IZ KNJIGE
“TESLA - ^OVEK VAN VREMENA”
Naslov originala: TESLA - MAN OUT OF TIME, Autor: Margaret Cheney
Prevod: BOJAN JOVI], Pripremio: Mi}a YZ1YZ
… Dok je bio mlad Nikola je tako|e
pisao pesme, a kasnije poneo neke sa
sobom u Ameriku. Nikada nije dozvolio
da budu objavljene, smatraju}i da su
suvi{e li~ne. Kada je odrastao, zabavlja-
lo ga je da zapanji svoje nove prijatelje
recituju}i njihovu nacionalnu poeziju (na
engleskom, francuskom, nema~kom ili
italijanskom) tokom iznenadnih susreta.
Naviku da tu i tamo napi{e poneku pe-
smu nije izgubio sve do kraja `ivota.
Po~eo je da pravi originalne pronala-
ske ve} od najranije mladosti. U dobu
od pet godina, sagradio je malu vodeni-
cu kakva se do tada nikada nije videla u
njegovom kraju. Bila je glatka, bez lopa-
tica, no opet se ravnomerno okretala u
vodi. Godinama kasnije podsetio se nje,
kada je projektovao svoju jedinstvenu
turbinu bez lopatica.
No, neki od njegovih drugih eksperi-
menata bili su manje uspe{ni. Jednom
se uspeo na krov staje, sa sobom no-
se}i porodi~ni ki{obran i hiperventilisao
na sve`em planinskom povetarcu sve
dok mu se nije u~inilo da mu je telo la-
gano i dok mu omamljenost u glavi nije
dovela na pomisao da mo`e da leti.
Pav{i na zemlju, le`ao je u nesvesti, pa
ga je u krevet odnela majka.
Njegov motor od {esnaest “insekat-
skih” snaga, sli~no tome, nije bio bez-
na~ajan uspeh. Ovaj je bio lagana nap-
rava u obliku vetrenja~e, napravljene od
iverja, sa osovinom i remenikom na koji
su bile pri~vr{}ene `ive bube. Kada su
zalepljene bube mahale krilima, a one
su to o~ajni~ki ~inile, insekatski motor
bio je spreman da krene. Ovaj pravac
istra`ivanja bio je, me|utim, zauvek na-
pu{ten kada je nai{ao mladi prijatelj koji
je voleo ukus ovih insekata. Kako je pri-
metio punu teglu u blizini, po~eo je da
ih trpa u usta, a mla|ani pronalaza~ je
povratio.
Njegov slede}i poduhvat bio je ras-
tavljanje i sastavljanje dedinih satova. I
ovo se, se}ao se, brzo zavr{ilo: "U prvoj
operaciji bio sam uvek uspe{an, no po-
nekad bih podbacio u drugoj." Pro{lo je
trideset godina pre nego {to je mogao
ponovo da se prihvati sata.
Nisu svi njegovi mladala~ki jadi bili
nau~ni po prirodi. "U gradu je `ivela bo-
^OVEK VAN VREMENA
gata gospo|a", se}ao se kasnije u krat-
koj autobiografiji, "dobra ali nadmena
`ena, koja je imala obi~aj da, pra}ena
slugama, dolazi u crkvu napadno na{mi-
nkana i nakin|urena. Jedne nedelje, sa-
mo {to sam zavr{io sa zvonjenjem u
zvoniku i pojurio dole, kada je ova veli-
ka dama izlazila, i ja sam joj sko~io na
rep od haljine. Pocepao se sa velikom
bukom koja je li~ila na salvu mu{keta
koju su ispalili neobu~eni regruti."
Njegov otac, iako podrhtavaju}i od
besa, samo ga je lagano pljesnuo po
obrazu - "jedina telesna kazna koju sam
iskusio no gotovo da je i sada mogu
osetiti". Tesla veli da je bio neopisivo
osramo}en i pometen, i da se osetio
prakti~no izgnanim.
Bilo kako bilo, sreca mu se osmeh-
nula, te je ponovo zadobio naklonost
sela. Nabavljena su nova vatrogasna ko-
la, zajedno sa uniformama za vatrogas-
no odeljenje i to je bio razlog za slavlje.
Zajednica se spremila za paradu, bilo je
i govora, i tada je izdato nare|enje da
se s novom opremom pumpa voda. Iz
{mrka nije izasla ni kap. Dok su seoski
oci stajali neugodno zbunjeni, bistri de-
ran se bacio u vodu i otkrio, kao {to je
i sumnjao, da se zapu{ilo crevo. Popra-
vio je gre{ku, smesta pridobiv{i odu-
{evljene seoskog stare{ine. Dugo posle
toga, Tesla bi se prisetio da "Arhimed
koji je tr~ao nag ulicama Sirakuze nije
ostavio ve}i utisak od mene. Nosili su
me na ramenima i bio sam junak dana.”
U idili~nom Smiljanu, u kome je pro-
veo svoje prve godine, `ivi deran s ble-
Muzej Nikole Tesle u Beogradu,
nalazi se u Ulici Krunskoj br. 51
strana 2.
dim klinastim licem i }ubom crne kose,
kao da je vodio za~aran `ivot. Kao {to
}e kasnije raditi s visokonaponskim st-
rujama bez ikakvih ozleda i tada se pro-
vla~io kroz neobi~ne opasnosti.
S teleskopskom memorijomi mo`da
pone{to preteruju}i, kasnije je pisao da
su ga lekari tri puta otpisali kao bezna-
de`nu telesnu ru{evinu, da se mnogo
puta gotovo udavio, da se zamalo sku-
vao u sudu s vrelim mlekom, da umalo
nije bio kremiran, da je jednom sahra-
njen (preko no}i u starom kov~egu). Je-
zovita bekstva ispred besnih pasa, izbe-
zumljenih jata vrana i veprova o{trih
kljova, za~inili su katalog umalo - katas-
trofa.
Ipak, spolja gledano, ku}a njegovih
roditelja pru`ala je idili~nu scenu. Ovce
su pasle na livadama, golubovi su gukali
u staji i mali de~ko se brinuo o pili}ima.
Svakog jutra je u`ivao gledaju}i jato gu-
saka koje je veli~anstveno uzletalo ka
oblacima. Iz krajeva u kojima su se hra-
nile vracale su se u suton "u borbenoj
formaciji, tako savr{enoj da bi postidele
eskadrilu najboljih dana{njih avijati~ara.”
I pored ove spolja{nje lepote, me-
|utim, u de~akovoj svesti je postojala
neman, trajna taruma porodi~ne trage-
dije. Koliko god je mogao da ode u pro-
{lost, na njegov `ivot je duboko uticao
stariji brat, koji je imao sedam godina
kada se Nikola rodio. Danilo briljijantni
de~ak i idol roditelja, poginuo je, u dobu
od dvanaest godina u tajanstvenoj nes-
re}i. Neposredni uzrok smrti mo`da je
bio prekrasni arapski konj koji je porodi-
ci poklonio dragi prijatelj. Mazili ga i pri-
pisivali mu bezmalo ljudsku intelegenci-
ju. Zaista, ovaj krasni stvor spasio je
o~ev `ivot u planini prepunoj vukova.
No, prema Teslinoj autobiografiji, Danilo
je umro od povreda koje mu je naneo
ovaj konj. O samom doga|aju, me|u-
tim, nema detalja.
Sve {to je Tesla potom radio, tvrdi,
izgledalo je bledo prema slici mrtvog
brata. Njegova sopstvena dostignu}a
"kod mojih su roditelja samo pojacavala
osecaj gubitka. Tako sam rastao sa ma-
lo poverenja u samog sebe. No daleko
od toga da su me smatrali glupog de-
~aka ..."
mart-april 2006.
 U ovom broju Va{eg
~asopisa mo`ete na}i:
TESLA - ^OVEK VAN VREMENA .................... 2
UKR[TENE ANTENE - PIRAMIDA .................. 4
UKR[TENE ANTENE U PRAKSI ................... 6
ECHO LINK ZA PO^ETNIKE ...................... 8
ISTORIJAT RU^NIH STANICA .................. 10
ELKOMETAR ............................................. 14
^asopis Saveza radio-amatera
Srbije i Crne Gore LABORATORIJSKI ISPRAVLJA^ .............. 16
Godina pedesetdeveta
MUZI^KA FONTANA ............................... 17
Mi{ljenjem Ministarstva za kulturu
i prosvetu Republike Srbije
oslobo|eno poreza na promet
PRIJEMNIK YAESU FRG-8800 ................ 18
ISSN 1450-8788
TAKO JE GOVORIO TESLA ................... 19
Uredni{tvo REMOTE CONTROL .................................. 20
Gavni urednik Sre}ko MORI], prof. YU1DX
Du{an MARKOVI], dipl.in`. YU1AX
Dragoslav DOBRI^I], in`. YU1AW
PREDSTAVLJAMO ICOM IC-7000 .......... 22
Milovan MARKOVI], YU1AU
Andra TODOROVI], YU1QT IZLO@BA U YU1AVQ ............................... 24
Milan VUJNOVI], YT1WG
Bo`idar @IVANOV, YT1ZB K7C - VELIKI ULOG ZA HR .................... 26
Branislav SAVI] YU1XW
Nenad PETROVI], YZ1ZA YUOTC KLUB - RAZGOVORI ................. 30
Svetislav MATI], 4N1AW
@ivota DEKI], YU1EI YT7AW - SVETSKI, A NA[ ................... 31
Redakcija LOGIKA ZA ARG TX ............................... 32
11000 Beograd,
Trg Repubiike 3/VI 50 GODINA ARG-a U SRBIJI ................ 34
E-mail: y u 1 s r s @bb e o t e l . y u
Tel/fax: 0 1 1 / 3 0 3 3 -55 8 3 FRWD I GPS ZA ARG ............................. 36
Ovaj broj tehni~ki uredio
ARDF BILTENI U 2006. .......................... 38
Sre}ko Mori}, YU1DX
ARG VESTI ............................................ 39
Pretplata i distribucija
Slavica STANKOVI], YU1-R RS088 DIPLOMA “NIKOLA TESLA” ................. 40
Petar FILIPOVI], YT1WW
PROMET U QSL BIROU 2006. ............... 41
[tampa
“GRAFI^KI ATELJE BOGDANOVI]” TROUGAO @IVOTA ................................ 42
Milorad Bogdanovi}, Y T 1 H M B
11000 Beograd, Nova Skojevska 25L
Tel: 011/2562-543
CENE OGLASNOG PROSTORA (u dinarima)
Priloge dostavljati pisane ma{inom ili na disketi
u DOS formatu - ASCII tekst. [eme prilo`ite kao 12000 5000 3000 1500 1000 500
posebne crte`e ili fajlove (npr. JPG format), a fo-
tografije u originalnom formatu. Sve ono {to po-
{aljete vra}amo samo uz pismeni zahtev i prilo`en
koverat za odgovor. Stavovi autora su li~ni.

^asopis izlazi dvomese~no. Pretplata za jednu

godinu iznosi 1200 din, polugodi{nja 600 din, na
teku}i ra~un: 205-1433-57, poziv na broj 01
kod “Komercijalne banke” Beograd.

mart-april 2006. strana 3. 73, de RA CQ YU

 Autor: Dr ing. Gerd Janzen, DF6SJ
ANTENE
UKR[TENE ANTENE
PIRAMIDA
U tekstu }emo videti kako jedan pri-
li~no komplikovani oblik antene mo`e,
korak po korak, da se simulira u EZNEC
softweru. Antena je projektovana za 7
MHz band, a mo`e se koristiti i na 80m.
Ovaj oblik nije povezan sa poznatom
"@i~anom piramidom" iz Rothammelove
knjige o antenama.
Ova kru`no zra~e}a piramidalna an-
tena ukr{tenih `ica poznata je u engle-
skom govornom podru~ju pod imenom
"Triangle Turnstile", a sastoji se od dve
ukr{tene celotalasne trouglaste petlje,
okrenute vrhovima ka gore (sl. 3). @ice
na vrhu trougla nisu elektri~no spojene,
a na donjoj strani su prekinute i spojene
u kontrafazi. Prakti~na gradnja je znatno
olak{ana, jer je potrebna samo jedna
ta~ka ve{anja. Uz pomo} EZNEC soft-
vera utvrdi}emo da li je ta antena dobra
i za DX rad ili samo za bliske veze, a
naravno, i da li je mogu} duoband rad
na opsegu i od 80m.
Sl. 1.
Prozor ”create loop” sa osnovnim podaci-
MODELIRANJE TROUGLOVA
U PC PROGRAMU EZNEC
To stvarno nije problem sa verzijom
EZNEC-4 - `ice uzimate iz ve} gotovog
menija, a nepotrebne "poplavite" i bri{e-
te jednim potezom mi{a. Zatim imenu-
jete projekat Piramida 40m, u glavnom
meniju odaberete rezonantnu frekvenci-
ju od 7,05MHz, vrstu tla Free Space
@I^ANA PIRAMIDA
Preneto iz ”FunkaAmateur”, br. 2/2006
Andra Todorovi}
YU1QT
(bez zemlji{ta-kosmos), gubitak u
materijalu `ica-b
bakar, u merama une-
sete metre. U daljem tekstu, ispod
svake slike, pisa}e Piramidalna antena
40m. U meniju `ice pod "napravi petlju"
odaberete prozor sa trouglovima i
napravite prvi trougao. Uze-
li smo pre~nik `ice od 2mm, 11 seg-
menata po `ici, 3 stranice, obim od
41,7m, vert loop kao oblik, {irokom st-
ranicom ka dole i EZNEC modelira `icu.
Tu du`inu sam odabrao kao talasnu du-
`inu sa faktorom skra}enja od 0,98.
Drugi trougao se konstrui{e iste du`ine,
ali zaokrenut za 90O po X osi i `ice se
ne smeju dodirivati na vrhu. To se pos- Sl. 3.
ti`e tako {to drugom trouglu promenite ”Triangle Turnstile” se sastoji od dva
`i~ana trougla galvanski razdvojena i
visinu za 5cm na vi{e. Slika 2. prikazu- zakrenuta pod uglom od 90 stepeni
je te trouglove. Visinska razlika je te{ko
prepoznatljiva u ovoj razmeri. Za dalju Sada dolaze nove koordinate oba druga
obradu podigli smo visinu antene za kraja sa 0/6.95/0 na 0/-0.05/0 i 0/0.05/0
4,01m, jednostavno "{iftuju}i" Z osu na 0/6.95/0. Sa tim je postignuto rasto-
(Change height by 4,01m). Slika 4. po- janje dve donje `ice od 10cm u sredini
kazuje ru~no dora|ene mere antene u `ice 2. Nakon toga nam ostaje da iz
odnosu na CPU ra~un. menija obri{emo `icu br. 2. Nove `ice
mo`emo dodati na bilo koju poziciju u
meniju `ice. Ukoliko ste ba{ "numeri~ki
higijeni~ar", stavite ih na vama logi~no
mesto. Sada mo`emo dodati nove nu-
meri~ke podatke za `ice u polje 2 0/-
0.05/0 na 0/-0.05/0 i u polje 3 0/6.95/0.
Naravno, nova `ica }e u osnovi imati
sada broj 6 i bi}e neprekinuta. Nove ko-
ordinate su 6.95/0/0.05 i -0.05/0/0.05 na
-6.95/0/0.05. Lista sa `icama }e izgle-
dati kao na sl. 5. Tek sada memori{emo
model. Slika 6. pokazuje jako uve}ani
centar koordinatnog sistema mimoilaze-
}ih `ica. Nespojene `ice ozna~ene su
krsti}ima. Sada ostaje da me|usobno
spojimo `ice 2 i 6, kao i 3 i 7. Zbog to-
ga defini{emo nove `ice br. 10 0/-0.05/0
Sl. 2.
Obe petlje od `ica 2, 3, 4 i 5, 6, 7
su vertikalni i me|usobno razdvojeni 5cm
RAZDVAJANJE @ICA U OSNOVI
@ice br. 2 i 5 u oba trougla morale
su biti razdvojene, da bi bile spojene u
kontrafazi. Tako se obe donje `ice dele
na dva dela, izme|u kojih ostaje rasto-
janje od 10cm. Zbog toga `ica br. 2 me-
nja numeri~ke vrednosti (vidi sl. 4 - do-
le: sa kraja 1 koordinata 0/6.95/0, na
drugi kraj sa koordinatama 0/6.95/0). Sl. 4 - Prve tabele iz menija ”wires” (`ice)
strana 4. mart-april 2006.
 gu}e i ru~no ispraviti, ali prepusti}emo
to EZNECu (u meniju wire odabrati auto
seg/conservative). Tada gledajte kako on
sam to radi. Slika 8. prikazuje novi wires
meni, koji smo upravo memorisali.

PODACI O ANTENI
Sl. 5. - Korigovana tabela
Sad dolazi naj-
napetiji momenat! Pu-
{tamo EZNEC da nam
izra~una prve podatke
o anteni. U glavnom
meniju se pojavljuje
impedansa 43,74Ω i
reaktansa -94,52Ω, {to
je vrlo velika negativno Sl. 9.
reaktivna komponenta, Reskalirani SWR rezultat na
2m visine od tla
koja govori da je na{a
nova antena prekratka DIJAGRAM
za 7.050 MHz. Poziva- ZRA^ENJA ANTENE
Sl. 6.
Razdvojene, jo{ uvek nespojene `ice u osnovi mo ponovo SWR iz
glavnog menija i post- Kako zra~i na{a antena? FF-pplot po-
avljamo parametre na kazuje upravo ba{ to, pod plot type ele-
6-8MHz u koraku od vation na slici 10. i dobit od 3.48dBi.
0.05MHz. Novim ra~u- Pod prose~nim DX elevacionim uglom
nom vidimo da antena za 40m opseg od 22 stepena dobit an-
rezonira na 7.6MHz. tene je -2.95 dBi.
Pre nego po~nemo sa
ubacivanjem novih H-p plot dijagram (azimut plot) je po-
mera, proba}emo i si- gotovu vidljiv u 3D opciji (sl. 11). Sve to
mulaciju na odabranih ukazuje da ovo nije DX antena, ve} je-
2m od tla (po ranije dna antena za lokalnu komunikaciju sa
opisanoj metodi podi- visokim elevacionim uglom maksimalne
zanja antene na `elje- dobiti.
nu visinu). Postavljamo
Sl. 7.
@ica 10 spja zice 2 i 6, a `ica 11 spaja `ice 3 i 7, i odabrani tip pro-
a krsti} prikazuje ta~ku napajanja vodljivosti tla (0.005/13
prose~no tlo) i to me-
mori{emo. Ponovljeni
ra~un sada pokazuje
rezonansu na 7.5MHz,
{to je jo{ uvek previ-
soko.
Sl. 10.
RESKALIRANJE Elevacioni dijagram - zra~i vertikalno
u nebo sa gainom od 3,48 dBi
DIMENZIJA
Prvo postavljamo iz-
ra~unatu rezonantnu
Sl. 8. - Zavr{ena tabela za ra~unanje u ”free space” frekvenciju u glavnom
meniju na 7.5MHz i
memori{emo, a zatim
na 0.05/0/0.05 i br. 11 0/0.05/ na - upisujemo 7.050 MHz kao novu i obe-
0.05/0/0.05. Napajanje na{e antene tre- le`imo polje rescale, pa enter. EZNEC
ba da se nalazi u spoju te dve ravni. }e u sekundi izra~unati nove proporci-
Zbog toga uvodimo `icu 12 0/0.05/0 na onalne mere ta~no za `eljenu frekven- Sl. 11.
0/-0.05/0 na ~ijoj sredini (50%) postav- ciju. Pri tom ne`eljeni novi pre~nik `ica Trodimenzionalni dijagram zra~enja
na 7.050 MHz
ljamo napajanje (source typ I). Slika 7. od 2,1277mm ru~no ispravimo na na{a
prikazuje tu vezu. Na{e biv{e napajanje 2mm u svakom polju. Mo`e to i jednim
bri{emo tako da nam ostaje samo 11 potezom u meniju wire sa group mod- PS: U tekstu na slede}im stranama
`ica. Sada je na{a Piramida gotova i ify (sve `ice, pa broj 2 u polju debljine bi}e obra|ena delotvornost ove antene
mo`emo po~eti sa probama simulacija. `ica, pa enter). Ponovnim izra~unava- na 80m opsegu. O~ekuju se slabi rezul-
Ako pozovete segmentation check po- njem SWR-a na{e antene dobi}emo da tati, ali i obja{njenje za{to je to tako.
javi}e se prozor i upozoriti vas na even- rezonira ba{ na 7.050 MHz, sa impeda- Ipak se ovde govori o maloj visini stuba
tualnu gre{ku u segmentaciji. To je mo- nsom od 44,52Ω i reaktansom j=4,56Ω. nosa~a - od samo 14m.

mart-april 2006. strana 5. @I^ANA PIRAMIDA

 ANTENE Autor: Dr ing. Werner Hegewald, DL2RD
UKR[TENE ANTENE
U PRAKSI
Na prethodnim stranicama DF6SJ je
analizirao Piramidu koja se lako mo`e
montirati na fiberglas stub od 14m. An-
tena je pogodna za rad po Evropi, ali i
za DX rad, a uz to je dovoljno {irokog
frekventnog propusta za ceo dugo o~e-
kivani 40m opseg do 7,2MHz.
Kad sam dobio rukopis o ovoj anteni
u ruke, odlu~ih da je napravim. Imao
sam na raspolaganju i visinu i dovoljno
prostora za to. Naro~ito mi je odgovar-
ala {irina frekvetnog opsega za budu}e
kori{}enje po lokalu, a i za DX QSOe.
MEHANI^KA REALIZACIJA
Za ta~ku ve{anja antene nabavio
sam jeftin fiberglas stub. Pored standa-
rdnih stubova od 8,5m i 10m, uspeo
sam da nabavim i 12,5m verziju. Moj
naum je bilo mogu}e izvesti i sa 11m
verzijom, ali sam i{ao na sigurno. Stub
sam montirao na nosa~ su{ilice za ve{
(sl. 1), koji je dao dobru bazu u~vr{}enja
`icama antene. Da bih odr`ao visinu
napajanja na dva metra, dodao sam na
svakom uglu piramide po 1 bambus
{tap od 2m za zatezanje donjih `ica.
Njih sam u~vrstio tankim sajlama za ra-
spolo`iva mesta u svom vrtu (sl. 3) i
Sl. 1.
Fiberglas stub od 12,5m na stalku
su{ilice za ve{ "kajlovan"
komadima drveta
UKR[TENE ANTENE U PRAKSI
Preneto iz ”FunkaAmateur”, br. 2/2006
osnova je bila ~vrsto montirana (sl. 4).
Vrh piramide, ukr{tene `ice, sam posta-
vio na stub i u~vrstio jakom lepljivom
trakom na 11m visine od osnove, ~ija je
dijagonala bila veli~ine 17.6m. Ta baza je
uzeta iz EZNEC simulacije za petlje du-
`ine 42,9m i iznosila je oko 12m (ta~nije
12,44mx12,44m).
Sl. 2.
Vrhovi trouglova pri~vr{}eni za
stub 3M Temflex trakom
Po~etak monta`e je bio markiranje
upravo tih dimenzija na tlu, budu}ih te-
mena piramidalne osnove. U te ta~ke
sam postavio bambuse i zabio ih 15-20
cm u zemlju. Merenjem dijagonala po
17,6m, proverio sam pravilnost osnove i
ustanovio geometrijski centar baze za
kasniju ta~ku napajanja. Tu je svoje me-
sto na{ao nosa~ su{ilice za ve{ koji je
}e nositi teleskopski stub. Zbog tankog
fiberglas stuba mogao sam koristiti sa-
mo tanku `icu elemenata bez izolacije.
Koristio sam ~eli~nu pobakrenu `icu
pre~nika 1mm. Ona je vrlo laka, ali bu-
dite jako pa`ljivi kod odmotavnja, jako je
elasti~na. Uvek uzmite malo rezervne
du`ine `ice, u mom slu~aju to je bilo 2x
44m. Sa razmotavanjem sam po~eo u
vrtu, koji mi se odjednom u~inio jako
malim za odmeravanje deonica dugih po
22m. Zabio sam jedan {tapi} u zemlju i
strana 6.
Andra Todorovi}
YU1QT
oko njega obi{ao sa `icom, da bih dobio
ta~no odmerenu polovinu i ispravio `icu.
Te sredine `ica sam markirao izolir tra-
kom u boji. Zatim sam izvukao stub za
1,5m i pri~vrstio ih za vrh sa vi{e na-
motaja jake lepljive trake na razmaku od
10cm zakrenute me|usobno pod uglom
od 90 stepeni (sl. 2). Po~eo sam da iz-
vla~im stub segment po segment, are-
tiraju}i svaki ~lanak uz bravljenje i sa le-
pljivom trakom. Tu je bilo problema, jer
se `ica mrsila, pa sam predvi|ene ta~-
ke u~vr{}enja za bambuse ovla{ zalepio
trakom za bambuse i ote`ao ih koma-
dom debele drvene letve. Sad je i{lo la-
k{e. Kad je stub izvu~en na punu visinu
zategao sam i fiksirao `ice za bambuse
sa vi{e namotaja jake lepljive trake. Sad
sam ve} mogao da odahnem. Za meteo
za{titu napajanja sam odabrao jednu
prili~no veliku elektri~arsku doznu 96x
96x40mm i naravno izolir trakom je u~-
vrstio za osnovu stuba. Unutra sam sta-
vio jednu pove}u luster-klemu sa otvo-
rima pre~nika 2mm. Unutra sam doveo
krajeve `ica petlji (pazite da `ica ostane
pobakrena na mestu spojeva) sve je to
vidljivo na sl. 4.
Sl. 3.
^etiri bambusova {tapa kao nosa~i
temena osnovne piramide,
dodatno u~vr{}enje istog za
oluk je bilo imperativno
mart-april 2006.

Sl. 4.
Piramidalna antena se sastoji od dve trouglaste petlje
obima oko 43m, obojene crveno (veliki triangl) i
plavo (mali triangl)
BALUN
Trebalo je spojiti simetri~nu antenu
na asimetri~an kabl i minimizirati struje
koje idu opletom kabla. Zbog toga sam
doveo u priklju~nu kutiju jedan sna`an
balun 1:1. Moj izbor bio je povratni ba-
lun od W6TC opisan u prilogu 5 i na sl.
5. Odmerio sam 2,5 m Aircell koax ka-
bla i istu duzinu bakarne licnaste zice u
PVC-u od 1,5kV i spojio sam ih me-
|usobno PVC vezicama. Najbitnije je da
tu `icu i taj kabl povezemo ukr{teno (na
sredinu koaksa kod antene spaja se `ica
sa spoljnjeg omota~a od transivera) vidi
sl. 5 i 6. Tu `icu i kabl namotao sam na
Sl. 5.
Priklju~na kutija i balun priklju~eni
direktno na `ice elemenata
mart-april 2006.
Sl. 6.
Balun napravljen od po 2,5m PVC `ice i koaksijalnog
kabla na plasti~noj cevi pre~nika 11cm
komad plasti~ne cevi sega ili mogu}nost bliskog QSOa je u
pre~nika 11cm. Po redu, ali sam ~uo i DX stanice, bez da
proveri funkcionalno- mi je i jedna odgovorila. Stanica iz Ev-
sti zatopio sam kraje- rope sa 100W na CW u prvih 10kHz
ve vru}om plastikom. opsega nema {ansi! S obzirom da je za
mene 40m band kreativan, ja sam ga
PODE[AVANJE premostio trajno u priklju~noj kutiji.
I PROBA NA
TALASIMA ZAKLJU^AK
Slika 7. prikazuje {emu povezivanja Piramidalna ukr{tena antena sa da-
`ica u priklju~noj kutiji. Za rad na 40m tim dimenzijama je jedno brzo i lako re-
opsegu ta veza je paralelna, a za rad na {enje za rad u lokalu, pa i za DX. Tabela
80m je vezana serijski. @ice antene sam pokazuje bolje rezultate Inv V, a dobit
postavio ne{to du`e od prora~unatih antene pod niskim DX uglovima je 4dB
ba{ zbog eventualne korekcije istih u fi- ispod dobiti GP antene, koja je za blis-
nalu, pa su pri prvoj monta`i poprili~no ki rad neupotrebljiva. Ovu antenu je pri-
visile ispod napojne ta~ke. lago|enjem mogu}e dovesti u elektri~-
nu rezonancu i na 80m opsegu, ali ipak
Pri prvom merenju vi{ak `ice je bio samo kao pomo}nu antenu.
smotan i vezan trakom. Pode{avanje za
40m opseg nije bilo tako kriti~no, zato
je pode{avanje za rad na 80m trajalo ja-
ko dugo. Na tom opsegu {irina frek-
ventnog propusta bez antenskog tjunera
je samo 40kHz u podru~ju od 3.410-
3.550MHz. Mereno kod ure|aja, sa
35m kabla, SWR je u tom podru~ju bio
u granicama od 2,5:1, a u samoj rezo-
nanci 1,7: 1. Na 40m ista merenja su
bila ispod 1,5:1 na podru~ju od 7.0-7,1
MHz, a na 7,2 MHz SWR je bio 1,9:1.
U tom podru~ju antena je imala sna`an
signal {irom Nema~ke i kroz Evropu.
Tako|e sam odr`ao i nekoliko CW
veza sa W, JA i VK stanicama, sa "Big
ganovima" na prvih 10kHz opsega. Ta-
~na merenja dobiti antene nisu bila mo-
gu}a zbog nedostatka boljih mernih in-
strumenata.
Na 80m opsegu antena se pona{ala
otprilike onako kako je to pokazala i si-
mulacija. Signali su bili za 3-4 S-jedinice Sl. 7.
[ema povezivanja `ica u kutiji
slabiji od pore|enja sa Inv V antenom (links=levo; rechts=desno;
na visini od 11m! Za prislu{kivanje op- vorn=napred; hinten= nazad)
strana 7. UKR[TENE ANTENE U PRAKSI
 Preneto iz “QST “, br. 1/2005
Priredio: Nenad Petrovi}, YZ1ZA EchoLink
Sa preko 150.000 registrovanih korisnika, EchoLink je jedan od novih
kompjuterskih na~ina rada koji najbr`e rastu. Ovde pro~itajte kako da se priklju~ite zabavi.
Moram da vam priznam da kad god ~itam neki ~lanak koji
treba da mi pomogne da krenem sa novim na~inom rada,
kompjuterskim programom ili nekom novom spravom ja uvek
zavr{im sa gomilom pitanja. Pro~itam ~lanak vi{e puta, pot-
ra`im informacije na Internetu, onda usko~im i na|em svoj
neki na~in da re{im problem. Ipak, uvek mislim da postoji bo-
lji na~in. Tra`e}i bolji put hajde da krenemo sa pogledom po-
~etnika na EchoLink. Da se razumemo, koristim termin po-
~etnik za nekoga kome je ova tema nova, bez obzira koliko
je dugo radio amater.
Komunikacija sa celim svetom preko ra~unara
EchoLink je kompjuterski program koji omogu}ava ama-
terima da razgovaraju sa drugim radio amaterima preko svo-
jih ku}nih ra~unara.Vi komunicirate sa drugim radio amateri-
ma direktno preko njihovih kompjutera ili govorite kroz repeti-
tor ili simplex koji je linkovan.
Glavni mamac EchoLinka je da mo`ete komunicirati sa ra-
dio amaterima {irom sveta relativno lako. Mnogi amateri to
koriste kao dodatak svojim tradicionalnim vezama, iz zabave i
kao na~in da upoznaju druge amatere.
Postoje dva na~ina rada u EchoLinku: single-u u ser i "sy-
sop". Single-user na~in dozvoljava vezu ra~unara sa
ra~unarom (pazite - nema radija)! Ogromna ve}ina (oko 85%,
prema pronalaza~u EchoLinka D`onatanu Tejloru K1RFD) veza
preko EchoLinka ima RF link na jednoj ili na obe strane. RF
link koristi software u sysop na~inu i zahteva upotrebu
sound-card interfejsa. Svi korisnici EchoLinka moraju imati
zvu~nu karticu. Ako va{ konpjuter mo`e reproduktovati mu-
ziku, vi je ve} imate. Da biste po~eli, pogledajte u dno kom-
pjuterskog ekrana, u ono {to mi eksperti zovemo "stvar u dnu
ekrana" (neki to zovu i "taskbar"). Vide}ete ikonicu sa malim
zvu~nikom (ako je ne vidite, mo`da i nemate zvu~nu karticu).
Levim dugmetom na mi{u uradite "doble-click" (brzo dva puta
kliknite) preko te ikonice. Vide}ete kontrolni ekran za va{u
zvu~nu kartu. Podesite Master Out balans na sredinu i Volu-
me na oko tri ~etvrtine kliza~a. Podesite Mic Balance na isti
na~in. Ako u nekoj kockici pored natpisa mute stoji krsti},
uklonite ga.
Sada, uklju~ite konektor mikrofona u predvi|eno mesto na
zvu~noj kartici (ili gde je ve} izveden priklju~ak). Pored takvog
mesta je simbol mikrofona. Uverite se da su zvu~nici, tako|e,
ispravno priklju~eni. Uklju~ite mikrofon (neki odmah rade) i
govorite u njega. Ako ~ujete svoj glas preko va{ih zvu~nika,
~estitamo - sada znate vi{e o svojoj zvu~noj kartici nego {to
sam ja saznao za prvih godinu dana!
Ozbiljno, va{a zvu~na kartica je zabavan i koristan alat i ja
vas ohrabrujem da ispitate njene mogu}nosti. Ipak, sada
idemo ka EchoLink softveru.
EchoLink ZA PO^ETNIKE strana 8.
Potrebno je da "skinete" (download) EchoLink program sa
Interneta. Idite na Web stranu: www.echolink.org i sledite
"download" instrukcije (date su na levoj strani stranice) kako
biste kopirali program. On ne uzima mnogo mesta na va{em
tvrdom disku ("hard disc drive"), a ~ak i sa obi~nom "dial-up"
vezom nije mi trebalo vi{e od 10-tak minuta za "download".
Bi}ete pitani za va{u email adresu i va{ pozivni znak,a se to
da biste pomogli ljudima iz EchoLinka da provere va{u licen-
cu (Prim. prev: tra`i}e vam da po{aljete skeniranu dozvolu za
rad preko emaila - to je iskustvo srpskih amatera. Va`no je
da vam je dozvola va`e}a, da nije istekla. Ne brinite, odgov-
or sti`e rekordno brzo, mo`da i za nekoliko sati).
To }e potrajati nekoliko sati ili jedan dan, ali je obi~no ve-
oma brzo. Potrebna vam je dozvola (svi su kvalifikovani osim
Novice klase u USA) koja dozvoljava rad na opsezima 144 i
432MHz, po{to repetitori na EchoLinku koriste te frekvenci-
je.
Program mo`ete ispitivati dok ~ekate na verifikaciju. Isk-
lju~ite se sa Interenta, ali otvorite EchoLink program i po~nite
da ~itate korisne kratke savete (tips) koji se pojavljuju na
ekranu. Probajte ono {to mo`ete. U tim kratkim savetima }e-
te na}i mnogo korisnih informacija, ~ak i da ste ranije pri~ali
sa nekim o tome. Napominjem da se oni povremeno i men-
jaju. Kada vas jednom verifikuju kao radio-amatera bi}ete u
situaciji da pokrenete program i koristite EchoLink. Zna}ete
da ste verifikovani kada budete mogli da vidite listu stanica
na EchiLink ekranu.
Sada ste spremni da probate program. Uklju~ite se na
Internet i otvorite EchiLink. Sistemu treba nekoliko minuta da
vas pove`e. Kada vas uklju~i, vide}ete listu stanica koje su
trenutno u sistemu. U~inite sebi uslugu i kliknite na simbol
{ake na gornjem "toolbar"-u. To }e vas staviti u busy (zau-
zet) status, tako da vas jo{ niko ne}e pozivati.
Karakteristike
EchoLink ima nekoliko divnih odlika. Gornji tulbar (pogledaj
sliku) daje veoma korisne dodatke:
The test server
Kliknite na Station u gornjem tulbaru, a zatim na liniju
Connect to Test Server. Tako {aljete signal do test serve-
ra, a on ga zatim vra}a i vama reprodukuje. Tako mo`ete ~u-
ti kakav je va{ ton. Dok govorite u mikrofon vide}ete i malu
crtu u dnu ekrana koja se pomera u ritmu va{eg govora. Tre-
balo bi da povremeno sti`e do desnog kraja, ali ne u apso-
lutnom smislu. (prim.prev: Iz svog iskustva vam preporu~u-
jem upotrebu jeftinih komjuterskih mikrofona, najbolje sa slu-
{alicama. Oni imaju odli~an audio. Pazite da vam nije uklju-
~ena opcija Mic Boost. To }e izobli~ivati va{ audio. Najbolje
mart-april 2006.

da je isklju~ite, a podignete kliza~ Mic navi{e u redovnom
audio kontrolnom ekranu). Ja koristim jeftin "RadioShack" mi-
krofon i dobio sam mnogo komplimenata za audio kvalitet!
Provedite neko vreme upoznavaju}i test server. Mo`ete pra-
viti gre{ke, a on se ne}e naljutiti na vas.
Push-to-talk
Mo`ete koristiti razmaknicu ( space bar) kao PTT taster
(pritisne{ i mo`es da govori{, pritisne{ ponovo i ponovo si na
prijemu) ili upotrebite "trenutni" prekida~ ( dr`ite ga pritisnu-
tog dok govorite, a pustite da bi bili na prijemu). Idite na:
Tools>Preferences>Connections>PTT i izaberite (ili ugasite)
Momentary" Ako mislite da je ovaj metod malo tempera-
mentan mo`ete upotrebiti malu crvenu strelicu (transmit) u
gornjem levom uglu "toolbar"-a. Kliknite jednom da bi govo-
rili, pa kliknite ponovo da bi bili na prijemu. Ovo nikad ne
otkazuje. Da naglasimo, kada niste u vezi u dnu ekrana }e se
pojaviti re~i not connected. To }e nestati kada ste u vezi sa
nekom stanicom.
U krajnjem donjem desnom uglu va{eg ekrana je tanak
beli prostor. Otkucajte tekst poruke i kliknite SEND. Tako ste
poslali poruku stanici sa kojom ste u vezi. Poslata poruka, kao
i one primljene, }e se pojaviti u prostoru iznad.
Sada ste spremni za vezu
Kada ste spremni da se pove`ete kliknite ponovo na sim-
bol male {ake (otklju~ajte ga). Ve} ste upozoreni da se sve
uklju~ene stanice vide na ekranu u velikoj listi. Mo`ete je
organizovati po azbu~nom redu ili pozivnom znaku (kliknite na
keyword na vrhu liste). Da biste dalje organizovali listu stan-
ica kliknite ili na Index View ili na Explorer View u donjem
levom delu glavnog ekrana. Da biste se povezali sa nekom
stanicom kliknite na njen pozivni znak. Kada ste jednom u
vezi (program }e vam to re}i) pozovite stanicu kako to radite
i preko va{e radio stanice. Ne zaboravite da se vratite na pri-
jem (receive) kad ste zavr{ili pozivanje. Ja volim da pozovem
nekoliko puta. Ako nema odgovora kliknite na simbol "malog
lanca" na levoj strani "toolbar"-a da biste raskinuli konekciju
(disconnect).
mart-april 2006. strana 9.
Ponekad ne}ete mo}i ni da se konektujete
kako bi poku{ali da pozovete nekoga. "Help"
je dostupan na sajtu EchoLink kada shvatite
da se ne mo`ete povezati za Test Server ili
sa drugim stanicama. To mo`e biti i zbog
va{eg ku}nog mre`nog rutera ili za{titnog
softvera na va{em ra~unaru. Tako|e se mo-
`ete konektovati preko repetitora ( iza poziv-
nog znaka stoji R). Ponekad }ete ~uti otvo-
reni skvel~ (squelch tail) posle va{eg poziva.
Mo`ete pozivati i linkovane stanice (iza po-
zivnog znaka stoji L) sa simplex frekvencija.
Da biste bili sigurni da su i ovakve stanice
na va{oj listi idite na: Tool>Preferences>List
i kliknite vrste stanica koje `elite da vidite u
velikoj listi. Ponovo ponavljam da koristite
propisanu amatersku proceduru, i preko re-
petitora i sa linkovanim stanicama, kao da
ste za klasi~nom radio stanicom. Ustvari,
dobar operator tako uvek radi!
Istra`ujte
Iako }e vas sve ove osnove voditi u pravom smeru do
po~etka rada, postoji jo{ mnogo da se u~i o EchoLinku. Pro-
gram mo`e da radi i mnoge druge stvari, a vi }ete mo`da
hteti da ih probate. Svi ti kratki i korisni saveti koje vidite kada
otvorite program govore i o tome, zato ih pa`ljivo pogledajte.
EchoLink nije striktno "samo radio, sve vreme", ali donosi
mnogo zabave i to je dobar na~in da do`ivite nezaboravne ra-
zgovore.
Prim. prev: EchoLink je trenutno jedina stvar koja mo`e
da fascinira mlade polaznike radio amaterskog kursa. U to
sam se li~no uverio. Kada vide maleni ru~ni ure|aj, sa jo{
manjom antenom, i ~uju razgovor stanice iz Beograda sa
amaterom sa Filipina, njih to odu{evljava. Mo`da je to dobar
na~in da ih privu~emo u svet radija. Imajte to na umu, zbog
na{e budu}nosti.
David Summer K1ZZ je, u predgovoru knjige "VOIP: Inter-
net Linking for Radio Amateurs", podvukao da amateri ne
treba da se boje da }e Internet potisnuti njihov omiljeni hobi,
ve} da je on kompatibilan sa radio amaterizmom i da je
doneo nove vrste rada.
U borbi za podmladak u Japanu kompanija "Icom", uz po-
mo} dr`ave, razvija sistem D-star. Svi novi "Icom" ure|aji su
ve} D-star kompatibilni. "Icom" nije vlasnik licence, ve} je sa-
mo prvi, po{to je u~estvovao u razvoju sistema. Tako je nad-
le`ni dr`avni organ dozvolio da i druge japanske firme proiz-
vode D-star kompatibilne radio stanice. U|e{ u gradski pre-
voz i preko stanice, veli~ine mobilnog telefona, pri~a{ sa
amaterom koji je na drugom kraju sveta. Smatraju da }e to
privu}i mnogo novih, mladih amatera. Napravljeni su reklam-
ni stripovi, namenjeni pre svega, deci, tako da oni mogu jed-
nostavno, kroz zabavu, da hvate na~in rada i prednosti takvog
sistema.
To je znak da i mi treba da ulo`imo ve}a sredstva, pro{i-
rimo EchoLink u Srbiji i na 145MHz. Za sada EchoLink veze
mo`ete u Beogradu slu{ati na repetitoru RU3, tj. Na frekven-
ciji 434.675MHz, kao i preko sistema UHF repetitora {irom
Srbije.
EchoLink ZA PO^ETNIKE
 ISTORIJA Autor: Gil McElroy, VE3PKD
KRATKA ISTORIJA
RU^NE RADIO-STANICE
Danas mo`emo re}i: "Oni su svuda,
ba{ su svuda oko nas", a nije ba{ uvek
bilo tako.
Jo{ na samom po~etku amaterski
radio je bio va`an deo vanrednih komu-
nikacija i komunkacija civilne odbrane.
Na 50-oj godi{njici ARRL-a zapisano je
da je jo{ 1913. godine amaterski radio
bio anga`ovan u vezi komunikacija koje
su pratile sna`nu oluju na Srednjem za-
padu. Ideja da se svi amateri opreme
prenosivim ure|ajima iz razloga nacio-
nalne bezbednosti je prvo bila promovi-
sana na stranicama QST magazina, u
jednom pismu glavnog urednika avgus-
ta 1916. godine. U uvodniku je nagla{e-
no da svaki amater duguje ne{to svojoj
zemlji i treba da bude deo nacionalne
pripravnosti i da svako treba da sagleda
kako mo`e pomo}i sa svojim ure|ajima.
Na biciklu
Do tada su ure|aji (the set) uvek
bili vezani za fiksnu lokaciju. Ure|aji sa
varni~arima i kori{}ene talasne du`ine
nisu dozvoljavale lako preno{enje i rad
na terenu. To nije spre~ilo amatere da
poku{avaju, naprotiv. Juna 1916. QST je
objavio ~lanak "Portable station SK", koji
govori o poku{ajima i mukama rada ure-
|ajem sa varni~arom koji je bio postav-
ljen na bicikl (iako nije ni proradio). Na-
predak tehnologije vakumskih cevi i rad
na kra}im talasnim du`inama je zna~io,
tridesetih godina pro{log veka da pre-
nosni ure|aji imaju skoro redovno me-
sto na stranicama QST magazina. Na
primer, oktobra 1935. godine je prikazan
mladi George H. Nibbe, W9NUF, sa
svojim ure|ajem za tasnu du`inu od 5
metara, montiranim na biciklu (ovaj je
proradio).
Kona~ni cilj u prenosnim komunika-
cija je svakako primopredajnik koji se
mo`e lako nositi u ruci. Fantazija je bila
u liku heroja stripa Dick Tracy koji je no-
sio primopredajnik na ~lanku ruke, ali
realnost je mogla biti da radio bude u
{aci (the handie-talky ili ru~na radio-
stanica). Lak za no{enje i jednostavan
za upotrebu, ru~ni ure|aj je na{ao svoj
put do svakoga na ovom svetu, a i u
svemiru, kada je Owen Garriott W5LFL,
stvarao istoriju po{to je startovao jedan
2-metarski ru~ni ure|aj kada je bio ukr-
can u "space shuttle" Kolumbija u no-
vembru i decembru 1983. godine. To je
pri~a koja po~inje 40 godina ranije.
ISTORIJAT RU^NIH RADIO-STANICA
Preuzeto iz ”QST Magazina”, br. 1/2005
Bato,
da li su momci
pre{li na 258, za
tog YJ8?
Ratno vreme je iznedrilo
dizajn prenosivog radija
Ako }emo ironi~no da izvrnemo st-
vari, ba{ je suspenzija amaterskog radi-
ja za vreme II svetskog rata bila ta koja
je dala veliko pove}anje interesovanju
za pravi ru~ni primoipredajnik. WERS
(War Emergency Radio Service) je bio
usmeren samo na komunikacije namen-
jene nacionalnoj bezbednosti i {to su
vi{e amateri bili ume{ani bilo je sve vi{e
~lanaka u QST magazinu o WERS akti-
vnostima, posebno onima koje su veza-
ne za mobil i portabl konstrukcije i rad.
Slika 1 - Fotografija iz ratnog vremena
pokazuje radio-amatera kako radi sa
2.5 metarskim ru~nim ure|ajem
u vanrednoj situaciji
strana 10.
Nenad Petrovi}
YZ1ZA
Prvi ~lanak u vezi civilne odbrane, a
po ulasku USA u rat bila je samograd-
nja ru~ne stanice za opseg 2,5 m koju
je prikazala "Westchester Amateur Ra-
dio Association". Bilo je to izdanje u fe-
bruaru 1942. godine i pisalo je: "Kad
operator smatra da je ... neophodno da
bude na mestu nesre}e". Rad tih amat-
era je pokrenuo i nastajanje WERS-a
(aktiviran je u junu iste godine), a ~lanak
je bio prvi u QST magazinu koji je opi-
sao ru~ni ure|aj u akciji.
Naslovna strana QST-a u aprilu 1942
prikazuje WERS saradnika kako pretra-
`uje nebo dvogledom u potrazi za avio-
nima neprijatelja. Slu{alice su mu na
u{ima, a na le|ima je ure|aj iz koga viri
antena. Na unutra{njim stranicama je
prate}i ~lanak sa instrukcijama kako da
sagradite 2,5 metarski "walkie-talkie" za
potrebe WERS. Po{to se termini ~esto
zamenjuju, "walkie-talkie" (tako|e poz-
nat kao "talkie-walkie", ili "talky-walky")
je kompaktan radio koji se nosi na le|i-
ma, dok je "handie-talkie" (ili "handy-tal-
ky") pravi ru~ni ure|aj sa mnogo vi{e
ograni~enom snagom i dometom od
svog ve}eg ro|aka.
Posle toga su se redovno pojavljivali
brojni ~lanci na stranicama QST-a. U
septembru 1944. godine je opisivan "Si-
gnal Corps" (jedinice veze u US Army)
detaljnom pri~om o tome kako je zapra-
vo izmi{ljen "walkie-talkie". Nije iznena-
|enje, ali jedan bezimeni amater, koji je
slu`io u artiljeriji ima sva priznanja i sla-
vu. Prema toj pri~i, 1932. godine on je
~itao "VHF pioneer", ~lanak Rossa Hull-
a u QST-u o primopredajniku za 5 me-
tara i nastavio da razvija sli~an model za
vojnu primenu. Njegov rad je prime}en
od Signal Corps in`injera i prvi vojni
walkie-talkie, SCR-194 je kona~no nap-
ravljen za upotrebu na terenu.
Ru~ni ure|aj se pojavio prvi put na
naslovnoj strani u novembru 1942, go-
dine, a u decembru iste godine je iza-
{ao deo ~lanka o Signal Corps. "Najma-
nji terenski ure|aj u Signal Corps". Ispod
slike je pisalo: "On nije mnogo ve}i ili
te`i nego konvencionalni ru~ni radio".
SCR-536 je bio vodootporan, te`ak 5
funti, sa 5 el. cevi, AM radio u opsegu
3,5 do 6MHz, sa snagom 20 mW i radi-
jusom od 100 stopa do 1 milje. Bio je
izmi{ljen u "Garvin Manufacturing", ko-
mpaniji koja je jo{ i danas u poslu. Sa-
mo, danas je zovemo - "Motorola".
mart-april 2006.
 Slika 2 - Naslovna slika W9JGL
(u uniformi) dok radi sa "jednim od
poslednjih vojnih naprava, handy-tt alky",
malog brata od walkie-tt alkie
Motorola najavljuje
"Handie-Talkie"
Handie-talkie se ~esto dovodi u ve-
zu kao mladala~ki izum jednog amatera
u Klivlendu. Al Gross, W8PAL (sada je
SK) je 1938. godine, samo ~etiri godine
posle dobijanja amaterske dozvole, nap-
ravio ru~ni ure|aj koji je privukao pa`nju
OSS (prete~a dana{nje CIA). Ipak, Gar-
vin Manufacturing je bila kompanija koja
je u~inila da ru~ni primopredajnik posta-
ne stvarnost (Motorola je na kraju za{-
titila naziv "Handy-Talky").
SCR-536 je razvijan 1940. godine u
timu koji je vodio Don Mitchell, {ef in-
`injera u Galvinu. Do jula 1941. model
je bio u masovnoj produkciji i do kraja
rata je proizvedeno 130.000 primeraka.
Slika 5 -II z ~lanka ”Signal Corps”, na slici je vojnik koji koristi
Motorolu SCR-5 5 36, ru~nu stanicu, u terenskim uslovima za vreme vojne ve`be
mart-april 2006.
Slika 3 - Naslovna slika War Emergency
Radio servisa - ru~ni ure|aj
u upotrebi za civilnu
odbranu - "HandyAndy"
SCR-536 je imao dosta pojavljivanja
u QST-u. Posle naslovne strane u no-
vembru 1942. godine pojavljivao se po-
vremeno i u oglasima US Signal Corps,
ali je po~etkom slede}e godine bio ves-
nik stvari koje tek dolaze. U aprilu 1943.
u oglasu za "Tung-Sol" radio-cevi poja-
vila se i vizija ru~nog ure|aja za svako-
dnevnu civilnu upotrebu. "Prenosni, li~ni
radio primopredajnik mo`e postati stva-
rnost", pisalo je u oglasu. Gde }e nas
odvesti elektronika, niko vi{e nije mo-
gao da predvidi.
Amaterska zajednica je imala veoma
dobru ideju. U oktobru 1943. godine
QST je objavio "Handy Andy", 112MHz
ru~ni ure|aj za WERS upotrebu. On je
bio konstriusan na osnovu prethodno
strana 11.
Slika 4 - Oglas Harvey-W Wells Communica-
tions pokazuje ideju komunikacija posle
rata: lovac koristi ru~ni radio kako
bi pozvao hitnu pomo}
objavljenih ure|aja. Te`ak 4,5 funte, bio
je ne{to lak{i od SCR-536, ali su bateri-
je trebale da se nose odvojeno ("mo`da
torba YL ili XYL-ki mo`e da poslu`i", sa-
vetovao je ~lanak. U february 1944. po-
javio se ~lanak "A WERS Handie-Talkie
for $1538,88" i to sa obe}anim dome-
tom od 10 do 12 milja ( ta astronoms-
ka cena je bila ironi~na procena na bazi
radnih ~asova "stru~njaka bez sindikalne
karte"). U stvari, mogli ste ga napraviti
za manje od $25. U istom broju je bio
i oglas firme "Harwy-Wells Communi-
cations" koji je predvi|ao budu}nost ru-
~nih stanica u komunikacijama, opisuju}i
lovce kako koriste ru~ni radio da pozovu
hitnu pomo}.
Civilna odbrana
je postala prioritet
Sve do kraja rata, oglasi za fabri~ki
napravljene ure|aje za 144MHz u QST-
u su se redovno pojavljivali. U oktobru
1947. godine "Raytheon" je ponosno
objavio novi "Motorola" FM handie-talkie
(on se zapravo nosio preko ramena i
imao telefonsku slu{alicu). Bio je te`ak
8,2 funte sa dometom od 2 milje i sa
16 minijaturnih elektronskih cevi. Takvi
~lanci i konstrukcije su nastavili da izlaze
povremeno u QST-u. Na primer, 10
metarski ure|aj opisan u julu 1949. go-
dine, ali ponovo sa ograni~enjima upot-
rebe tehnologije elektronskih cevi i na-
pajanjem koje one tra`e, imao je nevi-
talni efekat na razvoj amatreskih ru~nih
primopredajnika.
Sa ratom u Koreji i poja~anjem hlad-
nog rata u ranim 50-tim, civilna odbrana
je postala nacionalni prioritet. Amateri
ISTORIJAT RU^NIH RADIO-STANICA
 Slika 6 - Posleratni oglas prikazuje
dvometarski ru~ni ure|aj: "Primopredajnik
za 2 metra konstruisan 1947. godine"
su i dalje bili va`an deo vanrednih ko-
munikacija kroz ARES (the Amateur Ra-
dio Emergency Service), ~ak su bili i na
~elu. 1952. godine je osnovan RACES
(Radio Civil Emergency Cervice) i ru~ni
ure|aji su ponovo postali nezamenljiv
alat.
Dok su ogla{ava~i promovisali svoje
prenosne primopredajnike kao pomo} u
civilnoj odbrani (u nekim od oglasa firme
"Hallicrafters" kao ilustracija je naslikana
nuklearna eksplozija kako razara grad).
Radio-amateri su pokazali kako to treba
da izgleda u QST magazinu za januar i
februar 1953. godine. U dva ~lanka je
obja{njen rad amatera u oblasti Detroit
koji su udru`ili svoj talenat i napore da
masovno naprave kristalom kontrolisane
ru~ne stanice za sve ~lanove. Uprkos
o~iglednih ograni~enja, u ~lanku je su-
gerisano da kompakte stanice, koje se
nose u {aci, imaju definitno va`nu ulogu
u organizaciono zaokru`enim programi-
ma za slu~aj opasnosti i u vanrednim
situacijama.
Tranzistor
Zahtevi i ograni~enja tehnologije va-
kumskih cevi se nisu mogli promeniti,
pa su promene nastale tek sredinom
pedestih godina sa pojavom tranzistora,
kao pristupa~nog dela nove tehnologije.
U martu 1958. godine se pojavio prvi
~lanak o tranzistorizovanom "handy-tal-
ky". Bio je to kristalom kontrolisani ure-
|aj za opseg od 10 metara i sa dome-
tom od nekoliko milja, a autor je napo-
menuo da se te{ko mo`e razmotriti
krajnji cilj miniaturizacije. Ipak, samo 4 x
5 x1,2 in~a i jedna mala baterija od 9V
ISTORIJAT RU^NIH RADIO-STANICA
Slika 7 - Slika koja prati jedan ~lanak o
konstrukciji ru~ne stanice na 220MHz,
a za potrebe civilne odbrane
su bili zaista veoma daleko od ogrom-
nih i te{kih ru~nih stanica sa el. cevima
iz tog perioda. Proizvo|a~i su pratili sa-
vete radio amatera i u novembru 1960.
godine QSTpredstavlja "Heathkit" GW-
30, ru~ni ure|aj za 10 metara, mali, sa
samo ~etiri tranzistora i dometom od 1
milje. Napomenuto je da }e sigurno biti
prakti~an za rad u CD (Civil Defense -
civilna odbrana). Glomaznost je na kraju
pobe|ena. Sada, da bi zaista bili upotre-
bljivi za vanredne slu~ajeve opasnosti i
civilnu odbranu trebalo je samo re{iti
problem ograni~enog dometa.
strana 12.
Slika 8.
Fotografija prati prvi ~lanak o konstrukciji
tranzistorizovanog ru~nog ure|aja
Repetitori
Iako verovatno mislite da su repeti-
tori izum sredine XX veka, njihov kon-
cept je star koliko i amaterski radio.
ARRL je osnovan 1914. godine sa hit-
nim zahtevom da organizuje amaterske
radio stanice da prenose (realy) ili pon-
avljaju poruke u okviru svojih samostal-
nih dometa (zato se i zove "American
Radio Relay League", to zapamtite). Isti
koncept je kori{}en i u ranim godinama
VHF eksperimentisanja.
Prvi, zaista automatski, reptitor se
pojavio 1957. godine kada je Art Genr-
ty, W6MEP (sada SK) postavio dvome-
tarski AM repetitor na vrh planine u Los
An|elesu. Da bi bio u skladu sa zahte-
vima tada{njih propisa Genrty je koris-
tio magnetofon sa dve trake (reel-to
reel tape recorder), tehniku koja je tra-
`ena za sve operacije repetitora dok
FCC nije promenio pravilnim 1972. go-
dine. Repetitori su izmenili amaterski
radio zauvek, posebno u pogledu trans-
formacije ru~ne radio stanice u ne{to
vi{e od puke novotarije. Sve je ipak bilo
vezano za potrebe civilne odbrane i
vanrednih komunikacija. To je dovelo do
do toga da su, na primer, pusto{enja
velikih uragana postala mnogo jasnija i
bila bolje ispra}ena.
U nedelju, 17. avgusta 1969. godine,
uragan "Kamila" je pogodio obale Misi-
sipija i Luizijane. Kada je sve bilo goto-
vo, stotine ljudi su bili mrtvi i povre|eni,
mart-april 2006.

Bato,
Da li ona zna da
radi{ na buvlju struju?
Samo jedan mesec pre nego {to svakoj vanrednoj prilici, {to je valjda
je Kamila iskalila svoj bes, QST je trebalo da opravda izuzetno ~udnu
pisao o rastu}em interesu amatera cenu za "Standard" FM 2-metarski
za FM rad, o repetitorima, kao i tokac, a {to je bilo karakteristi~no za
mogu}oj kombinaciji obe stvari. Po- sve sli~ne primopredajnike.
ve}ani stimulans za rad na FM-u je
bio uzrokovan repetitorima. Prvi ~la- Prave re~i se retko izgovaraju!
nak o FM "handy-talky" (iako je za-
pravo imao vrstu telefonske slu{ali-
ce) se pojavio u QST magazinu u
junskom broju 1962. godine.

Iako je veliki interes za FM ru~ne

Slika 9.
Jo{ jedna karikatura
Fila Gildersliva W1CJD u kojoj
Bata koristi ru~nu stanicu u mobilu
postoje}e komunikacije u dve dr`ave su
bile sravnjene, a obilne poplave su
pogodile Vird`iniju po{to je uragan
pre{ao preko teritorije i odjurio na-
zad ka moru. Kao i na samom po-
~etku amaterskog radija, amateri su
bili i ovde na sceni, omogu}ili kriti~-
nu pomo} u komunikaciji. Kada se
pojavio uragan "Kamila" to je bio prvi
pravi test za repetitore i ru~ne radio
stanice kao alatke u vanrednim
okolnostima. Oboje su pro{li test na
visokom nivou.
stanice doveo do velikog broja ~la-
naka (tako|e i instrukcije kako pre-
baciti CB ure|aje na amatreske fre-
kvencije) sve do juna 1971. godine
QST nije mogao da predstavi ko-
mercijano napravljen amatreski FM
ru~ni ure|aj, "Johnson" 540.
Samo jedan mesec pre toga na-
slovna strana je prikazala rado-ama-
tera kako koristi ru~nu FM stanicu
dok prati aktivnosti lokalnog repeti-
tora. Oglasi (i prikazi) komercijalno
napravljenih FM ru~nih ure|aja su
po~eli da pune stranice QST-a.
Slika 10.
Nalsovna stranica QST-aa na kojoj
Reklame su poru~ivale da je radio-aa mater pokazuje kako koristi
dvometarsku FM ru~nu radio-ss tanicu
ure|aj pouzdan, da radi glatko u dok prati saobra}aj na repetitoru

I S P R AV K A
U pro{lom broju na stranici 6, u tekstu “Specijalna teorija
relativnosti (2)”, autora Progovac Vladimira, u datom poglavlju
se potkrala {tamparska gre{ka gde su u svim jedna~inama
bili izostavljeni kvadratni koreni! Uz izvinjenje ~itaocima
i autoru, taj deo teksta dajemo ponovo.
OSTALE RELATIVISTI^KE POJAVE
Relativisti~ka du`ina (kontrakcija du`ine)
Na osnovu tuma~enja Majkelsonovog eksperimenta i Lo-
rencovog koeficijenta, Ajn{tajn je do{ao do obrasca o kontrak-
ciji du`ine u pravcu kretanja, a u zavisnosti od brzine:
l = lo 1- (v/c)2
Dimenzije koje su normalne na pravac kretanja ostaju iste.
Po{to se menjaju i dimenzije tela, menja se i zapremina pa ona
glasi:
V=Vo 1- (v/c) 2
gde su lo i Vo , du`ina i zapremina u stanju mirovanja.
BY1PK
Mnogi radio-aamateri, pogotovo oni stariji, se}aju se kako je
bilo te{ko uraditi vezu sa stanicom iz Pekinga BY1PK, koja je
nekada bila jedina radio-aamaterska stanica koja se povremeno
javljala iz najmnogoljudnije zemlja sveta.
QSL karta BY1PK se i danas nalazi u DXCC kolekciji veli-
kog broja radio-aamatera ~itavog sveta, a mnogi od njih su tada
neuspe{no poku{avali da u BY naprave DXPediciju.
Me|utim, danas je sasvim druga pri~a mada je i dalje ta
zemlja dosta tra`ena na radio-aamaterskim listama.
Donosimo fotografiju dana{njeg radio-aamaterskog centra
BY1PK. Pogledajte zgradu, koliko klima ure|aja, a na krovu
“{uma” antena.
73, de Aco YU1AA

Relativisti~ki impuls i energija

Tako, sada impuls dobija relativisti~ki oblik:
p= mv
1- (v/c) 2
Me|utim, prema Specijalnoj teoriji relativnost pove}avan-
jem brzine pove}ava se i masa, tako da je pri brzini svetlosti
masa beskona~no velika i iznosi:
mo
m=
1- (v/c) 2

mart-april 2006. strana 13. ISTORIJAT RU^NIH RADIO-STANICA

 GRADNJA
ELKOMETAR
KUPITI ILI NAPRAVITI?
U okviru serije "Kupiti ili napraviti?"
predla`em ~itaocima jo{ jedan, veoma
koristan i potreban instrument.
Poznato je koliko kvarova na elekt-
ronskim ure|ajima izazivaju lo{i elektro-
liti, koji vremenom ili grejanjem gube
svoj kapacitet. Nije problem utvrditi kvar
nastao probijanjem elektrolita, no kada
su u pitanju osu{eni, sa smanjenim ka-
pacitetom, tada je problem ve} prisutan.
[ema je predvi|ena za merenje ka-
paciteta.
Instrument se napaja iz baterije od
9V, a ukupna potro{nja je 46mA.
ELKOMETAR
Svakako, postoje razni metodi pro-
vere i merenja elektrolita, no bilo koja
upotrebljena metoda iziskuje demonta`u
elementa koji se ispituje.
Predlo`eni instrument ne iziskuje
demonta`u elektrolita, merenje je mo-
gu}e obaviti na ugra|enom elementu.
Opseg merenja je od 1-65000μF sa
inkrementom od 1-og μF. Kako instru-
ment meri kapacitet? Pri naponu napa-
Upotrebljen je kontroler 16F876 iz
razloga naknadne nadogradnje instru-
menta za mogu}nost merenja i ESR-a
(ekvivalentni seriski otpor). Tako|e je iz
istog razloga upotrebljen i LCD sa dva
strana 14.
Ivica Ferenac
YU7CW
janja od 5V, preko otpora od 250Ω, ele-
ktrolit se puni do napona od 2,5V. Vre-
me punjenja T je proporcionalno kapa-
citetu C (u Faradima) pa je:
C = 0,005771 x T
odnosno, 1μF = 0,1733 milisekunde,
10000μF = 1,733 sekunde ili
5771μF = 1 sekunda.
16-to bitni broja~ broji sa inkrementom
od 5771 Hz.
Elektri~na {ema instrumenta
reda od po 16 elemenata.
Instrument je vrlo prakti~an i jedno-
stavan za izgradnju, a upotreba je veo-
ma isplativa.
mart-april 2006.
 Raspored elemenata na jednostrano {tampanoj plo~ici

Svakako, potrebno je programirati

kontroler. Potreban program rado }u
svakom zainteresovanom konstruktoru
isporu~iti.

Cena svih elemenata, bez izrade {ta-

mpane plo~ice, na na{em tr`i{tu je oko
1.900 dinara.

Isplati se izgraditi ovaj instrument.

Autor }e rado svakom pru`iti potrebnu
pomo}, pa i sa potrebnim fajlom za iz-
radu plo~ice.

73, de Ivan Ferenac, YU7CW

yu7cw@neobee.net

NAPOMENA
Obavezno vodite ra~u-
na da je ispitivani elekt -
rolit ispra`njen!

Priklju~enje napunje -
nog ili obratno polarisa -
nog elektrolita dovodi do
TRAJNOG uni{tenja
kontrolera!

mart-april 2006. strana 15. ELKOMETAR

 GRADNJA
LABORATORIJSKI ISPRAVLJA^
SA ZA[TITOM OD KRATKOG SPOJA
U svakodnevnoj praksi radio-
amaterskih konstruktora name}e se
potreba za izvorima napajanja, raznih
napona i raznih ja~ina struja. U svo-
joj praksi sam imao takvu potrebu i
posle vi{egodi{nje upotrebe izvora sa
kontinualnom promenom napona na-
lazim da je ure|aj kog }u opisati
veoma jednostavan i koristan, tako|e
veoma pouzdan i nadasve dragocen
na radnom stolu svakog elektroni~a-
ra, po gotovu {to je obezbe|en od
kratkog spoja. Samim tim, mogu}e
gre{ke u toku rada ili slu~ajni kratki
spojevi mogu samo trenutno obus-
taviti rad ispravlja~a i samim tim
onemogu}iti ve}e {tete na kompo-
nentama napajanog ure|aja.
Kontinualna promena napona od
1,2 do 25V uz ja~inu struje do 1,2A,
pri~injavaju zna~ajan konfor pri radu ili
eksperimentisanju. Naro~ita pogod-
nost je za{ti}enost od kratkog spoja
ili preoptere}enja izvora, te ovaj
ure|aj preporu~ujem konstruktorima,
jer se izuzetno jednostavno i jeftino
mo`e izvesti.
Transformator, mre`ni, rashodova-
nih portabl TV prijemnika 220/27V,
snage oko 30W odvaja galvanski od
gradske elektri~ne mre`e ispravlja~ i
LABORATORIJSKI ISPRAVLJA^
daje svojim sekundarom napon od
27V. Grezov usmeriva~ki most i elek-
trolitski kondenzator od 4,700μF for-
miraju napon od ne{to manje od 40V.
Ovako filtriran napon se odvodi na
no`icu 3. integrisanog kola LM-317.
No`ica 2 je izlaz regulisanog napona,
od koje se odvodi napon preko otpo-
rnika od 390Ω na pode{avaju}u no-
`icu 1 koja je preko linearnog poten-
ciometra od 5kΩ vezana za minus
pol kondenzatora C.
Ovo je uobi~ajena veza integrisa-
nog kola LM-317, ina~e data prospe-
ktom za upotrebu ovog kola. Okreta-
njem ru~ice potenciometra dolazi do
promene napona koji se mo`e men-
jati u opsegu od 1,2 do ~ak 27V. Sa-
mo integrisano kolo mo`e dati najvi-
{e 1,25A stalne jednosmerne struje
regulisanog napona. Svako prekora-
~enje nazvane maksimalne ja~ine st-
ruje bi bilo pogubno za integrisano
kolo.
Radi toga, u konturu no`ice 2 in-
tegralnog kola, na kojoj se dobija re-
gulisani napon postavljamo kerami~ki
otpornik otpornosti 1Ω, a paralelno
njemu vezujemo diodu optokaplera
CNY-17, a tranzistor optokaplera ve-
strana 16.
In`. \uki}
Radovan
zujemo paralelno potenciometru za
regulisanje napona.
Kada neki priklju~eni ure|aj povu-
~e struju od oko 1,2A, na otporniku
}e se pojaviti pad napona od oko
1,2V {to }e izazvati provo|enje foto-
diode optokaplera, te }e njegov tran-
zistor pre}i u zasi}enje, spoji}e krat-
ko potenciometar tako da }e reguli-
sani napon pasti na NULU. Vi{e ne}e
biti napona koji bi mogao izazvati
{tetu na priklju~enom ure|aju, ali ne-
}e biti {tete ni na izvoru napajanja.
Kada se kratak spoj ili preoptere}enje
ukloni, izvor napajanja }e povratiti za-
dat mu napon bez bilo kakvih posle-
dica.
Kada se ovaj ure|aj opremi odgo-
varaju}im voltmetrom i ampermet-
rom, veoma je lako ste}i saznanje o
stanju priklju~enih ure|aja, na osnovu
njihovih o~itavanja, tako da je zado-
voljstvo raditi ovakvim izvorom napa-
janja.
Tako|e, ovaj ure|aj mo`e poslu`iti
kao bazna kontrola ovakvih ure|aja
mnogo ve}ih snaga, ali ovde je opi-
san najmanje zahtevan i najjednos-
tavniji slu~aj izvo|enja kako bi ga i
manje iskusni konstruktori eventual-
no upotrebili.
mart-april 2006.
 GRADNJA
MUZI^KA FONTANA
Vladimir Progovac
YT1MVP

Fontana radi na principu da uzima niskofrekventni signal

VREDNOSTI ELEMENATA NA [EMI
iz izlaza poja~ala i pomo}u tri filtra (niski, srednji i visoki) izd-
vaja odgovaraju}u frekvenciju, koju mo`emo i sami da oda- R1 - linearni potenciometar od 1kΩ
beremo menjaju}i elemnte u pojedinim filtrima, a time i nji- R2 - linearni potenciometar od 5kΩ
hove karakteristike. Filtri, preko odgovaraju}eg trijaka, uklju- R5 - linearni potenciometar od 5kΩ
~uju sijalice i elektromagnetske ventile i tako pu{taju vodu u R6 - linearni potenciometar od 5kΩ
mlaznice u ritmu kako se ponavljaju odgovaraju}e frekvenci- R3 - 220Ω
je, odnosno tonovi. Ovaj ure|aj mo`e da slu`i i samo kao R4 - 100Ω
lajt-{ou, ako isklju~imo pumpu za vodu ili da slu`i samo kao R7 - 100Ω
fontana ako isklju~imo napajanje sijalica. C1 - 3μF
C2 - 0,1μF
U {emi nisu nacrtani ovi prekida~i jer to prepu{tam izvo- C3 - 0,47μF
|a~u i njegovom ukusu. C4 - 5μF

Treba jo{ napomenuti da fontana ne tro{i vodu vi{e nego
{to u nju stane, jer voda ima kru`ni tok.
Va`no je da pumpa za vodu, po{to je centrifugalna, bude
uvek puna vode, {to zna~i da se mora nalaziti na najni`oj
ta~ki fontane, kao i filtar ispred pumpe, koji bi zaustavljao
eventulnu prljav{tinu koja se mo`e na}i u vodi, {to bi dovelo
do zaustavljanja pumpe.
[to se ti~e samog izgleda fontane, mislim na njen oblik i
materijal od koga je izgra|ena, to prepu{tam samom izvo-
|a~u i njegovom ukusu.
Tr1, Tr2 i Tr3 - Trijaci ~ija snaga zavisi od broja i
snage sijalica koje se upotrebljavaju u lajt-{ou i potrebne
snage da se pokrenu elektro magnetni ventili. Izbor trijaka
sa svim potrebnim karakteristikama dati su u donjoj tabeli.
TR - Transfotmator koji slu`i da pove}e niskofrek-
ventno poja~alo sa fontanom je motan u odnosu 1:11, tj, u
primaru ima 200 navoja `ice, a u sekundaru 2200 navoja.
emv 1, 2 i 3 - Elektromagnetski ventile najbolje
je koristiti od ma{ine za pranje ve{a, jer ih ima u komple-
tu od tri komada, tako da u potpunosti zadovoljavaju sve
potrebne karakteristike.
emp - Centrifugalna pumpa tako|e je od ve{ ma-
{ine. Ukoliko neko `eli da voda bude pod ve}im pritiskom
(zbog visine mlaza) onda mora na}i neku drugu pumpu ili,
ako pravi sobnu fontanu, potrebno je samo zameniti pumpu
(najbolje nekom membranskom), kao i staviti odgovaraju}e
trijake i sijalice.
os - Osigura~ dimenzioni{emo prema ukupnoj
potro{nji struje celog ure|aja.

TABELA TRIJAKA KOJI SE MOGU KORISTITI

UDRM ID2max IGT UT
TIP UPRM ITAV1 ITSM priUprm max MAX
V A A mA mA V
KT 207/200 200 5 35 1 80 3
KT 207/400 400 5 35 1 80 3
KT 207/600 600 10 60 1 80 3
KT 782 200 10 60 1 80 3
KT 783 400 10 60 1 80 3
KT 784 600 10 60 1 80 3
KT 729/700 700 10 60 1 80 3
KT 729/800 800 10 60 1 80 3
KT 729/900 900 10 60 1 80 3
KT 728/400 400 15 85 2 100 2,5
KT 728/600 600 15 85 2 100 2,5
KT 728/800 800 15 85 2 100 2,5
UDRM - periodi~ni maksimalni blokirani napon
UPRM - periodi~ni maksimalni napon
UT - napon okidanja
ITAV - srednja direktna struja
ITSM - udarna direktna struja
IGT - struja okidanja

mart-april 2006. strana 17. MUZI^KA FONTANA

 NAJBOLJI
PRIJEMNICI ZA SVA VREMENA
YAESU FRG-8800
Moram da priznam da ovaj prije-
mnik nikada nisam ozbiljno shvatao,
a jedva da sam ga ~estito i probao.
Iako mi nije simpatija, zaslu`uje da
se o njemu pi{e, jer ga ima dosta
me|u radio-amaterima, kao i slu{a-
ocima komercijaih stanica. Kori{}en
je i u raznim slu`bama, novinarskim
redakcijama, itd, po{to je to svaka-
ko KT prijemnik op{te namene. Nje-
gove karakteristike ne impresionira-
ju profesionalne korisnike, a ni oz-
biljnije ljubitelje kratkog talasa. O
njemu mo`ete na}i razli~ita mi{lje-
nja korisnika, od najgorih, do kore-
ktnih.
Na{ kolega, N5RNY, na primer,
ka`e da je radio dobro dok procesor
nije otkazao. I to dva puta, a nije
uop{te jeftin za zamenu, pa nema
nameru da baca novac na takav ra-
dio. Drugi ga koriste godinama (neki
tvrde da je radio i preko 20.000 sati,
uz manje probleme) i zadovoljni su.
Ovaj radio spada u donju srednju
klasu po kvalitetu, a po~etna cena
je bila za klasu podignuta, {to je
slu~aj i sa drugim firmama na po-
~etku prodaje. Vremenom je do{ao
na svoju meru, pa izreka "koliko pa-
ra toliko i muzike", va`i i u ovom
slu~aju. Naj~e{}i problem sa njim je
"rotary encoder" ispod glavnog to~ka
PRIJEMNICI ZA SVA VREMENA (5)
za pode{avan-
je `eljene fre-
kvencije. On
ima neku sla-
bu ta~ku i vre-
menom pro-
mena frekve-
ncije ne ide
ba{ glatko kao
kad je prijem-
nik nov. ~esto
se desi da se
gumeni prsten oko glavnog to~ka
odvoji i otpada. Ljubitelji "Yaesu"
ure|aja ga, uprkos svemu navede-
nom, verovatno ljubomorno dr`e u
svojim kolekcijama.
Prijemnik, dupli super, pokriva
ceo KT opseg, od 150kHz do
29.999kHz, prima sve redovne vrs-
te modulacije i ima brojne mogu}-
nosti i opcije. Na `alost ve}ina njih
je vi{e konfor nego kvalitet. Digital-
ni displej, rezolucija 100Hz, AGC,
squelch, fine tuning, direktno uku-
cavanje frekvencije, napajanje iz
mre`e, te`ina oko 6,1kg, 12 memo-
rija, NB, itd. su neke od njegovih
karakteristika. Treba re}i da je proiz-
voden u Japanu i to u periodu od
1985. do 1993. godine, kao i da se
vi{e ne proizvodi. Kupovinom kon-
vertera dobi}ete VHF podru~je od
118-174MHz {to je za radio-ama-
strana 18.
(5)
Nenad Petrovi}
YZ1ZA
tere tako|e interesantno. Nikad mi
nije bilo va`no da li prijemnik ima
sat, tajmer, pode{avanje svetla,
scan fast-slow, itd. Za nekoga je taj
konfor veoma bitan. Ovaj radio se
ka~i i za ra~unar preko FIF CAT in-
terfejsa. Antenski ulaz je SO239 za
50Ω, a terminali se koriste za 500Ω.
Osetljivost je fabri~ki data kao
manja od 0,4μV SSB/CW od 1,66-
30MHz. Selektivnost je 6kHz za
AM, a 2,7kH za SSB i CW. Sude}i
prema iskustvima korisnika to je
najve}a mana ovog prijemnika, jer
se prijemnik na svaku ozbiljniju an-
tenu ( da ne ka`em `icu) preoptereti
i me{aju se lokalne AM stanice.
Kori{}enjem FRT-7700 tjunera i
atenuatora situacija se malo pobolj-
{ava. Izgleda da je najbolje staviti
jedan mobilni {tap na terasu ili pro-
zor, i uz aktivnu antenu (tako|e je u
opciji) posti}i bolji rezultat. Ovo sva-
kako nije radio na kome }ete slu{ati
amaterske konteste sa nekakvom
dugom `i~anom antenom.
[ta re}i kao zaklju~ak. Ovaj prije-
mnik i danas veoma lepo izgleda,
deluje moderno. Moram re}i da je
malo "ukrao" dizajn od nekih "Grun-
digovih" modela. Njegov audio je
prijatan i slu{anje komercijalih stan-
ica mo`e biti pravo zadovoljstvo.
Kada nije "gu`va" i amaterski sao-
bra}aj se mo`e monitorisati korekt-
no. Cena mu veoma varira u zavis-
nosti od op{teg stanja i plate`ne
mo}i na konkretnom tr`i{tu.
mart-april 2006.
 TAKO
JE GOVORIO
NIKOLA TESLA
”SVET ]E JO[ DUGO MORATI DA ^EKA NA UM RAVAN TESLINOM,
PO STVARALA^KIM MOGU]NOSTIMA I PO BOGATSTVU MA[TE”
BOG (BIBLIJSKI)
Dar mentalne mo}i dolazi od Boga,
uzvi{enog bi}a i, ako se koncentri{emo
na tu istinu, po~injemo da `ivimo u sk-
ladu sa tom mo}i. Majka me je u~ila da
tra`im istinu u Bibliji.
BOG (GROMA)
Izveo sam va`an eksperiment tog
nezaboravnog dana, kada mi je mra~ni
Bog groma milostivo pokazao svoju og-
romnu, sveodjekuju}u laboratoriju.
BIBLIJA
Neko vreme sam pa`ljivo prou~avao
Bibliju i na{ao sam klju~ (za uspe{no
preno{enje energije be`i~nim putem) u
otkrovenju.
VERA
Sve vere imaju dublji zna~aj nego
{to se mo`e u~initi povr{nom ~ulnom
posmatra~u, ali je Hri{}anska vera od
sviju najprakti~nija (po svedo~enju Epis-
kopa Nikolaja, 1925).
GOLUB (DUH SVETI)
Godinama hranim golubove, hiljade
njih. Hiljade njih, ko zna. No, postojao je
jedan golub, divna ptica, ~isto bele boje
sa sivim mrljama na krilima i ovaj je bio
druga~iji. Bila je to `enka. Svugde bih
prepoznao tog goluba. Ma gde da sam
se nalazio golub bi me prona{ao; kada
bih po`eleo da je vidim samo sam poz-
vao i ona bi doletela do mene. Razume-
la me je i ja sam razumeo nju. Voleo
sam tog goluba.
Da, voleo sam je kao {to ~ovek voli
`enu i ona je mene volela. Kada je bila
bolesna znao sam i razumeo sam. Do-
{la bi u moju sobu i tu ostajala danima.
Le~io bih je dok ne bi ozdravila. Taj go-
lub je bio radost mog `ivota. Ako sam
joj bio potreban, ni{ta drugo mi nije bilo
va`no. Dokle god sam je imao, bila je
to svrha mog `ivota.
Onda, jedne no}i dok sam le`ao u
krevetu u tami, re{avaju~i probleme,
kao i obi~no, doletela je kroz otvoren
prozor i stala na moj sto. Znao sam da
sam joj potreban. @elela je da mi saop-
{ti ne{to va`no tako da sam ustao i oti-
{ao do nje.
mart-april 2006.
Ameri~ki pronalaza~ E. H. Armstrong
Kada sam je pogledao znao sam da
mi ka`e - da umire. A onda, kada sam
primio njenu poruku, pojavila se svetlost
iz njenih o~iju - sna`ni mlazevi svetlosti.
Da, bila je to prava svetlost, sna`na,
ble{tava, zaslepljuju}a svetlot, svetlost
daleko ja~a nego {to sam je ja ikada
proizveo najsna`nijim lampama u svojoj
laboratoriji.
Kada je taj golub umro, ne{to je oti-
{lo iz mog `ivota. Do tog vremena za-
sigurno sam znao da }u dovr{iti svoje
delo, bez obzira na ambicioznost svog
programa, no kada je to ne{to oti{lo iz
moga `ivota, znao sam da je moj posao
okon~an.
Da, hranio sam golubove godinama,
i danas ih hranim, hiljde njih, jer na kraju
krajeva, ko zna ...
BRATSTVO
Mislim da ni{ta ne mo`e da bude
va`nije od interplanetarne komunikacije.
To }e se svakako dogoditi jednoga da-
na, a uverenost u ~injenicu da postoje
druga bi}a u univerzumu, koja rade, pa
te, bore se kao i mi, ima}e magi~an
efekat na ~ove~anstvo i izgradi}e temelj
za univerzalno bratstvo koje ce trajati
koliko i samo ~ove~anstvo.
DELO
Ja ne mogu ih (izume) jo{ dati ili
proglasiti svetu {to radim, dok se ne
strana 19.
PRE
JUBILEJ
150
GODINA
RO\EN JE
GENIJE
postigne usavr{enje. Mogo je bolje po-
puniti moje delo i tada ga prikazati, ne-
go obe}ati i pogre{iti. Netom izum bude
gotov ili netom se postigne koji uspeh,
svet }e morati obaznati (1897).
DANTE
"Ostavite svaku nadu, vi koji ulazite"
(natpis na ulazu u Teslinu laboratoriju u
Kolorado Springsu).
DEKART
Iz Dekarta sam, mogu pouzdano re-
}i, prisvojio temeljni metod u posmatra-
nju `ivota. Tu sam se pivikao, da svoje
misli i razmi{ljanja postavljam na ma-
temati~ki osnov i u matemati~ke formu-
le. [to se nije dalo izraziti u obliku jed-
na~ina, to mene nije zanimalo.
VELIKANI
Kao {to materijalni svet poznajemo
samo kad ta~no imenujemo njegove
pojave njihovim osobenom merilima, ta-
ko }emo velike ljude prona}i kad na nji-
hova dela primenimo ta~na merila. Svet
je pogre{no vaspitan da se divi svakom
uspehu i svaki privremeni i ~esto opaki
uspeh naziva veli~inom. Koliko mladih
ljudi sa zanosom sanjaju da budu veliki
osvaja~i, nasilnici, koje su mnogi progla-
sili za velike, a ne mogu da vide da su
to negativne vrednosti i da se veli~ina
nalazi u sasvim suprotnom pravcu. Veli-
ki je ~ovek onaj koji svojim umnim da-
rovima i sposobnostima natkrije ostale
ljude, koji kao {to p~ela prikuplja med,
prikuplja znanja i otkriva nove istine, ali
sve to kruni{e ljubavlju prema ~ove~an-
stvu, da mu pomogne da {to pre iza|e
iz beda koje ga pritiskaju. Nisu veliki oni
koji poni`avaju ~oveka, ve} oni koji obo-
ga}uju njegovo duhovno nasledstvo i ti-
me poma`u njegovoj sre}i.
VE@BE (TELESNE)
Na aktivnost mi{ljenja vrlo povoljno
uti~e hodanje. Svakog dana hodam naj-
manje deset milja. Ovo me je dr`alo
uvek u dobrom stanju. Osim toga, ku-
pam se svaki dan i izvodim telesna ve`-
banja u kupatilu.
TAKO JE GOVORIO TESLA (2)
 TEHNOLOGIJE
DALJINSKA
NOVE
KONTROLA VA[EG PPS-a
P R E K O I N T E R N E T A ( RC o l P )
Oduvek ste ma{tali da na odmoru, iz hotelske sobe radite
Va{im ure|ajem sa ku}ne lokacije? TRX Manager je to nap-
ravio mogu}im!
Steve Ford, WB8IMY je izvanredno obradio program TRX
Manager u svom ~lanku objavljenom jo{ u januarskom "QST
magazinu" iz 2003. Program je napisao Laurent Lobourie,
F6DEX i kontroli{e obilje funkcija ure|aja, antena, rotatora, DX
spotovanja, vo|enja loga i jo{ koje~ega. Na kraju ~lanka Steve
je objasnio da je to sve mogu}e putem interneta.
Za to je potreban kompjuter (Notebook) kao Master kon-
trola (komandni CPU) i servisni (izvr{ni CPU) kod bazne stan-
ice u Va{em PPS-u. Putem njih mo`ete kontrolisati mnogo
operativnih funkcija Va{eg sistema i uspe{no uraditi mnogo
QSO-a preko Interneta (sl. 1)!
PODE[AVANJE TRX MENAD@ERA
Pre bilo koje daljinske komande, proverite da li je TRX
Manager uspe{no instaliran i potpuno operativan kao knotrol-
ni program baznog ure|aja. Svakako nau~ite i brojne funkcije
i mogu}nosti - uop{teno, upoznajte se sa obilnim pode{ava-
njima. [to ste prisniji sa TRX Managerom, to }e lak{e biti ra-
diti sa njim i podesiti njegovu daljinsku kontrolu. U nastavku
}u Vam pomo}i da ukratko, korak po korak, konfiguri{ete iz-
vr{ni i komandni kompjuter za TRX Manager programski soft-
ver.
Na servisnom (izvr{nom) CPU kliknite na:
1. Pod parametrom "Setup TRX 1"
> Proverite "Dual control"
2. Pod parametrom "Preferences Transceiver/Rotate remot"
> Proverite "Control enabled"
> Proverite "Slave"
> Odaberite "TRX Adrress" (adresa 0 sasvim odgovara)
> Odaberite "Telenet"
REMOTE CONTROL strana 20.
Preneto iz "QST magazine", februar 2006.
Na komandnom (Master) CPU kliknite na:
1. Pod parametrom "Setup TRX 1"
> Proverite "Dual Control"
2. Pod parametrom "Setup Rotator 1" (ukoliko `elite kontro-
lisati i svoj rotator, a ho}ete sa daljine ako ga imate)
> Koriste}i padaju}i meni odaberite "Remote"
3. Pod parametrom "Preferences Transceiver/Rotator remote"
> Proverite "Control enabled" (uklju~ena)
> Proverite "Master" (komandni)
> Odaberite "TRX-AAdrress" (istu onu adresu koju ste naz-
na~ili na izvr{nom CPU)
> Odaberite "Telnet"
Kao {to mnogi ~itaoci i znaju, svi ure|aji su povezani na
Internet i imaju svoju jedinstvenu adresu, poznatu kao IP
(Inernet Protocol). Da bi ste povezali Master sa servisnim
CPU morate ozna~iti IP adresu izvr{nog CPU. To je mogu}e
na tri na~ina:
1. Pod parametrom "Preferences-T Transceiver/Rotator re-
mote dialog" proverite "Notify IP adrress to", gde mo`ete pos-
taviti i zahtev za eventualno ka{njenje komandi u sekundama
(sl. 2)! TRX Manager tada {alje izvr{nom CPU IP adresu
preko zadatog e-Maila. Za vreme dok radite sa Mastera, mo-
`ete putem e-Maila "skinuti" IP aktuelnu adresu izvr{nog
CPU, a sve to pod uslovom da Va{a IP adresa u me|uvreme-
nu nije promenjena dok izvr{ni CPU {alje svoju IP adresu;
2. Drugi na~in je da zapamtite svoju IP adresu CPU kod
bazne stanice pre odlaska. Ukoliko je ne znate mo`ete koris-
titi usluge Interneta na adresi showmyip.com. Mnogi od nas
imaju veoma brze srvere i Internet service provider (ISP) do-
daje tzv. dynamic IP adresu, preko kabla ili neke druge brze
konekcije, a to radi u slu~aju da je IP adresa promenjena do
Va{eg dolaska na destinaciju. To se radi uglavnom zboh Va{ih
zavidnih drugara kod ku}e, dok sedite uz bazen u omiljenom
okru`enju.
3. Tre}i i najverovatniji na~in je da Va{ ku}ni (bazni) komp-
juter ima Internet domain name. U tom slu~aju, audio i Mas-
ter/servis konekcija se ostvaruje jednaostavno dodavanjem
aplikacija baznoj stanici. Vidi "How to set Up Your Own Do-
main Name".
AUDIO LINK
Kako je Steve predlo`io u svom ~lanku, delotvorna strate-
gija je koristiti audio link sa Microsoftovom "NetMeeting" ap-
likacijom. "NetMeeting" je besplatni Windows operativni sis-
tem. Pode{avanje je lako dotle dok dok imate povezan mikro-
fon input od ure|aja i output svoje zvu~ne kartice. Ako ne-
mate taj link pode{en, potra`ite na Internetu "Radio sound-
mart-april 2006.
 bi ste osigurali bafere audija "NetMeetinga" u oba smera.

3. Pod "Tools-O
Options-A Audio"
> Stavite "Enable full-d
duplex"
> Stavite "Enable auto-g gain"
> Stavite "Adjust silence detection automatically"

4. Stavite "Call-A
Automatically Accept Calls"
> tako ste obezbedili dolaze}i "NetMeeting" poziv.

Na komandnom (Master) CPU:

1. Sve isto kao i gore

2. Pod "Tools-OOptions-AAudio"
> odaberite "Let me adjust silence detection myself"
> Po~nite sa kliznim potenciometrom u srednjem polo`a-
ju.

card interface". Za vi{e obja{njenja pro~itajte "The HF Digital
Tower of Babel", od Steva Forda, WB8IMY, u januarskom
QST-u iz 2001. godine. Za izbor kartica pogledajte u QST iz
aprila 2003. godine, "West Mountain Radio RIGblaster Pro".
Umesto "NetMeeting", mo`ete koristiti besplatnu Skype
konekciju na adresi www.skype.com. Kao i "NetMeeting
skype" mora biti instaliran u oba CPU. Skype ima izvanredan
audio i proveren je kao siguran.
TRX Manager se isporu~uje sa TRX Audio, koji nema po-
dr{ku i daje prihvatljivu dvosmernu konekciju Mastera i
izvr{nog CPU. Na osnovu li~nih iskustava, preporu~ujem da
po~nete sa NetMeetingom. U nastavku je opis konekcije pu-
tem "NetMeetinga".
Na izvr{nom CPU:
1. Pod "Tools-OOptions-GGeneral"
> Preporu~ujem da unesete svoj pozivni znak kao ime i
ure|aj kao prezime. U direktorijumu "Settings" u dijalog pro-
zoru stavite "Do not list my name in the directory".
2. Pod "Tools-O
Options-GGeneral-BBandwidth-S Settings"
> Postavite svoju efektivnu {irinu radnog opsega. To je da
POVEZIVANJE KOMANDNOG I IZVR[NOG CPU
Pre nego {to napustite ku}u ne zaboravite:
1. Uklju~ite ure|aj;
2. Uklju~ite kontrolu rotatora;
3. Startujte TRX Manager konfigurisan u izvr{nom CPU;
4. Starujte "NetMeeting";
5. Proverite "Automatically Accept Calls" posle starta "NetMe-
etinga".
Kad stignete na udaljenu lokaciju starujte "NetMeeting"
program za "RccIP" komunikaciju na Va{em notebooku. U
tekst boksu, levo od ikonice telefona, upi{ite IP adresu ili na-
ziv Va{e bazne lokacije i kliknite na telefonsku ikonu. Za ne-
koliko sekundi ~u}ete zvuk svog ure|aja. Startujte TRX Ma-
nager u svom CPU. Kad se program kompletno podigne, ot-
vorite "Terminal Window" iz Windows Terminala. U terminalu
prozora kliknite "Telnet" i na dnu upi{ite IP adresu ili naziv
Va{e bazne lokacije u "Host" i kliknite zelenu strelicu za ko-
nekciju. Za nekoliko sekundi vide}ete komunikacijski tekst u
Telnet prozoru, koji }e prikazivati status ustanovljene konek-
cije sa Va{im TRX Managerom u notebooku.

Evo ideje! ^im uradi{ vezu, odmah

od{tampa{ QSL kartu (Print Screen).
Svaka karta postaje unikatna. EME QSO I EME QSL KARTA
Evo i izvoda iz dnevnika ON4IQ, koji
je QSL menad`er za 3V8SS. Ko je uradio
3V8SS od pozivnih znakova koji po~inju
sa "Y"?
20051212 2317 2FSK441 YO3DUM
20051212 1914 2FSK441 YO4GJH
20051211 2148 2FSK441 YU1IO
20051210 2050 2FSK441 YU7EW
20051211 2150 2FSK441 YU7EW
20051211 2024 2JT65 YO9FRJ
20051211 1447 2JT65 YU1CF
20051211 1456 2JT65 YU1SN
Na QSL karti (desno) mo`ete videti
jo{ jedan dokaz koliko je malo potrebno
da bi se uradila EME veza. DL4JM je
koristio "goli" IC-7
746PRO i jednu antenu
od 6m du`ine. Naravno, takva veza je
mogu}a samo sa "BIG GUN" stanicama.
73, de Goran, YU1CF

mart-april 2006. strana 21. REMOTE CONTROL

 NOVITETI
IC-7000 Brochure, prevod Preuzeto iz ”Funk Amateur”, br 1/2006.

PREDSTAVLJAMO IC-7000
Andra Todorovi}
YU1QT

OSNOVNI TEHNI^KI PODACI podesiti {irinu i oblik

prolazne krivulje za SSB
Vrsta ure|aja HF/6M/2M/70cm primopredajnik
ili CW, o{tro ili {iroko.
Frekventni opseg 10-1160m+WARC/6m/2m/70cm Za najti{e signale dugmetom PBT se jednim potezom pomera
Vrste rada AM/FM/SSB/CW/RTTY propust opsega i potiskuje smetnja.
VF izlazna snaga 100/100/50/35 W
Komandni modul odvaja se od ure|aja Manuelni
dvostrruki notch
Osetljivost 0,1 do 1,3μμV 10 ili 12dB SINAD
Novi manuelni notch
DSP IF standardno ugra|en ima dvostruki presek i
Napajanje 13.8V DC mo`e se istovremeno
Potro{nja struje isto kao kod IC-7706mkII-GG koristiti na dve razli~i-
Impedansa antene 50 Ω te smetnje sa prigu-
{enjem od 70dB. Pri tom se mo`e odabrati {irina propusta u
Dimenzije (WxHxD) iste kao kod IC-7706 tri gradacije, {iroko, srednje i usko i, kao vrhunac, postoji i
Te`ina ista kao kod IC-7706 auto-notch funkcija.
Proizvo|a~ ICOM, od februara 2005.
Ostali podaci displej 5" TFT, 508 memorija, Performanse
voice recorder
35W snage u predaji na 70cm opsegu
Sna`ni MOS-FET izlazni poja~ava~ daje punih 35W u antenu.
Me|ufrekventni (IF) DSP Na KT-u i 6m opsegu snaga je 100W, a na 2m podru~ju 50W.
po prvi put u ure|aju ove Signal je stabilan i pri dugotrajnom kori{}enju, a intermodu-
klase. Digitalni me|ufre- lacione i bo~ne smetnje su minimalne.
kventni filtar, manuelni
notch, digitalni dvostruki Visoko stabilni
band filtar i jo{ puno to- kvarcni oscilator
ga, izvedeno je u ovom Glavni oscilator ugra|en u IC-
primopredajniku sa 2 DSP 7000 obezbe|uje stabilnost
(digital signal procesor) frekvencije od 0,5ppm (0 do
~ipa. Posve razumljivo je da to funkcioni{e na svim opsezima, +50*C), {to je za Data-mode
od 160m do 70cm. rad imperativ.

AGC (Automatic Gain Control) DDS (Direkt Digital

kontolisana iz DSP. Sintetizovani) oscilator
Kod signala filtriranih kroz Zahvaljuju}i ekstremno niskom
DSP nema takozvanog "na- {umu originalnog DDS-a, ga-
pumpavanja" AGC-a. Digi- rantovana je ~ista predaja sig-
talni MF filtar i manuelni nala na svim opsezima.
notch su u okviru AGC
podru~ja i ne mogu ga blo- Kompaktno i sve
kirati. Vremenska konstan- u jednom komadu
ta AGC-a se pode{ava ne- Ku}i{te od IC-7000 je 20mm kra}e od IC-706Mk IIG. Zahva-
zavisno za svaku vrstu rada, od spore, preko srednje, do brze. ljuju}i kompaktnim dimezijama lako se transportuje, ugra|uje
i rado se koristi u portablu.
Digitalni
Mode Einstellbereich der Bandbreite
MF filtar Ergometrijski raspored komandi
SSB 50-5
500 Hz (50-HHz-S
Schritte)
@elite specijalnu {iri- 0,6-3
3,6 kHz (100-H
Hz-S
Schritte)
Osam najva`nijih funkcija primopredajnika kao NB, NR, MNF
nu propusnog opse- i ANF sa jedne strane ekra-
CW 50-5
500 Hz (50-HHz-S
Schritte)
ga? Sa IC-7000 ne- 0,6-3
3,6 kHz (100-H
Hz-S
Schritte)
na i MODE, P-AMP, TUNER
ma problema, jer i MENU sa druge strane,
RTTY 50-5
500 Hz (50-HHz-S
Schritte)
podesivi digitalni fil- pozivaju se direktno kratkim
0,6-2
2,7 kHz (100-H
Hz-S
Schritte)
tar to omogu}ava pritiskom samo jednog dug-
AM 0,2-1
10 kHz (200-H
Hz-SSchritte)
bez kupovine bilo meta. Du`im pritiskom istih
kog dodatnog filtra. FM 7,10 Oder 15 kHz omogu}ava se pode{avanje
Dovoljno je samo WFM 280 kHz tih parametara.
ICOM IC-7000 strana 22. mart-april 2006.
Digitalni zapis glasa Bandscope sa dva
(Digital Voice Recorder) moda (vizuelno
U IC-7000 je ve} ugra|en i skeniranje opsega)
ima 4 memorije ukupnog Promatranje de{avanja
kapaciteta 90 sekundi repro- na opsegu olak{ava
dukcije. Tako|e je mogu}e izbor stanice u kore-
snimiti maksimalno 25 mi- spodenciji. Center mode vizuelno prikazuje band u izboru op-
nuta prijema u 99 memorij- sega od +/-10 do +/-250kHz {irine. U Fix modu vidi se kom-
skih pozicija (120 sekundi po pletan odabrani band u celosti.
memoriji). Ova mogu}nost je pravi u`itak u takmi~enjima i
malim DX ekspedicijama. Vi{estruki instrument i
grafi~ki prikaz SWR-a na ekranu
Ugra|en RTTY demodulator Multimeter instrument
Vi{e vam nije potreban na ekranu uz prikaz HF
PC, ni dodatni pribor za snage, SWR-a, ALC,
dekodiranje pri ovoj vrsti stepena kompresije go-
rada. Dvostruki NF filtar vornog procesora, te-
efikasno redukuje bo~ne mperature izlaznih tra-
smetnje, a grafi~ki indi- nzistora, itd. IC-7000 SWR-display je velika pomo} pri po-
kator u polju RTTY indi- de{avanju antene, a meri se u u izboru {ifta od 10, 50, 100
katora pokazuje ta~nost pode{avanja frekvencije va{eg QSO i 500kHz, na 3 do 13 mernih ta~aka.
partnera.
Komforne pogodnosti
HM-151 mikrofon sa Razdvojivi komandni modul (spaja se sa ku}i{tem kablom
daljinskim upravljanjem du`ine 3,5m ili 5m) #Pode{avanje obrtnog momenta glavnog
Za brzi izbor kanala novi mikrofon ima nu- dugmeta, lako okretanje, te{ko ili sa "kliktanjem", mogu}nost
meri~ku vi{efunkcionalnu tastaturu. "Iz ruke" zabravljivanja #DSP podesivi govorni procesor #CW sa full BK
se menja vrsta rada, frevencija, poziva me- #CW u reversnom prijemu #CW visina tona po `elji #Tonski
morija, a tasteri F1 i F2 direktno pozivaju naj- squelch za FM prijem #503 memorije frekvencija #Ugra|eni
~e{}e potrebne funkcije po izboru korisnika. govorni procesor za slepe korisnike koji "izgovara" frekvenci-
ju, vrstu rada i S-metar pokaziva~ #Duplex mode i auto-
repetitorski {ift #Monitor predaje #DTMF monitor #frekvent-
TFT kolor - monitor dijagonale 63mm ni "korak" od samo 1Hz #VOX #CI-V interface sa PC #RIT/TX
Sve va`ne informacije prikazane su u boji na TFT ekranu vi- #RF/SQL-taster #Veliki zvu~nik #Auto TS funkcija #Ti{i venti-
sokog kontrasta i rezolucije. Pored numeri~kih prikaza, ispisu- lator #S-meter squelch #Pretpoja~alo #Attenuator od -20dB
je i grafi~ke krivulje {irine propusnog opsega. Prema ukusu #Podesiva {irina SSB predaje.
korisnika pode{avaju se tri pozadine i dva moda fontova slo-
va. Komentar prevodioca
Kao dugogodi{nji korisnik prethodnika IC-706, mogu re}i da
mi se mnogo toga dopalo kod novog IC-7000. Pored mnogo
luksuza i voice recordera, mislim da je najpotrebniji bio re-
mote mic, a i gledanje komercijalne TV na TFT color displayu
u dokolici nije na odmet. Ukratko, mnoge nedostaju}e sitnice
na starom postavljene su na novom ICOM-u.

mart-april 2006. strana 23. ICOM IC-7000

 RADIO APARATI
S PO^ETKA XX VEKA
IZLO@BA U YU1AVQ Nenad Petrovi}
YZ1ZA

Dana 14. decembra 2005. dogodila Izlo`bu je predstavio gospodin \or|e

se jedna nesvakida{nja izlo`ba. Odavno
me ne{to nije toliko obradovalo. Nadaj-
mo se da je ovo samo po~etak.
Nije bilo velike reklame, mada sam
siguran da je dosta amatera na~ulo da
se ne{to zanimljivo sprema u prostori-
jama Dobrovoljnog vatrogasnog dru{tva
"Matica", ne{to neobi~no i nestvarno za
na{u amatersku svakida{njicu.
A}imovi}, kratkim uvodnim govorom.
Ukratko, on je naglasio da se izlo`ba ot-
vara u okviru godine obele`avanja 135-
te godi{njice postojanja i rada Dobrovo-
ljnog vatrogasnog dru{tva "Matica" u
Zemunu. Time se `eli pokazati multidi-
sciplinarni i multikulturni smisao dobro-
voljne vatrogasne organizacije. Mnogi
zna~ajni ljudi na{e humane istorije bili
su u takvim organizacijama. Pomenimo
samo Benjamina Franklina i D`ord`a Va- U pozadini eksponata je doma}in izlo`be,
{ingtona. gospodin \or|e A}imovi}

svetu i kod nas. Posebno je istakla zna-

Prof. mr Vesna Drin~i}
je odr`ala pozdravni govor
na otvaranju izlo`be
Na `alost, malo je radio-amatera do-
{lo na otvaranje, {to je velika {teta, pre
svega za iste, jer se doma}in izlo`be,
gospodin \or|e A}imovi}, predsednik
Op{tinskog vatrogasnog saveza Zemu-
na, potrudio da obezbedi izuzetne eks-
ponate, goste, pa ~ak i poslu`enje uz
aperitiv.
Navedena je jedna zanimljivost u ve-
zi na{eg najve}eg nau~nika svih vreme-
na, Nikole Tesle, ~iju 150-tu godi{njicu
ro|enja upravo obele`avamo. Kada je
imao osam godina Tesla je prisustvovao
demonstraciji novokupljene vatrogasne
pumpe u rodnom Smiljanu. Kako nisu
uspeli da je stave u funkciju, Tesla je
zagazio do kolena u vodu i re{io prob-
lem sa zapu{enom usisnom korpom.
Zapam}eno je da je tada {mrk dobro
poprskao prisutne varo{ke zvanice.
Tokom svoje 135 godina duge aktiv-
nosti vatrogasci Zemuna su pokazali {i-
roku lepezu aktivnosti u raznim oblasti-
ma. Fortmirana je vazduhoplovno-jedri-
li~arska dru`ina "Kondor", radila je espe-
ranto sekcija, sekcija vatrogasaca-pado-
branaca, karate sekci-
ja. U okviru raznih ak-
tivnosti u oblasti na-
rodne tehnike 1969.
godine je formirana
radio-amaterska sek-
cija koja sada nosi po-
zivni znak YU1AVQ.
~aj radio veze u vatrogastvu, kao i ulogu
Vi{e tehni~ke {kole u Zemunu koja u
svom delokrugu ima i odsek protivpo-
`arne za{tite na kojem ona dr`i nastavu
fizike. Ona je zatim otvorila ovu izlo`bu
vrednih i retkih eksponata radio prijem-
nika, ali se pred sam obilazak prisutni-
ma obratio i gospodin Milan Orli}, teh-
ni~ki direktor Radio Beograda.
On je naglasio ulogu “oca” nosioca
ove i`lo`be Dr Aleksandra Mozera, biv-
{eg profesora Elektrotehnu~kog fakul-
teta u Beoradu, a sada u penziji. Njegov
otac, Franjo Mozer, elektroin`enjer je
zaslu`an {to je Beograd 1924. godine
dobio prvu radio stanicu u ovom delu
Evrope. Gospodin Franjo Mozer je bio
jedan od istaknutih predratnih radio-
amatera, operatora. Bio je in`enjer u
Radio Beogradu, otuda i sufiks RB, od-
nosno, Radio Beograd. Prezime Mozer
izaziva asocijaciju na poznatu i bogatu
nema~ku porodicu Bruna Mozera, ~uve-
nog vinara iz Zemuna i vlasnika penu{a-
vog vina "Fru{kogorski biser".

Jedan deo gostiju na izlo`bi
Sve se dogodilo 14. decembra 2005.
u 17 ~asova. Iako nisam bio siguran o
kakvim se prijemnicima radi pozvao sam
drugove iz kluba. Ve}ina izlo`enih radio
aparata bili su koncertnog tipa, ali se tu
na{lo i nekoliko, amaterima, posebno
zanimljivih modela. Zato se nismo poka-
jali kada smo se tamo na{li. Naprotiv.
To je i bila spona
da se napravi ovakva
izlo`ba, a najvi{e tre-
ba zahvaliti prof. Dr.
Aleksandru Mozeru,
~iji je otac bio jedan
od pokreta~a rada
Radio Beograda, kao i gra|anima Zemu-
na, a sve uz podr{ku ~lanova radio klu-
ba.
Izlo`bu je zvani~no otvorila gospo|a
prof. Mr. Vesna Drin~i}, profesor fizike
na Vi{oj tehni~koj {koli u Zemunu. Ona Govori Milan - Mi{a Orli},
je govorila o razvoju radio tehnike u tehni~ki direktor Radio Beograda

IZLO@BA U YU1AVQ strana 24. mart-april 2006.

 Dolaskom partizana u Beograd, po oslobo|enju, in`enjer
Franjo Mozer je streljan po kratkom postupku, kao Nemac i
slu`benik Radio Beograda. Visoki funkcioner tada{nje vlasti,
Mo{a Pijade je interveisao, ali je na `alost, zakasnio. Njegov
sin, profesor Eletrotehni~kog fakulteta u Beogradu, Dr. Alek-
snadar Mozer, izlo`io je ovom prilikom samo deo svoje iz-
vanredne zbirke.

U sredini je Prof dr Aleksandar Mozer, ispred svojih eksponata

Legendarni radio-p
p rijemnik BC-3
3 48-R
R

Na izlo`bi je vi|en veliki broj starih radio-p

p rijemnika

Ameri~ki ”National HRO” iz 1939. godine, prijemnik

devetocevni, i kori{}en je u {tabu generala Dra`e Mihajlovi}a

Trocevni prijemnik firme ”Radiocompany” iz 1925. godine

^uveni model i prvi u YU - ”SB-11”

graditelja Mirka Vo`njaka, YU1AD ”Philips” iz 1928. godine

mart-april 2006. strana 25. IZLO@BA U YU1AVQ

 Autor: Franz Langner, DJ9ZB
K7C - VELIKI ULOG
ZA HONOR ROLL
U leto 2003. Pacifi~ka grupa (PDXG)
je odustala od svoje ekspedicije na os-
trvo Kure (KH7K) posle vi{e uzastopnih
odlaganja. Kimo KH7U, tada{nji planer i
organizator, pre`alio je uspeh te{ko do-
bijenih dozvola za kori{}enje tih prirod-
no za{ti}enih ostrva. Vo|stvo slede}e
ekspedicije svetskih razmera preuzeo je
po~etkom 2005. godine Bob KK6EK,
pod nazivom "Cordell Expedition" (SO).
Na slede}im stranama vide}ete }ta je
sve preduzeto i od strane vode}ih ev-
ropskih DXera za uspeh ove ekspedici-
je.
Bobova Cordell ekspedicija je i rani-
je bila uspe{na na Uskr{nja ostrva
(XR0Y), Peter I Isl. (3Y0PT), Heard Isl.
(VK0IR) i San Felix Isl. (XR0X), preko
kojih je, korak po korak, ostvario i Kure
ekspediciju. Po uspe{nom dobijanju du-
go ~ekanih dozvola za rad pod znakom
K7C rentirali smo 20m dugu jahtu "Ma-
chias", sa kapetanom Bill Austinom. I
Bill i njegov brod odavno su poznati
me|u svetskim DXerima, jer su u~est-
vovali na Kingman Reef DXpediciji 2000.
godine (K5K). Bob KK6EK je, prilikom
svoje posete Internacionalnom DX sku-
pu u Visaliji i u Daytonu, kao i u Fried-
richshaffenu, predstavio slu{aocima po-
dr{ku K7C projektu, kao i svoju ideju o
komunikaciji preko interneta podr`ava-
nog komunikacionim satelitskim siste-
mom (Inmarsat).
Kopno na vidiku posle 170 sati puta,
cilj na horizontu je Kure atol
Svaki DXer je mogao od svoje ku}e
na ekranu PC-a da vidi na kom opsegu
i kojom vrstom rada se upravo rade ve-
ze sa K7C. Tako je bila olak{ana radio-
komunikacija sa ekspedicijom na ostrvu,
zahvaljuju}i modernim sredstvima ko-
munikacije.
Ostrvo Kure geografski
Kure ostrvo nije najtra`eniji DXCC
entitet samo na evropskim prostorima,
ve} i {irom sveta. Kure atol le`i na 28O
K7C - DXPEDITION
Preuzeto iz ”Funk Amateur”, br. 1/2006.
Andra Todorovi}
YU1QT
25'N i 178O25' W,
na severozapadnoj
ivici Havajske gru-
pe ostrva, koju ~i-
ni 137 lan~ano ra-
spore|enih ostrva,
mahom carstvo
rakova. Arhipelag
se pru`a preko
2450km od Kurea
prema Havajima,
kako se i naziva
cela grupa ostrva.
Ostrva su nastala
gigantskom erup-
cijom vulkana ne-
kada{njeg Big Is-
landa. Stalno pok-
retna pacifi~ka plo- Kompletna ekipa K7C ekspedicije
~a pomera i ovaj
istra`iva~kih ekipa. Ostrvo se pose}uje
lanac ostrva ka severozapadu i to traje
samo sezonski od strane studenata uni-
ve} 30 miliona godina, tako da se Kure
verziteta sa Midwaya i Lausana.
atol na{ao na spoljnem obodu havajs-
kog atola, na severozapadu.
Mnogo je prepreka trebalo presko~iti
i mnogo dozvola pribaviti da bi otpo~ele
Politi~ki, Kure pripada saveznoj dr`a-
radio-amaterske aktivnosti sa ovog ato-
vi Havaji, sa izuzetkom Midway atola
la. Kona~ni putnici za atol su postali:
(KH4) i pripada USA administraciji. Kure
Ann WA1S, John N7CQQ, Gary NI6T, Al
greben je pre~nika oko 10km. Na jugo-
AD6E, Charly W6KK, Arnie N6HC, Ward
zapadu atola je Green Isl, oko 1,5km
N0AX, Al K6SRZ, Steve VE7CT, Bob
dug i na samo 6m nadmorske visine.
KK6EK, Gerd DJ5IW i Franz DJ9ZB.
Slede}a dva ostrvceta su Sand Isl, na
isto~nom grebenu i Core Isl, na sever-
Krajem avgusta 2005. godine smo,
nom. Atol je, 1827. godine, otkrio ruski
iz Kalifornije za Honolulu, poslali pun
kapetan Kure i nazvao ga po sebi. Na
kontejner radio-amaterske opreme, u
Green Isl. se nalazi i 1500m duga pista,
kome je bilo: ICOM-756ProIII (ustuplje-
koja godinama nije kori{}ena. Tu je am-
ni ljubazno{}u Icoma USA, Stepp-Ir bi-
eri~ka obalska stra`a, daleke 1962. go-
movi i vertikalne antene, kao i oprema
dine, instalirala LORAN-C navigacioni
za umre`avanje notebook ra~unara. Prvi
ure|aj za avio-pomorski saobra}aj.
su (10.9.2005) stigli USA ~lanovi, avio-
nom na Havaje, zatim, tri dana kasnije,
Atol u izolaciji
u~esnici iz Kanade i Nema~ke su se
Navigacioni ure|aj je bio
demontiran 1992. godine, a
postavljena spomen plo~a na
200m visokom antenskom
stubu podse}a retke posetio-
ce na tridesetogodi{nji bora-
vak 900 name{tenika USA ob-
alske stra`e.
Atol je progla{en za za{ti-
}eni prirodni rezervat po saz-
nanju u USA o postojanju je-
dinstvenih vrsta biljnog i `ivo-
tinjskog sveta na njemu. Okol-
ne vode su progla{ene za na-
cionalno blago i nije dozvoljen
pristup nikome osim nau~no- Istovar opreme na Kure Island
strana 26. mart-april 2006.
sreli sa US timom na Oahu ostrvu, na KH7U, NH6UY, WH6GS, KH8BZF i
"Aloha State". Havaji su egzoti~ni kraj KH6ND. Lee KH6BZF nam je ispri~ao o
sveta, odvojena ogromnom masom vo- preminulom Hughu WA6AUD, legenda-
de od ostatka sveta i nalaze se 4000km rnom DXeru, izdava~u ~asopisa "West
od Kalifornije, 6200km od Tokija i 4400 Coast DX Bulletin".
kilometara od Tahitija.
Odlu~ili smo
da Kure ekpediciju
posvetimo njemu,
jer ko se ne bi se-
tio QRP-DX pri~a
u njegovom izdan-
ju kao: "Idi, istra`i Franz, DJ9ZB u pile-u
u pu
sa Evropom na SSB
svet, istra`i more,
a onda se vrati ku-
}i i napravi DX sa-
mnom, jer nema
ni takvog zlata, ni
tako lepih bisera
kao, kao sjajna i
lepa QSL karta"

250m pojas na pla`i, na{e boravi{te u prednjem planu
je {ator sa vertikalnim antenama i GHz antena
za komunikaciju stanica sa centrom
Havaji - palme i pla`e
Nijedan region na Zemlji nije tako
poznat kao Havaji. Svaki posetilac zna
{ta ga o~ekuje - palme, bezbroj pla`a i
ko{ulje cvetnih dezena. Ve} na aerodro-
mu u Honolulu vas ~eka cve}e i tradi-
cionalna havajska muzika iz razglasa.
Posle 17 sati leta i vremenske razlike od
11 sati, jedva do~ekasmo svoje sobe u
Hotelu "Ambasador". Slede}e jutro, za
doru~kom smo se sreli sa Ann, Johnom
i Charlyjem (ova dvojica su nekada{nji
u~esnici XR0X ekspedicije na San Felix
Isl 2002. godine). Posle doru~ka smo
krenuli kod Kimoa KH7U, gde su nas
~ekali Ward, Gary i Bob. Tamo smo oba-
vili poslednje pripreme pre nego {to
smo unajmili kamion za prevoz opreme
na "Machias", gde su nas ~ekali kapetan
Bill i tro~lana posada.
Arnie, N6HC za SSB stanicom
Posve}eno WA6UAD
Slede}i sati su bili posve}eni utovaru
grdne opreme u brod, a ispostavilo se
da }e to trajati jo{ neki dan. Mi smo uto-
varivali, a posada je to sme{tala i u~vr{-
}ivala sajlama. Ve~e smo iskoristili za
susret sa lokalnim kolegama, AH6NF,
Slede}eg dana
smo nastavili sa
utovarom u brod.
Pre nego je kape-
tan podigao u`ad
do`iveli smo tropski pljusak i dugu, a
saznali smo za{to je ostrvo Oahu tako
zeleno. Duga naprasno nestade tamo
odakle je i do{la.
Na moru
Kapetan Bill je, u 18h po lokalnom
vremenu, startovao 800KS "Machiasove"
motore i uzeo kurs severozapad. Iskus-
ni pomorac Bill je ulivao poverenje izda-
ju}i komande mirnim glasom, iako je bio
u {ortcu i majici. ^ekalo nas je dobrih
2800km do Kurea brzinom od 12 km na
~as, {to i nije bilo lo{e zbog slabo os-
vetljenih ~amaca, koje smu u prolasku
sretali do kasno u no}. Vreme smo pre-
kra}ivali sa razvu~enim dipolom za 20m
opseg i IC-756 ProIII, proveravaju}i
funkcionalnost za K7C. Proveravali smo
i N2NN Logger, koji }emo i koristiti za
vreme aktivnosti na K7C. "Machias" je
danono}no skakutao sa brega na breg
talasa i, popodne 21.9.2005, pro{li smo
kraj Midway atola na 28O13'N i
177O21'W i u{li u prirodni rezervat. Ka-
ko mu ime i ka`e "Sredina puta", Mid-
way je tako nazvan 1867. godine, kao
polovina puta izme|u Kalifornije i Ja-
pana. U pionirsko vreme avijacije Mid-
way je bio va`na ta~ka po{tanskih leto-
va od San Franciska do Manile na Filip-
inima. Bili smo na svega 100km od Ku-
rea i o~ekivali smo slede}e jutro da ga
vidimo. Tropsko toplo vreme, sa kratkim
pljuskovima, i temperaturom od 25OC
su nas pratili proteklih dana na moru.
Bili smo pred ciljem.
Kure je maja 1961. godine progla{en
od DXAC-a iz ARRL-a za poseban
DXCC entitet. Veze sa Kurea su va`e}e
jo{ od 15.11.1945. godine. Prva ekspe-
Jedina ~vrsta zgrada na Kureu slu`ila
je kao satelitski prenosnik signala
dicija sa Kurea je ra|ena 1960. godine
pod pozivnim znakom KM6ECD. U nas-
tupaju}im godinama odatle su bili aktiv-
ni samo ameri~ki marinci i obalska stra-
`a, naj~e{}e u kontaktu sa svojom do-
movinom.
Kapetan Bill je slede}e jutro usme-
rio "Machias" prema jednom sidri{tu na
severu, nedaleko od ostrva i spustio si-
dro na dubinu od 50m, a prestanak rada
elise je sve nas prijatno iznenadio nas-
tupaju}om ti{inom. U praskozorje smo
videli Kure na obzorju i po~esmo prip-
remati sanduke sa opremom za istovar.
"Doru~kujmo pre posla", re~e neko!
Dobitak dozvole boravka na Kureu zna-
~io je striktno pridr`avanje karantinskih
uslova, {to podrazumeva da ni jedna
spolja donesna biljka ili insekt ne smeju
kontaminirati ostrvo. Sva na{a gardero-
ba, torbe, obu}a je morala provesti 48
sati u zamrziva~u.
Sunce je obasjalo beli pesak pla`e
na Kureu i posle nekog vremena pojav-
ila se Cynthia, jedna od tri aktuelna sta-
novnika sa svojim ~amcem, kako bismo
otpo~eli prevoz opreme i ljudi na atol.
John, N7CQQ pri logiranju novih
SSB stanica ra|enih sa IC-7
7 56 ProIII

mart-april 2006. strana 27. K7C - DXPEDITION


Ann, WA1S je bila pravo osve`enje na Kureu
Ona provodi ~etiri meseca godi{nje na
atolu koriste}i to vreme za nau~no ist-
ra`ivanje. Upravljala je ~amcem rutiner-
ski preko 1,5m visokih talasa do tirkizno
obojene vode 8km udaljenog Green Isl,
gde kona~no dodirnusmo ~vrsto tlo pod
nogama.
Po stupanju na Kure ose}ate se kao
da ste na nekoj drugoj planeti, jer ovde
je stvarno vredna fauna i flora. To je bo-
2el Stepp-II r u punom sjaju
K7C - DXPEDITION
Dobrodo{lica na Kureu
munikaciju podataka sa centralnim {ato-
rom. Bob KK6EK, nastanjen u ~vrstom
objektu, kontrolisao je PC sa li~no od
njega razvijenim DXA softverom kao i
satelitsku komunikaciju. Zatim, ujedinje-
nim snagama montiramo Battle Creek
Special, kao i dve Titanex V-160 verti-
kalne antene. Za kompletno preno{enje
opreme su nam trebala ~itava tri dana,
zbog udaljenosti sidri{ta na{eg broda i
ravi{te tukana belih stomaka, belih mor- jakog vetra. Jo{ jedan dan potro{ismo
skih lasta, zelenih morskih kornja~a, fre- prenose}i namirnice, pitku vodu i gorivo
gata albatrosa i foka. Bezbroj puta je za generatore.
pre|ena ruta od 16km do broda, ~ak i
sa gumenim ~amcem, koji je bio u is-
pomo}i te{kog i dugotrajnog posla.
Podizanje kampa
Uskoro smo po~eli sa podizanjem
{atora i kuhinje. Kathy, drugu stanovnicu
ostrva, smo anga`ovali
kao kuvaricu, kao i biolo-
ga Pamelu, koje su `ivele
u {atorima za vreme
svog boravka. Bilo nam
Al, AD6E bio je zadu`en
je dozvoljeno da koristi- za CW rad pri lo{im uslovima
mo podru~je {irine 250m
uz pla`u i tu smo slede- Svi IC-756 ProIII su funkcionisali od
}eg dana po~eli za podi- prve i bili su spojeni ineterfejsovima sa
zanjem dva {atora za N1NN logovima u notebookovima. Ko-
stanice, kao i nekih ante- ristili smo i ACOM-1010 poja~ala, doni-
na. Kolica su nam upa- rana od Krasija K1LZ, Acom predstavni-
dala do osovina u beli ka u USA. KH7U nam je stavio na ras-
koralni pesak, dok smo polaganje i Alphu 89, a Gerd, DJ5IW je
prevozili te{ke delove koristio svoju majstoriju za RTTY mode-
opreme, kao generatore. me.
Zbog jakih vetrova, {atori
su morali dodatno da se
u~vr{}cuju i zate`u.
Stepp-Ir antene raspako-
vasmo iz sanduka i po-
~esmo sa podizanjem.
Sastavljanje, pode{avanje
2el Stepp-Ir bimova, kao
i Stepp-Ir vertikalki, odu-
zelo nam je vi{e sati ra-
da. Instalacija 6el Cushc-
raft bima za 50MHz, kao
i 6m vertikalke za bikone
je bio slede}i potez. Na
obe lokacije su podig-
nute i GHz antene za
me|usobnu "on line" ko- Sun~anje dve foke, u pozadini pristani{te
strana 28. mart-april 2006.

Vo|a tima na Kure DXpediciji Bob, KK8EK i DXA op K7C
Radijali BCS antene
Kona~no proradismo
Bili smo u eteru 25.9.2005. godine,
u 07:15UTC sa znakom K7C. Ann,
WA1S je po~ela sa 20m SSB, a prva
stanica u logu je bio JA1PEV. Istovre-
meno je K7C bio QRV i na CW, a Gerd
je pravio prve RTTY veze od 18:00 do
20.00UTC. Lee KH6BZF, dugogodi{nji
Albatros, koji je za{ti}ena vrsta na Kureu
mart-april 2006.
Poseta Midwayu pri povratku
ka je potrajala nekoliko sati. Tako smo
proveli 10 dana u putu po lo{em vre-
menu do mati~ne luke Honolulu. Dobro
je {to su nam pri istovaru broda pomo-
gle kolege sa Havaja i sve to utovarili u
kamion i odneli kod Kimoa KH7U.
Rastanak sa Havajima
Prvo {to smo uradili po dolasku u
hotel bilo je jedno dugo kupanje u kadi,
a zatim smo se sreli na zajedni~koj ve-
~eri sa KH7U, KH6ND, WH6GS i
AH6NF. Slede}e jutro smo poleteli pr-
vim letom za Los Angeles, a odatle, po-
saradnik raznih DX ~asopisa, pripremio sle kra}eg zadr`avanja, poleteli Lufthan-
nas je na situaciju niskih solarnih vred- som za Frankfurt. Posle toga nam je
nosti, tako da smo znali da nas neki trebalo samo dva sata sa ICE na jug.
delovi Evrope ne}e ~uti ili }e i}i lo{e. To Putovanje od vi{e od 26 sati, ali posle
se dogodilo u prvoj nedelji na{eg borav- pet sedmica stigosmo `ivi i zdravi ku}i
ka i nismo imali ni jednu vezu sa cent- - bez dileme lep ose}aj!
ralnom Evropom. U drugoj nedelji smo
radili veze isklju~ivo sa nema~kim stani- Dugujemo zahvalnost nema~kim i
cama na 20m, a delimi~no na 17m, internacionalnim fondacijama i firmama,
15m i 30m. kao i pojedincima, bez ~ije pomoci "Kure
projekat" ne bi bio mogu}, a to su:
Ekstrature
CDXC - Chiltern DX Club
U kratkim prekidima (za jelo), koris- GDXF - German DX Foundation
tili smo priliku da popravimo struju, EUDXF - European DX Foundation
krov, klupe i stolove starosedeocima. GMDXG - Scotland DX Group
^ak je i pranje sudova bilo u redovnom NCDX - Northern California DX Foun-
programu. Pomagali smo i u prikupljan- dation
ju razbacanih mre`a, kanapa i ostalog INDEXA - International DX Association
otpada koji su donele struje sa raznih OKDXF - Czech DX Foundation
brodova, a to godi{nje dostigne i do 100 SDXF - Swiss DX Foundation
tona. Bobov DXA sistem je zadovoljavao ARRL - American Radio Relay League
radom uz poneki prekid satelitskih ko- ICOM - USA
munikacija, ukupno je bilo 20.000 zah- ACOM International - USA
teva dnevno za registraciju. Uz dvostru- SteppIR - USA
ki kvar 5kW generatora i jednog Step- kao i Bilu Austinu i njegovoj posadi, a i
Irr bima, izgubili smo dragoceno vreme DF9TF, DL2JV, DL5RBW, DL6AU, N4XP
za vo|enje QSO-a. Pripreme posade i mnogim drugim.
broda za odno{enje opreme po~ele su
3.10.2005, uz prtljag Cynthie i Kathy, QSO STATISTIKA
koje }emo povesti sa nama, a Pamela
Band CW SSB RTTY %
}e pokupiti NOAA brod za Honolulu.
160 1244 - - 2,4
Povratak u Honolulu 80 2644 2110 - 9,5
Poslednji QSO je odr`an 5.10.2005. 40 5181 1649 - 13,6
godine, u 22:00UTC, sa Mikeom N6MZ, 30 5298 - - 10,6
nesu|enim ~lanom na{e ekspedicije, 20 3505 9109 917 27,0
koji je otkazao pred sam polazak. Nakon
17 3823 4891 293 18,0
toga, K7C je pre{ao u QRT. "Machiaso-
vih" 5-6 ~vorova nas je podsetilo koliko 15 3422 2093 364 11,7
vremena jo{ moramo apsolvirati, jer 12 1423 952 160 5,1
nam se ~inilo da obla~i, a ki{e i oluje 10 620 357 2 2,0
putuju br`e od nas. Zatim je usledio
kvar na brodskim ma{inama, a poprav- Kona~an skor: blizu 50.000 veza
strana 29. K7C - DXPEDITION
 YUOTC KLUB I
RADIO-AMATERSKI
RAZGOVORI
Posebna i vrlo popularna aktivnost
YUOTC Kluba su "Radio-aamaterski raz-
govori". Prvi ciklus ovih razgovora tekao
je u prethodne dve godine, od juna
2002. do juna 2004. godine. Za to vre-
me je govorilo ukupno 60 radio-amatera
- sagovornika, koji su govorili o 90 raz-
li~itih radio-amaterskih tema. Skup{tina
Kluba je ocenila da ovi razgovori imaju
poseban kvalitet, pre svega zbog toga
{to su radio-amateri kroz te razgovore
mnogo toga novog saznali, jedni o dru-
gima, a posebno o na~im radio-amater-
skim veli~inama, poput svetskih i evro-
pskih rekordera i vi{estrukih prvaka
sveta i Evrope.
Devedeset razli~itih tema ili kao da
smo radili puna tri meseca neprekidno.
Ovo je zaista impozantan broj koji sam
za sebe dosta govori. ^lanovi YUOTC
Kluba su zahvalni svim sagovornicima
na odvojenom vremenu, na dobroj prip-
remi i sadr`ajnim izlaganjma, kao i nji-
hovom trudu da objasne svako od pos-
tavljenih pitanja. Zaklju~ak je Skup{tine
YUOTC Kluba da se sva dosada{nja iz-
laganja prikupe, autorizuju tekstovi i da
se {tampaju u vidu knjige, koja }e pred-
stavljati jedinstveno i neponovljivo {tivo
Diploma koju izdaje YUOTC Klub
za ostvarene veze njegovim
~lanovima
YUOTC KLUB
ove vrste, koje }e itekako koristiti na{im
radio-amaterima, jer su to teme koje su
uvek veoma aktuelne. Za {tampanje ove
knjige smo predvideli da deo sredstava
izdvojimo od skromnih prihoda YUOTC
Kluba, da deo bude od sponzora koje
}emo zamoliti da nam pomognu, a os-
tatak da pokrije SRS iz svojih prihoda.
Knjiga bi, po grubim procenama, treba-
lo da sadr`i oko 300 stranica.
U toku je drugi ciklus razgovora, a
nazvali smo ga "Se}anja na aktivnosti
na{ih radio-aamatera". Sve su to poznati
radio-amateri, ~ija su aktivnost i rad bili
zapa`eni u radio-amaterskom pokretu
na{e zemlje, a i {ire. U toku ove godine
govorili smo o pokojnom Nikoli Pecaku
YU1BO, prvom Sekretaru YUOTC Kluba,
zatim o Gavrilovi} Miodragu - Ganetu
YU1MG, Rajku Mr{i}u YU1AK i Krsti}
Vladimiru - Krletu YU1NM, a ostaje
nam da, po planu rada koji smo nap-
ravili do juna idu}e godine, govorimo o
\uri Boro{i}u YU1AG i Aci To{i}u
YU1FC, o kojima }e govoriti Mirko Vo`-
njak YU1A, zatim o Mici YU7OE i nje-
nom suprugu Ivanu YU7OW iz Zrenjan-
ina, pa o Ivanu Feceu YU7XH iz Novog
Sada, Momi Jovanovi}u YU1DP iz Pa-
ra}ina, Da~i Miju{kovi}u YU1DA i Momi
Milovanovi}u YU1DM. Prioritet smo dali
onim radio-amaterskim imenima koja
nisu vi{e me|u nama. Zato }emo i idu-
}e godine nastaviti razgovore o njima.
Govori}emo o Bogdanu Kodi}u YU1BK,
iz Kraljeva, Mirku Medi}u YU1DR i Iva-
nu Gor{eku YU1HA, iz Kragujevca i dru-
gima. Tako|e, planiramo da govorimo i
o `ivim radio-amaterima, koji svojim
kvalitetima i aktivnostima zaslu`uju da
veterani govore o njima, o njihovim ak-
tivnostima i postignutim rezultatima.
YUOTC Klub }e nastaviti sa svojim
aktivnostima i u idu}oj godini. Svako ju-
tro }e i dalje biti jutarnji sked, na kome
dnevno bude veliki broj korisnih infor-
macija, mada u zadnje vreme imamo
ozbiljne smetnje na frekvenciji na kojoj
radimo i nadamo se da }e "ometa~i" biti
otkriveni i onemogu}eni da nam dalje
smetaju.
Zadnjeg vikenda u martu je Kontest
"Veteran 2006", za koji na vreme obez-
strana 30.
Petko Lekovi}
YT1AC
be|ujemo nagrade za najbolje plasirane
ekipe i li~ne operatore u tri kategorije.
^etvrtkom su DX vesti i mali oglasi, re-
dovno izdajemo Diplomu YUOTC Kluba,
na{e najaktivnije ~lanove nagra|ujemo i
pohvaljujemo, odajemo priznanja na{im
sponzorima, svake godine osve`avamo
uspomene na na{eg genija Nikolu Teslu.
To naj~e{}e radimo svakog 10 jula, na
Dan radio-amatera SCG i Republike Sr-
pske, a ove godine }emo obele`iti 150-
godi{njicu Teslinog ro|enja. Imamo i
na{ fond solidarnosti kojim uglavnom
poma`emo one ~lanove koji nisu u sta-
nju da sa svojom skromnom penzijom
nabave neophodne lekove za svoje le-
~enje ili le~enje ~lanova svoje porodice.
To su osnovni vidovi na{e aktivnosti.
^lanovi YUOTC Kluba se sastaju i
dru`e svake godine u razli~itim mestima
na{e zemlje. Tom prilikom odr`imo Sku-
p{tinu, a na njoj porazgovaramo o na-
{em radu, damo ocenu o na{im aktiv-
nostima, podelimo priznanja za Takmi-
~enje "Veteran" i dogovorimo {ta i kako
dalje. Naravno, dru`enje zavr{avamo sa
tradicionalnim ham-festom, koji nam
uvek ostaje u dragoj uspomeni i lepom
se}anju. Godine 2002. susret smo odr-
`ali u Vi{egradu, u Republici Srpskoj, a
bilo nas je preko dvesta, 2003. godine
smo se sreli u Kragujevcu, a 2004. u
Beogradu, u okviru proslave 80-togodi-
{njce SRSCG. Pro{le godine smo sus-
ret odr`ali na Fru{koj Gori, a u sklopu
Zbora SRS. Ove godine bi trebalo da se
okupimo u Kragujevcu, najverovatnije u
okviru proslave 80-togodi{njce Radio-
kluba "Kragujevac". Ako bi se ovo ostva-
rilo, Radio-klub "Kragujevac" bi bio jedi-
ni klub, koji bi po tre}i put bio doma}in
veteranima i ostalim radio-amaterima
na{e zemlje. Uvek je bilo lepo i prijatno
sa doma}inima iz srca [umadije. Zato
im od srca `elimo da svoje planove i
ostvare.
Mi u OTC Klubu smatramo da bi po
ne{to od ovih na{ih aktivnosti trebalo da
se na|e na stranicama ^asopisa "Radio-
amater CQ YU", jer do sada toga goto-
vo da nije ni bilo.
73, de Petko Lekovi}, YT1AC
mart-april 2006.

SVETSKI, A NA[!
GORAN HAJO[EVI], YT7AW
Od svog ro|enja, 1983. godine, Goran Hajo{evi} je u ku}i
imao radio-stanicu FT101ZD {to ga je odmah privuklo … go-
mila dugmi}a na stanici, velika antena u dvori{tu, pa jo{ i ~uje
da ne{to pi{ti. Njegov otac Sa{a, YU7AL je brata Ivana
YZ7EM i njega prvi put odveo u lokalni radio-klub YU7KMN
krajem 1989. godine. Kompletno ~lanstvo ih je lepo primilo,
{to je bila zna~ajna odsko~na daska. Godine 1991. godine
Goran pola`e E klasu, vi{e radi upoznavanja hobija. Tek 1994.
godine pola`e C klasu i po~inje sa radom na KT opsegu. Ve}
je te godine u~estvovao na svom prvom takmi~enju WAECW
i jedva se borio sa QTCima. I danas ima tu knji`icu sa rezulta-
tima, gde pod operatorima za YU7AL pi{e “Ivan (14) i Goran
(11)”. Godine 1995. se prvi put takmi~i u disciplinama QRQ
u prvom, a jedinom i u ekipnom KUP takmi~enju SRJ, a sa
ekipom "Kamen~i}i" osvaja svoj prvi pehar. Od tada se zalju-
bio u QRQ i do danas nije odustao. Sledi pregled osvojenih
medalja na doma}im, me|unarodnim i svetskim QRQ {am-
pionatima:
LAVOVI
MLADI
prete`no CW i RTTY, dok je SSB zanemario. Rezultati nisu
izostali: 1999 - CQWW CW SO28/A YU record, 2000 i 2001
prva mesta u EU u CQWW RTTY sa YU7AL MS/LP ekipom,
2003. CQWW CW ~etvrto mesto u EU i YU rekord SOAB/LP
sa 4N7M, 2005. CQWW 160m CW tre}e mesto SO/LP u
svetu 4N0W, Russian DX SOMix/LP prvo mesto u svetu
4N0W, IARUHF SOCW/LP drugi u svetu 4N0W …
Proteklih godina, najvi{e zahvaljuju}i Marjanu S56A, pris-
ustvovao je na WRTC 2000 i nekolicini IOTA expedicija na 9A
ostrva. Rad u kontestima sa super-stanica najvi{e, kako sam
ka`e, duguje ljubaznosti i pozivu YT6A na Obosnik 2004. i
2005. godine
Godine 1999. Goran sa jo{ ~etvoricom mladih radio-amat-
era (LZ5AZ, SM3WMV, 9A6XX i OZ1AA) osnivaju WWYC
Klub, odnosno, Svetski klub mladih kontestera, koji danas
broji oko 700 ~lanova sa svih kontinenata.

Dr`avna prvenstva Godine 2001. Goran Hajo{evi} postaje ~lan presti`nog

1996 -
Kola{in - drugo mesto pioniri HSC kluba, a od 2002. godine je ~lan VHSC i SHSC klubova.
1997 -
Zaje~ar - prvo mesto RX, drugo mesto TX pioniri
1998 -
Sokobanja - prvo mesto juniori Sam Goran ka`e: ”Sve u svemu, drago mi je {to sam se
1998 -
Senta - prvo mesto juniori zaludeo ovim hobijem i ”staromodnom” Morzeovom azbu-
1999 -
Mataru{ka Banja - drugo mesto juniori kom, jer mi pru`a ogromna zadovoljstva (pored `ena naravno)
2000 -
Kopaonik - prvo mesto juniori i trenutno ne mogu da smislim ista lep{e ~ime bih se bavio”.
2002 -
Sokobanja - prvo mesto juniori
2003 -
Ni{ - prvo mesto juniori
2004 -
Beograd - tre}e mesto TX/RX, prvo mesto RUFZ/PED
seniori
2005 - Fru{ka Gora - prvo mesto RUFZ/PED, prvo mesto
Morse runner, seniori

Me|unarodna prvenstva
1997 - Bukure{t, Rumunija - ~etvrto mesto RX, drugo mesto
TX, mla|i juniori
2002 - Ohrid, Makedonija - drugo mesto RX, RUFZ/PED,
generalno, prvo mesto TX, juniori

Evropska prvenstva
2004 - Ni{, SCG - ~etvrto mesto TX, RX, RUFZ/PED,
{esto mesto generalno seniori

Svetska prvenstva
1997 - Sofija, Bugarska - sedmo mesto juniori
2001 - Bukurest, Rumunija - ~etvrto mesto RUFZ/PED juniori
2005 - Ohrid, Makedonija - prvo mesto RUFZ/PED seniori

Svetski rekord u PED postavio je na Fru{koj gori 2005.

godine sa 58 QSOa i 3948 poena u 5 minuta sa 4 stanice.

Godine 1997. Goran dobija svoj prvi li~ni pozivni znak

4N7RGH i aktivno radi na KT opsezima, a 2001. godine po-
la`e B klasu i dobija svoj sada{nji pozivni znak YT7AW. Dve
godine zatim pola`e i A klasu. U takmi~enjima uglavnom radi
od ku}e sa porodicom ili sa ekipom iz YU7KMN. Radio je

mart-april 2006. strana 31. GORAN HAJO[EVI], YT7AW

 REKONSTRUKCIJA
LOGIKE ZA ARG
PREDAJNIKE
U pro{lom broju sam najavio tekst o
rekonstruisanju logike za ARG predajni-
ke, koju smo mi u Smederevu napravili
na na{im predajnicima koji su proizvod-
nje ZRS. Predajnici koje smo odlu~ili da
rekonstrui{emo nabavljeni su jo{ davne
1984. godine, neposredno pred SRS
[ARG, ~ija je organizacija bila poverena
smederevskom radio-klubu. Predajnici
su bili dosta kori{}eni u drugoj polovini
osamdesetih godina, kada je na{ klub
bio veoma aktivan, pa i devedesetih go-
dina, a za potrebe SRS i SRJ [ARG-
ova, jer su pouzdano radili i bili pogod-
ni za rukovanje, zbog svog specifi~nog
oblika i nezavisnog napajanja za logiku.
Zatim je nai{ao period slabe ARG
aktivnosti, kako kod nas, tako i kod dru-
gih. Predajnici su skladi{teni dugi niz
godina u uslovima koji nisu bili adekvat-
ni, a u nekom predajniku je bila zabo-
ravljena i baterija za logiku! No, kako je
bilo, bilo je …
Kad smo 1999 godine po~eli pono-
vo da ih koristimo, pokazalo se da logi-
ka ne radi pouzdano kao nekada i odlu-
~eno je da se predajnici rekonstrui{u,
[ema logike za ARG predajnik
REKONSTRUKCIJA LOGIKE ZA ARG TX
odnosno, napravi nova logika. Ve} je
bilo na internetu gotovih re{enja sa mi-
krokontrolerom PIC16F84A, {to je pos-
lu`ilo kao ideja na{em klupskom kon-
struktoru Sini{i Radano~evi}u. Me|u
nama je Sini{a va`io za poznavaoca ove
problematike i nismo mu se me{ali u
posao. Korigovali smo zahteve koje lo-
gika treba da ispuni i Sini{a je uradio
svoj deo posla.
Za sezonu 2000. godine, kada smo i
u~inili maksimum na obnavljanju ARG
aktivnosti u klubu, imali smo i rekonst-
ruisane predajnike. Kao {to se vidi na
fotografijama predajnika pre i posle re-
konstrukcije, dobili smo veoma prakti~-
nu konstrukciju po gabaritu, a i ceni, jer
je i to bitno kad se odlu~ite na ovakav
posao.
Logika za ARG predajnik je ra|ena
kao nezavisni modul koji se napaja sa
3V, a to obezbe|uju dve baterije od po
1,5V. Sa ovim naponom modul logike
radi sigurno ~itave takmi~arske sezone
bez izmena baterija, {to je vi{e nego
dovoljno. Tro{i veoma malo, a radi sta-
bilno i veoma pouzdano. Nikada nije za-
strana 32.
Milorad \uleji}
YU1OR
bele`eno odstupanje niti preklapanje
predajnika i u uslovima celodnevne ak-
tivnosti, tokm treninga reprezentacije.
Sopstveno napajane logike se poka-
zalo kao opravdana potreba, jer se aku-
mulator za napajanje mo`e nositi odvo-
jeno i priklju~iti tek kada se stigne na
odredi{te. To spasava organizatora mo-
gu}ih problema sa preklapanjem predaj-
nika i svega ostalog {to smo vi{e puta
iskusili sa predajnicima kojima je osno-
vno napajanje i napajanje za logiku. Da
ne pominjem problemati~ne preklopnike
koji odre|uju broj predajnika, odlo`eno
startovanje itd.
Modul je konstruisan tako da se
mo`e ugraditi u bilo koji tip ARG predaj-
nika. Ovaj uslov se nametao kao potre-
ba, jer je uo~eno da se na takmi~enji-
ma sve ~e{}e pojavljuje neuredan rad
predajnika. Pretpostavljali smo da }e biti
potrebe za rekonstrukcijom ARG preda-
jnika i kod drugih klubova.
Logika je prvobitno bila predvi|ena
za rad u kombinaciji 3 i 5 predajnika, ali
se od toga odustalo. Odlu~ili smo da
nam prekida~i ne trebaju, odnosno da
logika ima samo konektor za START-
STOP i mogu Vam re}i da nam ovo po-
jednostavljenje nikad nije zasmetalo. Na
elektri~noj {emi se vidi prekida~ koji je
slu`io za biranje kombinacije 3 ili 5 pre-
dajnika i mo`e se ugraditi u koliko neko
smatra da mu je potreban.
Prema sada va`e}im IARU pravilima,
sve se kategorije takmi~e na terenu sa
5 predajnika. Preporuka da se koristi 10
predajnika (5KT+5UKT) uskoro }e pos-
tati na me|unaraodnim takmi~enjima
obavezna. Verovatno i na na{em [ARG-
u, tako da treninzi sa 3 predajnika ne-
maju svrhe. Ukoliko neko ba{ i po`eli
trening sa 3 predajnika, mo`e to uprili-
~iti sebi tako {to ne}e postaviti preda-
jnik 2 i 4! U ovom slu~aju se pojavljuje
pauza kad trebaju da rade isklju~eni
predajnici, ali to ne predstavlja veliku
smetnju, probali smo i takmi~arima je
izgledalo simpati~no. Napredniji od nas
su oti{li i dalje, konstruisali su logiku
koja ima ciklus od 30 sekundi po pre-
dajniku i takve predajnike koriste za tre-
mart-april 2006.

Izgled {tampane veze
(30x40mm)
ning. Neki u okviru svojih {ampionata
pored dva "normalna" takmi~enja, imaju
kao obavezno i takmi~enje sa predajni-
cima koji rade u intervalima od 30 se-
kundi. O tom potom …
Izgled sagra|ene ARG
Da se vratimo na{em modulu logike
za ARG predajnike, koji je u osnovi kon-
struisan da zameni postoje}u logiku u
na{im ARG predajnicima, koji su MO-
NOBAND 3,5MHz, ali da ima i sve opci-
je porebne za kombinovane ARG preda-
jnike 3,5/144MHz.
Logikom se upravlja preko START-
STOP tastera, tako {to se svi predajni-
ci kablovima priklju~e na zajedni~ki tas-
ter, preko konektora koji su ugra|eni na
kutiju predajnika. Konektori na predajni-
cima i njima adekvatni na kablovima za-
jedni~kog tastera, moraju garantovati si-
guran spoj, kako bi se svi logi~ki moduli
u predajnicima, na komandu sigurno
mart-april 2006.
Iz prilo`ene {eme se vidi da je mo-
dul veoma jednostavan po konstrukciji,
{to ga ~ini lakim za gradnju i ugradnju.
Sa par re~i se mo`e re}i sve {to je
potrebno iole upu}enom konstruktoru
da sagradi i ugradi ovaj tip ARG logike
za predajnik.
Svaki PIC16F84A u komletu od 5, je
programiran da opslu`uje odre|eni ko-
mbinovani ARG predajnik. Tranzistor Tr-
1 tastuje KT predajnik(CW), a Tr-2 uk-
lju~uje napajanje za UKT predajnik. KT
predajnicima se napajanje obi~no ne is-
klju~uje dok “pauziraju” svoja 4 minuta,
dok se za UKT isklju~enje podrazumeva.
Na izvodu br. 7 (izlaz mikrokontrolera) je
Raspored elemenata na MCW signal za modulaciju UKT preda-
{tampanoj plo~ici jnika. Ova mogu}nost se ne mora koris-
titi u koliko je to re{eno NF oscilatorom
startovali ili se isklju~ili. U suprotnom u okviru samog predajnika.
logika predajnika ne}e odraditi. Da logi-
ka radi, pokazuje led dioda koja se ug- Ovakvu logiku od 2000. godine ko-
ra|uje na prednju stranu kutije uz ko- riste predajnici RK “Smederevo”, ugra-
nektor za SRART-STOP. Rad logike se |ena je u jedan komlet novoizgradjenih
zaustavlja na predajnika SRS-a 2004 godine. Predvi-
isti na~in kao |ena je i rekonstrukcija jednog od star-
{to se i pokre- ih kompleta ARG predajnika SRS-a. Za
}e. Po zavr{e- svoje potrebe od konstruktora ovakvu
tku ARG aktiv- logiku nabavili su radio-klubovi iz Po`a-
nosti svi se revca i Soko Banje.
predajnici kab-
lovima priklju- Konstruktor }e svakom ko `eli ovak-
~e na zajedni- vu logiku za svoj komplet ARG predaj-
~ki taster i pri- nika besplatno programirati PIC16F84A.
tiskom na nje- Potrebno je da donesete ili po{aljete
ga logika staje. Va{e mikrokontrolere.
Programski je
odre|eno da Program se ne mo`e kopirati iz pro-
se START- gramiranih mikrokontrolera. Razlog
STOP taster tome je to {to konstruktor samo `eli da
mora zadr`ari zna ko se koristi ovakvim ure|ajem.
vi{e od sekun-
de, pa da logi-
logike ka prepozna
naredbu, tako
da prelazne pojave na tasteru ili konek-
torima ne mogu startovati ili zaustaviti
rad logike. Potro{nja el. energije za vre-
me mirovanja logike je zanemarljiva.
Stara - nova logika
Fotografije prikazuju ARG predajnik
posle rekonstrukcije, a vidi se i stari
modul logike. Uklanjanjem starog mod-
ula logike, u kutiji je pored novog mo-
dula ostalo mesta za ugradnju UKT pre-
dajnika.
Ugradnju UKT predajnika na mestu
stare logike nismo radili, iako je to prvo-
bitno bila na{a namera. Smatramo da su
odvojeni KT i UKT kompleti za ARG bo-
lje re{enje, a da su dodatni izdaci za ku- Slovena~ki (ZRS) ARG
tiju i jo{ jednu logiku opravdani. predajnik za 3,5 MHz
strana 33. REKONSTRUKCIJA LOGIKE ZA ARG TX
 50 GODINA
ARG-a U SRBIJI Bo`idar @ivanov
YT1ZB

U Beogradu je 1956. godine, pod

pokroviteljstvom Dr`avnog odbora
za proslavu "100-godi{njice Nikole
Tesle", odr`an 3. Zbor SRJ i 3. [a-
mpionat u amaterskoj radio-gonio-
metriji na kome }e pored na{ih
u~estvovati i radio-amateri iz inost-
ranstva.

Zbor se odr`ava u ~ast proslave

10-godi{njice SRJ i 100-godi{njice
ro|enja na{eg velikog nau~nika na
polju radio-tehnike i elektronike, Ni-
kole Tesle.

Bio je predvi|en niz zanimljivih

takmi~enja na kojima je u~e{}e
uzelo mnogo stranih radio-amatera.
U nekoliko nastavaka opisa}u doga-
|aje oko ovog va`nog jubileja.

BRO[URA

Izdata je bila bro{ura na 60 st-

rana, u d`epnom formatu, u kojoj su
date sve bitne informacije u vezi
ovog jubileja.

Kopija Kopija
PROGRAMA NASLOVNE STRANE
III ZBORA SVE^ANE POZIVNICE
U bro{uri se nalazio i Plan aktiv- SAVEZA RADIOAMATERA ZA GOSTE I U^ESNIKE
nosti tokom zbra: JUGOSLAVIJE III ZBORA SRJ

50 GODINA ARG-a U SRBIJI strana 34. mart-april 2006.

 Amater iz [vedske
pode{ava svoj ARG prijemnik

Dobro opremljeni {vedski

”lovci” na na{em zboru nisu
imali ba{ mnogo sre}e

Da bismo se potsetili ovog zna-

~ajnog jubileja, kakav je bio Tre}i
zbor SRJ-aa i obele`avanje 100-ggo-
di{njice od ro|enja Nikole Tesle,
zamolio bih da svi pomognete sa
evociranjem uspomena sa fotogra-
fijama, ~lancima, izjavama i va{im
se}anjima …
Deo atmosfere sa III Zbora SRJ-aa
mart-april 2006. strana 35. 50 GODINA ARG-a U SRBIJI

GPS POMO]
ZA ARG TAKMI^ARE
OSNOVA SA INTERNETA
FRWD je najnapredniji sportski
kompjuter koji se nalazi trenutno na
tr`i{tu. Snima svaki detalj sportske
aktivnosti. Daje prikaz aktivnosti -
treninga na mobilnom telefonu u
realnom vremenu. Kasnije se mo`e
i pogledati celokupan do`ivljaj - tre-
ning aktivnosti na FRWD PC soft-
veru.
Sam FRWD meri brzinu, udalje-
nost, 3D putanje, krvni pritisak i al-
titudu u isto vreme. Ime mu je nas-
talo od re~i FORWARD {to zna~i
NAPRED.
Postoji dva razli~ita FRWD, i to:
Prvii FRWD paket nosi naziv
FRWD F300 je paket koji se sas-
toji od FRWD rekordera, traka na
koju se rekorder stavlja i navla~i na
ruku, pc softvere,softvere za mobil-
ne telefone, uputstvo za upotrebu i
4 baterije.
Drugi FRWD paket je pod nazi-
vom FRWD F500 i sastoji se od
istih elemenata kao F300 sa doda-
cima u vidu punja~a za baterije i ka-
i{a koji se postavlja na grudi, a slu-
`i za merenje pulsa i krvog pritiska.
FRWD snima stazu, brzinu, uda-
ljenost, puls, altitude, pritisak vaz-
duha i temperature za vreme izvo-
|enja - treninga. Lak je za kori{}e-
nje jer se pokre}e pritiskom na jed-
no dugme. Ima be`i~nu bluetooth
konekcija sa kompjuterom i mobil-
nim telefonom.
Interval snimanja mo`e biti na-
me{ten na 1-6 sekundi. Du`ina
vremena snimanja zavisi od interva-
la snimanja. Najkra}i mogu}i interval
snimanja daje najpreciznije informa-
cije o izvo|enju treninga. Maksimal-
no vreme snimanja je 18 sati, nakon
FRWD GPS POMO] ZA ARG
FRWD
Zoran @ivanov
YT1ZOX
~ega bluetooth konekcija vi{e nije Preporu~ena temperatura rada
aktivna. Snimanje pulsa odvija se u FRWD-aa je od -10 do +40OC.
svakoj sekundi.
FRWD ure|aj daje analizu i upo-
Mand`eta (Naramenica) re|uje do 5 takmi~ara.
PC SOFTVER
glavni delovi
™ Mod za ponovni pu{tanje -
pregled
™ Mod za analizu
™ Mod za trku - tr~anje
™ 2D i 3D prikazi
™ 2D prikaz na mapi
™ Visina, brzina i puls
™ Analiza celog izvo|enja prose~ne
vrednosti
™ Slanje i primanje izvo|enja sa
E-meilom
™ [tampanje
Za vreme izvo|enja - treninga ISKUSTVA
snima neograni~en broj ruta kao i Jedan komplet imaju orijentirci i
interesantne ta~ke za vreme tr~anja on nam je prezentovan na pripre-
izme|u odre|enih ruta. Mogu}e je mama na{e reprezentacije na Kopa-
snimanje nekoliko treninga uzastop- oniku.
no. Otporna je na udarce i vodoot-
porna je, mada se ne preporu~uje U program su ubacili IOF kartu
dugo izlganje velikoj vlazi kao i obil- Kopaonika i dobili su kompletnu pu-
nim ki{ama. tanju takmi~ara.
strana 36. mart-april 2006.
 Pru`a se analiza mnogih eleme-
nata koji su opisani.
Od orijentiraca sam dobio obe-
}anje da }e mi dostavit iskustva sa
ovim sistemom.
Na sajtu nema cene te zap pos-
lao zahtev i o~ekujem odgovor.
Dobro bi bilo da na takmi~enji-
ma ove godine obezbedimo neki
GPS ure|aj, a i da orijentircima
imamo prezentaciju njihovog ure-
|aja.
U narednim brojevima ~asopisa
bi}e vi{e informacija o GPS ure-
|ajima na na{em tr`i{tu (cenama,
karakteristikama itd).
Posetite web-prezentaciju:
www.frwd.com

Mobilni telefon ”Nokia 6630”,

a cena mu je 240 evra.
Ima GPS, 1,3MPx fotoaparat,
me|utim GPS kod nas ne radi.

Za treninge kao i za takmi~enja

potreban nam je GPS uredjaj. Ti su
ure|aji sve jeftiniji i ima ih u kombi-
naciji sa mobilnim telefonima.

Za sada imam informaciju o na-

vedenom tipu “Nokia 5412”.

Mo`ete pogledati i model “Nokia

5410” ali se navodi da mnogo tro{i
baterije (autonomija rada mu je sa-
mo oko 2 sata sa jednom bateri-
jom).

Ako imate iskustva sa GPS, po-

delite sa nama.
Dok ne obezbedimo ovakav ure-
djaj potreban nam je bar jedan GPS
uredjaj sa prihvatljivom cenom i ka-
rakteristikama.
Fotografije sa prezentacije FRWD na Kopaoniku sa IOF kartom
Kopaonika i stvarnom stazom kretanja orijentiring takmi~ara, a
namenjeno na{im reprezentativcima na pripremama na Kopaoniku

mart-april 2006. strana 37. FRWD GPS POMO] ZA ARG

 ARDF BILTENI
“ARG KLUB”
1 i 2 Bo`idar @ivanov
YT1ZB

Za ovu godinu ve} sam sa Zoranom D Plan pisanja za 2006. godinu D Div~ivare
@ivanov napravio dva ARG biltena "ARG D Novi Beograd 2006. godine D [kola orijentiringa DIF
KLUB". D 13. [ARG u Bugarskoj D [kola orijentiringa Kopaonik
D Bilten 1. za Bugarsku D Reambulacije
I dalje se nastavlja isti trend da niko D Ma|arska
ne pi{e za bilten iako je to najpotpunija Ostalo D Lipica
zbirka doga|anja u vezi ARG na na{im D RG ARG SRS D Avala
prostorima pa i {ire. D Na{e IARU sudije D Palilula
D Evropski [ampionati D Karaburma
Iako se skoro ni{ta nije de{avalo, D Istorija D Stra`ilovo
ima mnogo toga {to treba zabele`iti. D Prezentacija DVD D Beograd
D Reklama D Triglav
Zbog velikog broja bitnih informacija D Ko{utnjak
morali smo da napravimo dva biltena Bilten ima 40 strana, formata A5, a D Popovica
stim da je prvi u vezi ARG a drugi ori- ura|en je u DOC i PDF ekstenziji. U D Ko{utnjak
jentiringa. PDF formatu je veli~ine 6Mb. D Popovica
D Bugarska
ARG BILTEN BR. 1. ARG BILTEN BR. 2. D Adresar orijentiring funkcionera
D Upitnik
Sadr`aj Sadr`aj D Finansiranje programskih aktivnosti
D Re~ urednika D Re~ urednika D Anketa
D Kako to orijentirci rade D Zlatibor
ARG
D Izve{taj o radu u 2005. godini ORIJENTIRING Ostalo
D Reprezentacija u 2005. godini D Orijentiring kalendar za 2006. godinu D Slajdovi
D Plan rada u 2006. godini D Orijentiring kalendar - zidni D Reklama
D Rezultati 2001-2005. godine D Lipica
D RG ARG SRS D Finalni rezultati Bilteni su ura|eni u formatu A5 na
D Potsetnik za sednicu RG ARG SRS D Lekarski pregledi 40 strana u ekstenzijama DOC i PDF. U
D Radio-amater CQ YU broj 1. D Orienteering PDF formatu je veli~ine 2.9 Mb. Pitanje
D ARG izdanja u 2005. godini D Kopaonik - skijanje je dokle }e se i kome sakupljati infor-
D Organizacija ARG i kako je pobolj{ati D Kopaonik OPEN macije kada to niko ne pokriva niti fina-
D ARG CW generatori D Novogodi{nja trka nsira.

ARG BILTENI U 2006. GODINI strana 38. mart-april 2006.

 ARG VESTI
PREZENTACIJA MAPSOFTA
U prostorijama Orijentiring saveza
Beograda, 3. marta 2006. godine, odr-
`ana je prezentacija novog na~ina izrade
karata od strane preduze}a za geo-
matiku "MapSoft". Prezentaciji su, pored
predstavnika i ~elnika Orijentiring save-
za, prisustvovali i ~lanovi Planinarskog
dru{tva kao predstavnici SRS-a \or|e
Negovanovi} YT1ND i Zoran @ivanov
YT1ZOX. Predstavljeni su aerofoto i or-
tofoto vidovi snimanja i izrade karti. Po-
red osnovnog obja{njenja o na~inu izra-
de, dipl. ing. geodezije je objasnio i po-
stupak reanbulacije, fotogrametrije kao i
zastupljenost aerofoto i ortofoto snima-
ka Srbije. Doneli su i njihov softver za
izradu karata za koji imaju
copyright kao i za svaku
kartu koju urade.
Pored standardnih foto
karti koje su prikazali mo-
gu} je i 3D prikaz terena,
koji je koristan u analizi
kao i samoj pripremi tak-
mi~enja. Karte su veoma
detaljne, prikazuju svaku
zgradu, ku}u pa ~ak i drvo,
pri ~emu je gre{ka do naj-
vi{e jednog metra. Od
strane predava~a dat je
predlog za probu takmi~e-
nja sa fotokartom, {to bi
za razliku od dosada{njih
IOF standarda, bilo “revo-
lucionarno”.
Nakon predavanja su usledili dogo-
vori oko cene karti koje su, kako su i
sami naglasili, "veoma popularne", a vo-
ljni su i da karte daju besplatno uz od-
govaraju}u reklamu firme "MapSoft".
Trenutna prekrivenost fotokartama
Srbije je oko 60%, uglavnom predeli
oko ve}ih gradova i podru~ja koja su fi-
nansirana. Zna~aj karti i predavanja koje
su izvr{ili predstavnici firme "MapSoft"
od velikog su zna~aja za orjentiring, ka-
ko su i sami orjentirci naglasili. Vi{e de-
talja o firmi "MapSoft" i njihovom radu
mo`ete pogledati na web strani
www.mapsoft.co.yu
RG ARG SRS
Najavljen je sastanak nove RG ARG
SRS 10. do 11. marta u Beogradu, a
imenovan je i novi menad`er za ARG
SRS - Dejan Grozdanovi} YZ1GD.
mart-april 2006.
Putem internet liste on je najavio
nove ~lanove:
U Trener reprezentacije Milorad \ule-
ji};
U Statisti~ar Du{anka \uleji}
U Predajna tehnika \or|e Negovanovi}
i Zoran Vukeli};
U Merenje vremena i obrada Dragan
Ga{par i Sini{a Radano~evi}
U Predstavnik u IARU: Du{an ]eha.
O~ekuju se jo{ neki detalji i potvrde
oko imenovanja. Menad`er tra`i od
imenovanih da razmisle o sastavu svo-
jih timova za rad i da predloge spreme-
do termina za sastanak RG.
DVD O ARG
Arpad [arkezi je svoje VHS snimke
10. svetskog {ampionata u Kini preba-
cio na 4 DVD. Tako|e, video snimke sa
15. evropskog {ampionata na Tari i Zla-
tiboru snimio je na DVD. Snimci su u
Savezu radio-amatere Srbije kod sekre-
tara Dragutina Jovanovi}a, te zaintere-
sovani se mogu obratiti za dogovor oko
presnimavanja. Dogovorite se sa auto-
rom i sekretarom SRS.
ARG [AMPIONATI SRS
Od 40. [ARG-a SRJ na Kopaoniku
nije odr`an [ARG SRJ. Najavljeni 41.
[ARG u Velikoj Plani nije odr`an. Na
Div~ibarama 1988. godine odr`an 20.
[ARG SRS, a posle mnogo godina na-
redni 21. u Sokobanji 2001. godine. Ve-
oma su oskudni podaci o {ampionatima
Srbije. Osnova podataka je iz na{eg ^a-
sopisa "Radio-amater". U nekom od na-
strana 39.
rednih brojeva napisa}u o onome {to
imam.
Zamolio bih sve da pogledaju po
svojim li~nim arhivama i po{alju podatke
o onome {to imaju. Svaki podatak je
va`an. Sla`u}i taj mozaik nadoknadi}e-
mo propu{teno. Podatke mo`ete slati
na li~ni e-mail: ytt1zb@heemo.neet ili me
kontaktirati na telefone: 063/293151 ili
013/851-220
ARG PREZENTACIJA
Literatura koju imamo je ve} po
mnogim elementima zastarela. Potrebna
je prezentacija ARG za {iri sloj, a naro-
~ito za mlade. Prvu prezen-
taciju sam napravio da bih
orijentircima objasnio ARG
aktivnosti kao i za pripadnike
vojske i policije koji se tak-
mi~e sa orijentircima.
Odlu~io sam da napravim
i posebnu prezentaciju sa-
mog ARG. U bogatstvu ko-
mpjuterskih programa opre-
delio sam se za najjednosta-
vniji koji ne trazi posebne
instalacije, a opet da bude
kompletan. Da ga svaki ko-
mpjuter mo`e prihvatiti.
Program u kome radim je
samoaktiviraju}i i ne treba
poseban program jer je sa
ekstenzijom EXE.
Uz pomo} @ivanov Zorana YT1ZOX,
napravio sam oko 160 slajdova o svim
bitnim elementima za upoznavanje
ARG-a. Svaki slajd je vremenki, u seku-
ndama, programski odre|en, tako da ni-
je potrebno ni{ta dodatno da se radi.
Mo`e se i ubrzati pregledavanje slajdo-
va ili povratak na pregledani slajd, jed-
nostavnim "klikom" na mi{a - levi ili
desni taster.
Uz to, slajdovi su ilustrovani lepim
terenima iz Srbije i sve je pod muzi~-
kom zavesom. Program nije prvenstve-
no namenjen za u~enje, ali svojom {iri-
nom mo`e pru`iti osnovna saznanja.
Prezentacija se mo`e doradjivati i potre-
bni su mi saveti i predlozi. Sve je na
jednom CD-u sa automatskim aktivira-
njem po stavljanju u kompjuter.
73, de YT1ZB & YT1ZOX
ARG VESTI
 DIPLOMA I PLAKETA POVODOM
150 GODINA OD RO\ENJA NIKOLE TESLE
1. Organizator: UKT: EU stanice: 50 poena
Savez radio-amatera Srbije u saradnji sa Muzejom Nikole Te- DX stanice: 20 poena
sle u Beogradu, a povodom 150 godina od ro|enja svetskog YU stanice: 100 poena
genija, srpskog porekla, izdaje jubilarnu diplomu i plaketu
"Nikola Tesla". Diploma i plaketa se izdaju za ostvarene/slu{a- Plaketa: KT: EU stanice: 500 poena
ne veze sa stanicama iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske DX stanice: 250 poena
tokom 2006. godine. Posebni poeni se dobijaju za ostvare- YU stanice: 500 poena
ne/slu{ane veze sa specijalnim pozivnim znakovima izdatim
povodom ovog jubileja. UKT: EU stanice 200 poena
DX stanice 100 poena
2. Op{ta pravila: YU stanice 250 poena
Diplomu mogu osvojiti svi licencirani i SWL amateri iz zem-
lje i inostranstvana na KT i UKT podru~ju. Za diplomu va`e 5. Zahtev:
sve veze/SWL raporti na svim amaterskim opsezima za KT Zahtev za diplomu treba da sadr`i: znak, datum, vreme, op-
(1,8 MHz do 28MHz), a za UKT (50MHz do 24GHZ), CW, seg, vrstu emisije, poslat i primljen raport. QSL karte nije po-
SSB, FM i sve vrste digitalnih modova. Ne va`e veze ostva- trebno slati. Menad`er za diplomu }e imati na raspolaganju
rene preko repetitora. Jednu istu stanicu je mogu}e raditi vi- sve dnevnike specijalnih stanica, a po potrebi mo`e zatra`iti i
{e puta na razli~itim opsezima i razli~itim vrstama emisije. U izvod iz dnevnika drugih YU stanica radi provere autenti~nosti
radu se treba pridr`avati HAM SPIRITA kao i svih va`e}ih veza.
propisa.
6. Tro{kovi izdavanja:
3. Bodovanje: Diploma: 3 IRC ili 4$ (za YU amatere 250 dinara)
CW: 1. Veza sa stanicom iz YU ................................. 2 poena Plaketa: 15 IRC ili 20$ (za YU amatere 1200 dinara)
2. Veza sa specijalnom stanicom sa cifrom
“150” u prefiksu ili “TESLA” u sufiksu ....... 4 poena 7. Zahteve slati na adresu:
3. Veza sa specijalnim znacima Saveza ............ 8 poena Savez radio-aamatera Srbije, Award menad`er YU1DX,
P.O. Box 48, 11001 Beograd, Srbija i Crna Gora
SSB, FM, Digi mode:
1. Veza sa stanicom iz YU .................................... 1 poen
2. Veza sa specijalnom stanicom sa cifrom * Odli~na prilika da se uradi veliki broj YU stanica je YU DX
“150” u prefiksu ili “TESLA” u sufiksu ............. 2 poena Contest koji se ove godine odr`ava u terminu 15/16. aprila,
3. Veza Saveza sa specijalnim znacima Saveza .... 4 poena (www.yudx.net) kao i KT KUP SRSCG koji se odr`ava 16. se-
ptembra 2006. godine. KTKUP je lokalno takmi~enje koje se
EME: Svaka EME veza vredi 20 poena. odr`ava na 80m ali su i svi strani u~esnici tako|e dobro do{li.
Specijalni znaci Saveza su: YU0TESLA, YT0TESLA, 4N0NT, * Tako|e, podse}amo vas na UKT takmi~enja: UKT KUP SRS
4N150NT, YU150NT, YU0NT, 4N1856T (prvi vikend maja), TESLA MEMORIJAL (prvi vikend jula) i
VHF/UHF/SHF TAKMI^ENJE 1. REGIONA IARU (prvi vikend
4. Potreban broj bodova: septembra).
Diploma: KT: EU stanice: 200 poena
DX stanice: 100 poena Izvr{ni odbor SRS
YU stanice: 200 poena Beograd, 6. 2. 2006.
Povodom 150 godina od ro|enja Nikole Tesle, tokom ~itave 2006. godine, a pod okriljem Saveza radio-aamatera Srbije, na opsezima }e biti
aktivna i dva specjalna pozivna znaka, 4N150NT i YU150NT. Bi}e {tampana i posebna, ~etvorostrana kolor QSL karta ~ije prve dve stranice
mo`ete videti. Tre}a stranica je namenjena za upis radio-aamaterskih podataka, a na ~etvrtoj stranici je prezentacija Muzeja Nikole Tesle.

DIPLOME strana 40. mart-april 2006.

 PROMET QSL KARATA KROZ
QSL BIRO SRSCG U 2005. GODINI
(u kilogramima) YU1GT 0,600 0,400 1,000 YU7EW 0,610 0 0,610
YU1GTU 3,900 0,330 4,230 YU7FN 0,240 0,230 0,470
znak poslato stiglo svega YU1HFG 4,060 1,680 5,740 YU7FR 0,410 0,190 0,600
YU1ICD 0,180 0 0,180 YU7FU 1,350 0 1,350
YT0HQ 8,660 24,950 33,610 YU1IG 0,730 0 0,730 YU7FW 1,230 0 1,230
YT1AA 0,370 0 0,370 YU1IMN 0,170 0 0,170 YU7GMN 7,150 0 7,150
YT1AC 0,420 0,220 0,640 YU1INO 1,010 0 1,010 YU7HI 0,400 0,100 0,500
YT1AD 8,270 1,100 9,370 YU1IO 0,380 0,420 0,800 YU7IAB 3,900 2,500 6,400
YT1AR 0,380 0 0,380 YU1IOP 0,230 0 0,230 YU7JDE 4,570 0 4,570
YT1AT 11,580 0 11,580 YU1IR 0,330 0 0,330 YU7KM 1,930 1,560 3,490
YT1BB 10,430 10,600 21,030 YU1JB 0,540 1,060 1,600 YU7KMN 2,360 3,850 6,210
YT1DT 1,280 0,850 2,130 YU1JF 0,760 1,530 2,290 YU7KW 0,770 0 0,770
YT1FAZ* 0,540 0 0,540 YU1JU 3,810 1,750 5,560 YU7LS 1,730 1,830 3,560
YT1FM 0,860 2,590 3,450 YU1JW 8,500 4,100 12,600 YU7MS 0,470 0 0,470
YT1KG 0,640 0 0,640 YU1KA 1,910 0 1,910 YU7NU* 0,890 0 0,890
YT1LD 0,620 0 0,620 YU1KK 1,060 0 1,060 YU7NW 1,000 0,820 1,820
YT1LM 0,770 0 0,770 YU1KN 1,070 0 1,070 YU7QL 2,560 0,300 2,860
YT1LS 2,110 0,500 2,610 YU1KQR 0,220 0 0,220 YU7RA 6,350 0,450 6,800
YT1MP 0,310 0 0,310 YU1KT 2,600 0 2,600 YU7RQ 0,780 0,270 1,050
YT1NM 0,550 0 0,550 YU1KZ 0,180 0,420 0,600 YU7VI 0,350 0,100 0,450
YT1SS 0,260 0 0,260 YU1LA 1,600 2,090 3,690 YU7WJ 0,980 0 0,980
YT1UM 1,660 6,300 7,960 YU1LD 0,200 0 0,200 YU7WW 0,270 0 0,270
YT1VM 2,590 0 2,590 YU1LM 4,160 2,100 6,260 YU7XL 0,760 3,040 3,800
YT1VP* 0,500 0 0,500 YU1MD 0,430 1,350 1,780 YU7YG 0,920 0,250 1,170
YT1WG 3,720 8,100 11,820 YU1MI 0,180 0 0,180 YU7ZU 0,360 0 0,360
YT1WS 0,120 0 0,120 YU1NA 0,860 2,060 2,920 YU7ZZ 3,880 0 3,880
YT1WV 0,330 0 0,330 YU1NL 0,310 1,120 1,430 YZ1AA 8,400 2,480 10,880
YT1XX 1,990 9,850 11,840 YU1NR 1,950 0,760 2,710 YZ1AU 4,600 0 4,600
YT6A 17,250 0 17,250 YU1NW 0,890 0 0,890 YZ1BUL 0,130 0 0,130
YT7AA 0,160 0 0,160 YU1OF 0,540 0 0,540 YZ1DNM 0,070 0,570 0,640
YT7CF 0,250 0 0,250 YU1PC 2,950 3,000 5,950 YZ1DO 0,330 0 0,330
YT7DQ 1,320 0 1,320 YU1QT 0,590 2,500 3,090 YZ1DV 0,680 0 0,680
YT7DX 1,570 1,280 2,850 YU1QW 0,680 3,300 3,980 YZ1DZ 1,610 0 1,610
YT7FT 0,530 2,420 2,950 YU1RA 0,990 0 0,990 YZ1EW* 4,080 17,500 21,580
YT7MU 0,100 0 0,100 YU1RE* 0,750 0,340 1,090 YZ1EZ 0,540 0 0,540
YT7TY 4,050 0 4,050 YU1RH* 6,490 0 6,490 YZ1GD 0,650 0,950 1,600
YT7WA* 1,870 0 1,870 YU1RK 0,510 1,070 1,580 YZ1ID 0,270 0 0,270
YT7YT* 1,980 0 1,980 YU1RN 0,550 3,030 3,580 YZ1KA 0 5,000 5,000
YU1AA 0,880 1,960 2,840 YU1RW 0,710 1,800 2,510 YZ1LQ 2,980 0,950 3,930
YU1AAO* 6,230 5,120 11,350 YU1SB 0,680 0,500 1,180 YZ1LT 2,490 0 2,490
YU1ABG* 1,070 0 1,070 YU1TK 0,310 0 0,310 YZ1MW 1,540 0 1,540
YU1ADO 0,230 0 0,230 YU1TT 0,930 4,320 5,250 YZ1MX 0,380 1,000 1,380
YU1AER 0,490 0 0,490 YU1UB 0,300 0,150 0,450 YZ1RL 0,110 2,100 2,210
YU1AES* 1,170 0 1,170 YU1UM 0,250 0,070 0,320 YZ1SG 6,620 8,570 15,190
YU1AHW 0,290 0 0,290 YU1UO 0,330 0 0,330 YZ1SS 1,030 2,400 3,430
YU1AHX 0,310 0 0,310 YU1VK 1,080 1,250 2,330 YZ1TA 0,160 0 0,160
YU1AIF 0,280 0 0,280 YU1WN 4,990 0 4,990 YZ1TBA 0,070 0,790 0,860
YU1AN 0,190 0 0,190 YU1XI 1,300 1,300 2,600 YZ1TM 0,240 0 0,240
YU1ARC 2,740 0 2,740 YU1XW 1,220 2,000 3,220 YZ1VZ 0,730 0,700 1,430
YU1AST 8,140 0 8,140 YU1YO 0,680 0 0,680 YZ1WW 0,980 0 0,980
YU1AU* 0,840 0 0,840 YU1ZZ 6,680 7,000 13,680 YZ1ZA 2,110 0,550 2,660
YU1AUT 0,110 0 0,110 YU4VI 3,430 5,570 9,000 YZ1ZM 0,660 0 0,660
YU1AVQ 4,920 2,220 7,140 YU6DZ 1,040 3,500 4,540 YZ7AA 1,630 3,270 4,900
YU1AXY 0,200 0 0,200 YU6GJ 0,490 0 0,490 YZ7ED 0,830 0 0,830
YU1AZK 0,580 0 0,580 YU7AA 0,220 0,200 0,420 YZ7FM 0,460 0 0,460
YU1BBA 1,010 0 1,010 YU7ACO* 0,590 0 0,590 YZ7NOU 0,320 0 0,320
YU1BFG 5,580 0 5,580 YU7ADY 4,940 0 4,940 4N15ARDF 0 10,600 10,600
YU1BM 6,820 5,130 11,950 YU7AE 1,740 1,560 3,300 4N1GM 2,450 0 2,450
YU1BN 0,790 0 0,790 YU7AJH 0,480 0 0,480 4N1GZ 1,990 4,000 5,990
YU1BX 0,470 0,640 1,110 YU7AJM 4,180 0,840 5,020 4N1JA 2,590 0 2,590
YU1CA 1,330 0 1,330 YU7AL 1,460 0 1,460 4N1JB 0,230 0 0,230
YU1CC 0,440 0,300 0,740 YU7AM 2,440 1,060 3,500 4N1LB 0,170 0 0,170
YU1CF 0,560 0 0,560 YU7AOP 3,350 0 3,350 4N1NB 1,090 2,980 4,070
YU1CQ* 1,100 0 1,100 YU7AU 2,680 2,000 4,680 4N1PD 0,680 0 0,680
YU1DX 1,340 1,200 2,540 YU7AV 6,630 1,600 8,230 4N1RS 4,840 1,700 6,540
YU1EA 4,060 3,250 7,310 YU7AZ 2,610 3,130 5,740 4N1SM 1,210 0 1,210
YU1ED 0,440 0,620 1,060 YU7BB 0,180 0 0,180 4N7EC 1,200 1,830 3,030
YU1EFG 0,750 0 0,750 YU7BCD 0,820 0 0,820 4N7MK 0,280 0 0,280
YU1EM 0,370 0,160 0,530 YU7BDR 0,170 0 0,170 4N7MON 0,630 0,600 1,230
YU1EMN 0,440 0 0,440 YU7BPQ 8,840 13,300 22,140 4N7ZZ 3,530 4,320 7,850
YU1EO 0,390 0,260 0,650 YU7BW 1,070 0 1,070
YU1EQ* 1,840 0 1,840 YU7CQ 2,120 0 2,120 Napomena:
YU1EU 1,240 0 1,240 YU7CW 1,210 0 1,210
YU1EV 0,660 0 0,660 YU7DD 1,020 1,010 2,030 Zvezdica (*) iza pozivnog znaka ozna~ava da
YU1EW 0,480 0 0,480 YU7DM 0,310 0,620 0,930 su usluge QSL biroa kori{}ene samo u prvoj po-
YU1EXY 11,760 12,020 23,780 YU7DX 1,750 1,680 3,430 lovini 2005. godine.
YU1FG 2,280 0 2,280 YU7DZ 1,730 0,990 2,720
YU1FJK 27,050 8,670 35,720 YU7EA 2,700 0 2,700 73, de QSL menad`er
YU1FW 2,370 4,900 7,270 YU7EF 1,490 0 1,490 Petar Filipovi}, YT1WW

mart-april 2006. strana 41. RAD QSL BIROA U 2005. GODINI

 MO@DA
ZNALI
NISTE
“ T R O U G A O @ I V O T A”
Radio-aamateri su u svim vanrednim si-
tuacijama, tokom zemljotresa u Agadiru, Sko-
plju, Meksiku, na Crnogorskom primorju i
Kopaoniku, tokom poplava u Bosni i Srbiji,
pru`ali pomo} unesre}enima, povezivali su
razdvojene porodice na mnogim besmislen-
im rati{tima, osmatrali nebo u prole}e 1999.
godine, ali su i po "belom svetu" tragali za
retkim lekom za nekoga kome su oni ostali
zadnja nada i "slamka spasa". Mo`da }e
tekst koji sledi, ~ak i za radio-aamatere, biti
jedno novo i vredno saznanje!
EARTHQUAKE SAFETY
EXTRACT FROM DOUG COPP'S ARTICLE
ON THE "TRIANGLE OF LIFE"
Edited by Larry Linn,
for MAA Safety Committee brief on 4/13/04
Zovem se Dag Kap. Ja sam glavni ruko-
vodilac spasavanja u operacijama ameri~kog
me|unarodnog tima za spasavanje (ARTI),
organizacije sa najvi{e iskustva te vrste u
svetu. Informacije iz ovog ~lanka spasi}e
mnoge `ivote u slu~aju katastrofe, kao {to je
zemljotres. Do sada sam ulazio i spasavao u
preko 875 sru{enih zgrada, radio u timovima
za spasavanje iz 60 zemalja, osnovao mnoge
timove u raznim zemljama, a i sam sam ~lan
mnogih me|unarodnih timova. Ve} dve go-
dine imam zvanje eksperta Ujedinjenih Naci-
ja za katastrofe. Od 1985. godine do danas,
bio sam anga`ovan u svim velikim svetskim
katastrofama, sem onih koje su se desile u
isto vreme.
Godine 1996. snimili smo film koji je do-
kazao da je moja metoda pre`ivljavanja zem-
ljotresa ispravna. Savezna vlada Turske, Grad
Istambul, Univerzitet Istambul i ameri~ka or-
ganizacija ARTI sara|ivali su u ovom nau~-
nom eksperimentu. Izazvali smo ru{enje {k-
ole i doma u kome je bilo 20 u~enika, ustva-
ri modela (lutki). Destet "u~enika" je koristilo
metodu zaleganja i zaklanjanja ispod raznih
predmeta, a 10 u~enika je koristilo moju teh-
niku pre`ivljavanja koju sam nazvao "trougao
`ivota". Nakon {to smo simulirali zemljotres,
u{li smo u sru{enu zgradu i po~eli da snima-
mo ono {to smo zatekli na licu mesta. Film
u kome sam demonstrirao moje tehnike pre-
`ivljavanja su bile direktno nau~no proverljive
na licu mesta i pokazale su da je procenat
pre`ivljavanja onih koji su koristili metodu za-
klanjanja iza ili ispod objekata zapravo NULA.
Nasuprot tome, pre`ivljavanje zemljotre-
sa u 100% slu~ajeva bilo je u slu~aju prime-
ne moje tehnike "trougao `ivota". Ovaj film
su videli milioni ljudi {irom Turske, Evrope,
SAD, Kanade, kao i Ju`ne Amerike.
Moja prva sru{ena zgrada u koju sam
kao spasilac u{ao bila je {kola u Meksiko Si-
TROUGAO @IVOTA
tiju za vreme zemljotresa 1985. godine. Sva
deca su se bila sklonila ispod |a~kih klupa.
Svako dete je bilo smrvljeno do poslednje
ko{~ice. Me|utim, mogli su da pre`ive samo
da su le`ali izme|u klupa u grupama. Pitao
sam se za{to nisu bili u grupama. Tek kas-
nije sam saznao da im je re~eno da se sak-
riju pod neki zaklon. Najjednostavnije re~eno,
kada se zgrada ru{i te`ina plafona pada na
objekte i name{taj koji se nalazi u prostoriji,
ostavljaju}i prazan prostor izme|u tih obje-
kata. Ovaj prostor sam nazvao "TROUGAO
@IVOTA". [to je objekat ve}i i ja~i, to je ma-
nja {ansa da }e ostati kompaktan kao celina.
[to su objekti manje kompaktni, ve}a je {an-
sa da osoba koja ga koristi kao zaklon pre-
`ivi. Kada slede}i put vidite na TV neku ru-
{evinu nakon zemljotresa, poku{ajte da uo-
~ite i izbrojite "trouglove" koji su formirani.
Oni se nalaze bukvalno svuda, jer je to naj-
tipi~niji oblik koji se mo`e na}i u poru{enim
zgradama.
DESET PREPORUKA ZA SIGURNOST
PRILIKOM ZEMLJOTRESA
1) Svi koji pribegavaju sklanjanju pod ne-
ke objekte kada se zgrada ru{i, bi}e potpuno
smrvljeni. Ljudi koji prona|u zaklon pod sto-
lom, klupom ili pod automobilom, bi}e pot-
puno smrskani;
2) Ma~ke, psi i bebe se instiktivno sk-
lup~avaju u polo`aj fetusa. Ista pozicija va`i i
za vas kada je zemljotres u pitanju. To je pri-
rodni instinkt pre`ivljavanja. Pre`ive}ete ako
se sklup~ate u blizini nekog objekta, troseda
ili drugog objekta koji }e se polako ugibati,
ali ne zaboravite da ostavite malo slobodnog
prostora izme|u vas i objekta pored koga
ste;
3) Drvene zgrade su najbezbednije gra-
|evine za vreme zemljtresa. Drvo je fleksibil-
no i kre}e se prema sili samog zemljotresa.
Ukoliko se zgrada od drveta poru{i, nastaju
veliki prostori za pre`ivljavanje. Tako|e, drve-
ne zgrade imaju manju snagu prilikom uru{a-
vanja nego zgrade od cigle koje se lome u
manje komade i uzrokuju brojne nezgode i
povrede, ali i to je ipak mnogo manje nego
zgrade od betona koje mrve bukvalno sve
pred sobom;
4) Ukoliko spavate u krevetu i desi se
zemljotres, najbezbednije je da se jednostav-
no skotrljate pored kreveta. Sigurna zona se
nalazi ba{ u blizini kreveta. Hoteli bi imali da-
leko ve}i procenta pre`ivljavanja u zemljotre-
sima, samo kada bi na vratima sobe istakli
obave{tenje za goste, a u slu~aju zemljotre-
sa, treba samo da legnu pored ivice kreveta;
strana 42.
KAKO
PRE@IVETI
ZEMLOTRES?
5) Ukoliko se pak zemljotres desi, a vi
nemate vremena da na drugi na~in iza|ete
kroz vrata ili prozor, dovoljno je da se sklup-
~ate (u polo`aj fetusa) pored troseda ili neke
ve}e fotelje;
6) Svi koji za zaklon izaberu dovratak
({tok vrata) kada se zgrada ru{i, sigurno ne}e
pre`iveti. Za{to? Ako stojite u vratima i zgra-
da po~ne da se ru{i, plafon sa jedne ili druge
strane vrata }e vas sigurno smrviti. Ukoliko
se pak sru{i zid iznad vrata zajedno sa plafo-
nom, prese}i }e vas na pola. I u jednom i u
drugom slu~aju, ne}ete pre`iveti;
7) Nikada ne idite stepenicama za vreme
zemljotresa. Stepenice imaju druga~iju frek-
venciju kretanja (pomeraju se nezavisno od
glavne strukture zgrade). Stepenice i ostatak
zgrade se sudaraju u momentu ru{enja ste-
penica. Ljudi koji stoje na stepenicama bi}e
u najboljem slu~aju u`asno osaka}eni i ste-
penica se treba kloniti ~ak i u slu~aju da se
zgrada ne ru{i, jer stepenice su jednostavno
najkriti~niji deo zgrade koji prvi popu{ta. ^ak
i u slu~aju da se ne sru{e nakon zemljotre-
sa, sigurno }e popustiti pod optere}enjem
ljudi koji se njima spu{taju nakon zemljotre-
sa. Stepenice se uvek moraju proveravati na
bezbednost, ~ak i u slu~ajevima kada ostatak
zgrade nije poru{en;
8) Uvek gledajte da ste blizu spoljnih zi-
dova zgrade ili ~ak van njih ukoliko je mogu-
}e. Mnogo je bolje biti izvan zgrade koja se
ru{i, nego unutra. [to ste vi{e udaljeni od
spoljnih zidova zgrade koja se ru{i, to je ve}a
{ansa da }e va{ put za spasavanje biti bloki-
ran;
9) Ljudi koji ostanu u vozilima dok se put
ili nadvo`njak iznad njih ru{i, sigurno ne}e
pre`iveti i bice smrskani zajedno sa kolima.
To se upravo i dogodilo kada su se uru{ili
nadvo`njaci na petlji autoputa u Nimicu. @rtve
zemljotresa u San Francisku, bili su svi oni
koji su zaklon na{li u svojim kolima. Oni su
svi izginuli. Mogli su da pre`ive samo da su
iza{li i seli ili legli pored kola. Sva kola koja
su smrskana, imala su prostor oko sebe, slo-
bodan prostor visine skoro 1 metar, sem u
slu~aju kola koja su direktno pogo|ena no-
se}im gredama;
10) Otkrio sam prilikom ulaska u poru-
{ene {tamparije, da se velike koli~ine papira
koje su se tamo nalazile, ne pona{aju kom-
paktno. Veliki sigurnosni prostori bili su svuda
oko gomila papira koje su bile u {tamparija-
ma.
Prenesite ove informacije gde god i ko-
me god mo`ete i spasite mnoge `ivote!
mart-april 2006.
 materijal. Jovan \oki}, Beograd, De-
barska 25B, telelefon: 011/446-18-69.
OGLASI PRODAJEM visokonaponske transfor-
matore 1450V naizmeni~ne, 0,5A. Aca,
telefon: 012/241-988, posle 16h.

TV SERVIS "EKRAN" vr{i popravku PRODAJEM jeftino vi{ak pertinaksa,

televizora, videorekordera, audio opre-
me i sli~nih ure|aja sa garancijom. Za
radioamatere 10% popust. Radivoj,
Beograd, ^ukari~ka padina, Ulica
Mladena Mitri}a 18, telefon: 011/ 354-
7830.
KUPUJEM nema~ke radioure|aje tro-
fejnog porekla: prijemnike, predajnike,
razni pribor (pretvara~i, tasteri, el. cevi i
dr). Ure|aji mogu biti i nekompletni ili
neispravni. Tako|e kupujem "COLLINS"
prijemnike (51J3, 51J4, 51S1), kao i
mehani~ke filtre za iste i drugi rezervni
vitroplasta, otpornika, trimera, potencio-
metara, kondenzatora, dioda, LED, tran-
zistora, tiristora, trijaka, IC ... Dostavljam
spisak. Javiti se Ran~i}u, tel. 018/36-
1239.
KUPUJEM trofejne emisione radio-
cevi i podno`ja za iste, tipa: 213, 807,
811, 829B, P35, P50, QB, QQE, RI12,
RL12, U32, VT4C i druge, ispravlja~ice
svih tipova, pobudne triode, duo diode
GSH7 i druge. \urica Stojanovi}, 23300
Kikinda, Ulica Vojvode Putnika 85, tele-
fon: 0230/22-664.
KUPUJEM stare”tenkovske” odnosno
“telegrafske” slu{alice otpornosti 2-
4000 Ω, starinske aluminijumske plo-
~aste promenljive kondenzatore od oko
500 pF, kao i antenska feritna jezgra sa
i bez navoja. Ponude slati na telefon
broj: 011/659-389 ili 011/3618-601, za
Vuka \or|evi}a

mart-april 2006. strana 43. OGLASI

 PAPIRNATI PLANETARNI
^ASOVNIK
U dana{njem veku elektronike
i kompjutera verovatno Vam ovaj
~asovnik ne}e biti od velike koristi, ali
}e sigurno bar malo ulep{ati Va{ kutak
iz koga, uz pomo} radio-tt alasa,
“plovite” na{om Planetom. Kada ga
budete sklopili, tada }ete sigurno znati
da li nekome treba da ka`ete:
“Dobro jutro” ili “Dobro ve~e”!
januar-februar 2001. strana 45.
strana 46. januar-februar 2001.
januar-februar 2001. strana 47.