ima mnogo razloga za{to neki ljudi postanu
par, ali ve}inu njih je lako razumeti. Jedan od pionira bra~ne terapije iz
pedesetih – Henri Diks, sveo ih je na tri osnovne kategorije. Najpre, soci-
jalni faktori kao {to su klasa, religija i novac; drugo, svesni individualni
razlozi kao {to su dobar izgled, zajedni~ki interesi i druge stvari zbog kojih
znate da birate drugu osobu; i tre}e, nesvesna privla~nost koju uglavnom
nazivaju „hemijom“.
D`on: Dakle, ve`ba demonstrira ovu tre}u grupu razloga – nesvesne pri-
vla~nosti, i govori nam da ljudi nesvesno biraju jedni druge zbog sli~nosti
u funkcionisanju njihovih porodica?
Robin: Tako je. Seti se da na{i polaznici u stvari tra`e nekoga ko im li~i
na osobu iz njihove porodice, ili nekoga ko bi ispunio va`nu prazninu u nji-
hovoj porodici. Ipak su svi oni stranci – nema nasledne sli~nosti u izgledu
ni karakteru. Zaista je zapanjuju}e kako samo gledaju}i biraju ljude koji
imaju zapanjuju}e sli~nosti u iskustvima iz detinjstva i specifi~nim poro-
di~nim problemima.
D`on: Drugim re~ima, mi nosimo svoju porodicu sa sobom, negde u nama,
i {aljemo signale zahvaljuju}i kojima nas drugi sa sli~nom porodi~nom isto-
rijom prepoznaju?
Robin: I po{to se na|emo sa takvim ljudima, ponovo stvaramo svoju po-
rodicu, u izvesnom smislu. To je prili~no iznena|uju}e, zar ne?
D`on: Mislim da slobodno mo`e{ tako da ka`e{. Znam da si ti kao psihi-
jatar navikao na ideju o uticaju koji nesvesne sile imaju na pona{anje ljudi,

21
ali je za laika poput mene pomalo {okantno kad iznenada shvati koliko
stvari svi mi radimo nesvesno. Na primer, samo pomisli na ogroman broj
informacija koje sve vreme skupljamo jedan o drugom, i to sasvim nesveno.
Robin: Neverovatno je koliko mnogo signala primamo od ljudi koji nam
govore o njihovoj li~nosti i njihovim porodicama.
D`on: Mo`e{ li malo da pojasni{ to sa signalima?

Signali...

Robin: Mi stalno odajemo informacije o tome kakve smo osobe. Tu po-

ruku prenose na{ izraz lica i na~in na koji koristimo svoje telo – odnosno,
„govor tela“ o kome se u novije vreme toliko govori.
D`on: Dr`anje tela, ode}a, na~in na koji se kre}emo, gestovi...
Robin: O nama govore na{i pokreti, kako i koliko ~esto ih pravimo i
tako dalje.
D`on: U redu, ali ne vidim kako ovi signali mogu da odaju porodi~nu isto-
riju neke osobe.
Robin: Svi mo`emo da pretpostavimo kako se osoba ose}a u nekom tre-
nutku, zar ne? Znamo kada je raspolo`ena prijateljski ili odbojna, radosna ili
tu`na, i tako dalje. Pored ovih stalno promenljivih emocija koje pro`ivlja-
vamo sve vreme, svako od nas ima izvesne uobi~ajene emocije i stavove.
Ah! Govor tela...
Ma, nemoj mi re}i...
Neprijateljstvo, a?

22
D`on: Koji proizlaze iz na{e osnovne li~nosti, zar ne? Ljudi su obi~no
}udljivi ili lakomisleni, ili pomalo mu~enici ili ve} ne{to sli~no.
Robin: Tako je. Te uobi~ajene emocije ispoljavaju se u dr`anju tela, izrazu
lica i tipi~nim, karakteristi~nim pokretima. Uzmimo depresivnu osobu, na
primer. Oklembe{ena, aljkava, kre}e se bezvoljno. I po{to joj lice godina-
ma ima depresivan izraz, na njemu joj se razviju izvesne crte koje odmah
prepoznajemo. Isto va`i za veselog momka koji se mnogo sme{i – on }e
dobiti bore od smeha i obi~no se kre}e `ustro, uspravno, pozitivno; neko ko
je pomalo mani~an kreta}e se u trzajima, izgleda}e napeto i kao da ima
prili~no izbuljene o~i.
D`on: E, pa, ja sam vrlo svestan tog izgleda. Ja ta~no tako izgledam pod
pritiskom, a to je ne{to {to svesno koristim kad glumim. O~i se malo
ispup~e, a mi{i}i oko slepoo~nica, ~ela i vilice se zategnu.
Robin: Da li si primetio da moje o~i ~esto tako izgledaju?
D`on: Nisam nikad. Zna{, nikad to nisam primetio.
Robin: Sme{no, kad sam prvi put radio Ve`bu porodi~ni sistemi, upario
sam se s nekim, a onda smo izabrali drugi par – pre nego {to je bilo ko od
nas shvatio da sve ~etvoro imamo takve o~i!
D`on: Misli{ li da se nas dvojica dobro sla`emo zato {to na{e izbuljene o~i
ukazuju na to da imamo sli~nu porodi~nu istoriju?
Robin: Vrlo verovatno. Kako budemo napredovali, obrati}emo pa`nju i na
druge sli~nosti.
D`on: Kad malo razmislim, prise}am se da sam pre dve-tri godine prime-
tio da me ~esto privla~e devojke s takvim o~ima – mada, za~udo, kad sam
jednom postao svestan toga, privla~nost vi{e nije bila tako izrazita. Siguran
sam da je jedna osoba u mojoj porodici imala takve o~i. U stvari, to me
dovodi do slede}e stvari koju ne razumem. Ka`e{ da ne~ija li~nost i
uobi~ajene emocije, kako ih ve} zove{, ukazuju na to iz kakve porodice
poti~e. Za{to? U ~emu je veza?
Robin: Vidi{, svaka porodica ima odre|en na~in izla`enja na kraj s emoci-
jama, i smatra da su neke emocije „dobre“ a druge „lo{e“. Stoga je porodi-
ca otvorena u izra`avanju „dobrih“, a vrlo suzdr`ana kada su posredi „lo{e“
emocije. Porodica mo`e da bude vrlo kruta u vezi s emocijama uop{te, ili
potpuno opu{tena. Rezultat je da svaka porodica razvija karakteristi~an skup
emotivnih stavova, pa stoga ~lanovi te porodice imaju iste emotivne navike.

23
D`on: Zna~i, svi oni te`e da {alju iste signale i da izgledaju pomalo sli~no?
Robin: Da, nije samo nasle|e razlog zbog koga su ~lanovi porodice sli~ni.
^ak }e i usvojena deca kad odrastu, u nekim aspektima, li~iti na druge ~la-
nove porodice.
D`on: Je l’ zato psi izgledaju kao njihovi vlasnici?
Robin: Da, ima mnogo istine u tome. Ku}ni ljubimci dobijaju porodi~no
vaspitanje. Tako }e porodice koje veruju u samokontrolu imati poslu{ne
ku~i}e, a porodice koje u to ne veruju i imaju pomalo divlju decu, stimu-
lisa}e istu tu osobinu i kod svojih pasa.
D`on: Dakle, da rezimiramo... Mi signaliziramo svojim izrazom, dr`anjem
tela i na~inom kretanja izvesne uobi~ajene emotivne stavove koje delimo s
drugim ~lanovima svoje porodice. A ljudi iz sli~nih porodica ih primaju i
reaguju na njih.
Robin: Ba{ tako. To pokazuje Ve`ba porodi~nih sistema.
D`on: U redu, ali postoji jo{ ne{to {to jo{ uvek ne razumem. Rekao si da
ljudi koji biraju jedni druge na ve`bi ~esto otkriju da su iskusili istu vrstu
doga|aja u istim godinama – pomenuo si odsutnog oca i smrt u porodici.
Kako se to uklapa u tvoju pri~u?
Robin: Hajde da na drugi na~in izlo`imo ono {to smo nau~ili iz Ve`be
porodi~nih sistema. Recimo da nekoga ko je imao pote{ko}a u izvesnoj
fazi svog razvoja privla~i osoba koja je tako|e imala pote{ko}a u toj fazi.
D`on: To ne zvu~i kao drugi na~in gledanja na stvari, vi{e zvu~i kao
sasvim nova i nezavisna ideja.
Robin: Ne, to je tesno povezano s onim o ~emu sam govorio. Veruj mi
nekoliko minuta i pokaza}u ti.
D`on: [ta si rekao o „pote{ko}ama u izvesnoj fazi razvoja“?
Robin: Ako je neko propustio fazu u svom razvoju, onda je osoba koja ga
privla~i, osoba sa sli~nom porodi~nom istorijom, verovatno tako|e pro-
pustila istu fazu.
D`on: Ne pani~im jo{... Mo`da bi mogao da po~ne{ s obja{njenjem na {ta
misli{ kad ka`e{ „faza razvoja“. A onda bih mo`da mogao i da razumem
kako misli{ da to mo`e da se propusti.

24
Faze razvoja...

Robin: Mo`e{ da posmatra{ `ivot kao seriju faza kroz koje moramo da
pro|emo. Dok prolazimo kroz svaku od faza, nau~imo izvesne lekcije. U
stvari, mo`da moramo da nau~imo lekcije iz prethodne faze pre nego {to
mo`emo da pravilno pre|emo na slede}u.
D`on: Daj neke primere ranih faza.
Robin: Kad smo deca svima nam je potrebna konzistentna, pouzdana lju-
bav i briga. Naravno, dok smo vrlo mladi,. majka u tome obi~no igra najva-
`niju ulogu.
D`on: I {ta mi u~imo iz toga?
Robin: Ako na{a majka nije bila u stanju da se brine o nama kako treba,
mi nismo nau~ili kako da se brinemo o drugima.
D`on: Stvarno?
Robin: Da. Ako nas nisu ispunili dobrim, toplim ose}anjima, ne}emo ih
kasnije imati dovoljno da ih podelimo s drugim ljudima.
D`on: Shvatam. Samo, to je ~udan na~in kori{}enja re~i „nau~iti“.
Robin: Zna{, dobar deo u~enja nije svestan. Posebno u detinjstvu, kada je
najve}i deo u~enja kopiranje, modelovanje samog sebe po uzoru na druge

Ako
odgov ti ne
li je ori, p
ajko, da ma~ku itaj
Bri`na m e dozvoljeno? .
ma~k
{utiranje
tu.
Pitaj ta

25
ljude, na roditelje posebno, naravno. Tako, ako ti ne pru`e neko iskustvo,
kasnije }e tebi biti mnogo te`e da ga pru`i{ drugima i te`e }e{ znati da li to
radi{ kako treba.
D`on: Koja je slede}a faza?
Robin: Kad po~nemo da sti~emo izvesnu nezavisnost i da ja~amo volju,
potrebni su nam ~vrstina i kontrola roditelja kao izraz njihove ljubavi. U
ovoj fazi o~ev doprinos postaje posebno va`an.
D`on: Tada u~imo...?
Robin: Samodisciplinu. Bez toga, nikada ne}emo imati dobar odnos s
autoritetom. Ne}emo biti u stanju da ga lako prihvatimo, mrze}emo ga, ~ak
i samu potrebu za njim. Tako|e, ako ikad do|emo u poziciju da sami mo-
ramo da budemo autoritet, bi}e nam veoma te{ko. Koleba}emo se izme|u
previ{e slabog i neodlu~nog i iznenadnog nasumi~nog delanja i suvi{ne
krutosti kako bismo pokazali da smo stvarno jaki.

Ne dolazi u obzir! Krajnje je vreme

ka da se ma~ka nau~i disciplini.
guro, ma~
O~inska fi {utiram.
`eli da je

Ne
govori,
samo
uradi to.

D`on: Ho}e{ da ka`e{ da }e politi~aru koji je bio buntovnik ~itavog svog

`ivota biti te{ko da bude dovoljno ~vrst ako ikad do|e na poziciju mo}i?
Robin: Ili to, ili }e postati vrlo autoritativan, ali }e se praviti da su sve nje-
gove odluke, u stvari, bile krajnje demokratske, u ime tihe ve}ine, mo`da,
ili proletarijata.

26
D`on: Opet, ako su roditelji sprovodili autoritet s ljubavlju i ~vrstinom...?
Robin: Tada, kad osoba odraste, ona je u stanju da se konsultuje sa svima
a da zatim donese odluku koje }e se dr`ati; mada }e tako|e biti u stanju da
se predomisli ako postane o~igledno da je pogre{ila.
D`on: Skrenuli smo s teme. Daj mi jo{ jednu fazu razvoja.
Robin: Dalje su nam potrebni bra}a i sestre ili prijatelji za igru, kako bi-
smo nau~ili da delimo s drugima; kako da se nosimo s grubostima u `ivotu
– za~ikavanjem, ostavljanjem po strani; kako da zauzmemo odlu~an stav i
tako dalje. Jedinci i najstarija deca koja nekoliko godina nemaju konku-
renciju, ~esto ne nau~e ove lekcije dovoljno dobro i kasnije imaju pote{ko}e.
D`on: Da, ja sam bio jedino dete i sigurno sam propustio lekcije iz te faze
jer nisam imao mnogo prijatelja svojih godina. Tako, kad sam po{ao u ve}u
{kolu sa osam godina, dru`enje mi nije polazilo za rukom i mnogo su me
maltretirali. Sre}om, to je vremenom prestalo.
Robin: Dakle, nau~io si lekciju, iako sa zaka{njenjem. Zatim, tu je faza
u~enja o suprotnom polu. Deca koja propuste to iskustvo, kao devoj~ica bez
oca ili bra}e, ili de~ak koji provodi adolescenciju u mu{kom internatu, bi}e
nesigurni u odnosima sa suprotnim polom.
D`on: Ovo postaje autobiografska pri~a. Ja sam pro{ao kroz engleski sis-
tem javnih {kola i sa osamnaest godina sam otkrio da su devojke iz druge
galaksije. Trebalo mi je nekoliko godina da prevazi|em bolnu nespretnost
ste~enu u javnim {kolama – zna{ ono, kad sedi{ za ve~erom i poku{ava{ da
ih impresionira{ obja{njavaju}i kako funkcioni{e berza dok ti lakat stalno
upada u puter.
Robin: Da, a taj nedostatak kontakta sa suprotnim polom tokom odrasta-
nja ne ~ini ljude samo nervoznim i neprilago|enim, ve} u njima budi i nere-
alna o~ekivanja, te stoga ~esto budu veoma razo~arani kad se upuste u vezu.
Slede}a faza je osamostaljivanje od roditelja, a to je te{ko nau~iti ako u ti-
nejd`erskim godinama nisi bio u dru{tvu svojih vr{njaka. ^ak i ako stupe u
brak, nesamostalne osobe te`e da pretvore svoje bra~ne partnere u roditelje
i dr`e se njih umesto da imaju krug prijatelja istog pola kao podr{ku.
D`on: Mislim da sada razumem {ta podrazumeva{ pod „fazama razvoja“.
I vidim da u svakoj postoje lekcije koje treba nau~iti. Pa, {ta se de{ava ako
propusti{ neku od njih? Da li }e{ imati problema u odre|enim okolnostima
~itavog `ivota?

27
 Izgleda pristojno, [ta }e{, ima nas
svakakvih,
ali odbila je moj Glavni tupsone.
piljak.

Robin: Ne mora da zna~i. Ako propusti{ fazu mo`e{ uvek da pro|e{ kroz
nju kasnije i da tada nau~i{ lekcije. Kao {to si ti, na primer, nau~io da se
bolje „uklapa{“ i da brani{ svoj stav kad si najzad do{ao u ve}u {kolu.
Sli~no tome, neko ko je rano ostao bez oca, te`i}e da tra`i zamenu – ujaka,
u~itelja, trenera, {efa – koji }e da poka`e li~no interesovanje i da mu pru`i
ne{to od tog „o~inskog iskustva“. Opet, mlada osoba koju su roditelji dr`ali
uz sebe i branili joj da se dru`i s „lo{im dru{tvom”, mo`e da nadoknadi taj
propust kad bude primorana da se me{a s drugima na radnom mestu ili na
koled`u.
D`on: U toj, kasnijoj fazi, podr{ka vr{njaka }e joj omogu}iti da bude neza-
visnija...
Robin: Jeste. Dakle, vidi{, ako propustimo fazu mo`emo uvek kasnije da
je nadoknadimo, tra`e}i odgovaraju}u zamenu za propu{teno iskustvo.
D`on: Ljudi, u stvari, ne „tra`e“ svesno to iskustvo koje im nedostaje,
zar ne?
Robin: Ne. Sla`em se da to nije ne{to {to ljudi smisle i planiraju – posebno
ne kad su mladi. Doga|a se uglavnom zato {to ih to privla~i – ose}aju
potrebu za tim, ba{ kao {to sve nas privla~i hrana kad smo gladni. I tako,
kad zamena za iskustvo postane dostupna, oni je koriste u ve}em stepenu
nego {to bi to neko drugi uradio. S druge strane, se}am se da sam kad sam

28
sa jedanaest godina do{ao u novu {kolu, u~inio svestan napor da se bolje
uklopim jer to nisam uradio u prethodnoj {koli.
D`on: [ta misli{, koje si druge korake propustio?
Robin: Moj otac nikad nije bio dovoljno ~vrst sa mnom zato {to se, kad je
bio dete, nije slagao sa svojim ocem. To mi je stvorilo problem s autoritetom,
ali mi je kasnije otkom rata u tome mnogo pomogla disciplina u RAF-u.
D`on: Moj otac je, u stvari, bio previ{e fin sa mnom, pa nikad nisam stekao
iskustvo da je neko zaista strog prema meni ili ljut na mene i, kad mi se to
desilo kasnije, prili~no sam se upla{io.
Robin: Misli{ da si kasnije nadoknadio te lekcije?
D`on: Samo delimi~no. Mo`da zvu~i sme{no, ali mislim da je postojala
odre|ena disciplina u pravljenju TV emisija, jer ako se ne zavr{e na vreme
– ekran ostane prazan. I moje izu~avanje filmova tokom studija me-
nad`menta u mnogome je promenilo moje stavove – na primer, jedan film
o na~inu dono{enja odluka prisilio me je da promenim sve svoje ideje o
autoritetu. Ali, to su bedne zamene za pravo iskustvo. Pa, ipak, mo`da sam
nau~io ne{to, jer sam bio u stanju da, ponekad, namerno budem ljut i ~vrst
sa svojom }erkom, da kasnije ne bi bila upla{ena kao {to sam bio ja. Tako
je nau~ila da se nosi s tim – ona ne pani~i kao ja. Mislim da zbog toga posta-
je mnogo ~vr{}a nego {to sam ja bio u njenim godinama.
Robin: Da li se kaje{ {to si propustio vojnu slu`bu?
D`on: Zapravo, da, ali to je zato {to sam sada siguran. Pretpostavljam da
bi mi ti preporu~io nekoliko nedelja u SAS-u*.
Robin: Nikad nije kasno da se nadoknadi iskustvo, de~ko moj.
D`on: E, pa, ako nije, reci mi ovo. Ako nas privla~e iskustva kojima na-
dokna|ujemo propu{teno, iskustva koja }e nam omogu}iti da uhvatimo
korak i da nau~imo lekcije koje smo propustili, za{to iko ima bilo kakve
probleme?

* Specijalna jedinica britanske vojske. (prim. prev.)

29