Dr Norman Vinsent Pil je irom sveta poznat predava i autor

mnogih knjiga, kao to su bestseleri MO POZITIVNOG

MILjENjA i VOLjA INI RAZLIKU. On je suosniva Instituta
za religiju i zdravlje, kao i osniva i saizdava Gajdposta, cenjenog i
inspirativnog asopisa sa tiraom od dva miliona i petsto hiljada
primeraka.
Tehniku dr Pila mogu da koriste svi drutveni slojevi poslovni
ljudi, domaice, studenti. Uz njegovu pomo svako moe da naui
kako savladati svakodnevne frustracije, pa ak i katastrofe.
Pozitivnim miljenjem" svako moe da situaciju mogue propasti
pretvori u ivotvorno iskustvo posle koga smo jo jai.

Naslov originala
Norman Vincent Peale
THE POSITIVE PRINCIPLE TODAY

Petorici prijatelja i partnera

sa zahvalnou
za veliku pomo koju su mi pruili
tokom godina
MIRONU L. BORDMENU
ARTURU KALIANDRU
DERALDU DIKLERU
ARTURU GORDONU
MILTONU D. KEAMU

NORMAN VINSENT PIL

MO
POZITIVNOG
MILJENJA
2
Kako obnoviti i zadrati
mo pozitivnog razmiljanja

PREDGOVOR
I ova knjiga ima svrhu i odreenu namenu. Dozvoliete da to
objasnim, sa nadom da e vam ono to sledi biti od koristi i pomoi.
Dugo vremena sam svestan kako uspenim ljudima, koji postiu
svoje ciljeve i ispunjavaju zadatke koje su sebi postavili, govorim
Samo napred." Onima koji oigledno dobro rade obino prijateljski
kaem Samo napred." A i one koji se jedva provlae sa ostacima
nekadanjeg poleta ohrabrim podsetivi ih na pozitivno razmiljanje
Samo napred."
A onda je, meu stotinama pisama koja primam, stiglo i jedno
posebno, jer me je pitanje koje je ono postavilo pred mene podstaklo
da se duboko zamislim nad pozitivnim razmiljanjem i njegovim
delovanjem.
Evo tog pisma:
Dragi gospodine Pil,
itam sve inspirativne i pokretake knjige do kojih doem,
meu kojima i vae. One me psihiki uzdiu i pun sam poleta i
oduevljenja za sve to radim.
Posledica toga je da sam MNOGO uspeniji na poslu, pa naravno i
MNOGO sreniji. Ali, nekako nisam u stanju da dugo zadrim
nadahnue, posebno ako naiem na probleme ili doivim neuspeh. To
kao da mi iscrpi svo oduevljenje i osetim se kao izduvan balon
poraeno.
Verovano ee iomislii da sam nesalan i povran, i moda je
to i tano. Ali istovremeno sam vrlo prijemiv za pokretake i
inspirativne predloge i uenja. Mene zanima kako da zadrim
pozitivno razmiljanje i u problematinim trenucima koje cvu
doivljavamo.
Vi, kao i drugi pisci, imate mo da oivite moju volju. Recite mi
kako da due zadrim oduevljenje; kako da zadobijem stalno
nadahnue koje e mi pomoi da se odrim u tekim situacijama i
trenucima. Zanima me kako da zadrim motivaciju i da uvek idem
samo napred! Biu vam vrlo zahvalan ako mi pomognete u tome.

Navedeno pismo vrlo jasno izraava veiti ljudski problem

kako due vremena zadrati nadahnue, u tekim danima kao i u
lepim i promenljivim trenucima. Psihiko klonue je opti problem.
Mislim da bi inspiracioni pisac trebalo da razmisli o tome kako
zadrati pozitivno razmiljanje i siguran psihiki stav.
Naa je namera da to uinimo. Autor se nada da vas ova knjiga
nee samo nadahnjivati i pokretati da razmiljate, radite i ivite
pobedniki, nego vam i pomoi i da uvek i u bilo kakvim okolnostima
idete samo napred, uvek jai i ivahniji.
Norman Vinsent Pil

UVOD
t pozitivno miljenje?
U ljudskoj prirodi postoji duboka sklonost da postanemo ba
ono to smo zamislili ili poeleli da budemo. Skloni smo da se
izjednaavamo sa sopstvenom procenom svoje veliine ili
malenkosti. Sami odreujemo svoje ogranienje ili bezgranino
velike mogunosti.
Onaj ko razmilja negativno sasvim sigurno deluje u procesu
samounitenja. Poto neprestano odailje negativne talase, svet oko
sebe aktivira negativno. Postoji zakon privlanosti po kome se
slinosti privlae. Pernate ptice se jate zajedno. Istovrsne misli imaju
prirodnu privlanost. Onaj ko razmilja negativno, odailjui
negativne misli, dakle, tei da privue negativne odjeke. To je
definisani i nepromenljivi zakon misli.
Onaj, opet, ko pozitivno razmilja, stalno alje pozitivne misli,
kao i ive psihike odraze nade, optimizma i stvaralatva. On dakle
aktivira svet oko sebe pozitivno, i ima jaku tenju da primi pozitivne
odraze. I to je osnovni zakon delovanja misli.
Ali oni koji razmiljaju negativno mogu dramatino da preprave
posledice svojih misli na bolje, menjajui negativni znak svojih misli.
Kao to je poznati filozof psiholog Vilijem Dems rekao, Najvee
otkrie moje generacije je to da ljudska bia mogu da promene svoj
ivot promenivi stav svojih misli."
Pozitivno razmiljanje je osnovni proces mentalne i duhovne
promene u kojoj se pojedinac menja od samoograniavanja do
samodokazivanja, od nazadovanja do napretka, od poraza do uspeha.
Pozitivni princip je sveukupnost razumnog razmiljanja kroz
otvoreno i nadahnuto sagledavanje stvarnih injenica ljudskog
postojanja; Onaj ko pozitivno razmilja vidi sve tekoe, i to sasvim
ispravno. One ga ne zbunjuju, i ne pokuava da se izvue" iz njih.
Zna da u svakom problemu lei i zaetak njegovog reenja, kao to je
rekao poznati strunjak Stenli Arnold. Svestan je, takoe, i da e uz
Boiju pomo i oslobaanjem svojih snaga, koje sigurno ima, da

prihvati i rei svaki problem. Tako e razumna jedinka, on ili ona,

samouvereno i neustraivo da se suoi sa problemom. Onaj ko misli
pozitivno nee u nevolji reagovati emotivno, shvatajui injenicu da
ljudski um ne moe dati ono najbolje od sebe kada je ljut ili podgrejan
oseajima. Onaj ko pozitivno razmilja svestan je da e samo mirnog,
ak hladnog razuma, moi da otkrije one nepristrasne, racionalne i
umne koncepte koji e ga dovesti do razumnih i ivotnih reenja.
Pozitivno razmiljanje je zasnovano na injenici da reenje,
pravo reenje, uvek postoji i da pozitivno razmiljanje kroz razuman
intelektualni proces uvek moe da d reenje.
Tano je, naravno, da je negativnost neophodna zbog
ravnotee. Suprotnosti su u sutini prirode. A u carstvu misli
negativnost ima vanu funkciju u razmatranju alternativa. Ali kad
negativno preuzme kontrolu u razmiljanju, ravnotea padne sa
pozitivnog i negativni aspekti zavladaju.
Negativno razmiljanje unitava. Pozitivno razmiljanje stvara.
Negativni princip sumnja. Pozitivni princip veruje. Negativni princip
prihvata poraz. Pozitivni princip trai pobedu.
Pozitivni princip je vrsto zasnovan na duhovnoj istini, i na
onim ivotnim reima: Jer svaki koji je roen od Boga pobjeuje
svijet; i vjera je naa ova pobjeda koja pobjedi svijet" (SABORNA
POSLANICA SVETOGA APOSTOLA JOVANA BOGOSLOVA 5-1 (Prevod
Vuka Stef. Karadia prim. prev.).

PRVI NAIN
ODRAVANj POZITIVNOG PRINCIPA
Organizujte snagu svoje linosti za delovanje
Savladavanje pozitivnog principa i unapreenje sposobnosti za
njegovo zadravanje jesu osnova za uspenu primenu u ivotu. Tako
ete zadrati svoju pokretaku snagu, polet i nadahnue dugo i u
punoj snazi svakog dana i celog dana! To je sutinska poruka ove
knjige. A kao podrka toj poruci prezentirane su i posebne tehnike
koje su mnogi nali kao vrlo korisne. Ova knjiga iznosi metodologiju
zadravanja sistema samo-napred na visokom nivou.
Za odravanje pozitivnog principa sutinski je vano zadrati
poletni duh u svakom trenutku i pod bilo kakvim okolnostima.
Udarci i promene u linom i poslovnom ivotu mogu, ako im se
dozvoli, da ubiju sav polet i pozitivne stavove. A poto to slabljenje
volje predstavlja proces poputanja koji svaka stvaralaka osoba
eli da izbegne, osnovno je traenje programa koji e pomoi da se
zadri stalno nadahnue. Sistematsko i stalno odravanje ivotnog
duha potrebno je za odravanje poleta i pokretake snage na najviem
nivou.
Ljudi mogu da naue da misle pozitivno, a posledica toga e biti
sasvim drugaiji smisao njihovog ivota. Postaju uspeniji na poslu.
Polet im odrava ivotnu snagu. ivot ide prema njima, a ne od njih.
Ali i tada mogu da iskrsnu nepredviene tekoe, naiu nevolje i
ponu neuspesi, pa se napredovanje otea i uspori. U tom trenutku
treba da ispliva pozitivno gledite obnavljanjem nadahnua i poleta. U
ovoj knjizi elimo da iznesemo jednostavne i delotvorne principe za
odravanje ivotnih pokretakih snaga bez obzira na neprijatne
okolnosti. Videete kako u raznim uslovima i okolnostima moete
svoju volju da ojaate tako da bude najproduktivnija.
Izvanredan pozitivni mislilac kome se javlja potreba za
obnavljanjem" pozitivnih stavova jeste dr an S. Mare, predsednik
jedne banke u Kejptaunu, u Junoj Africi. Dr Mare je ovu vanu
bankarsku organizaciju osnovao pre samo nekoliko godina u jednoj

skromnoj kancelariji te poslovne zgrade. Razumnim poslovanjem i

najnovijim sistemima organizacije stvorio je od te banke jednu od
velikih svetskih finansijerskih ustanova. Za izvanredan uspeh koji je
postigao zajedno sa svojim saradnicima moe da zahvali pozitivnom
miljenju, poletu i vrhunskoj vetini rukovoenja. U jednom
skoranjem pismu on kae:
Moje lino iskustvo i iskustva mojih kolega govore da su
nadahnue i pokretaka snaga kao ishrana. Treba ih uzimati
svakodnevno, u zdravim dozama. Inae e se vrlo brzo pojaviti
istroenost, zamor i utuenost, kao i manjak ambicije i sve vie
neuspeha. Vae knjige, Normane, su obavezni pratioci rukovodilaca
ove banke.
Ovaj uticajni poslovni ovek je, razumno i mudro, svestan da
ogromnu vanost nadahnua i poleta ne treba shvatiti kao dar s neba;
oni mogu, a esto zaista i gube na snazi, pa ih treba svakodnevno jaati
novim dahom pokretakog miljenja. Da bi se zadrala snaga volje
neophodno je da neprestano i to vie bude aktivna, ak i na silu.
Pozitivni princip treba stalno hraniti i dohranjivati.

Neograniena snaga linosti

Jedan slualac naih radio-programa pisao mi je o lanku koji je
proitao u nekom naunom asopisu, za koji je smatrao da je
fascinantan. Tu se tvrdi, kae on, da e obian komadi kvarca, pod
elektrinom stimulacijom, vibrirati 4.194.302 puta u sekundi. Da se
ovek zaudi! Ako obian komad kvarca tako fantastino reaguje na
podraaj, ta tek moe da se oekuje od uma i duha ljudskog bia kad
se njegova snaga volje zaista aktivira? Mogunosti su, oigledno,
neograniene.
Dugo smo itali procene raznih psihologa i naunika o
ljudskom ponaanju, koje su govorile da prosean ovek koristi
moda samo 20 procenata svojih psihikih moi: ak i geniji su u
tome samo malo bolji. Neki tu upotrebu stvaralakih moi procenjuju
na jedva 10 procenata. Zar ne zvui neverovatno da ljudska bia, koja

je priroda obdarila tako velikim mogunostima, koriste samo jednu

petinu toga da bi reili svakodnevne probleme i izgradili svoje karijere
na ovom svetu. Kako to, pita se ovek, da komad kvarca, u stvari
obian kamen, tako neverovatno reaguje na podraaj, a ljudi se
istovremeno zadovoljavaju i mire sa svojim ogranienim reakcijama na
dogaaje oko sebe, u odnosu na mogunosti koje imaju.
Moda prosean pojedinac zaista prihvata ogranieno shvatanje
sebe i svojih mogunosti. Nikada i ne pomisli da bi mogao da pobolja
svoje sposobnosti; i da bi stvaralakim i pozitivnim miljenjem o sebi
mogao da iz svog uma izvue veu mo, snagu i kapacitet.
Ustvari, ovek ima mnogo veu snagu i mo nego to je ikada i
pomislio ili zamislio kao mogunost. Setite se velikog antikog
mislioca Marka Aurelija, koji je rekao: Ispituj svoj unutranji ivot.
U njemu je izvor dobra koji, ako neprestano i sve dublje kopa, moe.
ponovo da proradi." (Samom sebi, knjiga 7., red 59 (Preveo Albin Vilhar
prim. prev.)) Inspirativni pisac Kermit V. Lek pria o onesveenom
kamiondiji prikljetenom u zapaljenoj kabini prevrnute cisterne. ak
ni vrlo snani ljudi iz okupljene mase nisu bili u stanju da otvore
iskrivljena vrata kabine. Tada je priao jedan prosean mukarac,
skinuo jaknu, uhvatio ruku na vratima i snanim zamahom je
odglavio. Popeo se do kabine oko koje je besneo plamen, udario po
pedalama da oslobodi vozaeve noge, oslonio se leima na ulubljeni
krov kabine i izvukao oveka na sigurno. Kasnije, upitan kako je
ovek njegove grae mogao da izvede takav podvig, objasnio je da
mu je dvoje dece izgorelo u poaru i da je posledica toga njegova
ogromna mrnja prema vatri.
Kad je video tog bespomonog oveka, zaglavljenog u cisterni
punoj zapaljive tenosti, koja je svakog trenutka mogla da eksplodira,
njegova averzija prema vatri mu je dala snagu koju nije ni znao da
ima. Bio je svestan samo da treba da izvue tog oveka iz strane
vatre. Mrnja mu je dala snagu koju zovemo nadljudskom; ali, zar ne
bi bilo tanije odrediti je kao obinu, do tada neiskorienu ljudsku
snagu? Ako takva snaga moe da se pojavi u kriznim trenucima, onda
je injenica da ona, neiskori-ena, postoji sve vreme. Ispituj svoj
unutranji ivot... ako neprestano i sve dublje kopa, moe ponovo da

proradi."

Vojnici u opasnosti diu dip

Luk nam daje i priu o etvorici vojnika koji su upali u zasedu
na jednom vrlo uzanom putu u Vijetnamu. Iskoili su u jarak. Ali,
svesni svoje izloenosti, odjednom su sva etvorica iskoili opet na
put i jurnuli prema dipu, koji nije mogao da se okrene zbog nedostatka
manevarskog prostora. Svaki od njih je uhvatio po jedan toak i
zajedno su digli dip, brzo ga okrenuli, uskoili u njega i kroz
unakrsnu vatru punom brzinom jurnuli natrag u sigurnost. Kad su
stigli u logor, sva etvorica zajedno nisu mogli da odignu sa zemlje
jedan toak dipa. Odakle ta ogromna snaga koju su imali ljudi koji su
upali u zasedu? Odgovor je, naravno, iz njih samih.
Pitanje je, dakle, zato tokom tekoa i problema svakodnevice
ne uspevamo da izvuemo i iskoristimo snagu koju obino dobijamo u
trenucima velikih opasnosti. Odgovor se moda nalazi u injenici da
nam vera i misli nisu dovoljno jaki. Moemo li oekivati da emo, kad
razvijemo tu snagu, moi da podstaknemo te svoje ogromne moi da
deluju? Izgleda da je sasvim ispravno ako verujemo da emo osloboditi
svoje sposobnosti, koje nikada nismo ni sanjali da emo biti u stanju da
iskoristimo.

Penzioner se opet aktivira

Sledei dogaaj o kome sam pisao u Snazi starih, asopisu koji
ureuje i izdaje dr Kenet P. Berg, odigrao se pre nekoliko godina u
magacinu Krok i Brentanove knjiare u ikagu, gde sam potpisivao
primerke svoje knjige Mo pozitivnog miljenja. Iznenadio sam se
kad je Adolf Krok, osniva, i tada skoro penzionisani predsednik
kompanije, uao i poeo da mi pomae. Nemam ta da radim",
promrmljao je. Rekao mi je da je pokuao da ne prilazi knjiari, ali ga
je viedecenijska navika dovukla natrag. Objasnio mi je da su svi fini

prema njemu, a i njegovom sinu Karlu, sada predsedniku, kao da je

uvek bilo drago da ga vidi. Ali on je ocehao da je ispao", i da vie ne
pripada tu. Zamisli, beskoristan sam", izjavio je tuno, pa mi je
drago to mogu da ti pomognem kao magacioner."
A onda je odjednom upitao: A to pozitivno miljenje zato
ne napie knjigu o penzionerima?"
Oh, nije to moje polje. Zaista nisam dovoljno obaveten o
tome", odgovorio sam. Pa sam ja pitao njega: Zato ti ne bi napisao
tu knjigu, sad kad si u penziji?"
Ne ja", odgovorio je brzo. Ja knjige ne piem nego ih
prodajem."
Nastavili smo posao nekoliko minuta u tiini koju je remetilo
samo treskanje knjiga i grebanje mog pera. Dobro", rekao je on
zatim, moda ti ima nepristrasan prilaz traumi penzionisanja i
objektivno gledite. Posavetuj me. ta bi radio da si u mom poloaju?
ta ja da radim? Zdrav sam i imam jo snage, i volim da radim neto
to vredi. Ali sada sam na ivotnoj prekretnici sa koje ne vidim
nikakvo uzbuenje pa ni ansu da budem koristan."
Pa evo", odgovorio sam, sve to kaem bie iz trenutka, a
znaj i da nisam strunjak za temu penzije.
Ali imam neka saznanja o tome ta su radili drugi u slinom
poloaju, i moda moemo da iskoristimo njihova iskustva." Rekao
sam mu da ne treba precenjivati re penzija", nego dati naglasak na
znaenje rei ponovno prilagoavanje". Penzija nekako nagovetava
odlazak, zavretak. Ponovno prilagoavanje, opet, naglaava
nastavak aktivnosti, mada sa drugaijim sposobnostima i moda u
sasvim drugaijem obliku.
Jedan stari Korejanac mi je jednom rekao da u njegovoj zemlji
ezdesetogodinjaci poinju novi i drugaiji ivot; doivljavaju
preporod i spremaju se za nove aktivnosti. U ezdesetoj godini sam
se preporodio", rekao je moj prijatelj iz Koreje, i od tada ivim kao
novi ovek."
Zato nema razloga da se zdrav i snaan ovek miri sa idejom
koja je danas tako uopteno i pasivno prihvaena, da proizvoljno
odreeno doba penzionisanja obavezno i samo po sebi znai ispadanje

iz novih i sveih oblika korisnog delovanja. Nijedan ovek, u bilo

kom dobu, ne treba da ostane na nenadahnutom nivou delovanja.
Dakle, tom nezadovoljnom penzioneru sam predloio da
postupi po principu prilagoavanja oprosti se sa svojim starim
poslom, proda kuu i odseli se u drugi kraj zemlje. Neka se opet nae
u prvobitnom poloaju, kao mali imigrant koji je stigao u novu
zemlju i trai za sebe mesto pod suncem.
im se smesti u novi dom treba da ode do crkve i kae
sveteniku da hoe da mu pomae; prii i uestvuj. Zatim potrai
neki politiki klub i prijavi se kao aktivni saradnik. Prijavi se u dom
vojske i poni da radi u njegovim odborima. Pridrui se trgovakoj
komori i istakni se kao predvodnik. Sav se predaj i bie sasvim
ispunjen. I, dodao sam, zaboravi sve o ovoj knjiari osim eka za
penziju. Dri se duhovnog principa sadranog u reima to je ostrag
zaboravljam, a za onijem to je naprijed seem se..." (Filibljanima
poslanica sv. apostola Pavla, 3-13 (Prevod Vuka Stef. Karadia, Pr. pr.).)

Nema, naravno, niega jedinstvenog u tom savetu, ali su

posledice bile jedinstvene po tome to je bivi prodavac knjiga taj
savet shvatio ozbiljno i pridravao ga se. I to kako!
U jednom gradiu na zapadnoj obali SAD, gde se preselio,
postao je trgovac nekretninama, bankar, voa u vojnikom klubu,
predsednik upravnog odbora lokalne bolnice i prvi ovek trgovinske
komore. Jedan ovek iz tog gradia ga je opisao pitanjem: Odakle
li je doao ovaj star-mladi Lohinvar (junak Skotove balade Marmion", koji
hrabro odvodi svoju dragu ba pre njenog venanja sa drugim (Pr. pr.)) ova
preporoena iva vatra?" Dvadeset godina kasnije jo je bio aktivan.
U stari zaviaj se vratio samo jednom, i to na sahranu jednom
vrnjaku koji se prepustio penziji i propao psihiki, fiziki i duhovno.
Gospodin Krok je nastavio da pozitivno razmilja i u penziji, i
proizveo je pozitivne posledice. Otkrio je da je daleko od toga da bude
otpisan. Otkrio je neke unutranje izvore koje nikada ranije nije
koristio, i izvukao iz sebe sposobnosti koje nije ni znao da ima.
Upotrebivi snage svoje linosti za ponovne aktivnosti, stvorio je nov i
uzbudljiv ivot. Polet i pokretaka snaga koji su od njega stvorili
vou u poslu i zajednici bili su reaktivirani u penziji. Postao je snaan

nadahnjujui primer za odravanje pozitivnog miljenja.

Korienje AKO-va u ivotu

Vrlo je vano biti iznad ivotnih situacija, uvek zadrati
kontrolu, jer ljudski ivot moe, a esto i poe raznim nesigurnim
stazama. Moe da se okrene protiv vas, da vas spotakne, udari
visoko i nisko ako ga ne savladavate i ne kontroliete. Kako bilo
da bilo, ja verujem da nae postojanje na zemlji treba ipak da bude
vie lepo nego runo. Ako svi ispunjavamo svrhu koju nam je
namenio Stvoritelj, sveopti Pokreta, ivota e biti na naoj strani,
mada ne bez povremenih tekih trenutaka, jer Veliki Stvaralac
svemira nije uklonio bol, borbu i probleme. Znao je da he nam oni
samo koristiti u procesu stvaranja snane linosti, a to i treba da
bude prvenstveni cilj u Njegovoj nameri da stvori mukarca i enu.
Niko ne moe da ojaa bez borbe, bez napora u suoavanju sa
problemima i tekoama. A da bismo mogli stvaralaki da se
nosimo sa ivotom, treba uvek da budemo spremni i paljivi, i da
mislimo pozitivno, neprestano koristei snage svoje linosti za
delotvornu i potrebnu akciju. Moramo biti svesni i spremni za
promenljivu, nepredvidljivu i nesigurnu prirodu ivota,
prouzrokovanu sutinski istom meavinom kvaliteta kao to je i
naa.
Sluajno sam jednog dana primetio da re ivot" l-i-f-e ima
primetno ako u sredini (Life (eng.) ivot; if ako (prim. prev.)). Dva
srednja slova etvoroslovne rei predstavljaju pojam nesigurnosti,
koji je izraen sa ako. A mo toga ako se ocea svakodnevno, u
izraavanju mnogih ljudi. Ako uradim ovo", Ako uradim ono",
Ako se to desi", Ako se ono desi", Samo da to nisam rekao (ili
uradio) (U ovoj reenici na engleskom postoji if prim. prev.). I tako dalje
i dalje, i jo dalje, uz stalno ponavljanje elementa ako. Moe li se
rei da se pola ivota nalazi u tome ako, ak i kao osno-va koja ini
polovinu rei koja oznaava opstanak na zemlji? Ako zaista postoji
ta, ili bilo koja druga razmera koju predstavlja faktor ako, to imamo

vie razloga da vre kontroliemo te nesigurnosti, te ako-ve, i

pretvorimo ih u sigurnosti, pojaavajui tako, vie nego slabei,
svoje najbolje sposobnosti.

udne stvari se deavaju

Na jednom savetovanju na zapadu SAD upoznao sam Defa,
35-godinjaka, koga je, po sopstvenim reima, ve neko vreme
pratila zla srea". Jedva mu je ita polazilo za rukom, i to ga je
toliko muilo da je poeo da se miri sa porazom i neuspehom.
Postao je da samo" negativac, i neprestano se jadao: Da samo
nisam napravio tu glupost", Da me samo onaj pusti na miru"; jedno
sumorno if za drugim. Morao je da prizna da je karijera poela da
mu zavisi od stvari i dogaaja koji su sasvim izvan njega, i izgubio
je svaku kontrolu nad situacijom, poeo je da misli negativno, i kao
da se sve okrenulo protiv njega.
Kratko vreme pre naeg susreta Def je, utuen i
neraspoloen, sedeo u svojoj hotelskoj sobi i gledao na televiziji
jednu veernju emisiju iz Njujorka, u kojoj sam sluajno bio gost.
Voditelj je za temu razgovora uzeo pitanje kako ljudi koji imaju
problema na poslu mogu da saberu snage i nau snanu pokretaku
snagu. Ja sam izneo teoriju da ovek moe da ojaa svoju volju za
delovanje snanom eljom, snanom verom i snanom molitvom,
upotrebivi re snano" da bih odvojio te faktore od blagih stavova
veine. Seam se jedne strofe Demsa Rasela Lovela:
Ja, koji se jo uvek molim jutrom i veerom...
Triput u ivotu moda iskreno se molih,
Tri puta, dirnut u podsvest, osetih
To savreno osloboenje to Bog je...
U toj TV-emisiji smo imali nadahnutu razmenu iskustava o
znaenju te teorije i sloili smo se da, zaronivi u podsvest, u zonu
vere, snanom i dubokom eljom ovek moe da organizuje snage

svoje linosti koje lutaju i sputavaju ga u delovanju.

Def mi je ispriao kako je dve hiljade milja odatle gledao tu
TV-emisiju, ija svrha uopte nije bila da iznosi miljenja o Bogu ili
molitvama. I odjednom je doiveo iskustvo dubokog razumevanja.
U trenutku je postao svestan da se lek za njegovu lou sreu nalazi u
snazi verovanja njegovih molitava. Pod uticajem emisije odmah je
poeo da smilja molitve pune vere. Izgovarao ih je svakodnevno i
otkrio Boga kao nikad do tada onako kako nikad nije ni sanjao da
je mogue. Jedna od posledica je i to to je njegovo negativno ako
poelo da ustupa mesto pozitivnom kako razmiljanju. Umesto da
utueno mrmlja svoje ako-ve, poeo je produktivno da razmilja
Kako to moe da se uradi"? Kako da ga popravim"? Kako da
uspem"? Posledica dramatina reorganizacija snaga njegove
linosti. tavie, rekonstruiui svoju linost, Def je dobio tako
jaku pokretaku snagu da je njegova obeshrabrenost postepeno
nestajala, i posle izvesnog vremena je opet uspostavio kontrolu nad
problemima. On je sasvim sigurno nauio tajnu napredovanja.
Usvojio je pozitivni princip i posle toga nastavio da nie uspehe.

Zadivljujua snaga linosti

Bez sumnje ima i onih koji iz ovog ili onog razloga sumnjaju
ili ne prihvataju tvrdnju da, kao ljudska bia, poseduju moi koje
prevazilaze obine ljudske mogunsti, a koje su i sami mogli da
usavre. Uprkos vae laskave procene moje linosti, nema u meni
nita slino. Ja sam normalno, proseno ljudsko bie." Na to ja
moram da odgovorim: Proseno moda, ali teko normalno, jer
se re normalno" odnosi na normu", koja se opet odnosi na nivo
mogunosti, koje su ostavljene naoj proceni. Teko da je normalno
biti slabiji od svojih najboljih mogunosti jer, ako je slabije od
najboljeg normalno, ili norma mogunosti, teko da bismo ikada
osetili nezadovoljstvo sobom takvim kakvi smo. Tako bi i svaki
napredak bio problematian."
Pomiriti se sa sopstvenim ogranienjima znai zatvoriti se u

sebe i tako negirati sebi bogomdanu mogunost razvoja. Zato

apelujem na vas da izbegavate Ja sam prosean" izraz
samopotcenjivanja. Umesto toga, pokuajte da shvatite svoju linost
na novi nain, tako to ete prisvojiti sposobnosti o kakvima ranije
niste ni razmiljali. Podignite shvatanje svoje norme na vii nivo
kao to se die preka skakaima uvis ili skakaima s motkom.
Uvek ete moi da se uzdignete na vii nivo, jer ste ustvari vei
nego to mislite. Verujte, jer je to istina velika, sigurna i udesna
istina. To je pozitivni princip na delu.
uveni olimpijski ampion Bob Riards, koji je takoe
omiljen i vrlo cenjen zagovornik verovanja u pokretaku snagu i
pisac, istakao je (Kako da osvojite ono to zasluujete najbolje",
Neogranieni uspeh) da svi olimpijski ampioni veruju u sebe, a samim
tim i u tu posebnu snagu uroenu svakoj linosti. Neki od njih su
ak u deli sekunde predviali kako e proi u takmienju. Mark
pic je rekao da e osvojiti sedam zlatnih medalja. U prvom
pokuaju je osvojio samo dve, ali u poslednjem takmienju je dobio
svih predvienih sedam. Znao je da je sposoban da osvoji sedam
medalja ako upotrebi svoj potencijal. Neki ampioni dokazuju da
postoji i vea snaga linosti od one koja se, u odreenim
okolnostima, moe skupiti za delovanje.
Riard pominje kako je, drei predavanje u nedeljnoj verskoj
koli priao sluaocima o osobinama potrebnim da se postane
vrhunski atleta. Prekinula ga je jedna vrlo debela devojica sa
naoarima velike dioptrije, skaui i viui kako he ona postati
najvea teniserka na svetu. Ta devojica je bila Bili Din Mofit,
kasnije Bili Din King, zaista jedna od najveih svetskih teniserki,
pa ne bi bilo u redu da ne naglasimo i tu svojstvenu re ena". Ona
je imala snanu pokretaku snagu i veru u ideju o svojim
izvanrednim unutranjim sposobnostima koje mogu da se
koncentriu u delovanju.
Bob Riards u svom napisu tvrdi da ete, ako na jednom
papiru napiete tano ta elite da budete u ivotu, i uvate ga za
podseanje, a taj cilj nosite duboko u sebi u periodu od dve godine,
postati ono to ste nameravali. On tvrdi da u istoriji atletike postoji i

dokaz za to. Bil Vandervurt, istaknuti sportski pisac, podrava

pozitivni princip u nastojanjima da se postignu najvei uspesi i
navodi primer ragbi trenera Vudija Hejsa sa univerziteta u Ohaju,
poznatog po dobrim ekipama:
Vudi Hejs iz Ohaja je u subotu, posle lake pobede od 32:7
nad Bakajsima iz Hove Karoline, zvuao kao Norman Vinsent Pil.
Poznati teolog Pil zaista nema boljeg pobornika za svoju mo
pozitivnog miljenja " od Velikog Baka. Jedan reporter iz ikaga je
posle mea u svlaionici upitao Hejsa kako uvek uspeva da privue
vrhunske igrae.
"Vrlo jednostavno", odgovorio je Vudi. Mi vpbujemo i
vebamo na osnovu pozitivnog. Traimo kvalitet, najbolje klince. Ja
ne bih mogao da radim sa slabijima. Zatim im postavimo visoke
standarde, izazovemo ih da budu i bolji nego to misle da mogu.
Kad jednom otkriju kako mogu da se usavre, oni osete
poboljanje i potuju nac. Muka mi je od toga kako nae drutvo
negativno deluje na svakoga. Verujem da iz svakog momka moe da
se dobije ono najbolje. (Iz dejtonskih Dnevnih novina)
Neko mi je poslao iseak iz novina u kome jedna ena govori
o svom izvanrednom iskustvu sa principom vizuelizacije ili psihike
slike u ostvarivanju najboljeg:
Pre dvanaest godina suprug Helen Hedsel poeleo je spoljni
motor za amac, koji je bio prva nagrada u jednoj nagradnoj igri.
Ona se koncentrisala, napisala pisamce od 25 rei i dobila
motor.
Njena erka je poelela bicikl. Majka se malo koncentrisala i
erka je dobila bicikl.
Porodica je poelela da otputuje u Evropu. Majka je nala
nagradnu igru koja je kao nagradu davala put u Evropu,
koncentrisala se, i otputovali su. Jo dva puta su se na isti nain
vraali u Evropu.
Trideset i tri puta se gospoa Hedsel koncentrisala na prve
nagrade i 33 puta ih je osvojila, ukljuujui i kuu od 50.000
dolara, prvu nagradu u igri na njujorkom svetskom sajmu 1964.
godine.

U igri za kuu bilo je 2 miliona igraa", kae gospoa

Hedsel. Ja sam uinila isto to i prilikom svake druge igre:
jednostavno sam zamislila sebe kao vlasnicu te kue.
Sve sam osvojila primenjujui princip iz knjige dr Normana
Vinsenta Pila Mo pozitivnog miljenja". Kupila sam je pre
dvanaest godina u novinarnici i proitala.
On kae da ete, ako znate ta hoete, i dovoljno dugo i
snano to elite, dobiti to to ste poeleli. To je samo konstruktivno
razmiljanje. U knjizi dr Pila sam nala bezbroj mogunosti koje se
mogu izvui iz pozitivnog miljenja. Primenila sam to na nagradne
igre i dobijala.
"Tajna je", kae ona, u naglasku na krajnji rezultat,
saznanju da ste dobili ono to elite. Ako sam igrala za novac,
zamiljala sam ek ba tu, u mojoj ruci" (Indijanopoliske Novosti).
Moemo rei da je gospoa Hedsel uinila jedan ispravan
princip delotvornim, ali mu je dodala i snagu sigurnog i
samouverenog duha. Pouka je da stvaralaki stav moe da ini
uda. Ono to snano zamiljamo moe, a esto se i ostvaruje.
arolija verovanja
Po mom miljenju, jedna od najvie nadahnjujuih i
pokretakih knjiga ikada napisanih u Sjedinjenim Dravama je
arolija verovanja Kloda Bristola. Poznavao sam gospodina
Bristola i godinama sam bio oaran ivim duhom uma i pisane rei
tog oveka. On je istinski verovao u duhovni princip Ako moe
vjerovati: sve je mogue onome koji vjeruje" (Indijanopoliske Novosti).
Klod Bristol u svojim knjigama raspravlja ogromnim moima
uma, oivljenim snanom verom osloboenom od besmislene
sumnje. On aroliju verovanja dokumentuje izvanrednim
ilustracijama ivota raznih ljudi kojima je u ivotu krenulo loe ali
su uspeli da se oporave i slavno umariraju na stranice njegove
knjige. I on je znao zapanjujuu mo uma koji eli da ostvari neki
cilj. Jedna od tehnika za ostvarenje, koje je on esto predlagao,

sastoji se u tome to se uzme pet kartica veliine 7,5x12,5 cm i na

jednoj od njih se saeto ali vrlo detaljno napie ono to elite, zaista
elite svim srcem i duom. Zatim to prepiete i na ostale etiri
kartice. Jednu od njih stavite u novanik ili torbicu, drugu na
ogledalo pred kojim se brijete ili oblaite, treu iznad kuhinjskog
lavaboa, etvrtu na upravljaku tablu u kolima i petu na radni sto.
Svakog dana se pogledom unosite duboko u karticu, trdei se da
njenu sliku vrsto utisnete sebi u svest. Zamiljajte svoj cilj koji je
sada u toku ostvarivanja. Ispravnost ovog metoda mogu da potvrde
hiljade zahvalnih italaca i onih koji su iskuali aroliju verovanja.
Ta knjiga deluje kao jedna velika uiteljica pozitivnog principa.

Video je sebe kao velikog izdavaa

Jedan moj vrlo uspean prijatelj je svoj uspeh jednog od
najveih amerikih novinskih izdavaa uvek pripisivao Orison Svet
Marden koja je ivela davno pre njega ali je bila vrlo uticajna
spisateljica pokretake snage. Taj moj prijatelj i dugogodinji
saradnik je bio pokojni Roder Ferger, urednik i izdava
sinsinatijskog Enkvajerera, poznatog nacionalnog lista. Gospodin
Ferger je bio poznat kao snaan i sposoban voa u svojoj zajednici,
i vrlo potovan zbog svog razuma i inteligencije.
Jednog dana, vraajui se u Enkvajerer posle zajednikog
ruka u Kvin siti klubu, iji je predsednik gospodin Ferger, on i ja
smo zastali pred zgradom njegovog lista. Tada sam ga upitao:
Rodere, reci mi kako si postao urednik i izdava Enkvajerera? "
Rekao je: Jednom davno, dok sam bio deak, zastao sam ba
na ovom mestu i, pogledavi kroz taj prozor, ugledao nekog oveka
za kancelarijskim stolom. To je bio urednik i izdava ovih novina.U
tom trenutku sam ugledao sebe kako sedim na njegovom mestu, sa
njegovom funkcijom, kako radim njegov posao. I odjednom sam
poeleo da postanem izdava. Zamislio sam sebe na tom poloaju i
od tog trenutka sam se vredno trudio da postignem taj cilj. Verovao
sam, verovao i verovao, i prihvatio pozitivno razmiljanje koje ti

ve dugo zagovara i ui."

Zatim je iz novanika izvadio pouteo i iskrzan novinski
iseak sa tekstom Orison Svet Marden, i tu, na trotoaru, uz buku
saobraaja mi ga proitao. Nikad neu zaboraviti izraz zanosa i
verovanja na njegovom licu dok je izgovarao rei koje su ga
pokrenule kao mladia i nastavile da podstiu snagu njegove
linosti na delovanje tokom vrlo uspenog ivota. A evo i tih
pokretakih rei koje su ga vodile i pomagale mu da uvek ide
napred: ovek koji je samouveren, pozitivan i optimista, i radi sa
uverenjem da e uspeti da svom poletu da privlanu silu, privlai
sebi stvaralake moi univerzuma."
Tu priu sam pre nekoliko godina, sa manje detalja, uneo i u
Mo pozitivnog miljenja, a ovde je opet iznosim zbog onih hiljada
pisama koje sam primio od objavljivanja te knjige do danas, u
kojima ljudi sa zahvalnou piu o delotvornosti snaga sopstvenih
linosti, podstaknutih iskustvom gospodina Fergera.
Neko e moda rei da je to neobino darovit ovek koji bi
postigao uspeh i bez tih principa verovanja i pokretake snage.
Dozvolite da vam u tom sluaju, zavravajui ovo poglavlje,
iznesem iskustvo jo jednog oveka, pomenutog u istoj knjizi, ija
je pria podstakla mnoge da se uzdignu iznad poraza i postanu vrlo
uspeni u ivotu.
Prenosim vam pismo koje sam primio pre nekoliko godina, u
kome jedan ovek pie o tome kako je pozitivni princip dramatino
uticao na posao njegovog oca, kao i njegovog ivota uopte. Evo
tog pisma:
Moj otac je bio trgovaki putnik. Nekad je prodavao
nametaj, nekad oruje, a nekad proizvode od koe. Svake godine je
menjao vrstu robe.
Seam se kako je govorio majci da je to poslednji put kako
nudi kancelarijski pribor, ili stone lampe, ili ta god da je prodavao
u tom trenutku. Sledee godine e biti bolje: biemo obezbeeni;
dobio je priliku da radi sa jednom firmom ija se roba sama
prodaje. Ali uvek bi bilo isto. Otac nikada nije dobijao robu koja
ide. Uvek je bio napet, nesiguran i utuen.

A onda je jednog dana neki kolega dao ocu prepis kratke

molitve od samo tri reenice. Rekao mu je da je iitava pre nego
to se javi kupcu. Otac je probao, i postigao neverovatne uspehe.
Napravio je poslove posle 85 odsto poziva tokom prve nedelje, i
sledeih nedelja je postizao udesne rezultate. Nekada je uspevao u
svih 95 procenata poziva, a u toku 16 nedelja je prodao robu svakoj
muteriji koju je nazvao.
Otac je dao molitvu jo nekolicini kolega i svi su postizali
zapanjujue uspehe. Evo te molitve:
Verujem da je Bog uvek sa mnom.
Verujem da u uvek poi pravim putem.
Verujem da e Bog uvek raistiti moj put."
Dao sam vam jednostavnu molitvu snane ideje i velike
podsticajne snage. Ovaj, do tada, neorganizovani prodavac je tako
upotrebio jedan zadivljujui izvor vere u Boga i u vostvo, kao i
mo vizualizacije i samopotvrivanja. Posledica toga bila je
dramatina promena njegove linosti. Njegova tako dugo uspavana
unutranja snaga izbila je na povrinu u neverovatnom obimu
korisnog delovanja. Postao je bukvalno novi, drugaiji i ivlji
ovek. Njegova nikada koriena snaga poela je da deluje, i to ne
samo trenutno. Te moi su bile toliko velike da su se same
dopunjavale. Dakle, kako na poetku ovog poglavlja ree dr Mare:
Nadahnue i pokretaka snaga su kao ishrana. Treba ih uzimati
svakodnevno, u zdravim dozama. Inae e se vrlo brzo pojaviti
istroenost, zamor i utuenost."
Ovaj prodavac je, koristei taj jednostavan ali snaan
podsticajni i zamiljeni duhovni princip, uzimao ivotvornu
misaonu hranu, i promenio je ivot iz korena; dobio novu i jaku
mo da ide napred.
A sada, evo naina na koji ete osloboditi i upotrebiti snagu
svoje linosti:
1. Pokretaka snaga je kao ishrana. Treba je uzimati svakodnevno i
u zdravim dozama da bi se napredovalo.

2. Vaa linost ima snagu koju nikada niste koristili; oslobodite je.
3. ivot u sredini svog imena sadri jedno ako, ba kao i nae
postojanje. Preuzmite kontrolu nad tim razliitim i
nesigurnim ako-vima.
4. Verujte u postojanje velike snage linosti koju posedujete i
upotrebite je.
5. Vebajte izvanrednu stvaralaku aroliju verovanja.
6. Vidite," zamislite" sebe onakve kakvi elite da budete; zatim
jednostavno postanite takvi.
7. Verujte da je udesna promena uvek mogua za vas. Zaista,
poverujte da se ona upravo deava.
8. Prihvatite, iz poetka i sasvim, pozitivni princip, i savladajte
vetinu napredovanja.

DRUGI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Promenie znaenje rei nemogue "
Pozitivni princip he vam pomoi da se izvuete iz nevolja i da
kasnije ne upadate u njih. Dozvolite da vam ispriam priu o Fredu i
Denifer, koji su upali u nevolju ozbiljnu nevolju. Zapali su u velike
dugove, a mala prodavnica odee, koju su vodili, poslovala je sve
loije i loije.
Bilo je to vreme duboke finansijske depresije, koja je snano
pogodila i njihov grad. Zaista, svuda oko njih poslovi su propadali.
Izgledalo je da ni oni nee dugo izdrati. Zbir neplaenih rauna u
njihovim knjigama bio je predstavljen vrlo visokom cifrom. Priliv
novca je bio tako mali da nisu mogli da isplate ni svoje snabdevae.
Jednog jutra Fred i Denifer su neraspoloeni sedeli u maloj
kancelariji, pregledajui svoje neplaene raune. Gubili su nadu. U
prodavnici nije bilo muterija, a ona sama je izgledala zaputeno.
Ali, tada se desio sasvim neoekivan i vrlo uzbudljiv preokret.
Jedan naunik, poznati hemijski istraiva i njihov prijatelj, zadesio se
u njihovom kraju. Neto mu je odjednom reklo da svrati do Freda i
Denifer. Nije mogao da se otme utisku velike vanosti da odgovori
na taj podsticaj.

Kako je nemogue postalo mogue

Prijatelj, naunik je naao mladi par u raspoloenju u kome se
meao oaj sa panikom. Na njegovo sasvim suvino pitanje Kako
posao", Fred je uzeo komad papira, velikim tampanim slovima
napisao na njemu re NEMOGUE i gurnuo ga pred svog prijatelja,
velikog oveka po imenu dr Alfred E. Klifi. On je pogledao napis pa
zamiljeno rekao: Da pogledamo malo tu re nemogue".
Pogledajte samo ta moe od nje da se napravi ako ne dozvolite da
vas savlada." Rekavi to, uzeo je jednu veliku crnu olovku i povukao

dve linije jednu preko N, a drugu preko E, pa je re sada izgledala

ovako: MOGUE. Re MOGUE, osloboena onoga NE izgledala
je snano i sigurno. Nita", rekao je, nita nije nemogue ako vi ne
mislite da je nemogue. I ta kaete? Hajde da razmotrimo samo
mogunosti. Primeniemo pozitivni princip na vau situaciju."
Al Klifi je uzeo prvu fakturu sa gomile spremljene za slanje
poverenicima. Don Abot", proitao je. ta znate o gospodinu
Abotu? Ima li enu i decu? Zanima me kako njemu ide posao?"
Otkud ja znam", promumlao je Fred. On mi je samo muterija
koja, uz to, kasni sa isplatama."
Zna ta", rekao je Al, potrai njegov broj u imeniku. Pozovi
ga i samo ga, prijateljski, upitaj kako ide. Uradi to odmah."
Fred je gunajui uradio to mu je reeno, a razgovor je, sudei
po osmehu koji mu je izaao na licu, bio prijatan. Izgleda da je
zadovoljan", rekao je posle, i iznenadilo ga je moje pitanje. Njega je
zanimalo kako nama ide i rekao sam mu da teko naplaujemo
potraivanja, a on je rekao da to mui i njega ali da nas nije zaboravio,
mada sam ga uveravao da nisam zvao zbog toga."
Tada je Al Klifi uradio neto neobino. Zamolio je Freda i
Denifer da zajedno sa njim stave desne ruke na gomilu potranih
rauna. Glasno je izgovorio molitvu za sve ljude na toj gomili
rauna, ne da ih plate, ve da svaki od njih rei sopstvene probleme.
Hajde sada da primenimo neke ideje", predloio je. Imate li
novca za jednu kantu farbe?"
Pa, toliko imamo", rekao je Fred.
Hajde onda, prioni na posao i ofarbaj unutranjost prodavnice
u belo. Zatim operite stakla na tezgama i prozorima da se vlas vidi
kroz njih. Postavite nove sijalice i to je najvanije, navucite osmehe
na lica i spremite se za poetak posla u prodavnici. Kad ljudi ponu da
dolaze, doekajte ih vrlo prijateljski. Razmiljajte u terminima
mogunosti. Zaboravite re nemogue. Hee sve biti med i mleko,
ali uradite kako sam rekao pa ete imati i meda i mleka
napredovaete."
U roku od mesec dana mladi par je prikupio dovoljno novca da
odri glave iznad vode. A postepeno su poeli i da zarauju. Preiveli

su depresiju, a sve zbog toga to su posluali mudar savet prijatelja i

prihvatili drugaije shvatanje rei nemogue."
Taj Al Klifi je bio jedan od najintuitivnijih pametnih ljudi koje
sam upoznao. Kao pravi uitelj, bio je odlian u svojim uvidima i
nadahnuima. Bio je zaista genije u upotrebi pozitivnog principa.
On je sam shvatio stvaralaku i pozitivnu istinu kada je bio
bolestan, toliko da je ve bio na ivici smrti. U tom trenutku odluke
Klifi je sve predao Bogu u ruke, rekavi: Tvoje e biti. Uzmi me
ako to eli. Ali, ako je Tvoja elja da ivim, proveu svoje vreme u
poduavanju zadivljujue moi duhovne istine u prevazilaenju
bolesti, poraza i svih vrsta problema." Dr Klifi je posle zaista
poduavao najosnovniju istinu, onu koja je mnogo koristila meni lino,
kao i hiljadama drugih; izrazio ju je u nezaboravnoj i lepoj frazi:
Pusti, i prepusti Bogu." To znai, uiniti ono najbolje, zaista
najbolje to moete. I da citiram sv. Pavla: ...svrivi sve, odrati se"
(Efescima poslanica sv. apostola Pavla, 6-13 (Prevod: Vuk Stef. Karadi, prim.
prev.)). Kad uinite sve to ste mogli, ta jo moete? To je trenutak

da sve pustite i prepustite u Boije ruke. Ako koristite ovu

metodologiju i pozitivni princip, nikada neete biti obeshrabreni i
poraeni. I nita vie nee biti nemogue. Sa ovom filozofijom ete
uvek ii napred.

Zadrite nadahnue uz pomo rei

Siguran nain za snano odravanje nadahnua je i u proveri
rei koje obino koristite. Jedna re ili kombinacija rei ine misaoni
simbol, kojim ovek kroz rei otkriva sutinu svojih misli, One se
uvek odaju reima koje obino koristite. Ako elite da saznate ta
neko zaista misli, samo posluajte obrazac njegovih rei. A da biste
saznali zato nivo vaeg sopstvenog mentalnog uspona opada, dobro
razmislite o smislu rei koje obino koristite u svakodnevnim
razgovorima. Poznata je Emersonova izreka: Zaseci ivotnu re i ona
e da prokrvari", to znai da rei imaju ivot i mo da stvaraju ili
unitavaju.

Od svih uobiajenih tetnih rei jedna od sigurno najmonijih je

re nemogue. Vie ljudi je propalo upotrebljavajui tu re nego bilo
koju drugu u engleskom jeziku.
To je nemogue" je fraza za hlaenje koja ublaava polet i
hladnom vodom zaliva mnoge poduhvate koji bi inae sigurno uspeli.
Dakle, od vrhunske vanosti je izbacivanje rei nemogue iz
svakodnevnog govora jer ete tako odbaciti i njen uticaj na odlunost
svog misaonog procesa. Kada zatim dobijete podsticaj da postignete
neki cilj ili uinite neto dobro za sebe i svoju situaciju, pojam
nemogueg nee vie imati snage da ometa izvoenje pozitivnog
principa. Biete u stanju da zadrite snano nadahnue. Neprestano
ete dobijati pokretaku snagu koja nee slabiti ve e, zaista, biti
sve jaa i ivotvornija.
Poznavajui sebe na osnovu ranijih iskustava sa dobijanjem
povremenih nadahnua, moda ete na ove tvrdnje odgovoriti
sumnjom ako ne i nevericom. Re nemogue vam u trenutku proe
kroz glavu. Moda ete rei: Nemogue mi je da stalno drim
neoborivi pozitivni stav. Nemogue je da dobijem takvo nadahnue
koje bi me uvek vodilo i snailo pred tekoama koje neprestano
iskrsavaju." Ako razmiljate na taj nain, znai da treba direktno
napasti ba re nemogue i negativno-stvaralaki pojam onoga to oia
predstavlja.

Odbacio je re "nemogue"
Po zavretku izlaganja koje sam imao na velikom susretu
trgovaca u Mesi holu u Torontu, jedan ovek je dojurio iza pozornice.
Lice mu je blistalo. Nikakva druga re ne bi opisala taj njegov izraz
oduevljenja i cpehe. Oigledno uzbuen, zahtevao je da ujem
njegovu priu. Kad sam je uo, i ja sam bio oduevljen. Uvek je veliko
zadovoljstvo sresti nekoga kome se desilo neto znaajno, ime je
sasvim obuzet.
Sve dugujem prii sa 112. i 113. strane vae knjige Moete ako
mislite da moete", rekao je. To je pria o Napoleonu Hilu, vrlo

poznatom piscu nadahnua ija je mladost bila neprijatno uslovljena

reju nemogue. Zbog toga su ga pratili porazi i necpehe. On je eleo
da postane pisac, pa je kupio renik da bi ovladao reima. Jednog
dana je pomislio da mora jednom i zauvek da se oslobodi omrznute
rei nemogue". Upotrebio je jednostavan metod; makazama ju je
isekao iz renika, zguvao i ljutito bacio u vatru. I, znate ta? I ja sam
to uradio, i neverovatno je kakve su mi se sve mogunosti ukazale
umesto dotadanjih jadnih nemogunosti."
Jeste li zaista isekli tu re iz svog renika"? pitao sam ga u
neverici. Nisam nameravao da podstiem sakaenje renika, ve pre
da podstaknem mislioce nemogueg da izbace taj pojam iz svojih
misli.
Bilo mi je potrebno neto dramatino", odgovorio je. Ranije
bi me uvek uzbuivao neki novi cilj ili pokretao neki uzbudljiv
poduhvat. Zatim mi se zanos hladio od straha da to neu moi da
uradim, i pojam nemogue" je nadvladavao. Posledica je bila da
sam bio iscrpljen, dotuen, poraen. Ali odbacio sam re nemogue"
zauvek. I sada, kad dobijem nadahnue, ono ostaje sa mnom. Sasvim
sam prihvatio pozitivni princip."
Nije me iznenadilo kad sam otkrio da promena u njegovim
stavovima ima duhovni izvor, kad je iz depa izvadio primerak
naeg mesenika Stvaralaka pomo za svakodnevni ivot. U tom
asopisu su objavljivani moji nedeljni govori u Mermernoj
univerzitetskoj crkvi u njujorkoj Petoj aveniji, pa je zatim razailjan
stotinama hiljada primalaca u svim dravama SAD, kao i u preko
stotinu stranih zemalja. Ba u tom broju je izaao tekst pod naslovom
Promenite znaenje Nemogueg", a on je podvukao sledei odlomak:
Koja je najpatetinija, najtunija, najbaksuznija re u
engleskom jeziku? Odgovor Dona Grinlifa Vitijera: Od svih tunih
rei jezika i pera najtunije su rei: Moglo je biti!
To zaista jeste jedan od najtunijih izraza. Mada ima i drugih
kandidata. Ali re nemogue" je moda najpatetinija re u
engleskom jeziku. A ona je na alost, tako vrsto ukorenjena u svesti

stotina hiljada ljudi, koje neprestano podsea da oni neto ne mogu;

ne mogu to da urade; nemaju ono to je potrebno. I tako ih poraava
prenaduvana, velika, takozvana nemogunost.
ta moe ovek da uradi sa tim velikim preprekama, tim
ogromnim, zamiljenim nemogunostima? Kad ste poslednji put
izgovorili re nemogue"? Hoete li mirno prihvatiti taj lani utisak
da se nalazite u nemoguoj situaciji? Hoete li dozvoliti da vas to
obori? Je li to vano: ta uiniti sa tim takozvanim nemogunostima
koje su vas toliko dugo maltretirale i poraavale?
Promenite znaenje svoje sadanje nemogunosti". Razmislite
o pozitivnim nainima da je sredite. Ponite prouavanjem Novog
zaveta, koji je pun ideja za obraunavanje sa nemoguim, i koji bi
trebalo smatrati udbenikom pozitivnog principa. On predstavlja
delotvorni obrazac za pretvaranje nemogueg" u velike mogunosti.
Razmislite, na primer, o ovoj strahovitoj istini: to je u ljudi nemogue
u Boga je mogue" (Sveto jevanelje po Luci 18, 27 (Prevod: Vuk Stef.
Karadi, prim. prev.)). to he rei, ako ovek ide sa verom u Boga, ako
veruje u boansku mo, njegova situacija vie sigurno nije nemogua,
jer to je u ljudi nemogue, u Boga je mogue." Ba tako.
Razmislite i o jo jednoj zadivljujuoj tvrdnji: Ako imate vjere
koliko zrno goruino..." (Sveto jevanelje po Mateju 17, 20 (Prevod: Vuk
Stef. Karadi, prim. prev.)). Jeste li ikada videli zrno goruice? Uzmite ga
u ruku i vetar he ga oduvati. Vrlo mala su. Pa, ako imate i samo
toliko vere koliko je zrno goruice, ako je ona stvarna, nita" i
zaista nita nita nee vam biti nemogue".
Danas ima mnotvo negativnih mislilaca koji e jedva ekati
da vam daju dogmatska uverenja kako to jednostavno nije tano,
iznosei vam dokaz za dokazom, podravajui negativnost, jer im je u
prirodi da uvek osuuju pozitivnost. A zato? Moda zato to ne ele
uspeh i pobedu. udno je ali istinito da su neki ljudi sreniji u porazu;
oni ele da propadnu bolestan duhovni stav. Takoe ne ele da bilo
ko drugi uspe. Moda zaista ele da sve poe naopako da bi mogli i
dalje da se ale i kritikuju, ili to odgovara obrascu njihove sopstvene
propasti. Ali onaj ko inteligentno i pravilno razmilja prihvatie
veliku duhovnu istinu kad se uveri da je ona uinila uda u ivotima

mnogih do tada poraenih ljudi.

Zato promenite znaenje nemogueg. Uzdignite se duhom
iznad njega na poloaj sa koga ete na svoj problem gledati odozgo.
Svi generali koji su postigli znaajne pobede gledali su bojite sa neke
uzviice. Tako i svako ko eli da savlada neki problem mora u
misaonom procesu da se uzdigne iznad njega. Tada problem nije ni
izbliza tako veliki; a ovek ima vee pouzdanje dok ga reava.
Godinama sam se trudio da ubedim ljude u injenicu da poseduju
uroenu unutranju snagu da izdre i prevaziu sve udarce koje
okolnosti mogu da im nanesu. Hiljade, a moda i stotine hiljada ljudi
su ule ovu poruku koje su sa velikom eljom odgovorile na mo
pozitivnog miljenja. ivot je za njih, nadahnute i pune oivljenog
duha, dobio nov i lep smisao. Otkrili su mo udesnu mo da odre
svoju pokretaku snagu.
Kada se, a to se svakome deava, pojavi iskuenje njihovom
nadahnuu, pozitivno uverenje moe da pretrpi jak udarac. Bolest,
tuga, razoarenje, finansijski problemi, teki trenuci i mnoge druge
promene u ivotu deluju tako snano na unutranje izvore da
unutranje nadahnue moe, a esto se i deava da bude naeto ili se
slomi.
Stotine italaca mi povodom toga piu: Sledio sam vae
pozitivno uenje, i ono mi je dalo hrabrost, snagu i istinsku sreu. Ali
sada mi se desila ta strahota i vera.mi je uzdrmana. Kako da izdrim?
Kako da odrim pozitivni princip?"

Raun im pao na samo 1,76 dolara

Uzmimo za primer jednu enu, redovnu itateljku naeg asopisa
Stvaralaka pomo u svakodnevnom ivotu, koja mi je za vreme velike
recesije pisala kako se bori da zadri pozitivno verovanje. Tog dana je
u banci imala tano 1 dolara i 76 centi. Sem toga, firma u kojoj je njen
suprug radio dala je svojim radnicima vrlo malu poviicu za ivotne
trokove, koja uz inflaciju nije bila od velike pomoi. Ali", pisala
je, ja sam bila uverena da he Bog brinuti o nama ako zadrimo visok

nivo svojih duhovnih i psihikih stavova. Moj mu i ja smo reili da

ne paniimo, da mislimo pozitivno i snano verujemo."
Nekoliko nedelja kasnije, odgovarajui na pismo koje smo im
poslali zabrinuti za njih, opet nam se javila, opisujui iznenadne
dogaaje" koji su im doneli novi izvor skromnih ali korisnih dodatnih
prihoda. Poto nisu podlegli panici, i zadrali su hrabrost, veru i
razum; nemogunost koja je mogla osujetiti taj dobar zavretak nije
imala uticaja na tu ljudsku i optu domau situaciju.

Zdravstveni problemi ne potpomau nemogunosti

Kako da ne klonete duhom kad vam iskrsne zdravstveni
problem? Kako da zadrite nadahnue kad neki razorni udarac
pokopa vae zdravlje, snagu i blagostanje? To pitanje svakog dana
irom sveta postavljaju nebrojene hiljade ljudi.
Uzmimo za primer iskustvo mog prijatelja eta Krega,
ubeenog pozitivca, koji je oduvek radio na izgradnji svog tela, trei
ponekad i po sto pedeset kilometara nedeljno. Odjednom, jednog dana
je osetio jak bol, i ve sledeeg je odveden na operaciju prostate. Ali i
u tim trenucima je zadrao zdrav duh. Moram da razvijem duh da se
bolesne misli ne bi razvijale isto kao bolesno tkivo u meni. Ostajem
iznad svega toga", rekao je samouvereno. Ostau iznad toga."
Poslednje vesti potvruju da je tako i bilo. Pozitivni princip ga je
odrao.
Zatim, ovek koga sam uvek cenio kao jednog od svojih
nadahnutih poznanika. Trebalo je da govorim pred nekoliko hiljada
trgovaca iz Omahe, a pre mene je govorio jedan poznati industrijski
psiholog. On nije mogao da stoji jer su mu noge bile paralizovane. Ali
mu je razum bio zdrav, jer je odrao odlian govor iz svoje pokretne
stolice. Posetioce koji su ga sluali moda je samo za trenutak
zanimao iz saaljenja. Bio je zajedljiv, podsmeljiv, ubedljiv,
ljubazan, duhovit. Imao je sve to je potrebno jednom uitelju,
ubedljivom govorniku.
Kasnije, kada sam prokomentarisao njegov izvanredan nastup,

rekavi da je teko zadrati panju mnotva i stojei na obe noge,

odgovorio je: Mozak nije u nogama. U glavi je. Meni su noge
paralizovane, ali mi je glava u redu. Ja mogu da ivim sa neispravnim
nogama ali ipak, ispravno razmiljam."
Oigledno je da su obojica imali unutranje nadahnue, uroenu
pokretaku snagu koja ih je vodila uprkos fizikim nedostacima.
Obojica su odbacili re nemogue". Kako to misli, nemogue"?
objanjavali su mi obojica. Zaboravi to. Ja razmiljam o
mogunostima." Oni su razmiljali o rei nemogue" i oito nije
ostavila jak utisak na njih.

Tragedija ga je osnaila
Ali postoje i jai udarci od novane oskudice pa ak i
zdravstvenih problema, a to su oni teki trenuci koji se svakome
deavaju u ivotu, kao to je iznenadna ili nasilna smrt nekog dragog.
Takvi trenuci iskuavaju duh do krajnjih granica, toliko da re
nemogue" strahovito ojaa pa su oveku potrebni vanredni izvori
snage za susret i krajnji obraun sa njom.
Moja ena Rut je nedavno govorila na susretu jedanaest hiljada
baptistikih svetenika u velikoj sali u Majami Biu, gde je
predsedavao moj prijatelj dr Dems L. Plajc iz Pensakole. Jedina ena
koja je trebalo da se obrati tom velikom i vanom skupu, Rut,
pokazala mi je program dogaaja, pa sam u njemu naao i rei pesama
koje he se koristiti na kongresu. Jednu od njih napisao je moj
dugogodinji prijatelj, pokojni Luter X. Briders, umetnik gospelpevanja; naslov je bio Zbog Njega pevam".
To me je podsetilo na jedan poziv kod njega na doruak, kada
smo proveli divno vreme sa njegovom porodicom. Saznao sam da je to
njegova druga porodica. Ispriao mi je tragediju koju je doiveo ranije,
kada je kao mlad svetenik bio u jednom drugom gradu, kao uesnik
nekih susreta. Jedne noi ga je probudio telefon. Glas jednog prijatelja
mu je oklevajui saoptio gotovo neverovatnu vest o tome kako mu je
kua izgorela dok su njegova ena i dvoje dece unutra spavali. Sve je

uinjeno da se oni spasu, ali se poar previe razbuktao i troje lanova

njegove porodice je umrlo u kui koja je izgorela do temelja.
Luter je, zapanjen, spustio slualicu i seo u duevnoj zbrci. To
nije istina! Jednostavno ne moe biti istina! U bolu je hodao po sobi.
Izaao je iz sobe i hotela u jutarnju prazninu ulice. Dugo je hodao
tamo-amo, oajniki se borei da zadri samokontrolu.
Traei smirenje, doao je do velike reke koja tee kroz grad.
Ona ga je fascinirala. U njenim hladnim dubinama lei zaborav.
Samo trenutak e se njegova dua boriti da napusti telo, zatim e se
opet pridruiti njegovoj eni i deci. ivot mu je izgledao nemogu.
Nemogu! Nemogu! Ta re mu je odjekivala u glavi. Izgledalo mu je
nemogue da nastavi da ivi. Umree odmah u toj brzoj matici.
Ali duboko u njemu bila je davno ukorenjena vera i ljubav
prema Bogu, kao Stvoritelju. Borio se sa sobom. Najzad je pao na
kolena i tek tada je iz suvih oiju krenula reka suza, a sa njima, iz
dubine due, i molitva koja je traila da shvati i izdri tu tragediju
snagom koja se daje iskrenim vernicima. Borba je trajala dugo, ali on
je naao put za povratak. Posle se opet oenio i stekao drugu porodicu,
u ijem domu sam i ja dorukovao tog jutra.
Ispriavi mi to, Luter je seo za klavir i duboko oseajno
odsvirao nekoliko poznatih kompozicija, velikih kompozitora, u nizu.
Na kraju je poeo jednu od sopstvenih dobro poznatih pesama. Uvek
e me nadahnjivati seanja na tog snanog oveka, kako peva rei
poznate hiljadama ljudi:
Isus, Isus, Isus,
najlepe ime koje znam,
ispunjava sve moje enje
i zbog Njega ja pevam.
Sunevi zraci su obasjavali prostoriju, osvetljavajui lice pevaa.
Dok je pevao, cvrkutao je i kanarinac u kavezu iznad nas. I siguran sam
da su taj ovek i ptica, u savrenom skladu, zajedno pevali pohvalnicu
Gospodu, koji ljudskim biima omoguava takve pobede. A ko zna?
Moda i pticama. U svakom sluaju, pouka je da je Luter Bridiz ak i

u trenucima takve tragedije znao kako da zadri pozitivni princip.

Tako snana vera nikada ne prihvata re, ni pojam nemogue".
Jedna od najvanijih lekcija ili istina koje ue mislioci jeste, da
je takozvano nemogue u stvari vrlo mogue za ljude koji imaju jaku
volju, hrabrost i veru. U ljudsko postojanje je ugraena injenica da
ono to ovek moe da poeli, moe i da ostvari. Marko Aurelije je to
lepo rekao: Ako ti je neka stvar teka, ne moe odmah misliti da je
ona oveku nedostina. Mora verovati da je, ako je oveku uopte
mogue, i ti moe postii" (Samom sebi, 6-19.). Ono to pojedinac
zamisli, moe i da ostvari uz pomo misli. Semjuel Donson je rekao
da je malo stvari nemogue vrednoi i vetini" (Istorija abisinskog
princa Raselasa, poglavlje 1.). Breton Brejli je to lepo saeo u razigranim
stihovima:
Ima li reke nepremosne?
Ima li brda neprelaznog?
Mi smo strunjaci za nemogue
I radimo ono to niko ne moe."
(Panama gang: Na usluzi.)

Zato dajte novo, da kaemo ropsko znaenje toj rei

nemogue." Izgradite ponovo svoju pokretaku snagu. Specijalizujte
se za sasvim nemogue. I zadrite pozitivni princip.
A sada, rezime osnovnih stavki ovog poglavlja:
1. Izbacite ne" iz nemogueg, ostavljajui tako novu, ivu re, jasnu i
slobodnu.
2. U tekim situacijama uinite sve to moete; zatim pustite i
prepustite Bogu.
3. Nikada vie ne shvatajte ozbiljno re nemogue." Bacite je u
korpu za verbalne otpatke.
4. Vebajte pozitivni princip princip mogueg. Ako imate vjere...
nita vam nee biti nemogue."
5. Sauvajte jednu koliinu nesavladive vere u sebi, da biste je imali

dovoljno u kriznim situacijama.

6. Sve to odgovara ljudskom biu treba smatrati da mu je i dostino.
7. Specijalizujte se za sasvim nemogue", stvari koje se ne mogu"
uraditi.
8. Novo, ispravno shvatanje rei nemogue" omoguie vam da uvek
zadrite pokretaku snagu.

TREI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Zadrite misao da nita ne moe da vas obori
Zaprepauje koliko stvari obara mnoge ljude. I to obino nisu
velike stvari, tragedije, ve male, dosadne nervoze i mrzovolje. Takve
stvari kao da zaista ubijaju duh, jer ljudska bia poseduju zadivljujuu
snagu za obraun sa velikim problemima.
Pogledajmo, na primer, sluaj majora H.P.S. Aluvalije iz Indije,
koji je osvojio Everest, najviu planinu na svetu. Sa ogromnom
radou je najzad stao na taj veliki, kolosalni vrh. Ali major Aluvalija
sada ne moe da se popne ni iz bate do kunih nrata. Neki pakistanski
snajper ga je u Kamiru pogodio u vrat, ironijom sluaja tek poto su
dogovoreni prekid vatre i prestala neprijateljstva izmeu dveju
zemalja. On se sada kree jedino u invalidskim kolicima on, koga su
snane noge i srce izneli pa vrh najvie planine na svetu.
A da li ga je ta tragedija oborila? Pa, teko. Savladao je svoju
duboku krizu i, da upotrebimo njegovu zgodnu frazu, popeo se na
Everest iznutra." Major je objasnio da mu je penjanje na sopstveni vrh,
posle borbe sa samim sobom, bilo isto tako izazovno kao i radost
izlaska na vrh te ogromne planine. On je na dramatian nain pokazao
da nita ne moe da obori oveka koji ima vetinu, sposobnost i snagu
da ide napred.
Moda e vrlo mali broj italaca ove knjige ikada imati
prilike da oseti izazov svome duhu, koji moe bar izdaleka da se
uporedi sa izazovom koji je doiveo major Aluvalija. Ali, svi mi
doivljavamo one svakodnevne nervoze, dosadu i ostale nemire koji
odnose svoj deo nadahnua i ivosti pokretake snage. Nije nimalo
lako napredovati dok se gomilaju razoarenja.
Uobiajena razoarenja ponekad imaju sasvim neuobiajene
oblike i izraze. Kao, na primer, kod domaice kojoj su dosadila veita
i neprestana nerviranja koja ne moe vie da trpi. U trenutku kad
pomisli da ne moe to vie da izdri, ona jednostavno zapali kuu i
ode ne osvrnuvi se! Takvu priicu o sitnom ljudskom nerviranju i

krizi sam proitao negde u novinama.

Zatim imamo sluaj mirnog i krotkog mua koji se pasivno i
pokorno godinama preputao svojoj nervoznoj i dandrljivoj eni. Ali
nagomilano ogorenje u njegovim mukim grudima je najzad izbilo na
povrinu. Jo uvek veran svojoj miroljubivoj prirodi, maltretirani mu
je jednog jutra bez rei otiao od kue, da bi se vratio tek posle
dvadeset pet godina. Kad se najzad vratio, ena je izjavila da sada
mnogo lake izlazi na kraj s njim nego ranije. Njegovo miljenje nije
dato, ali ovoga puta je ostao. Tu priu sam takoe proitao u nekom
zaboravljenom dnevnom listu koji je doneo lanak o slabostima
ljudske prirode.
U jednoj od svojih knjiga (Pozitivno miljenje za ovakvo vreme) pisao
sam o jednom zanimljivom sluaju nerviranja i razoarenja, i o
njihovoj moi da obore oveka. Radi se o poslovnom oveku koji je
napravio pakao od svog doma i posla zbog svoje teke naravi i
stalnog nedostatka samokontrole. On je, kako su to njegova ena i
saradnici opisali, neprestano skakao na plafon". Izgleda da su
njegova nervoza i besovi bili tako jaki i stalni da obino nije ni silazio
sa plafona.

I najstrpljivijem prekipi
Ali, jednnog dana je i najstrpljivijima prekipelo". Ludaki je
jurio po kui, tvrdei da je sve protiv njega i da ne moe vie da izdri.
Tirada je bila zainjena otrim i jakim reima.
A sada o preokretu strpljivih. Njegova ena ga je. podnosila dok
god je mogla. Sa gnevom u oima gurnula ga je u stolicu i besna stala
ispred njega. Sad me sluaj, i da nisi pisnuo. Pustila sam te da vie,
besni i psuje, ali sad mi je ve muka od svega toga. Sad je moj red, i
sedee tu i sluae me dok ne zavrim s tobom." Tada je poela
da mu otrim reima predoava sliku tekog, nervoznog i sebinog
oveka, kakav je postao.
Rekla mu je da ga ne obara samo ono to je izvan njega. Sam
je sebe obarao, postavi rtva svog tekog i nervoznog psihikog

stanja u kome su njegova razoarenja stvarala nervozu u kojoj vie ni

ona ni ostali nisu mogli da izdre ili, tanije, da ga podnesu.
Dok je ena tako pokuavala da ga vrati svesti, odjednom je
izbledela, nestala ispred njega. Nije vie bio svestan ni nje, ni te
prostorije u kojoj se sve to deavalo. Umesto toga, kao da se naao na
nekoj udnoj renoj obali pored koje je tekla neka lagana reka, i u
sredini njenog toka se ljuljukalo neto mrano, odbojno, i ljigavo.
Odjednom je shvatio da gleda u sopstvenu linost duboko u sebi. A ta
mrana i runa stvar koja je ljigavo plutala predstavljala je ono loe i
zlo u njegovom karakteru. To je bio izvor napetosti koja e ga najzad
i unititi ako se brzo ne pobrine za nju. Sa sigurnou i bez sumnje je
znao da je to to.
Vizija je postepeno nestala i pred njim se opet pojavila njegova
do krajnosti iznervirana ena koja ga je jo uvek grdila, ali sada
gledajui ga pomalo zbunjeno. Zatim je uutala. Vidim sebe sasvim
jasno", rekao je on sa nekakvim strahopotovanjem. Nikad do sada
nisam jasno video sebe. Sad znam da treba da razbijem taj centar
propasti u sebi. Izgleda da iz njega izlaze nervoze koje me teraju u
nerazumnost."
Ova pria govori o posledicama nagomilanih razoarenja koja
su se godinama skupljala. ovek je, zahvaljujui tom iznenadnom i
izvanrednom samootkriu, povratio svoj uzdrmani oseaj psihike
ravnotee. Nastavio je da radi na osnovu ispravne pokretake snage.
Njegova linost se sredila. Povraena kontrola nad iniocima
razoarenja i nervoze mu je omoguila da usvoji vrsto uverenje da
nita ne moe da ga obori. Opet je stekao sposobnost da odri
pozitivni princip napredovanja kontroliui dotle rasputene emotivne
reakcije.

Razoarani Kanaanin nalazi odgovor

Borba sa nervozama i ogorenjima koja mue mnoge kao i
mogua reenja za njihovo prevazilaenje vide se i u iskustvu jednog
Kanaanina. Jednostavno, nisam to mogao da podnesem", rekao je.

Shvativi to, otiao je kui ne javivi se nikome, seo u kola i krenuo

za Njujork. U glavi je imao samo jedan cilj da se zaposli kao
mornar na nekom teretnom brodu koji plovi daleko, nije vano kuda.
eleo je samo da ode to dalje od kue.
Stigao je u Njujork u subotu i otkrio da se u luci ne radi do
ponedeljka. Besciljno je lutao gradom traei zaborav po bioskopima,
ali mu to nije pomoglo. U nedelju ujutru se, jo uvek hodajui bez cilja,
naao u Petoj aveniji, tu je naiao na masu ljudi koji su poli u crkvu.
Poto nikad do tada nije video ljude kako stoje u redu da bi uli u
crkvu, stao je i on, vie iz radoznalosti nego iz elje da ba ue u
crkvu, i imao je sree da zauzme poslednje slobodno sedite, u
poslednjem redu.
Pet godina kasnije taj ovek mi je u pismu ispriao ta je doiveo
tog nedeljnog jutra. Pogledavi oko sebe, primetio je da je bilo i crnih i
belih ljudi, raznih rasa i svih ivotnih doba, kao i mnogo mladih, a
skupu je prisustvovalo i vie od 50 odsto mukaraca. Svi su se ponaali
prijateljski, a atmosferom je vladalo neko udno oseanje koje je on
na kraju nazvao ljubavlju i uzbuenjem.
Dok je sluao izvanredan hor, itanje stihova iz Svetog pisma i
molitve, pevajui nesigurno sa ostalima stare poznate pesme, obuzeo
ga je topli ocehaj pripadnosti. Seanje na lepe dane mladosti mi se
pojavilo u mozgu. Duboki ocehaj mira mi je ispunio duu. Suze su mi
pole iz oiju dok sam sedeo u tom velikom kamenom sklonitu".
Sluba je zavrena i skup je poeo da naputa crkvu. Svi kao da
su bili uzdignuti, radosni, cpeni. Tada mu je ena pored koje je sedeo
pruila ruku u znak pozdrava i rekla samo: Bog Vas voli." To je bilo
dovoljno. Slomio se. Izaao je na ulicu i prepeaio nekoliko etvrti,
oceao se kao da hoda po vazduhu. Shvatio je da moe da izae na
kraj sa bilo ime. Sada je bio sve sigurniji da moe da se suprtostavi
svakoj nevolji. To novo pokretako nadahnue koje je ocehao bilo je
istinsko, i znao je da e ga ono goniti napred i da e on biti u stanju da
ga zadri. A to je i uinio. Odmah se vratio kui u Kanadu, i pet
godina kasnije, kada mi je pisao o iskustvu koje mu je donelo ivu
istinu da nita ne treba da vas obori, jo uvek je snano napredovao.

ivot moe biti teak, vrlo teak

Ne moe se rei da ivot nema veliku negativnu mo. Mnotvu
ljudi ga svakodnevno oteavaju, do bola, okolnosti vezane za
zdravlje, posao, novac, neprijateljstva, nesporazume, kao i mnoge
druge nevolje. Nije udno to kau da je psihoanalitiar Frojd rekao:
Najvea dunost ljudskog bia jeste da izdri ivot."
U sutini i jeste tano da je jedna od glavnih, ako ne i glavna
dunost svakoga od nas da jednostavno izdrimo ivotne tekoe.
Postoje neizbenosti sa kojim ovek mora da preivi. Uenje da se
ivi sa nekom bolnom slabou, jer drugo reenje jo nije otkriveno,
samo za sebe predstavlja uspeh.
"Moj otac je bio veseo i matovit ovek. U srednjim godinama
je poeo da ga mui artritis. Umalo me je oborio", priznao je on. Ali
sam ga nadmudrio. Na kraju sam shvatio da neu moi da ga
izleim, ve samo umirim. Zato sam prihvatio tu injenicu i nauio da
ivim s njim." Kasnije nikada nije mnogo tovorio o tome, i doiveo je
da proslavi svoj osamdeset peti roendan. Ali jedno je sigurno: To ga
nikako nije oborilo nikada. ak je govorio i da ga manje boli od kad
je bolove prihvatio kao neto neizbeno, sa ime e morati da se nosi.
Primenio je pozitivni princip na taj zdravstveni problem.
Uz svo potovanje prema principu izdravanja", koji esto do
sivila oteava ljudsko postojanje, postoji jo jedan uzlazni stav,
nazvan principom savlaivanja". U osnovi, nita vas ne moe
oboriti ako iskoristite tu mo koja se duboko u ljudskoj prirodi
odupire porazu, tu udarnu snagu koja treba da se odupre i savlada sve
to tei da vas slomi u ivotu. To je opisano u jednoj snanoj reenici:
I vjera je naa ova pobjeda koja pobijedi svijet" (Prva saborna poslanica sv.
apostola Jovana bogoslava 5-4.). Vera je najsnanija od svih sila koje se
nalaze u oveku, i kada zaista verujete, nita vas ne moe oboriti.
Nita. To je pozitivni princip i pun je zdrave moi.

Patuljak postaje din

Ako mislite da ste slabi, nesposobni i nemoni da se
suprotstavite izazovima i velikim tekoama ivota, pogreno shvatate
sebe. Vi jednostavno niste tako nesposobni i nemoni kako mislite. Ta
pretpostavka je u stvari opasna, jer ima sklonost da stvori injenicu.
Ako nastavite tako da razmiljate, postoji mogunost da okrenete ivot
protiv sebe. Taj proces samoograniavanja i samopotcenjivanja se
retko otkriva u javnosti. Ali deluje u svesti. I u toku ponavljanja moe,
a esto, razmenom podataka u vaoj psihi, prelazi i u podsvest, gde
postaje odrednica.
To posledino zavrava pokuajima pojedinca da obori dina
koga je Stvoritelj postavio u sredite svake linosti. Jer u svakome
postoji taj din koga nita ne moe da obori, ako ne sie sam.
Linost Ernija Belca je, kada je prvi put doao iz Evrope u
Ameriku, bila zamrznuta. Bio je nenormalno nizak (neto vii od 120
sm) i razvio je duboko ukorenjeni oseaj manje vrednosti.
Tridesetogodinjem vajcarcu, koji je u Sjedinjene drave doao da
nae mesto za sebe, Erniju, nije u poetku ilo ba lako.
Njegov polovini engleski je obino izazivao osmeh, ali nizak
stas mu je uvek bio falinka. Ulazei u autobus nije mogao da zakorai
na stepenik, ve naskoi. Kad je kupovao odeu, iao je na deije
odeljenje.
Jednog dana Erni Belc je sam ruao u jednom restoranu, kad ga
je jedan mladi iz mermerne Univerzitetske crkve pozvao da doe u
nau grupu Mladih punoletnika. On je prihvatio i dobio prijateljstvo i
razumevanje umesto radoznalih pogleda na koje je navikao. Ali
zamrznuta linost se ne topi za jedan dan ili mesec.
Veliki preokret se dogodio jedne veeri na sastanku Mladih
punoletnika, kada je jedan od lanova ubedljivo govorio na temu Bog
je isplanirao moj ivot". Erniju ta ideja nije bila jasna. Treba li da
shvatim da vi zaista verujete da je Bog isplanirao i moj ivot, ivot
moje malenkosti?" upitao je Erni sumnjiavo.
Naravno Bog ima plan za svakog od nas, a to ukljuuje i
tebe, Erni. Problem je to mora biti voljan da uradi sve to on eli od

tebe."
Na ostalim susretima sa tim duhovno ivim i posedovnim
ljudima on je shvatio da visina, boja i mane nemaju nita sa neijom
moguom vrednou.
Posledica tog ohrabrenja je bilo Ernijevo stvaralakije
razmiljanje. Nauio je pozitivni princip. Prestao je sa pokuajima da
se utopi u masi i poeo da se zanima za druge kao pojedince. Poeo je
dobrovoljno da radi u crkvi. Usavrio je vetinu otkrivanja ljudskih
sklonosti i izvlaenja onog najboljeg iz linosti pojedinca.
Erniju Belcu su poele da se deavaju lepe stvari. Jedna od njih
je to to je izaao iz ljuture svoje malenkosti i postao slobodna
jedinka. Nekoliko godina kasnije dobio je posao slubenika u jednoj
obrazovnoj ustanovi u Africi.
Erni je verovatno bivao sve bolji i bolji na poslu, jer je njegov
pretpostavljeni kasnije pisao: Koliko bi ovaj svet bio bolji kad bismo
imali vie ljudi poput Ernija Belca. Moda je fiziki sitan, ali je pravi
din kad treba pomoi drugome da nae sebe."
Sve vreme se u Belcu nalazio skriveni din. On on se najzad
pojavio da bi otkrio oveka ive pokretake snage i moi da prenese
pozitivni princip na sve oko sebe. Ako razmiljate na taj nain, i u
vama postoji din. Kada vas on preuzme, nikad nita ne moe da vas
obori.

Vi moete i neverovatno
Kada je taj unutranji din iv i zdrav, vie niste sputani
negativnim i samopotcenjivakim mislima. Kada ste puni vere u Boga i
u sebe, moete da uinite gotovo sve to vrsto i samouvereno odluite.
Kada punim srcem prihvatite stav punog srca" i pozitivni princip,
moete uiniti i neverovatne stvari. Zanimljiva je sklonost nekih
nevernika da potcenjuju tvrdnje kao to je Vi moete da uinite
gotovo sve to odluite". Ustvari, ja razmiljam da odbacim tu
karakteriuu re gotovo", naroito kad se setim prie o Legsonu
Kajri, tinejderu iz jednog afrikog seoceta, koji je prepeaio 4.000

km preko svog kontinenta, a zatim produio do zapadne obale

Amerike ali neka vam on sam ispria tu priu. Nazvao ju je Bos
do Amerike" (asopis Gajdpost (Putokazi prim. prev.)).
Moja majka nije znala ni gde se Amerika nalazi. Rekao sam joj:
Majko, hou da idem u Ameriku, u koled. Hoe li me pustiti?"
Dobro", rekla je. Moe da ide. Kada odlazi?"
Nisam smeo da odugovlaim sa odlaskom da ne bi saznala gde
je Amerika i predomislila se. Sutra", rekao sam.
Spremiu ti kukuruza, da jede usput", rekla je.
Sledeeg dana sam krenuo od kue, u severnom Njasalendu, u
istonoj Africi. Na sebi sam imao samo koulju i kratke pantalone
zemljane boje. Poneo sam svoje sve dragocenosti. Bibliju i knjigu
Napredovanje hodoasnika. Poneo sam i majin kukuruz, umotan u
lie banane.
Moj cilj je bio ceo jedan kontinent i jedan okean daleko, ali
sam bio siguran da u stii do njega. Nisam uopte razmiljao o svom
neiskustvu. Takve stvari malo znae u zemlji u kojoj vreme ne prolazi.
Valjda sam imao 16 ili 18 godina. Otac mi je umro kad sam bio vrlo
mlad. Majka je sluala rei misionara, pa je naa porodica prihvatila
hrianstvo.
Od misionara sam nauio da ne treba da budem rtva ve
gospodar okolnosti. Nauio sam da imam obavezu da iskoristim sve
svoje sposobnosti da bih drugima ulepao ivot. A da bih to uinio
trebalo mi je obrazovanje. uo sam za Ameriku. itao sam o
Abrahamu Linkolnu i zavoleo tog oveka koji je toliko propatio da bi
pomogao robovima u svojoj zemlji. itao sam i o Bukeru T.
Vaingtonu, koji je i roen kao rob u Americi, da bi kroz ivot postao
astan i zasluan graanin, kao i dobrotvor svog naroda i cvoje
zemlje.
Vremenom sam shvatio da u u Americi dobiti obrazovanje i
priliku da se takmiim sa vodeim ljudima u cvojoj zemlji, da bih
postao voa poput njih, a moda ak i predsednik drave.
Nameravao sam da odem u Kairo i tu se ukrcam na brod za
Ameriku. Kairo je bio oko 4.800 km daleko i ja sam, ne shvatajui tu
daljinu, glupo mislio da mogu do njega da prepeaim za etiri ili pet

dana. Ali posle etiri-pet dana sam bio oko 40 km od kue, bez hrane i
novca, i nisam pojma imao ta da uradim, osim da moram napred.
Razradio sam nain putovanja, i tako iveo vue od godinu
dana. Sela su obino bila na 8 do 10 km jedno od drugog, na
umskim putevima. Stizao sam u selo popodne i pitao mogu li da
odradim hranu, vodu i mesto za spavanje. Kad je to bilo mogue
prenoio bih tu i ujutro nastavio do idueg sela. Bio sam zaista
bespomoan pred umskim zverima, kojih sam se plaio, ali mada sam
ih nou sluao nisam doiveo nijedan susret sa njima. Zato su me
neprestano pratili malarija i komarci, i esto sam poboljevao.
Pri kraju godine sam prepeaio 1.600 km i stiiao u Ugandu,
gde me je primila jedna porodica, pa sam se i zaposlio na pravljenju
cigala. Tu sam ostao est meseci i vei deo zarade sam slao majci.
U Kampali sam neoekivano naao jedan spisak amerikih
koleda. Otvorio sam ga nasumice i ugledao naziv Skagit Veli koleda
u Maunt Vernonu, u dravi Vaington. Poto sam ve uo da ameriki
koledi daju stipendije vrednim mladim ljudima, seo sam i napisao
molbu za dodelu stipendije. Znao sam da mogu biti odbijen, ali
nisam gubio hrabrost: pisau jednoj po jednoj, svim kolama sa
spiska, dok me neka od njih ne prihvati.
Tri nedelje kasnije odobrena mi je stipendija i dobio sam
uveravanje da e mi kola pomoi da se zaposlim. Presrean, otiao
sam u predstavnitvo Sjedinjenih drava, ali tamo su mi rekli da to
nije dovoljno. Trebae mi i paso i povratna putna karta, da bih
dobio vizu.
Pismom sam od ceoje vlade zatraio paso, ali ga nisu poslali
jer nisam znao kad sam roen. Tada sam pisao misionarima koji su
me uili u detinjstvu, i njihovim zalaganjem sam dobio paso. Ali jo
uvek nisam mogao da dobijem vizu jer nisam imao kartu.
Ne gubei odlunost, nastavio sam put. Imao sam tako snanu
veru da sam poslednjim novcem kupio sebi prvi par cipela. Nisam
mogao bos da idem na koled. Ali nisam ih obuvao da ih ne
upropastim.
Preko Ugande sam dopeaio do Sudana. Tu su sela bila
udaljenija, a ljudi manje prijateljski raspoloeni. Morao sam da

peaim i po 30 do 50 km dnevno da bih naao prenoite ili zaradio

za hranu. Najzad sam stigao u Kartum, i saznao da tu postoji konzulat
Sjedinjenih drava.
Opet su mi rekli zahteve za ulazak u SD, ali ovoga puta se
konzul zainteresovao dovoljno da bi javio koledu za moju
nepriliku. Odgovorili su mu telegramom.
Uenici su, uvi za mene i moj problem, raznim dobrotvornim
priredbama skupili 1.700 dolara za kartu. Bio sam uzbuen i duboko
zahvalan; i presrean jer sam dobro procenio ameriko prijateljstvo i
bratstvo.
Pria o tome kako sam prepeaio vite od dve godine i 4.000 km
kruila je Kartumom. Doli su komunisti i ponudili da me poalju u
kolu u Jugoslaviju, sa plaenim trokovima, ukljuujui i put, kao
i izdravanje u toku kolovanja. Ja sam hrianin", rekao sam im, i
u vaim bezbonikim kolama ne bih mogao da se obrazujem za
oveka kakav elim da budem ". Upozorili su me da u u Sjedinjenim
dravama kao crnac imati rasnih problema, ali sam proitao ve
dovoljno da bih znao da je to zanemarljivo.
Posle dugo, dugo vremena sam, sa svoje dve knjige i u svom
prvom odelu, stigao na Skagit Veli koled. U govoru zahvalnosti
uenikom udruenju izneo sam i svoju elju da postanem premijer ili
predsednik cvoje zemlje, i primetio kako se neki smekaju. Pitao sam se
jesam li rekao neto naivno. Mislim da nisam.
Kada vam Bog stavi nemogu san u srce, On namepava da vam
pomogne da ga ostvarite. Bepovao sam u to kada sam kao afriki
seljai osetio da moram da zavrim ameriki koled. A moda e mi
se ostvariti i san da postanem predsednik Njasalenda.

Pria iz sadanjosti
Da osavremenimo priu, g. Kajra jo uvek hoda i napreduje sa
sopstvenim dinom, i to neumorno. I uvek se dri pozitivnog
principa. Postao je profesor politikih nauka na univerzitetu
Kembrid, u Engleskoj. Napisao je roman Senka i knjigu zasnovanu

na ivotu u Africi.
Kada to mislite, ne moete ba sve? Kako to mislite dogaaji
mogu da vas obore? Ne, ako imate nagon, podsticaj, pokretaku snagu
da napredujete, da neprestano napredujete. uvajte tu misao da
nita ne moe da vas obori vrsto i snano. Ako mislite da ste pali,
znate ta... nemojte ostati dole. Odmah se diite; otresite sa sebe
poraz. Oivite dina u sebi i krenite napred i samo napred. ivite
uvek po zadivljujuem pozitivnom principu, to je stvarna i dokazana
filozofija koja uspeva i uspevae.

Kako da se oporavite i nastavite napredovanje

Ali pretpostavimo da ste oboreni pre nego to ste poeli da
itate ovu knjigu, pa ste prihvatili negativnu misao da ste oboreni i
mislite da je to trajno. ta u tom sluaju? Promenite stav, promenite
ga iz korena. Jednostavno, ponite da mislite pozitivno: Ja neu da
ostanem dole. Velika je prednost u padu do dna. Nikad neu
umanjivati vrednost dna jer to mesto donosi korist. Dalje od dna ne
mogu pasti. Jedini izlaz odavde je gore. I ja idem gore."
Zato ponite da gledate navie. Ponite da mislite navie.
Ponaajte se uspinjaki. I samo se penjite, bez obzira na nagib i duinu
uspona. Ako budete mislili, govorili i delovali pozitivno, uvek se
drei pozitivnog principa, put pred vama he se raistiti i vi ete
dostii toliko eljeni vrh. Sa takvim duhom taj vrh uopte nije toliko
daleko, i ovog puta ete ostati gore jer ste nauili kako ete uvek da
napredujete.'

Direktor, pedeset i dve godine, gubi posao, ali...

Jedan moj prijatelj je u pedeset i drugoj godini bio
potpredsednik oigledno jake proizvodne kompanije. Bio je inenjer
sa izvanrednim organizatorskim sposobnostima. A onda su se pojavile
dve nepovoljne okolnosti: vreme recesije i neke novine kod suparnika,

zbog koje je tehnologija njegove firme postala praktino zastarela.

Njegova kompanija je propala u trenutku kad posla jedva da je i bilo,
naroito za mukarce preko pedeset godina. Najzad je ta nesrena
situacija dovela do toga da je morao da prihvati bilo kakav posao.
Nije bio krut; eleo je da radi. I morao je da radi. Kucao je na mnogo
vrata. ao mi je, nita za sad. Ostavite svoje ime." I tako, dan za
danom.
Najzad je jedan slubenik u birou za zapoljavanje, listajui
njegovu radnu biografiju, oklevajui rekao: Imate veliko tehniko
iskustvo. Trenutno nemamo nita, ali e nam moda uskoro trebati
neko za jedan obian i vama verovatno nezanimljiv posao. Problem je
samo to ste prekvalifikovani."
Prekvalifikovan, nikako. Jesam inenjer, ali mogu da radim i
metlom. Videete da sam najbolji ista koga ste ovde ikad imali." I
uzeli su ga za domarevog pomonika, istaa.
A on je u tom loem poslu koristio svoje organizatorske
sposobnosti, tako da je sve poslove zavravao u rekordnom vremenu i
javljao se za druge zadatke. Svaki posli je zavravao na brz i novi
nain koji je tedeo i vreme i snagu.
Kasnije je postao jedan od efova te organizacije, a poslednja
vest glasi da gleda prema mestu za koje bi se moglo rei da je
suprotno od dna to jest vrh.
Ne treba da dozvolite da vas ita obori, ali ako ste ve oboreni,
sigurno ne treba dozvoliti da vas ita zadri dole.

Metod kojim napreduje Art Fleming

Svia mi se kako je Art Fleming, poznati domain
dugogodinjeg TV-oa Opasnost izbegavao da ga bilo ta obori. Art
zna kako se napreduje. On ivi po pozitivnom principu.
Rei u vam, Art je akon moje crkve i zna kako da se uz
pomo duha izvue iz teke situacije. A to je, naravno, jedini razuman
nain za borbu sa bilo im to je vano.
Evo kako je, prema Stivu Tiniju, iz Neenel enkvajerera, Art

reagovao na vest da se njegov maratonski i popularni kviz prekida:

Nisam ni najmanje uznemiren zbog toga", rekao je poznati
voditelj. Ustvari, jedva ekam da vidim ta mi je Bog sada spremio.
Moda udno zvui, ali ja zaista verujem da kad god se jedna vrata
zatvore, druga, jo bolja se otvore. Moj ivot je", nastavio je, uvek
bio u Boijim rukama, i to saznanje mi daje pozitivni psihiki stav.
Prihvatiu sve to mi je spremio, i ta god da je to, bolje je od
Opasnosti siguran sam.
Ne tvrdim da sam blii Bogu nego vi rekao je Fleming, ali ja
to gledam ovako: ako je Bog sa mnom, ko moe biti protiv mene?
Moje nadahnue i podsticaj dobijam jer se svakodnevno obraam
Bogu. Zahvalan sam mu za svaki svoj dan bez obzira kakav je.
Fleming je ispriao kako je nekih godina ranije bio toliko
rastuen i pogoen smru svog oca da je otiao u kanadsku divljinu,
gde nema telefona ni bilo kakve veze sa spoljnim svetom. Dok je bio
tamo, jedan uspeni proizvoa je pokuao da ga nae zbog
primamljive ponude za reklamu njegove robe na televiziji ali, ne
mogavi da ga nae, potpisao je taj unosni ugovor sa nekim drugim.
Art priznaje da je po povratku bio razoaran, ali tada je dobi ponudu
da vodi Opasnost, koju je drao jedanaest godina, a izgubio bi je da je
bio blie i potpisao prvu ponudu.
Bog nas sve posmatra", zakljuuje Fleming. Kad neto poe
naopako, On nas snai zbog onog jo boljeg to e doi."
vrsto se drite misli da nita ne moe da vas obori i
odravajte pozitivni princip uvek napred.
Zapamtite:
1. Ne brinite o svojim sposobnostima da izaete na kraj sa velikim
katastrofama; trudite se da izdrite male nervoze i razoarenja.
2. Kad se razoarate, znajte da nije sve tako crno i da vas Bog voli.
3. Budite sigurni da je din u vama. I onda pustite dina, SEBE.
4. Pamtite i nikad ne sumnjajte u to uz Boiju pomo moete da
uinite i neverovatno.
5. Nikada ne mislite na dole uvek na gore.

6. Prepustite probleme u Boije ruke i ostavite ih tamo. On e se

pobrinuti za vas i srediti sve kako treba.

ETVRTI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Neka vas odrava samoobnavljajui polet
Ovo se desilo u autobusu, u njujorkoj Petoj aveniji. Na stanici
je uao jedan moj prijeatelj i sa uzdahom se spustio u sedite do mene.
Zdravo, g Pozitivno Miljenje, ba ti mi treba. udno da smo se
ovako sreli."
Zato"? upitah ga. Objasni, molim te." Bili smo stari prijatelji, i
uvek smo se alili pri susretu.
ovee, ostao sam bez poleta! Ne, ne priaj mi o tim
pozitivnostima. U poslednje vreme sam imao desetak kikseva i sve mi
je polo naopako. Nita ivo mi ne ide kako treba."
Rekavi to, poeo je da mi nabraja tih desetak kikseva, ali sam
primetio da je posle etvrtog usporio i nikako nije mogao da se seti
sedmog. Ti ili ne zna da broji, ili ima suvie bujnu matu", primetio
sam. Rekao si da si imao desetak kikseva, a nabrojao si samo est.
Zato preteruje?"
Pa", oklevao je, inilo mi se kao da ih je desetak, pa ak i
stotinu. U svakom sluaju, sav polet koji si mi probudio prolim
govorom otiao je niz reku."
I nije ti bio neki jak polet, ako mene pita, kad je tako brzo
otiao niz reku posle samo nekoliko kikseva kakve bi neko ko ima
petlju reio bez sve ove drame. Po mom miljenju preteruje. Ali tebi
nije ni potreban prazan polet koji e da ispari iz tebe im se pojavi
prva tekoa. Evo ti mog predloga: upali u sebi ali zaista upali
samobudei polet. Da bi u tome uspeo, misli, moli se i radi sa poletom
dok se on ne ukoreni u tebi."
Dobro, dobro, hvala ti za besedu. Pokuau", rekao je kad smo
se, izaavi iz autobusa, rastajali na uglu Pedeset sedme ulice. Drago
mi je to mogu rei da je poloio ispit. Uinio je to gradei zanos koji
je uveao kvalitet svih njegovih poslova. U stvari, ilo mu je sasvim
dobro i onda kad smo se nali u autobusu, samo je to pogreno
izraavao. To takoe moe biti opasno, jer pogrean govor moe

dovesti do pogrenog razmiljanja, a tek tada moete da se naete u

pravoj nevolji.
udno je kako neki ljudi raspale u sebi samobudei polet i ostaju
pod njegovim uticajem uprkos mnotvu stvari koje bi ga mogle
ugasiti... a i gase ga kod mnogih nemetodinih pojedinaca.
Ali ima i onih, vie nego to bi se pomislilo, koji su stekli
vetinu zadravanja poleta koji se sam obnavlja. Oni zaista znaju
kako da zadre pozitivni princip. Meu njima je i jedna
devedesetogodinja gospoa koju sam upoznao u Ontariju. Hteo sam
da je opiem kao staru gospou, ali poto ona to zaista nije, osim po
broju godina, izbeiu re stara" kao neodgovarajuu u njenom
sluaju. U svakom sluaju, ona je sjajan primer delovanja pozitivnog
principa.

Njen izvor samoobnavljajueg poleta

Ta ena je bila u invalidskoj stolici. Jedna noga joj je bila
amputirana, ali ona je sa poletom priala kako, mada ivi sama, sav
kuni posao zavrava iz te invalidske stolice, pa ak usisava kuu,
kuva i sprema svoj krevet. Mora da vam je teko", prokomentarisao
sam.
Nije, ako znate cake, a ja ih znam. Moram da ih znam. Sama
sam i nema nikoga ko he mi pomoi. Ne mogu da platim pomonicu,
ak i kad bih je nala. Ali ne brinite; ne alim se, ja uivam u tome",
zakljuila je samouvereno.
Kada ste ostali bez noge"? upitao sam je.
Oh, pre pet godina. Bilo bi dobro da je imam. Bila bih jo
aktivnija."
Izlazite, bez obzira to ste u invalidskoj stolici?"
Naravno. Zar mislite da bih izdrala da budem stalno zatvorena
u kui?"
Ova ivahna devedesetogodinjakinja vue za nas koji
gnjavimo", rekla je njena dvadesetsedmogodinja unuka, i dodala: Ja
svratim do nje svaki drugi dan samo da dobijem malo poleta, jer se tako

brzo troi."
Pa, zar se nikada ne obeshrabrite"? upitao sam tu vremenu
ivu vatricu.
Obeshrabrim? Naravno."
I ta radite kad se obeshrabrite"? ispitivao sam je.
Pa, jednostavno preem preko toga. ta bih drugo mogla?"
Dobro je. To je najbolji odgovor koji sam ikad dobio. A ta
je sa svim tim poletom koji pokazujete odakle vam on? I, to je jo
vanije, kako ga odravate, s obzirom na samo jednu nogu, ovu
stolicu, devedeset godina i sve to?"
Sluaj, sine", rekla je, uperivi prst u mene (i verujte, prihvatio
sam taj sinovski" tos), evo kako stoje stvari. Ja itam Bibliju,
verujem u ono to ona govori, i stalno ponavljam ovo: Ja dooh da
imaju ivot i izobilje" (Sveto jevanelje po Jovanu 10, 10 (Prevod: Vuk Stef.
Karadi prim. prev.)). I, zna ta? Biblija ne ograniava obeanje
govorei da to ne vai ako si u pokretnoj stolici, nema nogu, ima
devedeset godina i tako to. Ona obeava izobilje i taka. Zato ja
ponavljam to obeanje u sebi, dobijam izobilje i srena sam."
Upravo suprotno od starca" koji mi je gotovo drhtavim
glasom rekao da ima ezdeset devet godina, pa nastavio: Nemoj da
te neko lae. Uasno je biti star. To je svakodnevno slabljenje i ist
jad i beda. Voleo bih da se sve to zavri to pre i to bre." Nastavio je,
Bio sam i ja ranije pun poleta, ba kao i ti."
Pa, gde je otiao taj polet?" upitao sam ga.
Ostario sam, kaem ti, a ne moe biti star i poletan."
A to je, naravno, ukorenjena i pogrena tvrdnja, zasnovana na
duboko
linom,
negativnom
razmiljanju.
injenica
da
devedesetogodinjakinja sa jednom nogom moe da bude puna poleta,
a ezdesetogodinjak sa dve se ocea drugaije, ne dokazuje njegovu
iskustvenu tvrdnju da ovek ne moe da bude star i poletan
istovremeno.

Kako da se ovek pokrene

Bilo je to jednog toplog dana, u sali za sastanke jednog hotela
na istonoj obali Floride. Trebalo je da govorim na jutarnjoj sednici
nacionalnog kongresa, i sa podijuma sam gledao pravo na plau, gde
su se talasi razbijali o obalu. Taj pogled na hladnu morsku vodu mi je
prijao, jer klima ureaji nisu ba najbolje radili tog dana. Svi su
poskidali sakoe osim mene, i nije mi bilo nimalo prijatno. Odluio sam
da se, im zavrim govor, to pre zagnjurim u okean.
Ronei kroz talase, naao sam se pored jo jednog plivaa.
Izmenjali smo uzgredne pozdrave, a onda me je taj ovek, oigledno
me ne prepoznajui, upitao: Jeste li bili jutros na sednici kongresa?"
Jesam, bio sam", odgovorio sam.
Onda ste uli govor onog Pila?"
uo sam ga."
Pa", nastavio je, ta mislite o tome?"
Nisam znao ta da kaem o sopstvenom govoru, pa sam
uzvratio sa: ta vi mislite?" Poeo je da iznosi svoje miljenje, a ja
sam, ne znajui kakva bi mogla biti njegova ocena, zaronio u
nadolazei talas i izronio kad je on zavravao svoju priu. Rekao sam
mu: Sluajte, prijatelju, trebalo bi da budem fer, pa u vam rei da
sam ja Pil." Tada je on zaronio u talas! Nisam saznao njegovo
miljenje. Obojica smo se nasmejali, pa smo posle dobrog plivanja
izali na obalu i razgovarali neko vreme.
Na sednici ste govorili o poletu", rekao je on, a to bi trebalo
svi da imamo. Problem je, kad se zagrejem za neki novi posao, to taj
polet posle nekog vremena pone da se hladi. Jednostavno ne mogu
da zadrim tu pokretaku snagu. Zaista, verujem da bih mogao da
napredujem u kompaniji u kojoj radim da toliko ne zabuavam. ta je
po vama greka kod oveka koji ima znanje i iskustvo, ali gubi
pogonsko gorivo?" To pitanje je naelo jedan opti problem, a on je
nastavio: Ako ste ve srunjak, moete li da mi date neki praktian
savet za sticanje i zadravanje poleta?" ovek je bio iskreno zabrinut,
pa sam mu predloio da razmisli o sledeim mislima:
1. Tajna promene neije linosti, bez obzira na problem, lei

u promeni naina razmiljanja. To bi moglo da podrazumeva

ponovno stvaranje obrasca razmiljanja, tako da polet bude u prvoj
grupi vanosti. Kad promeni nain napajanja poletom, koji opet
poinje da se gubi, ovek treba da razmilja o njegovom
obnavljanju,
dopunjavanju
i
oivljavanju.
Mozak e posle izvesnog vremena prihvatiti pojam nesmanjene
koliine i takva upotreba pozitivnog principa e dovesti do
neprestanog napajanja poletom.
2. Odmah ponite psihiku vebu gledanja sebe kao sasvim
drugaijeg oveka, potpuno nove jedinke. Taj novi ovek vie nee
biti promenljiv i nestabilan, ve uvek isti, iv, energian, uzbuen.
Ono to neprestano zamiljamo postae injenica.
3. Upotrebite stvaralaku re terapija. To znai uticati na kvar
linosti upotrebom ispravnih rei. Na primer, ovek koga mui
napetost mogao bi, recimo, da odredi rei kao to su spokojstvo",
staloenost", mir". Ponavljanje rei ima sklonost da stvori pojam
koji ta re oznaava. Dakle, da biste nadgradili svoj polet, odvojite
svakog dana po nekoliko minuta za glasno izgovaranje rei kao to
su
uzbudljivo",
ivo",
velianstveno",
fantastino",
izvanredno". Priznao sam mu da ideja moda zvui malo otrcano,
ali stoji injenica da e nesvesni deo uma sasvim sigurno vrsto
prihvatiti znaenje ponavljanih rei.
4. Naposletku sam mu ispriao koliko mi u odravanju
sopstvenog snanog poleta pomae svakodnevno jutarnje vebanje
njegovog odreenog dela. Sledea reenica je mnogima pomogla da
umesto nestalni postanu uvek puni poleta: Evo dan, koji stvori
Gospod! Radujem se i veselim u nj! (Psalmi Davidovi, 118-24 (parafrazirano)
(Prevod: ura Danii, prim. prev.))."
Moj drugar sa plae je oigledno otkrio praktinu vrednost
ovih predloga, jer mi je kasnije javio da je zaista upotrebio tu
formulu poleta, i postigao i izvanredne rezultate". Nije rekao kakvi
su to rezultati, ali je njihova delotvornost primetna po poletu kojim se
javio.

Starost i polet
Ovu knjigu e verovatno itati i ljudi koji ve imaju vei broj
godina, a njima je, kao i svima nama, vaan polet. eleo bih da
pomenem i delotvornost pozitivnog principa u tim godinama (a vie o
toj temi rei y u 12. poglavlju). Svia mi se stav Rasela A. Kempa,
koji u svojoj knjizi ivite kao mladi kae: Mene vreme ne stari. Mi
ne ivimo po vremenu", istie on, ve po Boijoj stvaralakoj i
obnavljakoj unutranjoj snazi. A tu ivotnu snagu ne odreuje ljudski
vremenski sistem, proizvoljni sistem koji je sam ovek stvorio za
merenje prolaznosti. Sa Bogom, tisua godina pred oima tvojima
kao dan jueranji, kad mine, i kao straa nona." (Psalmi Davidovi, 904).
injenica je da se celog ivota navikavamo na pretpostavku da
psihika i fizika ivost treba da opadaju kad obiemo, recimo,
ezdeset, sedamdeset ili osamdeset krugova oko sunca na rotirajuoj
kugli nazvanoj Zemlja. uo sam kako jedan ovek jedne veeri pored
kamina u svom domu, sluajui romantino tiktanje starog sata, kae:
Ovaj sat otkucava moj ivot." Ali u poslednjih stotinak godina nije
izmiljen aparat koji bi mogao da odredi kvalitet neijeg ivota.
Nikakav merni instrument ne moe da odredi kada ovek moe da
kae: Sad sam star, kraj je blizu."
O starosti bi moda, tanije, trebalo misliti kao o stanju uma u
kome nas neki psihiki stavovi, ugraeni obiajnim i tradicionalnim
razmiljanjem u svesni i nesvesni deo razuma, ubeuju da ivotna
snaga opada i od nas se, zbog toga, oekuje da mislimo staro i
delujemo staro, u stvari, budemo stari. Jedan izvanredan opis starosti u
Bibliji ne kae nita o vremenskim merama kao to su minuti, dani,
nedelje i godine, ve se vie odnosi na oslabljene psihike stavove. I
visokoga mjesta kad e se bojati (to jest, kad izgube zanos, ili kad im
oslabi pozitivni princip) i straiti se na putu..." (Knjiga propovjednikova
12-5 (Prevod: ura Danii prim. prev.)).
Sve u svemu, trebalo bi da ljudi svih doba takozvane starosti
kao i oni sa manjim brojem, to jest mlaim godinama mogu da ive
boljim,
zdravijim
i
srenijim
ivotima,
podstaknuti

samoobnavljajuim poletom. Prava fontana mladosti ne nalazi se ni

na kakvom arobnom ostrvu, ve pre u oivljenim psihikim
stavovima. A sigurno je prisutna u ivim mislima o tome da moemo,
sada i uvek, da ivimo kao mladi. Nikad neu zaboraviti neto to mi
je rekao bivi ministar potanskog saobraaja Dems A. Ferli. Pitao
sam ga kako odrava tako dobar izgled uprkos godinama. Odgovor je
bio klasian: Nikad ne mislim stare misli."

ivite kao mladi sada

Ako se veina nas preputa prolaznosti godina", kae g. Kemp
(ivite kao mladi sada, 19. str.), i dozvoli da nas one ostare, a neki od onih
ostalih ne priznaju prolaznost jo veeg broja godina, sauvavi
energiju i uivanje u ivotu, kao i mladost, je li mogue da smo u
stvari sami krivi to starimo? Da li je uinak vremena na naem telu
zaista stvar pojedinca? Evo ta neki dananji medicinski strunjaci
misle o tome.
Posle jedne konferencije medicinskih i hirurkih specijalista, na
klinici Dekorsi u Sinsinatiju, izdato je sledee saoptenje: Vreme
nije otrov. Svi ljudi kod kojih se pojavi staraka nervoza podloni su
preovlaujuem sujeverju da je vreme jedna vrsta otrova koji ima neku
snanu, tajanstveny mo... vreme ni u kom sluaju ne utie na ljudsko
tkivo... energija ne mora da bude obrnuto srazmerna starosti odrasle
osobe. Samo verovanje u uinak vremena kod onih koji u to veruju
jeste injenica koja deluje kao otrov."
Jednostavnije reeno, nema naune osnove za verovanje, koje
veina nas prihvata, da nae telo samo od sebe stari s godinama. (A to
verovatno vai i za duh i um.) To o prolaznosti vremena je posledica
nepoznavanja istine", nastavlja se u saoptenju, da slabljenje u nama
nastupa kao posledica straha od nagomilanih godina. Ako nam je um
dovoljno mlad, nema potrebe da se predajemo godinama."
G. Kemp nam dalje pria o tome kako je jedan miigenski
doktor, Frederik C. varc, razotkrio takozvanu starosnu slabost.
Zaboravnost, nesiguran hod i drhtanje ruku sve su to posledice

fizike i psihike nepokretnosti, a ne prolaznosti vremena. Ne postoje

bolesti koje su posledica prolaznosti vremena. Treba da razbijemo
svoju sadanju predstavu o starenju i pomognemo naim starcima sa
ve ispranim mozgovima da shvate prirodu svojih smetnji.
Svakodnevno psihiko i fiziko vebanje, uz izvestan stepen
samodiscipline, podiglo bi cifru ivotne sposobnosti jedne generacije
za deset godina.
Dr varc je govorio o pogubnom shvatanju da slabljenje dolazi
sa godinama, i da je ovek u ezdeset petoj ve preao granicu".
Ako ovek prihati to shvatanje, osuen je da u celom jednom periodu
svog ivota sam sebe ograniava, dok mu se poslednje iskre ivota
ne ugase zajedno sa njegovim fizikim telom."

Polet je klju za dugu mladost

ovek se zapita moe li poletan mladi, koji je celog ivota
neumorno napredovao, da ogranii i uspori proces starenja. Jedan
filozof je mudro rekao: Tajna genijalnosti je u zadravanju deijeg
duha i u starosti." Deca su prirodno poletna, a delotvoran ovek
zadrava taj duh celog ivota. Kako Vordsvort ree, Vukui oblake
slave... mi dolazimo od Boga, koji je dom na" (Oda o nagovetajima
besmrtnosti u seanjima iz ranog detinjstva", stihovi 64-65 (Po komentarima dr
Ranke Kui prim. prev.)). Deca su ivahna, uzbuena, zainteresovana,

eljna dok pojam negativnog vremena ne prione na svoj smrtonosni

posao; a iznurena takozvana finoa naeg vremena uzima svoj danak;
sve do trenutka koji je pesnik ovako opisao reima:
Mladost, koja svakog dana sve dalje od istoka
mora da ide, ipak je Prirode svetenik,
i ona izvrsnim vidom
na njegovom ga putu prati;
najzad ovek primeuje kako ona (vizija) nestaje
i bledi u svetlosti obinog dana.
(Oda o nagovetajima besmrtnosti u seanjima iz ranog detinjstva",

stihovi 71-76 (Po komentarima dr Ranke Kui prim. prev.))

Zaista, moda neto najtunije u ivotu svakog oveka

predstavlja gubljenje poleta. Ali do tog tunog procesa ne mora doi
ako pozitivna i stvaralaka misao postane deo svakodnevnog ivota.
A ako um nije naviknut na te vebe koje pomau zadravanje poleta,
nikada nije kasno da se pone sa navikavanjem. Sa tom promenom e
neizbeno doi do preporoda ili podmlaivanja snage linosti sa
kojom e se, ko zna, vratiti i fizika snaga!
Stvaranje tog samoobnavljajueg zanosa koji se nee gubiti
moda nije ba lako, ali nije ba ni teko.
Primer za to je jedan autor reklamnih tekstova koji je poeo da
se ali kako mu je sve tee da radi svoj posao. Sve tee je dolazio do
novih ideja. Sve due vremena je provodio u radu, gubei lakou misli
i izraza. Tekstovi su mu bivali naduveni i sve manje komunikativni.
A komunikacija je moj posao", zakljuio je namrteno. Razlog
svega toga je gubljenje poleta. Kao da nita vie nije moglo da ga
pokrene i pomogne njegovu delotvornost. Izvor njegovog duha je
presuio. teta", primetio je sumorno, to ovek ne moe da sie do
samoposluge na uglu i kupi boicu eliksira poletnosti."

Lek nije u boici

Ali ima leka za to", podsetio sam ga. Samo to ne stoji u
boici, ve u tvom shvatanju nekih stvari. A nije ni teko postii da ti
se vrati polet. Treba samo da pone da radi sa poletom i nastavi tako
sve dok s vremenom opet ne bude poletan." Onda sam mu objasnio
poznati princip profesora Vilijema Demsa, koga neki smatraju ocem
psiholoke nauke, koju je on nazvao ako" principom. To znai da
ete, ponaajui se onako kako elite sa vremenom postati ono to
elite. Ako ste plaljivi, ponaajte se kao da ste hrabri. Nastavite da
delujete hrabro i vai strahovi e se sasvim sigurno smanjiti, a hrabrost
e vam porasti. Ako ste skloni da kritikujete, budite dareljivi,
gledajte sve i svakoga sa blagonaklonou, i postajaete sve manje

namor i sve prijatniji ovek.

Taj princip ima slino delovanje i na poveanje poletnosti.
Ponite da radite s poletom. U poetku e vam se taj napor initi
neplodnim, ak lanim i neiskrenim, sve dok ne ponete da se oseate
poletno. Ali budite uporni, i biete iznenaeni naglim poveanjem
poleta. To je zakon ponaanja, nazvan Principom ako".
Ali nisam uspeo do kraja da ubedim sumornog i obeshrabrenog
reklamera, jer mu je ta ideja oigledno zvuala suvie jednostavno.
Poto nije bio uveren, mislio je da svoj sutinski negativizam moe da
podupre samo sopstvenim intelektualnim naporom. Kasnije se zadesio
na velikom susretu trgovaca, gde sam ja govorio na temu Zato
pozitivno razmiljanje donosi pozitivne rezultate" i istakao da se
uspeh zasniva na sledeim pretpostavkama: 1. Do reenja problema
dovodi hladno i razumno razmiljanje, a ne estoka emotivna
reakcija; 2. Nikada ne razmiljajte negativno, jer je to vrlo opasno.
Negativni mislilac odaje negativne misli u svet oko sebe i tako ga
negativno aktivira. A na osnovu zakona privlaenja slinosti se
privlae privlai sebi negativne odgovore; 3. Treba misliti poletno.
Kao ilustraciju tree take rei u vam kako svako od vas
moe da uini da mu sutranji dan bude najlepi dan u ivotu. Da biste
to postigli, ne treba da legnete u krevet, da stenjete, gunate i kukate
kao obino, zasipajui svoju strpljivu i napaenu enu svojim mukama,
bolovima i negativnostima. Umesto toga, kad se probudite
samouverenim pokretom odbacite pokriva sa sebe, iskoite iz kreveta
i svojoj iznenaenoj eni doviknite: Srce, oseam se odlino."
Ona e moda doiveti srani udar i izdahnuti na mestu! Ali,
umree srena. Zatim, pevajte pod tuem, ispirajui iz glave sve stare,
umorne, mrtve jueranje misli dok se sapunate i spirate. Posle toga,
oseajui se srenim od glave do pete, obucite se i siite u trpezariju da
biste pojeli doruak koji vam je ena s panjom i ljubavlju pripremila.
Pogledajte taj doruak jednim dugim pogledom, s potovanjem, i
recite: Srce, ovo je najlepi doruak koji mi je ikada pripremljen."
Ona e biti toliko nadahnuta time da sledeeg jutra neete morati da
laete u vezi s tim!

Ponite dan poletno

Zatim, poto pojedete taj dobar i obilan doruak, izaite na
sve jutarnji vazduh i temenom glave dodirnite nebo. Sa ljubavlju se
poljupcem oprostite sa enom, a moete ak i da je odignete i zavrtite
oko sebe. Nekima to nee biti ba lako, ali e preneti polet i na nju.
Zatim, udiui sve jutarnji vazduh, recite: Srce, zna ta?
Sada idem u grad sa sreujem robu i usluge (ili prodajem, piem,
upravljam) sa poletom, i ceo ovaj dan uinim najlepim danom u
svom ivotu." Na kraju treba da okupite svoju porodicu i izgovorite
molitvu. Kako", pitao sam, moete oekivati da bilo ta postignete
bez pomoi Velike moi?" Ako ne znate nijednu molitvu, predlaem
jednu kratku i optimistinu, koju ja sam koristim svakodnevno, bez
koje jednostavno ne bih mogao: Evo dan, koji stvori Gospod!
Radujem se i veselim u nj!"
E, moj prijatelj, pisac reklama koji je ostao bez poleta, sluao
je ove neobine predloge koje sam u govoru izneo slualitu. Kasnije
mi je priznao da mu je to u poetku zvualo malo nategnuto i
izvetaeno. Ali je, razmislivi o tome, shvatio da odluka o tome hoe
li se biti negativan ili pozitivan, sumoran ili poletan, treba da bude
stvorena u sopstvenim mislima i delovanjima. Verovao ili ne",
rekao je pomalo srameljivo, isprobao sam tu tvoju aavu jutarnju
tehniku i zna ta? Be je poela da deluje. Deluje ak i na moju enu.
Kae da sam se promenio i da sam mnogo zabavniji. I primio sam taj
ako" princip. Uverio sam se da mi se polet koji zraim zaista vraa."

"Preterivanje" ubija polet

Neki ljudi, koji prihvate uurbani i prenatrpani nain ivota, ale
se da im je ivot vrlo teak i zahtevan, i da im to ubija polet. uo sam,
na primer, da neke supruge ne vole re domaica" jer ih na neki
nain poniava. ale se da su im kuni poslovi kuvanje, pranje,
ienje naporni i da za njih predstavljaju neku vrstu robovanja, koju
su im nametnuli muki ovinisti. Mi, naravno, znamo da ti svakodnevni

poslovi mogu biti zamorni. Ali, sudei po onome to ujem, zamoran je

ak i materinski instinkt, ljubav, uivanje i briga o deci, naravno ne za
veinu, ali za veliki broj roditelja. A uo sam i da mnogi muevi, posle
napornog radnog dana na poslu, rade oko kue jer uvek treba da se
popravi ovo ili ono". Mnogi muevi su na poslu po ceo dan vrlo
poletni da bi se, kad dou kui, pretvorili u mrane negativce koji
zagoravaju ivot svojim umornim enama.
Ja poznajem dva brana para koji predstavljaju suprotne krajeve
poletnog spektra, a oba emo ostaviti bezimenima, jer ne ele ovakav
publicitet. Neobino je to su oba para od prilike istih godina i oba
imaju po etiri sina, od kojih su najmlai jo bebe. Jedan od ta dva
brana para, koji se alio, pitao sam: Kako to da imate ova etiri sina,
ako vas toliko gnjave? ta biste hteli da svake veeri izlazite na
zabave i igranke? Pa gde vam je zrelost i odgovornost? emu ova
nezrela pria?" Znao sam da je to razuman mladi iar; samo im trenutno
neto nije ilo.
Sve je to tako dosadno", odgovorili su. Samo rad, rad, rad i
buka, i jo vea buka. Zar nemamo i mi pravo da ivimo?"
A gde je tu uivanje u predivnoj i uzbudljivoj ulozi roditelja i
porodinom ivotu sa etiri deaka koji rastu? Pomislite samo etiri
najzanimljivija karaktera na svetu, etiri zdrava i ivahna dekia."
Recite ta god hoete, ali nama je toga ve preko glave." To je
bio najneukusniji izraz vrhunca uzaludnosti.
A drugi par? Pa, njih sam upoznao nedavno u jednom restoranu.
Tata je oigledno izveo mamu na veeru, i oboje su uivali, ali su
jednostavno jedva ekali da se vrate kui, onoj etvorici predivnih
klinaca.
Bil i ja provodimo vrlo uzbudljivo vreme sa naa etiri deaka.
Svi su razliiti, i fantastino zanimljive linosti. Zar nije Bog bio
dobar prema nama?"
Hajde, Dejn, pouri sa tim sladoledom, pa da krenemo kui.
Obeao sam deacima da u im ispriati priu o arobnom avionu."
Nadajmo se da e onaj prvi par stei polet za dom i porodicu
pre nego to bude prekasno i deaci odu od kue emotivno nezreli. A
nadajmo se i da ovaj drugi par nikada nee izgubiti tu vrhunsku vetinu

uspenog ivota odravanje poleta.

Zamor i polet
Budimo iskreni. Zamor, iscrpljenost i neprestane potrebe
predstavljaju veliki napor za svaiji polet. Reenje lei u zajednitvu
interesovanja i stvaralakog ivota. Oboje suprunika iz drugog
branog para su aktivni lanovi crkvene zajednice. Mu je lan
akonskog odbora, a ena upravnik odeljenja poetnika. Ona, takoe,
jednom meseno predsedava u enskom klubu, a on svake druge
nedelje ide na kuglanje. Ponekad zajedno idu na golf. Pripadaju i grupi
parova koji se sastaju po kuama sa drugim ljudima koji, takoe, imaju
decu. Jednog dana u", kae Dejn, poeti svoju drugu karijeru, a
dotle moja prva karijera pripada mojoj deci. A, ako vas zanima da,
oseam se slobodno i vrlo stvaralaki."
Onaj drugi par, oni koji su izgubili polet, oigledno nije uspeo
da izdri neprestane zahteve porodinog ivota zbog svojih vrednosnih
kriterijuma koji ne prihvataju drutvene obaveze. Njihov osnovni
problem je, izgleda, bio u davanju prava prvenstva pa su, ne razradivi
dobro sistem aktivnosti koji bi njihovim roditeljskim dunostima dao
odgovarajue mesto u odnosu na druge ivotne aktivnosti, osetili
odbojnost.
Novo buenje poleta moe da potpomogne otpoinjanje veeg
broja zanimljivih aktivnosti, koje veina organizovanih i posedovnih
ljudi moe da postigne. Zaista, samo organizovanost doprinosi
poveanju poleta, a njen nedostatak moe da stvori stav
bezvoljnosti, koji isisava poletnost. Uopte nije jednostavno biti
iscrpljen, a istovremeno i poletan. Ali kad ovek poeli da postigne
upravo to, bez obzira koliko teko bilo, uspeh e umnogome smanjiti
iscrpljenost. vrsta i sigurna poletnost je stvaralac energije, koji
naglaava ivahnost u zavisnosti od njenog psihikog i emotivnog
podraaja.
Razumljivo je da esti udarci mogu loe da utiu pa ivotni polet,
bar privremeno, i ako ovek tako reaguje, dobie saoseanje za svoju

problematiku. Ali, opet, primena sigurnog i normalnog poleta, uprkos

nagomilanim tekoama, moe umnogome da poniti teke posledice i
zaista pomogne da se ovek uzdigne iznad udaraca koje je zadobio.
Sposobnost da se nesree i porazi, tuge i nevolje podnesu sa
osmehom i da se polet nikad ne gubi, ve da se sigurno ide napred,
jedna je od najuzbudljivijih demonstracija pozitivnog principa. A ljudi
koji u tome uspeju, i postignu nove pobede, su oni koji imaju u sebi
neto to se zove vera i poverenje. Oni znaju kako da se samouvereno
suoe s nevoljom. Nikada ne panie, ve uvek razmiljaju, trae
odgovore i reenja. Za njih je neuspeh samo trenutak u uspenom
ivotu; trenutak iz koga oni znaju kako da izvuku iskustvo i novu
snagu. Jer, uvek kada pretrpite neuspeh, i prevaziete ga, izlazite iz
njega jai nego pre. Sledei primer moda nije ba najlepi, ali je
dobar kao ilustracija za to. Ameriki indijanci su ranije verovali da
ratnik, kada skalpira neprijatelja, dobija njegovu snagu. Vie
neprijateljskih skalpova vie ojaava pobednika. Mogue je, po tome,
da, to vie nevolja prevaziete, to ste snaniji.
Ljudi sa samoobnavljajuim poletom u ogromnoj su prednosti,
jer im on kompenzuje druge nedostatke. Neki, na primer, nemaju
dovoljno obrazovanja, ali su ivi i vrlo poletni, pa zanemaruju
neprilike i odlino rade svoj posao. Kao u prii Novi prodavac", koju
mi je neko nedavno dao:
Jedan novi prodavac je efovima poslao svoj prvi izvetaj, koji
ih je zapanjio jer su shvatili da je njihova nova nada" sasvim
neodgovorna i nepismena. Napisao je: Vido sam da opremu to im
fali mogu da iskoristim i prodam robu za jedno par iljada dolara. Sad
idem u ikago." Pre nego to je njegov ef stigao da nepismenom
prodavcu poalje oprotajno pismo, stigao je sledei izvetaj: Stigo
sam i prodo im pola milijona robe." Plaei se posledica otkaza, kao i
zadravanja tog trgovakog putnika, njegov ef je predao stvar u ruke
predsedniku komisije. Sledeeg jutra lanovi upravnog odbora su bili
zapanjeni kad su ta dva pisma ugledali na oglasnoj tabli, a iznad njih
pismo predsednika kompanije: Suvie vremena smo provodili
pokuavajui da dodamo, mesto da prodamo. Drmo se njiovog
primera! Ou da svi proitate pisma ovog strunjaka i onda krenete i

prodajete isto ko on!"

"Stvari su odlino odlino"

V. Klement Stoun, industrijalac i ovekoljubac iz ikaga, svoju
ivotnu karijeru je poeo u estoj godini, prodajui novine u junom
delu ikaga. Jakom voljom i pozitivnim razmiljanjem postao je
vrhunski prodavac u dravi. I to je vie povca zaraivao (a zaraivao
je mnogo), vie je davao za siromanu decu, za rehabilitaciju
zatvorenika, leenje duevnih bolesnika, jaanje crkve, kao i nauku i
umetnost. Zaista, jer je pokojni dr Arno K. Marts, jedan od najveih
amerikih osnivaa dobrovoljnih fondova, za njega rekao: Klem
Stoun je najdareljiviji ovek koga sam ikad upoznao."
G. Stoun ponekad daje previe, pa to zapreti da presui njegove
izvore i on, kao svi poslovni ljudi, doivljava padove i uspone u svojim
finansijama. Ali uvek se vraa, jer je tip povratnika.
Nikada, u toku svih tih promena u njegovom linom i
poslovnom ivotu nisam primetio nijedan trenutak smanjenog poleta.
Kad god sam ga nazvao telefonom i upitao kako je i kako posao, uvek
je njegov siguran glas, snanog duha, davao samouveren odgovor:
Odlino, savreno odlino!" Je li to hrabrost ili apsolutno
nepriznavanje nevolje? Nikako. Taj ovek je doivljavao oluje. On
poznaje, dobro poznaje nevolju. I zanimljiva je razlika izmeu g.
Stouna i nekih drugih ljudi. G. Stoun voli uspeh zbog zadovoljstva
uspevanja, prevazilaenja tekoa. Za njega novac predstavlja
sredstvo kojim e initi dobro, poboljati ivot i pokrenuti druge da
probude snagu koju imaju u sebi. Njegov polet se zasniva na arkoj
elji da podstakne druge da napreduju, uvek samo napreduju.
Posledica toga je njegov odgovor i u loim i dobrim trenucima
odlino, odlino. On je odrao polet jo od vremena kad je kao mali,
zaputeni ulini avolak, prodavao novine i kroz celu karijeru,
prevazilei prepreku za preprekom. Njegov metod je, koliko sam
shvatio, u tome to na dogaaje ne reaguje emotivno, ve u svakoj
situaciji trai i nalazi neto dobro, to je tu sigurno prisutno. On veruje

da u svakoj nezgodi postoji odgovarajua zgoda. Sa tim mirnim

stavom hladnog, injeninog razmiljanja postigao je odlian prosek
uspeha. A sposobnost zadravanja poleta i pored neuspeha uinila je da
taj ovek uvek i samo napreduje i napreduje, i na mirnom i
uzburkanom moru. On je izvanredan primer delovanja pozitivnog
principa.

"On me je pokrenuo"
Sedeo sam u avionu pored jednog mladia, otvorenog i prijatnog
momka. On mi je rekao da je ranije bio agresivni narkoman koji je
uvek beao od policije. A onda je proitao jednu knjigu g, Stouna (Sistem
za uspeh, koji uvek pali). Prvi put u svom smuenom ivotu taj momak je
ugledao zraak nade da bi mogao da postane, kako je sam rekao,
neko". Ta knjiga me je pokrenula, zaista pokrenula", rekao je
glasom koji je zadrhtao tek toliko da otkrije emocije. Mislim da sam
dobio trajan polet, bez obzira na probleme na koje mogu da naiem."

Lino iskustvo sa poletom

Ja imam sopstveni metod za pokretanje samoobnavljajuim
poletom, koji se dokazao kao vrlo delotvoran. Siguran sam, ak, da
sada imam vei polet nego ikada ranije, i on kao da je uvek samo sve
vei i bolji. Kao deak sam uvek bio vrlo poletan, ali su moji
unutranji problemi ponekad uzimali svoj danak. Na sreu, to mi vie
ne predstavlja prepreku jer sam te probleme reio i sada nema vie ta
da ometa slobodan tok pokretakog poleta.
To ne znai da vie nemam problema. U stvari, ima ih
mnotvo, ali sam najzad nauio da nedae doekujem sa pozitivnim
uverenjem da u ih uspeno reiti. Naravno, imam i ja svoje teke
trenutke, ali ne toliko kao ranije i reavam ih bre nego ranije. To,
naravno, nije znak mog savrenstva. To znai samo, a verujte mi da je
sasvim dovoljno, da sam Boijom milou, najzad naao nain za srean,

uzbudljiv i pobedniki ivot; i kao posledicu toga, nauio i da se

pokreem samoobnavljajuim poletom. Zato dozvolite da vam
ispriam kako je do toga dolo, jer verujem da e vam koristiti.
Godine 1932. doao sam za svetenika u Univerzitetsku crkvu u
njujorkoj Petoj aveniji. Pre toga sam pet godina sa uspehom vodio
crkvu u Sirakuzi, gde je sve ilo glatko, zaista glatko, i bio sam pun
bezgraninog poleta. A onda su me pozvali u ovu poznatu crkvu. Ali
nije sve uvek onako kako izgleda, i ja sam ubrzo shvatio da u ovoj
crkvi ima problema. U stvari, crkvena zajednica je spala na samo oko
dve stotine ljudi. Nedeljom je velika crkva bila gotovo prazna. To je
bilo u vreme velike depresije poetkom hiljadu devetsto tridesetih
godina, kada je vladala nestaica novca. U Sirakuzi mi je, za razliku
od te nove dunosti, bilo lako.
Naravno da sam u posao uloio sve svoje sposobnosti, misli,
energiju, molitve i sve to je potrebno da bi se neto pokrenulo, ali
nita se nije pokretalo, a ako i jeste, onda je to bilo vrlo malo.
Nedeljama sam gledao prazne redove sedita u crkvi i puste balkone,
a od ponedeljka do nedelje razmiljao kako da doem do novca za
crkvene trokove.
Posle nekoliko meseci poeo sam da posustajem. Bio sam
stvarno obeshrabren i prirodni polet koji me je ranije nosio preko
mnogih prepreka, kao da bee nestao. Najzad sam morao da priznam
da sam dobio svoje. Nisam ba pomiljao da se predam, ali nisam bio
ni daleko od dna. A onda sam shvatio fantastinu injenicu, na kojoj
se zasniva pozitivni princip, to jest da je dno zaista odlino mesto. Jer,
kad se naete na dnu, pali ste najdublje to se moe. Jedini izlaz
odatle je gore.
A onda sam, sa nadom u bolju budunost, otiao sa enom na
odmor u jezersku oblast u severnoj Engleskoj. Tu sam gotovo
svakodnevno i neprekidno sipao negativnosti u ui svoje jadne ene,
dok njoj to nije dosadilo. Odvela me je do klupe u jednom usamljenom
uglu hotelske bate. Poela je da mi pria kako nisam ovek kad
dozvoljavam da me problemi obore, i kako mogu tako drsko da
zagovaram uspean nain ivota, oseajui se istovremeno toliko
neuspeno?

Zaista mi je rekla, a nena kakva jeste, ta ena moe da bude i

prilino vrsta, da u morati da sedim na toj klupi sve dok ne predam
svoj ivot i sve njegove probleme u Boije ruke". Mada sam zvanino
ja bio njen svetenik i mu, tada je ona bila moj svetenik. I verujte mi,
znala je kako se postupa u sluajevima poput mog. Rekla mi je ta da
radim i kako to da uradim.
Tako sam na kraju, po njenom uputstvu, izgovorio jednu malu
molitvu. zvuala je nekako ovako: Dragi Gospode, ne mogu da
kontroliem svoj ivot. Problemi su me iscrpili. Potrebna mi je pomo.
Zato predajem svoj ivot Tebi ovde i sada.
Posledice su bile neobine i izvanredne. Kao da su sve mrane
misli trenutno izvetrile iz moje glave. Obuzeo me je izvanredan oceaj
smirenosti. Sada sam shvatio da Bog i ja zajedno moemo da vodimo
ovu crkvu. inilo mi se kao da hodam po vazduhu. A vratili su mi se i
stari polet i uzbuenje! Kroz glavu su mi leteli planovi, ideje i novine, i
nisam mogao da doekam da se vratim kui i ostvarim ih.
Mogu iskreno da kaem da se od dogaaja na klupi one engleske
bate pa sve do danas napajam samoobnavljajuim poletom. Rut i ja
smo se nekoliko puta vraali na onu klupu. Ali te ponovne posete zaista
nisu bile potrebne. To je bilo samo hodoae do mesta na kome se
desilo neto nezaboravno. Naite i vi negde neku svoju klupu... i
pokrenite se.
A to je sutinska tajna uspenog ivota pokrenuti se
samoobnavljajuim, sutinskim poletom i napredujte sa pozitivnim
principom.
Hajde sad da rezimiramo metode odravanja visokog nivoa
poleta iz ovog poglavlja:
1. Prouite izvor poleta devedesetogodinje, ene sa jednom nogom,
koja je zdravo za gotovo prihvatila obeanje o ivotu u
izobilju.
2. Ne zamiljajte sebe kao starog i sve starijeg, kao nekoga ko tek to
nije gotov samo zato to je prolo moda i mnogo vremena.
3. ivite kao mladi sada i uvek. Zapamtite da se sav polet koji vam

je potpeban nalazi u vaoj glavi. Oslobodite ga neka oivi

neka vas pokree.
4. Vebajte misaoni polet razmiljanje o poletu.
5. Radite kao da imate polet. Verujte da ga imate i biete poletni.
6. Nikada ne dozvolite da vam mrane misli ugue polet. Odravajte
pozitivni princip i poletnost, i nita vam nee biti previe.
7. Ublaite bolne posledice ivotnih udaraca odravajui snanu
poletnost, ak i ako to zahteva borbu.
8. Uvek smatrajte da moete da uinite stvari odlinim-odlinim
bez obzira na rizik. Zaista, odlino-odlino" stav moe da
poniti rizik.
9. Potvrujte polet potvrujte ga, potvrujte, potvrujte.

PETI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Odbacite stare, umorne, mrane misli i ivnite
Novogodinje vee u Rimu! Bilo je to neto stvarno dobro i
sasvim novo. Kao dugogodinji stanovnici Njujorka, u kome svaki
dogaaj moe lepo da ss proslavi, moja ena i ja kod kue nikada
nismo prisustvovali niemu bar slinom proslavi smene godina u
Venom gradu.
Sve je poelo ve oko podneva 31. decembra pucnjevima iz
pitolja i sve jaom bukom i vikom; buka se ula sa svih strana. Cele
veeri su vatrometne rakete parale nebo, dok najzad, u pono, nije
poela ludaka kanonada sa svih strana dok su pucnji odjekivali sve
vie i jae. Dok smo sa prozora gledali prema kupoli Sv. Petra, oko
koje je bljetao vatromet, inilo nam se kao da neka nebrojena vojska
napada grad. (A direktor hotela nam je rekao da nam je dao sobu na
mirnijoj strani!)
Ali ni to nije bilo sve. Rimljani izgleda misle da je
novogodinja no odlian trenutak da se ree svih starih stvari i uzmu
nove, i to ne samo simbolino, ve zaista, i to izbacujui kroz prozor
sve to je staro, kao to su haljine, odela, polomljeno posue ili
rasklimatane stolice. Nai prijatelji iz Rima savetovali su nam da
ostanemo u hotelu da bismo izbegli mogunost da nam neki stari
televizor ili neto sline teine padne na glavu.
Taj obiaj u sutini i nije lo, i to ne samo za Novu godinu, a
odbacivanje stvari bi moglo da se primeni i na stare, zamorne i mrane
misli. Svakoveernji obred psihikog pranjenja misli moe da
pripremi um za ispravno funkcionisanje sledeeg dana. Zato se
namerite da svake veeri odbacite te stare, zamorne i mrane misli, i
ivnete.

Lokacija krojaa
Pre vie godina sam imao u Bruklinu prijatelja, koji mi je bio i
kroja. Kad bi g. S. Pirson zavrio odelo, davao bi i uputstva za
njegovo odravanje. Svake veeri, pre spavanja", rekao bi,
ispraznite sve depove da biste spreili guvanje materijala." Zatim
je pokazivao kako se pantalone veaju sa donjim delom jedne
nogavice savijenim preko druge na iviluku, tako da pantalone vise
pravilno i ne dobijaju nove nabore.
Ja, poput veine mukaraca, nosim novanik, futrolu za
kreditne kartice, kljueve, penkala i olovke. A nosim i male
makaze, za isecanje zanimljivih novinskih lanaka. U mojim
depovima se nalazi skladite svakojakih zabeleki i podsetnika
nagomilanih u toku tog, pa i prethodnog dana. Proces pranjenja
depova me je podstakao da sredim te papirie i stavim ih na jedno
mesto. I kojeg li mog zadovoljstva kad otpisujem ono to sam zavrio i
bacam jedan po jedan papiri u ko. Na toaletni stoi, zajedno sa
kljuevima i drugim sitnicama, ostavljam beleke o onome to treba da
uradim sutradan. Gomilu podsetnika na taj nain drim uredno i
pregledno, i to mi pomae da uvee mirno legnem, sa vrlo malim
oseajem krivice zbog onoga to nisam uradio.
Posle nekoliko nedelja primenjivanje tog obreda cranjenja
depova, sa oseajem dobrog rasporeivanja beleaka i podsetnika,
pomislio sam da bi isti nostupak mogao da se primeni i na nagomilane
ljudske misli, zastarele stavove, mrane utiske, alopojke i
obeshrabrenost, koji prave zbrku u ljudskoj glavi. Prema tome, poeo
sam da grupiem i odbacujem sve stare, umorne, mrtve i mrane misli,
zamiljajui kako mi odlaze iz glave, kao da gledam kako otiu u
kanalizaciju. I mislio sam: Te misli sada otiu iz moje glave iz mog
uma. One odlaze od mene odlaze, odlaze upravo ovog trenutka
odlaze."
Tom milju sam iskoristio savet M. R. Kompajera iz jedne od
njegovih knjiga (Evo pomoi!) koji se odnosio na brzo padanje u san
zamiljanjem" kovitlaca magle koji se iri preko svesti, zamraujui
sve. Ja sam otkrio da san dolazi mnogo bre na ovaj nain; misli koje

bi inae uznemiravale um gube se u toj tekoj oblozi od neprobojne

magle koja predstavlja i izvrsnu prepreku izmeu uma i stvarnog
sveta. Posledica je vrst san posle koga se budim sa bezgraninim
oseajem novog ivota. Ovaj program je potpomogao ponovno
oivljavanje energije i ivosti (i svaki novi dan. To je delotvorni metod
kojim odravam svoje nadahnue.

Napravio je posao svojim mislima

Jedan ovek mi je rekao da je sam sebi problematian. Niste
jedini", odgovorio sam, pomislivi na mnogobrojna pisma koja primam
od ljudi koji trae pomo u reavanju svojih problema. Mislei tu i na
sebe; jer, moram priznati da mi je godinama najvie muke zadavao ba
Norman Vinsent Pil. A verujem da bi veina ljudi, kad bi rekli istinu o
sebi, morala isto to da prizna. Ako sami sebi predstavljamo najvei
problem, osnovni razlog bi morao biti u vrsti misli koje obino
zaokupljaju i usmeravaju na um.
To je bar zakljuak gore pomenutog oveka. On je u stvari
eleo da uspeno radi svoj posao pa je, da bi se usavrio, pohaao
profesionalne seminare i trgovake pokretake susrete. A bio je i
strastan italac nadahnjujuih knjiga o samopomoi. Upoznao sam
ga preko pisama koje mi je napisao proitavi Mo pozitivnog
miljenja. Bio je vredan uenik, koji je uvek proveravao knjike
principe na delu.
Takvim trudom bi svakako trebalo da postane nadahnut i da
dobije snanu i sveu pokretaku snagu. Ali on kao da nije mogao da
zadri nadahnue due od nekog svog vremenskog roka. Onda je
nastupalo postepeno opadanje. Nadahnue je opalo, uzbuenje se
gubilo, energija smanjivala, a pokretaka snaga slabila. I taj proces
jaanja i slabljenja pokretake snage se stalno ponavljao. Kao da
jednostavno nije mogao da odri pozitivni psihiki stav, da se u to ne
umea obratni proces. Kad je bivao pokretan poletom mogao je da
pravi odline poslove i moda da bude unapreen u direktnoj proporciji
sa opadanjem njegove psihike i duhovne snage.

Prirodno je to su ga ti usponi i padovi uznemiravali, i on je

pokuao da opie svoju nestalnost. Predloio sam mu da poe u
psiholoko savetovalite. Lino sam mislio da njegov problem lei
negde u njegovom intelektualno-emotivnom ravnotenom sistemu. Ali
on je iveo nekih tri 3200 km daleko, pa sam mu predloio da potrai
pomo negde u svojoj blizini to je on, na sreu, iuinio.
Ja sam u odgovoru na njegovo pismo, oigledno nesvesno,
naveo misao koja je moda napravila preokret u njegovoj karijeri.
Negde sam davno proitao citat ije poreklo nikada nisam otkrio, a
koji je u sutini govorio da se istorija pokree na malim tokovima".
Ako to prenesemo, moe se rei da se i ljudski ivot pokree na osnovu
te misli. U odgovoru sam mu citirao stavku iz Biblije: I da se obnovite
duhom uma svojega" (Efescima poslanica sv. apostola Pavla). Tu misao sam
mu napisao zbog injenice da opadanje" esto nastaje u stavovima pre
nego to se primeti na delu.

Obnovio je duh
Nekoliko meseci kasnije, dok sam ekao svoj red da govorim na
skupu trgovaca u oblasti Stenovitih Planina, taj ovek mi se
predestavio i podsetio me na svoje pismo i moj odgovor. Rekao mi je
da je reenica iz Svetog pisma vie uticala na njegovu promenu nego
inae vrlo uspeno psihiko savetovanje na koje je iao.
ta u stvari znai obnoviti se duhom uma svojega"? To je u
poetku zbunjivalo naeg prijatelja, ili je legao" na misao. Znao je
ta znai sportski duh, kolski duh, etni duh neto kao borbeni
duh, duboki ocehaj odanosti, pomean sa napred-bez-obzira-na-sve
stavom. Proces miljenja, razmiljao je, moda predstavlja neto vie
od obine intelektualne vebe. U umu mora da postoji neto to se
zove duh, to sigurno oznaava emotivnu predaju, posveenost,
obnovu jednom reju, nadahnue za koje je sada jasno shvatio da
treba da bude nadahnuto, to jest puno duha (I na engleskom mala igra rei:
inspired nadahnuto; poto je spirit duh, inspirited puno duha (Prim. prev.)).
Drugim reima, ivost koja ne moe opasti, ve je neprestano puna

snage, bez obzira na okolnosti.

Plod tog razmiljanja su", rekao je, etiri principa, koji su mi
omoguili ne samo da dobijem pokretaku snagu ve i da odrim njen
duh tako da na njega ne mogu da utiu problemi i neuspesi.
1. Moram uvek da zadrim pokretaki" stav.
2. Moram da negujem svoj duh, da bih bio siguran da u moi da
zadrim pokretaki" stav i u dobru i u zlu.
3. Moram da se obnovim duhovno ako elim da uvek budem
obnovljen duhom uma svog.
4. Moram da verujem i budem siguran da vie nita ne moe da mi
obori duh."
Delotvorni uinak ta etiri principa na linost, a zatim i karijeru
tog oveka bio je vidljiv ne samo u njegovom stavu, ve i po poslovnim
uspesima. Ali ako objavite ovu priu", upozorio me je, samo traim
da ne pomenete moje ime, jer ne bih hteo da neka moja neodgovornost
promeni duhovnu osnovu u mom ivotu i tako prekine tok snage, jer
mi je protok duhovne moi od vrhunske vanosti. To mi je donelo neke
zadivljujue promene u ivotu. A zatim i u porodici, pa sam onda sve
to prihvatio i poeo da primenjujem ta razmiljanja na posao. A
nedavno sam doiveo fantastian duhovni preporod koji je napravio
najbolju promenu u meni i u svemu to ima veze sa mnom", zakljuio
je.

Ljubav razbija mrane misli

Tokom svojih prvih linih iskustava sa odbacivanjem starih,
zamornih i mrtvih misli i oivljavanjem otkrio sam da jednostavno
zraenje ljubavi prema drugim ljudima ima gotovo arobnu
delotvornost. I kad god sam primetio da mi misli zastarevaju poinjao
sam da traim neku priliku da izrazim svoju ljubav nekim misaonim i
ljubaznim delom, i ako sam se dovoljno potrudio, moj um je dobijao
neku novu energiju i ar. A sa njima sam sticao i neku novu ivost i

oseajnost. Taj postupak ima za mene ogromnu vanost.

tavie, ak i priseanje na te trenutke izraavanja dobre volje i
simpatije deluje kao ispiranje mozga od nakupljenih starih, zamornih i
mranih misli koje se uvek vraaju, sem ako ih ne zaustavi neka jaa
psihika sila. Psihiki i duhovni stavovi vrlo se efektivno lee
ulivanjem paljivih i brinih misli koje prati istovrsno delovanje.
Hteo bih, povodom toga, da vam iznesem tri prie, koje su, vrlo
udno, vezane za tri boia nekih prethodnih godina. Ali sve tri su mi
ostale u ceanju i dok se, naravno, trudim da uvek inim dobra dela, to
seanje na sledee duboko ljudske dogaaje i dalje mi pomae da
odbacim stare, umorne, mlitave i mrane misli koje uvek tee da,
kod svakoga od nas, loe utiu i preuzmu nau svest.

Desilo se na ulici Sinsinatij

Neke od najupeatljivijih godina svog deatva proveo sam u
Sinsinatiju, u Ohaju. Jo uvek se seam velike boine jelke na Trgu
fontane blistavih ukrasa i zamrznutih ulica kojima odjekuju boine
pesme. Gore, u istonoj ulici Slobode, gde smo iveli, majka i otac su
uvek imali prirodnu jelku sa pravim sveama, arobnim sveama koje
su zajedno sa jelkom odavale jedinstven i nezaboravan miris ume.
Jedne boine veeri, kad sam imao dvanaest godina, iao sam
sa ocem, svetenikom u malo zakasnelu boinu kupovinu. Obojici su
nam bile pune ruke paketa i ja sam ve bio umoran i pomalo nervozan.
Razmiljao sam kako bih voleo da stignemo kui, kad mi je priao
jedan prosjak mutnih oiju, neobrijan i prljav starac dodirnuo me
rukom nalik na kandu po ramenu i traio novac. Delovao je tako
odbojno da sam instinktivno ustuknuo. Ali otac mi toplim glasom
ree: Normane, ovo je boino vee. Ne treba da se tako ponaa sa
ljudima."
Nisam ga shvatio. Tata", usprotivio sam se, pa to je obina
skitnica."
Moj otac progovori vrim glasom: Moda nije postigao
mnogo u ivotu, ali je ipak Boije dete." Zatim mi je pruio jedan

dolar veliku sumu u to vreme, pogotovo za svetenike prihode.

Uzmi ovo i daj tom oveku", rekao je. I govori s njim sa
potovanjem. Reci mu da mu to daje u ime Boga."
Oh, tata", bunio sam se, ja to ne mogu da uradim."
Oev glas je bio vrst: Idi i uradi to to sam ti rekao."
Tako sam protiv svoje volje potrao za tim starcem i rekao:
Oprostite mi, gospodine. Dajem vam ovaj novac u ime Boga."
On je zaueno pogledao u dolar, pa u mene. Onda mu se po
licu razlio predivan osmeh, tako pun ivota i lepote da sam zaboravio
kako je prljav i neobrijan. Zaboravio sam da je star i dronjav. Gotovo
dvorskim pokretom je skinuo eir. Ljubazno je rekao: A ja vam
zahvaljujem, mladi gospodine, u ime Boga."
Sva moja nervoza i mrzovolja su nestale. Ulice, kue, sve oko
mene je odjednom postalo lepo jer sam bio deo uda koje sam video
mnogo puta posle toga promene koju ljudi doive kad ih gledate kao
Boiju decu, kada im pruite ljubav u ime Bebe koja je roena pre dve
hiljade godina u jednoj pojati u Vitlejemu, Osobe koja jo ivi i hoda sa
nama, i obznanjuje svoje prisustvo.
To je bilo moje boino otkrie te godine zlatno ljudsko
dostojanstvo koje je skriveno u svakoj dui, i eka da zablista samo ako
mu dozvolimo. Rano sam u ivotu poeo da shvatam da je pozitivni
princip dubinski deo toplih ljudskih odnosa, i vrlo sam zahvalan zbog
tog uvida.

Drama na kraju ivota

Moj otac je primio telefonski poziv kasno uvee, i to sa vrlo
neobinog mesta iz kue koja se nalazila u takozvanoj gradskoj zoni
crvenih fenjera. ena koja je vodila tu kuu rekla je da je jedna od
devojaka vrlo bolesna, moda ak i na umoru. A devojka je u svojoj
bolesti traila svetenika. Ova ena je nekako ula za mog oca,
pastora jedne vrlo poznate crkve. Hoe li poi?
Moj otac nikada nije odbio nijedan poziv. Tiho je majci objasnio
gde ide. Onda je ugledao mene. Obuci se, Normane", rekao je, hou

da i ti poe."
Majka se zaprepastila. Nemoj mi rei da e povesti jednog
petnaestogodinjaka na to mesto!"
Otac je odgovorio: Ima mnogo greha, tuge i oaja u ljudskom
ivotu. Ne moemo Normana veno da krijemo od toga."
Ili smo snegom pokrivenim ulicama i seam se kako su
boine jelke blistale i treperile u mraku. Stigli smo do velike
starinske kue. Jedna ena je otvorila vrata i povela nas do jedne sobe
na spratu. Tu je u velikom mesinganom krevetu leala izmuena,
gotovo lutkasta devojka, tako bleda i krhka da je liila na dete, jedva
malo starija od mene.
Pre nego to je postao svetenik, otac je bio lekar i shvatio je
da je devojka ozbiljno bolesna. Kad je seo na krevet devojka ga je
uhvatila za ruku. Proaputala je da potie iz dobre hrianske porodice
i da joj je ao zbog onoga to je radila i ivota kojim je ivela. Dodala
je da je svesna da umire i da se boji. Bila sam tako loa", rekla je.
Tako loa."
Stajao sam pored oca i sluao. Nisam znao moe li iko iim da
joj pomogne. Ali otac je znao. Uhvatio je njenu ruicu svojim velikim i
jakim rukama. Ne postoje loe devojke. Ima devojaka koje se
ponekad loe ponaaju, ali nema loih devojaka ni loih deaka jer
ih je stvorio Bog, a ono to On stvori dobro je. Veruje li u Isusa?"
Devojka je klimnula potvrdno. On je nastavio: Hajde onda da ujem:
Dragi Isuse, oprosti mi grehe moje." Ona je to ponovila. Tako",
rekao je on, Bog Te voli, Njegovo si dete, i oprostio ti je, i bilo kad
da doe taj trenutak, On e te povesti u tvoj nebeski dom."
Da i sto godina poivim, nikada neu zaboraviti taj oceaj sjaja i
slave koji je uao u sobu kad je otac poeo da se moli za devojku koja
je umirala. Na licima ostalih prisutnih ena bile su suze, kao i na
mom. Sve prljavo i pokvareno je nestalo. Zaista je lepota zavladala
na tom mestu zla. Ljubav roena u Vitlejemu se opet otkrivala u
mranoj i tunoj kui u Sinsinatiju, Ohajo, i nita je nije moglo spreiti
u tome. Izgledalo je kao da je izbrisala svo zlo iz ljudskih srdaca.
To je bio moj poklon za taj Boi, to religijsko shvatanje da
postoji dobro u svim ljudima, ak i u tunim i ostavljenim, i da nikoga

ne treba napustiti zbog njegovih prolih greaka.

Nezaboravno boino vee

Jo jedno boino vee, ovog puta u Bruklinu, Njujork. Bio
sam srean jer je u mojoj crkvi sve ilo kako treba. Bio sam mlad,
neoenjen svetenik i upravo sam se opratao sa nekim prijateljima
na stepenitu njihove kue.
Du cele ulice kue su bile ukraene u ast roenja Isusovog.
Odjednom sam na kui preko puta ugledao nekoliko venaca. Jedan je
bio tradicionalno slavljeniki, ukraen i radostan. Ali traka na drugom
je bila crna simbol smrti u porodici, bio je to venac tuge. U to vreme
je bio obiaj da se takvi venci stavljaju na kue tuge.
Neto u toj neoekivanoj usporednosti radosti i tuge ostavilo je
neobian i dirljiv utisak na mene. Pitao sam svog domaina za to.
Rekao mi je da u toj kui ivi jedan mladi par sa decom, ali on ih ne
poznaje. Bili su novi u komiluku.
Oprostio sam se i poao niz ulicu. Ali pre nego to sam daleko
odmakao, neto me je nateralo da se vratim. Ni ja nisam znao te ljude.
Ali to je bilo boino vee i, ako je u njihovoj kui bilo radosti ili
tuge, moj poziv je bio da ih podelim sa njima.
Oklevajui sam se popeo do vrata i zazvonio. Vrata je otvorio
visok mladi i obratio mi se prijatnim glasom. Rekao sam mu da sam
svetenik iz oblinje crkve. Video sam vence i poeleo da izrazim
svoje sauee.
Uite", rekao je tiho. Vrlo je ljubazno od vas to ste doli."
U kui je vladao mir. U dnevnoj sobi je gorela vatra u kaminu.
U sredini sobe je stajao mali mrtvaki koveg. U njemu je lealo telo
devojice od oko est todina. ak i sada, posle toliko godina, pamtim
kako je leala u beloj haljinici, tako mlada i nena. Pored je bila
prazna stolica u kojoj je mladi ovek sedeo pored tela svog deteta.
Bio sam tako dirnut da nisam mogao da progovorim. Kakvo
boino vee, pomislio sam. Sasvim sami u novom kraju, bez
prijatelja i roaka, uz takav gubitak. Mladi kao da mi je proitao

misli. U redu je", rekao je kao da me ohrabruje. Ona je sada sa

Gospodom." ena mu je, rekao je, na spratu sa dvoje mlae dece.
Poveo me je da je upoznam.
Mlada majka je neto itala dvojici deaia. Imala je ljupko
lice, tunog ali mirnog izraza. I odjednom sam shvatio kako je ta mala
porodica smogla snagu da stavi na vrata dva venca, od kojih jedan
simbolizuje ivot, a drugi smrt. Mogli su to da uine jer su znali da je
sve to jedan proces, da je sve deo Bboijeg udesnog milostivog i
savrenog plana za sve nas. Oni su uli za veliko obeanje: Jer ja
ivim, i vi ete ivjeti" (Sveto jevanfelje po Jovanu 14-19). uli su ga i
verovali. Zbog toga su mogli da idu napred sa ljubavlju i ponosom,
hrabrou i prihvatanjem.
Mladi par je pitao moe li da se pridrui mojoj crkvi. I pridruili
su se. Sprijateljili smo se. Mnogo godina je prolo od tada ali nijedna
nije otila bez boine estitke u kojoj mi neko od lanova njihove
porodice izraava ljubav i zahvalnost.
Ali ja sam onaj ko je zahvalan (Seanje na tri Boia", Gajdpost).
A glavni razlog moje zahvalnosti je to to su ta tri izraza ljubavi
uinila neto nezaboravno za mene. Otkrili su mi metod za stalno
ispiranje iz mozga starih, zamornih i mranih misli koje bi se sigurno
nakupile u njemu ako ih ljubav i razumevanje ne bi izbacivali. Takvo
gledanje pozitivnog principa bilo mi je od neprocenjive koristi.
Mrea loih misli moe da zaustavi protok stvaralakog
nadahnua i sprei sposobnost najvee delotvornosti u radu. A moda
nita u ivotu ne moe namuiti oveka kao misli potekle iz straha,
mrnje ili utuenosti. Za ljude iz biblijskih vremena koji su imali
takve probleme, govorilo se da su avoli uli u njih; to se zvalo
demonska obuzetost. Kako je ovek postajao obrazovaniji, na takve
stvari je sve vie gledao sa osmehom. Ali su sa napredovanjem nauke
neki istraivai ljudske psihe poeli da tvrde da ovek moe da bude
obuzet neim to bi se moglo nazvati psihikim duhovima, koji
ostavljaju tako strane posledice da uopte nije preterano uporediti ih
sa demonima.

Ubila je avola
Iz sledeeg pisma emo videti da delovanje pozitivnog principa
na psihu ima veliku mo na isterivanje avolskog straha, jednog od
najopasnijih neprijatelja ljudske cpehe i blagostanja:
Dr Normane Pile,
u velikoj kutiji sa knjigama kod jednog prijatelja nala sam vau
knjigu Mo pozitivnog miljenja". Ona mi je promenila ivot!
Mi ivimo na jednom umskom radilitu, 35 minuta leta
udaljenom od najblieg gradia.
ivela sam pod uasnim pritiskom straha. Sa etvoro vrlo
ivahne dece, mlae od devet godina, bila sam na trenutke
prestraena, a najvei deo vremena uplaena; toliko da sam morala da
se smirujem tabletama. Bez njih nisam uopte mogla da
funkcioniem, a sa njima sam jedva mogla. Bivala sam sigurna da nam
avion nee doneti hranu ili lekove. Ili da e se deca povrediti ili
razboleti. Ili da e sneg pasti ranije i mukarci prerano otii s posla.
Kad sam poela da itam vau knjigu, ve vie od nedelju dana
nisam sreivala kuu. Moete da mislite na ta je liila. Bila sam u
stanju samo da etam tamo-amo po njoj.
Mogla sam da se uivim u neku zanimljivu knjigu i tada nisam
brinula. Vaa knjiga je bila poslednja u kutiji i nije me uopte
privlaila; niti sam u njoj videla snagu koja bi ukrotila divlju zver koja
je skakala u meni.
Trebalo mi je tri dana da je proitam. A to je bio rekord, jer
obino proitam knjigu za jedan dan. Isprobavala sam metode svih
ljudi o kojima ste pisali. Bilo je to ludo; nijedan od njih nije delovao.
Tako sam nastavljala da itam i pokuavam. Razum mi se vrteo
u sve uim krugovima.
Jednog jutra sam ustala, uzela tablete (iz navike), i shvatila da
sam celu no spavala ne budei se. To mi je probudilo ogromnu nadu.
Ali, znala sam da neu moi da dobijem Veru. Pred kraj tog dana sam
shvatila da je nada unutranjost vere, a mir i radost spoljanost.
Te veeri nisam popila tablete za spavanje. Ne zbog vere i

nade, ve zato to sam zaboravila.

Ja sam oekivala da se odmah desi neko udo. A sada shvatam
da se i desilo. udo stvaranja je trajalo sedam dana, a udo ivota traje
devet meseci. I mada se nije desilo tako brzo, ipak je to boije delo.
Sada vie ne uzimam tablete. Hvala Bogu!
Prvi put u poslednjih est meseci moja kua je ista, kosa
oeljana i nokti namazani.
Moj mu je vrlo ponosan na to to sam postigla, i jedne veeri
je poeo da me zavitlava. Pitao je jesam li nala prijatelja. Rekla sam
mu da jesam. Zove se Isus.

ovek u paklu
Ispriau vam jo jedan dogaaj u vezi s jednim od
najplodnijih amerikih pisaca, mog dugogodinjeg prijatelja, koji me
je nazvao u moju kancelariju u selu Poling, u Njujorku, i bez uvoda
mi rekao: Ja sam u paklu."
Odakle zove"? upitao sam, ne shvatajui ozbiljnost toga
to je rekao.
Iz Denberija u Konektikatu", odgovorio je.
Sluaj; Denbari (oblinji grad) ba ne odgovara tom opisu",
rekao sam. To je vrlo lep grad."
ovek je, pomalo nervozno, uzvratio: Pakao nije u Denbariju;
u meni je, ba u mojoj glavi, i muka mi je od njega. Mogu li da
doem do tebe?"
Takav poziv se ne odbija. Najzad, gajim veliko potovanje za
njega kao genijalnog pisca i naklonost za prijatelja.
etao je po mojoj kancelariji. Ne mogu vie da piem", besneo
je. Izgubio sam oseaj; nemam nadahnua ni ideja, niti mogu da ih
izrazim i ako se pojave. Kao da sam mrtav. Ba tako sasvim mrtav."
Pustio sam ga da se izduva, pa ga podsetio da ima nadmoan um i
izvanrednu zanatsku vetinu rukovanja i briljantnog izraavanja ideja i
rei. Ali ne mogu vie dobro da razmiljam jer mi je glava puna loih
misli koje me toliko opsedaju da jednostavno ne mogu da mislim

stvaralaki."
Dobro", rekao sam, da vidimo kako to da isteramo. Hajde da
izvrimo pravo oienje i pranjenja uma, pa onda ienje uma.
Oisti se slobodno, kao pravi, zbrkani jadnik pred svojim pastorom. I
nemoj da se izmotava, jer u znati ako pone da mi pria neto
bez veze. Terapija nee delovati ako sasvim iskreno ne isprazni sve te
bolesne misli koje su ti preuzele um i otpoele proces razaranja tvoje
sree, a moda i tebe samog."
Dok je govorio, izbacio je iz sebe masu uplaenih i napetih
misli, izmeanih sa jakim oseajem krivice, u tako neprekidnom nizu
da je na videlo izala psihoza, bez sumnje ukorenjena u nesvesnoj
oblasti linosti. Taj proces mu je, oito, doneo trenutno olakanje. Ali,
predloio sam mu dubinsko psiholoko savetovanje, na koje je on
marljivo iao dui period vremena, i koje mu je pomoglo da najzad
izbaci te stare, mrtve i mrane misli, i stekne. ivost kakvu nije
imao ve mesecima. U stvari, radosno je tvrdio da se nikada nije
ocehao tako ivim. tavie, bio je u stanju da odri svoju
novoosloboenu psihiku snagu. Ubio sam tog avola", objavio je, i
izvukao se iz pakla, ili bi trebalo da kaem da sam izbacio pakao iz
sebe. I srean sam! Neverovatno je kako su te stare i nezdrave misli
zaustavile nadahnue i pokretaku snagu. Da ovek ne poveruje."
Ali, naravno, tako potpun oporavak jeste mogu. Ustvari, takvo
odbacivanje ili otklanjanje starih, umornih, klonulih ili preplaenih
misli oslobaa snaan protok moi u umu. I kad se taj egzorcizam
dogodi, sile koje nadahnjuju i pokreu mogu opet neometano da deluju.
Takav tretman, tavie, omoguava oveku da opet doe do kontrole,
tako da moe lake da odrava svoj pozitivni princip bez obzira na
pojavu bilo kakvih negativnih okolnosti.
Dakle, kad vas mue stare, negativne i mrane misli, ta moete
da uinite da prevaziete i popravite situaciju?
1. Energino iistite te stare i nezdrave misli i otarasite ih se.
Zauvek.
2. Preuzmite kontrolu nad svojim mislima umesto da dozvolite da one

kontroliu vas.
3. Svake veeri ispraznite iz uma sve nesrene misli, kao to praznite
depove.
4. Obnovite se duhom uma svojega."
5. Budite ljubazni prema drugima, jer nita ne moe tako potpuno da
rastera mrak kao briga i dobra volja.
6. Ubijte avola svog straha, inferiornosti, ili bilo ega drugog.
Nemojte to vie da trpite. Sada danas se oslobodite toga
zauvek. Priznajte to, suoite se pa e vam i Bog pomoi da se
izborite. Vi ete pobediti.

ESTI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Neka vam devet arobnih rei promeni ivot
Zaista je neverovatno kako mo rei ili njihove kombinacije
mogu da utiu na ljude i situacije. Vilijem Lajon Felps, poznati pisac i
profesor engleskog jezika, rekao je da se deset najveih rei engleskog
jezika nalazi u poznatoj reenici iz Hamleta: Biti il' ne biti, pitanje je
sad." Teko se moe pobiti da te rei sadre sveanu i dalekovidu
misao o linoj sudbini.
Jedan poznati ekspirovski glumac je jednom izjavio da je
najvea reenica stih od osam rei iz jedne stare crnake crkvene
pesme: Niko ne zna nevolje koje prooh, hvalite Boga!" Pobeda
nad nevoljom, bez obzira na njenu veliinu, sigurno je vredna da se
uzvikne hvalite Boga"!
Jednom sam, na jednom kongresu, govorio na istu temu kao i
ovek koji je odrao neodoljiv govor u kome je tvrdio da se uspeh u
bilo kom poslu ili poduhvatu moe objasniti formulom od pet rei.
Pratei vie poduhvata od samog poetka, pokazao je kako se njihovi
uspesi duguju izvrenju stvaralake ideje izraza od pet rei: Otkrij
potrebu i zadovolji je."
Ali postoji jedna kombinacija od devet rei, koja je uticala na
moda vie ljudi nego bilo koja druga, ikad izreena tvrdnja. Ona je
pokazala mo da izbrie poraz, poveava snagu, ukloni strah i
savlada nesigurnost. Ona moe svakome da pomogne da postane
uspenije ljudsko bie u najuzvienijem znaenju tog izraza. Zaista,
tih devet rei ima neverovatnu mo da od vas napravi bilo ta to ste
ikada poeleli da postanete, samo ako se primene sutinski. Evo te
formule od devet rei: Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje"
(Filibljanima poslanica sv. apostola Pavla). Ako ne pripadate Hrianskoj
veri, jednostavno promenite rei: Sve mogu u Bogu Gospodu, koji
mi mo daje." Tih devet rei predstavljaju vau formulu za
nadahnue, mo, pokretaku snagu i sposobnost da napredujete i
uvek samo napredujete. To je superdelotvorna mo pozitivnog

principa.

Kako je devet arobnih rei promenilo jedan ivot

Ako mislite da ulepavamo injenice ili sumnjate u mo ovih
devet rei da promene neiji ivot ili pokrenu karijeru, paljivo
proitajte sledeu, istinitu priu. Zatim razmislite o injenici da se
ono to zadesi jednog oveka moe desiti i drugom.
Govor koji sam jedne veeri drao u Denvilu, Virdinija,
prenoen je uivo preko radija irom Virdinije i severne Karoline.
U toj drugoj dravi jedan mladi, Dord in, vozio se kolima u
blizini Relija, sa radiom ukljuenim ba na tu stanicu. Program ga je
zainteresovao, pa je kasnije zamolio naeg predstavnika da doe do
njega. Posle tog razgovora, njegov pomonik, C. L. Denkins,
ispitao je nau fondaciju Hrianskog ivota, ija se uprava nalazi u
Polingu, Njujork. G. Denkins je dao pozitivan izvetaj o ciljevima i
delatnostima ovog verskog preduzea, koje podeli nekih 30 miliona
primeraka hrianske i nadahnjujue literature godinje.
Tako sam predstavljen Dordu inu, simpatinom mladiu
ija ivotna pria dramatino ilustruje nain na koji verska
posveenost, velika pokretaka snaga i svee misli mogu da stvore
neto zaista vredno od ljudskog bia.
Nekoliko godina ranije g. in i njegova majka su jedva
sastavljali kraj sa krajem. Otac je umro i ostavio im dugove.
Njegova majka, oigledno vrlo sposobna ena, sipala je benzin na
cumpi, radila kao kasirka u samoposluzi i kao telefonistkinja.
Dord je prao kola, radio u pekari, i kasnije u fabrici pamune
robe. Jedno vreme je mopao da nosi odeu koju je dobijao od
drugih. Te injenice su ovde izloene da bi naglasile uspeh koji je
kasnije postigao.
Zavrio je srednju kolu prilino skromnim" uspehom, kako
sam skromno kae. Da bi stekao diplomu morao je da pohaa letnju
nastavu. Shvatio je di mu je, siromanom, kakav je bio, potrebno
obrazovanje, pa se upisao u birotehniku kolu, radei kao domar da

ne bi plaao kolarinu.

Domar napreduje
Tada se desio jedan od onih malih dogaaja iz kojih izrastaju
velike stvari, i poto je znao da rukuje malenkostima, pripremio je
teren za ono veliko to e doi. Jedne subote, dok je istio po koli,
dole su dve mlade ene izvan grada da se raspitaju o koli, i
Dord je tim moguim buduim uenicama izaao u susret. Za
razliku od mnogih radnika u tom poslu on nije osorno odvratio:
Zar ne vidite da je kola zatvorena? To nije moj posao. Svratite u
ponedeljak. Ne zamajavajte me." Takav odgovor, zatitni znak
neuspenih, nije Dordu ni pao na pamet. Ponosno je devojkama
pokazao kolu, uionice, biblioteku kao i sva uila, i na kraju primio
njihove prijave za kolu i novac za taksu. U ponedeljak ga je ef
oslobodio domarskog posla i unapredio ga u slubenika za upis
uenika.
Dord je na tom poslu bio vrlo uspean, pa je i po zavretku
kolovanja ostao da radi taj posao sa istim arom. Vlasnik te
birotehnike kole je otvarao i druge kole, i u jednom trenutku je
Dordu ponudio partnerstvo. Sada je bio na putu da zaista uspe u
tom poslu postao je partner u est birotehnikih kola.

Nesrea dolazi
Partnerstvo je napredovalo moda prebrzo i poeli su novani
problemi. kole su se pribliavale bankrotstvu. Dord se
posavetovao sa jednom pravnikom firmom, strunim poslovnim
savetnicima, iznevi svoje papire pred rukovodioce te firme i
ovlaenog raunovou. Oni su nekoliko sati prouavali njegovo
knjigovodstvo i najzad rekli: Biemo otvoreni. Moraete da
dignete ruke od toga. Nema ni molitve za vas."
Ne, ne", uzvratio je Dord, to ne moe niti, ne sme biti."

Otupeo, poao je meudravnim putem br. 85, gotovo i ne

videi kuda vozi, oiju zamagljenih suzama. trafte na putu kao da
su mu dovikivale sumorni refren: Poraz! Poraz! Poraz!" Savladan
tim poraznim mislima, skrenuo je sa puta i stao, savivi se preko
volana. Nema ni molitve nema ni molitve." Rei pravnika su mu
odzvanjale u mozgu. A kada u mozgu zazvoni, on esto otvara neke
nove, mone vidike, a ba to se desilo i u ovom primeru.
Odjednom mu je kroz glavu proletela strahovita misao. Ma,
ima molitve! Naravno da imam molitvu, ali ne onako kako je
pravnik mislio. U molitvi mi je nada, u molitvi je odgovor." I tada je
izgovorio jednostavnu molitvu, ali snanu jer je uneo sebe u nju, i
ona je pokrenula dogaaje sa neverovatnim posledicama. Dragi
Gospode", rekao je ponizno, nikada nisam bio ba sjajan, ali toliko
elim da stvaram. elim da budem neko i pomaem ljudima.
Predajem svoj ivot u Tvoje ruke da me vodi i upravlja mnome."
Tada je dodao vano obeanje, koje e od propalog nainiti
uspenog oveka: Dragi Gospode, ako Ti bude mislio, ja u
izvravati. Amin."
Svakodnevno izgovarajui devet arobnih rei, Dord je
poeo da reava probleme sa novim samopouzdanjem i
razmiljajui mnogo konstruktivnije. Poeo je da reorganizuje svoje
kole i iri nastavni plan. Kada su videli da iskreno pokuava da
unapredi posao, ljudi su poeli da dolaze da bi mu ponudili svoju
finansijsku pomo. Privlaile su ih njegove neosporne sposobnosti.

Dramatian oporavak
Sada je stekao novu neobinu sposobnost uma i duha. Postao
je delotvorni industrijalac koji nadahnjuje. Broj uenika je rastao,
lancu njegovih obrazovnih ustanova dodavane su nove kole. to su
vie napredovali, to su vie druge kole irom zemlje dolazile da se
konsultuju sa njim. Danas nekadanja bankrot organizacija ima
preko pet hiljada uenika i osoblje od est stotina slubenika, i
prua savetnike usluge iz oblasti upravljanja za vie od etrdeset

drugih poslovnih i opteobrazovnih kola. Mada su kole unosne,

zarada koju donose je relativno skromna u odnosu na zaradu od
drugih poslova koje vode Dord in i partneri savetnika
agencija, firma za prodaju automobila, osiguranje, prodaja
nametaja i opreme, i tako dalje.
in, poznati dobrotvor, daje vie od 10 % svojih prihoda za
verski rad. On sa svojom enom i decom ivi skromno. On lino
stoji sa obe noge na zemlji, prihvatajui svoj nagli uspeh
jednostavno i skromno. Nedavno je taj primalac poznatog priznanja
Horacio Alger, koje se dodeljuje onima koji su postigli izvanredan
uspeh poevi od samog dna, iskreno priznao da uspeh duguje
Boijoj pomoi u mom ivotu." On esto govori o crkvama i
raznim drugim organizacijama pominjui u svakom govoru udo
koje je Bog uinio" za njega, u partnerstvu u kome Bog misli, a ja
radim". Njegova fondacija kroz stipendije vrlo dareljivo pomae
obrazovanje svetenika kao i druge verske poduhvate, ukljuujui tu
i fondaciju Hrianskog ivota.
Neko e moda primetiti da je tako otvorena verska
posveenost vredna potovanja, ali ipak malo neobina za uspenog
poslovnog oveka. Ali, in nije nimalo neobian. On je obian
Amerikanac koji je imao teku mladost, ali i pokretake snage da
izgradi stvaralaki ivot. Tu ivu pokretaku snagu dobio je kroz
arku molitvu u trenutku kad je bio pred porazom. Posledica toga
bila je da je on sve predao Gospodu" i prihvatio veru u devet
arobnih rei. Iskustvo gospodina ina pokazuje da svako ko
prihvati takav program zaista moe da napravi izvanredna
dostignua.
Ne treba da trpimo poraze. Nismo roeni za poraz; roeni
smo za uspeh. A tajna uspeha je u odbacivanju negativnosti i
opravdanja. Ako prihvati Boiji program, politiku davanja i
verovanje u naporan rad uz stalnu primenu pozitivnog principa,
svako moe da postane ono to eli da bude. Postii e cilj ako to
dovoljno snano eli.

Verujte sebi
Samopouzdanje je prva tajna uspeha", esto govori Ralf
Valdo Emerson. Sutinskom primenom devet arobnih rei ovek
otkriva da zaista moe sve da uini". Tada je na putu da ostvari
najvaniji od svih preduslova uspeha samopoverenje i
samopouzdanje. Jedno je sigurno: Put do uspeha nikad ne vodi
preko trome nesigurnosti i licimernog kompleksa manje vrednosti.
Uspeh zahteva skroman ali stvaran ocehaj doraslosti, obino
samopotovanje, sa uverenjem da moete da uradite ono to elite.
Antiki mudrac Vergilije je rekao: Uspeh hrabri neke, jer
misle da mogu" (Eneida, 5. pjevanje (Preveo Mladen S. Atanasijevi prim.
prev.)). A i Gete se sloio sa tim ivotnim principom, rekavi: Pa
ako se u sebe uzdate, pouzdae se i drugi u vas" (Faust, 1. deo, scena
sa uenikom (Preveo Branimir ivojinovi prim. prev.)). Potovanje devet
arobnih rei vodi normalnom i razumnom samopoverenju i
verovanju u vrednost i postojanje sopstvene linosti.
Jedan australijski list doneo je fascinantnu priu o mom
prijatelju, ser Donu Valtonu iz Sidneja (Sidnejski San-herald). lanak
je isticao uticaj pozitivnog razmiljanja i vere u izvanrednoj karijeri
ser Dona, koji mi je jednom rekao da je u mladosti patio od
nesigurnosti i verovanja u poraz. Novinar je, opisujui karijeru tog
poznatog trgovca, isticao naprednu i delotvornu formulu od
jedanaest rei, koja mu je pomogla da zadri pokretaku snagu na
uspenom nivou velikih dostignua:
Ovaj uspeni 71-godinji industrijalac ove nedelje je objavio
da odlazi u peiziju, posle 45 godina neprekidnog rada.
ovek koji je poeo zaraujui jedan iling nedeljno kao
pomoni radnik u fabrici, verujte da na vrhu ima jo mesta za one
koji se probijaju svojim radom.
Ne znam ta bi moglo da zaustavi oveka koji je spreman da
se izbori za svoj uspeh", rekao je ser Don.
Mislim da uvek postoje anse za uspeh, ali verujem da
ogromna veina ljudi zaista ne daje sve od sebe i die ruke kad
naiu problemi.

Morate naporno da radite, da mnogo elite i da sebe ulaete

do krajnjih granica pre nego to postignete cilj", rekao je.
Ja sam proitao knjigu pod naslovom Mo pozitivnog
miljenja dr Normana Vinsenta Pila.
Bio sam zaista oduevljen, pa sam otiao u njegovu crkvu u
Njujorku, da ujem kako govori.
Govorio je o veri, koristei rei iz Biblije: Ako imate vjere
koliko zrno goruino, nita nee vam biti nemogue (ser Donova
formula od jedanaest rei).
Od tada sam prihvatio njegovu filozofiju ovek moe sve
ako veruje u sebe.
Zbog toga nosim znak goruice, da me podseti da mogu da
postignem sve to poelim, rekao je.
Ali nije uvek sve ilo glatko za ser Dona.
Toplim glasom se priseao kako je imao problema u koli i
kasnije na poslu, pa se onda predao uivanju.
Do 26. godine sam jednostavno putao da me voda nosi",
rekao je. Imao sam uspene poslove, ali sam bio nestalan. Onda
sam sabrao svoje raune, prestao da puim i pijem, i zaposlio se kao
prodavac u Neenel Ke Redister kompaniji."
Unapreen je u direktora u Novom Junom Velsu, a kasnije je
postao direktor za celu Australiju.
"Ovo e zvuati strano hvalisavo, ali uspeh me nije
iznenadio", rekao je.
Ser Don je 1951. godine, uz pomo dvojice bivih direktora
NKR kompanije, kupio Mardoka iscrpljenu trgovinu muke
odee, koja e postati prva u jednom od najveih lanaca
maloprodajnih trgovina u Australiji.
Dinovski ameriki trgovac na malo, Sirs Robak, bio je
oduevljen naglim napretkom te kompanije, pa je uloio novac u
njenu budunost.
Godine 1970. kraljica Elizabeta II je Donu Valtonu dodelila
titulu viteza.

Verujte u sebe
Ser Don Valton je, kao nesiguran, zalutali mladi kome je
smetao i kompleks manje vrednosti, morao da naui da veruje sebi i
da stekne poverenje u sebe ako eli da ostvari svoje snove i nade.
On je sebe naao u filozofiji i veri sadranim u biblijskim
pozitivnim uenjima. Njegova karijera govori istinu da, kad neko
naui da veruje u Boga i veruje mu sasvim i potpuno, on naui da
veruje i u sebe. A to je logina posledica, jer svaka jedinka stvorena
od Boga ima u sebi neto boansko, to pozitivno verovanje moe
da oslobodi.
Neki ljudi, mislim neuverljivo, tvrde da je poverenje u sebe
kao posledica vere u Boga, korienje Boga" za svoje interese. Ali,
kako ja gledam na to, svakoj Stvoriteljevoj jedinki je uroen nagon,
potreba ili podsticajna snaga da stvori ono najbolje to moe od
sebe na ovom svetu. To, naravno, ne znai da ovek treba da
napreduje na raun drugih. To znai samo da je osnovna sila u
ljudskoj prirodi Boanska priroda, to opet znai da smo stvoreni sa
samopouzdanjem koje nam je potrebno za suoavanje sa
iskuenjima i odgovornostima.
Poto je ova knjiga do izvesne mere zasnovana i na
iskustvima svog stvaraoca, moram da priznam da je jedan od
glavnih problema koji su me muili bilo i preterano samopouzdanje.
Ja sam esto govorio da je moj kompleks manje vrednosti bio
moda i najvei koji je ikada postojao u Ohaju, mojoj rodnoj dravi.
Bio sam stidljiv, povuen, plaljiv, utljiv i zbunljiv. Re zbunljiv"
se retko koristi u obinom govoru, mada je to u stvari vrlo opisan
termin koji, bukvalno, znai biti zbunjen. Gotovo sve u okolini je
poraavajue uticalo na mene.
udno, ali uprkos tim patetinim oseajima manje vrednosti,
uvek sam eleo da govorim pred masom. Bio sam oaran sluajui
neke tadanje govornike, politiare poput Teodora Ruzvelta i
Vilijema Deningsa Brajana, i izvrsne propovednike velike
umetnike javnih skupova. eleo sam da budem kao oni. U to vreme
je bilo mnogo zapaenih govornika za propovedaonicom kao i za

govornicom. Moda je to bilo zlatno doba javnog govornitva. To je

bilo jedno vreme u amerikoj istoriji u kome je bilo bezbroj ljudi sa,
kasnije retko vienim, darom da svim govornitvom uzburkaju
slualite. Bilo je uzbudljivo sluati ih, a malom, plaljivom dsaku
sa kompleksom manje vrednosti oni su predstavljali junake kojima
se divi iz daljine.
Jednom je u Grenvil, Ohajo, doao Vilijem Denings Brajan,
jedan od najveih javnih govornika koje je ova zemlja ikada stvorila
i trostruki predsedniki kandidat. Govorio je sa improvizovane
platforme u dvoritu srednje kole, okruen velikom masom ljudi iz
cele okoline. Pridruio mi se jo jedan momak, stidljiv kao i ja,
trudei se da izgleda sigurno i odvano, to je uobiajeni oblik
zamene kompleksa manje vrednosti. Nali smo jednu veliku cigaru,
presekli je na pola i zavukli se pod govorniku platformu da kriom
povuemo prve dimove. Posle prvih nekoliko dimova meni se
smuilo, zaista smuilo, toliko da sam tada zavrio sa puenjem. I
danas se seam kako sam leao ispod te platforme dok je veliki
govornik lupao nogom i vikao iznad mene. Moja hrabrost je nestala
i opet sam postao onaj isti stidljivi i plaljivi zei.

Nauio je tajnu samopouzdanja

Moj otac je bio izvrstan govornik koga su zvali iz svih
krajeva Ohaja povodom raznoraznih dogaaja. Jednom je, na
dravnom kongresu republikanaca u Kolumbusu, odrao molitvu u
kojoj je tako reito opisao uzbudljive dogaaje amerike istorije i
velike voe (sve republikance) koje je ona stvorila da ga je, kad je
rekao amin", gledalite nagradilo gromoglasnim aplauzom.
Predsednik kongresa je rekao da je to bio najbolji govor ikada
odran na nekom politikom skupu u Ohaju". Ali otac ga je
skromno podsetio da je taj govor u stvari bio molitva Bogu.
U svakom sluaju, otac je shvatio moj san da postanem
govornik i snano je uticao na moju nervozu i srameljivost jer je te
oseaje i sam iskusio u mladosti. Prvo mi je objasnio da govornik

mora da ima poruku u koju potpuno veruje: i mora da bude sasvim

iskren, jer ako u njemu postoji ita lano, ono e jasno i glasno izai
na videlo. Rekao mi je i da zaista veliki govornik mora da voli ljude
i eli da im pomogne. A da bi uspeo, mora ljudima da govori
renikom njihovih sopstvenih misli i jezika, koristei ilustracije sa
kojima oni mogu da se poistovete. Kazao je da isto kao to planina
skuplja vlagu i vraa je zemlji u obliku kie, tako i veliki govornik
skuplja nade, snove i potrebe ljudi, a vraa im nadahnue koje e im
pomoi da shvate vrednosti koje trae.
Moj otac je shvatio da ima problem sa jakim oseajem manje
vrednosti kod svog sina i da nee mnogo pomoi ako mu kae da
sam pone da veruje u sebe i pone da ide kao ovek, umesto da
puzi kao crv. Poto je, pre nego to je postao propovednik, bio lekar,
i iz obe nauke je izvukao jednostavno shvatanje nosledica
podsvesnih stavova o stvaranju reakcija linosti, i znao je da samo
njihovo dubinsko ispravljanje moe da mi donese samopouzdanje.
Veto i paljivo je radio na poraznim stavovima svog mladog sina.
Mesecima je govorio injenicu da samo sutinska promena u
deakoj prirodi moe da ga oslobodi zahvata oseanja manje
vrednosti i nedoraslosti. Nikada nije koristio povrne metode poput
onog: Saberi se, budi ovek. Nemoj da puzi kroz ivot kao
kukavica." Ne, moj otac je bio suvie mudar za to. Samo me je
ohrabrivao u nadi da postoje odgovori i naini za promenu, i
postepeno me je doveo do nje.

Rekao mi je devet arobnih rei

Jedne divne letnje nedelje, posle crkve, otac me je poveo u
dugu etnju izvan Grinvila, u kome smo iveli. etali smo nekoliko
kilometara preko livada, mirnim provincijskim putem i kroz umu.
Seam se sa toplinom kako smo na jednoj farmi zastali da se
pozdravimo sa porodicom, iji su lanovi pripadali njegovoj crkvi.
Izneli su nam po au hladnog mleka, kolaa i moda najukusniji
domai sladoled koji sam ikad okusio. Bio je tako lep da taj trenutak

pamtim i danas.
U sumrak smo krenuli natrag, kui, da prepeamimo jo osam
ili devet kilometara. Dok se sunce sputalo na zapad i obasjavalo
nas bojama zalaska, seli smo na dva panja da se odmorimo gledajui
polja oblasti Darki, jednog od najbogatijih poljoprivrednih krajeva u
Americi. Tata mi je rekao: Normane, mislim da samo Isus Hristos
moe da promeni tvoj ivot. Ako se preda u Njegove ruke, On e
odneti sve tvoje strahove i nesigurnosti, sve te nitavne oseaje
manje vrednosti. Pomoi e ti da postane samouveren i jak. Ako
eli da bude govornik koji moe da pokree umove i srca ljudi i
ena, pusti da Isus zavlada tvojim sopstvenim umom i srcem. A to
treba da uini sada, kad je tu tvoj otac koji te voli u veruje u tebe."
Rekavi to, na starinski nain je klekao pored panja na kome je
sedeo; klekao sam i ja, i on me je posvetio Hristu.
Od sada", rekao je dok smo se stazom sputali prema naoj
kuici, zauvek zapamti ovu istinu sa Isusom koji ti pomae
moe da bude samouveren i jak, i da ivi lepim ivotom. Upamti
i nikad nemoj da zaboravi da devet arobnih rei moe da ti
promeni ivot: Sve mogu u Isusu Hristu...""
Moj otac je bio divan ovek, mukarac, velika i neobina
linost. Njega ve dugo nema na ovom svetu, ali on jo ivi i uvek
he iveti u meni, jer mi je tog letnjeg popodneva otkrio znaenje
snanog i toplog oinstva, i poveo me do Izvora samopouzdanja.
Mnogo godina je prolo od te etnje u letnje popodne, ali
danas, kad osetim kande stare nesigurnosti kroz maglu vremena
ujem oev glas kako mi poznatim starinskim naglaskom kae: Ne
boj se; seti se devet arobnih rei." Danas tri do etiri puta nedeljno
putujem u sve krajeve Sjedinjenih drava i Kanade, pa ak i u
prekomorske zemlje, da bih govorio na nekom velikom skupu. Ali
opet se s vremena na vreme desi da, upravo u trenutku kad sam
najavljen, naie stari strah da to neu moi da uinim; stare
nesigurnosti ele da zavladaju. Tada se setim svog oca, koji jo
uvek vodi sina reima: Sve moe u Hristu." Tada povratim veru u
Njega i uradim ono najbolje to mogu. Dugujem mu svoju ogromnu
zahvalnost za devet arobnih rei koje su mi promenile ivot i

nastavile svakodnevno upravljanje njime.

Devet arobnih rei u trenucima krize

Deava se ljudima da se suoe sa krizama i tekim
situacijama, u kojima devet arobnih rei daju snagu potrebnu u
takvim situacijama. Obeanje da sve mogu u Hristu..." je iz
problema izvuklo moda vie ljudi nego bilo koje druge. Poput
oveka koga sam jednom sreo na ulici i sa kojim sam popriao
jedva pet minuta. Zaustavio me je da mi kae kako pliva kroz
duboku i mranu vodu", da upotrebim njegovu sopstvenu
dramatinu frazu. Dok smo stajali na trotoaru te ulice, sa gustim
motornim i peakim saobraajem oko nas, priseao se gomile
svojih problema. ena mu je u bolnici ekala na operaciju. Upravo
mu je smanjena plata. Sin tinejder mu je imao problema sa
zakonom. I nije bio siguran da e moi da plati sve raune. Samo
jedno za drugim", rekao je pa dodao: zar nije udno kako problemi
dolaze u gomili, svi odjednom?"
Poeo sam da objanjavam kako bi trebalo raditi na njegovim
problemima, ali on me je zaustavio. Ne brinite," rekao je. Samo
sam iskoristio priliku kad sam vas sreo, da nekome ispriam muku.
Ali ustvari, vladam situacijom. Nita ne moe da me obori, i sve e
se to dobro zavriti." I tu na ulici sam ih opet uo devet arobnih
rei i nikada mi nisu zvuale dramatinije i stvarnije nego kad je
taj ovek, do gue u problemima, samouvereno rekao: Sve mogu u
Hristu..." On je imao ono to je potrebno za napredovanje.
Jo jedan dokaz moi tih izvanrednih devet rei dobio sam na
govornikoj turneji meu amerikim vojnicima u Vijetnamu, u
vreme najeeg rata. Trebalo je da odrim opelo na jednoj
predstrai za marinsku diviziju sa broda 44. Izginuo je vei broj
ljudi i njihovi saborci su se okupili da im u sveanoj slubi odaju
potu. Bio je to nezaboravan doivljaj, to obraanje nekim sedam
stotina ljudi, vrlo blizu vatrene linije, u prilici u kojoj niko od nas
nije mogao da ostane ravnoduan.

Pre susreta sam proveo nekoliko minuta sa grupom vojnih

svetenika. Jedan od njih, rimokatoliki svetenik, trebalo je da ode
nekoliko kilometara dalje, da priesti vojnike na jednom vrlo
opasnom isturenog poloaju. Da bi doao do njih, taj svetenik je i
sam morao da prelazi preko minskih polja na kojima uvek postoji
opasnost da se nagazi na minu i pogine.
Jeste li se sami prijavili za tu dunost", upitao sam ga.
Da", odgovorio je.
Zato"? pitao sam dalje.
Zato"? ponovio je. Pa, zato to sluim naeg Gospoda, a
ti ljudi su Njegova deca. Oni su Njegovo stado, a ja njihov pastir."
Bio sam duboko ganut tom jednostavnom iskrenou
posveenog oveka koji je bio spreman da rizikuje i ivot za svoje
stado", konkretno, usamljene amerike mladie sa vrlo opasnog
poloaja. Za to je verovatno potrebno mnogo hraborsti", rekao sam
zadivljeno.
Dobio sam klasian odgovor: Oh, ne znam. Samo se
oslanjam na pomo koju u uvek dobijati." Zastao je, pa dodao: On
me nikada nije izneverio, niti e, bez obzira ta se desi." Rekavi to,
otiao je prema opasnosti, moda i smrti. Taj ovek i njegova
sudbina su ostavili dubok utisak na mene. Sve je stavio na devet
arobnih rei. Imao je nadahnue i podsticaj da pomae ljudima i
slui Bogu. A imao js i mo da napreduje. Pozitivni princip je bio
njegov nain ivota.
A sada da rezimiramo ideje iz ovog poglavlja:
1. Mo rei da promene va ivot daje najveu pomo kroz devet
arobnih rei: Sve mogu u Hristu..."
2. Tih devet rei he vam pomoi da prevaziete svaki poraz.
3. Nikad ne mislite da nema ni molitve" za vas. Postoji molitva
koja he vam pomoi.
4. Duhovna posveenost nije za udake nego za posedovne" ljude.
5. Poverenje i samopouzdanje su sporedni proizvodi devet arobnih
rei.

6. Neka samopouzdanje nokautira va oseaj manje vrednosti.

7. U krizama pustite da devet rei preuzmu stvar. One e vas
provesti kroz sve i bilo ta.
8. U trenucima opasnosti neko uvek pazi na vas.
9. ivite sa vrstom verom da nikada neete biti ostavljeni.

SEDMI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Vi moete da uinite uda ako uporno pokuavate
Ako zaista pokuate, moete...! Tano je da stvari za koje
sada mislite da su vas oborile, porazile, smlatile mogu biti
sreene, savladane, prevaziene. A kako? Jednostavno, pokuajima.
Samo vrdo mali broj onih koji uspevaju na ovom svetu su zaista
superinteligentni. U svakom sluaju, imaju jednu osobinu koja ih
pokree: oni se samo trude. Nikada neete saznati ta moete ako ne
pokuate jednostavno, pokuate. To je ta igra.
Stav prema tekoama i problemima je najvaniji inilac u
njihovoj kontroli i savladavanju. Pisac nadahnua Kermit V. Lek
(To je va ivot; Jedan mali korak, jedan dinovski skok ciljevi) izvetava u
univerzitetskom istraivakom programu koji treba da odredi
inioce formule uspeha. Na spisku ih je etiri: I.Q., znanje, vetina i
stav. I prema Leku, stav zauzima zapanjujuih 93 odsto uspeha. Od
vrhunske je vanosti stav stalno-u-pokuavati, nikad-se-neupredati, drau-se-toga, motau-se-tuda, napredovau.

Majka nas je terala da istrajemo

Moja majka je bila prijatna i nena ena. Ali je znala i da
zahteva vrlo strogu disciplinu kad se radilo o jednoj stvari koju deci
nije dozvoljavala, a to je da odustanu. Jo ujem njen jasan i siguran
glas, kako kae: Pamtite i nikad ne zaboravite: Pilovi se nikad ne
predaju." Trudila se da u glave svoje dece ugradi vrstinu, istrajnost
i izdrljivost
Meni je, od svih kolskih predmeta, matematika bila najtea.
Voleo sam engleski i istoriju, i marljivo i uporno ih uio, ali moram
da priznam da sam pokuavao da zabuavam, da kaem, na
matematici. Ali, mislite li da me je majka pustila da se tako
provuem? Teko. Ti moe to da savlada ako se bude trudio i

uvek trudio, i bez prestanka trudio", tvrdila je, i dodavala: Mogao

bi sam da se potrudi i savlada to, jer u ja lino da te teram da
radi dok ne uspe u tome." Pa, mudra disciplina moje majke se
isplatila jer sam, mada nikad ne poloivi profesuru iz matematike,
posledino nauio ivotnu lekciju da ovek, prosto trudom, osvaja
jednu od najveih tajni uspeha.
Sutina je u tome da oni koji usavre tehniku truda i
pokuaja" ne moraju biti obdareni briljantnim talentom, ali nalaze
svoje mesto u ivotu i uzdiu se ponekad do zvezda, jer postaju
nesavladivi i neporazni takmiari. Oni jednostavno ne mogu da
prihvate osrednjost ili da prestanu da streme prema nekom svom
savrenstvu.

Taj Kob uvek takmiar

Dobra knjiga pokojnog Rikija Brena, koja dokumentovano
govori o naoj venoj nacionalnoj igri predstavlja klasiku u svojoj
vrsti, posebno po ocenama velikih igraa u istoriji bejzbola i osobina
koje ine vrhunskog igraa bejzbola.
Rikijev izbor dvojice najveih igraa svih vremena, bar do
danas, pao je na Honusa Vagnera, poznatog meubaznog igraa iz
picburkog bejzbol-kluba i na Taja Koba, besmrtnog Dordijanca iz
detroitskog kluba. On je Koba opisao kao izbor tog jednog igraa za
jednu utakmicu, koja je morala biti dobijena". Riki kae da Kob nije
imao spretnu ruku; ali da bi to nadoknadio, gotovo po ceo dan je
vebao bacanje lopte iz spoljnog polja. Hteo je da postigne da lopta
odskoi kada udari o zemlju pri prvom dodiru, i da ne odskoi
nepravilno. To bi znailo, da on ima potpunu kontrolu rotacije i
odgovarajue putanje. Ko je jo uo", pita Riki, za bejzbol-igraa
koji se dobrovoljno i sam izloio tako napornom vebanju? Tako je
postigao bolju preciznost, visinu bacanja i dobru rotaciju, to ga je
uinilo najveim od svih igraa u polju."
Kob nikada nije omanuo u bacanju iz spoljnog dela polja.
Uvek je bacao sa mesta na kome je uhvatio loptu. On je

pretpostavljao da trka juri punom brzinom, i pretrae 4,5 metara

dok ja preem 1,5". Postao je uas za napadake trkae jer se uvek
trudio da od sebe stvori to savreniju bejzbol mainu. Riki ga je
opisao kao najboljeg i najvrednijeg uenika bejzbola najveeg
perfekcionistu i napada i odbrane". U karijeri je imao prosek udaranja
od 0,367 po utakmici i gotovo neverovatan rekord od 892 ukradene
baze.
Zig Zigler je popularni govornik nadahnua na susretima
trgovaca. U svojoj fascinantnoj knjizi Vidimo se na vrhu on iznosi
priu o Taju Kobu, koja daje jo jedan primer principa truda koji je
od njega stvorio bejzbolskog besmrtnika. On je na prvoj bazi imao
nervoznu naviku da udari bazno jastue. Tajna je otkrivena tek kada
je napustio igru. Udarivi jastue dovoljno jako, Kob je mogao da ga
punih pet santimetara priblii drugoj bazi. Verovao je da mu to
uveava anse da ukrade drugu bazu ili sigurno stigne do nje kod
udarca. Takmienje, takmienje, takmienje to je napredni duh
pomou koga he onaj ko se trudi sigurno postii rekordne uspehe.
Trud se, naravno, ne isplati ako je samo trenutan, ve to mora
da bude stalni proces i uvek na visokom nivou. Ako se tako radi cilj
e biti postignut, a zadatak izvren. Dalje, dalje, dalje, formula je
uspeha od tri stavke. teta je, opet, u tome to mnogi pojedinci ne idu
dovoljno dalje ve se umore, obeshrabre, ili ih savlada oseaj
uzaludnosti.
Zato oni jednostavno prestanu da se trude i pokuavaju. Nema
svrhe, diem ruke." Rekavi to, predaju se vrhunskom porazu.
Jednostavno prekidaju. A esto bi, da su se samo jo malo potrudili,
cilj u koji su uloili toliko napora bio postignut. Kako je to patetino,
dii ruke i prekinuti ba kada, ne znajui, moete da postignete cilj.
Dr V. Rejmond Edman citira rei Vilijema J. Kamerona kao
poslovicu: Poslednji napor, koji moe da vas dotue, esto postaje
pobedniki zahvat (Iz knjige dr V. Rejmonda Edmana: Disciplina ivota")".
Negde sam uo priu o jednom tragau za zlatom u ono staro
doba Divljeg zapada. On je danima kopao u potrazi za zlatnom icom
za koju je bio siguran da je tu negde. Dan za danom je udarao
pijukom i znojio se. Ali najzad je podlegao virusu obeshrabrenja.

Sumornim zamahom uzaludnosti je zario pijuk u zemlju, skupio

opremu i otiao. Mnogo godina kasnije je, ni dva metra od zaralog
pijuka i istrulele drke naena zlatna ica. Ustrajte, motajte se tuda,
napredujte to je odgovor. To je pozitivni princip koji donosi
rezultate, dostie ciljeve i postie uspehe.

Kako da nastavite napredovanje?

Za reavanje problema dugotrajnog, neprestanog truda
potrebno je upotrebiti mo mate, tehniku zamiljanja. Stvorite
psihiku sliku ili odraz cilja koji elite da postignete i drugu sliku
cilja, u trenutnom procesu ostvarivanja, i olakali ste sebi breme
napora.
elite, na primer, lepu kuu. ta ete uiniti da doete do nje?
Naravno, tedeete i raditi to vie. Ali, to moe da bude dug i teak
proces koji e oduzeti polet vaem trudu. Dakle, zamislite sliku te
kue kao ve izgraene. Eto je kako stoji, sa sve travnjakom,
stablima i cveem okolo. Samo to ne ujete klju u bravi dok se
spremate da uete. Ciljevi koje treba ostvariti uvek se prvo formiraju
psihiki pre materijalnog ostvarivanja.
U Njujorku ivi ovek koga je jedan od mojih govora
pokrenuo da krene s poslom koji je odavno eleo da otvori, ali je sve
odlagao zbog nesigurnosti da e izdrati. Stekavi hrabrost da krene,
otkrio je da sve ide polako i s tekoama. Bio je uporan i vredan
ovek, ali je bilo sve oiglednije da je poeo da se zamara i gubi
pokretaku snagu. Tada sam mu u jednom razgovoru opisao ono to
je Maksvel Malc nazivao principom zemiljanja". Predloio sam mu
da odmah pone da budi matu zamiljanjem poslovnog uspeha, da
vidi niz uspeha u svom poslu koji na kraju postie dobre rezultate.
Pokazao se kao odlian uenik principa naune istine, jer je poeo da
pretpostavlja najbolje, zamiljajui najbolje i niui uspeh za
uspehom u svom poslu.

Molite se, zamiljajte, trudite se i ostvarujte

Bilo je vrlo zanimljivo, ak nadahnjujue, posmatrati oveka
koji je upotrebio tehniku ivog zamiljanja koja je, udruena sa
eljom da se uspe na poslu, vrednim i marljivim radom, i
koncentracijom, poela da daje sigurne rezultate. Kad je bio siguran
da je sa uspehom otvorio posao, izneo je formulu od etiri stavke
koja mu je donela uspeh. Ta formula glasi: (1) Molite se, (2)
Zamiljajte, (3) Trudite se, (4) Ostvarujte. Naravno, tim neobinim
objanjenjem je hteo da kae da su ga molitve vodile i davale mu
snagu. Zatim je poeo da stvara psihiku sliku ili odraz svog
poduhvata kao ve uspenog posla. Zatim je uloio mnogo truda u
sve to. I najzad se, i kod njega, pokazalo na delu da snano zamiljeni
odraz, potpomognut velikim uloenim trudom, zaista moe da ostvari
dobre rezultate. Bio je u stanju ne samo da stvori ivu pokretaku
snagu, ve i da je zadri kroz razne tekoe na koje je nailazio.
Postupak molitve, zamiljanja, truda i ostvarivanja snano
utie na dogaaje u ivotu onoga ko zna da je upotrebi. Roj Barkhart
je iveo po tom stvaralakom principu koji je u stvari odgovoran za,
naizgled, neverovatan uspeh koji je postigao.
Posluiemo se jednim dogaajem kao primerom
zapanjujueg misaonog sistema osobenog za njegov izvanredno
uspean ivot. Jednom prilikom je u svom gradu, Kolumbusu, Ohajo,
pokrenuo kampanju za organizaciju nazvanu Komije sveta, iji je
sadanji predsednik moj prijatelj Don Piters. To je organizacija za
brigu o unesreenima. Roj Barkhart je sazvao veliki skup u starom
Memorijal holu u Kolumbusu, i pozvao me da govorim. Likujui mi
je rekao da je zamislio veliki odziv sugraana na tom skupu.

Hala je puna
Stigao sam u Kolumbus oko dva sata tog dana kada je trebalo
da se skup odri, po jakom pljusku. Skup je trebalo da pone u osam
uvee. Nebo je obeavalo duu kiu, koja je padala u naletima dok

sam iz aviona pretravao u aerodromsku zgradu. Tu sam se sreo sa

Rojem, koji je imao najoduevljeniji izraz na licu. Drago mi je da te
vidim"! uzviknuo je, pozdravljajui me. Dobro je to si doao u
Kolumbus. Hala je puna, hala je puna."
Kako to misli, 'Hala je puna'?" upitao sam ga zbunjeno.
Nije valjda da je gledalite od tri hiljade sedita puno u dva
popodne, po kinom danu, kad skup treba da pone tek za est sati?"
Hala je puna", ponovio je, do zadnjeg mesta na balkonu, i
sve je spremno za izvanredan dogaaj." Tada sam shvatio. On je
zamislio punu halu. Drao je u glavi sliku pune kue i raspoloenog
gledalita.
U 7,45 uvee, stigao sam u halu u Broud ulici, pod divljom
olujom. Polumokar, izaao sam na pozornicu, i ta sam ugledao?
Raspoloeno gledalite, sva zauzeta sedita i zainteresovane
posmatrae koji su stajali sa strane. Pogledao sam Roja, koji je
blistao. Je li bio iznenaen? Nimalo. On je to zamislio, naslikao,
video unapred. Zatim sam shvatio da je hala, pre nego to se zaista
napunila, bila puna u mislima oveka koji se molio, zamislio,
potrudio se svim silama da sve organizuje, i na kraju se sve to zaista
ostvarilo. Bio sam toliko oduevljen da se i dan-danas udim
neobinoj i udesnoj moi zamiljanja", koja vrlo snano pomae
principu pokuaj-i-trudi-se". Uvek kad sam kasnije nailazio na
tekoe, setio bih se Roja i njegovog uzvika Hala je puna", i bio sam
u stanju da jo bolje odrim pozitivni princip.
Ostvarenje tehnike zamiljanja zavisi od paljivog i temeljnog
prouavanja kao i primene marljivog rada i ulaganja napora. Ali ako
elimo da sile uspeha deluju u procesu ostvarenja, u tome mora da
uestvuje i psihiki stav mudre i pozitivne vere. Od svih sila uspeha
najosnovnija i najmonija je sila mate, ili veba zamiljanja ivog i
delotvornog odraza.

Zamilja sebe kao pobednika

Ovo se desilo na otvorenom ampionatu Sjedinjenih drava u
golfu 1965. godine, u Belriv kantri klubu, u Sent Luisu. Na velikoj
tabli uesnika stajala su imena najboljih golfera, sve samih pobednika
ranijih amerikih otvorenih takmienja.
Jedan ovek je stajao pred tom tablom sa sopstvenom listom
pobednika. Poslednje ime na listi je pripadalo Kenu Venturiju koji je
tu nagradu osvojio godinu dana ranije. Stajalo je i prazno mesto za
jo nepoznatog ampiona za 1965. godinu. Ali ovek koji je zurio u
spisak pobednika, golfer iz June Afrike, video je jedno ime na tom
mestu. A to ime je bilo njegovo Gari Plejer.
On je ve pobeivao, na britanskom otvorenom prvenstvu
1959. godine, uglednom Mastersu 1961. i PGA (Udruenje
profesionalnih golfera (Prim. prev.)) kupu 1962. godine. Ali sve do tada
mu je izmicalo otvoreno prvenstvo u Sjedinjenim dravama. Kada je
Gari Plejer pobedio na tom zvezdanom takmienju, postao je trei po
redu igra.koji je osvojio taj Gren slem" (Grand Slam - Velika nagrada
(Prim. prev.)) u golfu, sa Dinom Sarazinom i Benom Hoganom,
besmrtnicima u carstvu golfa.
U prvom poglavlju svoje uzbudljive knjige, nazvanom
Zamislio pobedu", Gari kae: Video sam neto to niko drugi nije
mogao da vidi." O tome pie:
Cele nedelje sam itao i prouavao Mo pozitivnog miljenja
Normana Vinsenta Pila, i inilo mi se da ono to kae ima smisla.
Njegove rei zamislite pobedu" su mi se urezale duboko u mozak.
Ja sam to radio godinama, ali sada se tehnika zamiljanja cilja
pojavila u konkretnom obliku.
Uprkos velikoj vrelini, igrao sam dobro. Posle petnaeste rupe
bio sam bolji od Kela Negla za tri udarca. Seam se kako sam iao
niz petnaesto polje sa g. Hardinom iz Golferskog udruenja
Sjedinjenih drava i on je rekao: Pa, sredili ste ga."
Ja sam odgovorio: Ne, to nikad nije sigurno dok god se lopta
ne ubaci u zadnju rupu." I bio sam u pravu!

Na esnaestoj je moja drvena etvorka bacila lopticu pravo u

pesak. To je nekako povuklo lanac malera, i ja sam pre zavretka te
rupe imao dvostruki broj udaraca.
Da bi stvari bile jo gore, upravo kad sam izlazio iz trave preko
toki-vokija je odjeknula vest da jte Negl ubacio sedamnaestu lopticu
sa jednim udarcem manje od norme. Izgubio sam prednost od tri
udarca, i sada smo bili jednaki. Postajalo je opasno.
Ali, dok sam se koncentrisao, prevladala je pozitivna strana
mog uma. Morao sam da imam normu na osamnaestoj da bih ostao
jednak sa Kelom, a ptiica" (Birdie udarac manje od norme za odreenu
rupu (Prim. prev.)) bi mi donela jedan udarac prednosti, potreban za
pobedu. Zato ne bih pokuao?
Osamnaesta rupa u Belrivu ima teku normu od etiri udarca
drvee sa leve i ivica terena sa desne strane. Moj zamah je poslao
lopticu na izvrsno mesto sa desne strane staze, a drugi udarac
gvozdenom peticom ju je smestio na travu, samo etiri ipo metra od
rupe. Tada je doao trenutak istine. Paljivo sam pogledao teren,
snimio putanju, i... ila je sigurno i pravo prema rupi, ali se zaustavila
tik pre nje. Golf jeste igra u kojoj odluuju santimetri, ali to je bilo
neverovatno.
...Lagani udarac me je izjednaio sa Neglom, sa 282 udarca
dva iznad norme i trebalo je sutradan da igram odluujuih 18 rupa.
Zamisli pobedu? Jo uvek sam zamiljao, ali je morala da saeka.
Sledeeg dana dobro sam se ocehao i dobro udarao. Posle
etvrte rupe vodio sam ispred Negla za jedan udarac. Mora da se
strano oceao nametajui loptu za peticu, jer je bio u tekoj
situaciji. Kelov udarac je bacio loptu daleko na stranu i ona je udarila
jednu gledateljku pravo u glavu. Ona se sruila onesveena, dok joj
je krv curila sa mesta gde je bila pogoena. Pokuao sam da ohrabrim
Kela: Ne obraaj panju na to." Ali on je ve bio iznerviran, opet je
priao loptici i udarcem zaparao zemlju tako da je loptica opet
odletela na stranu i udarila neku drugu enu u skoni zglob.
Preostalih trinaest rupa je prolo bez uzbuenja, bar u poreenju sa
peticom.
Rezultat posle osamnaeste rupe: Plejer 71; Negl 74.

Otvoreno takmienje Sjedinjenih drava, najvei ameriki ampionat

u golfu, bilo je moje... apsolutno moje. Stranac ga nije osvojio od kad
je Ted Rej dobio titulu 1920 pre etrdeset pet godina. Ovom
pobedom sam se pridruio vrhunskim igraima poput Dina Sarazena
i Bena Hogana. Sada je taj klub pozlaenih igraa imao tri lana... i ja
sam bio jedan od njih. To je bio jedan od najsrenijih trenutaka u
mom ivotu.
Tako se ime Garija Plejera nalo na tom spisku pobednika, gde
ga je ampion i zamislio. Ono to je zamislio, on je i ostvario.
Naravno, to fantastino dostignue nije bilo mogue ostvariti samo
umnim zalaganjem. Plejer veba. I uvek je vebao, neprestano se
trudei da usavri svoj udarac, stav i uopte sposobnosti. Pre nekoliko
godina, kad sam boravio u njegovoj zemlji, pokuao sam da naem
Garija Plejera, koji je tada bio kod kue, ali sam samo malo zakasnio
jer je izaao. Sutradan ujutru sam ga opet nazvao, vrlo rano, oko 7:30
sa aerodroma, ali su mi rekli da je otiao sat ranije, a zato? Pa da
veba, naravno. Uvek se usavravajui, stremei prema boljem,
golfer koji je osvojio svoj Gren slem, imao je vrstu osnovu na kojoj
je zasnovao svoju zadivljujuu mo zamiljanja.
U ivotu tog velikog sportiste delovala je i sila koja je inila
uda u njegovoj dugoj i posebnoj karijeri. Vera je", kae on,
najivlja i najmonija sila u mom ivotu... vera u Boga, u druge
ljude, u sebe. To troje je, bar za mene, nerazdvojivo." Tokom cele
borbe, kroz uspone i padove takmienja Gari Plejer nikada nije
izgubio "nadahnue, pokretaku snagu i sposobnost da uvek
odrava pozitivni princip.

Metod oputenog napora

Trud koji ini uda mora, po potrebi, da ukljui i oputen stav
prema naporima. Mnogo iskrenih i savesnih ljudi ulae svu svoju
snagu pa ak i vie u pokuaje da postignu svoje ciljeve, ali ipak
dou do krajnje granice svoje izdrljivosti ne postigavi cilj za koji

su dali i zadnji atom snage. Tako postaju rtve prevelikog pritiska i

previe stresova. U takvim situacijama treba se opustiti; primeniti
lagani" prilaz.
On se sastoji od svesnog prekidanja napetosti zbog stalnog i
nesmanjenog napora, snane volje i neumorne upornosti, putanjem
da stvari pou svojim tokom; odmorom od napetosti. Postoji
opasnost u prevelikom pritisku i suvie estokom pokuavanju; moe
da se narui stvaralaki tok, koji je ivotno vaan za ostvarenje bilo
ega dobrog i strunog. Posledica toga je vaa nesposobnost i
nedelotvornost.
Seam se jednog divnog zimskog dana u provinciji, na naoj
farmi na Kveker Hilu, kad sam se muio oko jednog lanka za koji
mi je rok ve gotovo istekao. Poeo sam da radim u cik zore, mnogo
pre doruka, sa odlunim stavom da u ga zavriti do podneva i
poslati popodnevnom potom. Dao sam sebi tesan rok. Ali, morau
da prihvatim i odstupanja od njega!
Ti moe da uradi sve, samo ako uporno radi; ako se trudi i
uvek trudi..." rekao sam sebi poinjui da radim. Neko vreme je sve
ilo kako treba i lepo sam napredovao. Rei su mi nailazile jedna za
drugom kao vojnici u koloni. Ideje su nadolazile i, sve u svemu,
izgledalo je da e to biti jedan dobar tekst. ovee", likovao sam,
srediu ovo za as posla." Ali, kako to esto biva, ponos prethodi
padu. Odjednom sam ostao bez nadahnua i napredovanje je
zahtevalo udvostruene napore. Sve jae sam se trudio, ali na kraju
sam morao da priznam da sam se ispraznio. Nije vie bilo ideja, a
rei su se samo meale. Reenice su mi bile mune, zapetljane i
sasvim nespretne.
Najzad sam bacio olovku, ustao, proetao po sobi i odluno ee
vratio na mesto. Neu ga putati i zavriu ga. Sedeu ovde ceo dan
ako treba, ali u da zavrim ovaj posao i taka", zareao sam. Ali
nije ilo. Nadahnue se predalo i nestalo, a ono to je poelo tako
slavno zavrilo se neslavnim nenadahnutim, tunim prekidom.
Pogledao sam kroz prozor, prema snenom pejsau i ugledao
obrise snegom prekrivenih brda prema jasnom, plavom nebu. Sneg je
na borovima podseao na gomile vate. Svuda je blistao poput

milijardi dijamanata koje je razbacala neka dinovska ruka. Bio je to

jedan od onih hladnih, kristalno jasnih, savrenih zimskih dana. Pa,
to", upitao sam se, saoseajui sam sa sobom, ja radim, zatvoren
kao rob ovde u kui, kad mogu da izaem i malo se opustim?"

Pao sam u reku

Odgurnuo sam papire u stranu uz pobedonosno Ma, ba me
briga", obukao vetrovku, stavio toplu ubaru i rukavice i poao prema
kuhinjskim vratima. Tu je strpljivo ekao moj veliki pas Tonka, sav
spreman za etnju. Poli smo preko travnjaka koji je bio prekriven
trideset santimetara debelim slojem snega; niz dolinu pa preko livade,
znojei se na temperaturi od 8S dok smo se probijali kroz duboki
sneg. Tamna stabla umskog drvea ponosno su stajala kao kontrast
njegovoj blistavoj belini. Tonka i ja smo zastali da oslunemo
zavijanje vetra koji kao da i nije ometao duboku tiinu. Pas je gledao
i oslukivao isplaenog jezika. Ja sam, skoro isplaenog jezika,
takoe oslukivao.
Zatim smo proli pored velikog, starog, crvenog ambara,
jednog od najveih i najstarijih u okrugu Daes, i najzad opet zastali
pored reice koja se skoro od izvora negde visoko u brdima
Konektikata sputala do naih etvorostepenih vodopada. Moda je
to manje reka, a vie potok, u stvari protok", kako smo je zvali kad
sam bio deak u Ohaju. U svakom sluaju, bila je nadola i zaleena.
Gledao sam kako Tonka slobodno ide preko leda do jednog mesta
blizu suprotne obale, gde je naao otvor u ledu, iz koga je sa oitim
zadovoljstvom poeo da loe hladnu vodu. Zavideo sam mu jer mi se
voda inila slatkom i sveom ali sam, proitavi mnotvo novinskih
pria o zagaenoj vodi, odluio da istrpim e.
Tonka, koji je imao blizu 70 kg, drao se na ledu tako lako da
sam i ja odluio da poem za njim. Ali sam ubrzo otkrio da
verovatno ima veze idete li na etiri ili na dve noge, jer se negde na
pola puta led is pod mene prolomio i ja sam upao u skoro jedan metar
duboku ledenu vodu. Uspeo sam nekako da se dovuem do obale, pa

sam nastavio da gazim jo oko dva i po kilometra po snegu i uzbrdo,

praen vernim i saoseajnim Tonkom. Mada me je probijanje kroz
sneg zagrejavalo, posle sam se ipak umotao u kuni ogrta i skupio
pored kamina, napivi se prethodno dovoljno vrue limunade.
Sredie te ta prehlada", upozorila me je Rut, i ja sam odmah
zamislio kako upala plua prekida moju spisateljsku" karijeru.
Ali, odjednom mi je kroz glavu proletela ideja ona koju sam
pre toga tako uzaludno traio. Misli su mi tekle kroz glavu poput
reice u koju sam upao. Jurnuo sam u radnu sobu i nastavio da
zapisujem misli tako brzo da sam lanak zavrio jo pre ruka, pa je
do etiri sata ve bio otkucan, odnesen na potu i otposlat.
Ne tvrdim da ovek moe bolje da radi ako mu napori postanu
besplodni, pa izae napolje i upadne u reku, naroito kad je ona
ledeno hladna. Ali, injenica je, ponekad pametno treba stati kad
osetimo preveliki pritisak, i odmoriti se od velikih napora. Oputeni
pokuaji, kombinacija truda i oputanja, doprinose uravnoteenosti
misli i tako omoguavaju da zamisao i izraz opet slobodno poteku.
Ustvari, to omoguava ponovno uspostavljanje dobrog psihofizikog
odnosa u oveku, a zatim i posledinu delotvornost, koju su umrtvili
preveliki napori.

Drama na svetskom prvenstvu

Jedan moj stari prijatelj bio je poznata zvezda meu pierima
(Pier (bejzbol) baca (Prim. prev.)) pre nekoliko godina, kad su Doderi
bili u Bruklinu. Karl Erskin je postigao rekord u broju izbacivanja od
ctrane bacaa na tom svetskom prvenstvu i taj rekord je godinama
ostao netaknut. Vie puta sam razgovarao sa Karlom o odnosu
estokog truda i opasnosti od prevelikog pritiska dok ovek ulae
veliki trud u neto. On je istakao vanost psihike sposobnosti da se
trenutno u mislima pree" u stanje smirenosti, ak i usred estoke
borbe.
Ispriao mi je dogaaj, koji se odigrao jednog vrelog dana,
kada je oceao sve vei pritisak i poeo da biva sve umorniji. Dok je

obilazio oko bacaevog brda i brisao prainu sa ruku o pantalone

dresa, u seanju se vratio do jednog maglovitog jutra kada je sa jo
jednim bacaem bio na pecanju i kad su preko reke zauli pesmu sa
jutarnje molitve. To je bila neka stara crkvena pesma o miru i tiini.
Za tih nekoliko sekundi izleta u seanje" Karl je povratio snagu i
psihiku ravnoteu, i nastavio igru novim arom.
Drugi put, bila je to peta izmena pete utakmice svetskog
prvenstva, i Karl Erskin je bio na bacakom brdu za bruklinske
Dodere. Desilo se da je tog dana bila i peta godinjica Karlovog
braka sa Beti. On je dobro igrao i postigao vostvo od etiri poena, sa
rezultatom od 4:0 u korist Dodera. Moda se taj baca tada previe
trudio i nametnuo sebi preveliki pritisak, koji ga esto dovodi na
ivicu psihike ravnotee. U svakom sluaju, odjednom se protivnika
ekipa sastavila sa loptom i postigla dva poena sa dvojicom napadaa
trkaa na bazama. Sav napet, Karl je bacio jednu brzu loptu pravo
preko kune baze do sledeeg udaraa, koji ju je odmah odbacio u
gledalite. Zbog toga su Jenkiji poveli sa 5:4.
U guvi koja je nastala, trener Bruklina, jedan od velikih
trenera i poznavalaca ljudske prirode, arli Dresen, polako je priao
do bacakog brdaceta na kome je stajao utueni Karl. Dresen je uzeo
loptu od njega, poigrao se malo s njom, utnuo prainu pa iznenaeno
rekao: Karle, zar ti nije danas godinjica braka"? Zapanjen, Karl je
odgovorio: Jeste, g. Dresen, danas nam je peta godinjica."
Pa", nastavio je Dresen, zar nee veeras da izvede Beti na
veeru?"
Verovatno se svi mi pitamo ta se pria tokom tih dramatinih
razgovora izmeu bacaa i trenera u kriznim trenucima igre u
bezbolu. Sam Karl je bio iznenaen. Pogledao je po velikom stadionu
na kome je bilo sedamdeset hiljada oduevljenih ljubitelja igre, dok
je trener mirno priao o tome kako Karl treba te veeri da izvede
enu na veeru povodom brane godinjice. Da, g. Dresene, vodim
Beti na veeru da proslavimo petu godinjicu braka."
Dresen je vratio loptu Erskinu: Dobar si, Karle. Zavri tu igru
pre mraka." Tokom sledeih est izmena te utakmice svetskog
prvenstva, devetnaest protivnikih igraa izalo je na udaranje, ali

nijedan nije stigao do prve baze. Doderi su postigli jo dva poena i

Erskin je zavrio igru pobedom od 6:5.
Dresen je znao ta radi. Sa dubokim razumevanjem, verom i
psihologijom smirio je bacaa koji se previe trudio i tako se stavljao
pod pritisak. Taj sposobni trener znao je da njegov baca ima
sposobnost i mogunost da kontrolie igru i donese pobedu, samo
ako ga smiri. I uinio je to jednostavno, ljudski i izvanredno spretno.
Upotrebio je jednostavnost i naklonost prema drugoj osobi na takav
nain da je otklonio napetost i povratio oputenost, kao i mo
kontrole. Obnovio je Karlovu mo napredovanja pod pritiskom.

Neka vam Bog pomogne

Jedna od mojih itateljki poslala mi je divan zidni goblen. To
je izvrstan rad ene koja je prola mnoge nevolje, ukljuujui tu i
slabo zdravlje. Uvek se trudila da ivi boljim i korisnijim ivotom.
Posle jednog dueg tekog perioda ona se predala Bogu rekavi:
Dobro, Boe, ako ne moe da me izmeni, onda me upotrebi
ovakvu kakva sam."
Pala joj je na pamet ideja da radi vezove za porodicu i
prijatelje, i postala je pravi strunjak u tome. Tada ju je neko zamolio
da uradi jedan goblen, i je ona odmah odgovorila da nije u stanju da
uradi tako neto. Ali ona je uila i trudila se, i opet pokuavala.
Nauila je da prihvati boiju pomo i postigla zadivljujui napredak u
toj vetini. Sa njom se popravio i sav njen ivot.
Navodim ovaj primer jer taj goblen izraava saetu misao
vrhunske mudrosti nemojte pokuavati sami, pustite da Bog to
uradi preko vas. Na (divno uraenom) goblenu pie:
Uzdaj se u Gospoda svijem
srcem svojim, a na svoj razum
ne oslanjaj se.
Na svijem putovima svojim imaj
Ga na umu, i On e upravljati

staze tvoje.
Prie Solomunove 3-5,6 (Preveo Vuk Stef. Karadi (Prim. prev.))
Ta ena je u manje dramatinim okolnostima nego prethodno
pomenuti sportisti i u okruenju obinog ivota, kakvim ivi veina
nas, shvatila samu vrhunsku tajnu: Ne trudite se previe: dozvolite da
vam Bog pomogne. Ako potujete taj savet, sigurno ete dobiti
neoekivanu pomo u obliku novih ideja. Edison je na zidu svoje
laboratorije imao natpis na kome je pisalo: Postoji bolji nain nai
ga." Taj bolji nain je esto skriven iza napetosti i jednosmernosti.
Potrebne ideje ne mogu da se pokau. Vaoj svesti uvek postoje ideje
koje mogu da vam promene ivot i uine vas delotvornijim. Najbolji
nain koji sam ja otkrio za pokretanje tih novih ideja jeste verovanje;
dozvolite da vas Bog, koji vas je stvorio, sada obnovi normalizujui
celu vau linost.
Kako je to jedan ovek rekao, Shvatio sam da ja to ne mogu
da uradim dobro, ali kada sam pozvao Boga za partnera, On i ja smo
to uradili zaista dobro."
Uiniete uda, samo ako pokuavate i verujete, i uvek idete
napred.
Ovo poglavlje je saeto u sledeim, vanim stavkama:
1. Nikad neete saznati za kakve ste sve divote sposobni ako ne
pokuate zaista pokuate da ih ostvarite.
2. Motajte se tuda drite se toga udarajte napredujte.
3. Neprestani pokuajni proces na visokom nivou deluje delotvorno
na ostvarivanje ciljeva.
4. Da biste bili delotvorniji, koristite zadivljujuu mo mate, tu
stvaralaku tehniku zamiljanja.
5. Molite se, zamiljajte, trudite se i ostvarujte.
6. Oslikajte svoj cilj, "vidite" jasno kako ono to se sada tek
ostvaruje postaje stvarnost.
7. Vebajte, dok ne postignete, oputeno pokuavanje.
8. Kad vas pokuavanje zamori odvratite misli, razbijte napetost.

Ideje e opet potei.

9. Dozvolite da vam Bog pomogne.
10. Uvek odravajte napredni pozitivni princip.

OSMI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Kako da u uznemirujuim situacijama delujete stvaralaki
Svako u sebi ima kako bih to nazvala neku dobru vest"
(Sestra Meri Korida). Video sam tu snanu i misaonu reenicu
uramljenu na zidu jednog divnog doma na Bermudima. Sa oficirom
Dofrijem Kitsonom, iji je dom to bio, razgovarao sam o znaenju
tih provokativnih rei. Sloili smo se u tome da svako od nas duboko
u sebi zaista ima velike dobre vesti. Jedna od tih dobrih vesti je da uz
Boiju pomo imamo ono to je potrebno da doekamo uznemirujue
situacije i stvaralaki delujemo prema njima.
Dakle, poto itate ovu knjigu, ako se suoite sa nekom
uznemirujuom situacijom, poruka za vas, jasna i glasna, je da vi to
moete da sredite, i to vrlo delotvorno. A ako vas je ta uznemirujua
situacija dotukla i moda iscrpila vae zalihe vere, izvucite opet
pozitivni princip, i ovaj put ga odrite. Novi napoj vere u sebe i u
Boga he vas poneti sa jo veom hrabrou. Dobiete novi uvid i
snaan zahvat u situaciju, bez obzira kako vam moda sloeno i teko
to izgleda. Upotrebili smo izraz moda izgleda", jer krajnje reenje
bilo kog problema zavisi samo od toga kako ga mi vidimo. Veina
reenja su ona prva uhvaena psihikim uvidom. Zato zauzmite
snaan pozitivan pogled na svoju do sada uznemirujuu situaciju i
primenite pozitivni princip delujui stvaralaki prema njoj.
Hajde da prvo razmotrimo situaciju kakva se povremeno
javlja, onu u kojoj mnogi tokom ekonomskih recesija ili poslovnih
reorganizacija mogu da ostanu bez dobrog posla. Takva situacija
naravno moe dobro da uzdrma oveka. Niko taj problem nije izrazio
sa vie gorine nego jedan otac devetoro dece koji je tokom
poslednje recesije napisao sledei tekst u novinama (Edvard B. Fari,
Pokipsi (Njujork) urnal. Preuzeto iz Manisvorta.):
BEZ POSLA I UPLAEN
Ispriau vam kako se osea ovek koji ima pedeset dve

godine i nema posao.

Kao nedavno otputeni poslovoa odeljenja jedne od 500
najveih amerikih kompanija, poslao sam preko 150 molbi za posao.
Na manje od deset odsto dobio sam bilo kakav odgovor. Za pet odsto
su mi traili dodatne informacije, a manje od etiri posto molbi mi je
donelo poziv na razgovor. Nijedan razgovor nije urodio poslom.
Kao peadijski veteran iz Drugog svetskog rata na junom
Pacifiku imao sam neka iskustva sa doivljavanjem straha i
obraunavanja s njim. Voleo bih da mislim kako nisam plaljiviji od
bilo kog drugog, ali ostanak bez posla u pedeset drugoj godini i treba
da uplai do kostiju. Dan vam poinje s tim i zavrava se s tim. To
obuzima. Otupljuje. Zaslepljuje.
Sve to ste oduvek uzimali zdravo za gotovo poinje da se
raspada. Ne moete vie da plaate zdravstveno osiguranje i prvi put
za dvadeset osam godina vi i vaa porodica ostajete bez medicinske
zatite. Niste u stanju da podmirite raune za ivotno osiguranje.
Banka kojoj ste dali hipoteku obavetava vas da razmatra ponitenje
vaeg prava na osloboenje od hipoteke. Niste platili komunalne
usluge i zadravate samo osnovne usluge deliminim uplatama,
svesni injenice da ni to nee potrajati.
Treba rei dobrom etrnaestogodinjem sinu da nemate pet
dolara koje ste mu obeali za uspeh u koli.
Treba proi ulicom pored prodavnica u kojima obino pazarite,
posramljeni jer ne znate kad ete moi da trgovcima platite dugove.
Treba izdrati gubljenje ljudskog samopouzdanja i sposobnosti
da zatitite svoju porodicu od ekonomske propasti.
Treba uzdrati zavist prema svakome ko ima bilo kakav posao.
Treba videti zbunjenost na licima svoje dece zato ta se to
deava u njihovoj kui kad je kod njihovih drugara sve u redu.
Treba
prihvatiti
katastrofalne
dimenzije
gubljenja
samopouzdanja koje je sastavni deo procesa starenja.
Treba mirno stajati u redovima za nezaposlene sa ostalim
pripadnicima vika amerike radne snage, dok ekate overu svog
eka za nezaposlene.
Treba gledati kako vam komiluk izgleda u utorak u 10,30 pre

podne.
I stideti se da se javite na svoj telefon u to vreme.
A kasno uvee, kad vam u domu zavlada mir i iskljuite svetlo
u spavaoj sobi, treba biti sam, usamljeniji nego ikad. Leati i gledati
u mrak, i pitati se hoete li izgubiti i taj dom za koji ste radili celog
ivota, dom koji predstavlja jedinu nekretninu koju ste zaradili za
trideset godina napornog rada i uzdizanja porodice.
I najzad, treba izdrati besanu no u krevetu, oekujui zoru
sledeeg dana.
Naa tema ovde, nevezano za pitanje ekonomskih uslova zbog
kojih se u naem drutvu deavaju takve tragedije, ograniena je na
problem stvaralakog delovanja u tim potresnim situacijama. Moda
prvi korak treba da bude podseanje pojedinca da jo uvek u sebi nosi
neku dobru vest" i, dakle, da odgovor postoji i reenje moe da se
nae. Po tome, osnovni postupak je poetak i nastavak odlunog
tvrenja da situacija nikako nije beznadena. Uveravanje bi moralo
da sadri neprestano ponavljanu pozitivnu tvrdnju. Moda bi kao
pomo mogla da poslui sledea formula: Uz Boiju pomo i
navoenje ja mogu da pronaem stvaralaki izlaz iz ove situacije i
upravo traim takvo reenje."
Ponavljajte tu tvrdnju sve dok ubeivanjem ne uspete da je
ugurate u podsvest i dok ne bude prihvaena kao injenica. Odmah
zatim e poeti da deluju pozitivne sile koje he uiniti da pozitivna
tvrdnja pone da se ostvaruje. Zapamtite da su i negativne tvrdnje
vrlo mone, pa ako ustvrdite i nastavite da potvrujete porazan
zavretak, mozak e na slian nain ostvariti porazno reenje.
Dakle, prvi korak je uspostavljanje svesti o sopstvenoj
nasleenoj ili uroenoj stvaralakoj moi; drugi je pozitivno tvrenje
da je uspeno reenje ne samo mogue ve i da se trenutno sigurno i
stvaralaki nalazi u svesti, i da se ve zaista ostvaruje.

Budite mirni; ne paniite

Trei korak u reavanju uznemirujue situacije jeste izvlaenje
vrline iz nje i hlaenje, smirivanje i odolevanje bilo kakvom obliku
panike. Ovaj proces je tako vaan da bi mogao da se vrednuje i kao
prvi korak. Ali bez obzira je li u pitanju prvi, drugi ili trei korak, od
ivotne je vanosti da nikada, nikada, nikada ne paniite kad se
naete u uznemirujuoj situaciji. Znam dobro da nije lako izbei
paniku daleko od toga. ovek ima sklonost da uvek u tekim i
kriznim situacijama reaguje emotivno, a proces psihikog hlaenja
zahteva vrstu disciplinu, koju nije lako primeniti kada je um neim
zaokupljen ili uzbuen, ogoren, ljut ili na bilo koji drugi nain
podgrejan oseajima.
U svakom sluaju, treba uvek da budemo svesni i osetimo da
ljudski um ne moe da bude najdelotvorniji kada je zagrejan, kakvim
ga ine oseaji. Mozak e najbolje delovati kada je smiren bolje
reeno miran, hladan. Samo tada e moi da stvori nepristrasne,
proraunate i objektivne uvide koji e ga dovesti do reenja. Kada se
suoite sa uznemirujuom situacijom treba da budete psihiki to
pribraniji, jer da bi ovek izaao sa njom na kraj mora dobro da se
zamisli, a razmiljanje e biti najdelotvornije samo ako su oseaji
pod strogom kontrolom.
Jedan ovek koji je iskusio teko doivljavanje nezaposlenosti
(a setio sam ga se itajui neke stare novine) ispriao mi je uspenu
formulu koju je primenjivao za hlaenje uma i smirivanje oseaja;
formulu koja mu je pomogla da neizmerno povea sposobnost
razmiljanja i delotvornosti. Njegova formula ili metod bili su da
provue kroz mozak" tvrdnje kao to su sledee: "Ko se tebe dri,
uva ga jednako u miru, jer se u tebe uzda" (Knjiga proroka Isaije 26, 3
(Preveo ura Danii Prim. prev.)), zatim: Hodite k meni... i ja u vas
odmoriti", (Sveto jevanelje po Mateji 11, 28) ili: U miru i uzdanju bie
sila via" (Knjiga proroka Isaije 30, 15).
Taj ovek je bio stvarno dovitljiv sa gledita psihike kulture,
pomou koje je mogao da prizove u seanje ili se priseti najtiih i
najmirnijih trenutaka koje je ikada doiveo. Jedan od primera bio je

pokriveni most u Vermontu u ivopisnom jesenjem danu; drugi,

daleka morska plaa na obali Mejna, gde je kao deak logorovao. Ta
veba delotvornog priseanja" kao da je imala blagodetan uinak na
hlaenje oceaja u njegovim mislima i tako ga inila sposobnijim za
objektivno i nepristrasno razmatranje vanih injenica. Kada smo u
stanju da razmiljamo tako smireno, imamo mnogo vee anse da
uhvatimo stvaralake uvide i ideje koje he nam pomoi da se
izvuemo iz nevolje.
Uspanien ovek u oajnikoj situaciji je sklon da se ponaa
nestrpljivo i odbojno, ba po ovde nauno opisanoj antipaniarskoj
metodologiji. Mogue je da e nervozno tvrditi:" Ma, ti jednostavno
ne zna moju situaciju; ne moe to da shvati." To je razumljiva
reakcija u kojoj treba saoseati. Ali takav stav i pored svake
tolerancije teko da moe biti prihvatljiv, jer mnogi ljudi koji su
prihvatili pozitivni princip da bi ih podrao u uznemirujuim
situacijama ne panie ve, obratno, deluju inteligentno i kontrolisano.

Pilot ostao bez ruke

U seanje mi dolazi neto strano to se dogodilo Brajanu
Stidu (Prepriano po prii iz Gajdposta). Ako se iko ikada naao u nekoj
potresnoj situaciji, to je bio ovaj kanadski pilot koji je upravljao
hidroavionom, letei u pasivne krajeve. Jedna kompanija ga je
poslala da ispita neko jezero u divljini, kao moguu bazu za
snabdevanje. Bez problema je sleteo na jezero, ali kada je trebalo da
uzleti uz vetar, kapa mu je odletela u vodu. Ta kapa mu je bila draga i
nije hteo da ostane bez nje, pa je okrenuo avion i smanjenom
brzinom se vratio da je pokupi sa povrine jezera. Spustio se na
ponton da bi zgrabio kapu koja je poskakivala na talasima, ali jedan
mali trzaj ga je izbacio iz ravnotee. Okliznuo se i posrnuo napred,
prema elisi.
Brajan Stid je osetio udarac u rame, a onda upao u vodu. Nije
oseao nikakav poseban bol i pomislio je da je verovatno udario o
upornicu. Ali poto ga desna ruka nije ba sluala, zaplivao je levom.

Tek kada je hteo da se popne natrag u avion, na svoj uas, video je da

mu je elisa u zamahu sasvim otkinula ruku i da obilno krvari iz
ramena. U trenutku je shvatio da e, ako neto hitno ne preduzme
umreti od posledica krvarenja. A onda je pomislio da bi moda bolje
bilo da umre, jer kako e da ivi bez desne ruke? Ali odmah zatim se
setio svoje ene i dece. Oseao se sve slabije i slabije dok mu je krv
lila iz patrljka ruke. To je zaista bila situacija za paniku otkinuta
desna ruka, opasno krvarenje, sam u divljini i daleko od pomoi.
Zato se on u takvoj krizi nije uspaniio? Odgovor! Taj pilot je
imao ogromnu veru ono pravo. Znao je gde e nai pomo bolju od
ljudske. Naao je snage da se uspne u kabinu. Taj Pomonik mu je
pokazao kako da jednom rukom improvizuje steza da bi zaustavio
obilno krvarenje iz ramena. Pokrenuo je avion i uzleteo, nadajui se
da e sleteti u bazu gde se onesvestio ali su mu pomogla dvojica
prijatelja, koji su ga avionom odvezli u bolnicu.
Pilot Brajan Stid je o ovom neverovatnom dogaaju, koji je
mogao da bude poguban, rekao: Mnogi su mi rekli da bi se veina
pilota malih aviona uspaniila u slinoj situaciji. Moda bih i ja, da
nisam znao za istinu rei: Bog nam je utoite i sila, pomonik koji
se u nevoljama brzo nalazi (Psalmi Davidovi 46-1 (Preveo ura Danii
prim. prev.)). Oigledno je taj Pomonik bio vrlo prisutan u njegovoj
nevolji. Svako moe da se uspanii, ali ljudi sa jakom verom, poput
tog pilota sposobni su da savladaju paniku i stvaralaki deluju u
potresnim situacijama, bez obzira koliko one strane mogu da budu.

Reio je problem nezaposlenosti

Razmiljajui o pedesetdvogodinjaku iji ste srceparajui
lanak proitali u ovom poglavlju, setio sam se slinog sluaja od pre
nekoliko godina. Ovo poglavlje je napisano u Kui planinskog
vidikovca na planini Vajt, u predivnom hotelu u koji moja porodica
dolazi ve godinama, i iji je vlasnik na dugogodinji prijatelj ajler
Dod. Ima fantastian pogled na predsedniko imanje u Nju
Hempiru. Tu sam, pre dvadesetak godina, primio meugradski

telefonski poziv od jednog vrlo rastrojenog oveka. Tek je bila

objavljena Mo pozitivnog miljenja i on je, upravo proitavi tu
knjigu, osetio snanu potrebu da razgovara sa mnom. Nisam ga
poznavao i nisam nita znao o njemu.
Dok sam sluao priu o izgubljenom poslu i uzaludnim
pokuajima da doe do novog, pomislio sam da e, moda, ako ga
pustim da izbaci problem iz sebe, sam nai sopstveno reenje, to se
esto deava. Taj ovek je imao vrlo poeljnu sposobnost
organizovanja problema, to je nagovetavalo preciznost uma.
Nikako nije bio negativan, aloban ni ogoren, mada je zvuao,
razumljivo, uznemireno jer nije mogao da ostvari poslovne veze,
posebno od kada je gotovo potroio svoju uteevinu. U razgovoru je
odavao s naporom kontrolisanu napetost.
Na kraju sam rekao: ujte, vi nemate reenje za svoj problem,
kao ni ja. Zato predlaem da uvedemo Savetnika, Onoga ije je
znanje najmudrije, i da predamo stvar Njemu u ruke. I da pustimo
Njega da nas usmeri."
Odmah je shvatio znaenje tog predloga i rekao: Dobro, vi
razgovarajte s Njim za nas obojicu."
I tako sam tada preko telefona, vie od hiljadu milja udaljen od
sagovornika, uputio molbu za usmerenje koje nam je bilo potrebno.
Pod pretpostavkom da negde postoji posao za tog oveka, zamolio
sam da se uini da on doe u dodir sa tim poslom. Javite mi ta se
desilo", rekao sam i dobio iznenaujui odgovor: Imam udan ali
jak oceaj da e se neto desiti i to vrlo brzo. Hvala mnogo."
Tada je pozitivni princip poeo da deluje, da bi ostvario vrlo
zanimljiv razultat.
Oko tri nedelje kasnije taj ovek me je nazvao u moju
njujorku kancelariju. Imao je siguran posao u jednom restoranu,
sasvim drugaiji od bilo kog zanimanja o kome je razmiljao. Zarada
nije bila kao na prethodnom poslu, ali je mogao da izdri. Mora da
mu je dobro ilo u tom novom poslu, jer je kasnije otvorio jo dva
sopstvena restorana koji su uspeno poslovali sve dok on, nekih
sedamnaest godina kasnije, nije umro.
Kad sam ga pitao kako je doao do tog cosla, odgovorio je:

udno. Stvarno neobino. Jeo sam u tom restoranu i pomislio kako

bi bilo lepo voditi ga. Bio je jeftin, ali ist i uredan, i oigledno ga je
vodio neko matovit. Odjednom sam pomislio kako bih voleo da
radim za te ljude." Zastao je. Oceao sam se kao kod kue, kao da
je, ovek bi rekao, trebalo da budem tu. Zato sam, plaajui, upitao
mogu li da razgovaram sa efom.
ovek je bio prijatan i osetio sam da me procenjuje. To nije
bio obian razgovor. Onda je rekao: udno, ali moda ste naili u
pravom trenutku. Vidite, upravo, pre deset dana, umro je ovek koji
mi je bio desna ruka. Od tada pokuavam da sve vodim sam. Ali sam
kao izgubljen bez Ralfa, koji kao da je uvek tano znao ta treba da
uradi, uvek je bio gospodar situacije. Znate li ita o ovom poslu?"
upitao me je.
Morao sam i ja da budem iskren. Nita, sem optih pravila
posla", rekao sam mu. Ali va restoran kao da ima kako bih rekao
duha. Osmiljen je i drugaiji. Pretpostavljam da je za voenje
restorana potrebno dati ljudima dobru hranu u prijatnoj atmosferi i po
razumnim cenama, i zaraditi razumnu zaradu na uloeni novac."
Vlasnik se iscerio. Nije loe, uopte nije loe." Zatim je
nastavio: Oekivao sam da se pojavi pravi ovek. (Mnogo kasnije,
kad su se sprijateljili, priznao mu je da se molio za tog pravog
oveka") Pa, recite mi neto. Jeste li spremni da radite koliko ovaj
posao zahteva?"
Sa vama sam do kraja", odgovorio je moj sagovornik i dodao:
Nekako oseam da nam je ovaj posao bio suen." To se pokazalo
kao tano, jer je kasnije postao partner u poslu, a zatim, kada je onaj
drugi otiao u penziju otkupio njegov deo restorana i na kraju otvorio
i drugi restoran. Njegovo objanjenje celog dogaaja bilo je kratko i
za njega injenino. Neko je", rekao je, bio na mojoj strani."
Moemo dodati da je Neko uvek i na vaoj strani. Uvek budite
sigurni u to.

Uvidni i posedovni ljudi

Ti ljudi koji stvaralaki reaguju na uznemirujue situacije uvek
pokazuju izvesne upeatljive osobine. Oni ne panie; ne podleu
oseajima. Razmiljaju mirno, nepristrasno, objektivno. Takvi ljudi
uzimaju pozitivno gledite i odbacuju negativnosti, bez obzira koliko
nepovoljno situacija izgledala. I svi, bez izuzetka, imaju dovoljno
vere, koja ih nosi napred dok god se pridravaju pozitivnog principa.
Ovo je moja dvadeset etvrta knjiga, i u svaku od njih sam
uneo snano naglaenu duhovnu veru, kao neophodan inilac u
uspenom ivotu. Ali ponekad mi neko napie ili kae neto kao:
Prihvatio sam vae praktine predloge, ali sam zapostavio verske
stvari." Takve primedbe su relativno nevane u ovom veku
obrazovanosti, ali neki jo uvek smatraju da je zastranjivanje ako se
duhovne tehnike razdvajaju od prakse.
Oni koji potuju principe verske istine zbog svojih starinskih
pogleda deluju pomalo udno. Nasuprot njima, uvidni i posedovni
ljudi smatraju duhovne principe zaista naunim nainom ivljenja.
Nauka je, naravno, misaona mrea zasnovana na tehnikama koje se
mogu dokazati. Nauka na polju misli vredi isto koliko i u laboratoriji,
jer je u oba primera zasnovana na dokaznim i delotvornim
formulama.
Zaista, proroanstvo koje je pre mnogo godina dao jedan od
najveih amerikih genija nauke danas je cenjeno toliko da
obaveteni ljudi sada shvataju vrednost duhovnih principa kao
pravovrednog naunog postupka. Ti principi rade kada se razrade.
Vera ostvaruje posledice. Mo deluje kroz um sigurno kao kroz ice.
Svest dobija poruku tako sigurno kao televizor sliku poslatu
posredstvom satelita.
Taj naunik je bio dr arls Stajnmec, koji je na pitanje koja e
izstraivanja najvie napredovati u toku sledeih pedeset godina,
rekao:
Mislim da e najvea otkria biti uinjena u ispitivanju duha.
Jednog dana ljudi e otkriti da materijalne stvari ne donose sreu i ne
doprinose mnogo stvaralatvu i moi mukaraca i ena. Tada e

naunici sveta pretvoriti svoje laboratorije u mesta za prouavanje

Boga, molitvi i duhovnih moi, koje su do sada samo zagrebane. Kad
doe taj dan, svet e vie napredovati za jednu generaciju nego za
etiri prethodne (Riders dajdest).

I ja sam imao uznemirujue situacije

Govorei o uznemirujuim situacijama i nainima za
napredovanje pod tekim i napornim okolnostima, ne dajem vam
ovde suvu teoriju, jer sam i ja imao problema u ivotu. Jedan je
nastao poto je Mo pozitivnog miljenja postala ono to u
knjiarstvu, po meni malo preterano, nazivaju nezadrivi bestseler".
Ta knjiga je imala i ima ogromnu prou. Ali iz nekog razloga je
naljutila neke iz levo orijentisanog i krajnje liberalnog svetenstva.
Zaista, jedan asopis je njihov krajnje neprijateljski stav opisao kao
intelektualni bes." U svakom sluaju, uzeli su me na zub i grdili me
javno i tajno, dotle da su poeli da propovedaju protiv onoga to su u
ljutini nazivali Pilizmom".
Sve do tada ja sam verovao da su svetenici uopte vrlo
ljubazni ljudi koji, mada se moda ne slau sa neijim idejama i
izraavaju snano protivljenje, ipak ne napadaju tog pojedinca ili
osobu i ne koriste otre i neumerene rei u kritici. Ipak, hou da
dodam da su ogromna veina svetenstva fini i obzirni ljudi koji, ako
se i ne slau, izraavaju to sa uljudnou. Ali sam u nasilnikoj i
ogorenoj nekolicini otkrio neto to me je zaprepastilo jer bi se
slobodno moglo nazvati psihopatskom mrnjom, zbog ega sam bio
zaista okiran.

Zato su se toliko raspalili?

Razlog tolike netrpeljivosti je, pretpostavljam, bio u tome to
je knjiga napisana jednostavnim stilom, jezikom i mislima
razumljivim za obinog oveka sa ulice. Knjiga je zaista namenjena

takvim ljudima, a ne obrazovanim naunicima, mada svako moe da

koristi njene principe za napredovanje.
Poto je sutina knjige u tome da ovek kroz pozitivno
gledanje moe da pobolja svoj ivot i postane uspeniji na poslu, u
svoju korist, kritiari koji su ponekad sutinski negativni, poeli su da
se rogue na sam pomen rei uspeh", ak i kada on nije znaio
gomilu novca ili tampanje imena u novinama. Tako negativisti
pristrasno govore o pojmu pozitivnog razmiljanja, tvrdei da e, ako
stvari pou nabolje i pojedincima i drutvu, biti manje toga
podlonog kritici. I, najzad, poto je knjiga sa izdavakog gledita
bila vrlo uspena po broju prodatih primeraka, u sve to je ukljuena i
nepodnoljiva ljubomora na kolegu koji je bio dovoljno srean da
ostvari neki svoj poduhvat i to ponekad utie na ljudske stavove,
shvatali mi to kako god hoemo.
Pa, bez obzira na razloge i moda zaista i osnovane kritike,
uticaj slobodne vatre protivnika na mene je bio izvrstan. Moji glasni i
estoki protivnici su me neumorno napadali. Situacija je zaista bila
uznemirujua. Ustvari, bio sam zbunjen i povreen, i stalno sam se
trudio da shvatim otkuda maltretiranja, jer sam tom skromnom
knjigom samo pokuao da pomognem ljudima. Naravno, dobijao sam
i podrku hiljada dobrih ljudi ije me je poverenje ohrabrilo i ojaalo.
I na kraju, teko da neko moe biti napadnut, esto vrlo estoko, kao
ja, i to od ljudi svog poziva, a da ostane hladan.

Naao sam naina da prevaziem situaciju

ovek ima prirodnu sklonost da u takvim situacijama uzvrati
udarac, da vrati sve to je dobio.
Neki prijatelji su mi savetovali: Uzvrati im nainom koji he
sigurno razumeti." Ali to mi se nije inilo preporuljivim, a sem toga
bi predstavljalo i poricanje istinitih principa koje sam uio i u koje
sam verovao. Dakle, posle izvesne borbe sa samim sobom, odluio
sam da delujem na osnovu principa koje sam, kao delotvorne
predlagao drugima u slinim situacijama.

1. Odluio sam da ne odgovaram na kritike niti da ita

objanjavam, niti da se branim, ve da to prihvtim u tiini.
2. Reio sam da poem tragom svake kritike i ispitam je li
vredna, a ako jeste, da ispravim svoj stav. Na primer, jednom su me u
ikagu saekali novinari koji su mi pokazali novine u kojima me je
estoko napao dekan Teoloke kole u Jelu. Jedan od njih mi ga je
proitao i pitao za komentar. Taj dekan je istaknut ovek, i ako
zaista tako misli o meni, onda mi je dunost da preispitam sebe i
svoje uenje." Poto su ve bili spremni da doliju ulje na vatru, bili su
vidno razoarani. Sa njihovog, novinarskog, gledita tu nije bilo
materijala za priu.
3. Trudio sam se da budem fin prema svojim protivnicima. S
vremena na vreme tampao sam spisak knjiga koje preporuujem i
najbolju ocenu davao knjizi nekog od svojih najeih protivnika. Ali
to sam radio samo kad sam smatrao da knjiga to zasluuje. Knjige
sam posmatrao objektivno, a ne emotivno.
4. Nastavio sam u tiini da poduavam da je Hrianstvo
nauni, praktian i delotvoran nain ivota, filozofija misli delovanja
koja moe da pomogne svakome u bilo kakvim okolnostima. Sudei
po pismima podrke, hiljade obinih ljudi su, na svoje veliko
zadovoljstvo, prihvatili to uenje.
Pa, ili sam ja nadiveo svoje protivnike ili su oni poeli da
gledaju na tu stvar sa drugaijeg stanovita ili pod drugim svetlom,
tek dobijao sam sve vie pristalica. ta god da se desilo, protivnici su
nestajali. I mnogi koji su mi se ranije estoko suprotstavljali, pisali su
da su promenili miljenje ne samo o mojim idejama, ve i o meni
lino. Meni nije bilo neophodno, niti sam eleo da mi ljudi priznaju
kako su greili, a ja bio u pravu. Ustvari, zaista sam eleo samo da
dokaem sebi pa moda i ostalima da su istiniti duhovni principi
delotvorni i da rade kada se razrade. eleo sam da definitivno i
prvenstveno sebi dokaem da mogu stvaralaki da reagujem na
uznemirujuu situaciju. I otkrio sam da zaista mogu, uz Boiju
pomo, da delujem na osnovu pozitivnog principa. Polet u poruci
koju sam odreen da prenesem nije smanjen ni za trunku.

U alosti
Tako se desilo da sam, poto moje knjige govore uglavnom o
ljudskim problemima vrlo line prirode, primio na hiljadu pisama u
kojima mi pojedinci iz svih krajeva piu o uznemirujuim situacijama
u kojima su se nali. Nai se okruen stotinama takvih pisama moe
biti vrlo dirljivo i ganutljivo, jer takva pisma otkrivaju raznolikost
ljudskih patnji. Svakog Velikog petka, na primer, naa Fondacija za
hriansko ivljenje daje celodnevno Molitveno bdenje tokom koga
se ispuni od 25.000 do 40.000 zahteva za molitve, koje dobijemo za
taj dan. Kad biste poeleli da saznate ta sve potresa ili uznemiruje
ljude, samo jedan mali izbor tih poruka bi vam irinom i dubinom
muka i patnji, koje vladaju svakodnevno, ulio ogromno
strahopotovanje prema njima. Pogled na masu ljudi u crkvi,
muzikoj sali, pozoritu ili na sportskom stadionu ne otkriva oveku
da ima slinih problema. Osobina je prefinjenih ljudi da prikrivaju, a
ne da otkrivaju unutranje strahove i probleme koji ih mue. Ali teret
se sasvim i bez ostatka otkriva onome iji je posao da saoseajno
barata sa takvim stvarima.
Jedna od najteih od svih potresnih situacija jeste alost zbog
smrti nekog dragog i voljenog. Teko da bilo koji oblik psihikog
bola moe da se izjednai sa takvim bolnim doivljajem u ljudskom
ivotu. To je udarac, stres, praznina koja se urezuje duboko u um
oaloenih. Takve dogaaje, neizbene u svaijem ivotu, treba,
kada dou, doekati sa dostojanstvom, snagom i shvatanjem. To,
naravno, nije lako. To je prava potresna situacija posle koje psihiki
oporavak i izleenje moe da bude vrlo teak proces.
Da bi se pomoglo nekome ko pati zbog alosti, najdelotvorniji
oblik pomoi je iskreno prenoenje ljubavi. Ali mnogi priznaju da se
ne oseaju sposobnim da zaista izraze brigu i saoseanje koji se
javljaju u takvim, bolnim situacijama. U stvari, rei i nisu tako vane;
lei sama predaja naklonosti koja se oceha.
Jednom, dok sam jo bio mlad, bio sam pozvan da odrim
opelo na sahrani jedne devojice iz Bruklina u Njujorku. Bila mi je to
tek druga sahrana u kratkoj svetenikoj karijeri, a prva sahrana

deteta. Telo slatke devojice je lealo u belom kovegu. Seam se da

je bila odevena u belo i imala ruiaste trake u zlaanoj kosi. Bio sam
zaista ganut.
Stajao sam nesigurno, pokuavajui da kaem neto uteno
slomljenim mladim roditeljima, ali rei mi jednostavno nisu dolazile.
Najzad sam preao preko prostorije do roditelja. Majka je imala samo
dvadeset i jednu, a otac dvadeset i tri godine. Nagonski sam ih
obgrlio i rekao: ujte, Dime i Helen ujte i dobro zapamtite
Bog vas voli." Samo to sam bio u stanju da kaem. Nekih etrdeset
godina kasnije, taj otac mi je rekao: Kada ste tog stranog dana
obavili ruke oko nas osetili smo da nas volite", i dodao: Uinili ste
da shvatimo, zaista shvatimo da je ljubav Boija stvarna. I mi smo
vas zavoleli Njega i vas tada." Ljubav koja je toga dana prola
izmeu nas nauila je te oaloene i slomljene roditelje kako da ne
klonu u svojoj bolnoj tuzi.

Ljubav, veliki iscelitelj

Lepe rei, reitost, razumno uveravanje, ak i ubedljivo
izraavanje vere sve to skupa nema mo da prenese toplinu kao
izraz iskrenog prijateljstva i ljubavi. Zaista, mnogo puta sam osetio
da je mo rei Svetog pisma u teenju oaloenih zasnovana
najveim delom na injenici da one prenose Boiju ljubav. Zbog toga
one uvek uspevaju da donesu utehu i smirenje. Koliko bezbrojnih
hiljada ljudi je u potresnim asovima tuge i usamljenosti nalo mir i
utehu u isceliteljskim reima kao to su: Ja sam vaskrsenije i ivot:
koji vjeruje mene ako i umre ivljee. I nijedan koji ivi i vjeruje
mene nee umrijeti vavijek (Sveto jevanelje po Jovanu 11-25, 26)." Ili:
Mnogi su stanovi u kui oca mojega... da i vi budete gdje sam ja
(Sveto jevanelje po Jovanu 14-2,3)." Ili u neuporedivoj slici voljenog
Oca: Vie nee ogladnjeti ni oednjeti, i nee na njih pasti sunce,
niti ikakva vruina. Jer jagnje, koje je nasred prijestola, pae ih, i
uputie ih na izvore ive vode; i Bog e otrti svaku suzu od oiju
njihovih (Otkrovenje svetoga Jovana bogoslova 7-16,17 (Preveo Vuk Stef.

Karadi prim. prev.))."

Jedan industrijalac, svojevremeno predsednik korporacije

Deneral motorsa, ostao je bez svoje supruge posle vie od pedeset
godina branog ivota. Ubrzo zatim, nai zajedniki prijatelji su mi
nagovestili da bi Alfred P. Sloun eleo da razgovara sa mnom, jer je
bio neutean. Zagledao se u mene svojim prodornim oima i sa
karakteristinom neposrednou rekao: Hou da vam postavim
konkretno pitanje i traim konkretan odgovor. Bez maglovitog
uoptavanja i izvrdavanja."
Dobro", rekao sam, pitajte i dobiete konkretan odgovor."
Zanima me ovo: Hou li se ikada opet sastati sa svojom
enom, ili sam je zauvek izgubio?"
Ako ivite sa verom, kao to je ona ivela, sreete je u
zagrobnom ivotu, gde nema razdvajanja. A u meuvremenu ete
oseati njenu blizinu ak i u ovom ivotu."
Prodorno mi se zagledao u oi. Koliko ste sigurni u to"?
hteo je da zna.
Sasvim siguran", odgovorio sam. On je bio dovoljno mudar
da ne trai filozofske dokaze. Traio je samo pozitivno miljenje da
bi na njega oslonio svoju trenutno uzdrmanu veru. Tada je poeo da
mi pria koliko mu je ena znaila; kako se, ak i u poslovnim
odlukama oslanjao na njeno rasuivanje.
Dirljivo je kad shvatite koliko ak i tako snaan i na izgled
samouveren ovek moe da se oslanja na svoju dugogodinju
saputnicu. Dok sam tako sedeo i posmatrao tog velikog i
inteligentnog, ali povreenog i usamljenog, oveka odjednom sam
osetio ljubav prema njemu. Ali teko se moe tako vrstom oveku
rei da ga volite, pa sam ne razmiljajui priao i stavio mu ruku na
glavu. Deijim pogledom je digao oi prema meni, sa suzama u
oima. A dok me je ispraao na vrata i vrstim stiskom ruke se
opratao sa mnom, uspeo je da kae samo: Hvala. Sada sam dobro.
Sad mogu dalje."

Uvek u se seati Majrona Robinsona

Ja lino znam kako ljubav bez rei moe da pomogne u
prevazilaenju bolnih oseaja izazvanih alou, jer sam poznavao
pukovnika Majrona Robinsona. On je u svoje vreme bio veliki i vrst
ovek, istaknuti politiar iz Nju Dersija. Imao je srce veliko kao
svemir. I pripadao je mojoj crkvi u Njujorku.
Jednog petka uvee, pre nekoliko godina, posle nezaboravne
veeri provedene sa mojom majkom i celom familijom, uhvatio sam
noni voz iz unutranjosti drave Njujork za grad Njujork, jer je u
nedelju ujutro trebalo da govorim u crkvi u Elberonu, na obali
Dersija.
Ali odmah u subotu ujutro, ubrzo poto sam stigao u grad,
moja ena Rut me je nazvala i javila da mi je majka upravo umrla od
tromboze. Potresen i oaloen, rekao sam Rut da u se odmah vratiti
u porodinu kuu u Kanisteu, Njujork, ali smo se u razgovoru setili
da bi majka elela da izvrim obavezu i ispriam to jevanelje, u koje
je ona duboko verovala. Meutim, ja sam bio tuan, oaloen i
potresen. Nisam mogao da poverujem. Moja majka, koju sam
oboavao, umrla je.
U nedelju rano ujutro sam se ukrcao u voz na stanici Pen, i
rastuen zurio kroz prozor, kad je kroz vagon doao Majron
Robinson. Seo je pored mene. Kuda putuje, Majrone"? upitao
sam ga.
Na susret republikanaca u Oun sitiju. Bie to veliki izlet. Svi
e biti tamo. Ne bih to propustio."
Pa, nadam se da e se lepo provesti", rekao sam.
On se odjednom zagledao u mene. ta te mui, Normane? Ne
izgleda kao obino. Mui li te ta?"
Tako sam mu ukratko rekao ta se desilo, i to kao da me je
otvorilo, da mogu da razgovaram o svojoj alosti. Majron me je samo
potapao svojom velikom rukom po kolenu.
Kad smo stigli na moju stanicu u Elberonu, bio sam iznenaen
kad je i Majron izaao sa mnom iz vagona. Zato silazi ovde?
Rekao si da ide u Oun siti."

Oh, reio sam da poem s tobom u crkvu, umesto na taj izlet.

I tako ne volim izlete", rekao je dvosmisleno. Otpratio me je do crkve
i seo u prvi red, pravo ispred mene, a posle me je odveo na ruak.
Vratili smo se na stanicu i ukrcali u voz za Njujork jedva i
progovorivi u meuvremenu. Kad smo stigli na stanicu Pen, odakle
je on trebalo da produi u gornji deo grada, a ja u centar, za trenutak
je zastao i predivnim toplim pogledom se zagledao u mene. Gurnuo
me je pesnicom u grudi. Shvatam, mome, shvatam. Ti si meni
pomogao da prebrodim neke stvari; nadam se da sam i ja danas malo
pomogao." Zatim se, da bi sakrio suze, okrenuo, mahnuo mi rukom i
otiao.
Sada ni Majron Robinson vie nije na ovom svetu, ali ja nikada
neu zaboraviti tog dobrog oveka ije je srce bilo puno ljubavi
kojom me je svesrdno obasuo tog davnog, tunog dana. Pomogao mi
je da stvaralaki reagujem na jednu od najpotresnijih situacija u mom
ivotu i da nastavim napred na osnovu pozitivnog principa.
U ovom poglavlju koje govori o stvaralakom delovanju u
uznemirujuim i potresnim situacijama istakli smo sledee stavke:
1. Svako u sebi ima neku dobru vest.
2. Govorite sebi svakodnevno: Uz Boiju pomo i navoenje ja sada
nalazim stvaralaka reenja za uznemirujue situacije."
3. U napetim situacijama nikada ne paniite, uvek budite mirni.
4. Zapamtite, Neko je uvek na vaoj strani.
5. Nikada ne rasuujte po oseajima. Razmiljajte nepristrasno i
objektivno.
6. Nikada nemojte da dozvolite da oseaji prema kritici utiu na va
zdrav razum. Preispitajte se, da proverite je li kritika ispravna.
Ako jeste, ispravite se. Ako nije, gledajte svoja posla.
7. Uvek budite sigurni da za svaki problem postoji odgovor i reenje,
i da vi moete da ga naete; u stvari, da upravo dolazite do
reenja.
8. U alosti, zapamtite i nikada nemojte da zaboravite da vas Bog
voli. On e vam pomoi, uvek i sigurno.

DEVETI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Vi moee da izaee na kraj sa bilo ime; zaista moete
Vi moete da izaete na kraj sa bilo ime; zaista moete. I
jedno je sigurno jedini nain da uspete u ivotu je da nauite da
izlazite na kraj. Izai na kraj znai izdrati, suoiti se, savladati,
izboriti se.

Dve devojice
A otkrie da morate da izaete na kraj esto se deava jo u
ranoj mladosti. Tek kada ovek usavri tu vetinu moe da doivi
vrhunsku linu pobedu. Sluajno sam se jednom naao u vozu za
Floridu, ali je moje odredite bila stanica u filadelfijskoj Tridesetoj
ulici. U severnom delu Filadelfije u voz su ule dve devojice.
Prosudio sam da imaju oko deset do dvanaest godina. Prvo sam ih
ugledao kroz prozor, dok su se suznih oiju opratale od dvoje
sredovenih ljudi.
Pored mene je bilo jedno prazno sedite i tu je sela starija
devojica; druga je sela preko puta. Bile su vrlo simpatine, kao
ozbiljne i lepo odevene; zaista, prave damice. Na rukama su imale
poput mleka bele rukavice. Devojica koja je sedela pored mene
izgledala je vrlo ozbiljno; a onda sam joj na obrazu primetio jednu
biserastu suzicu. U rukama je drala foto-aparat. Upitao sam je:
Hoe li to neto da slika?"
Odgovorila je glasom tako tihim da sam jedva razumeo: Mi ih
mnogo volimo, a moramo da ih ostavimo. Puno, puno ih volimo."
Koga ostavljate, vae roditelje?"
Ne, deku i baku."
I gde idete"? pitao sam.
U sent Pitersburg, kod tate, da ivimo sa njim. Nismo ga videle
tri godine. (Oigledno, situacija raspadnute porodice.) Ali deka i baka

ne volimo to ih ostavljamo. Vrlo mnogo ih volimo."

Oh", rekao sam, svidee vam se Sent Pitersburg, jer ima
bistru plavu vodu, zlatasti sjaj sunca, bele plae i fine ljude. A i tati e
biti drago to su mu dole njegove devojice. Treba samo da budete
dole i da ga volite."
Ona je utala. Zatim je, kao da govori samoj sebi, rekla: Ali,
Bog e se brinuti za nas." Tada smo stigli na stanicu u filadelfijskoj
tridesetoj ulici, i ja sam ustao da izaem. I ona je ustala. Vrlo ljupko i
ozbiljno je pruila ruku prema meni, nepoznatom oveku.
Jeste, duo", rekao sam, zapamtite to; Bog e se brinuti za
vas." Dok je drugi i sjajni voz odlazio iz stanice prema jugu, razmiljao
sam o maloj ljudskoj drami iji sam svedok upravo bio. Dve preplaene
i usamljene devojice krenule su u nepoznato, gde e u vrlo ranoj
mladosti nauiti neophodnost izlaenja na kraj. Ali, one su nauile i
osnovnu filozofiju: Uz Boiju pomo moete izai na kraj sa bilo
ime moete, sigurno.
Naravno, tvrdnja da moete da izaete na kraj sa bilo ime
gotovo je neverovatna. Ali, vidite, ljudi imaju neverovatnog Boga na
svojoj strani. On je vie nego dovoljan za bilo kakvu nevolju i tekou
na ovom svetu. Reeno nam je: Jer u Boga sve je mogue (Sveto
jevanelje po Luci 1-37)". Tu se ne kae da uz Boga neke stvari nisu
mogue. Kae se sve" je mogue. Jo neto iz Svetog pisma: to
oko ne vie, i uho ne u, i u srce ovjeku ne doe, ono ugotovi Bog
onima, koji ga ljube (Korinanima poslanica prva sv. apostola Pavla 2-9
(Preveo Vuk Stef. Karadi prim. prev.))". A jedna od tih izvanrednih stvari
je i sposobnost da izaemo na kraj sa svakom tekoom, povredom ili
strahom koji mogu da nas napadnu. U to nas uverava jo jedna tvrdnja:
Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi mo daje (Filibljanima poslanica sv.
apostola Pavla 4-13)".
Nikada nije pametno odrei mogunost velikog, ak
neverovatnog dostignua. Poznati industrijalac Teodor N. Vejl je
rekao: Prve nedae se mogu prevazii; samo zamiljene ne mogu da
se prevaziu." Najveim delom je tako; ali ak i zamiljene nedae
mogu da se prevaziu ispravnim razmiljanjem. Nijedna tekoa,
stvarna ni zamiljena, nije nesavladiva. Ali to se tie tvrdnje da

moete izai na kraj sa bilo ime, moram vam rei i jednu finu i
razumnu primedbu pisca Vilijema Federa: Uspeh retko postiu ljudi
koji razmiljaju o mogunosti poraza." Zato mislite uporno i samo o
tome kako moete da izaete na kraj sa bilo ime, naroito ako
dozvolite Bogu da vam pomogne.

Zgrabite iak
A kako se izvodi ovaj neverovatni podvig? Prvo, nikada se
uprazno i neodluno ne zamajavajte tekoama; zgrabite je i
upravljajte njome. Ne bojte se, ne usteite se i ne sumnjajte.
Jednostavno zgrabite problem i struno ga reite.
Jedan poslovni ovek, Don Bouls, mi je u svojoj kancelariji
ispriao vie sluajeva svojih prevazienih tekoa. Izgledao mi je
vrlo oputeno i nedodirljivo. Zato sam mu rekao: Done, kako si
uspeo da se izbori sa svim tim to si mi ispriao? Takve nevolje bi
savladale mnoge ljude."
Pokazao mi je vazu u kojoj je stajao veliki iak. Zato
iak"? upitao sam. Zar nisi mogao da nae neku egzotiniju
biljku?"
Oh", odgovorio je, poto sam proao kroz sve te nedae,
iak predstavlja osobine koje mnogi ljudi ne shvataju."
ta hoe time da kae"? zanimalo me je.
Neto sigurno hou. Uini mi neto, uhvati taj iak rukom",
rekao je.
Ne svia mi se; bodljikav je; izbockae me, pa e da boli."
Hajde", terao me je, uhvati ga."
Oklevajui, pruio sam ruku i oprezno ga dodirnuo. Bode",
poalio sam se.
Treba to da shvati vie filozofski", rekao je. Vidi, iak
predstavlja ivotne tekoe. I ako zna kako da uhvati iak, nauio
si prvi korak za reavanje tekoa. Zato uhvati ceo iak; zgrabi ga
vrsto." Uinio sam to i, verovali ili ne, nije me uopte bolelo. Smrvio
mi se u ruci.

Naravno, to ne znai da vas tekoe, kada se suoite sa njima,

nee zaboleti. Ali he boleti mnogo manje ako se otvoreno suoite sa
njima. Kad naiete na tekou sa kojom morate da izaete na kraj, ne
oklevajte; zgrabite je i obraunajte se sa njom.

Uzela je svoj ivot u svoje ruke

Uzmimo primer dame koju sam upoznao u studiju jednog radija.
Razgovarala je sa nekoliko nas i razgovor je krenuo u neke dublje
teme. Dok je ulazila u studio, primetio sam da joj je jedna noga kraa.
A nije vie bila ni mlada. Ali imala je predivno lice; kao da je
bukvalno neka svetlost zraila iz nje.
U toku emisije poeli smo razgovor o ljudskim tekoama i ona
je rekla: Ustvari, postoji samo jedan nain za reavanje neke
tekoe. Treba samo verovati u Boga, i da je On sa vama i uvek vam
pomae. Ja, uz pomo tog principa, jednostavno uhvatim ivot obema
rukama i vrsto upravljam onim to proistekne."
Pogledao sam njene ruke i primetio da su vrlo male i fine, i
pomislio: Te ruke nemaju veliku snagu, ali ena ima veliku mo." A
rekao sam: Ruke su vam vrlo male, a kaete mi da njima drite
ivot."
Oh", rekla je, imam ja i jednu tajnu. Moje ruke jesu male, ali
ako ih stavim u dve velike Boije ruke, to su etiri ruke. A ne
zaboravite da je sa Bogom sve mogue."
Dakle, kada iskrsne neto opasno sa ime morate da izaete na
kraj, najbolji postupak je da se sa tim uhvatite ukotac odmah i
direktno. Reavajte tekou tako to ete zamisliti svoje ruke u rukama
Boga. Taj pojam etiri ruke" znai da nita nije nemogue. Setite se
ove ivahne linosti sa radija. Ostavila je trajan utisak na mene zbog
svog otroumnog pogleda na izlaenje na kraj. Naglasila je injenicu
da se moe izai na kraj sa bilo ime ako samo snano i pametno
zgrabite problem i drite se pozitivnog principa.
Zato, kada vam iskrsne neka tekoa, tehnika broj jedan zahteva
da kaete sebi: Sa Bogom je sve mogue." Budite vrsto uvereni u to

dok govorite sebi. Nastavite sa tom tvrdnjom. Zatim se opustite,

smirite se psihiki i fiziki, ohladite se i verujte da ete dobiti mo
koja vam je potrebna da se izborite sa situacijom. Tako ete nauiti da
mo izlaenja na kraj uvek odrite delotvornom. Uvek budite filozof,
oputeni i promiljeni. Ako se budete toga pridravali, postupak
izlaenja na kraj bie sve laki, a uspeh sigurniji.

Stari dnevnik
Moja ena je nedavno dobila napad" ienja na naoj seoskoj
farmi. Tvrdila je da treba neke stvari da pobacamo, i poela od
plakara. Zapanjujue je koliko stvari moe da se strpa u jedan plakar,
naroito ako je ovako veliki. Jednom sam u njemu naao kutiju u kojoj
je bio dnevnik mog oca. Poeo je da ga pie u prolee 1888.
Otac je iao u kolu u vreme kad se uio krasopis, i imao je
divan rukopis. I mastilo je bilo dobro, jer je bilo vrlo isto posle toliko
godina. Bilo je zaista dirljivo itati dnevnik oca, koga sam toliko
voleo. Tu je pisalo da je on bio izabran da proita oprotajni govor na
ceremoniji predaje diplome svojoj generaciji srednje kole. Ustvari,
dnevnik poinje u veeri predaje diploma koja je vrlo neobino, bila
negde sredinom aprila 1888. godine. Verovatno je trebalo da zavre
sa kolom pre prolene setve. U njegovoj generaciji bilo je estoro
uenika, etiri mladia i dve devojke. Naveo im je imena, i svih njih se
seam iz svoje mladosti. Dnevnik je mnogo govorio o deaku koji je
kasnije postao moj otac. Dozvolite da i ovde prenesem nekoliko
stavki:
etvrtak, 31. maj 1888.
Danas sam prebacivao ljunak. Dobijam po 1 dolar i 25 centi na
dan. Veeras bio na susretu za molitvu mladih.
Sreda, 6. jun 1888.
Na kongresu demokrata u Sent Luisu Grover Klivlend opet
kandidovan za predsednika Sjedinjenih drava. Veeras bio na
susretu za molitvu mladih. Prvi put ove godine sam iao na

kupanje.
etvrtak, 7. jun 1888.
Alen G. Turman je kandidovan za potpredsednika Sjedinjenih
drava. Veeras sam bio na sastanku misionara kod dr Garnera.
Iao na kupanje.
Sreda, 25. jun 1888.
Republikanska partija je danas kandidovala generala
Bendamina Karisona za predsednika. Kao i Mortona iz
Njujorka za potpredsednika. Danas sam poslednji put vakao
duvan. I popuio poslednju cigaru. Hou da kaem da prekidam
sa tim.
Nisam ni znao da je vakao duvan, a pogotovu puio. Ali to
govori da je u to vreme morao da izae na kraj sa navikama koje su
mu smetale. Ali nauio je kako da se izbori sa njima; odlazio je na
susrete za molitvu mladih i sastanke misionara da bi pojaao svoju
veru u mogunost izlaenja na kraj.
Te jeseni je poao na Medicinski fakultet u Ohaju, kako se to
tada zvalo. Bio je redovan student i postao lekar. Kasnije je postao
svetenik jer nije mogao da se odupre pozivu". Ali uvek je bio
zdravstveni svetenik, jer je leio i telo, i um, i duu.
Dnevnik dalje navodi jo neto sa ime je morao da se izbori
nedostatak novca. Njegov otac, Semjuel Pil, drao je prodavnicu
meovite robe u gradiu Linburgu, Ohajo, gde su iveli i od njega je
nauio da pazi kako raspolae sa ono malo novca, koliko je imao.
Vodio je taan raun o svim trokovima. Pogledajte kakve je stavke
unosio u to vreme:
10. septebar 1888. (Na fakultetu)
Hrana za nedelju dana
Soba za nedelju dana
Brijanje
Paprika od otrica
0,20
10 banana
Ruak

2,00 dolara
1,25 "
0,10 "
"
0,05 "
0,15 "

Veera
Potanska markica
Kola za brata
Jedan tovar uglja
Za crkvu
Jednoj siromanoj eni

0,10
0,02 "
0,05
2,00
0,05
0,10 "

"
"
"
"

Te stavke nam govore i kakva je bila ekonomska situacija u

zemlji u to vreme. Obian ovek nije imao mnogo; ali po svemu
vidimo da je on bio snaan i vrst i da je imao duboku veru koja mu je
pomogla u svakodnevnom ivotu.
Pred kraj dnevnika otac je izrazio mudrost izlaenja na kraj koju
je nauio, pozitivni princip, koji je savladao:
Jo kao deak sam doivljavao i kasnije otkrio veliku istinu, a
to je sledee: Ako ostane blizak Isusu i veruje u Njega, On e se
pobrinuti da sve prebrodi. Uvek je to inio i uvek e initi.
Moj dragi otac je to napisao 10. septembra 1888. godine, kada
je imao osamnaest godina. Nije mogao znati da e ga jedan od
njegovih sinova citirati u svojoj knjizi ceo jedan ivot kasnije. Ali
principi koji su za mog oca bili delotvorni pre toliko godina pomogli
su mu da izlazi na kraj u svoje vreme. A delotvorni su i danas. Zato,
kako je to moj otac rekao, Ostanite bliski Isusu." Uvek verujte da je
sa Bogom sve mogue. Po tom stvarnom principu moi ete da se
izborite sa bilo ime, zaista hoete.
Jedno je sigurno: Svi emo doiveti tekoe u ovom ivotu.
Zaista, bie ih mnotvo, a neke e biti teke, velike, ak i bolne. Ono
to uinimo u vezi tih tekoa odluie hoe li okolnosti savladati
nas, ili mi njih. Velikom rimskom misliocu Marku Aureliju pripisuje
se jedna slikovita tvrdnja, koja je zaista puna istine: ovek mora da
bude poduprt i pokriven iznutra da mu glavu ne bi prekrila praina."
Od ivotne je vanosti da u borbi sa tekoama budete filozof i
mislilac. Ne dajte se napetosti; nemojte da se preradite; uvek budite
mirni. Zapamtite, samo s mirom. Ne dajte da vas neto uznemiri.
Budite mislilac. Nikada se ne predajte oseajima. Neka vam mozak
uvek radi i kontrolie oseaje.

Poseta intoistikom svetilitu

Jednom sam u Tokiju posetio intoistiko svetilite. Do njega
se dolazi niz jednu dugu ulicu punu malih prodavnica i tezgi. U
sreditu trga ispred hrama stoji velika japanska urna iz koje isparava
tamjan. Veruje se da e ovek, ako je bolestan ili ima bilo kakvu
fiziku slabost, i nadnese oboleli deo tela iznad te pare, ozdraviti.
Primetio sam da ljudi krunim pokretima ruku usmeravaju isparenja
prema raznim delovima tela. Jedan ovek, u kome sam odmah
prepoznao Amerikanca, usmeravao je paru prema srcu. Na licu mu je
bio izraz neospornog poverenja.
Mislite li da e vas ova para izleiti"? upitao sam ga.
Zato ne"? uzvratio je. Kau da hoe."
Verujte i dalje", rekao sam. A zato vuete paru prema srcu?"
Zato to mi je to najslabija taka u telu."
Tako sam ja, kad je on odstupio, navlaio paru prema svojoj
glavi.
Verujte, glava ima vrhunsku vanost; jer, kada se suoite sa
tekoama, strano je vano da vam um uvek bude smiren da bi se
mogao kontrolisati i tako biti delotvorniji. To, naravno, nee uvek biti
lako postii. Ali da biste izali na kraj sa tekoama, vano je razvijati
mislioca u sebi. Budite mirni i promiljeni, prihvatajte stvari onako
kako dolaze. I uvek budite hladno svesni da prebrodite sve to moe da
vam se desi.

Igra bezbola, mislilac

Kada je tim bejzbol-kluba bruklinskih Dodera iz Nacionalne
lige igrao na starom bruklinskom Ebets terenu, znao sam skoro sve
igrae iz ekipe Dodera. Jedan od igraa bio je odlian udara sa
prosekom od preko 0,300, to je dobro i znaajno za igru.
Jedne veeri je trebalo da doe kod mene na veeru sa nekim
drugarima iz ekipe. Ja tog dana poetkom aprila nisam mogao da
odem na utakmicu, ali sam delimino sluao radio-prenos vozei se i

vraajui kolima sa obaveze.

Taj odlini udara uzeo je palicu u drugoj izmeni igre i sramno
promaio jednom, dva, tri puta. Iskljuio sam radio.
Te veeri kad su igrai stigli, udara je na moje iznenaenje bio
veseo i oputen. Bilo mi je ao kad sam uo da si ispromaivao u
drugoj izmeni", rekao sam.
Oh", odgovorio je, nije to sve. Pier me je izbacio i u etvrtoj
izmeni."
Zapanjen, upitao sam ga: Hoe da kae da se uopte ne
brine to te je pier toliko puta izbacio u jednoj od prvih igara u
sezoni?"
Zato"? uzvratio je. Vidite, na osnovu proseka udaranja biu
izbaen oko devedeset puta u ovoj sezoni, i uvek se teim zakonom
proseka." To mi se uinilo vrlo reito od jednog igraa bejzbola.
Da", nastavio je on, taj zakon proseka je strana stvar. Zato sam,
kad smo zavrili igru i vratili se u klupsku kuu, rekao momcima:
Ba vas briga! Nije li to ludo? Treba da budem izbaen jo samo
osamdeset i osam puta u ovoj sezoni!"
To se s razlogom moe nazvati oputenim, filozofskim
gledanjem na tekoe.
Veinu tekoa moemo da reimo sa lakoom srazmernom
naoj oputenosti. Mada je to istaknuto u prethodnom poglavlju,
moram i ovde da podvuem da je hladno razmiljanje od ivotne
vanosti za izlaenje na kraj sa problemima. Napet i nervozan ovek
teko postie lagan izraz svoje linostiu kome e proces razmiljanja
moi delotvorno da se uhvati ukotac sa tekoama; uspanien i
nesiguran um ne moe da prihvati hladan, filozofski stav udaraa koji
je naao oslonac u zakonu proseka.

Devet pomonih stavki za izlaenje na kraj

Pre nekoliko godina formulisao sam devet delotvornih
pomonih stavki za izlaenje na kraj sa tekoama, koje su meni lino
bile od koristi, a u kojim je sadran i ovaj pozitivni princip o kome

smo govorili:
1. Ne paniite. Budite mirni. Budite razumni. Mislite.
2. Nikad ne posrnite. Nikad ne dramatizujte problem.
Samouvereno tvrdite: Bog i ja to moemo da sredimo."
3. Vebajte od-bunjivanja." Da biste to uinili, ispiite na
papiru sve inioce svoje tekoe, razgraniivi ih prethodno u mislima.
4. Ne preispitujte poetke. Uhvatite se problema od trenutka u
kome se nalazite.
5. Ne traite reenje celog problema, ve svoj sledei korak.
6. Vebajte stvaralako oslukivanje. Smirite se, tako da
moete da steknete misaoni uvid.
7. Uvek se upitajte ta je najbolje uiniti, jer se nita loe nikada
ne zavrava dobro.
8. Razmiljajte, verujte, radite, molite se.
9. Uvek delujte kroz pozitivni princip.
To je mojih devet delotvornih pomonih stavki. Vebajte ih
marljivo, i stvoriete u sebi sposobnost da delotvorno i sigurno izaete
na kraj sa svojim tekoama. Predlaem da ih zapiete na karticu koju
ete moi da drite u depu. itajte ih svaki dan, dok ne postanu
sastavni deo vae psihe.

Pomozite drugima da se izbore i pomoi ete i sebi

Jo jedan delotvoran nain za suoavanje i savladavanje tekoa
jeste reavanje tuih problema. udno je, ali ovek esto moe da
reava dve tekoe odjednom svoju i tuu lake nego samo
svoju. Ta injenica je zasnovana na ljudskom zakonu samodavanja ili
darivanje sebe, po kome se u tom postupku ojaavate. Ako imate veliki
problem, pogledajte oko sebe ima li neko jo vei, pa ponite da mu
pomaete. Dok to budete radili, otkriete da je va problem, kad reite
tui, mnogo jednostavniji, jasniji i laki da se s njime izae na kraj.
esto se setim prie Artura Gordona o jednom izdavau
provincijskog nedeljnika, oveku koji je imao neke teke probleme.
Jednog dana je izdavaev komija po imenu Bili poveo svoju enu i

sinia u vonju kanuom. Ali, kanu se u toku vonje iznenada

prevrnuo. I mu i ena su bili dobri plivai. Oajniki su pokuavali
da spasu svog deaka, ali njega je na alost matica povukla i udavio
se. Otac je bio neutean. Zato sam uradio to"? ljutio se na sebe.
Zato nisam uinio ono?" Tako je uzaludno i oajno raspravljao sam
sa sobom. Besciljno je lutao ulicama. Ljudi su ga viali na seoskim
putevima kako hoda, hoda i samo hoda.
Jedne veeri je Dek, izdava radio do kasno u svojoj
kancelariji. Oko ponoi je zauo kucanje, i na vratima je ugledao
svog neutenog komiju Bila. Kasno je, Bile. ta radi napolju?"
Eto, etam, Dek, samo etam. Vidi, ne mogu da zaboravim.
Zato je to moralo da se desi? Zato sam poveo deaka u kanu?
Kako nisam uspeo da ga spasim? Ne shvatam, Dek."
Ui, Bile. Sedi da popriamo." Bil se skljokao u stolicu. Ne
mogu da priam. Jednostavno mi se ne pria."
Dobro", rekao je izdava, u redu je. Sedi tu, a ja u da
nastavim sa poslom. Ako ti se bude prialo, samo reci." Posle nekog
vremena ga je upitao: Bile, jesi li za kafu? Zagrejae te."
Bil je rekao: Da, popio bih jednu oljicu. Ali jo mi se ne
pria."
Bilo je ve skoro dva ujutru. Tada se Bil javio: Dek, spreman
sam za razgovor." Ceo sat je on govorio, preivljavajui sve
ispoetka. Dek je sluao. Postoje trenuci kada je najvea pomo
sasluati nekoga i pokazati mu da saoseate s njim. Ovo je bio jedan
od tih trenutaka. I Bil se najzad ispraznio i uutao. ini mi se da je to
sve to imam da kaem veeras, Dek." Ustao je da poe.
Dek je spustio ruku na rame oaloenog oveka. Mi te svi
volimo", rekao je prijateljski. Voleo bih da mogu da pomognem."
Ma", odgovorio je Bil, pomogao si mi vie nego to si
svestan. Pomogao si mi jer si sluao i nisi raspravljao. Znam da me
voli, da si mi prijatelj. I mnogo si mi pomogao. Nikada to neu
zaboraviti. Laku no, Dek." I izaao je u no.
Dek je seo, zamiljen. Odjednom su mu misli skrenule na
sopstvene nevolje. Na njegovo zaprepaenje, ono to mu do tada nije
bilo jasno sada se raistilo; ono to ranije nije mogao da progleda

sada je video sasvim jasno; ono to ga je do tada savladavalo, sada

mu je izgledalo mnogo lake za izlaenje na kraj. Osetio je da ima
mnogo vie snage za reavanje svojih nevolja.
injenica je da ete, ako se psihiki odvojite od svojih problema
i usredsredite da pomognete drugima u njihovoj nevolji, moi mnogo
delotvornije da izaete na kraj sa svojom nevoljom. Nekako taj in
samodavanja deluje na oslobaanje sopstvenih moi.

Otkrio je da moe da izae na kraj sa bilo ime

Velika ljudska pria o reavanju moda vrhunskog ljudskog
problema jeste pria Orvila E. Kelija, novinara iz Burlingtona, Ajova.
On e uvek biti jedna od mojih omiljenih figura. Orvil Keli je dokazao
da ovek zaista moe, i to uspeno, da izae na kraj sa bilo ime.
'
Prvi put sam naiao na Kelija u novinaskom tekstu u kome je
pisalo o tome kako je on sasvim sigurno ustanovio da je smrt deo
ivota". On je ustanovio sada ve poznati R.O.D. (Raunajte i ovaj
dan) program. Oduevljen razumnim razmiljanjem g. Kelija, pismom
sam mu izrazio potovanje zbog njegovog hrabrog i razumnog stava.
Posledica tog pisma bila je njegova poseta naoj fondaciji za
hriansko ivljenje, gde je njegova iskrena pria duboko dirnula i
nadahnula sve nas. Kad je zavrio, svi smo osetili da bismo, uz
Orvilovu duhovnu mo, i mi mogli da se suoimo sa bilo kakvom
tekoom koja bi iskrsla pred nas.

Raunajte i ovaj dan

Zbog irokog delovanja raka, koje ne zanima samo hiljade
onih koji boluju od njega ve i hiljade drugih, njima bliskih, koji pate
zajedno sa njima, preneu vam deo prie Orvila Kelija, onako kako ju
je napisao na asopis Stvaralaka pomo za svakodnevni ivot".
Paljivo proitajte ovu ljudsku dramu, i siguran sam da ete posle toga
dobro razmisliti pre nego to opet posumnjate u mogunost da ovek,

uz Boiju pomo, izdri bilo ta. Ovo je ovek koji slavno i

pobedniki doekuje ivot, na osnovu pozitivnog principa.
Neizleivi rak", rekli su lekari.
Moja prva reakcija na tu smrtnu presudu bila je neverica. Tako
neto ne moe meni da se desi, pomislio sam. Lekari mora da su
strano pogreili. Ali znao sam da nisu. Bila je to istina, umreu npe
vremena.
Sledea reakcija bila je utuenost, koja me je drala danima.
Pomiljao sam i na samoubistvo. A sa sobom sam u mraku vukao i
svoju enu i decu. Kako je Bog mogao da dozvoli da mi se to desi,
kad je sve ilo lepo i meni, i mojoj porodici? Imao sam samo etrdeset
dve godine. Kao novinar sam imao dobar posao i svetlu budunoet
pred sobom. Imali smo prijatan dom. Svi smo bili aktivni i puni
obaveza, i bili smo dobri hriani, koji redovno idu u crkvu. Zato ja?
I jo uvek bih bio isti oajnik, da nisam najzad ugledao svetlost,
prihvatio Boiji put i poeo da delujem pozitivno, da bih pomogao i
sebi i drugima koje ivot pre vremena vodi u dolinu smrti.
Moja unutranja reakcija bio je strah. iveti sa rakom bilo je
zastraujue i za mene kao rtvu, i za moju porodicu, roake i
prijatelje. Moja ena Vanda i ja nismo otvoreno razgovarali o tome jer
ja nisam eleo da je optereujem, a ona je utala iz straha da he me
uznemiriti. Ljudi su prestali da svraaju da nas obilaze jer ih je to
suvie optereivalo.
Onda sam poeo da shvatam da sam bio uplaen od smrti, a ne
od raka. To je bio trenutak kada sam se predao utuenosti oaju.
Vanda se leila od opasne nervne uznemirenosti. Bili smo ve na dnu,
kad smo se jednog dana vraali kolima kui iz Ajova sitija, posle
jednog tretmana hemoterapijom. Bio je divan jesenji dan, ali kad sam
pogledao prema svojoj eni, po licu sam joj video da je sasvim
dotuena. U tiini smo se vozili prerijom.

Poeo je da deluje pozitivno

Najzad sam shvatio da neto mora da se uini, i to brzo, da bi
Vanda prihvatila moju sudbinu. Tada sam opet zatraio pomo od
Boga. Zamolio sam ga da mi pomogne. Zatim sam se okrenuo Vandi.
Hajde da razgovaramo o tome", rekao sam. ja u da umrem
od raka, ako me ne ubije neto drugo, ali jo uvek sam iv. Hajde da
opet uivamo u ivotu." Rekao sam joj da treba da objasnimo situaciju i
deci, jer su ve znala da neto nije u redu, i da treba kao porodica da
pozitivno sagledamo moju smrtonosnu bolest. Vratili smo se kui i
rekli deci. Nije bilo lako, ali sam im rekao.
Ima onih koji e se uditi takvom prihvatanju smrti. Shvatio
sam da nemam ta da izgubim, a mogu mnogo da dobijem ako
iskuam jednostavnu ideju da uivam u svakom sledeem danu.
Najzad, niko od nas stvarno ne zna kada he da umre. Svi smo mi na
neki nain neizleivi."
ivot porodice se lagano vratio u normalu; nije bio savren, ali
je bio normalan. Svi smo mi znali da ivot nikada vie nee biti sasvim
normalan, ali smo nauili da ivimo sa tim rakom, umesto da mu se
predamo. Moja nova filozofija bila je jednostavna: Svaki sledei dan
u prihvatati, ne kao jo jedan dan blie smrti, ve kao jo jedan dan
ivota. Svaki sledei dan uzimam kao Boiji poklon koji treba
potovati, uivati u njemu i iveti ga punim ivotom."
Taj novi stav me je opet zainteresovao za ivot, pa sam opet
poeo i da piem. Poeo sam lankom za lokalne novine, u kome sam
se zaloio za osnivanje druenja bolesnika od smrtonosnih bolesti, u
kome he se oni susretati neobavezno, da bi se na pozitivan nain
izborili sa svojim nedaama.
Telefon je poeo da zvoni im je lanak izaao. Ljudi su se
javljali da mi kau kako su i oni prolazili kroz sve oceaje koje sam i ja
iskusio. Toliko njih se javljalo, da sam ih pozvao na susret koji e u
stvari biti prvi sastanak udruenja koje smo nazvali Raunajte i ovaj
dan". Dolo je osamnaestoro, meu kojima je bilo drugih bolesnika od
raka, roaka osuenih bolesnika, svetenika, bolniarki i studenata
medicine. Naglasio sam im da niko ne treba da plae na neijem

ramenu da bi izazvao saoseanje za svoju patnju. Sastali smo se da

pokuamo da na pozitivan nain poboljamo kvalitet ostatka svojih
ivota.
Na trei sastanak dolo je pedeset njih. O udruenju Raunajte
i ovaj dan" pisalo se u novinama i govorilo na radiju i televiziji. Onda
su poela da stiu pisma sa svih strana, od ljudi koji su eleli da osnuju
podrunice u svojim mestima. Neki od onih koji su pisali nisu bili
bolesni, ve samo utueni; u Raunajte i ovaj dan" videli su
mogunost da unaprede svoj ivot. Podrunice su osnivane i u drugim
dravama.
Susreti su informativni i neobavezni, i nemaju voditelja. Samo
skupljanje ljudi koji ele da razgovaraju i uz kafu iznesu svoje
probleme moe mnogo da pomogne. Kroz te razgovore smo nauili
kako da prihvatimo ideju da je smrt samo deo ivota.

ivite za ovaj dan

U toku perioda svoje utuenosti oceao sam da se lekari koji su
mi ustanovili tu smrtonosnu bolest zaista trude oko mene, pokazujui
mnogo ljubaznosti i saoseanja. Svetenici su govorili o zagrobnom
ivotu. Ali niko nije pominjao ivot za dananji dan!
Moram da priznam da sam pomaui drugima kroz Raunajte i
ovaj dan", pomagao i sebi. Prestao sam da merim vreme mesecima i
godinama. Sada raunam u sekundama. Osmeh na licu moje ene,
smeh moje dece, zrak sunca, to se rauna. Oni su trenutni i ivotni.
Moja ena i ja smo ranije planirali da ostarimo zajedno, ali smo
nauili da je ivot zaista krhak i nepredvidiv. Ja ni u snu nisam eleo
da dobijem rak, ali niko me to nije ni pitao. Zato sebi kaem: ta
mogu da izgubim ako pokuam da budem srean?"
Neki ljudi su postali besmrtni svojim umetnikim, junakim i
plemenitim delima. Poto ja nisam ni neki talenat ni junak, bilo mi je
strano teko da se suoim sa smru. Strah i izgubljenost u saznanju da
imam rak bili su mi tei nego shvatanje same smrti. Kad se sada setim
tih uasnih prvih dana, znam da smo moja porodica i ja alili zbog

smrti, koja jo nije dola. Ali, razgovarajui o smrti i otvoreno

prihvatajui nevonje koje donosi rak, poeo sam vie da brinem o
ivotu nego o smrti.
Drugim reima, mislim da ne moemo zaista da uivamo u
ivotu dok ne shvatimo da je smrt samo deo ivota. Zbog takvog
stava sam, kada mi je jedan ovek nedavno rekao: Mi imamo neto
zajedniko; obojica umiremo od raka", mogao da odgovorim: "Ne,
zajedniko nam je to to smo obojica jo uvek ivi."
Pre nekoliko dana je jedna devojica u koli rekla mojoj
devetogodinjoj erki: Videla sam tvog tatu na televiziji; on umire od
raka, je li?"
Da", odgovorila je moja erka, ali jo nije mrtav!" .
Ne za dugo. Danas sam tu gde sam i iv sam. Ne razmiljam o
prolosti i budunosti. Razmiljam o sadanjem trenutku... upravo o
ovom trenutku! Trudim se da koristim vreme.

Novo shvatanje ivota

Kad se osvrnem iza sebe, teko mi je da poverujem da sam ja
isti onaj ovek koji je krivio Boga za ovaj rak i koji je sumnjao u
Njegovo postojanje. Moda je smrt uinila da postanem svestan ivota.
Jedne noi, kad nisam mogao da zaspim, napisao sam molitvu.
Ide ovako:
Oe na Nebeski...
Daj mi snage da izdrim svaku no do zore.
Daj mi hrabrost da gledam svoju decu kako se igraju,
i moju enu pored mene
bez traga tuge u osmehu;
dozvoli da uivam u svakom trenutku
kao nekada u prolaznim danima i noima,
i daj mi nadu za svako sutra.
Neka mi snovi donose budunost.
A kada se zemaljski ivot zavri

neka ne bude tuga

ve samo radost zbog divnog ivota koji sam imao.
Amin.
Proitali ste napis o dubokoj filozofiji i veri oveka koji
praktino pokazuje da sa bilo ime moemo da se izborimo. itali ste
razuman i dubinski opis visoko pobednikog ivota. To je ivi i
delotvorni pozitivni princip.
Moja ena Rut i ja ruali smo sa Orvilom, Vandom i jo nekim
prijateljima jednog zlaanog jesenjeg dana kada su javorove i hrastove
ume na brdima okruga Daes imale najdivnije boje. Sedeli smo u
jednom restoranu pored vrlo prometnog auto-puta. Ali iza auto-puta
bila je livada na kojoj su pasla goveda, a iza nje brda.
Orvil je preko auto-puta pogledao prema livadi i stoci i crvenozlatastim brdima, i zamagljenih oiju rekao: Ima li jo ita tako lepo
kao goveda koja mirno pasu u jesenjoj prirodi?" Zautao je, pa
zamiljeno nastavio: Jutros sam dolazei iz Konektikata, video jednu
crvenu ptiicu na stubu ograde. Izgledala mi je tako ivahna i srena.
Mislim da u se uvek seati te ptiice na stubu, i jednog lepog jutra u
Konektikatu."
Nisu samo njegove oi bile zamagljene dok je to govorio. Svi
mi za stolom tog prijatnog restorana smo postali svesni pobednikog
ivota naeg prijatelja. Zaista smo u tom trenutku osetili Boga, koji
ljudsko bie moe da obdari pobednikim duhom. Voleo bih da to
poverujete, jer je istina. ovek moe da se izbori sa bilo ime zaista
moe.
Koje su u ovom poglavlju stavke istaknute da bi vam pomogle
kako da izaete na kraj?
1. Uhvatite ivot i njegove probleme svojim rukama.
2. Zatim, stavite svoje ruke u boije ruke.
3. Znajte da e vas Bog voditi kroz sve, i ostanite sa njim.
4. Ne uznemiravajte se i nikada ne paniite. Budite mislilac.
Razmiljajte, uvek razmiljajte. Ne delujte oseajima. Koristite

glavu; mislite. Otkriete da moete da izaete na kraj.

5. Uvek verujte da moete, i otkriete da zaista moete.
6. Pomozite drugima da ree svoje probleme pa ete lake izai na
kraj sa svojima.
7. Uvek raunajte i ovaj dan.

DESETI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Fantastina tajna energinog i ivotnog razmiljanja
Ako smo postigli sve za ta smo sposobni, biemo bukvalno
zapanjeni sobom." To je rekao genijalni izumitelj i mislilac Tomas A.
Edison.
Jeste li ikada bili zaprepaeni sobom? A jesam li ja?
Zbunjujue i izazovno pitanje, je li? Ali, ako zaista posedujemo takve
sposobnosti a mora biti da je tako, jer je to rekao autoritativni
Edison postavlja se pitanje kako da ih oslobodimo? Ja sam otkrio da
je jedan od naina da se oslobode sposobnosti pojedinca, korienje
fantastine tajne energinosti i ivotnosti. Ako tome dodate naglaeni
pozitivni princip, svako od nas e doiveti korenite promene u sebi;
postae drugaiji, zaista drugaiji.
Jedan lekar me je zamolio da se vidim sa ovekom za koga je
nezgrapno rekao da pliva u novcu", ali je sasvim izgubio snagu i
ivotnost. Ja mogu i dalje da ga mazim i kljukam tabletama, ali se ta
terapija ne slae sa mojim shvatanjem medicinske etike. On uopte nije
bolestan, ali mu misli sigurno nisu zdrave. Ima velike sposobnosti, ali
je daleko od delotvornosti. Kako bi bilo da baci pogled? Moda he
mu ta medicina pomoi." To je bila povrna istorija bolesti koju mi je
dao lekar koji uopte nije razmiljao o ljudskoj nesposobnosti, ni o
normalnim ljudskim reakcijama.

Pacijent koji je izgubio snagu

Kad sam doao u njegov raskoan stan, taj ovek je poeo
dugo i detaljno da mi opisuje kako se psihiki i fiziki loe ocea i
koliko je slab i iscrpljen. Ranije sam imao mnogo snage i energije",
rekao je oronulo, a sada nisam jai od make." A to je po meni bilo
pogreno poreenje, jer make, mada izgledaju lenje, mogu da skoe
i jurnu brzinom metka.

Dok je govorio, setio sam se mudre reenice svog dobrog

prijatelja dr Z. T. Berkovia, koja se svodila na to da je, da bi se
sviralo, potrebno natelovati instrument." Rekao sam: ujte, ja
nisam medicinar, kao to znate, ali pokuavam da leim um, a moda
i duu. A i veliki broj medicinskih strunjaka smatra da mnoga
fizika oboljenja i iscrpljenosti mogu da se razviju, potpomognuti
loim psihikim i duhovnim stavovima."
On je ustreptao i nastavio nadugako da mi opisuje svoju
majku i oca, uvek siromane u ovom svetu obilja, ali velike
hriane. Da, gospodine, dobre hriane. Uvek nedeljom u crkvu", i
tako dalje, i tako dalje.
Dobro", uzvratio sam, njihovo stanje moda nema veze sa
vama, ali moda se njihova pobonost odrazila na vas?"
Poeo je da shvata, jer mi je odgovorio ovako: Mislim da ste
me nali. Moram da priznam da jesam nitarija. Veliki sam grenik.
Vi ste napisali knjigu o pozitivnom miljenju, a razgovarate sa
najveim negativnim misliocem u ovom gradu. ta ete da uradite u
vezi sa tim?"
Nije stvar u tome ta u ja da uradim nego ta ete vi da
uradite? Da ostanete tako utueni ovde, da mislite negativno i budete
uobraeni bolesnik do kraja ivota? Uzgred, koliko imate godina?"
Pedeset dve godine, i gotov sam."
Tada je taj ovek ve poeo sve vie da mi se svia, jer je u
osnovi ipak bio iskren i poten. A bio je i pametan: to ne moe da se
pobije. Zaista, imao je sve osobine pravog, dobrog i zdravog oveka.
ujte", rekao sam, ta mislite, da isuimo svu tu psihiku i
duhovnu movaru koja vam crpi energiju i ostavlja va ceo sistem
izmoren i beivotan?"
Moda je nesvesno i eleo takvu terapiju, jer je poeo da se
otvara i isti. U poetku mu je bilo teko da sa strancem razgovara o
svojoj intimi, ali je verovao pastoru u meni jer je ubrzo poeo da
izbacuje gomilu bolesnih misli i nezdravih postupaka koji su sezali
sve do njegove mladosti. Muio ga je straan ocehaj krivice, i uprkos
bombastom nastupu bio je iznenaujue pun stavova nepodobnosti i
manje vrednosti.

Na kraju je tuno upitao mislim li da Bog moe da mu oprosti.

Da ga pitamo?" Predloio sam.
Mislite sada? Nikad se nisam molio pred drugima."
Oh, ja nisam drugi, ja sam vam prijatelj. Hajde, molite ga za
oprotaj."
Uinio je to lagano i nesigurno, ali vrlo iskreno. ta oseate
kao odgovor Gospoda?" upitao sam ga.
Gledajui me zaueno i sa velikim olakanjem, rekao je:
Oproteno mi je, stvarno oseam da sam dobio oprotaj. Znam da
mi je rekao da se samo treba moliti, a On e uti i oprostiti. Ali jo
uvek ne oseam onaj mir koji sam oekivao."
Treba da uinite jo jednu, ili moda dve stvari. Prvo treba da
oprostite sami sebi. Vidite", nastavio sam, svi mi imamo ugraen
senzor koji nam govori kada treba da budemo kanjeni za zla koja
smo uinili. A njega je teko iskljuiti. A vi ste sami sebe dovoljno
kaznili, i zato sada recite glasno: Ovim ja opratam sebi isto kao to
mi je i Bog oprostio.""
To", zakljuio je ponovivi tu reenicu, ima smisla velikog
smisla."
Dobro", rekao sam, sada treba da ubedite sebe (setio sam se
lekarske dijagnoze), u Boije i svoje ime, da ste dobar ovek. Budite
ubeeni u to. Sada ustanite, briite odavde i pokrenite svoj ivot."
Ispratio me je do vrata i vrsto mi stisnuo ruku, za razliku od onog
slabog stiska ruke kada sam doao. Odrite taj dobri stari pozitivni
princip", opomenuo sam ga.
Naravno", rekao je. Samo gledajte."
Zaista sam ga gledao, i imao sam ta da vidim. Nedelju dana
kasnije javio sam se telefonom da pitam za njega, i uo da se vratio
na nocao i da radi svom snagom. I nastavio je da radi sa neprekidnom
ivotnou i poletom.
Ne bih eleo da ostavim utisak da. sam, po ovoj prii u kojoj
sam postigao brz oporavak, veliki iscelitelj ili da kod slinih
sluajeva uvek postiem trenutni uspeh. U stvari, ovaj ovek je sam
sebe izleio sasvim se predavi Bogu. I nastavio je tako,
obnovljenom snagom i ivou jo dvadesetak godina, jer sam ga

esto viao na skupovima u Mermernoj univerzitetskoj crkvi. Rekao

mi je: Postigao sam psihiku i duhovnu sigurnost, i nikada ih neu
izgubiti." Odrao je to obeanje sve dok nije poginuo u svojoj
sedamdeset i treoj godini.
Taj sluaj je i na mene ostavio prosvetljujui i pouan utisak,
jer mi je pokazao koliko nezdrave misli mogu da utiu na fiziko
zdravlje. Mnogo puta od tada sam isceliteljski delovao i na sopstvene
misli osetivi da sam umoran, iscrpljen ili slab u bilo kom smislu.
ovek moe i nesvesno da psihiki ojaa svoju bolest mislima koje
e ga oslabiti ili uiniti da se ak ozbiljno razboli. To sigurno
negativno deluje na delotvornost oveka. Fantastina tajna
osnaujueg i ivotnog razmiljanja treba da se koristi za
oivljavanje pozitivnog principa. A posledica je uvek obnovljena
snaga linosti.

Potraite ivotnu snagu

Prvi put sam postao svestan bitnog pojma ivotne snage
itajui Mirtl Filmor, koja je sa svojim muem osnovala Jedinstvenu
kolu hrianstva. Taj pojam je zasnovan na miljenju da nam
ivotna snaga nije darovana samo da bismo odjednom poeli da je.
gubimo. injenica je da moemo da odravamo stalni postupak
obnavljanja u kome e mona ivotna sila neprestano da se obnavlja.
Primetio sam da svi oni koji koriste fantastinu tajnu energinog i
ivotnog razmiljanja odravaju zadivljujuu ivu naprednu mo
uprkos svim protivnicima blagostanja, koji iscrpljuju snagu.
Tokom godina vrlo aktivnog pisanja, dranja govora,
izdavanja, objavljivanja i propovedanja, odravao sam sopstvenu
energiju i ivotnost stalnim potvrivanjem ivotne sile, zamiljajui
kako mi ona neprestano protie umom i telom. Ta veba mi je
neprestano obnavljala snagu i odravala mi neometan i nesmanjen
tok energije. Naravno da sam se zamarao, ali nikada nisam bio toliko
umoran da se ne bih povratio posle dobrog sna. Moj posao posebno
zahteva sposobnost ongliranja sa vie loptica istovremeno, da tako

kaem, kao i svakodnevnu obavezu odluivanja u raznim oblastima.

A uvek postoji potreba odravanja delotvornosti. Poto aktivan ovek
bez energije i ivotnosti ne bi izdrao pun program delovanja, od
najvee je vanosti da shvati kako da uspe u tome.

Kako je doktor izdravao

Prvih godina ivota u Njujorku, dok sam se jo privikavao na
sve gui raspored obaveza, oseajui napetost koja esto prati takvo
optereenje aktivnostima, sprijateljio sam se sa pokojnim dr
Vilijemom Simenom Benbridom, koji je imao privatnu ordinaciju u
Gramersi parku, na Menhetnu. Taj ovek je imao mnotvo obaveza,
ne samo profesionalnih ve i u raznim udruenjima i organizacijama,
u kojima je bio vrlo istaknut aktivista.
Jednom sam odrao snaan govor u njujorkom rotari klubu,
iji je on bio predsednik, a ja lan. Zavretak tih sastanaka se uvek
planira tano za 13.45 jer su svi rotarijanci poslovni ljudi i
profesionalci koji moraju da se dre rasporeda. Dr Benbrid, ija je
ordinacija uvek puna pacijenata, zakazao je prvom popodnevnom
pacijentu tano u 14.00 asova. Hajde, Normane", pourivao me je,
da uhvatimo taksi, da zajedno odemo do grada. Hou da svrati do
moje kancelarije pre nego to produi do svoje." U 13.50 stigli smo
pred njegovu staru zgradu sa fasadom od mrkog peara, u Gramersi
parku, i uli u njegovu kancelariju. Ispred, u ekaonici, je ve bio
podui red pacijenata.
Odrao si dobar govor u rotariju", rekao je. Rei su ti same
tekle. Mora da si vrlo napet, kao i ja, i trebalo bi da se ohladimo.
Hajde da se opustimo i povratimo malo stare energije i ivotnosti, da
nadoknadimo istroenu snagu." Rekavi to, uvalio se u veliku stolicu,
ispruio noge, opustio ruke preko naslona stolice i spustio glavu na
naslon za glavu. Opusti se isto ovako", rekao je, pa sam se i ja isto
opustio.
Posle jednog minuta tiine rekao je: Mir i tiina ispunjavaju
nae misli. Obnavljamo svoja fizika tela. Deava se preporod u svim

delovima naih bia. Dobijamo ba toliko energije koliko nam treba."

Ovu upeatljivu priu sledila je jo jedna pauza utanja. A onda:
Dobro, sada smo spremni za poslovno popodne. Ovo je recept za
tebe, prijatelju", zakljuio je svojim prijatnim glasom. Tada je
prozvao prvog pacijenta, a ja sam, pun poleta, otiao u grozniavi
Njujork. Tano sam se pridravao doktorovog uputstva za
obnavljanje energije punih trideset godina, koliko je prolo od kad mi
je to pokazao.

Kako je ambasador izdravao

Lorens Taunsend, koji je u svoje vreme bio ameriki
ambasador u Austriji i jo nekim zemljama, bio je visok, vitak,
energian ovek sve do svojih devedesetih godina. Njegovo uspravno
dranje odavalo je vojniku mladost. Imao je svu eleganciju i
umenost tradicionalnih ambasadora, i bio blizak prijatelj pokojnog
kralja Dorda 5 i kraljice Meri. Dobro sam ga upoznao u poznim
godinama, i jednog dana sam ga posetio u njegovoj kui na Floridi.
Naao sam ga na njegovom mestu za razmiljanje" u njegovoj
velikoj bati. To je bio jedan deo bate ograen obojenim drvetom,
neto kao brvnara bez krova, sasvim izloena suncu. Bio je u
kupaim gaicama, i primetio sam da mu je koa zategnuta, a telo
miiavo, bez grama sala i potamnelo od sunca. Kad sam ga ugledao,
oi su mu blistale, a lice bilo razvueno u osmeh. Oprosti na ovom
neobaveznom doeku, ali odravam svoj svakodnevni obred za
energiju i ivotnost. Ta veba mi je dugo i dugo davala snagu",
objasnio je. Izvini me za trenutak, samo da se obuem pa emo da
popriamo i ruamo."
Ne, Lorense, ne prekidaj. I ja bih mogao da odrim jedan
obred za ivotnost i energiju. Zanima me tvoj postupak." Tako
ohrabren, strasni vernik pozitivnih procesa, g. Taunsend je rekao:
Dobro, evo ga." Stao je uspravno digavi teme glave prema nebu",
kako je rekao. Takvim poloajem je postavio sve organe na svoje
mesto i delovao suprotno savijanju koje kvari fiziki izgled mnogih

od nas. Zatim je visoko digao ruke i ispruio prste prema nebu.

Nastavio je sa obinim vebama tokom kojih sam video poigravanje
snanih miia ispod koe.
Toliko, ta se tie fizikog dela", rekao je diui lako, bez
izdisaja ili drugih znakova napora. A sada ide ona vanija, psihika i
duhovna veba." Stojei i dalje uspravan i visok, izgovorio je tekst
slian sledeem, koji sam tada koristio od rei do rei i toliko vebao
da mi je ostao u seanju, mada je cedulja odavno izgubljena;
Gospode Boe svemoni, Stvoritelju moj i Oe Nebeski, kao to
sunce sija sa neba i obnavlja moje telo, tako i sunce Tvog velikog
Duha greje moj um i duu, obnavljajui me snagom Tvoje udesne
milosti." Na najupeatljiviji nain koristio je stare i sveane izraze.
Sada praznim um svoj od svih misli, ideja i seanja koja nisu u
skladu sa Tvojom dobrotom. Ovim, dakle, izbacujem iz svesti sve
sebine, zle i bezvredne misli. Otputam sve nemilostive stavove, sve
strahove i ostatke bolesne volje i ozlojeenosti. Poto mi je um
prazan i ist od svih nezdravih misli, Ti ga sada puni mislima
dobrote, ljubavi i vere. Hvala Ti, dragi Gospode, jer u ovom trenutku
mogu da osetim Tvoju osveavajuu i obnavljajuu mo. I oseam se
udesno dobro! Hvala Ti, hvala Ti."

Formula zahvalnosti
Tome je dodao svoju formulu zahvalnosti." Stojei i dalje,
rekao je: Hvala Ti, o Stvoritelju, za moje predivno telo kakvo samo
Ti moe da stvori; za moje snano srce, vrst stomak i zdravu jetru;
za otar vid, otar sluh i um; svi delovi tela me danas slue isto kao i
u mladosti. Zatim, Oe Nebeski, hvala Ti za besmrtni deo mene,
duu, koju jo jednom predajem Tebi na uvanje. Potvrujem svoju
elju da sluim Tebi svim danima svog ivota, sve dok vee ne doe i
ja preem u besmrtni ivot, i dalje sa Tobom, koga sam voleo uvek.
Hvala Ti za Tvoj milostivi oprotaj i za deli uma koji mi daje
svakog dana potpuno."
Bio sam opinjen potovanjem prema tom neobinom oveku.

Neko e moda pomisliti da je ovo to sam opisao pomalo

ekscentrino, ali uveravam vas da je taj ovek bio kao mladi; vrlo
mladolika i delotvorna linost. Bio je snaan i zdrav sve do svoje
devedeset i pete godine, a onda je jedne veeri otiao na spavanje i
nije se vie probudio u ovom svetu smrtnika.
Ali nimalo ne sumnjam da je sledeeg jutra na nekom jo
svetlijem i lepem mestu za razmiljanje nastavio da izvodi svoj
obred za energiju i ivotnost. Mnogi kojima sam predloir ovaj
postupak ispitali su njegovu delotvornost. I sam ga esto izvodim, i
on zaista udesno obnavlja energiju. Vi moete da ga izvodite i u
samoj kui, ak i bez sunca. Njega moete da zamislite. Svi organi u
vaem telu e odgovoriti i oseaete se dobro. Isprobajte ovaj vid
pozitivnog principa i napredujte, jer e vas sigurno pokrenuti.

Ne vucite se kroz ivot

Potresna je injenica da se mnotvo ljudi sumorno vue kroz
ivot, sa malo ili nimalo oduevljenja i poleta koji obino stoje kao
ljudska osobina. I velika veina njih je verovatno fiziki sasvim
zdrava. Ali oni neodluno i nemetodino prihvataju dunosti i
odgovornosti ivota, i samo se provlae kroz njega. Kad se ovek
samo provlai, injenica je da se ne uklapa. I to nikako ne moe biti
celovit ivot; postupno napredovanje jednostavno ne postoji.
Ali kada takav ovek doivi neto to mu zaista vrati snagu i
ivotnost, ostane zapanjen boljim ivotom koji promeni sve u njemu.
Ranije pomenuta tvrdnja Tomasa A. Edisona moe i ovde odlino da
se primeni: Ako smo postigli sve za ta smo sposobni, biemo
bukvalno zapanjeni sobom." Dakle, vredi otkriti i uporediti tu
fantastinu tajnu snanog i ivotnog razmiljanja. Oni stari, umorni,
nevezani oseaji bie izbaeni u prodoru novih interesa, oduevljenja
i poleta.

Posrnula karijeristkinja
Dogaaj obnavljanja line energije koga uvek volim da se
setim tie se jedne briljantne i vredne ene od karijere iz Njujorka,
velike prijateljice gospoe Pil i moje. Ta izvanredno ustra ena je
naposletku pukla zbog nerazumnog i nekontrolisanog tempa,
doivevi slom ivaca koji joj je sasvim iscrpio snagu i ivotnost.
Dotle vrlo ustra, postala je iscrpljena i ravnoduna. Sedela bi zurei
pred sebe, ravnoduna i nezainteresovana, tuno oslabljenog duha;
zaista, to vie uopte nije bila ona uzbuena i sposobna ena od pre.
Njen lekar joj je predloio promenu okoline i otila je u jedno
odmaralite na moru, da bi tamo neuteno lutala ili sedela prazna i
ravnoduna. Onda je poela da ide na plau, ne da bi se kupala ve da
bi lenjo sedela ili leala na pesku. Bilo je to vreme van sezone, i
plaa je bila praktino njena. Prijala joj je usamljenost, jer je ta
nekada vrlo drutvena ena sada izbegavala ljude; bilo kakav
razgovor bio joj je naporan.
Mada je vreme bivalo sve hladnije, ona je mnoge dane
provodila na plai. Volela je tu prijatnu rskavost pod nogama.
Jednoga dana je iznenada poela da se moli iz dubine due. Bila je
vernik sa sklonou prema naunoj duhovnoj istini, i verovala u
mogunost Boanskog isceljivanja poto ve medicina nije pomogla
lekovima. Molila se posebno da se popravi njeno nezdravo stanje. I
ubrzo je stekla neki udan oseaj sigurnosti da joj je molba usliena.
I poela je da se ostvaruje vrlo neobino. Jednog dana, dok je
leala u nekoj travi na plai, poela je da oslukuje zvuk
zapljuskivanja talasa na obali; sluajui tako, primetila je pravilnost
ritma nailaenja talasa na obalu. Onda je primetila neno ljuljukanje
jedne travke na povetarcu. Gledajui je, primetila je da se ona njie u
ritmu jer je vetar takoe duvao ritmino. Palo joj je na pamet da
ispita svoj puls, pa je sa iznenaenjem otkrila da i on kuca u ritmu
koji je vrlo slian ritmu mora, trave i vetra.
Oduevljena tim fenomenom, razmiljala je o divnom skladu
stvari koji je otkrila. Da li zaista sve u prirodi, pa i njeno bie, ima
svoj ritam? Je li to odgovor na njenu arku molbu za isceljenje?

Setila se poznatih rei: Bog na neki tajanstveni nain svoja udesa

izvodi" (Olni himne (1779) br. 35, Vilijema Kupera). Odjednom joj je jedna
zdrava misao proletela kroz glavu. Njen problem je u tome to je
izgubila ritam razmiljanja. Zbog toga nije vie mogla da radi; imala
je u sebi suvie napetosti i premalo kontrolisanog oputanja oseaja.
Meni je potreban onaj udesni mir Boiji, koji prevazilazi svaki
um"" (Filibljanima poslanica sv. apostola Pavla, 4-7). Sada je bila na putu
ka ozdravljenju, intuicijom shvatajui da posle fizike obnove sledi
psihika i duhovna obnova. Tako je postepeno, uporno vebajui
ritmiki princip, otkrila tajnu snanog i ivotnog razmiljanja, i
potpuno povratila svoje zdravlje i energiju.
Volim ovu istinitu priu i esto sam je priao ljudima u
slinom stanju, jer ilustruje pozitivni princip i stvarnu tehniku
celovitosti i dobrog organizovanja svoje linosti. Ona u sebi nosi
duboki i delotvorni istiniti princip: Uskladite se sa ritmom prirode,
sebe, svog posla, drugih ljudi i Boga, i poeete punim pluima da
oseate ivot. Nije potrebno da traite usamljenu plau i leite na
pesku da biste postigli rezultat. Ovaj postupak obnove snage i
ivotnosti moe da se izvodi bilo kad i bilo gde, jer je to veba
psihike terapije.
Nikad ne dozvolite sebi da se uznemirite ili iznervirate toliko
da vam se lini ritmiki tok izlije iz korita. Vana stvar za vas, za
mene i sve nas u ovom dananjem svetu napetosti jeste rad u
ritmikom skladu sa fantastinom tajnom energinog i ivotnog
razmiljanja. Svakoga dana provedite izvesno vreme zamiljajui
snagu i ustrinu, bukvalno gledajui" ivotnu silu kako deluje u
vama. Uz pomo takvog naglaavanja i isticanja te delotvornosti vaa
snaga i ivotnost e nastaviti da napreduju. Zadraete pozitivni
princip u sebi uvek.

Ubeen sam da ovi principi energije deluju

Ja ove principe energinog i ivotnog miljenja predlaem
svojim itaocima sa apsolutnom sigurnou jer sam ih uspeno

koristio u sopstvenom ivotu. Zaista, nita u ovoj knjizi ne

predstavlja suvu teoriju jer su svi njeni principi ispitani u praksi, bilo
da sam to uinio ja ili osobe u iju estitost i zdravo rasuivanje
imam puno poverenje.
Jednom sam tokom perioda od est meseci morao da se
pridravam programa za slabljenje, da bih tim postupkom skinuo
znatnu kilau. Sve je bilo dobro dok nisam poeo da doivljavam
periode slabosti i iznenadnog nedostatka ustrine. Poto sam uvek
imao takorei neograniene zalihe snage i ivotnosti, taj novi ocehaj
slabosti me je uznemiravao pa i zbunjivao. Savetovan sam da dijetu
pojaam nekim sastojcima koji su bili izbaeni da bih izgubio na
teini. Ali poto sam vrlo vredno skidao kilograme, bilo je teko
vratiti ih.
Dobio sam lekove za jaanje. Nekoliko jutara pio sam tablete
za jaanje i osetio da deluju. Ali tada sam shvatio da ne elim da
poveavam snagu lekovima, bez obzira koliko su nekodljivi. Prema
tome, i pod pretpostavkom da je moj problem u osnovi psihiki,
poeo sam sa redovnom vebom zamiljanja ili vienja sebe sa onom
starom, punom snagom. Svakoga dana sam upranjavao utvrivanje
energije, tvrdei da ivotna sila obnavlja moj um i telo. Utvrivao
sam, mislei zdravstveno, vrednost izgubljenih kilograma i odgovor
celog svog sistema novom ivou. Posledice tog postupka su svakog
dana bile sve uoljivije. Nastavio sam sa mnogo blaom dijetom,
smanjio sam teinu koliko mi je bilo potrebno ali slabost je prola i
vratila mi se moja uobiajena puna snaga.
Postoje, naravno, i sluajevi gubitka snage kod kojih je uzrok u
osnovi zdravstveni i kod kojih je ak preporuljiv medicinski tretman
sa upotrebom lekova. Kad ovek pone da gubi snagu, treba da se
javi lekaru i do kraja se pridrava prepisane terapije. Ali i u takvim
sluajevima psihiko leenje moe da pomogne procesu oporavka. A
uz medicinski i psihiki tretman, nije naodmet upotrebiti i duhovnu
terapiju. Zaista, znam jednog lekara koji u sluajevima slabljenja
snage svom slubenom receptu dodaje i usmeni recept". Savetuje
svojim pacijentima da svakodnevno proitaju u mislima sledei tekst,
za koji kae da potpomae oporavak: Ali koji se nadaju Gospodu,

dobijaju novu snagu, podiu se na krilima kao orlovi, tre i ne

sustaju, hode i ne more se" (Knjiga proroka Isaije, 10-31). Takvo
potvrivanje pozitivnog principa ivi je stvaralac snage.

Pokretaka snaga prekinula nepokretnost

Na sastanku nacionalnog udruenja trgovaca, gde sam govorio
delegatima na godinjem banketu, tema mi je bila zato pozitivni
mislioci postiu pozitivne rezultate. Kasnije mi se jedan ovek
obratio pitanjem moe li da razgovara sa mnom o neemu vezanom
za moj govor, to mu zadaje mnogo brige. Uinilo mi se da ima oko
etrdeset pet godina, ali se, na moje iznenaenje, ispostavilo da ima
samo trideset pet, to jest deset godina manje nego to sam
pretpostavio. Izgledao je starije zbog iscrpljenog lica i vrlo sputenih
ramena. Odavao je utisak oveka koji se oporavlja od bolesti, a
pokazalo se i da je vrlo slab duhom.
Dok smo sedeli u predvorju hotela, ispriao mi je da je sasvim
prazan i da vie ne uiva u svom poslu. Pokazalo se da je on jedan od
izvrilaca, ni najnii ni najvii meu efovima, i mrano je primetio:
Jedno je sigurno ne mogu oekivati dalje napredovanje u poslu.
Dostigao sam svoj vrhunac."
Zato"? upitao sam ga. I gde je va vrhunac?"
Oh", odgovorio je umorno i utueno, niko ne obraa panju
na mene. Znaju da nisam neki igra. Ja sam ispisana stranica. udim
se to me ne otputaju. Ne bih ih krivio zbog toga."
Jeste li ikada izali sa nekim novim idejama, nekim sveim
novotarijama? Oseate li da zaista pripadate svojoj kompaniji?
Zanimate li se za ono to se dogaa oko vas? Veslate li punom
snagom?"
Oh, ne, ideje mi ne padaju na pamet, pa kako da budem
inovator? Sem toga, ujutru se teko palim, pa slabo vuem i tokom
dana."
Posumnjao sam da on ima neki zdravstveni problem i upitao
ga je li bio kod lekara, ali se pokazalo da su mu svi zdravstveni nalazi

bili dobri, osim to mu je naena opta tromost. Osim toga, bio je

zdrav.
Ali on me je malo skrenuo: Nisam hteo da vam pominjem",
rekao je oklevajui, ali itam vau knjigu Polet ini razliku, i ona
me je pokrenula i zagrejala, i neko vreme sam bio na svom mestu.
Stvarno jesam. Ali onda je polet poeo da se gubi, i pogledajte me
sada!"
Kad sam ga upitao za razlog gubljenja poleta, poeo je da pria
o nekim udarcima i porazima. To me je oborilo", priznao je.
Vidite, prijatelju", poeo sam da mu objanjavam, to nije
pravi, istinski polet, ako s njim ne moete da izdrite nekoliko
udaraca ili vee stresove. Polet ne slui samo za lepo vreme i etnju
kroz ivot. Svako moe da bude dobar kad se sve deava samo od
sebe. Polet je potreba za trenutke neuspeha a oni sami po sebi ne
dolaze pojedinano ve u grupama. On je tu da vas uzdigne kad je
teko. Izgleda da tu knjigu niste itali sa razumevanjem, ili ja nisam
tu ideju jasno izneo. Morate opet da nokrenete taj polet. Znate ta ta
re znai, zar ne? Izvedena je iz grkog izraza entheos (Originalna re
enthusiasm" prevedena je kao polet" (Prim. prev.)), to znai Bog u tebi."
Mislim da vama treba samo vie Boga u vama."
Ali, kako da to postignem? Stvarno ne razumem. U crkvu
idem s vremena na vreme. Jesam vernik, ali nikada se nisam stvarno
srodio s tim, bar ne tako kako vi to vidite."
Pokuao sam da mu objasnim da u principu duhovnog ivota
postoji mona osnaujua sila. Sva snaga dolazi od Stvoritelja, koji ju
je ugradio ne samo u sve prirodne procese ve i u taj vii oblik,
nazvan ljudska priroda. I to je ovek blii Stvoritelju, to je sigurniji
da e u sebi osetiti proces obnove, koji se deava i u svemu ostalom.
Pojedinac koji dozvoli da mu duh oslabi moe da ga obnovi
misaonim povratkom Stvoritelju, koji je tu da obnavlja isto kao i da
stvara. Naveo sam mu biblijske rei koje takoe nose tu poruku: Jer
kroz Njega ivimo, i miemo se, i jesmo (Djela apostolska 17-28 (Preveo
Vuk Stef. Karadi - prim. prev.))." to e rei da kroz Stvoritelja i
Obnovitelja ivimo (imamo ivotnost), kreemo se (imamo snagu) i
postojimo (delujemo organizovano, smiljeno).

To je bilo sve to sam mu rekao. Rukovali smo se i rastali. Ali

on se javljao. Otiao je kui i sluajno ispriao jednom svom
prijatelju za na razgovor, i bio iznenaen uvi da je i ovaj imao
slina posrtanja ali je naao reenje koje mu je promenilo stavove i
njega samog. Poveo je naeg oveka na redovni nedeljni doruak
poslovnih ljudi, duhovni susret na kome su ga pozdravili
dobrodolicom. Kako mi je kasnije rekao: Ti ljudi, sve prvaci u
naem gradu, ive tako dobro kako ja nisam ni sanjao. Prisustvujui
na nekoliko tih susreta, uz njihovo razumevanje sam najzad uinio
ono to ste mi rekli, i uspeo da na svoj nain naem Mo. Stvarno mi
se vraa onaj stari polet. Iznenaen sam kako me ova nova
pokretaka snaga izvlai iz umalosti koja me je vukla nizbrdo."
Ovaj ovek je promenio svoju klonulu misaonu mreu uz
pomo fantastine tajne energinog i ivotnog razmiljanja. Otkrio je
pozitivni princip, a zatim nauio da ga odrava.

Izleio je svoj psihiki stav

Gledao sam briljantno bacanje poznatog bacaa Garija Nolana
iz nacionalne bezbol-tima Sinsinati Redsa, u odluujuoj plej-of
utakmici sezone 1975. sa picburkim Piratima. Ali pre nego to je
Gari Nolan mogao da postigne tu pobedu nad jakom izazivakom
ekipom, prvo je morao da postigne linu pobedu nad negativnim
miljenjem. Sledea novinska pria, koju vam prenosim od rei do
rei, vrlo lepo opisuje postupak kontrole misli, koji prethodi vrstoj
kontroli ruke ovog velikog bacaa. On je otkrio tajnu snage i
ivotnosti primenom pozitivnog principa. Ali proitajte sami ovaj
novinski izvetaj (Marti Ganter, iz neenel Tatlera):
Opasni baca Gari Nolan zahvalan je filozofiji knjige dr
Normana Vinsenta Pila: Mo pozitivnog miljenja" za produetak
svoje karijere.
Nolan priznaje da je hteo da prekine igranje u 26-oj godini, ali
su ga rei dr Pila nadahnule za dramatini povratak.
Nolan je bio jedan od najboljih denjaka u Sinsinati Redsima

do Ol-star takmienja, 1972, postigavi fantastian rekord od 12-3.

Ali ubrzo su poeli problemi sa bolovima u ramenu.
Pojavila mu se neobino velika kotana izraslina. Oseao je
bolno trljanje kosti o svoje atletske miie. To se pogoralo toliko da
je Nolan objavio povlaenje usred sezone 1974. godine.
Ali, operacija sledee zime i pomo iz knjige dr Pila vratile su
ga u igru.
Pao sam dublje od dna", rekao je Nolan.
Ali, to je bilo dok nisam proitao o momku koji se alio da
nema cipele, sve dok nije sreo drugog, koji nije imao noge."
Oajan, ali sa nadom da e se vratiti u formu koja ga je uinila
jednim od najveih bacaa nacionalne lige, pristao je na operaciju.
Mada nerado.
Nisam to eleo." rekao je Nolan. To je isto psiholoki.
Pomenite operaciju bilo kom bacau, i odmah e da umukne."
Meutim, operacija je uspela. Lekari su uklonili izraslinu, ali
nisu mogli da izlee psihike posledice, dve godine neigranja, u
Nolanovom umu.
Ali, on je tada doao do knjige dr Pila, jednog od vodeih
pobornika ljudske sposobnosti da se prevaziu i najvee nevolje, uz
pravilno razmiljanje.
Pozajmio sam je od biveg saigraa Tonija Kloningera",
rekao je Nolan. On ju je dobio kada je otiao da zatrai pomo od
Pila. Dao mi ju je u trenutku kad sam sasvim izgubio samopouzdanje.
Ona mi je donela mo pozitivnog razmiljanja i unutranju
snagu."
Nolan je paljivo itao i sasvim shvatio Pilovu poruku. Vratilo
mu se samopouzdanje. To se odrazilo i na njegovu igru.
Posle jedne treine sezone, ovaj dvadesetsedmogodinji baca
se popeo meu petnaestoricu najboljih u ligi po broju uspenih
bacanja.
A Redsi vode za nekoliko duina ispred svojih najveih
protivnika i prvaka iz 1974., Dodera iz Los Anelesa.
Trener iz Sinsinatija, Sparki Anderson, je od Normana Vinsena
Pila na poklon dobio izvanrednog bacaa.

Da rezimiramo sada deseti nain za odravanje pozitivnog

principa:
1. Nauite fantastinu tajnu snanog i ivotnog razmiljanja.
2. Ispraznite um od svih nezdravih misli i zamenite ih celovitim,
stvaralakim pojmovima.
3. Zamiljajte kako ivotna saga neprestano radi u vama, obnavljajui
vae telo, um i duh.
4. Potvrujte svakodnevno po vie puta da u tom trenutku
obnavljate snagu i ivotnost.
5. Uskladite se sa osnovnim ritmom ivota, koji je pokrenuo
Stvoritelj.
6. Zapamtite Edisonovu tvrdnju: Ako smo postigli sve za ta smo
sposobni, biemo bukvalno zapanjeni sobom."
7. Zapanjite sebe!
8. Sauvajte zdrave psihike stavove.
9. Sve to radite poveite sa pozitivnim principom i snano
napredujte uvek i do kraja.

JEDANAESTI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Duboka vera uvek pobeuje tekoe
Kada je vagon tobogana doao na vrh svog uspona i poeo
ogromnom brzinom da juri nizbrdo, deak se prestravio. U strahu je
video kako se vagon naginje i izlee iz ina, i svi putnici u njemu
ginu. Prestravljeno se uhvatio za ipku pred sobom. Ali otac je,
osetivi strah svog sina, obavio snanu ruku oko njega i privukao ga
sebi. Uteen tim zatitnikim pokretom, deak se ohrabrio i stavio
svoj strah pod kontrolu.

Pobeda nad strahom

Mnogo godina posle tog dogaaja u jednom zabavnom parku
na srednjem |zapadu taj deak, sada ovek od dvadeset i pet godina,
doiveo je mnogo jai strah. Ali ovoga puta je otkrio u sebi duboku
veru koja ga je i odrala, i zauvek ga oslobodila straha. Deri Adams
mi je ispriao svoju uzbudljivu ljudsku priu dok smo se vozili na
aerodrom jednog jutra posle mog govora na jednom sastanku u
njegovom gradu. Razgovarali smo o vanosti vere u uspenom ivotu
i doli na temu razornog straha. On je tiho rekao da strah vie ne
utie na njega i da je siguran da se nikad vie nee uplaiti, ni na
ovom ni na onom svetu. Bio je miran i samouveren, bez trunke
hvalisanja. Oigledno je Deri Adams stekao tu duboku osobinu
verovanja koje otklanja svaki strah. Stekao je veru koja pobeuje
tekoe.
Poto me duboko zanima svaka ljudska pobeda nad najveim
neprijateljem, strahom, pitao sam ga odakle mu tako vrsto uverenje.
Ono se stvorilo posle dogaaja na amerikom nosau aviona
oriskani, pored obale Vijetnama.
Bomba navigator Deri je dva puta dnevno leteo iznad
neprijateljske teritorije. Dva puta dnevno je njegov avion lansiran sa

broda. Takvi dogaaji ne deluju ba umirujue na ivce, to znam iz

sopstvenog iskustva, jer sam bio lansiran sa palube amerikog Kiti
Hoka. Iznad Severnog Vijetnama Derija i njegove drugove je
doekala protivavionska vatra. A uvek pri povratku morali su da
nau tu malenu pistu za sletanje na irokom morskom prostranstvu.
Svi ti dogaaji su davali strahu mnogo prilika da ih savlada. Ali
Deri se plaio samo da ne bude oboren i da ga ne uhvati neprijatelj
koji je poznat po surovosti.

Stravian doivljaj
A onda se desio najstraniji doivljaj iz koga je on izvukao
korist apsolutne pobede nad strahom. Posadu Derijevog bombardera
inili su porunik-komandir Riard Vols i mlai porunik Ignacijus
Sinjoreli, a sa njima je, kao putnik za Sajgon leteo i jedan mornariki
porunik. Lansiranje bombardera uvek je zastraujui doivljaj, jer
avion teak trideset i pet tona treba izbaciti u vazduh iz nulte brzine u
brzinu od 370 km na palubnoj pisti dugakoj samo 45 metara.
Zavrene su provere i posada je bila spremna za polazak.
Glava oslonjenih na naslone ljudi su ekali snani udar lansera. Buka
je bila strana, pritisak se poveavao, avion je kripao odupirui se
napetim kablovima. Deak koji se davno pre toga uplaio na onom
toboganu sedeo je oekujui trzaj lansera koji e ih poslati u jo
jednu misiju. Ali umesto uvebanog uzleta usledio je samo otar trzaj
i zvuk pucanja i lomljenja metala svuda oko njih. Polomljeni avion je
kliznuo niz palubu i pao preko ivice u more sa visine od trideset
metara ili deset spratova, sa posadom zarobljenom u sebi.
Dok su padali, Deri je bio siguran da e umreti. Ali tada je
dobio jak ocehaj da nije sam. Postao je svestan da je Isus sa njim,
sigurno i bez sumnje. Odmah je shvatio da e, u ivotu ili smrti, neko
brinuti o njemu. Osetio je zagrljaj snane ruke Oca Nebeskog i nije
se uspaniio. Nije se uplaio.
Pavi sa visine palube nosaa, avion u kome su bili Deri i
njegovi drugovi odmah je potonuo moda svih petnaest metara u

vodu. to su dublje tonuli, oko njih je bilo sve mranije. Traei

otvor za izlaz u sluaju nude, otkrio je da na avionu nema kabine; ni
traga od nje. Jo uvek je bio vezan u svom seditu, a verovatno neki
deo polomljenog aviona mu je drao noge. Upitao se hoe li uspeti da
ispliva na povrinu, jer uopte nije oceao noge. Onda je shvatio da
su mu obe noge slomljene. Setio se odmah vebi preivljavanja,
oslobodio je noge i telo od vezova, naduvao svoj pojas za spasavanje
i, dok su mu plua pucala od nedostatka vazduha, jurnuo prema
povrini. Ugledao je ogromno korito oriskanija na samo metar i po
od sebe. Bio mu je tako blizu da se nalazio ispred palubnog ispusta
ogromnog broda. Kapetan je manevrisao brodom da bi zatitio ljude
u moru od dinovskih brodskih propelera. Svi su spaseni. Deri, koga
je digao helikopter, onesvestio se od uasnih bolova. Posle dvanest
meseci bolnikog leenja i nekoliko operacija, opet je mogao da
hoda. I dok je zavravao svoju dramatinu priu, ponovio je: Sada
znam da je Gospod uvek u blizini i nikad se vie neu uplaiti. A kad,
najzad, i smrt doe po mene, ni tada se neu uplaiti jer e On biti tu
da se pobrine za mene."
Ovaj ovek je otkrio jednu od najvanijih injenica u ovom
ivotu. To je moda vrhunska istina; mi nismo sami. U dogaaju u
kome je umalo poginuo on je otkrio vrhunsku vrednost zvanu duboka
vera, onu veru koja pobeuje sve tekoe. Pre tog dogaaja redovno
je iao u crkvu, a kao deak je pohaao versku nedeljnu kolu. Ali
ovo je bilo neto drugo nova, duboka vera. Ona mu je donela
duboku i apsolutnu sigurnost i ubeenost, bez trunke sumnje, da se
ne treba plaiti niega na ovom ni onom svetu, jer je zatitnika
Oinska ruka uvek oko vas.

Vei od svojih tekoa

Takvo doiljavanje pozitivnog principa vodi vas do shvatanja
da ste vei od svojih nedaa. Bez obzira koliko opake, velike i strane
te tekoe mogu biti, vi ste sposobni da im se suprotstavite i sve ih
savladate. A ta sposobnost je duboka vera, najvea mo u ljudskom

biu, sila pomou koje moete da pomerate planine tekoa. Seate

se ta Biblija kae o tome? Ako imate vjeru i ne posumnjate,... i gori
ovoj ako reete: digni se i baci se u more, bie" (Sveto jevanelje po
Mateju, 21-21).
Ali vera koja moe da izvodi takve izvanredne podvige jeste
vera posebne stvarnosti, dubinski stav koji nikada ne prihvata poraz.
To je snaga vere, snaga pozitivnog stava, snaga vere u Boga, vere u
ivot i u sebe samog. To je moan pojam ukorenjen u svest, zaista
prihvaen sutinom misli, koji, kad zatreba, izvlai mone
stvaralake snage vama u pomo. Ta vera je tako snana da zahteva
poverenje, apsolutno poverenje. Zaista, sumnji nema mesta u snanoj
veri, onoj koja je duboko u vama.
Naravno, to ne znai da sumnja nikada ne zagolica. Ima
trenutaka kad svako od nas posumnja, i to moe da bude zaista teko,
da pomrai um obeshrabrujuim negativnostima. Ali, razlika izmeu
neverice ili formalnog verovanja i duboke vere je u tome to sumnja
ovu drugu uzaludno napada. Takva vera odbija sumnju, tako da ona
ubrzo posustaje, i onaj ko snano veruje nastavlja da pobedniki
reava tekoe. On nalazi snagu da odri svoj pozitivni princip.
I tu se odmah postavlja pitanje kako proseno ljudsko bie
moe da razvija u sebi tako duboku veru. Odgovor je, naravno,
razvijanjem bogougodnih stavova ili, drugim rerima, uspostavljanjem
svesti o Bogu toliko snano da vas bilo kada i u bilo kakvim
okolnostima, bilo kakve okolnosti jednostavno ne plae niti uopte
utiu na vas. To, naravno, moe da vam zvui neverovatno, dok ne
ponete da razvijate snagu verovanja kroz vebe i psihiku izgradnju
vernikih stavova.
Jednom sam u Alberti, Kanada, govorio na godinjem ruku u
Trgovinskoj komori. Bila je tu masa ljudi raspoloenih da sluaju, i ja
sam u govoru isticao svoje shvatanje pozitivnog miljenja. Kasnije,
dok sam se rukovao sa ljudima, jedan ovek me je osveio: nema
drugog izraza koji bih sasvim preneo njegov veseli izgled i stav, polet
i upeatljivu ivotnost. U samo nekoliko brzih i snanih reenica on
mi je rekao jednu od najvrednijih psihiko-pobednikih formula koje
sam ikada uo. Drugi ljudi okolo su se gurali prema nama, a on je

govorio tako jezgrovito i brzo, i nestao ispred mene, a da mu nisam

zapamtio ni ime. Ali ono njegovo zraenje i snane rei koje mi je
rekao zauvek e ostati u mom seanju.

Ne prihvatajte negativnosti
Sve me je obaralo u svoje vreme", rekao je. Gotovo sve
mogue tekoe su se oeale o mene i, verujte, nije im bilo kraja.
Uvek sam oekivao nove i vee nedae, i nisu me izdale, jer kao da
su neprestano samo narastale. A onda sam", nastavio je, sluajno
proitao jedan lanak u nekom asopisu koji je neko zaboravio u
autobusu. Pisalo je o neprihvatanju negativnosti. Pomislio sam:
Kakva je to glupost, ako ne prihvata negativnost, ona e
jednostavno da nestane?" Ali u lanku je bila i jedna tvrdnja koja je
ostavila jak utisak na mene. Bilo je to ovo: "Ako je Bog s nama, ko
e na nas?" (Rimljanima poslanica sv. apostola Pavla, 8-31 (Preveo Vuk Stef.
Karadi prim. prev.)). Razmiljajui, preneo sam znaenje na sebe:
Ako je Bog sa mnom, ko e na mene?"
Kako bilo da bilo, poeo sam da odbijam prihvatanje
negativnosti koje su se gomilale oko mene, tvrdei istovremeno da je
Bog sa mnom i ta, onda moe biti protiv mene? Treba da pokuate,
naglasio je pobednikim glasom. Napravie od vas pobednika, kao i
od mene." Rekavi to, vrsto mi je stisnuo ruku i nestao u masi.
Pa, bio je toliko ubedljiv da sam prihvatio taj savet. Poeo sam
da poriem negativnosti, uspostavljajui tako duhovnu podrku, i
iznenadio se otkrivi da se broj i veliina tekoa zaista smanjuju.
Naravno, nisu sve nestale. U stvari, i dalje se povremeno pojavi neka
tekoa, i pojavljivae se i dalje. Ali nisu tako velike, i ja sam mnogo
jai od njih. To je jedna udesna injenica.
Citirao sam povremeno tvrdnju pripisanu Sigmundu Frojdu,
koja kae da je glavna dunost ljudskog bia da opstane u ivotu. To
da moramo da izdrimo neke stvari u ivotu, da nauimo da ivimo
sa nekim neprijatnim iniocima, jer nemamo izbora, naravno, jeste
tano, bar na naem sadanjem nivou prosvetljenosti. Ali, da je to

cela pria, opstanak bi nam bio prilino siv. Ja vie volim da mislim
kako je glavna dunost ljudskog bia da se uzdigne iznad ivota i
njegovih nedaa. Ovo poglavlje, dakle, govori o dubokoj veri koja bi
trebalo da nam pomogne da prebrodimo te tekoe. Ovaj Kanaanin
mi je, tokom naeg kratkog ali nezaboravnog susreta, preneo
injenicu da je snano verovanje izvor njegove izvanredne
sposobnosti da negira negativnosti. Pokazalo se da je to novi, ivi
izraz pozitivnog principa.

Organizujte svoje tekoe

Poznati naunik i istraiva arls F. Ketering, jednom je rekao
da pravilno shvatanje problema predstavlja pola reenja. Vana stvar
u reavanju tekoa jeste sreivanje po veliini i vanosti, tako da
steknete uvid u njihovu stvarnost i meusobne uticaje. Poznati
vojskovoa i dravnik antikog vremena, Temistokle, skrenuo nam je
panju na to da je razmatranje problema vanije nego razmiljanje o
njemu bez razumevanja: oveiji govor je nalik na izvezene
prostirke: jer poput njih i on pokazuje utkane likove kad je razastrt, a
kad je smotan, onda ih sakriva i izobliuje" (Iz Plutarhovih Usporednih
ivota, Temistokle, odeljak 29 (Preveo Zdeslav Dukat prim. prev.)). Isto tako,
inioci problema, potpomognuti strahom i panikom, tee da poprime
veliinu nepotkrepljenu injenicama. Ako elimo da uspeno reimo
bilo koji problem, moramo imati sreene njegove inioce.
Apsolutno verovanje je od vrhunske vanosti i vrednosti i zbog
toga to je jedna od njegovih sporednih posledica hladno prihvatanje
svakog problema. Takav vernik, iji je strah smanjen ako ne i sasvim
poniten, u stanju je da razmilja hladno i jasno. On vidi injenice
onakve kave jesu, a ne obojene pretpostavkama oceaja. U stanju je
da se suoi sa situacijom koja bi mu, oseajno, izgledala vrlo teko
ako ne i nemogue, i da se bori sa njom do prihvatljivog reenja.
Vera se esto objanjava kao neko maglovito, versko gledite,
neka vrsta ljubaznog gledanja, bez veze sa stvarnou. Na sreu, ljudi
su danas svesni da vera predstavlja mnogo vie od toga; to je ivotni

misaoni proces koji se odvija po delotvornim i naunim obrascima.

Sve vie ljudi shvata da duhovno uenje sadri delotvorne, naune
tehnike koje rade kada se razrade. Jednostavan, svakodnevni primer
jeste to da ete, ako vam se ljudi ne sviaju, uvek biti doekani
odbojnim uzvratnim stavom, to moe da vam zagora ivot. A ako
ljude volite, to duhovni zakon zahteva, uvek e vam se vraati
ljubav i doivljavaete zbog toga radost zbog koje ete biti sreniji.
Zato ne budite takozvani praktiari, koji insistiraju na tome da je vera
neto teoretsko i nedelotvorno. Kako da to postignete?
Jedna od glavnih osobina duboke vere jeste zdrav razum.
Jedan mudar poslovni ovek je bio poznat kao izvrstan duhovni voa.
On je posedovao onu retku kombinaciju delotvornosti i duhovnosti,
koja dokazuje da su te dve osobine prirodni dar. Seam se njegove
neobine verzije rei sv. Pavla: A sad ostaje vjera, nad, ljubav, ovo
troje; ali je zdrav razum najvei meu njima" (Korinanima poslanica
prva sv. apostola Pavla, 13-13 (parafrazirano)).

"Vjera koliko zrno goruino"

Duboku veru i delotvornost psihike sabranosti u obraunu sa
tekoama je svojim iskustvom naglasio i TV-voditelj kad sam
gostovao u njegovom popularnom ou u jednom gradu na
jugozapadu. Hteo je da razgovaramo o, on je to nazvao, mojim
idejama o pozitivnom miljenju i njihovom odnosu prema duhovnim
pojmovima. U razgovoru sam opisao svoje pozitivne duhovne
tehnike miljenja i delovanja, tvrdei da su praktine, ivotne i vrlo
delotvorne. Seam se da sam rekao kako je duhovni um sabran um
koji ima snage da vrlo delotvorno reava probleme jer je u stanju da
obradi sve inioce za nauni prilaz problemu.
Takvo miljenje je iznenadilo mog domaina jer je on kao i
mnogi pretpostavljao da je duhovno neka vrsta idealizovanog i
uspavanog stava koji nema nikakve veze sa stvarnim ivotom.
Hoete da kaete da uz pomo toga to zovete dubinskom verom ja
mogu da reim neki lini problem koji sluajno sada imam?"

Naravno", odgovorio sam.

Ali", nastavio je, moja vera, ak i da je rastegnemo, nije
dubinska. U stvari, moja vera je, mada jesam vernik, moglo bi se
rei, vrlo povrna i neodreena."
Rekao sam mu da nije potrebno da ima mnogo vere i citirao
rei: Ako imate vjere koliko zrno goruino (malo ali stvarno)
...nita nee vam biti nemogue", i dodao da nije u pitanju veliina
ve stvarnost i dubina vere koju ovek poseduje. ak i samo jezgro
verovanja, ako je iskreno i stvarno, ima svoju mo.

Kako je prodao kuu

Na razgovor se odvijao pred oima velike mase ljudi u studiju
i ogromnog gledalita pred TV-ekranima i ja sam, kao i uvek, dobro
pazio da ne kaem neto to ne bih mogao da potkrepim injenicama.
Zaista, koliko se seam, nikada nisam u javnim govorima, knjigama i
napisima, ni u pojedinanim razgovorima sa ljudima, tvrdio bilo ta u
to nisam verovao kao u apsolutnu istinu ili to nisam mogao da
potvrdim linim iskustvom ili drugih ijoj sam iskrenosti verovao.
Tako sam ga, kada je opisao svoj lini problem, uveravao da bi
primenom naunih duhovnih principa mogao da nae delotvorno
reenje koje bi odgovaralo svima na koje bi se odnosilo.
On je ispriao kako je gotovo svu svoju uteevinu uloio u
kuu u Miigen Sitiju, iz koga se nekoliko meseci ranije preselio u
novo mesto stanovanja. Na sve naine je pokuavao da proda kuu,
ali uzalud. U meuvremenu, poto nije imao prihoda od te imovine,
poeli su da mu stiu i porezi. Najzad je, kao poslednji izlaz",
pokuao sa molitvama, ali ni ta vrhunska delotvornost nije delovala.
Bio je jo uvek zaglavljen u kui". A sada", rekao je, dolazite vi
sa ovom idejom dubinske vere kao delotvornim postupkom. Da se
razumemo; ja zaista ne sumnjam u to to govorite i znam da iskreno
verujete da je to tano, ali me zanima kako da ta pravila o zdravom
razumu primenim na svoj konkretan problem."
Dobro", odgovorio sam, da razmotrimo to to radite. Da

sredimo problem. Po tome kako priate o njemu, vidim da ste vrlo

uznemireni. To mora odmah da se ispravi, jer razumna i delotvorna
misao nikad ne dolazi iz napetog misaonog sistema. Drugo, imam
utisak da tu kuu hoete dobro da prodate. Razumljivo je to elite da
zaradite, ali pohlepa obino deluje samoporaavajue."
Nali ste me i za jedno i za drugo", priznao je. Moda sam
zacenio vie nego to bi trebalo."
I sada kaete da ste se u oaju okrenuli molitvi. Oajnika
molitva," naglasio sam, mnogo je slabija od potvrdne molitve, u
kojoj vi samouvereno tvrdite da sile sada deluju na duhovnoj osnovi
koja e na kraju uroditi dobrom prodajom kue. Opustite se psihiki i
smirite um, tako da duhovne stvari mogu da se deavaju", rekao sam.
Na kraju sam ga pitao na koga je mislio u vezi te eljne
transakcije. Iznenaen, odgovorio je: Na sebe. Koga drugog?" Tada
sam preao na drugi princip koji je, po meni, bio, takoe, vaan.
Zamolio sam ga da zamisli ljude kojima bi ta kua bila idealna.
Odgovorio je: Nisam razmiljao o tome. Ali kao da je stvorena za
mlai par sa troje dece."
Dobro, ta kaete, da stvorimo psihiku sliku takve porodice,
neke koja trai ba takvu kuu, i vidimo" kako nalaze vau? Sada,
kad dou da vide kuu, poto vi ve znate da je njima i namenjena,
smislite kako ete ih nagovoriti da je kupe i plate toliko da vi budete
zadovoljni trgovinom." Zaueno me je pogledao: Znate ta? To
ima smisla. Zaista ima. Isprobau to."
Nekoliko nedelja kasnije telefonirao mi je sa zaprepaenjem
ali i poletom u glasu: Doli su ba onakva porodica kakvu smo
zamislili. Divni ljudi. Dogovorili smo se tako da obe strane budu
zadovoljne. I ovee, kako sam pao na taj delotvorni i nauni princip
dubinske vere!"
Drago mi je da smo tako dobro uspeli", odgovorio sam,
podjednako zadovoljan, i dodao: Samo napred." A i zato ne bi, jer
injenica je, istinska injenica, da dubinska vera pobeuje sve
tekoe. Zato onda da vas tekoe nadjaaju kad vam to nije
potrebno, naroito kad posedujete duhovnu formulu koja poraz
pretvara u uspeh?

Mo psihikog uslovljavanja
Ljudski um je neverovatan intrument, a misli, koje ga pokreu
mogu da odrede ta e se desiti oveku i kako e uspevati da se izbori
sa svakodnevnim problemima. injenica je da mi postajemo ono to
smo zamiljali dugo vremena. U ovom trenutku vi ste ono to je vaa
misaona mrea zamiljala prethodnih, recimo, desetak godina. Ako
bismo vi i ja eleli da znamo ta emo biti za deset godina od danas,
trebalo bi da znamo ta emo misliti u toku sledee decenije.
Pozitivni princip je nauni misaoni proces smiljen da poboljava i
uvek poboljava stvari.
Uplaene misli mogu da unite stvaralake sposobnosti, a to
je gore, mogu da oive ono to neprestano podstie strah. Jedna od
najloijih misli u knjizi istine nazvanoj Biblija jeste sledea tvrdnja:
ega se bojah doe na mene..." (Knjiga o Jovu, 3-25 (Preveo ura
Danii prim. prev.)). Neprestanim strahom od neke nevolje, bolesti,
nesrenog sluaja ili poraza, i odravanjem tog straha ivotnim i
aktivnim kroz vreme, podstiu se, a moda i stvaraju sile koje
oivotvoruju ono ega smo se tako dugo plaili.
Isto tako, ono u ta smo dugo vremena verovali, poput dobrih
zavretaka, zdravlja, dostignua i uspeha, moe da nas zadesi. Kao
to strah i negativizam mogu da unite, vera i pozitivnost mogu da
stvaraju i unapreuju. Dakle, od najvee je vanosti uporno, marljivo
i zagrieno vebati ivotvorne stavove verovanja. Oni imaju mo. Na
vie naina.

ampionski bezbol-tim
Jedan od najitanijih starih sportskih pisaca bio je Hju
Fulerton, koji je pre vie godina pisao za novine. Ne seam se vie
naziva novina, ali dobro pamtim jednu priu. Pisao je o teksakom
treneru Dou O'Rajliju. Tim g. Rajlija te sezone nije bio ba
uspean, uprkos injenici da je u ekipi imao sedam bacaa sa po 300
postignutih pogodaka. Kao da su svi timovi njihove lige redovno

tukli njegovu ekipu, koja je sasvim sigurno imala ampionske

kvalitete. Ali ekipa je bila u dugoj i dubokoj utuenosti, i nikakva
kritika, pretnja ni nagovaranje nisu mogli da je izvuku iz toga.
Desilo se da je evangelistiki svetenik, asni leter, drao
skupove u blizini. asni leter je bio poznat duhovni iscelitelj, i ljudi
sa svih strana su verovali u njega gotovo kao u udotvorca.
Jednoga dana, ne mogavi vie da izdri loe rezultate svog
tima, Do O'Rajli je zatraio da mu svi igrai predaju svoje dve
najdrae palice. Ubacio ih je u kolica i odvezao. Kasnije, upravo pre
popodnevne utakmice, vratio se sa palicama i rekao da ih je odneo
asnom leteru, koji ih je blagoslovio. Igrai su bili zapanjeni.
Gledali su svoje palice sa strahopotovanjem. I promenili su se. Tog
popodneva niko nije mogao da ih zaustavi, i postigli su 21 poen.
Tokom ostatka leta snano su se probijali prema vrhu lige. Prialo se
da su igrai bezbola godinama nudili ogromne sume novca za neku
od tih leterovih palica.
Sada, uz puno potovanje asnom leteru, ne moemo da
poverujemo da je on promenio to drveno oruje zvano bezbol palice.
Ali neka arolija se desila u umovima onih prijemivih ljudi koji su
rukovali palicama. Njihove misli su se promenile, tako da vie nisu
plivale u poraavajuoj utuenosti, ve su postale pobednike i
nepobedive.
Prosean ovek, koji prihvata negativne pretpostavke i
dozvoljava im da ga odvedu u poraz, moe iz korena da promeni
takvo stanje stvari prihvatajui istinsku, onu dubinsku i monu veru
koja pobeuje sve tekoe. Ponovno obrazovanje misli, dovoljno
snano da promeni stavove, moe svakome da omogui da bude
snano nadahnut i, ta vie, da odri svoj pozitivni princip bez obzira
na teinu situacije.

Uvek princip "obaranja rekorda"

Ljudi koji zaista pou u potragu za dubinskom verom imaju
duboku unutranju potrebu da sebe unaprede vie, i jo vie od toga.

To su pojedinci sa posebnom pokretakom snagom, koji nikada nisu

zadovoljni svojim trenutnim uspehom. Oni su gonjeni neumornom
unutranjom potrebom da osvajaju nove vrhove, popnu se na jo
vrtoglavije visine, postignu nove rekorde i uspostave nova merila
dostignua. Dubinska vera, pozitivni princip i nagon za usponom su
delovi iste celine.
Ovo poglavlje piem sedei na terasi hotela Mont Cervin, koji
je vlasnitvo mog dobrog prijatelja Teodora E. Silera, u Zermatu,
vajcarska. Sunano popodne, a sa moje terase veliki Materhorn se
vidi sasvim dobro i jasno, sa venim alom od belih oblaka ispod
nebeskog plavetnila. Moda nema na svetu planine koja je po
ozbiljnoj lepoti i istorijskoj romantici jednaka ovom ogromnom
kamenom prstu koji tri usamljen i dalek iznad velikih planina Alpa,
iji je deo. Zaista, Materhorn je opisivan kao neto to je vie nego
planina; to je misaono i uvek oaravajue prisustvo.
Mukarci koji ude za visinama uvek su eleli da se popnu na
Materhorn. U poetku su se plaili da ne upadnu u dom zlih duhova,
za koje se mislilo da borave meu njegovim stenama i visovima,
spremni da svakog prestupnika obaspu ledom i kamenjem. Bez
obzira na to prastaro praznoverje, traen je put do vrha; ali godinama
nijedan planinar nije uspeo da dostigne njegov tajanstveni vrh.
A onda je poznati planinski vodi iz Zermata, Peter
Taugvalder, izjavio kako veruje da ta ogromna i neosvojiva planina
moe da se osvoji sa zermatske strane. Tako su britanski planinar
Edvard Vajmper, tada 25-godinjak i njegov drug, lord Frensis
Daglas, poli u taj, tada nepoznati zaselak Zermat. Tu su nali asnog
arlsa Hadsona, moda najpoznatijeg planinara dananjice, koji se
prvi popeo na monu Monte Rosu deset godina ranije, 1. avgusta
1855. godine.
Njih sedmorica su poli u napad na do tada neosvojeni
Materhorn. Velianstveni Vajmper je preuzeo vostvo, a grupu su
sainjavali lord Daglas, asni g. Hadson, vodi Miel Kroz iz
amonija, Robert Hedou, 19-godinji student i vrlo neiskusan
planinar, i dva najbolja zermatska vodia, Peter Taugvalder i njegov
sin. Zajedno su doneli hrabru i odvanu odluku da pokuaju da

osvoje tu planinu. Vajmper je opisao uzbudljivi doivljaj u Skitanju

po Alpima. Ali to teko da je bilo skitanje jer, mada su se popeli na
vrh prvi ljudi koji su stali na taj nedodirljivi vrhunac 14. jula
1865. u 13,40 asova, njihovo oduevljenje je bilo kratkog veka. Dok
su se sputali Hedou se, umoran od uspona, okliznuo, oborio Kroza i
povukao nadole Hadsona i Daglasa. Slab konopljeni konopac, koji je
spajao njihove dve grupe, je pukao. Uprkos nadljudskim naporima
Vajmpera i dvojica Taugvaldera, njih etvorica su pali niz hiljadu i
dvesta metara visoku severnu liticu pravo u smrt. Vie od stotinu
godina njihovi kosturi su leali negde u planinama. To pare,
prekinutog konopca se danas moe videti u Alpskom muzeju u
Zermatu.
Gledajui Materhorn danas, zadivljen sam jednom neobinom
injenicom u vezi prvih i novih rekorda. Gotovo im neko postigne
dugo eljeni cilj i postavi rekord, dolazi neko drugi koji eli da
postigne isti podvig ili ga nadmai. to se tie prvih osvajaa
Materhorna, Vajmpera i njegovih drugova, tri dana kasnije poznati
planinar D. A. Karel je sa svojom grupom stigao na isti vrh sa
opasne italijanske strane, iz Brojla. Slava prvih osvajaa tog vrha nije
bila dugog veka, to me podsea na jednu misaonu reenicu,
pripisanu Geteu: Delo je sve, a slava nita."
Od kada su ovi junaci probili led, mnogi ljudi su se popeli na
veliki Materhorn. im je dokazano da se to moe, drugi su nastavili
da to ine jer, su poneti primerom tih pionira, stekli verovanje da i
oni mogu da se popnu, postignu, savladaju. Zato je zaista vano delo,
a ne slava.

Ljudi i dalje ele da se popnu

Vremena se menjaju, a menjaju li se ljudi? Pokretaki instinkt
za uspon do vrha je jo uvek ljudima uroen. Stotinu godina posle
dana kada je Materhorn prvi put osvojen, moja ena i ja smo sedeli
na terasi tog vajcarskog hotela i gledali gore, prema kolibici
sagraenoj visoko na boku planine, odakle su planinari u zoru poeli

penjanje. Jedan mladi, obuen za penjanje, doao je i seo pored nas.

Prepoznao nas je i poeo zbunjeno da pria neto o sebi. Prikazao se
dosta maglovito, kao gubitnik kome jednostavno ne ide. elim da
radim, da postiem. elim da uspem u ivotu, ali uvek kad pokuam,
neto me obori", rekao je turobno. Ispriao je da je u vajcarsku
doao rano u prolee i poeo da se penje na brda, zatim manje
planine, pa vee, i sada puca na najveu Materhorn.
Kao da mu se nije odlazilo, mada je popodne prolazilo, a on je
trebalo da se u sumrak nae sa vodiem u kolibi, da bi se spremili za
poetak uspona u zoru. Stvarno mislim da mogu to da uradim",
razmiljao je. I moram. Jednostavno moram da osvojim taj vrh, jer
ako to postignem, znau da mogu da uspem i u drugim stvarima!"
Ustao je, rukovao se sa nama i mahnuo nam rukom na nae Sreno
Bog te blagoslovio". Otiao je stotinak metara, pa se okrenuo i vratio
do nas. Malo zbunjeno je upitao: Hoete li neto da mi uinite?"
Naravno; sve to moemo."
Dobro, voleo bih da se molite za mene, hoete li? Ako
primim malo te pozitivne energije o kojoj piete, siguran sam da u
uspeti." Rekavi to, otiao je uz planinsku stazu. Gledali smo za njim
dok nije zamakao za jednu okuku. Uspeo je da se popne na
Materhorn, a posle toga nastavio da osvaja i druge planine.
Ljudi i dalje ele da se penju i razbijaju rekorde, i postiu to.
Svuda oko sebe moete da vidite posledice duboke vere, koja
omoguava dostignua. Svuda ima tih nadahnutih, poletnih i vrlo
podsticajnih pojedinaca sa nesavladivim duhom koji im odrava
pozitivni princip.
Fenomen postavljanja i razbijanja rekorda, kao dokaz
izvanredne i stvarne vere koja pobeuje tekoe, danas izaziva i
zapaene komentare u novinama. Postoji, na primer, pria o Donu
Vokeru, novozelandskom trkau na 1.600 metara, koji je tu
razdaljinu pretrao za 3 minuta i 49,4 sekunde, za dlaku oborivi
prethodni rekord od 3,51 minuta, koji je postavio Filbert Baji iz
Tanzanije. Voker je prvi trka koji je ikada pretrao jednu milju za
manje od 3 minuta i 51 sekunde.
Sve to nas podsea na vreme kada su sportski komentatori

imali nepodeljeno miljenje da je nemogue pretrati 1.600 m za

manje od etiri minuta, i da to nikada nee biti postignuto. Pa,
nikada" je dugo vreme, i glup je onaj ko misli da to nikad" niko
nee postii. Trkai na 1.600 m su se i dalje lepili na ta nemogua"
etiri minuta. Poznati veani Gunder Heg i Arne Anderson pribliili
su se toj granici, ali je istoriju promenio Britanac Roder Banister
koji je postigao tu nemogunost" 1954. godine u Oksfordu,
pretravi 1.600 m za 3,49,4 minuta.
Na primedbu da velika planinska osvajanja i tranje na 1.600
m ne mogu da se odnose na prosene pojedince, odgovaramo
injenicom da princip penjanja i razbijanja rekorda moe da se
primeni na sve vrste aktivnosti. elja da budemo vie nego to smo,
da uinimo vie nego do sada, da uspostavimo vie standarde i
postignemo bolje rezultate sigurno je ukorenjena u svakome od nas. I
ljudi poput italaca ove knjige neprestano tee i postiu sve vie i
vie, bez obzira kakvi su im ciljevi. Princip dubinske vere prua
veliku pomo u zadravanju pokretake snage, ak i u porazima.
Moj dugogodinji prijatelj Frenk Vengmen, potpredsednik i
upravnik hotela Valdorf-Astorija u Njujorku, je u komentaru o
porazima rekao jednu mudru i vanu reenicu: Zrelo iskustvo",
rekao je, dokazuje da nijedan poraz nije konaan." Sa dubokom
verom ovek moe jednostavno da ide napred, bez obzira na otpor,
dok najzad ne savlada sve tekoe. A tada, podstaknut eljom za
novim pobedama, spreman je za prevazilaenje novih poraza i novo
obaranje rekorda, nastavljajui tako da hrabro ide kroz ivot na
osnovu pozitivnog principa.
Jedna od glavnih i moda najpoeljnijih osobina jeste
sposobnost zagriene istrajnosti uprkos neprijateljskim uslovima. U
pregledu knjige Bez opasnosti nema pobede ser Edmunda Hilarija,
poznatog osvajaa Mont Everesta, komentator Don Rap opisuje
Hilarija kao izvanrednog oveka". O uzvodnom probijanju svoje
grupe kroz uasne brzake Hilari kae: Od poetka smo bili uvereni
da moramo stii do mirnijih voda i zato smo se tako strano trudili da
smo zaboravili na opasnosti." Kakva podsticajna misao! Uz te velike
napore, Hilari je savladao svoje strahove. Zato, glavna tajna lei u

tome da ne odustajete i samo stremite napred.

Pokojni, veliki, prvoligaki bezbol-trener Kejsi Stengel bio je u
pravu. Za njega se prialo: Kejsi se ne boji poraza, jer je u dobrim
odnosima sa nadom. I u porazu uvek trai pobedu." Zbog toga je
imao zaista veliki broj pobeda.

Promenio je razmiljanje
U naslovu ovog poglavlja dali smo jednu uoptenu tvrdnju,
rekavi da duboka vera uvek pobeuje tekoe. Nesigurne osobe
moda he to shvatiti tako da ovek moe da prebrodi neke, ak i
mnoge tekoe. Ali, shatiti to kao konano, znai pribliiti se
lakovernosti. Meutim, posmatrajui zadivljujuu mo dubinskog
verovanja, odavno sam zakljuio da je mo duboke i sveobuhvatne
vere daleko vea nego to obian ovek misli. Iz svog iskustva, i
linog i onog koje sam stekao posmatrajui druge koji su se svojom
verom potpuno posvetili Bogu, sasvim je mogue iveti sa nedaama,
uskladiti se sa njima ili ih pobediti, bez obzira kakve su.
Trebalo je da govorim na nekom javnom skupu poslovnih ljudi
u jednom gradu na istoku pa sam, stigavi u halu na zadnji ulaz, seo
iza pozornice da saekam poetak programa. Ubrzo mi je priao
jedan visok, zdepast, vrst mukarac i predstavio se kao organizator
susreta. Bio je razgovorljiv ovek, oito pun snage i poleta, i
oduevio me je svojim pozitivnim duhom i stavom.
Ispriao mi je da je u ratu na jugoistoku Azije bio pilot
helikoptera. Jednom prilikom su ga oborili, i bio je teko ranjen i
oekivalo se da umre. Poto se sumnjalo da je pretrpeo povredu
mozga, lekari su na osnovu te pretpostavke verovali da e, i ako
preivi, da bude biljka". Zaista, operisali su mu mozak, to mi je
dokazao razdvojivi kosu na vrhu glave da bi mi pokazao ploicu.
Kad je prebaen u vojnu bolnicu u Sjedinjenim dravama, nije bio u
stanju da pokree ni ruke ni noge. Ali mogao je da misli i govori.
Jednog dana je rekao svojoj eni: Hteo bih da donese onu
knjigu Normana Vinsenta Pila, koju sam jednom itao, i da mi je

ita." Dan za danom mu je ena itala o moi stvaralakim i

obnavljakim principima verovanja i pozitivnog miljenja, dok je
ovaj teko ranjeni ovek gradio u sebi snanu veru u Boiju
isceliteljsku mo, kao i u sopstvenu mo samoobnavljanja. Zatim je
dolo ubeenje da on moe da ozdravi uprkos obeshrabrujuim
predvianjima.
I
Rekao je eni da u tom trenutku poinje da menja misli.
Pokuae snagom misli, a kroz duboku veru u Boga i sebe, da
preuzme vlast nad svojim polomljenim telom. Dakle, otpoeo je
snanu i upornu vebu verovanja i poverenja potpomognutu
duhovnim potvrivanjem, ime je hranio svoj um monom
upravljakom silom. Isceljenje se nije desilo udom ni lakoom, ali je
dolo, to je svedoio fiziki zdrav i psihiki iv ovek koji mi je tu
priu ispriao. To je jedan od primera ta podstaknuto ljudsko bie
moe da uini sa sobom ako ima obimno i sadrajno duboku i snanu
veru. Kasnije, dok sam posmatrao tog upeatljivog oveka kako vodi
susret u raspoloenju i duhu, dajui mu pozitivan i poletan ton, jo
jednom sam se uverio u tanost svog verovanja da duboka vera
zaista, zaista pobeuje sve nedae. Zato odravajte i uvek odravajte
pozitivni princip.
Najzad, da ukratko iznesemo ideje i principe iz ovog poglavlja:
1. Tragajte dok sa sigurnou ne osetite Prisustvo. Tada se, kao ni
Deri Adams, vie neete plaiti.
2. Budite sigurni da nikad niste sami. Veliki Neko je uvek uz vas.
3. Verujte da ste vei od svojih nedaa, jer zaista i jeste.
4. Uenjem i vebom izgraujte u sebi snagu verovanja i duboku
veru.
5. Specijalizujte negiranje negativnosti.
6. Dovedite svoje tekoe i probleme u red. To vam je ve pola
reenja, a ostatak e biti izvesniji i laki.
7. Shvatite odnos izmeu duboke vere i zdravog razuma.
8. Vebajte dok ne izgradite svoju mo psihikog uslovljavanja.
9. Uvek odravajte princip razbijanja rekorda".

10. Razvijte ivi planinarski" instinkt, koji vam je uroen.

11. Promenite svoje misli i postanite dubinski sledbenik pozitivnog
principa. Tada ete poeti da doivljavate uda.

DVANAESTI NAIN
ODRAVANjA POZITIVNOG PRINCIPA
Napredujte sigurno uz princip uzbuenja
Bila je ledena no, -34,4C. Oko 18.000 amerikih marinaca u
Koreji je bilo suoeno sa gotovo 100.000 komunistikih vojnika. Obe
strane su oekivale jutarnji obraun. Prethodne noi jedan krupan
marinac je stajao pored tenka iji je metal bio tako hladan da su mu
se prsti bukvalno lepili za njega. Poplavio od hladnoe i prekriven
skorenim i smrznutim blatom, marinac je uz pomo depnog noa jeo
hladan pasulj iz konzerve, dok su mu malene ledenice visile sa guste
brade.
Jedan novinar je gledao kako veliki marinac jede svoj neukusni
obrok naslonjen na tenk, po tom uasnom nevremenu i u oekivanju
neizvesnog susreta. Oito je novinar bio podstaknut na neke
filozofske misli, jer je odjednom uputio tom marincu misaono
pitanje: Da sam ja Bog", rekao je, i da mogu da ti neto dam, ta bi
traio?"
Marinac je dugo razmiljao, jedui i dalje svoj hladan pasulj,
pre nego to je odgovorio; ali zato je njegov odgovor bio isto tako
filozofski kao i pitanje. Rekao je jednostavno: Traio bih sutra."
Taj ovek je, u tekoj i opasnoj situaciji, spreman da izvri sve
zahteve okolnosti, imao samo jednu elju; ona se odnosila na
nastavak ivota, na sutranjicu, dom, porodicu i budunost.
Poto je elja za dobrim ivotom sutinska u svesti svakog
oveka, ona je prirodni odgovor na pokretaku snagu, nadahnue,
polet i ivotne podraaje, koji svi daju stvarnost i znaenje doivljaju
ivota.
Posle vie knjiga i velikog broja govora na temu nadahnua,
stekao sam izvesno iskustvo u proceni ljudskog odgovora na mo
pokretakog miljenja. Ljudi uopte ele nadahnue, i kada se otarase
nesistematskih i negativnih stavova, u stanju su da prihvate polet.
Kada se otarase negativnosti, veina mukaraca i ena traga za
ivotnom pozitivnom milju i delom kao vrlo izazovnim principom.

Posledica toga je da mnogo njih dobije sutinsko nadahnue i polet, i

uspne se na vii nivo ivota, koji je bolji od svega to su do tada
iskusili.

Treba savladati vetinu odravanja pozitivnog principa

Ali nije ni malo lako odrati visok nivo poleta i nadahnua
neprekidno i na due vreme. To zahteva dosledno obnavljanje
nadahnua i pokretake snage, zajedno sa uenjem vetine
kontrolisanja i upravljanjem misaonih procesa. Pokretaki stavovi su
svakodnevno podloni strahovitom bombardovanju obeshrabrujuih,
mranih i negativnih ideja. Izgleda da ipak postoje neke stvari koje,
mada ni u kom smislu planirane, ulau napore da potkopaju pozitivne
stavove pune nade za zemlju, budunost, ukratko za sve. Pre
nekoliko godina, u Njujorku je bio jedan radio-spiker koji je vrlo
esto veernje vesti poinjao reima: Veeras imamo loe vesti,
narode." Dananji itai vesti ne koriste ba iste rei, ali su ipak
profesionalci za donoenje loih vesti i potkopavanje pozitivnog
miljenja.
Naravno da ima loih vesti, i to mnogo, ali poslednjih godina
su toliko naglaene da onaj ko samo baci pogled na njih ili ih poslua
stie utisak da dobrih vesti uopte nema i da su i zemlja i svet, ak i
sam ivot, jedan ogromni neuspeh. ovek se zapita zato uz loe
vesti ne bi bila naglaena neka stvaralaka misao kao to je, na
primer: Narode, veeras imamo loe vesti, ali nema veze. Nai emo
naina da ih poboljamo." To bi mnogo uinilo za promenu loih u
dobre vesti.
Ja zaista nemam nameru da kritikujem. elim samo da
istaknem konstruktivno pitanje podjednake brige o pozitivnim kao i o
negativnim stvarima. Kao nekadanji novinski reporter, znam da vest
predstavlja odstupanje od normalnog stanja stvari. Kao to stara
izreka kae, kada pas ujede deaka to nije vest, jer se esto deava.
Ali ako deak ujede psa, to je vest" (Don B. Boger, novinski izdava,
njujorki San, 1873-90.). Ako ikada doe vreme da je vest ako se pie o

pristojnim ljudima koji potuju zakon umesto beleenja lopovskih i

kriminalnih nedela, bie to zaista jadno doba. Ali dobro jo uvek
vlada i vest predstavlja odstupanje od njega.
Ali ovek koji eli da postigne vii nivo pokretake snage i
poleta mora u sebi da razvija vetinu misaonog razlikovanja:
sposobnost obraunavanja sa stvaralakim negativnostima, uz
istovremeno odbijanje pretpostavke da treba misliti negativno da bi
bio prijemiv."
Poto su polet i pozitivni stavovi neprestano na udaru
negativnih i sumornih izvora, uzlazni pojedinci ulau velike napore
da zadre svoj polet. Ti napori, dodati uobiajnom toku tekoa,
neprijatnosti, bolesti, tuge i nevolja, mogu da oduzmu veliki deo
ivog nadahnua. Da bih ponitio to gubljenje nadahnua, napisao
sam ovu knjigu, koju sam nazvao Pozitivna razmiljanja danas. Svrha
cele ove knjige jeste iznoenje puteva i naina, kao delotvornih
postupaka za odravanje nadahnua, pokretake snage i poleta
uprkos napadima neprijatnosti, tekoa i negativnosti na tu mreu
pozitivnih misli.

Izgraujte svoj duh

Odravanje tih elemenata zahteva snaan kontranapad na
slabljenje nadahnjujuih stavova, a on, verujemo, potpomae
izgradnju duha. Re nadahnue" oznaava ulivanje duha i dodavanje
svee i mone, nove, obnavljajue duhovne ivosti. Poto se i duh
pod neprestanim udarcima ulae, moramo se navii da duh psihiki
automatski uzdiemo, umesto da dozvolimo da slabi. Stvaralaki
inilac ovog postupka je neprestano psihiko jaanje sa sigurnim
naglaskom na princip uzbuenja.
Seam se jedne stare gospoe koju smo moja ena i ja nedavno
sreli na zemljanom putu u Riflealpu, kod Gornergreta u vajcarskoj.
Na tim putevima poklonike visinskog peaenja vezuje neka vrsta
zajednikog prijateljstva, pa je, poto je to nemako govorno
podruje vajcarske, uobiajeni pozdrav Gruss Gott", ili Pozdrav u

ime Boga." Ta stara gospoa je bila pogrbljena i ila je uz pomo

jakog tapa i vrlo odluno. Pratio ju je mukarac, oito vodi. Pri
susretu je podigla pogled svojih blistavih oiju ispod staromodnog
eira.
Umesto uobiajenog pozdrava koji smo pomenuli, rekla je:
Bonur, madam, bonur, monsenjer. "
Bonur, madam", odgovorili smo. Tada je ona odapela jedan
rafal na francuskom, dok ja najzad nisam rekao: Ah, madam, non
parle fransez. " Tada je prela na italijanski, pa nemaki i, mada sam
ja mogao na ovom poslednjem da vodim jednostavan razgovor,
shvatila je da se ona u njemu ne snalazi ba najbolje.
Ma, vi mi izgledate kao amerikanci; moda znate engleski",
nasmejala se veselo.
Da, gospoo, ja pomalo priam ameriki engleski."
Svia mi se amerika verzija", rekla je, tako je slikovita."
Zatim nam je rekla da ima osamdeset devet godina. Vi ste
udesna ena", rekao sam s potovanjem. Tano govorite etiri
jezika, um vam je bistar, ne nosite naoare i penjete se po planinama
u osamdeset devetoj godini. Kako uspevate da ostanete tako
ivahni?"
Oh", odgovorila je, vidite, ja uivam u svemu. Svet je tako
udesno uzbudljiv; ljudi su toliko zanimljivi. Ustvari, svakog jutra se
budim uzbuena kao da sam devojica."
Pa", rekao sam, ako ste tada bili ivahni kao sada, u
osamdeset-devetoj, mora da ste u mladosti bili iva vatra."
Ali, monsenjer, ja sam jo mlada. Oh, malo sam se iskrivila u
leima, ali sam vrlo jaka i zdrava. Ali, duh me odrava. Uzbuena
sam jer mi duh ivi u neprekidnom uzbuenju."
Hoete da kaete da vas odrava princip uzbuenja?"
Odgovorila je veselim osmehom: Ui, ui, monsenjer, tano
tako. Odrava me kako rekoste? princip uzbuenja. Dobar je
stvarno je dobar taj princip uzbuenja." Rekavi to, otila je uz put
naslanjajui se vrsto na svoj tap pred pozadinom monih planinskih
vrhunaca. Gledali smo za njom, divei se kako ljudsko bie sa
snanim duhom moe da bude veliko, ak nepovredivo. Takva osoba

moe, bez obzira na napade neprijatnosti i klonua, da napreduje i

napreduje vrlo snano, sa dragocenom tajnom duhovne izgradnje,
principom uzbuenja.

Vebajte uzbuenje
Postizanje vetine u psihikim stavovima, kao i sve druge vrste
usavravanja, zahteva vebu. ovek ne moe oekivati da zadri
uzbuenje ako to ne veba. A ivotvoran metod vebanja je
osmiljeno razmiljanje o tome kako je uzbudljiv ivot, kako je
uzbudljiv va posao, kako vam se divne prilike pruaju. Poznavao
sam jednu filmsku glumicu, izvanrednu umetnicu, enu po imenu
Heti MekDenijel. Bila je posebna linost iz koje je zrailo. Ispriala
mi je kako ima obiaj da svakog jutra izae napolje, bez obzira je li
napolju snano ili kino vreme, i glasno kae: Zdravo, moje lepo
jutro! Predivno si; ja sam strano uzbuena jer ivim. Hvala Ti, dragi
Boe hvala mnogo!" Heti MekDenijel je vebala princip
uzbuenja, i postala je uzbudljiva i nezaboravna osoba.
Svuda sam sretao te uzbudljive ljude koji vebaju princip
uzbuenja. Jednog jutra sam dorukovao sa jednim ovekom u hotelu
u Los Anelesu. U bifeu su imali sliku predivnih kanarinskih boja.
Naa kelnerica je imala lepu uniformu slinih nijansi. Ali tek
devojin duh nas je oarao: Dobro jutro, gospodo. Moda elite
ukusan doruak koji he vas pripremiti za uspean dan. Sve to imamo
je dobro. Dozvolite da vam donesem neto lepo." Ona jo nije ni
primila narudbinu, a mi smo ve bili ubeeni da je hrana koju e
nam doneti savrena. Kad smo izlazili iz restorana, rekla je: Mislite
lepo i neka vam dan bude lep."
Odakle vam ta divna reenica?" upitao sam je.
Pa, od vas", uzvratila je veselo. Sa jedne od vaih depnih
kartica Zamiljaj uspean dan, planiraj uspean dan, moli se za
uspean dan."
Pa", pomislio sam, vi sigurno dokazujete ispravnost mojih
ideja."

Oh, otkrila sam da ete, ako vebate uzbuenje, zaista i biti

takvi.
Vebanje uzbuenja moe svakoga da izvue iz potitenosti.
Na primer, telefonirao mi je neki utueni i obeshrabreni zlatar iz
jednog grada na jugu SAD. Rekao mi je da ita moje knjige i mada je
povremeno pomiljao da je uhvatio pozitivni princip, ipak nije mogao
da ga zadri. Kako bi mogao da ga odri, posebno zato to radi tako
dosadan posao kao to je prodaja nakita, koji je nasledio od oca?
Izrazio sam zaprepaenje kako moe zlatarski zanat da
okarakterie kao dosadan, istakavi romantiku koju u sebi nose
dijamanti i ostali dragulji, kao i to da je draguljarstvo vezano sa
oseajem za lepotu, i predstavlja simbol ljubavi i naklonosti. Rekao
sam mu da nita to je stvoreno za dobrobit ljudi, gde spadaju i hleb,
eer i povre, ne moe da se smatra dosadnim ili beskorisnim, jer
ovo troje, konkretno, predstavljaju sutinu ivota. A nakit, sa svojim
znaenjem koje rei ne mogu da izraze, uvek sadri izazov za
uzbuenje.
Ali", alio se on, u naem kraju ekonomska situacija nije
ba sjajna, a ljudi u takvoj situaciji ne troe novac na luksuzne
sitnice."
ak sam postavio i pitanje razumnosti otpisivanja njegove
robe kao luksuznih proizvoda koji se prodaju samo u bogata
vremena. Lepota je", protivreio sam mu, potreba ljudskog duha,
posebno kada donosi romantiku i trajnu naklonost. A one su jo
potrebnije u tekim trenucima."
Zamolio sam ga da mi proita neke od svojih reklama u
lokalnim novinama. Jedan oglas je glasio ovako: Kupite nakit kod
H-a, u najstarijoj prodavnici kvalitetne robe u okrugu." I drugi:
Najlepi nakit kod H-a, osnovanog 1983." Dobro", rekao sam, ja
nisam strunjak za smiljanje reklamnih slogana, ali ini mi se da ste
samo istakli ono to je oigledno da ste dugo u tom poslu i da
prodajete kvalitetnu robu. To jeste tano, ali teko da moe da
privue kupce. Ako elite da njega, ili nju, podstaknete da neto kupi,
morate da dirnete u oceaje."
Dobro", odgovorio je, ta mi predlaete?"

Ne shvatajui njegovo pitanje ba ozbiljno, rekao sam: ta

mislite o ovome? Stavite joj na prst iskru poput iskre u njenom
oku." To je za mlade i zaljubljene. Ili druga ideja: H-ov venani
prsten e vam biti isto tako lep kao i belo zlato pored utog." Ili ovo,
za jubileje starijih ljudi: Lepotu njenih umornih ruku ukrasite
ljupkim prstenom iz poznate H-ove prodavnice dragulja."" I tako
dalje.
ovee", odgovori je, doite ovamo, zaposliu vas. Gotovo
sam i sam poeleo da kupim svoju robu."
Ja hou samo da unesem u vas malo uzbuenja zbog predivne
prilike da svojim lepim proizvodima unesete malo sjaja ljudima u oi
i donesete im osmeh na lica. Znate ta? Svakog jutra kad se
probudite, recite glasno: Kako je uzbudljivo raditi sa nakitom!
Danas u ceo dan da dajem tu posebnu radost mladima i starima."
Vebajte polet i uzbuenje i dok to budete radili, vratie vam se
nadahnue. Zatim samo napred."
To je postupak koji zaista odrava. Mislite uzbudljivo,
govorite uzbudljivo, zraite uzbuenje, i uzbuenje he vas sigurno
obuzeti. ivot he vam biti lepi, zanimljiviji i znaajniji. Vi moete
sebe miljenjem, govorom i delovanjem da uvedete i u otupelost,
monotoniju ili nesreu. A istim postupkom moete da izgradite i
nadahnue, uzbuenje i duboku radost. U stvari, u vebama treba biti
siguran izgraujemo li utuenost ili uzbuenje. A poto je ovo drugo
mnogo poeljnije, mudrost je vebati uzbuenje svakodnevno.

Uspean prodavac iz Sorenta

Veliko potovanje i ponos oseam prema karijeri pozitivnog i
energinog mladia Dona Milana, koga sam upoznao pre skoro
dvadeset godina u Sorentu, Italija. U tom divnom gradu gospoa Pil i
ja smo, kupujui, uli u jednu prodavnicu u kojoj nas je doekao
simpatian, prijatan i, moram da kaem, ubedljiv mladi, koji je
odlino govorio engleski.
Poeo je gospoi Pil da pokazuje svoju robu, a ja sam, poto

odmah prepoznam dobrog trgovca, u istom trenutku osetio blisku

opasnost za svoj novanik. I zaista, prodao je mojoj eni veu
koliinu artikala. Gledajui tog mladia na delu, divio sam se snazi
njegovog arma i linosti, jer sam odmah primetio izvrsne
sposobnosti koje je imao.
Upitao sam Dona kakve su mu elje i ciljevi, i odgovorio je
da eli da ode u Ameriku i da u naem sistemu slobodnog
preduzetnitva postane poslovan ovek. Vrlo poletno je objanjavao
svoje jasno odreene ciljeve. Ali je dodao da je teko otii u Ameriku
jer nema dovoljno novca i nikoga ko bi mu pomogao.
Poto mi se taj ivahni mladi svideo, opisao sam mu princip
zamiljanja, objasnivi da e cilj koji se uporno zadrava u mislima,
uz pomo svesti i da se ostvari. Predloio sam mu da ui i veba mo
pozitivnog miljenja, tvrdei i potvrujui istovremeno da e ostvariti
svoju ambiciju da postane ameriki poslovni ovek. zatim sam, jer
me je obuzeo polet, dodao da, kada stigne u Njujork, potrai mene i
pomoi u mu da krene sa poslom. Rei ete da je to bio opasan
zalet; ali moj polet je bio neogranien.
Zaista, posle samo nekoliko meseci Don je doao u moju
njujorku kancelariju da potrai obeanu pomo. Bliio se Boi i ja
sam direktorima nekoliko vodeih prodavnica muke odee u gradu
napisao pismo slino sledeem, adresiravi svako od njih na drugog
upravnika prodavnice, kome sam se obraao:
Dragi gospodine:
U Sorentu, u Italiji sam upoznao najboljeg prirodno
talentovanog prodavca koga sam ikada video, a poznajem veliki broj
odlinih trgovaca. Taj ovek je sada u Njujorku i trai posao. Ko prvi
odgovori na moje pismo dobija ga.
S potovanjem...
Odgovor je stigao odmah, i Don je primljen na odelenje
mukih eira u jednoj prodavnici galanterije na Petoj aveniji. kada je
Boi proao, ispomo je otputena; ali Don je ostao na poslu jer se
pokazao kao odlian prodavac. Posle toga su prolazile godine dok,

nedavno, nisam primio pismo od Dona Milana, sada predsednika

moda najvee proizvodne kompanije u zemlji. I ta mislite, iji eir
nosim kada izlazim? Pa naravno, predivni eir na koji sam vrlo
ponosan, poklon od mog starog prijatelja, uspenog prodavca iz
Sorenta, sada jednog od uspepih amerikih poslovnih ljudi.
Ko, u svetlu jedne takve ljudske prie, moe da kae da
Amerika vie nije zemlja mogunosti? Jeste, i uvek e biti za
pozitivne mislioce, pokrenute i uzbudljive Donove Milane. Takvi
ljudi ive po pozitivnom principu i znaju kako da ga zadre. A na taj
nain odravaju i Ameriku.

Budite zainteresovani, vrlo zainteresovani

Zainteresovani ljudi su zanimljivi ljudi. Kod takvih ljudi
ivotno oduevljenje ne opada. Oni uvek odravaju zabavu u radu i
odgovornostima, kao i oduevljenje uestvovanjem, a to, za uzvrat,
odrava njih. Drugima moe da oslabi duh i da postanu vrsta Gotov
sam", ali onima koji su vrlo zainteresovani to ne moe da se desi.
Na jednom od poslovnih puteva kada je trebalo da govorim, u
jednom od dugih hodnika ikakog aerodroma O'Hara sreo sam
senatora Evereta Dirksena. Sreli smo se jednom pre toga, govorili
smo sa iste govornice na susretu jednog trgovakog udruenja, ali to
je bilo nekoliko godina ranije, i nisam bio siguran hoe li me poznati.
Zato sam hteo da se predstavim: Ja sam..."
Stanite", rekao je, zgrabivi moju ruku obema, Norman
Vinsent Pil. Seate li se one veeri kad smo obojica govorili? A evo
ta ste rekli u govoru." Na moje ogromno zaprepaenje, ponovio je
moje reenice gotovo od rei do rei. Mada ih je zaista ulepao
svojim govornikim darom.
Kako moete," upitao sam ga, uz sve svoje obaveze, tako
sigurno da se seate jedne veeri od pre nekoliko godina, i tako
fantastino zapamtite ta sam ja gavorio?"
Odgovor je, Normane", rekao je, zato to me je to zanimalo.
Sve me uvek zanima. Svaki doivljaj mi je ivopisan i ostaje mi

neizbrisivo utisnut u ceanju jer sam zainteresovan." Zatim je

nastavio da mi svojim jedinstvenim nainom pria o fascinaciji i
uzbuenju javnog govornitva na teme vane za ljudsko blagostanje.
Taj senator vie nije meu ivima, ali ja nikada neu zaboraviti
trenutak kad sam na tom prometnoma aerodromu sluao kako izliva
oduevljenje i puno uzbuenje svojih tenih misli. Everet Dirksen je,
kao uzbudljiv i iv govornik, bio jedan od nekoliko najveih
govornika u amerikoj istoriji, a njegova tajna se krila u eljnom i
dubokom zanimanju za ljude i dogaaje.
Rano jednog jutra sam, na staroj eleznikoj stanici u
Klivlendu, naleteo na svog dugogodinjeg prijatelja, biveg
kongresmena Valtera Dada, pa smo tom prilikom zajedno
dorukovali u jednom restoranu gde se stojei jede. Rekao mi je da te
nedelje treba da odri veliki broj govora irom zemlje, pa sam
prokomentarisao kako je verovatno vrlo umoran i da ga takav
raspored obaveza verovatno iscrpljuje. Ma, ni malo, ni malo",
odgovorio je ivo. Vidi, ja govorim samo ono to mislim, i vrlo
sam zainteresovan, pa kako onda da se umorim?" On je bio veliki i
vrlo zainteresovan ovek. Obojica njih su koristili princip ubuenja,
pa su znali kako da odre snagu.

Uzbudljiva promena u ivotu

Pre nekoliko godina jedna vrlo privlana i elegantna mlada
ena je zakazala prijem u mojoj kancelariji u mermernoj
univerzitskoj crkvi. Zvala se Meri Brajning, i htela je, kako se
pokazalo, da iznese dve teme. Jedna je bila pria o tome kako se njen
ivot duhovno promenio. Govorila je iskreno, armantno i oseajno.
Objasnila mi je kako su ona i njen mu Harold, predstavnik
proizvoaa papira, zajedno otkrili uzbudljiv novi nain ivota, koji
im je doneo zadivljujue uivanje i znaenje, i podsticao ih da ga
podele sa drugim ljudima koji moda jo uvek lutaju raznim
stranputicama.
Drugi razlog njenog poziva je bio da ponudi njihove usluge za

uspostavljanje stvaralakih duhovnih odnosa sa ljudima koji nisu

imali njihovu sreu da pronau reenja za probleme savremenog
ivota. Odmah su me oduevili izlaganje i duboko zanimanje Harolda
i Meri za mlade ljude kojih je Njujork pun, a koji, zbog ovoga ili
onoga, nisu otkrili tajnu zadovoljavajueg i korisnog ivoa. Ubrzo
sam shvatio da oni imaju redak dar da otkriju takve ljude i uspostave
blizak odnos sa njima. Poto su, posvetivi svoje ivote Bogu, doli
do svojih odgovora, nain na koji su prenosili svoje iskustvo
najrazliitijim i najneoekivanijim vrstama ljudi inio ih je parom
najdelotvornijih ljudi koje sam ikada upoznao ili uo za njih.
Tajna ovog para je smea duboke posveenosti, ljubavi prema
ljudima i obuzetosti eljom da pomognu. Neke od oajno poraenih
su povratili do zaista sjajnog ivota. Uvek uzbueni i puni ljuvavi,
istovremeno inteligentni i sa obe noge na zemlji, privlaili su sebi, a
kroz sebe i Bogu, stotine ljudi koji su, tokom godina, takoe otkrili
novi i uzbudljiv ivot.
Na kraju su Harold i Meri napustili Njujork i otili da ive u
jednom selu u Njuhempiru. Tamo su nali druge ljude sa istim
savremenim problemima kao i u Njujorku. Nedavno smo ih Rut i ja
posetili i seli sa grupom privlanih savremenika koji su takoe otkrili
to ivahno uzbuenje koje, kao i sve druge pokretake sile, ima mo
da odrava ivot na visokom nivou. Brajningovi su, iz dubine
duhovne stvarnosti, postali sledbenici principa uzbuenja. A steena
osobina zanimanja za ljude im je pomogla da nau istinsku sreu i
davala im stalni naboj uzbuenja i mladosti.
Uzbuenih i zainteresovanih ljudi ima u svim delatnostima. I
takvi ljudi nikada ne rade dosadan posao, jer njima samima nikada
nije dosadno. Na kraju krajeva, ivot je ono to ste vi. Ako ste vi
sami dosadni i ravnoduni, va posao i ceo ivot uopte e poprimiti
iste osobine. Ali ako doivite duhovno ubeenje i oivite milju i
duhom, taj otupljujui posao e postati pun uzbuenja... pa ak, reklo
bi se, i sjaja.

"Nebo se provalilo"
Kada na autoputu ugledam veliki broj kamiona pored nekog
restorana, tu uvek stanem da jedem, jer kamiondije znaju gde je
dobra hrana. Jedne veeri sam sedeo za pultom pored jednog
kamiondije-dugoprugaa, i ubrzo smo uli u ivahan razgovor; nije
se ni moglo izbei, jer je taj ovek bio vrlo zanimljiv i zabavan. A
kad sam mu se predstavio, uinilo mi se da me taj krupni, veseli
momak poznaje.
Rekao je: Tokom ovih godina koliko vozim preao sam
asfalta kao neko za ceo ivot. Danima i noima uvek isto, vonja
bezbrojnim kilometarima betona ili asfalta. Monotonija putovanja,
odsustvovanja od kue, loi moteli, i neprekidna vonja su uinili da
sve to zamrzim. Kakav tup, jednolian i beznaajan ivot. Zamrzeo
sam ga.
"A onda nas je," nastavio je, ef sve pretplatio na va asopis
Gajdpost. Ja sam ga nosio sa sobom i itao na putu. Te prie o
ljudima koji su nali sreu i uzbuenje kroz pribliavanje Bogu
najzad su me zainteresovale. Nikad se nisam mnogo molio, osim kad
sam bivao u nevolji. Bog je bio samo ime, i to, sramota je rei,
najvie za kletve.
Ali jedne noi, na autoputu u Ohaju, poeo sam bez nekog
razloga da razgovaram sa Bogom, kao da je On tu, pored mene, u
kabini. Otvorio sam srce i sve Mu rekao. I imao sam, zaista sam imao
ocehaj da je On stvarno tu i da slua."
A onda, odjednom, nebo se prolomilo" i bio sam sreniji
nego ikad u ivotu. Poeo sam da plaem, zatim da pevam. Vikao
sam duhovne pesme koje sam uio davno, u nedeljnoj koli, i mislio
da sam ih zaboravio. Nemam pojma ta mi se desilo, ali odjednom
sam bio sasvim drugi ovek. Od tada sam srean, stvarno srean. Sad
volim ovaj posao, jer se Bog vozi sa mnom svaki kilometar, svake
noi, svakog dana, sve vreme."
Jesmo li mi to priali o uzbuenju! Taj ovek me je strahovito
uzdigao i ostao mi u upeatljivom seanju do dana dananjeg. On je
bio ivi princip uzbuenja. Sa potovanjem sam gledao kako izvozi

kamion i odlazi u no. I nastavio sam da ponavljam njegovu zvunu

frazu: nebo se prolomilo." Odlazei kolima u suprotnom smeru,
setio sam se divnih stihova dobrog prijatelja J. Siga Polsona, koji je
rekao:
"Ponekad prasnem u smeh
i utrnem od cpee
dok razmiljam
o divnom i neizbenom
pojmu sebe samog!"
To je ivi princip uzbuenja, kao i pozitivni princip!

Fascinacija i uzbuenje
U 4. poglavlju govorio sam o vanosti odravanja poleta u
starosti. Vebanje principa uzbuenosti je vano bez obzira na
godine. ivot e vam biti uzbudljiv dok god su vam um i duh ivi i
raspoloeni. Nema loginog razloga zbog koga bi ivotna sila poela
da slabi ili opada sem, naravno, ako se ne pojave neki zdravstveni
problemi. Ali mnogi su ak i u takvim situacijama bili u stanju da
sigurnim vladanjem uma i duha nad sovjim fizikim telom odre svoj
pozitivni princip.
Jadna je i bolesna obuzetost amerikanaca godinama. Na
samom poetku zapoljavanja, ve u dvadesetoj godini, u radnu
psihologiju su ugraeni povlaenje, penzionisaenje i zavretak puta.
Zatim dolazi deset godina do penzije"; jo samo pet godina i biu
okaen na klin." Ljudi poinju da se ale. Svakome ko je jo
raspoloen da radi daje se upozoravajui savet: Trebalo bi da se
ohladi. Uspori malo. Nisi vie mlad kao nekad." Koliko su puta
dobronamerni prijatelji opominjali takvim, negativnim primedbama.
Va autor, lino, nikada nije ni pomislio da se povue ili
uspori. Naravno, mogu da se setim nekoliko razliitih vrsta posla
koje sam radio godinama; ali ni na kraj pameti mi nije da prekinem

da radim. Posao mi nikada nije bio teak ni monoton; a pogotovu ne

dosadan. Zaista u njemu nalazim uivanje i uzbuenje. I nameravam
zainteresovan, aktivan, uzbuen i, kako kau posedovan" da
budem u toku. Bez olakanja i usporavanja; davau sve od sebe uvek
i do kraja.
Kada se jedan posao iz bilo kog razloga zavri, treba nai
drugi, makar u drugoj oblasti ili ak naporniji. Najsrenije godine za
mnoge ljude su bile one koje su proveli radei neto to uopte nije
vezano za njizovo ivotno opredeljenje. Samo to e zadovoljiti
stvaralake enje i pruiti im veliku sreu. Zato prestajati? Ceo
ljudski vek je i sam po sebi dovoljno kratak.

Kua puna, uglavnom omladine

Imamo mnogo velikih ljudi koji takoe ne obraaju panju na
godine i nastavljaju da ive po pozitivnom principu ivotnosti. Rut i
ja smo nedavno prisustvovali nastupu gospoe Edit Evans u
pozoritu Hajmarket. Bila je uesnik Veeri zabave. U programu je
pisalo da je gospoa Edit poela karijeru 1912. godine.
Sala je bila puna do treeg balkona, a veliki deo gledalita su,
iznenaujue, inili mladi ljudi. Zavesa se digla i otkrila praznu
pozornicu. Na ekranu su se smenjivali kratki filmski kadrovi iz duge
karijere gospoe Edit. A onda se pojavila ta sedokosa ena koja je
izgledala kao da ima vie od osamdeset godina. Ruke su joj, to sam
primetio, mada lepe, bile smeurane. U beloj haljini je, vrlo lako i
ivahno, prila napred.
Poela je da ita, od Emi Lovel iz Nove Engleske do Vilijema
ekspira iz Stratforda na Ejvonu. I to sve dobre delove. Povremeno je
sputala naoare na vrh nosa, verovatno da bolje vidi svoj rukopis; i
glas joj je malo podrhtavao.
Sama na pozornici! Ja sam takoe, mada nisam na njenoj
visini, sasvim sam izlazio pred veliko gledalite i, verujte mi, to nije
lako. Ali gospoa Edit je bila sasvim mirna i prijatnim, mada slabim
glasom, je vladala scenom. Ja sam sedeo, zauen. ta je to u njoj to

tako snano dri panju ljudi? A mladi su klicali eni dovoljno staroj
da nekima od njih bude prabaka. Ona je bila mirna; samouverena,
(jer je zbog godina iskustva znala kako da privue gledalite. Bar deo
njene tajne bio je u tome to je zaboravljala svoje godine i
jednostavno ivela ivot. Jednostavno je i dalje bila velika ena, kao i
uvek. Bila je neprestano zainteresovana, uvek uzbuena i stalno
ushiena.
Ponekad stariji ljudi (neemo pominjati mlae) tee da steknu
naviku negativnog miljenja o toliko stvari da ivot jednostavno
izgubi dra. ivot postane tup jer su ljudi otupeli. Jednom takvom
oveku sam savetovao da isproba jednostavnu formulu koja vraa
oduevljenje u ivot. Trebalo je da svakog jutra, im se probudi,
odmah tri puta glasno kae: Ma, ovee ivot je divan!" gde je
prvi deo reenice predstavljao iznenaenje, a drugi kvalitet. Ta veba
bi, naravno, mogla biti ocenjena i kao nedovoljna. Ali, nikad se ne
zna delovala je! Taj ovek je stekao novi interes. ivnuo je.
Jednom mom prijatelju, slubeniku osiguranja, po godinama je
dolo vreme za penziju. On je i duhom bio slab, jer je samo na to
mislio. A onda je doiveo ivo duhovno iskustvo i zapanjio sve, a i
sebe, zadivljujuim nainom na koji je odmah povratio svoje
uzbuenje koje ga je dralo prethodnih godina.
Kada se penzionisao, preselio se u jedno selo u unutranjosti i
ukljuio se u razne vrste aktivnosti. Sprijateljio se sa dvojicom,
takoe, penzionera bivim inenjerom i raunovoom. Sva trojica
su veto baratali alatom i mogli su bilo ta da naprave ili poprave, i
usredsredili su se na to. Kada bi jedan od njih naao posao, druga
dvojica su mu pomagala da ga uradi. Sva trojica su bili aktivni u
crkvi i zajednici. zajedno su u jednom poduhvatu pretvorili staru
talu na crkvenom imanju u zgradu za uenje i razonodu, napravivi
od konjskih boksova mala odeljenja. Jedna gomila sena je bila
podijum. Kada je moj prijatelj nedavno svratio, pozvao oam ga da
prenoi kod mene. Hvala", rekao je, prihvatio bih ali ne mogu.
Moram da se vratim jer ujutru poinjemo novi posao." I otiao je,
zraei ivost, sreu i interes. Kako on kae: Sve je odlino. Teko
mi je samo to nemam vie vremena." On sigurno ide napred uz

princip uzbuenja.

Mislite na budunost
Pozitivni princip nikada ne misli na pro-lost, ve samo na
budunost. najbolje e tek doi", je poetski izraz. Jedan od tih
mislilaca pozitivnog principa je i stariji ovek koji mi je pismom
javio da je proitao jednu moju knjigu i postigao dobre rezultate. U
stvari, bio je i vrlo uzbuen zbog toga. Objasnio mi je da je u
detinjstvu stekao kompleks manje vrednosti, a sada ima devedeset tri
godine. To je u svakom sluaju bio najdugotrajniji kompleks manje
vrednosti za koji sam ikad uo. itao sam vau knjigu o pozitivnom
miljenju. Prouavao sam je. I verovao. Vebao sam i sada vam
javljam dobru vest da sam se u svojoj devedeset treoj godini najzad
oslobodio svog kompleksa manje vrednosti." Ali pouka je bila tek
pod, P.S.: Budunost mi izgleda lepo!"
Danas ovek svuda, od mladih i starih, moe da uje sumornu
frazu: Gotov sam." To je obino izraz za dosadu ili zamor. A moe
da znai i Ja sam gotov. Budunost mi je prola. Nema niega ispred
mene." Ali mislilac budunosti nikad nije gotov." Uvek je pred njim
veliko uzbuenje, udesno oduevljenje, vaan cilj.
Dobro se seam dana kada je poznati funkcioner bezbola
Bren Riki proslavio pedeset godina rada u prvoj ligi bezbola. Riki,
koga mnogi smatraju jednim od najveih ljudi u sportu svih vremena,
bio je snaan ovek, pun ivota gotovo sve do trenutka smrti, u 83.
godini. Uvek je bio uzbuen i poletan. Prilikom tog pedesetog
roendana pitali su ga: Koji vam je doivljaj najdrai iz tih pedeset
godina bezbola?"
Riki je spustio svoje upave obrve i zareao: Ne znam. Jo se
nije desio!" ak i tada je pravio velike planove za obrazovanje jo
jedne velike lige. Bren Riki nikada nije ostario jer je uvek bio
poletan, uzbuen mislilac budunoeti. On je do kraja zadrao
pozitivni princip.
Dr Hari Dord Tomas, otac mog prijatelja i komije Lovela

Tomasa, imao je iste ivotne osobine, koje je tako dobro iskazivao

njegov poznati, u avanture zaljubljeni sin. Dr Tomas se u 52. godini
ivota upisao na fakultet. I bio je tako dobar student da su ga zamolili
da postane pridrueni nastavnik, to je prihvatio, i radio punom
snagom sve dok uprava fakulteta nije otkrila da Dr (medicine) Tomas
ima 84 godine, to jest 19 godina vie od starosne granice za penziju.
Dr Tomas je bio, naravno, mislilac budunosti, pobornik pozitivnog
principa u takozvanoj penziji. A danas njegov sin, Lovel, u 84. godini
ivota jo uvek radi kao najstariji ita vesti u Americi, i uvek je
spreman za novu avanturu. Tomasovi su, izgleda, mislioci
budunosti.

Zaboravite godine i ivite ivot

Takvi ljudi zasnivaju svoje aktivnosti na ivom principu
Zaboravi godine i ivi ivot." Oni ne razmiljaju o starosti. Oni ne
misle staraki, ne rade staraki, ne govore staraki. to se njihovog
psihikog stava tie, na njega godine ne utiu. Njihova psihika
oprema deluje u sadanjosti; oni su uvek sadanji." Oni sebe
prihvataju takve kakvi su i uestvuju u onome to obino rade, ili u
neemu drugom; ali rade ono to ele da rade, ne obraajui ni
najmanje panje na datum svog roenja. Ili na bilo ta drugo
negativno.
Frenk Bering je vodio tri velika hotela u ikagu erman,
Istoni ambasador i Zapadni amasador i kada je dobro zaao u
osamdesete. Ja sam g. Beringa upoznao jo u detinjstvu. On i moja
majka su ili u isto odelenje srednje kole u Linburgu, Ohajo.
U ikagu sam uvek odsedao kod Frenka u ermanu. Jednom
sam govorio na sastanku nekog trgovakog udruenja u velikoj sali
njegovog hotela. Frenk je sve drao u rukama mirno, delotvorno,
zapovedniki sloeno funkcionisanje hotela od 2.200 soba, kao i
vrlo vaan raspored sastanaka, pored toga.
S potovanjem sam mu rekao: Frenk, ti si odlian direktor i
upravnik", i upitao: koliko godina ima?"

U emu je stvar", uzvratio je on, zar ti soba ne odgovara? Ili

usluga u hotelu nije dobra?"
Ma u redu je", odgovorio sam, sve je savreno; ali pomisli
samo u tvojim godinama. U svakom sluaju, znam koliko da si star,
jer si iao u kolu sa mojom majkom."
Pa zato", zakljuio je, onda pita? Kakve to ima veze ako
mi radimo posao isto tako dobro ili ak bolje nego da nas vodi neki
polovni etrdesetogodinjak?" pa je uperio prst u mene. Mladiu",
rekao je, dau ti vredan princip po kome treba da ivi zaboravi na
godine i ivi ivot." Taj ovek je uvek delovao na osnovu pozitivnog
principa.
Ne bih eleo da steknete utisak da nisam sasvim svestan bola i
tuga ljudskog postojanja, ili mnogih i esto opasnih otpora uzbuenju
i pozitivnim stavovima. Ne bih mogao posle toliko godina rada sa
ljudima da ne znam da ivot nije ruinjak. Ali ipak verujem da
vebanjem pozitivnog principa moemo da se uzdignemo iznad
iskuenja i problema sa kojima se suoavamo, da se saivimo sa
njima ili da ih prevaziemo.
Kada je nedavno ena jednog mog prijatelja umrla on je,
naravno bio strano utuen, ali su bili upeatljivi dubina i snaga
njegove psihike pobede nad tim velikim gubitkom i tugom. Ispriao
mi je da je ubrzo posle odlaska svoje ene sasvim sigurno osetio"
njeno prisustvo i unutranji uvom" uo kako mu govori. Zahvalio joj
se to je dola da ga utei i tuno dodao: Doi, molim te, uskoro
opet." A ona je odgovorila: Pa, ja sam uvek pored tebe." Na pitanje
kako se osea zbog stvarnosti tog doivljaja, rekao je jednostavno:
Uzbuen sam jer znam da ivi. Nije mrtva, iva je. Nije li to
udesno?"
Takva vera je dostina onima koji koriste pozitivni princip i
odravaju ga.
Da sada iznesemo stavke iz ovog poglavlja:
1. Budite otvoreni i spremni da prihvatite nadahnue, pokretaku
snagu i polet.

2. Sauvajte oseajnost visokog nivoa otru i snanu.

3. Postupajte po sigurnom programu obnavljanja i oivljavanja svojih
pozitivnih stavova. Nikad nemojte da dozvolite sebi da otupite
ili postanete odbojni. Budite uvek novi, svei, ivotni.
4. Izgradite snaan psihiki tit da se zatitite od udara negativnosti.
5. Uspostavite stalnu duhovnu dogradnju kao kontranapad na
gubljenje nadahnua.
6. Postanite vrlo zainteresovani. Svakodnevno podstiite svoje
interesovanje. Odravajte ga ivim.
7. Steknite duhovno iskustvokoje zaista menja stvari; ono dubinsko,
koje oivljava i dri vas budnim svakog dana i sasvim.
8. Zaboravite godine i ivite ivot.
9. Odravajte u sebi duhovnu obnavljaku mo pa ete uvek i zauvek
odrati pozitivni princip.

Norman Vinsent Pil vam pomae da sauvate svoj Pozitivni

princip":
- Podstaknite snagu svoje linosti na delovanje.
- Dajte novi smisao rei nemogue".
- Neka vas odrava samoobnavljajui polet.
- Odbacite stare, umorne i mrane misli i ivnite.
- Neka vam devet arobnih rei promeni ivot.
- Vi moete da inite i uda, samo ako ste uporni.
- Kako da stvaralaki doekate uznemirujue situacije.
- Vi moete, zaista moete da se izborite sa bilo ime.
- Fantastina tajna snanog i ivotnog razmiljanja.
- Duboka vera uvek pobeuje tekoe.
- Budite uvek snani uz princip uzbuenja.

SADRAJ
Predgovor
Uvod
Dvanaest naina za odravanje pozitivnog principa
1. Organizujte snagu svoje linosti za delovanje
2. Promenite znaenje rei "nemogue"
3. Zadrite misao da vas nita ne moe oboriti
4. Neka vas odrava samoobnavljajui polet
5. Odbacite stare, umorne, mrane misli i ivnite
6. Neka vam devet arobnih rei promeni ivot
7. Vi moete da uinite uda ako uporno pokuavate
8. Kako da u uznemirujuim situacijama delujete stvaralaki
9. Vi moete, zaista moete da izaete na kraj sa bilo ime
10. Fantastina tajna energinog i ivotnog razmiljanja
11. Duboka vera uvek pobeuje tekoe
12. Napredujte snano uz princip uzbuenja.