UNIVERZITET U BEOGRADU - GEOGRAFSKI FAKULTET

PROSTOR
LIST PROSTORNIH PLANERA I STUDENATA PROSTORNOG PLANIRANJA

DECEMBAR 2009 BROJ 17 GODINA XIV ISSN 1451-4931

UNIVERZITET U BEOGRADU GEOGRAFSKI FAKULTET

PROSTOR
LIST PROSTORNIH PLANERA I STUDENATA PROSTORNOG PLANIRANJA

Univerzitet u Beogradu Geografski fakultet Institut za prostorno planiranje Studentski trg 3/III Beograd

PROSTOR br. 17
List prostornih planera i studenata prostornog planiranja

Ureivaki odbor i tehnika obrada:

Vladan Moi Milan Radovi mr Aleksandar orevi

tampa:
Forma B, Beograd

Tira:
400

tampano sredstvima Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Beograd, decembar, 2009.

CIP - , 378.18 PROSTOR : list prostornih planera i studenata prostornog planiranja. - God. 1, br. 1 (decembar 1995)- . - Beograd (Studentski trg 3/III) : Institut za prostorno planiranje, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1995- (Beograd : Forma B). - 29 cm Polugodinje ISSN 1451-4931 = Prostor (Beograd) COBISS.SR-ID 119261964

Rei urednika

Potovani itaoci, Pred Vama je novi, 17. broj Prostora lista prostornih planera i studenata prostornog planiranja. Prethodna dva broja bila su posveena strunim ekskurzijama. Posle dueg perioda ponovo se vraamo prvobitnoj nameni lista, a to je objavljivanje, pre svega, studentskih radova. Odgovore na brojna zanimljiva pitanja vezana za planiranje potraili smo u vodeim institucijama koje se bave prostornim planiranjem i zatitom ivotne sredine. Studenti su pisali tekstove i obraivali aktuelne teme iz oblasti prostornog planiranja i urbanizma i ukazali na znaaj primene informacionih tehnologija u naoj struci i na vanost dodatnog usavravanja studenata. Naravno, nismo zaboravili bive kolege, dananje uspene prostorne planere koji nam ovom prilikom omoguavaju da saznamo neto vie o praktinoj primeni steenog znanja. U Prostoru su svoje mesto dobili i prilozi o strunim skupovima koje su poseivali i na kojima su uestvovali nai studenti. Sa zadovoljstvom moemo rei da ne treba brinuti o budunosti struke. U to e Vas uveriti eseji naih najmlaih kolega koji na velika vrata ulaze u porodicu planera poniklih sa beogradske kole planiranja. Nakon svakog novog broja stoji nada da e Prostor, po prvobitnoj zamisli, ponovo izlaziti dva puta godinje. Ni prethodni urednici, a ni mnogi pre njih, nisu uspeli u tome. Zato pozivamo sve studente, zainteresovane da nastave tradiciju asopisa, da ponu sa pripremom novog broja. Mi, sada ve stari urednici, pruiemo im bezrezervnu podrku. Prijatno itanje ele Vam Vladan Moi Milan Radovi mr Aleksandar orevi urednici 17. broja asopisa Prostor Beograd, decembar 2009. god.

SADRAJ
INTERVJU SA MINISTROM IVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA........ 2 Milan Radovi, Vladan Moi INTERVJU SA DIREKTOROM REPUBLIKE AGENCIJE ZA PROSTORNO PLANIRANJE 5 Vladan Moi, Milan Radovi O PROSTORNOM PLANIRANJU... .......................................................10 Nenad Stefanovi O PROSTORNOM PLANIRANJU... .......................................................13 Ivana Boi O PROSTORNOM PLANIRANJU... .......................................................16 Milan Martinovi SAVREMENI KONFLIKT POLJOPRIVREDNOG I GRAEVINSKOG ZEMLJITA ........19 Vladan Moi JEDAN POGLED NA SAVREMENE POPULACIONE PROBLEME ..........................21 Andrija Sinadinovi-Vijatovi NEBODERI U BEOGRADU REALNOST ILI ENTUZIJAZAM ARHITEKATA ............23 Nikola Cvetkovi REGIONALNA PODELA SRBIJE ..........................................................25 Vladan Moi, Suzana Coli GIS PROSTORNO PLANIRANJE LOKALNA UPRAVA ..............................29 Milan Radovi GIS PROJECT SUBOTICA...........................................................34 Marija Mandi, Slavica ivanovi TA RADI PROSTORNI PLANER U MALOJ OPTINI DVE GODINE POSLE ..........37 Milan Petrovi PLANIRANJE REGIONALNIH DEPONIJA U SREMSKOM OKRUGU .....................39 Nikola Ili NAUNO STRUNI SKUP PLANSKA I NORMATIVNA ZATITA PROSTORA I IVOTNE SREDINE - PALI SUBOTICA, APRIL 2009. ..........................42 Vladan Moi, Milan Radovi UEE STUDENATA PROSTORNOG PLANIRANJA NA SALONU URBANIZMA........43 Milan Radovi, Vladan Moi

_____________________________________________________

Milan Radovi Vladan Moi, apsolventi prostornog planiranja INTERVJU SA MINISTROM IVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA

intervjui

prostornog planiranja bilo odlian potez, jer smo na taj nain objedinili nadlenosti u dve oblasti koje se meusobno proimaju. Problemi nisu reavani godinama, da ne kaem decenijama, pa smo za poetak usvajanjem seta zakona uveli neke nove procedure i pravila u obe oblasti. U narednoj godini nas oekuje jo vie posla, ali sada imamo zdravu zakonodavnu osnovu da taj posao sprovedemo do kraja. Prostor: Kakva je saradnja Ministarstva i Republike agencije za prostorno planiranje? Ministar: Saradnja izmeu Ministarstva i Agencije je odlina i veoma intenzivna. Ministarstvo predlae prostorne planove Vladi, a Agencija ih izgrauje. Prvi put u Srbiji, prostorno planiranje je dobilo svoje ministarstvo. U nameri da Vam bolje prezentujemo rad, funkciju i akcije ministarstva, obratili smo se direktno Oliveru Duliu, ministru ivotne sredine i prostornog planiranja u Vladi Republike Srbije. Prostor: Kako ocenjujete rad novoformiranog Ministarstva i dalje perspektive u radu i razvoju? Ministar: Ministarstvo u ovom sastavu radi godinu i po dana, pa moemo rei da vie nije novo. Pokazalo se da je spajanje sektora ivotne sredine i Prostor: Recite nam neto Oistimo Srbiju. vie o akciji

Ministar: Od poetka akcije Oistimo Srbiju najvie smo se bavili uklanjanjem divljih deponija, a u tom poslu nam je glavni partner bila lokalna samouprava. Akcija Oistimo Srbiju e biti nastavljena i naredne godine. Zadovoljni smo postignutim rezultatima i odzivom koji je akcija imala. Rezultate emo uskoro objaviti i mogu Vam rei da su veoma dobri. Naredne godine akcija e biti usmerena na podizanje kvaliteta upravljanja otpadom i primenu zakona koje smo doneli ove godine. Cilj nam je

2 Prostor

_____________________________________________________ da naredne godine zaivi reciklana industrija, da budu otvorena nova radna mesta, da poveamo procenat teritorije sa koje se organizovano odnosi otpad. Osim toga, posebno e biti naglaen znaaj ivotne sredine na zdravlje stanovnitva. Prostor: Koji su aktuelni projekti vezani za prostorno planiranje? Ministar: Pokrenuta je procedura za izradu novog prostornog plana Srbije i iz tog projekta e proishoditi svi ostali prostorni planovi. To je trenutno najvaniji projekat u pomenutoj oblasti. Prostor: Koliko ste uspeli da promenite svest o znaaju zdrave ivotne sredine, poev od svojih kolega u Vladi i stanovnitvu uopte? Ministar: Akcija Oistimo Srbiju nedavno je proglaena za najbolju neprofitnu akciju u protekloj godini, prema izboru novinara i urednika. To govori o njenom znaaju na podizanju svesti stanovnita o problemu loeg upravljanja otpadom i potrebi ouvanja ivotne sredine. U narednoj godini akcija e biti fokusirana na podizanje kvaliteta upravljanja otpadom u skladu sa propisima koje je Ministarstvo donelo u 2009. godini. To e omoguiti poveanje koliina recikliranog otpada, otvaranje novih radnih mesta u toj oblasti i poveanje obuhvata organizovanog prikupljanja otpada. Prostor: Da li to znai da je zdrava ivotna sedina postala znaajan resurs razvoja Srbije? Ministar: Zdrava ivotna sredina je oduvek bila jedan od najvanijih resursa u razvoju Srbije. Ono to je sada vano jeste da se usvajanjem seta ekolokih zakona ta oblast ureuje prema standardima Evropske unije. Prostor: Koje pozitivne promene oekujete da donese novi Zakon o planiranju i ureenju prostora? Ministar: Pre svega, oekujemo da budu skraeni postupci i procedure za dobijanje graevinske dozvole, to je i bio jedan od osnovnih razloga za donoenje pomenutog Zakona. Meutim, Zakon bi pre svega trebalo da uspostavi red u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, uspostavljanjem novog planskog sistema, sa dva obavezna plana koja mora da donese svaka optina. Cilj propisivanja tih normi jeste da svakom graaninu Srbije omoguimo da pod istim uslovima, legalno moe da ostvari pravo na gradnju. Promenom reima svojine na gradskom graevinskom zemljitu, pored istorijske injenice da se to desilo posle vie od 50 godina vladavine drutvene, odnosno dravne svojine na gradskom graevinskom zemljitu, otvorili smo i vrata prilivu stranih investicija u ovoj oblasti. To je posebno znaajno ako se ima u vidu da je jedan od kljunih razloga za izbegavanje investiranja u Srbiju upravo bio nereen status graevinskog zemljita. Prostor: Novi Zakon obavezuje izradu prostornih planova optina, u kojoj meri Ministarstvo pomae nerazvijene i siromane optine u tome? Ministar: Zakonom je predviena mogunost da Ministarstvo sufinansira izradu ova dva obavezna planska dokumenta, ako jedinica lokalne samouprave nema dovoljno finansijskih sredstva. Do kraja godine Ministarstvo e doneti pravilnik kojim blie ureuje ta pitanja, tako da e sve jedinice lokalne samouprave ovo pravo moi da koriste odmah po usvajanju budeta za narednu godinu.

Prostor 3

_____________________________________________________ Prostor: Veliki broj optina nema zaposlenog prostornog planera. Kako komentariete to i kako da ih zaposle imajui u vidu racionalizaciju radnih mesta? Ministar: Optine ne moraju da imaju zaposlene prostorne planere. Za izradu prostornih planova optine zakljuuju ugovore sa organizacijama koje imaju zaposlene prostorne planere. Prostor: Da li se slaete sa ocenom investitora da prostorni planovi koe razvoj (procedure, jasne i krute odredbe, strogi uslovi i drugo)? Ministar: Ne samo prostorni planovi, ve su i urbanitiki esto bili konica razvoja. Novim Zakonom smo predvideli mogunost da se deo plana izmeni po brzoj i fleksibilnoj proceduri. Ona se znatno razlikuje od dosadanjeg sistema, u kome se svaka izmena plana, pa i ona tehnike prirode, sprovodila do dugoj i sporoj proceduri koja je bila identina usvajanju plana. Prostor: Da li postoji saradnja Ministarstva sa Geografskim fakultetom, Univerziteta u Beogradu i njegovim institutima za prostorno planiranje i ivotnu sredinu? Ministar: Postoji saradnja preko Agencije za prostorno planiranje. Prostor: Da li biste doli na Geografski fakultet, Univerziteta u Beogradu i odrali predavanje studentima smerova Prostorno planiranje i Geoprostorne osnove ivotne sredine? Ministar: Uvek bih rado doao na fakultet i razgovarao sa studentima.

4 Prostor

_____________________________________________________

Vladan Moi Milan Radovi, apsolventi prostornog planiranja INTERVJU SA DIREKTOROM REPUBLIKE AGENCIJE ZA PROSTORNO PLANIRANJE

podruja posebne namene, tj. oni planovi koje usvaja dravni organ. Agencija ima 30 zaposlenih, od ega je 25 zaposleno u Beogradu; ostali su zaposleni u Novom Sadu, Kragujevcu i Niu. Uglavnom su to prostorni planeri, i to svi sa nae kole moji bivi studenti. Imamo i arhitektu, ekonomistu, demografa i pravnika, naravno. Prostor: Koliko se napredovalo sa otvaranjem regionalnih kancelarija i koji je njihov praktini znaaj? Republika agencija za prostorno planiranje, kao jedna od najznaajnijih institucija, bavi se razliitim aktivnostima iz ove oblasti. Direktor Agencije, prof. dr Borislav Stojkov, nekada profesor na Geografskom fakultetu, koji nas je beskrajno zaduio, pored svojih brojnih obaveza, pronaao je vremena da popria sa svojim bivim studentima. Prostor: Koje su nadlenosti Republike agencije za prostornoplaniranje, broj zaposlenih i njihova struktura? Prof.dr Stojkov: Nadlenost agencije regulisana je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine i potvrena je i novim zakonom. Nadlenosti su priprema, koordinacija i praenje izrade proctornih planova i to onih planova koje usvaja Vlada republike Srbije ili Narodna skuptina. To su Prostorni plan republike Srbije, Regionalni prostorni planovi i Prostorni planovi Prof.dr Stojkov: Njihov praktini znaaj je da se izvri decentralizacija, da se priblii rad agencije graanima irom Srbije. Preko kancelarija u Novom Sadu, Niu i Kragujevcu i onih koje se otvaraju u Uicu, Zajearu i u Kosovskoj Mitrovici. elja je da pokrijemo celu teritoriju Srbije, da to vie pribliimo na rad organima na terenu i preko tih kancelarija da postaknemo izradu prostornih planova, posebno regionalnih. U skladu sa novim zakonom, radie se planovi za velike regione i za oblasti malih regiona. Treba okupljati optine i povezivati ih, pripremati informacionu bazu, praviti sastanke i koordinirati. Prostor: Spomenuli ste kancelariju u Kosovskoj Mitrovici. Ona bi pokrivala srpski deo pokrajine. Po Vaem miljenju, u kojoj meri bi ona poslovala uspeno, s obzirom na okolnosti?

Prostor 5

_____________________________________________________ Prof.dr Stojkov: To je veliki izazov za mene i za tu kancelariju. Ona e biti locirana na univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici. Nju e da vodi na uvaeni prostorni planer, takoe na bivi student, prof. dr Milan Purii, koji je sad profesor u Kosovskoj Mitrovici. Zato izazov? Radie se, najverovatnije, prostorni plan Kosova za srpski deo. Kako povezati optine, kako ih artikulisati, pronai zajednike interese, kako ih pretvoriti u planska raenja itd.? To su dosta ratrkane teritorije srpskih optina na Kosovu. Meutim, naa ideja je da preko planskih reenja, pre svega sa infrastrukturom, zatim sa saobraajem i drugim resursima koji mogu da poveu te optine, podstaknemo njihovo povezivanje i homogenizaciju i ad kasnije vidimo kako e to ii u pravcu Kosova i Metohije. Veliki izazov, moda i opasnost, ali nastojaemo da to zavrimo. Znajui energiju profesora Puniia, a i moja nije mala, nadamo se da e se naa nastojanja ostvariti. Prostor: U skladu sa aktuelnim Zakonom o prenosu nadlenosti AP Vojvodine i Odredbom, Pokrajina samo donosi Regionalne prostorne planove, Prostorne planove podruja posebne namene i Prostorne planove jediica lokalne samouprave. Da li, moda, postoje neke pritajene tendencije da regionalna agencija u Novom Sadu postane autonomna pokrajinska agencija? Prof.dr Stojkov: Mogu vam rei da je trenutna situacija takva da imamo izvanrednu koordinaciju sa Sekretarijatom za graevinarstvo, urbanizam i arhitekturu u Vojvodini. I naa kancelarija u Novom Sadu i kancelarija Sekretarijata za planiranje u Vojvodini perfektno sarauju. Izvanredne rezultate postiemo, ak sad preuzimamo i koordinaciju Prostornog plana Vojvodine, to je vrlo veliki rezultat. Naravno, to inimo u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za urbanizam. To je postojee stanje. Perspektiva e zavisiti u velikoj meri od razvoja politike situacije. Statut Vojvodine, pretpostavljam, nee to ugroziti. Statut Vojvodine predvia izradu Prostornog plana Vojvodine koji e agencija koordinisati u saradnji sa njima. Sve zavisi od ljudi i njihove dobre volje da sarauju. Za sada je tako; videemo kako e biti. To se nikad ne zna, ja ne verujem. Tendencije ne postoje. Prostor: U kojoj meri je novi Zakon o planiranju i izgradnji efikasniji od starog i kakvo je vae miljenje o implementaciji planova do novog Zakona? Koja su Vaa oekivanja sada, kada je usvojen novi Zakon? Prof.dr Stojkov: Novi Zakon je postavio sistem prostornih planova koji je podeljen na dva dela. To su strateko-razvojni planovi, Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni planovi i Prostorni planovi podruja posebne namene. Drugi su Prostorni planovi jediica lokalne samouprave koji imaju u sebi jedan vei deo regulative, poput pravila graenja, kojima e se omoguiti bre regulisanje korienja zemljita i graenja u optinama. Novi zakon je efikasniji, utoliko to je, po mojoj oceni, uveo ponovo Prostorni plan Republike Srbije. On e da d doprinos boljem planiranju i boljoj koordinaciji planiranja u optinama u Srbiji; sa druge strane, vrlo je vano pitanje Regionalnih prostornih planova. To je, po mom miljenju, najvea novina. On otvara mogunost i obavezu izrade Regionalnih prostornih planova za velike regione i za male regione, takozvane oblasti. Preko tih regiona trebalo bi da se postigne efikasnost u razvoju tih celina, naroito u nerazvijenim delovima Srbije. Trea novina vezana je za Prostorne planove podruja posebne namene, naroito za planove koridora, koji su u ranijem zakonu bili raeni isto kao i Regionalni planovi, sa svim prerogativima planiranja razvoja,

6 Prostor

_____________________________________________________ naselja, turizma, javnih sluzbi, to nije spadalo u njihovu brigu. Po novom Zakonu, planovi koridora e se samo ticati koridora i nieg vie. Tako, kad Vlada donosi odluku, donee odluku o koridoru, njegovoj zatiti, njegovom ureenju; sve ostalo se preputa Regionalnim prostornim planovima. A iz tih planova koridora davatie se direktno lokacijske dozvole za graenje. Nee se ii u postupak dalje razarade tih planova, ve e se odmah pristupiti realizaciji tehnike infrastrukture, to je vrlo vano za efikasnost graenja. Prostor: U novom Zakonu ne postoji direktan lan o implementaciji planova ve je to uraeno kroz program o implementaciji. Vae miljenje na ovu temu je? Prof.dr Stojkov: U prolom Zakonu to je bilo definisano ugovorom o implementaciji koji je prepisan iz francuskog zakona, dakle iz jednog drugog sistema, koji nije mogao da se prenese i primeni kod nas. Uoeno je da on uopte ne funkcionie kao takav. Zato je sada u Prostorni plani Republike Srbije i u Regionalne prostorne planove uveden program implementacije. To je znatno korisnije za Srbiju zato to e se, kroz taj program, definisati ono to program i inae, po sardine, podrazumeva. U nekom kratkom vremenskom periodu bie precizirana reenja iz prostornih planova, nazivi tih projekata, izvori i obi finanasiranja, odgovornost za realizaciju i rok izvoenja projekata. Kroz program e se vrlo precizno regulisati ono to mi nazivamo planski prioriteti iz prostornih planova. Time e dobiti na efikasnost sprovoenja. Te planove donosi Vlada, a i taj program takoe donosi Vlada Republike Srbije. To znai da ona preuzima na sebe obavezu da ih realizuje u periodu od trietiri godine. Pre se nije znalo ko, sa kim i zato potpisuje ugovor. Prostor: Kakvo je stanje sa pokrivenou planovima u Srbiji? I zato je to tako? Prof.dr Stojkov: to se tie Regionalnih prostornih planova, pokrivenost je sledea. Uraen je Regionalni prostorni plan Beograda, Regionalni prosotorni plan Kolubarskog basena (raen posle zemljotresa); zaveavaju se Regionalni prostorni plan Timoke krajine i Regionalni prostorni plan Junog Pomoravlja. Poinje izrada Regionalnog prostornog plana Vojvodine; sprema se Regionalni prostorni plan Centralne Srbije, Regionalni prostorni plan Zapadne Srbije i Regionalni prostorni plan Kosova i Metohije. Moja ideja je da do kraja 2012. godine Srbija bude pokrivena Regionalnim prostornim planovima. to se tie Prostornog plana Republike Srbije, on se intezivno radi. Vodi ga agencija, i bie gotov do kraja februara 2010. godine. Prostorni planovi podruja posebne namene zavise od dinamike korienja tih prostora. Prema potrebama, mi radimo te planove znatno bre nego do sada. Sad se zavrava Prosorni plan podruja posebne namene specijalnog rezervata prirode Uvac, Prostorni plan produktovoda kroz Srbiju. to se tie Prostornih planova optina, tu je situacija prilino teka. Novi zakon je definisao obavezu svih optina da, osamnaest meseci po usvajanju Zakona, moraju imati svu plansku prostornu i urbanistiku dokumentaciju. Meutim, Vojvodina je pokrivena sa otprilike 85% - 90% Prostornih planova optina. Vojvodina je takorei pokrivena. Kako idemo ka jugu, tako je situacija sve dramatinija. Na jugu Srbije nema prostornih planova; vrlo malo ih je na zapadu Srbije; istok Srbije je delimino pokriven, centralna Srbija je delimino pokrivena. Procenjujem da je Prostornim planovima optina pokriveno negde oko 40% teritorije juno od Dunava.

Prostor 7

_____________________________________________________ Prostor: Koji je praktini znaaj regionalne podele Srbije? Prof.dr Stojkov: Regionalna podela Srbije definisana je Zakonom i sada je u pripremi Uredba o granicama tih regiona i oblasti. Uredba mora biti doneta do kraja 2009. godine. U toj Uredbi u njenoj prvoj verziji, predvieno je da Srbija dobije 7 regiona, Vojvodina, Grad Beograd, Istona Srbija, Juna Srbija, Centralna Srbija, Zapadna Srbija i Kosovo i Metohija. Mada se jo uvek vode pregovori, planira se da svaki od dananja 24 okruga postane oblast mali region. Svrha tih regiona je da se postakne takozvani regionalni razvoj i vea regionalna kohezija Srbije. Danas je dramatina razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih regiona i ide do razmere 1:7. Razvijeni regioni su ak 7 puta razvijeniji od najnerazvijenijih. Da bi se to ujednailo, potrebno je da se aktiviraju potencijali u tim nerazvijenijim regionima, tako to e se u njihove urbane centre gradove - postaviti regionalne kancelarije koje e imati zadatak da pokreu projekte, da brinu o njima, da pribavljaju sredstva od nacionalnih, evropskih i drugih meunarodnih fondova za realizaciju tih projekata. Njihova briga e biti ekonomski i socijalni razvoj tih regionalnih celina. to se tie velikih regiona, oni e imati zadatak da definiu i realizuju velike regionalne projekte, da pojaaju pristupanost tih regiona, razvijaju nove sobraajnice, da pribavljaju sredstva za infrastrukturu, da realizuju veliku infrastrukturu regionalnog karaktera itd. Zadatak i svrha te regionalizacije jeste posticanje razvoja, pre svega nerazvijenih, ali i ubrzanje razvoja razvijenih regionalnih celina poput Vojvodine i Grada Beograda. Prostor: Da li racionalizacija radnih mesta obuhvata agenciju i kako se to manifestuje? Prof.dr Stojkov: Racionalizacija obuhvata sve organe dravne uprave, prema tome obuhvatie i agenciju. Jo uvek nismo dobili striktno upustvo, ali pretpostavljam da e jedno radno mesto morati da bude ukinuto. Prostor: Koji je po vama kljuni problem nezaposlenosti planera u Srbiji? Prof.dr Stojkov: Pre svega, mislim da nezaposlenost planera nije vea nego nezaposlenost drugih struka. ak bih rekao da su planeri, procentualno gledano, vie zaposleni nego druge struke npr. arhitekte i graevinski inenjeri. Procentualno je dobra zaposlenost; ima, naravno, mnogo i nezaposlenih. Problem nezaposlenih je u ovom trenutku problem dravne uprave i lokalne samouprave. Restrikcija zapoljavanja u stvari oteava zapoljavanje planera koji se najvie zapoljavaju u dravnoj ili lokalnoj upravi. To je glavni razlog. Ukoliko bi se u ovom periodu pred nama primenio Zakon koji nalae svim optinama da imaju prostorne planove, onda bi ta velika koliina neuraenih planova sigurno traiti zapoljavanje novih planera. Oekujem da se idue godine, kada se ovaj embargo sa zapoljavanjem ukine, procenat zaposlenih planera povea. Prostor: Kako komentariete izjave nekih stakeholdera da prostorno planiranje koi razvoj? Tj. da se na planove eka dugo i da su suvie restriktivni? Prof.dr Stojkov: Tu su u pravu. Prostorni planovi se u Srbiji rade izuzetno dugo. Republika agencija, otkako sam ja direktor, obrnula je list. Nijedan prostorni plan koji se radi preko Agencije ne sme da se radi due od 6 meseci. To i postiemo. I Prostorni plan Republike Srbije bie gotov za 6 meseci. I Regionalni prostorni planovi e biti gotovi za 6 meseci. Ja i optinama

8 Prostor

_____________________________________________________ sugeriem da svojim obraivaima plana nalau da nijedan plan ne sme biti raen due od 6 meseci. Procedura bi takoe morala da bude ubrzana i skraena. To sad radimo i sa Ministarstvom, gde pokuavamo da naemo nain da to uradimo. Utoliko je taj stav stakeholdera ispravan. to se tie samih planskih reenja, ona isto tako oteavaju realizaciju investicija kod prostornih planova onih optina iji su prostorni planovi raeni u veoj meri sa nekim urbanistikim barijerama. Ima puno tih pravila koja koe; morali bi planovi optina biti znatno fleksibilniji. Prostorni planovi regiona nemaju te barijere, jer nemaju urbanizma; i Prostorni plan Republike Srbije takoe, ali prostorni planovi optina imaju dosta pravila koja koe. Ako se ta pravila malo olabave, ukoliko postanu fleksibilnija, utoliko e biti lake reavanje problema. Bio je pre neki dan kod mene presednik optine Bela Palanka, jedne vrlo siromane optina. On ima investitora koji hoe da gradi tamo negde uz put, gde je i normalno da gradi po nekim saobraajnim takama. Meutim, u prostornom planu je tu striktno propisano poljoprivredno zemljite, a to je slaba poljoprivreda koja nema perspektive. On me pita ta da radi. Sad morate menjati plan. Mi sugeriemo da se kroz Prostorni plan koridora, koji tu prolazi, uvede norma koja e omoguiti fleksibilnije tumaenje u skladu sa potrebama i mogunostima optine; da se omogui graenje industrije pre svega, jer nam sada manjka industrija. Prostor: Da li je lake sedeti u fotelji direktora agencije ili biti za katedrom pred studentima? Prof.dr Stojkov: Tamo sam bio pred studentima, ovde sam pred graanima Srbije. Ja stalno obilazim gradove po Srbiji i izlaem razne ideje, naroito za Prostorni plan Republike Srbije. I mogu da kaem da je situacija za mene ista. Tumaim i objanjavam i tamo i ovde. Ovde je, naravno, odgovornost drugaija nego na fakultetu. Neu da kaem vea, ali je drugaija. Tamo je odgovornost da nekoga naui, a ovde odgovornost da nekog postakne da razmilja o razvoju.

Prostor 9

_____________________________________________________

studentski radovi

Nenad Stefanovi, student prve godine prostornog planiranja O PROSTORNOM PLANIRANJU...

... O, ta su moji jadi i moje nevolje ako sam sposoban da budem srean? Verujte, ja ne razumem kako je mogue da neko prolazi pored drveta, a da se ne oseti srenim to ga vidi? Da razgovara sa ovekom, a da ne bude srean to ga voli! O, ja samo ne umem da iskaem... ali na svakom koraku ima toliko mnogo stvari, tako divnih, da i onaj u najveoj meri zabludeli ovek mora uvideti kako je lep ovaj svet. Pogledajte dete, pogledajte zoru Boju, pogledajte travku kako raste, pogledajte oi koje vas gledaju i vole vas...

Idiot F. M. Dostojevski
Dragi putnie, Ukoliko te voz, to ivot se zove, ostavi na ovoj stanici, a mene na njoj vie ne bude, i tvoj pogled privue pare vlane i sive hartije koja bespomono lei na ivici klupe, spasi je... Ne odvraaj pogled, ve je prigrli i oteraj slepilo sa svojih oiju! Ona je jedino to imam i to ostavljam tebi i potomcima tvojim u amanet...

Autor Planiranje i plan kao esencija ovekove egzistencije Na poetku, ne bee mnogo toga. Svemogui tvorac svega dananjeg, Bog ili priroda, prvobitno naini neogranien prostor. Kao zavrnu kariku u prirodnom lancu, postavi kreaturu koja poseduje neto to je odvaja od ostatka ivog sveta stanje SVESTI. Mnogo pre postanka prve rei, odnosno u periodu kada se ovek sporazumevao neartikulisanim zvucima i pokretima tela, njegove unutranje hodnike nastanjivala je misao koja ga je odrala kao vrstu do dana dananjeg. Misao o kojoj govorim je, zapravo, maleni proces koji koji je vremenom prerastao u neto jako komplikovano i multidisciplinarno. Mi to danas nazivamo planiranjem. Dakle, iako je bio na jako niskom stepenu evolucionog razvoja, planiranje je bilo sastavni deo njegovog ivota. Naravno, tadanje planiranje se baziralo na tome, kako se zatititi od prirodnih nepogoda, od ostalih plemena, kako uspeno uloviti divlja... Ovim delanjem ljudi su ureivali i korigovali prostor oko sebe, iako toga nisu bili u potpunosti svesni. Sve te promene u prostoru su automatski implicirane fundamentalnim ovekovim instinktom, eljom da ivi, kako bi se njegova borba nastavila i sledeeg dana . Kako je ljudski um doivljavao evolucionu ekstazu, tako se menjala i geografska sredina u kojoj je iveo. Dolazi do nastanka prvih naselja, gradova, a kasnije i drava. Prostorno planiranje kao putnik na drumu istorije Dananji, odnosno savremeni koncept prostornog planiranja rezultat je vievekovnog iskustva. U svetu prostornog planiranja obitavaju ak tri razliite teorije o postanku ovog, za mene, umetnikog pravca. Prva je koncipirana na tome da se javlja prvim planerskim poduhvatima u prostoru kod starih civilizacija. Druga, se vezuje za 19. vek i konsolidaciju geografije i urbanizma. Trea, moe se slobodno rei, i najrealistinija, govori o tome da su koreni prostornog planiranja javljaju upravo izmeu dva svetska rata, jer su prvi vei planovi i projekti u svetu raeni upravo u ovom periodu.

10 Prostor

_____________________________________________________ Meutim, prvi planski poduhvati, ipak, datiraju iz perioda starog veka. Svoju ekspanziju doivljava tek posle Drugog svetskog rata, tako da je ono tekovina 20. veka. Prvo planiranje je poelo sa izgradnjom irigacionih kanala u Mesopotamiji kako bi se obezbedila proizvodnja hrane. Posle Istonih despotija i njihove borbe sa prirodom, u antikoj Grkoj dolazi do pojave gradova, polisa. Antiki Rim odlazi korak dalje u ostvarenju svojih planova. Javlja se prvi put krstasti tip naselja sa dadama koje se meusobno seku pod pravim uglom. Osim inovacija na polju ureenja gradova, Rimska imperija ini jo jedan korak dalje. Izgradnjom mree puteva du cele imperije, dolazi do razvoja velikog broja drugih gradova i vojnih stacionarnih logora. Prvobitna zamisao ovog, tada revolucionarnog, poteza bila je da se legije, u sluaju napada na imperiju od strane varvarskih plemena, to pre premeste iz jednog dela carstva u drugo. Kasnije su vojni putevi dobili ekonomsku funkciju. Osnovni ciljevi ivota u gradovima bili su zadovoljavanje ljudskih potreba za materijalnom bazom, zdravljem i kulturom. U periodu mranjatva, odnosno srednjem veku, ljudski um bee izolovan zidinama sopstvene tamnice, poput grada koji ga je guio. Ceo tadanji ivot zasnivao se na postojanju tog zida. Meutim, sa svojim povratkom iz daleke Kine, Marko Polo, osim gomile zaina i mnogih gastronomskih inovacija, sa sobom donosi prah veselja, danas u svetu poznat kao barut. Poto je ovekova destruktivnost bra i efikasnija od kreativnosti, pronaao je nain da se oslobodi svojih, ali i gradskih zidina. Konano, zida vie nije bilo. Odjednom, pred ovekom se stvori misteriozni i do tada nepojmljivi svet. Gradovi su poeli da komuniciraju sa svojim okruenjem i, samim tim, da rastu. Ove promene u ivotima srednjovekovnih ljudi, uslovile su razvoj spoljne trgovine, to je formiralo zaotravanje konflikata u tadanjem gradu, pred nemilosrdnim naletima novonastalih kapitalistikih kanona. Prostorno planiranje kao moderan sindrom i potreba U poglavlju koje sledi, trebalo bi objasniti i definisati pojam prostornog planiranja. S obzirom na to da je prostorno planiranje, kao naunotehnika disciplina, oficijalno, staro tek neto vie od pola veka, jako je teko rei definiciju koja e ga obuhvatiti i do tanine predstaviti i precizirati. Prepreku u kreiranju univerzalne definicije ne predstavlja mladost prostornog planiranja, ve njegova kompleksna kompozicija. Prostorno planiranje je poput umetnikog dela: svako ga doivljava na neki svoj nain. to je vie autora i poznavalaca ove delatnosti, to je vie definicija i pokuaja transkripcije ove apstraktne tvorevine. Smatram da i ja, iako, kao najmlai lan ove velike porodice, zasluujem pravo da izloim svoje miljenje o glavi porodice, pa samim tim i da izvedem teoremu o njenoj funkciji. Prostorno planiranje je ljudska aktivnost koja tei da uz to manji utroak energije i novanih sredstava dovede do simbioze prirodnih uslova i drutvenih ideja i potreba. Ovako hladna i pomalo gruba jezika konstrukcija laiku ne znai mnogo. Prostorno planiranje je (kao i svaka vrsta planiranja) sloen proces koji traje, ne zavrava se i usmeren je ka budunosti. Dakle, zadatak prostornog planiranja je da organizuje, usaglasi i uspostavi korektan odnos ljudi i njihovih potreba sa uslovima geografske sredine sa kojom komuniciraju. Prostorno planiranje, kao i sve ostale delatnosti ima svoje korene. Opte je poznato da su roditelji ove delatnosti geografija i urbanizam. Iako su zaista integralni delovi prostornog planiranja, ne bih se sloio u potpunosti sa injenicom da su njegovi tvorci. Definitivno ga je stvorio ovek, svojim altruizmom i biofilijom. Vratimo se na poetak ove prie. ovek je kalkulisao sa prostorom i ureivao ga kako bi se zatitio i opstao. Ali, treba zagrebati po povrini i ui malo dublje u filozofiju njegovog postupka. Nije on to radio kako bi

Prostor 11

_____________________________________________________ pomogao samome sebi, ve svim ljudima koji su ga okruivali. Oduvek sam smatrao da je (generalno) u ovekovoj biti da bude zatitnik drugih. Na kraju, sav ovekov trud svodi se na stvaranje humane sredine za budue narataje. Jako bitna stavka u prostornom planiranju je prostorni plan. Prostorni plan je, zapravo, konani produkt prostornog planiranja i predstavlja ideju, odnosno reenje stavljeno na papir. Ali, plan nije samo mrtvo slovo na papiru ve predstavlja manifest prepun smernica za dalje akcije. Za plan je, takoe, bitno rei da poseduje snagu pravnog akta i da u njegovom usvajanju, kao takvom, uestvuje Narodna skuptina. Prostorno planiranje ne moe obitavati, niti se odvojiti od politike. Prostorno planiranje se temelji na fantastinom triju. Trio ili trougao ine politiari, planeri i narod. Princip funkcionisanja trougla je sledei politiari naruuju i plaaju izradu prostornog plana, planeri se bave analizom postojeeg stanja i pronalaze reenje koje se reprezentuje samim planom, dok je narod taj iji se problemi i potrebe planom reavaju. Prostorno planiranje je u stvari vrlo efikasno orue kojim se jedna drava moe uspeno boriti protiv entropije, odnosno dezorganizacije. Takoe ono dovodi do razvoja slabo razvijenih delova zemlje. Da li je mali ovek sposoban da taj opasan ples odraslih okrene u svoju korist? Da li je sposoban da od politike saini orue, opeku kojom bi zidao lepi i vedriji svet? Da li je ovek sposoban da se odupre mranjatvu sopstvene pohlepe? Kapitalizam, monopolizam, interesne grupe su deca okrutnog sistema, fragmenti okrutne mainerije ludila i uzimanja. Teko je isei tumor drutvenog slepila i pedagokim amarima urezati etiku kao osnovu zdravog bivstvovanja. Previe uzimanja, previe zelenih elja, ni malo davanja, ni malo brige. Dvadeseti vek, kao poprite poremeenosti, bio je samo uvertira za temelje novih ideologija, ali i novog demokratskog poretka. Ba ta vladavina naroda slui kao maska pod kojom lice krije neobirokratija, zatitnica moralista kojih je u dananje vreme i previe. Dakle, problem je konstatovan; sada je potrebno ponuditi adekvatno reenje. To je ujedno i najtei deo ove misije. Borba sa vetrenjaama ili realno reenje Jasno je da se posle ovako izdefinisanog problema reenje ne moe dati samo od sebe. Neophodno je sve relevantne faktore detaljno obraditi, a sve u cilju shvatanja gore pomenutog problema. Praktinost bi bila dobra za poetak. Taj procenat praktinosti koji nam je toliko nedostajao, napokon bi mogao izai iz pranjavih ormara i svoje mesto naao meu svojima, u prirodi. ini se da zemlje u regionu ozbiljnije shvataju vanost ove delatnosti. ini se da su koji stepenik iznad nas. Moda reenje upravo lei u uspenom podizanju nacionalne svesti, usmerene ka poveanju drutvene produktivnosti i svrsishodnog delovanja, a pritom uticati na smanjenje monopolskog robovlasnitva. Literatura: 1. Marinovi Uzelac, A. ( 2001 ) Prostorno planiranje. Zagreb: Dom i svijet. 2. Perii, D. ( 1985 ) O prostornom planiranju. Beograd: Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije.

12 Prostor

_____________________________________________________

Ivana Boi, student prve godine prostornog planiranja O PROSTORNOM PLANIRANJU...

Shvatanje pojma prostornog planiranja Iako je prostorno planiranje oblast koja nije jasno definisana, i sam naziv govori da je to proces koji traje. Takoe, moemo zakljuiti da izraava odreenu nameru i pravljenje plana. Ne postoji jedinstvena, jednoznana i opte prihvaena definicija prostornog planiranja. Razlozi za to su razumljivi: prostorno planiranje se intenzivno razvija, to je poseban oblik ljudske delatnosti. Praksa planiranja je manje ili vie razliita u svakoj zemlji posebno, razliiti su pristupi u shvatanju sutine i smisla planiranja. Ono to je takoe vano u prostornom planiranju jeste da je to proces usmeren ka budunosti, a to je jedan od bitnijih i veoma sloenih zahteva planiranja. Prostorno planiranje ima za cilj da obezbedi optimalno korienje prostora. Osnovni zadatak prostornog planiranja je izrada prostornog plana, to je sloen proces, budui da je prostorno planiranje multidisciplinarna oblast. Iako jedna od znaajnih nauka za stanovnitvo, nekima je nepoznata, a mnogi je ne razlikuju od urbanizma. Postoji i shvatanje u kojem se prostorno planiranje vezuje za ureivanje enterijera. Zbog toga treba objasniti u emu je razlika izmeu prostornog planiranja i urbanizma kao i zbog ega ne treba zvati prostornog planera radi ureivanja stana. Isto tako, vano je znati znaaj prostornog planiranja i razlog njegovog nastanka. Postanak i razvoj prostornog planiranja U smislu teorijskih okvira i drutvene prakse, prostorno planiranje je relativno mlada disciplina u svetu, a jo mlaa u naoj zemlji. Inae, prvo planiranje vezuje se za stare civilizacije. To su bili tehniki zahvati na veim prostorima koji su vezani za navodnjavanje, isuivanje ili izgradnju puteva, ali to nije imalo planski karakter u savremenom znaenju prostornog planiranja. Tako je postojala gradska umetnost u Egiptu, Rimu, Grkoj, Indiji, Kini i srednjovekovnoj Evropi tvrdi Francuz Barde. ''Ta umetnost je podrazumevala pronalaenje forme za izgradnju grada, kao i vetinu pronalaenja adekvatnih tehnikih reenja.'' (Piha B., 1973) Krstasti tip naselja, kardo glavna ulica, dekomanus see glavnu ulicu pri vrhu, glavni gradski trg na glavnom raskru, rimski putevi sve su to odlike planiranja Rimljana. Osnovne funkcije grada, u relativnom smislu, od tada nisu promenjene: zadovoljavanje ljudskih potreba za materijalnom bazom, zdravljem i kulturom. Takoe, postoji verzija prema kojoj se prostorno planiranje vezuje za poetak 19. veka i prema kojem je nastalo iz urbanizma i geografije. Da se razvilo iz urbanizma potvruje to da su urbanisti poetkom 20. veka uvideli da je nemogue uraditi generalni prostorni plan veih gradova bez prethodnog sagledavanja problema okoline grada, odnosno regiona koji ga okruuje. (Marinovi-Uzelac A., 2001) Moe se rei i da je prostorno planiranje javilo izmeu dva svetska rata, zato to su prvi vei i znaajniji prostorni planovi u svetu raeni u tom periodu, na ve definisanoj zakonodavnoj i institucionalnoj osnovi. to se tie razvoja prostornog planiranja u naoj zemlji, moe se rei da se Knez Milo Obrenovi smatra prvim prostornim planerom. On je 1836. godine doneo ''Ukaz o uoravanju sela''. Njegov sin, Knez Mihajlo, zasluan je za urbano planiranje polovinom 19. veka u Beogradu. Od tada do dananjih dana doneto je nekoliko zakona. Poslednji jeste ''Zakon o planiranju i izgradnji'' od 2003. godine sa usvojenim izmenama 2006. godine.

Prostor 13

_____________________________________________________ Prostorno planiranje, urbanizam i geografija injenica da je prostorno planiranje proisteklo iz urbanizma ukazuje na njihovu vrstu vezu i meusobnu zavisnost. Poto je nastalo na takav nain, mogue je da je to jedan od razloga zato je urbanizam poznatiji od prostornog planiranja. Postoje ljudi koji ove dve delatnosti ne razlikju zato to misle da su jednake. I pored toga, razlika je jednostavna. Urbanizam se vezuje za gradove, odnosno naselja, dok se prostorno planiranje vezuje za podruja ira od grada. Razlika je jasno uoljiva i u sadraju prostornog i urbanistikog plana. Prostornim planovima se planira nacionalna, regionalna ili teritorija optina, teritorija posebnih namena, kao i nenaseljen prostor. Njima se utvruju ciljevi prostornog razvoja, prostorno ureenje, organizacija, zatita, korienje i namena prostora. Oni ne zalaze u unutranju prostornu strukturu. Zbog toga prostorni planovi imaju karakteristike optijih planova sa malo detaljnosti. Urbanistikim planovima se planira ureenje i opremanje gradova i naselja, ili samo jedan njegov deo u zavisnosti od vrste urbanistikog plana. Urbanistiki planovi su konkretniji i detaljniji od prostornih. Dakle, prostorni zahvat teritorija u prostornom planiranju je raznolik od lokalnih do dravnih. Zbog toga ono nema veze sa ureivanjem enterijera. Kada kaemo da prostorno planiranje ima za cilj da obezbedi optimalno korienje prostora, misli se konkretno na prirodne i drutvene resurse. Prostorno planiranje je blisko povezano sa geografijom. Geografija kao najizrazitija prostorna nauka moe da d najvie sadraja modernom prostornom planiranju i da obezbedi teorijske podloge njegovom razvoju. Za kvalitetno prostorno planiranje vano je poznavanje geolokih, geomorfolokih, hidrolokih, klimatolokih i drugih geografskih karakteristika prostora. Pored toga, vano je poznavanje strukture stanovnitva i njihovih potreba. Zato kaemo da je prostorno planiranje multidisciplinarno. Prostorni planer ne treba da bude geomorfolog ili sl. da bi se bavio prostornim planiranjem, ali je potrebno da bude upoznat sa osnovama takvih geografskih predmeta da bi stekao generalnu sliku o prostoru na kojem se radi plan. Poto prostorno planiranje ima za cilj optimalno korienje prirodnih i drutenih resursa, ono je povezana i sa geografijom. ''Prirodni resursi su genetski vezani za prirodnu sredinu i koriste se u proizvodnim procesima. Ti procesi vezani su za ostvarenje korisnih proizvoda, objekata, sredstava rada, predmeta potronje i izvora informacija o ivotnoj sredini.'' (Toi B., 2007) Prirodni resursi imaju relativan drutvenovremenski znaaj zbog toga to se tokom razvoja otkrivaju novi resursi. Kada se govori o prirodnim resursima, vano je znati njihovu vrednost, korisnost, dostupnost ali i ogranienost zbog koje se javlja potreba za traenje alternative. Upravo to moe biti jedan od problema u prostornom planiranju, jer od raspoloivosti prirodnih resursa zavisi i razvijenost odreenog prostora. Naravno, nisu prirodni resursi jedini uslov za razvoj. Bogatstvo prirodnim resursima treba da bude usklaeno sa razvijenom privrednom strukturom. Prirodne resurse treba koristiti na to bolji i ekonominiji nain. Oni su znaajni za opte poboljanje stanovnitva. Treba ih koristiti tako da se njihovom upotrebom uini neto bolje u prostoru, neto to e biti od znaaja za sve, a da se pritom oni minimalno ''otete''. Bez obzira na sposobnost obnavljanja prirodnih resursa, mora se obratiti panja na nain njihovog korienja. Neodgovornim i neracionalnim korienjem prirodnih resursa dolo je do zagaenja vazduha, vode i zemljita. Takvim ponaanjem ovek je proizveo posledice globalnog znaaja, budui da je dolo do promene klimatskih uslova, unitavanja ozonskog omotaa, degradiranja umskog pokrivaa, ugroavanja bidiverziteta i dr. ovek je nesvesno, a moda i svesno, ugrozio ono od ega ivi. Direktnije ugroavanje ivotne sredine sa nepovratnim ili teko popravljivim posledicama postalo je predmet naunog i strunog razmatranja. Tako je dolo do prihvatanja termina ''odrivi razvoj'' koji predstavlja generalno usmerenje, tenju da se stvori bolji svet, balansirajui socijalne, ekonomske i faktore zatite ivotne sredine. ''Odrivi razvoj

14 Prostor

_____________________________________________________ jeste postizanje kvalitetnijeg naina ivota u granicama podnoenja ekosistema.'' (Toi B., 2007) To je veoma vano zato to je ovek doao u situaciju da izlazi u susret potrebama sadanjosti, tako da ne ugrozi ivot buduim generacujama. Prostorno planiranje je jedan od naina da se zaustavi dalje unitavanje prirodnog dobra i da se, koliko je god mogue, neto popravi. Odgovornost prostornog planiranja je velika. Zbog toga planiranje ne sme biti povrno. Svaki korak u prostornom planiranju mora biti praen od strane strunog tima. Geografija je najbolje ''upoznata sa prostorom'', zbog toga prostorni planer mora biti upoznat sa ve spomenutim geografskim predmetima. Sagledavanje budunosti u prostornom planiranju Raditi na prostorom u prirodi je teak zadatak zbog toga to je planiranje proces odluivanja usmeren ka budunosti. Sagledavanje budunosti je bitna osobina oveka i ljudske zajednice. Primenom naunih znanja i metodolokih postupaka veina razvojnih procesa je istraivaki utvrena i objanjena, to omoguuje da se sagledaju a time i planiraju njihovi budui tokovi i efekti. Meutim, postoji realna mogunost da se u bliskoj a pogotovo daljoj budunosti dese nepredvidivi dogaaji i pojave koje deluju na razvojne procese i njihove efekte zbog neizvesnosti i rizika svojstvenih buduim vremenima. Takve pojave je teko sagledati i naslutiti a jo manje predvideti njihove efekte na razvojne procese to istovremeno umanjuje i pojaava ulogu i znaaj planiranja. Stanovite da budunost nije mogue sagledati zbog neizvesnosti i rizika je uslovnog karaktera. Procesi koji e se odvijati u budunosti, ukljuujui i iznenadne pojave i dogaaje, proizilazi u kontinuitetu iz sadanjosti i prolosti koje su nauno ili struno u velikoj meri istraene i objanjene. Mogunosti sagledavanja budunosti u savremenim uslovima daleko su vea u odnosu na prolost, posebno daleku. Prolost je karakteristina po nerazvijenou naunih saznanja i oskudnim praktinim iskustvima. Savremena nauna saznanja su u stalnom razvoju. Budue procese i pojave mogue je sagledati i predvideti zbog toga to se odvijaju u kontinuitetu, to su vezane za prostor i vreme i to postoji velika verovatnoa da e se ostvariti i deavati. Dakle, sagledavanje budunosti jeste teak proces ali je ipak ostvarljivo ukoliko se njome bavi struno lice. Kvalitetno planiranje znanje i panja Prostorno planiranje se ne moe objasniti jednom jedinstvenom definicijom, ali moe pomoi ''pametnijem'' korienju prostora i stanovnitvu koji na njemu ivi. Planiranjem se ne sme ugroziti ivotna sredina. Da bi se stvorio bilo kakav prostorni plan, kratkoroni, srednjoroni ili dugoroni, potrebno je poznavanje prostora, timski rad, struan i ozbiljan pristup problemu, potovanje prirode i prirodnih resursa. Prostor na kome treba da se radi treba da bude ispitan, proveren i onda se, na osnovu toga, moe poeti sa realizovanjem ideja vezanih za prostorno planiranje. Na takav nain budunost moe biti sigurnija i bezbednija. Dakle, ukoliko uvamo prirodu i ona e uvati nas. Treba potovati rad prostornih planera zato to e se oni uvek truditi da se ivot u prostoru uini kvalitetnijim. Literatura: 1. orevi, D. (2005). Planer. Asocijacija prostornih planera Srbije, br. 1, str. 5 2. Marinovi-Uzelac, A. (2001). Prostorno planiranje. Zagreb: Dom i svijet 3. Piha, B. (1973). Prostorno planiranje. Beograd: Novinska ustanova slubeni list SFRJ 4. Toi, B. (2007). Uvod u prostorno planiranje skripte u rukopisu 5. www.urbel.com/default.aspx?ID=uzb_ProstorniPlanovi&LN=SRL

Prostor 15

_____________________________________________________

Milan Martinovi, student prve godine prostornog planiranja O PROSTORNOM PLANIRANJU...

Pojam planiranja Planiranje je neprekidan proces preduzimanja akcija, donoenja odluka na osnovu utvrdjivanja ciljeva i ostvarivih reenja. Prostorno planiranje je oblast koja nije jasno definisana, niti jasno shvaena. Planiranje varira od zemlje do zemlje, u zavisnosti od organizacionih i institucionalnih ema sistema. Sam akt prostornog planiranja je uputanje u rizik i nada da e uloeni trud i vreme imati efekta i koristi u budunosti. Prostorno planirnje je aktivnost, nadlenost i odgovornost javnog sektora u promovisanju racionalnog rasporeda aktivnosti i komunikacija na nekoj teritoriji radi usmeravanja ka dostizanju odreenih dugoronih i srednjoronih ciljeva prostornog razvoja. To je kljuni instrument za uspostavljanje dugoronog okvira za socijalni, ekonomski i fiziki (ekoloki) razvoj. Slui kao instrument za koordinaciju i harmonizaciju sektorskih politika i propozicija u delu koji se odnosi na teritoriju (drave, regiona, lokalne zajednice). Instrument je za uspostavljanje ravnotee izmeu zahteva (potreba) za razvojem na lokalnom i regionalnom nivou i neophodnosti zatite ivotne sredine, prirodne i kulturne batine (dravni nivo). Kod sektorskih politika ukazije na potrebu ravnomernije distribucije ekonomskog razvoja (regionalni nivo) i na uspostavljanje vee teritorijalne kohezije (dravni nivo). Nastanak planiranja Sposobnost planiranja uslovljena je sticanjem novih i usavravanjem starih znanja i umea i njihovim delovanjem u praksi. ovek je vremenom sticao saznanja o prirodi, svom mestu i svojoj ulozi u okviru nje. Zahvaljujui znanju, poceo da gospodari svojim ivotom i okruzenjem. Razvojem i irenjem naselja, dolo je do pojave prvih gradova u kojima se teilo ka to organizovanijem prostoru. Neophodni su bili to prodorniji putevi, to vee i jae zidine za odbranu od neprijatelja i to kvalitetniji prostori, kako u samom utvenju, tako i van njega. Nivoi planiranja Kod planiranja javaljaju se tri razliita nivoa planiranja, nacionalni, regionalni i lokalni. Nacionalni tei ka odgovornosti definisanja i implementacije okvirnih razvojnih politika i propozicija koje iniciraju, podravaju i uslovljavaju proces daljeg odluivanja o kapitalnim akcijama na teritoriji drave; uputstva za regionalni i lokalni nivo. Regionalno planiranje priprema i koordinira obuhvatne regionalne strategije prostornog razvoja sa pogledom u budunost (10-20 godina); podrka lokalnom nivou i informie o nacionalnim stratekim prioritetima; obeleavanje zatienih podruja, definisanje regionalnih projekata, procene uticaja regionalnih projekata. Lokalno planiranje je u onoj meri u kojoj lokalna zajednica moe da odgovara i implementira razvoj. Prostorni plan Prostorni plan je jedan od strateki najznaajnijih dokumenata ukupnog razvoja drave. U nadlenosti je lokalne samouprave. Prostorni plan ima, pre svega, strateko-razvojnu funkciju, ali, delimino, i regulatornu. U razvojnom smislu,

16 Prostor

_____________________________________________________ uprava treba da dobije instrukcije kako da upotrebi razvojne instrumente u cilju razvoja infrastrukture, slubi, pravaca urbanog i ruralnog razvoja, regionalnih veza, zatite... i stvaranja osnova za razvojne projekte (fondovi, donacije). U regulatornom smislu, treba da sagleda kriterijume odrivosti resursa i ouvanja vrednosti, da se utvrde pravila za upotrebu zemljita i graenja, i, posebno, da se regulie izgradnje kapitalnih (stratekih) objekata. Svrha plana je da unpredi teritorijalne pristupanosti, jaa teritorijalnu koheziju, uspostavlji teritorijalni identitet, da pokrene ire prostorne integracije (prekogranine, interregionalne, transnacionalne), da kreira uslove za odrivo investiranje, zatitu resursa, batine, ivotne sredine, ljudi i dobara, kao i za racionalnu upotrebu energije. Koristi od prostornog plana je viestruka i za ivotnu sredinu i za ekonomski i socijalni razvoj. Najvea korist videe se u oblasti prirodne i ivotne sredine, to podrazumeva odgovarajuu upotrebu zemljita (umsko, vodno, poljoprivredno, graevinsko). Ti je i zatita i paljiva upotreba prirodne i kulturne batine, promocija mera zatite ljudi i dobara, energetska efikasnost. Na lokalnom nivou, vani su investicije i odreivanje zemljita za izgradnju. Potom, bitna je izgradnja okvirnih pravila graenje, uspostavljanje kvalitetnog odnosa izmeu aktivnosti i komunikacija (saobraaj, infrastruktura), te stvaranje uslova za kvalitetniju ivotnu sredinu kao preduslova za investiranje. Vredno je naglasiti i vanost uspostavljanja mera za obnovu sela. Bitna je i instituciona odgovornost za realizaciju razvojnih projekata, uspostavljanje sistema planiranja, jaanje prekograninih i interregionalnih veza. Za socijalni razvoj imamo sagledavanje i reavanje distribucije javnih slubi, povezivanje lokalnih zajednica, uslovi za vee zapoljavanje, obezbeenje uslova za kvalitetniju ivotnu sredinu. Prostorni razvoj Srbije Za Srbiju je od vitalnog znaaja uspostavljanje prekogranine saradnje u oblastima ekonomskog razvoja, infrastrukturnog povezivanja, turizma, energetike, zatite ivotne sredine. Do sada je institucionalna saradnja ove vrste postojala sa Crnom Gorom (u okviru dravne zajednice). Nizom prostorno-planskih i razvojnih mera Srbija e savladati postojea ogranienja intenzivnijeg regionalnog povezivanja. U prvom redu treba poboljati putnu i elezniku saobraajnu infrastrukturu koja povezuje Srbiju sa susednim dravama i poveati broj graninih prelaza. Jaanje veza srpskog elektroenergetskog sistema sa sistemima u regionu. Srbija mora aktivno participirati u meudravnoj saradnji u vezi zatite prirode i ivotne sredine, kao i korienja prirodnih resursa. Zakljuak Planiranje nije kratkotrajan proces. Kada sve izgradimo i uredimo u jednom gradu i doemo do krajne granice moguih urbanistikih poduhvata, uvek e ostati reavanje probelema manjih ruralnih podruja kojima je neophodna revitalizacija. Prioritetno zahtevaju programe za zaustavljanje procesa naputanja sela. To podrazumeva pravno-dravne mere za stvaranje uslova rada i podsticanja rastaivotnog standarda sela, ukljuuui kulturne i rekreacijske potrebe stanovnitva i ubrane uslove ivljenja. Treba promovisati vrednosti ruralnog naslea, duhovnih i materijalnih dobara i tradicije, uz jaanje veza sa gradskim sredinama. Uz obavezu potovanja tradicionalne gradnje, treba obezbedi uslove za revitalizaciju objekata stanovanja i odgovarajui infrastrukturni standard. Telekomunikacije i informatika mogu biti jak oslonac za eljeni razvojni put. Fenomen nelegalne gradnje i degradiranje ivotne sredine predstavlja veliki problem. Otimanjem poljoprivrednog zarad stambenog zemljita dolazimo do nedostatka poljoprivrednog zemljita, njenog poskupljena i veeg poreza. Prostorno planiranje donosi poveanje efikasnosti i odgovornosti u

Prostor 17

_____________________________________________________ oblasti korienja, upravljanja i zatite prostora, bolji ekonomski i socijalni razvoj, ocuvanje prirodnih i ljudskih resursa, efikasniju zatitu prirode i ivotne sredine. Literatura: 1. Marinovi-Uzelac, A. (2001). Prostorno planiranje. Zagreb: Dom i svijet 2. Piha, B. (1973). Prostorno planiranje. Beograd: Novinska ustanova slubeni list SFRJ

18 Prostor

_____________________________________________________

Vladan Moi, apsolvent prostornog planiranja SAVREMENI KONFLIKT POLJOPRIVREDNOG I GRAEVINSKOG ZEMLJITA
ivimo u vremenu kada se broj stanovnika svakoga sata uveava; smatra se da je trenutno oko 7 milijardi stanovnika na Zemlji. Naa planeta vie ne obiluje nepreglednim prostranstvima, a predela u koje ovek nikada nije kroio skoro i da nema. ak i taj prvi ovekov korak za sobom neminovno povlai promene u tom prostoru kako bi obezbedio svoju egzistenciju. U vremenu kada se gustine naseljenosti i broj stanovnika neprestano poveavaju, adekvatna namena prostora postaje prioritetan zadatak svih nas, jer je prostor neobnovljiv i ogranien resurs. injenica je da sve vei broj ljudi na zemlji treba obezbediti stanovima, radnim prostorom, infrastrukturom i drugim neophodnim potrebama; ali i hranom. Spektar potreba koje savremeni ovek ima sve je iri, ali je jedna od primarnih potreba potreba za hranom. Vek u kome ivimo karakterie broj gladnih vei nego ikada ranije. Sada ih ima oko milijardu, a tendencije ne obeavaju nita svetliju budunost. Oblast ekumene je deo zemljinog kopna koji ljudi stalno naseljavaju i u njemu organizuju svoje aktivnosti. Istovremeno, to je i oblast koja je najpovoljnija za poljoprivrednu proizvodnju. U ovom prostoru se dinamika i raspored tih aktivnosti sve vie zbijaju. Ovo je posebno izraeno u razvijenim drutvima sa ogranienim prostornim potencijalom i velikom potrebom za istim. U takvom sukobu za prostorom dolazi do neminovnog sukoba izmeu graevinskog i poljoprivrednog zemljita, a on se uglavnom zavrava proirenjem prvog na raun drugog. irenje graevinskog zemljita je sveprisutna pojava u savremenom svetu. U isto vreme se poljoprivredne povrine sve vie smanjuju u trenutku kada su potrebe za hranom sve vee. Postavlja se pitanje do ega e dovesti ovaj paradoks? Ovo pitanje jo vie dobija na svom znaaju kada uzmemo u obzir da razvoj tehnologije u poljoprivredi ne moe da prati porast potrebe za hranom. Poljoprivreda je svakako kljuna privredna grana, ali u isto vreme i grana sa malom produktivnou pa ne privlai panju investitora. Druge aktivnosti su viestruko isplatlivije pa samim tim i privlae vie investitora. Na taj nain stakeholderi postaju kljuni akteri u prostoru. U takvom spletu dogaaja strada poljoprivreno zemljite koje se pretvara u graevinsko i na njemu niu nova naselja i industrijski kompleksi. Poljoprivredno zemljite je posebno napadnuto u blioj okolini velikih gradova. To su podruja sa veoma izraenom dinamikom razvoja vanpoljoprivrednih, pre svega, urbanih sadraja. Pretvaranje poljoprivrednog u graevinsko zemljite svakako e nai ekonomsko opravdanje. To se posebno deava u oblastima koje belee intenzivan privredni razvoj. Uprkos tome, o poljoprivrednom zemljitu se mora voditi vie rauna, upravo u takvim zemljama koje zarad to breg ekonomskog razvoja svoje resurse raubuju nepromiljeno. Zatita poljoprivrednog zemljita mora postati jedan od osnovnih principa odrivog razvoja. Ovo je problem sa kojim se, pre ili kasnije, mora suoiti itava planeta. Pitanje zatite poljoprivrednog

Prostor 19

_____________________________________________________ zemljita sve je aktuelnije i u zemljama u tranziciji. To su zemlje koje su suoene sa ovim problemom, pre svega zbog toga to su veoma izloene uticajima privatnih investitora (stake holders) koji nastoje da to bolje iskoriste potencijale ovih zemalja, ne posveujui veliku panju odrivom razvoju. To je osnovni princip ne samo stranih, ve esto i domaih investitora. Ovaj problem je dosta izraen i kod nas, posebno u blizini veih gradova. Ovakve sredine su veoma privlane za investitore jer su ekonomski uslovi u ovim podrujima znaajno bolji nego u ruralnim ili prostorima sa manjim stepenom urbanizacije. U velikim, milionskim gradovima ivi skoro etvrtina svetskog stanovnitva. Milionski grad je tekovina 19. veka, koja se se vrtoglavo ustoliila u 20. veku. U 21. ima tendenciju da okuplja sve vei broj ljudi, to za sobom neminovno povlai njegovo prostorno irenje. Takvih je gradova danas preko 500. Na sreu, kod nas ovakav karakter ima samo Beograd, dok ostali gradovi imaju daleko manje stanovnika, ali i manju povrinu. Ovde emo zastati i pitati se da li je to na sreu ispravno? Da li bi nam, moda, bilo gore da imamo vie takvih gradova? Da li je veliki grad zlo za jednu zemlju i drutvo u celini? Razume se da je veliki grad motor razvoja i magnet oko koga se sve okree, ali to isto tako znai i da je to to se oko njega okree sve manje. Velikih gradova je sve vie, oni su sve vei i sve blii, izmeu njih je sve manji prostor. ta kad se spoje? Uvoziemo hranu! A hoe li je drugi izvoziti? ta ako nee? Hoe li nam krovovi zgrada i plastenici biti dovoljni za proizvdnju tolike hrane? Neko e rei da je to jo daleko od Srbije, da smo retko naseljena zemlja i da do tada imamo jo mnogo prioritetnijih tema za razmiljanje. Da, ali su i podruja velikih gustina naseljenosti nekada bila retko naseljena i ruralna, a sada nisu. To je tendencija koja je sve izraenija. Ovakva mrea naselja i raspored stanovnitva (oko 43 % stanovnika i dalje ivi van gradova) u Srbiji nedvosmisleno ukazuju na postojanje velike i duge tradicije seoskog naina ivota i poljoprivredne kulture. Na to ukazuju i brojni primeri vrlo dobrog rasporeda naselja u odnosu na najkvalitetnije poljoprivredno zemljite, po itavoj Srbiji. U Vojvodini su to velika naselja, zbijena sa velikim atarima i jakom poljoprivredom. Dok u Centralnoj Srbiji imamo pozitivne primere lociranja naselja po obodu kotlina, na izlazu iz klisura ili na loijem zemljitu za poljoprivredu. Ovo je veoma znaajna prednost koju bi Srbija trebalo da ima u borbi protiv svetske tendencije irenja graevinskog na raun poljoprivrednog zemljita. Svakako da ne treba ii na spreavanje i usporavanje razvoja velikih gradova, ali treba pomoi razvoj neega to ima tradiciju, i jo uvek ne toliko loe uslove za razvoj. Ovakva politika donela bi viestruku korist i reila jedan od dolazeih svetskih problema problem povrina za proizvodnju hrane u vremenu kada je ona sve potrebnija. Na prostoru nae zemlje to e sigurno podstai reenje problema ruralnog egzodusa i nestajanja sela. Na konkretnom primeru Srbije ne postoji problem ekspanzije gradova; oni se samo neznatno razvijaju na raun zapostavljenog sela. Zar nam to selo ne treba? Dugorono gledano, Srbija jo uvek ima odline potencijale u svojim selima. Mi ne treba da stvaramo nova sela, da uimo o poljoprivredi, da krimo ume da bismo napravili plodna polja. Mi to ve imamo, ali zapostavljamo. Ne bi trebalo to da inimo. Neka drugi ue od nas. Tako neemo biti gladni.

20 Prostor

_____________________________________________________

Andrija SinadinoviVijatovi, apsolvent prostornog planirnja JEDAN POGLED NA SAVREMENE POPULACIONE PROBLEME
Pre vie godina sreo sam jednu romsku porodicu koja se bavila reciklaom starog papira i koja je planirala tree dete. Zbog niskih prihoda i tekih uslova ivota, njihov osnovni motiv za tree dete bila je nadoknada koju je davala drava u iznosu od oko 1000 tadanjih nemakih maraka. Nije teko pretpostaviti da ova porodica nije jedini sluaj. Puno vremena sam od tada proveo razmiljajui o populacionoj politici, nastojei da proniknem u problematiku i pronaem adekvatno reenje za, na evropskom kontinentu sve raireniju pojavu bele kuge tj. negativnog prirodnog prirataja. Prosena starost stanovnika u Srbiji je 43,5 godina. Sudei po kineskim iskustvima, kontrola i destimulacija previsokog prirodnog prirataja moe se kontrolisati nekim jednostavnim zakonskim aktima. Kod negativnog prirataja stanovnitva problem je znatno vei, ili bar tako izgleda na prvi pogled. Demokratski principi nam nalau da su svi stanovnici jednaki te da ih pred zakonom tako treba i tretirati. Istovremeno, pravo na jednakost garantuje i Ustav Republike Srbije. Jasno je, meutim, da nisu svi graani jednaki i da u drutvu ima jako bogatih sa jedne strane i jako siromanih koji ne mogu sebi priutiti hranu i kontracepciju sa druge. I upravo tu se vidi manjkavost postojee pravne regulative vezane za subvencije za tree dete. Jako siromani sugradjani u toj subvenciji vide izlaz iz bede i siromatva, makar i privremeno, dok srednjem i viem sloju stanovnika ta subvencija ne znai puno. Kako je drutvo danas vie raslojeno nego ikada, za siromanije stanovnike od velike koristi bi bila pomo za popravljanje loeg materijalnog poloaja, poput subvencija za ishranu (narodne kuhinje), za stanovanje (socijalno stanovanje), pokretanje malog biznisa i mikrokredita, ili pak pomo za dodatno/dopunsko obrazovanje, jer odlukom o proirenju porodice ovi ljudi samo pogoravaju svoj materijalni poloaj, onemoguavajui svojoj deci pristojne uslove ivota i ostajui tako u zaaranom krugu bede i materijalnog i duhovnog siromatva. Mnogi ljudi iz ove socijalne grupe nisu uopte registrovani kao dravljani. Bogatiji ljudi nemaju ovakvih problema, imaju po pravilu manje dece, izostaje adekvatna stimulacija za stvaranje potomstva, pa posledino velike svote novca odlaze na potronju luksuznih dobara, kolateralno pogoravajui spoljno trgovinski bilans zemlje i naruavajui ekoloku ravnoteu. Dugorone su posledice loe ishrane dece na kvalitet ivota. Zdravstvena zatita, nedovoljan broj dece na dravni budet, penzioni fond, demografsku strukturu i kulturne tekovine nisu detaljno opisani, s obzirom da se veoma esto pominju kako u naunim radovima tako i u dnevnoj tampi i dnevnoj politici. Kanada je svojevremeno primenjivala obavezu plaanja poreza za nevenane ljude. Nalazim ovakav sistem represivnim i stoga odbojnim. Moda bi, stoga, po ugledu na kineski model, bilo dobro promovisati ideju da se ukinu subvencije za tree dete, a da se umesto njih uvedu poreske olakice na zarade zaposlenih u iznosu od recimo 5% za svako novorodjeno dete, do maksimalnog iznosa od 15% za troje dece, i to za oba roditelja. Time bi se

Prostor 21

_____________________________________________________ postigao efekat pravinosti, jer bi na taj nain svaka porodica bila stimulisana da ima decu u skladu sa svojim nainom ivota i mogunostima i da odri postojei standard i nivo potronje, umesto da, proirenjem porodice, bude primorana da redukuje svoje potrebe. Ujedno, to bi bio i znak da drutvo i drava iskreno brinu o mlaim naratajima, a zakonska procedura bi se znatno pojednostavila. Trenutni iznos roditeljskog dodatka u, recimo, Novom Sadu iznosi 65000 dinara, ali se do istog dolazi nakon mukotrpnog etanja po alterima i prikupljanja itave hrpe dokumenata, ime se obezvreuje korist samog dodatka, kako zbog potroenog novca roditelja, tako i zbog potroenog vremena, za koje drava Srbija, kao servis svojih graana, nikada nije preterano marila. Izmenama u nainu pomoi roditeljima drava bi pokazala da zaista eli da im pomogne. Sadanje zakonodavstvo jedino poznaje olakice kod plaanja godinjeg poreza na dohodak graana ako je isti vii od 1.532.867 dinara (Novosti 16. feb. 2009) i ako su lanovi porodice izdravana lica. I ovde u jo dodati da ima veoma siromanih porodica sa velikim brojem dece svih nacionalnosti, veroispovesti i rasa ili ekotipova. Oni koji zarauju vie i posledino daju vei doprinos drutvu, mogu imati vie koristi od takve populacione politike od onih koji se oslanjaju na sistem socijalne pomoi i koji bi proirenjem porodice i sebi i dravi, a verovatno i svojoj deci, dugorono naneli samo tetu. Ovakav sistem bio bi i znatno humaniji jer bi se popravio kvalitet ivota dece koja su ionako prilino zapostavljena, a reagovanje drutva na zanemarivanje dece je krajnje retko. Odgajati jedno dete u bogatoj porodici je znatno skuplje i zahtevnije nego odgajati jedno dete u siromanoj porodici to je, mislim, i glavni razlog zato siromane porodice po pravilu imaju vie dece. I zato kod bogatih treba insistirati na veem broju dece, dok kod siromanih treba insistirati na kvalitetu odgoja, a ne toliko na kvantitetu. U svakom sluaju, debata o ovom pitanju bi bila jako korisna, s obzirom da postojea populaciona politika ne daje znaajnije rezultate. Jo jedna potencijalna kolateralna korist jeste destimulacija onih koji rade u sferi sive ekonomije da proiruju svoju porodicu to bi dodatno koristilo drutvu, a pogodovalo bi i uvoenju poslova u legalne tokove. Sa ekonomskog aspekta ovakav sistem ureenja dravnog budeta moda izgleda neodriv na kratke staze, ali zapravo danas u veini razvijenih i zemalja u razvoju, pa i u naoj, postojei sistem prevelikog izdvajanja za penzioni i zdravstveni fond zapravo nisu bioloki odrivi. S tim u vezi je i podseanje da u Japanu ne postoji obavezno penziono, a u SAD-u obavezno zdravstveno osiguranje. Na kraju, u svetlu planiranja porodice, treba pomenuti nemaku ministarku za porodicu, gospou Ursulu von der Leyen, sa svojih sedmoro dece, kao svetao primer ene koja je veoma uspeno uspela da uskladi karijeru sa, za savremene uslove, veoma brojnom porodicom. Ovde se oito radi o svojevrsnom demografskom patriotizmu, koji svakako ima svoju ekonomsku i kulturnu dimenziju. Veliku zahvalnost dugujem prof. Mileni Spasovski na demografskom opismenjavanju i prof. Kseniji Petovar koja mi je proirila vidike, vokabular i podigla socijalnu svest. Literatura: 1. www.bmfsfj.de 2. www.nytimes.com

22 Prostor

_____________________________________________________

Nikola Cvetkovi, apsolvent prostornog planiranja NEBODERI U BEOGRADU REALNOST ILI ENTUZIJAZAM ARHITEKATA
U svetu se u ovom trenutku gradi vie od 350 tornjeva ija e visina biti izmeu 250 metara i jednog kilometra. Ovakvih kula, neobinog i atraktivnog izgleda, koje vremenom postaju turistike atrakcije, Beograd nema, niti pokazuje potrebu za njima. Ipak, najavljena je izgradnja pet tornjeva koji e svojom visinom i izgledom nadmaiti ostale zgrade u prestonici. Dubai, Moskva, Buenos Aires, Njujork i druge svetske metropole, koje ele da osvoje svet svojom arhitekturom, takmie se koja e pre sagraditi vie i atraktivnije nebodere. Ove sjajne graevine grade se da bi se u njima ivelo i radilo, ali, pre svega, da bi se, neobinom izgledu, privukla panja svetske javnosti i to veeg broja turista. U ovom trenutku najvei pomak u izgradnji nebodera postigao je Dubai gde je nedavno zavrena izgradnja nebodera od 812 metara. I dok se svetske metropole hvale svojim modernim i atraktivnim graevinama, Beograd nema takve ambicije. Tome u prilog ide i odluka urbanistikog zavoda u Beogradu koji je doneo odluku o zabrani zidanja graevina viih od 12 spratova koja istie krajem maja 2010. godine. Odluka o zabrani je doneta da bi se razmotrilo na kojim se lokacijama smeju zidati visoke zgrade. Na odluku e uticati miljenje strunjaka, ali i graana koji imaju pravo glasa. Trenutno Beograd ima svega tri zgrade ija visina prelazi stotinu metara, a to su Poslovni centar Ue (141 m), Geneksove kule (115 m) i Beograanka (101 m). Ipak, ni za jednu od njih ne moe da se kae da moe da parira modernim svetskim graevinama. Svetske metropole to ine iz nekoliko razloga. Prvi je to to nemaju dovoljno zemljita, pa se to kompenzuje gradnjom u visinu. Drugi, kod njih je zemljite znatno skuplje, pa zidanjem visokih zdanja nadomeuju nedostatak kvadrata. Moda i najvaniji razlog je presti i dobra reklama. Meutim, najavljena su dva projekta kojima je predvia gradnja neobino visokih kula u Beogradu. Projektom Danijela Libeskinda predviena je izgradnja kule od 250 metara u Luci Beograd, koja e simbolizovati Dunav i Savu. U njoj e biti otvoreni hoteli, a predvieno je i stanovanje. Grad na vodi je ogroman projekat i to e biti grad sam za sebe, sa oko 2.200.000 m2 izgraenog prostora na 96 ha od ega je 85 ha zemljite, a 11 ha vodeni basen.

Prostor 23

_____________________________________________________ Preko puta Beogradske arene, u Bloku 26, za dve godine izraelska kompanija CEE trebalo bi da pone izgradnju etiri kule, visoke 185 metara, povrine 460.000 m2. Svaka e imati po 42 sprata, a, osim ekskluzivnih stanova, u njima e biti otvorene banke, dva hotela i trni centar. Novobeogradski blokovi su do sada bili najatraktivniji za izgradnju poslovnih zgrada, pre svega zbog dobre infrastrukture. Ali, nije dolo do izgradnje nebodera ve samo do zgrada sa maksimalno 12 spratova. Na Novom Beogradu, osim neizgraenih blokova, nalazi se Staro Sajmite i naselje izmeu Sava Centra, Hajata i reke Save.

Pre ovog prihvaenog projekta postojao je jo jedan koji nije odobren zbog toga to, po proceni strunjaka, teren ne moe izdrati optereenje, kao to je zgrada od 333 m visine i 100 spratova. Ostali projekti visokih zgrada koji su dostupni javnosti su sledei: etiri kule, svaka po 42 sprata u Bloku 26, Delta Tauer, jedna kula od 36 spratova u Ulici Milentija Popovia, Delta Planet, dve kule preko 30 spratova na Autokomandi, Delta City Apartmani, jedna kula do 25 spratova kod stadiona FK Crvena Zvezda, etiri kule u Bloku 41a sa 25 spratova i Ue II sa 25 spratova

injnica da je Staro Sajmite zatieno zakonom, stanovita sam da naselje sa prizemnim i kuama do maksimalno 2 sprata treba poruiti i stvoriti sasvim novu vizuru tog dela grada. To je ekskluzivna lokacija na kojoj bi se mogao stvoriti Beogradski CBD (Central Bussines District) koji bi, zajedno sa Savskim amfiteatrom, predstavljao skup solitera namenjenih komercijalnom neproizvodnom poslovanju, uslugama i hotelskom smetaju. Postojei, ali i planirani objekti bi trebalo da probiju granicu od 12 spratova i postanu novi simboli grada.

Beograd poseduje izuzetno povoljan geografski poloaj koji bi mogao da doprinese jo brem razvoju nae prestonice. Osim toga, poseduje velike neizgraene povrine koje su, takorei, u samom centru grada.

24 Prostor

_____________________________________________________

Vladan Moi, apsolvent prostornog planiranja Suzana Coli, naelnik odeljenja za pripremu i izradu projekata Grada Zajeara REGIONALNA PODELA SRBIJE
Dugo oekivana ili vie puta odlagana regionalna podela Srbije je, ini se veoma blizu. Na to ukazuje njena neophodnost koja se manifestuje sve eim polemikama, kako u dravnom vrhu, tako i na ulici meu ljudima. O njoj postoji mnogo miljenja, svako je na svoj nain sa jedne strane ispravno i opravdano, a sa druge osporavano i napadano. Veliki je broj metodologija i strunjaka koji je razmatra sa razliitih aspekata. to se njeno usvajanje pribliava, ini se da su polemike sve ustrije, a od konsenzusa ni traga. ak se postavlja pitanje da li je ona uopte neophodna, i da paradoks bude vei, regionalna podela Srbije se politiki zloupotrebljava i dovodi u vezu sa razliitim vrstama secesije i paranja zemlje.

Varijante regionalne podele Granice i nazivi buduih regiona, za sada se samo nasluuju kao i njihovi centri. Da li emo izabrati subjektivistiki-idealni anglosaksonski ili objektivistiki-realni ruski pristup i da li e prevagu odneti geografija, istorija, ekonomija ili administrativni aspekt, videemo. Neko bi rekao da nam treba kombinacija vie kriterijuma, obzirom na sloenost i specifinost ovog problema u Srbiji. Direktive postoje i iz EU, ni one se ne smeju zanemariti, naroito kada sagledamo ekonomsku korist od eventualnog lanstva. Puno je prepreka i problema, ali nismo prvi koji to rade, iskustava je mnogo, dosta je zemalja prolo kroz ovaj segment tranzicije pa su nam i njihova iskustva dostupna. Bilo kako bilo, teko je zaustaviti proces regionalne podele Srbije, ona e se desiti i od nje se mnogo oekuje, i to treba da nas raduje. Ona bi trebalo da poslui kao sredstvo za decentralizaciju, teritorijalna koheziju, smanjenje razlika u stepenu

Prostor 25

_____________________________________________________ ekonomskog razvoja. Oekuje se da nova regionalizacija donese velike ekonomske, socijalne, kulturne i druge boljitke. U skladu sa ovim velikim oekivanjima koja izaziva, regionalna podela Srbije zavreuje veliku panju pa emo pokuati da u ovom broju asopisa predstavimo jedan od buduih regiona u Srbiji. Po najzastupljenijim miljenjima Srbija bi trebalo da dobije 7 NUTS 2 regiona, oni bi se daljom podelom podelili na vei broj manjih celina. U ovom broju panju smo posvetili Istonoj Srbiji. Istona Srbija kao jedan od 7 buduih regiona Jedan od najosporavanijih regiona sa velikim brojem spornih stavki oko podcelina koje bi inile njegov sastav, ekonomskih kapaciteta, populacionog potencijala i drugim problemima koji se moraju temeljno analizirati je Istona Srbija. Prema oekivanju u njen sastav bi trebalo da uu najmanje etiri dananja okruga, Zajearski, Borski, Branievski i Pirotski, a prema nekim autorima i Podunavski, mada ovaj poslednji teko da bi mogao da pronae znaajne razloge za pripadnost ovom regionu. Opravdano ili ne, postoje otpori da i Pirotski okrug pripadne ovom regionu. Pre svega zbog ekonomske zaostalosti koja se uoava, ovom regionu se osporava eventualno postojanje pa ima miljenja da bi ga trebalo podeliti i jedan deo pripojiti Centralnoj a drugi Junoj Srbiji. Sa druge strane, takav region Jugoistone Srbije bi bio prostorno preveliki i nepovezan pa je ona prva solucija realnija. Namee se zakljuak da ovako formiran region ne poseduje potrebne saobraajne, privredne, demografske, institucionalne i druge kapacitete, ali stvaranje svega toga ta regionalna podela treba da donese. Stoga je logino da najzaostaliji regioni, a Istona Srbija to jeste, trebaju biti dodatno forsirani a ne osporavani, uostalom jedino se tako mogu znaajnije razvijati. A to i jeste primarni cilj ove regionalizacije. Evidentan problem malog broja Regionalnih prostornih planova u Srbiji poinje da se reava, ovi planovi se danas rade intenzivnije nego ikad, a oekuje se da e se to jo vie unaprediti. Jedan od njih je Regionalni prostorni plan Timoke krajine, koji se radi da bi se sagledali i reili veliki problemi ovog dela zemlje po pitanjima revitalizacije privrede, unapreenja poljoprivrede, razvoja infrastrukture, reili populacioni problemi i dr. Segment stanovnitva u ovom regionu je veliki problem, depopulacija, to kao posledica emigracije to negativnog prirodnog prirataja, ruralni egzodus i drugi problemi nisu jedinstveni u Srbiji, ali su se ovde prvo pojavili i jo uvek traju sa istim tendencijama.
Tabela 1. Broj stanovnika, prosena starosti i indeks porasta stanovnitva u istonoj Srbiji Broj stanovnika 1948. god. Zajearski Borski Branievski Pirotski Ukupno 173603 144049 246475 160285 724412 2002. god. 137561 146551 200503 105654 590269 Indeks porasta 2002/91. god. U R. U okrugu Srbiji 89.2 89.9 91.0 91.1 90.3 99.0 Prosena starost 2002. god. U R. U okrugu Srbiji 45.0 41.5 42.2 43.5 43.05 40.02

Okrug

Iz tabele vidimo da se broj stanovnika u ovim okruzima u peridu od kada se rade savremeni popisi znaajno smanjio, prosean indeks porasta 2002/91. od 90.3 je daleko nepovoljniji od, takoe negativnog indeksa u tom periodu za Republiku Srbiju. Prosena starost koja iznosi 43.05 godina, naspram starosti od 40.02 u Republici

26 Prostor

_____________________________________________________ Srbiji ukazuje na izraen proces starenja. U posmatranim okruzima vladaju isti problemi vezani za stanovnitvo. Ono predstavlja osnovni resurs za razvoj i ovaj problem se moe reiti samo ako takve celine spojimo u jednu i uhvatimo se u katac sa problemima. Istona Srbija je svakako jedan od najlepih delova nae zemlje. Ako se krene, sa severa, na primer, nailazi se na spojeve istorije Lepenskog vira, Trajanove table, Fetislama, Dunava koji je najlepi ba tu, u erdapu. Junije se nailazi na blagorodnost negotinske krajine i nadaleko uvenih proizvoaa groa i vina. Najuvenije pivnice su u Rajcu, Rogljevu i Smedovcu. Plodne ravnice Stiga i Branieva predstavljaju velike kapacitete u poljoprivredi. Ako se krene na istok tu je Majdanpek koji obiluje velikim rudnim, umskim, turistikim i ostalim resursima, kao retko koji deo Srbije. Privredno srce ovog dela Srbije je svakako kompleks rudnika bakra u Boru. Ako se krene sa june strane, od Nia, nailazi se na obronke Stare planine. Strunjaci kau ne postoji u Evropi tako pogodan prostor za grinfild investicije, kada je re o planinama. Ukoliko se kod Aleksinca skrene sa auto-puta Beograd-Ni i krene na istok, za pola sata nailazi se na Sokobanju. Podruje Homolja i Kuaja su veliki, pre svega turistiki a potom i poljoprivredni potencijali. anse ovog Regiona su u revitalizaciji rudnika bakra, pre svega, poev od rudnika u Boru i Majdanpeku, i topionice i rafinacije bakra u Boru. Energetika oliena u hidroelektranama u Kladovu i Kusjaku a koje objedinjuje kompanija erdap oekuje revitalizaciju kapaciteta da bi na zadovoljstvo brojnih potroaa proizvodila milione kilovata obnovljive elektrine energije. Malo je poznato da na ovom podruju radi veliki broj mini hidroelektrana a brojne se grade, to omoguava veliki hidropotencijal ovog regiona. Veliki energetski potencijal se vezuje i za kostolaki basen lignita. Po tome ovo podruje prednjai u Srbiji. Poljoprivreda je svakako adut i u budunosti, gde se moe napraviti jedan razvijeni sistem koji e proizvoditi veliku koliinu atraktivnih proizvoda za ishranu. Zna se i da je ovo poznati stoarski kraj. Grad Zajear to se tie gradova u Istonoj Srbiji, situacija je po pitanju demografije neto povoljnija, ali i dalje nezadovoljavajua. Ovde emo ukratko predstaviti grad Zajear sa razliitih aspekata. U Zajearu ivi 39 491 stanovnik, godine 1948. grad je imao 11 861 itelja. Evidentan je, dakle konstantan i intenzivan pozitivan populacioni razvoj, koji se nastavlja i danas, sa smanjenim intenzitetom. Indeks porasta stanovnitva 2002/91. je 100.7. Prosena starost stanovnitva je ono to brine, iznosi 43,5 godina, i vea je od republikog i od proseka regiona. Grad Zajear se nalazi u centralnom delu Timoke krajine i obuhvata Zajearsku kotlinu, istoni deo Crnoreke i severni deo Knjaevake kotline, kao i june delove Negotinske krajine. Povrina optine Zajear je 1 069 km. Grad Zajear je geografski, administrativni, privredni, politiki i kulturni centar optine i Zajearskog okruga, ali njegovi uticaji seu i dalje od toga pa se smatra velikim centrom u iroj okolini. Prvobitno je leao na desnoj obali Crnog Timoka, prostirui se do brda Kraljevica. Vremenom se irio na levoj obali Crnog Timoka i prema zapadu. Grad je izgraen na raskrsnici magistralnih puteva nacionalnog, ali i meunarodnog znaaja ka Rumuniji i Bugarskoj, to mu daje poseban znaaj. Podruje grada presecaju Crni i Beli Timok, koji se kod Vraogrnca spajaju u Veliki Timok, ija plodna dolina je izuzetno pogodna za poljoprivredu. Klima je umerenokontinentalna, vlano umerena, sa toplim i suvim letom i umereno hladnom zimom, izraene razlike izmeu noi i dana daju obrise pustinjske klime. U zajearskom basenu duvaju vetrovi slini koavi, najee severoistoni, dok povremeno duvaju vetrovi sa pravca Karpata i Stare planine. Na teritoriji grada postoje tri vetaka jezera: Grliko, Rgotsko i jezero Sovinac. U Gradu Zajearu poznata su dva termomineralna izvora: Gamzigradska Banja i Nikolievo. U ovom

Prostor 27

_____________________________________________________ kraju preovladavaju listopadne ume, rasprostranjene na padinama Deli Jovana, Stare planine i na Tupinici, gde je prisutna raznovrsna divlja. Najstariji poznati stanovnici ovih krajeva bili su Tribali. Naseljeni Sloveni u ove krajeve nazvali su se Timoani, a prve direktne vesti o Timoanima odnose se na 818. god., kada se oni ve smatraju formiranom slovenskom grupom, te iste godine oni su se odmetnuli od Bugara. U blizini grada se nalaze ostaci rimske carske palate iz IV veka pre nove ere, Felix Romuliana (Gamzigrad), koja je poznata kao svetska kulturna batina pod zatitom UNESKO-a. Zajear se prvi put spominje 1466. god. u turskom tefteru vezanom za stanovnitvo Vidinskoga paaluka, a od 16 - 18. veka ima malo podataka o naselju. Godine 1806. stvoreni su povoljni uslovi za dizanje ustanka u ovim krajevima i Karaore je odobrio hajduk Veljku Petroviu da ga povede. Godine 1883. je u Istonoj Srbiji izbila uvena Timoka buna. Kasnije je u Zajearu nastupio period razvoja, a grad postaje jedan od vodeih centara i motor razvoja. Ipak, ponovo nastupaju teki dani, Prvi svetski rat je i ovde ostavio teke oiljke. Posle njega ubrzo nastupa i Drugi svetski rat, sa nita manjim posledicama od prethodnog. Nakon tekih borbi nastupa dui period izraenog privrednog i kulturnog razvoja koji i danas traje. Zajear i okolina je iznedrila grupu ljudi koji su ostavili trajan peat u jednom, izuzetno vanom, periodu nae nacionalne istoprije. Navodimo neka od ovih imena: Veljko Petrovi (Hajduk Veljko), Adam Bogosavljevi, Svetozar Markovi, Nikola Pai, ore Geni, general Nikola Colovi, Marinko Stanojevi, Zoran Radmilovi... Grad je oduvek predstavljao pravi rasadnik velikih umova. to se privrede tie, Zajear je doiveo slinu sudbinu kao i najvei broj gradova u Srbiji. Od lidera u industriji regiona pa i ire, u periodu ratnih godina i tranzicje, industrijska proizvodnja je pala i veliki broj ljudi je ostao bez posla. Ipak, Zajear je ostao lider u regionu to se tie prehrambene, elektronske, industrije stakla, kulturnih i socijalnih ustanova i organizator brojnih sportskih i kulturnih manifestacija. Ovakvu poziciju ovaj grad nije dobio nedavno, on je oduvek bio vodei urbani centar Timokog regiona i sedite najznaajnijih ustanova iz razliitih oblasti. Turistike i istorijske vrednosti ovog regiona su fantastine. Potencijali za zimski, seoski, kongresni, rekreativni turizam su veoma znaajan resurs koji garantuje jo intenzivniji razvoj. Poljoprivredna proizvodnja kao zvanino definisani prioritet u dravnim stratekim dokumentima ima veoma dugu tradiciju i odline uslove za dalji razvoj. Najvea prepreka valorizaciji, ukratko nabrojanih, najznaajnijih potencijala ovog grada predstavlja visok stepen centralizacije drutva. Ono to raduje i to obeava je proces decentralizacije koji se nestrpljivo oekuje i obeava vei stepen autonomije u odluivanju i priliv znaajnijih novanih sredstava. Zajear kao regionalni centar ima potencijala da se izbori sa velikim brojem izazova. On je svoju snagu i znaaj pokazao kroz dugu i bogatu istoriju, danas prdstavlja jedan od najveih centara na istoku, a u budunosti mu bez sumnje treba dati prostora da povue razvoj istone Srbije.

28 Prostor

_____________________________________________________

Milan Radovi, apsolvent prostornog planiranja GIS PROSTORNO PLANIRANJE LOKALNA UPRAVA
Informacione i komunikacione tehnologije postale su dominirajue u dobu u kojem ivimo. Pod informacionim tehnologijama svakako podrazumevamo i geografske informacione sisteme koji neminovno postaju deo naeg ivota i poslovanja, ali i znaajni alat u prostornom i urbanistikom planiranju i u upravljanju gradovima. Mnoge discipline mogu izvui korist iz korienja GIS tehnologije. Aktivno GIS trite je rezultiralo nie cene i neprestani razvoj hardverskih i softverskih komponenti GIS-a. Ti razvoji su, jedan za drugim, rezultirali mnogo iru upotrebu GIS tehnologije. GIS Poimo od definisanja GIS-a. U savremenoj literaturi postoji dosta definicija koje su uglavnom sline. Jedna od definicija bi mogla da glasi: GIS predstavlja informacioni sistem za prikupljanje, skladitenje, proveru, analizu, modelovanje i prikazivanje informacija referentno vezanih za odreeni prostor ili za celu Zemlju uopte, a manipulacijom podataka i informacija GIS-i se mogu primeniti u mnogim sferama ivota, privrede, i nauke. Mnogi prostorni podaci prikazivani su analogno, dok su atributni podaci voeni po spiskovima i popisima. Upotreba digitalnih karata i mogunost da se objektima priveu i atributni podaci, koji se lako i brzo mogu menjati i aurirati u bazama podataka rezultirali su razvoj i dali iroki spektar primene GIS-a. Prostorno planiranje Danas se prostorno i urbanistiko planiranje ne mogu zamisliti bez primene geografskih informacionih sistema. Oni su postali jedan od osnovnih alata planiranja. Primena GIS u planiranju svakodnevno raste. Prostorni planeri koriste GIS tehnologiju za pripremu izrade planova kao i za istraivanje, razvoj, implementaciju i praenje razvoja plana. Ovakvi sistemi planerima pruaju utedu vremena, bre i lake donoenje odluka, laku kontrolu nad izradom projekta, pripremu i izdavanje podataka, bru i jednostavniju razmenu podataka sa drugim planovima, laku koordinaciju meu institucijama, prostorni planovi uraeni u GIS tehnologiji mogu se publikovati putem GIS Web servise. GIS alati omoguavaju dizajn i kartiranje planova kako na lokalnom, tako i na regionalnom i nacionalnom nivou. Nedostatak planske dokumentacije u veem broju optina u Srbiji, iako su zakonom obavezne da ih imaju, prouzrokuje i nedostatak lokalnih geografskih informacionih sistema i direktno utie na loe upravljanje na lokalu i na nedostatak investicija. Zato planiranje ima kljunu ulogu u formiranju lokalnog GIS-a. Izradom i usvajanjem prostorno planske dokumentacije na nivou optina stvaraju se uslovi za formiranje i primenu jednog sveobuhvatnog GIS-a koji e omoguiti jednostavnije analiziranje i sagledavanje pojava u prostoru, interaktivno itanje plana, sve to putem baza prostornih podataka, koje se svakodnevno

Prostor 29

_____________________________________________________ auriraju, u kojima su skladitene logike veze i relacije grafikih i tekstualnih elemenata. Prostorni i urbanistiki planovi predstavljaju najznaajniji izvor prostornih podataka odreene teritorije. Shodno tome planeri bi trebali da lobiraju paralelnu izradu planova i uspostavljanje GIS. Moda zvui malo udno, ali vremenom su iskustva pojedinih uprava dokazala da je planiranje nezamislivo bez GIS-a, i da su lokalni GIS-i nezamislivi bez planova. injenica je da je mali broj planera obuen za rad sa softverima za kompjuterski podrano crtanje (CAD), baze podatake i geografske informacione sisteme (GIS). Ovo jasno ukazuje da je dalje obrazovanje studenata planiranja na temu informacionih tehnologija kljuno za dalje unapreenje struke. Namerno ukazujem kljuno, jer, svaka ast drugim strukama, jedino planeri sa nae kole poseduju multidisciplinarno znanje koje im omoguuje da jasno uvide znaaj odreenih podataka, da ih dovode u uzrono-posledinu vezu i da ih dalje tumae. Lokalne uprave Na nivou lokalne uprave priblino 80% svih informacija i odluka su direktno ili indirektno u vezi sa prostornim podacima. U aktuelnom procesu decentralizacije regionalizacije, lokalne uprave dobijaju na znaaju svojom transformacijom u jedinstvena usluna preduzee koja obsluuju veliki broj korisnika, od obinog stanovnitva, preko javnih slubi, preduzea, institucija i investitora. Broj korisnika usluga lokalne uprave se svakodnevno poveava. U pojedinim, uglavnom slabo razvijenim, optinama ovakve probleme reavaju zapoljavanjem novih slubenika, i tako poveavaju ionako preveliku administraciju. Druge pak, razvijenije, optine odluile su da ovakve probleme ree formiranjem i uspostavljanjem GIS-a. Kod nas nije redak sluaj da dve ili vie institucija prikuplja iste podatke vezane za konkretni prostor, da ih skladiti i obrauje pritom koristei razliitu metodologiju. Takoe prostorne informacije u mnogim lokalnim upravama razbacane su po raznim upravama i drugim lokalnim i republikim organima i institucijama. Mnogi podaci koji se tiu nekretnina i imovine su zastareli i dostupni iskljuivo u analognom obliku. GIS prua mogunost da se uvaju i skladite podaci, mape i alfanumeriki podaci, ali u digitalnom obliku koji nadlenim organima daje mogunost da razmenu podataka obave mnogo bre i lake, preko interneta ili lokalnih mrea. Veoma je bitna standardizacija podataka, kako bi podaci mogli biti upotrebljenji u trenutku bez prethodnih transformacija. Pored toga, bitno je i stalno auriranje podataka, kako bi se omoguilo da lokalne uprave obrauju svakodnevne zadatake i pruaju usluge korisnicima mnogo bre. Korist od GIS-a imaju sve institucije i preduzee koja posluju na teritoriji jedne optine grada, meu kojima spadaju lokalne uprave, komunalna preduzea, turistike organzacije, slube upravljanja prirodnim resursima, katastri nepokretnosti, slube ije su ingerencije prostorno i urbanistiko planiranje i mnoge druge.

30 Prostor

_____________________________________________________ Osnovne primene GIS-a u lokalnoj upravi oslanjaju se na katastar nepokretnosti, a slue za planiranje korienja zemljita i razvoja jedinica lokalne uprave. Katastri nepokretnosti sadre i neophodne informacije o katastarskim parcelama, objektima i delovima objekata (prostorne podatke, povrinu, namenu, adresu, vlasnika, hipoteke nad nekretninom i sl.). Promene u prostornim podacima nepokretnosti (deoba parcele, izgradnja ili uklanjanje objekta i sl.) i promene vlasnitva nad nepokretnostima (reenja, odluka suda, ugovori i sl.) vode se u katastru nepokretnosti. Kako je veliki broj transakcija povezan sa nekretninama, aurirani zvanini podaci su od vitalnog znaaja. Katastar vodova pomae kod organizovanja infrastrukturnih sistema. Na planovima katastra vodova prikazani su podzemni i nadzemni vodovi sa ureajima koji omoguavaju funkcionisanje sistema. Kao atributi prostornih podataka prikazuju se kote, materijal, dimenzije cevi, napon, kapacitet i sline karakteristike. Prikupljeni podaci o vodovima prikazuju se grafiki, numeriki i deskriptivno. Uz upotrebu specijalnih alata u GIS-u moe se za svega nekoliko minuta izraunati optimalna pozicija i trebovanje materijala za nov prikljuak na sistem, to bi bez pomoi GIS-a potrajalo minimum nekoliko dana. Katastar nepokretnosti i vodova osniva i odrava Republiki geodetski zavod, a putem lokalnih slubi i ispostava prosleuje i prikuplja podatke. Oblast prostornog i urbanistikog planiranja prua niz mogunosti za upotrebu GIS aplikacija, kao na primer za prostorni plan jedinice lokalne uprave, za generalni plan, detaljni regulacioni plan i drugo. Prikaz stambenih i industrijskih zona, javnih graevina, zelenih pojasa daje korisnicima mogunost da lako i brzo pravi i aurira mape. Mogue je praviti i planove lokacija pa i profile zona, kao i unoenje promena u zonama ili planskih reenjima. Mogu se organizovati groblja, a putna mrea se moe proveravati, odravati i razvijati tako da se spree saobraajne guve. U planiranju rekreativnih sadraja, potrebe za zelenim povrinama i parkovima se mogu analizirati, a katastar stabala voditi u digitalnom formatu. Pored toga, postoje i druge funkcije u domenu upravljanja kapacitetima za rekreaciju i odravanja samih javnih parkova. U oblasti turizma, mogu se razraditi mree staza i ruta, a mogu se bolje voditi i znameniti turistiki lokaliteti, odnosno turistika infrastruktura. ak se i uticaj izbora ili ispitivanja javnog mnjenja na politike teme moe lako predstaviti pomou GIS-a. Uz sve to, dobro razvijen GIS moe da bude i izvor dodatnih prihoda za lokalnu upravu. Svaka vrsta podataka uneta u GIS lokalne uprave, moe se lako kombinovati sa novoprikupljenim podacima ili unosima koji pristignu iz drugih institucija. Stoga, mogue je vriti razne analize u zavisnosti od zahteva, a rezultati se mogu prodavati klijentima. Na primer, potencijalni investitor koji trai novu lokaciju za svoju kompaniju moe biti zainteresovan za slobodne parcele koje su dobro infrastrukturno povezane, koje imaju odgovarajuu povrinu i koje jesu - nisu obuhvaene buduim planom. Mnoge lokalne uprave oekuju da se upravljanje zemljitem znatno pobolja nakon uvoenja GIS-a. Sutinska poboljanja mogu se oekivati u upravljanju jedne zajednice, kod voenja promena u domenu nekretnina kao i kod izvrenja poslova lokalne uprave kao to su planiranje i upravni poslovi. Lokalne uprave u Srbiji mogu da oekuju poboljanje efikasnosti uprave to pak dovodi do smanjenja trokova, kao i bolje i pravednije donoenje odluka. Shodno tome, lokalna uprava kao takva postaje vie okrenuta graaninu odnosno korisniku.

Prostor 31

_____________________________________________________ Nemaki strunjaci podelili su koristi koje se javljaju nakon uvoenja lokalnog GIS-a u osam kategorija: poveanje kvaliteta usluga graanstvu - uvid u geodetske podloge, informacije o prostornim i urbanistikim planovima dozvole - bri i jednostavniji proces izdavanja dozvola ocena poreza - pravian i efikasniji postupak obrauna i naplate poreza i taksi efikasnost uprave - bolja razmena informacija izmeu upravnih organa prostorno i urbanistiko planiranje efikasnije planiranje, upotreba i kontrola nepokretne imovine privredni i industrijski razvoj bra obrada upita koje dostavljaju investitori legalizacija - ubrzani proces legalizacije stvaranje katastara u nadlenosti lokalne zajednice (javna rasveta, lokalni putevi i ulice, javni mobilijar itd.) Jedan od razloga za sadanji nizak obim direktnih stranih ulaganja, je vrlo komplikovan proces dobijanja graevinskih dozvola za nove objekte. Potrebno je od mnogih institucija kako lokalnih tako i republikih pribaviti preko 100 razliitih dokumenata. Taj proces u najboljem sluaju traje nekoliko meseci. Tokom tog perioda, investitor lako moe da se predomisli i svoju investiciju prebaci drugde. Lokalne uprave, koje ine napor da neto unaprede u tom smislu, ve koriste GIS reenja da privuku i pomognu potencijalnim investitorima da dobiju sve potrebne dozvole bre i lake. GIS spada u dobra reenja za bolju saradnju izmeu raznih lokalnih institucija koji su ukljueni u postupak dobijanja graevinske dozvole. Porez na nekretnine je preao u nadlenost i budet lokalnih struktura. Jedinice lokalne uprave postaju direktno nadlene za ubiranje pomenutog poreza. Kako bi ispunile ovaj zadatak, one moraju da imaju preciznu bazu podataka o svim graevinama i imanjima na svojoj teritoriji. Uprave e morati da auriraju te baze koristei svee podatke u nameri da postignu odgovarajuu efikasnost u ubiranju poreza. Uvoenjem GIS-a u lokalnu upravu, moe se oekivati poboljanje ubiranja poreza na nepokretnosti, to za lokalne organe vlasti moe da predstavlja i opipljiv rezultat. Pored poreza na nepokretnost, postoji jo lokalnih dabina koje su direktno ili indirektno vezane za zemljite i koje se pomou GIS-a lokalne uprave mogu lake ubirati, poput dabine za graevinsko zemljite ili dabine za upotrebu javnih povrina (letnje bate, tezge itd.) samo su primeri lokalnih prihoda koji se mogu efikasnije ubirati i koristiti uz pomo GIS-a lokalne uprave. Nedostatak planova prouzrokuje i divlju gradnju, irenje gradske teritorije i nekontrolisano zauzimanje zelenih zona oko gradova i manjih naseljenihmesta u Srbiji. Strunjaci i lokalni predstavnici saglasni su oko toga da priprema i usvajanje prostornih i urbanistikih planova treba da bude prioritet za sve lokalne vlasti u Srbiji. GIS lokalne uprave treba shvatiti kao odlino sredstvo za izradu takvih planova, posebno kada sadri precizne podatke iz RGZ-a i javnih komunalnih preduzea. Dobri katastarski podaci i katastar vodova predstavljaju osnovne ulazne podatke za izradu planova. Proces legalizacije predstavlja aktuelni problem niz godina unazad. Velika kampanja za legalizaciju divlje gradnje predstavlja reenost i odlunost vlasti da rei ovaj problem. Ovim postupkom trebalo bi da budu obuhvaeni svi objekti podignuti bez graevinske dozvole kao i sva neregistrovana imovina. Kao rezultat ove kampanje irom Srbije podneto je preko pola miliona zahteva za legalizaciju. Prema podacima Ministarstva za prostorno planiranje i ivotnu sredinu samo je dvadesetak

32 Prostor

_____________________________________________________ procenata, od ukupno podnetih zahteva, uspeno reeno. Razlozi za tako nisku stopu reavanja predmeta lee pre svega u looj dokumentaciji, slabim kapacitetima uprave lokalnih uprava i nedostatku aurirane planske dokumentacije. Neke lokalne uprave u Srbiji ve koriste GIS aplikacije za reavanje zahteva za legalizaciju. GIS je sredstvo kojim se postie vea efikasnost procesa legalizacije. Kao primere dobre prakse treba navesti neke lokalne uprave koje su uvidele znaaj i svrhu GIS-a. Meu njima se svakako istiu optina Inija i abac, gradovi Kragujevac, Ni, Subotica i Uice. Prve koristi uvideli su zaposleni u slubama planiranja. Obrazovanjem zaposlenih u javnim preduzeima i instiucijama kao i upoznavanjem lokalnog stanovnitva o primeni ovih sistema, broj njihovih korisnika stalno raste. Takoe primetno je i smanjenje trokova poslovanja. Mnoge od optina su svoje sisteme unapredile uspostavljanjem euprave. Trebamo oekivati da e se u budunosti vie uprava okrenuti uspostavljanju ovakvih sistema, naroito u ovim kriznim vremenima jer odnos trokova formiranja i uspostavljanja ovakvih reenja i dobiti od istih svakako nije mali. Takoe moemo oekivati da ovakvi projekti budu podrani od strane investitora, radi boljeg poslovanja na odreenoj teritoriji, ali i graanstva koje e kroz GIS lokalne uprave moi da prati transparentnost rada vlasti. Literatura: 1. Schilcher, M. and Voerkelius, U. (2006). Basic of GIS. Mnchen: Techniche Universitt Mnchen 2. Grupa autora (2007): GIS prirunik za lokalne samouprave. Beograd: Deutsche Gesellschaft fr Technische Zusammenarbeit (GTZ) GmbH i Stalna konferencija gradova i optina (SKGO)Burrough, A. P. i McDonnell A. R. (2006). Principi geografskih informacionih sistema prostorni informacioni sistemi i geostatistika. Beograd: Dedraplast 3. www.esri.com 4. www.gisdata.rs 5. www.geomatics.kth.se

Prostor 33

_____________________________________________________

Marija Mandi Slavica ivanovi, apsolventi prostornog planiranja GIS PROJECT SUBOTICA
Projekat gradskog Geografskog Informacionog Sistema u Subotici je zapoet jo 2004. godine kroz saradnju grada Subotice sa nemakom nevladinom organizacijom GTZ (Nemaka agencija za tehniku saradnju) i Elektrotehnikim univerzitetom iz Minhena. Februara 2009. godine je potpisan Sporazum o zdruenom sprovoenju GIS projektnog seminara u Srbiji 2009 sa temom: GIS aplikacije za gradsko i ekoloko planiranje, primenjene na teritoriju Subotice. Potpisnici sporazuma su Geografski fakultet i Graevinski fakultet sa beogradskog Univerziteta, Tehniki univerzitet iz Minhena, Grad Subotica i GTZ. Jedan od mentora na ovom projektu bio je i mr Aleksandar orevi, asistent na Geografskom fakultetu, a studenti koji su uestvovali bili su: Bojana Todorovi, Marijana Petrovi, Janja Juroevi, Slavica ivanovi, Milan Radovi i Marija Mandi, studenti etvrte dodine, sada apsolventi, Geografskog fakulteta odseka za prostorno planiranje. Rad na projektu poeo je sedmodnevnim kursom u prostorijama Graevinskog fakulteta na kome su studenti obueni za rad sa softverskim paketima FME i ESRI ArcMap-u. Kurs je odran zahvaljujui profesorima i saradnicima sa minhenskog univerziteta koji su uputili studente u osnove ovih softvera i omoguili im dovoljno znanja, za dalji rad na ovom projektu, ali i znanje koje e kasnije moi da koriste u struci. Studenti su po zavretku kursa podeljeni u etiri grupe tako da je u svakoj grupi bio bar po jedan student sa prostornog planiranja. Svaka grupa je imala svoju temu i svoj zadatak da bi se na kraju, spajanjem celokupnog rada, dobila zavrena i zaokruena celina. Teme su bile: Kreiranje osnovne mape podruja od interesa grada Subotice; Katastar kulturnih i istorijskih spomenika u Subotici; Dostupnost zelenih povrina u Subotici i Analiza bezbednosti biciklistikih staza u Subotici Zadatak prve grupe bio je da definiu nain razvijanja (kreiranja) osnovne mape podruja od interesa Subotice i obezbede granice podruja interesne zone ostalim grupama na projektu za potrebe reavanja specifinih zadataka. Zadatak druge grupe bio je da prikau jedan moderan i inovativan nain za obradu i organizovanje informacija o prirodnom i kulturnom nasleu jednog grada. Prema tome, kreirali su bazu podataka koja e biti korisna za gradsku vlast, graane Subotice, turiste i za bilo koga kome su potrebne ovakve vrste informacija. Zadatak tree grupe bio je bio da na osnovu raspoloivih podataka uradi mapu zelenila na podruju od interesa, kao i da izvri analizu da li je pokrivenost datog podruja zelenim povrinama dovoljna. Zadatak etvrte grupe bio je formiranje mape biciklistikih staza Subotice, kao i identifikacija ukrtanja biciklistikih staza sa drugim saobraajnicama kao i procena potencijalnog rizika na ovim ukrtanjima i njihovo obeleavanje. Vaan deo ovog projekta bila je poseta Subotici 31. marta 2009. godine. Tokom ove posete studenti su imali priliku da posete i vide lokacije o kojima su sluali tokom priprema za

34 Prostor

_____________________________________________________ rad na projektu. Posetili su Gradsku kuu gde ih je doekao gradonaelnik Saa Vuini i ostali strunjaci iz Subotice. Imali su priliku da popriaju sa njima o ovom projektu i da dobiju sve dodatne informacije koje su nedostajale. Ovom posetom je bilo omogueno prikupljanje svih podataka koji su bili neophodni za nastavak izrade projekta. Organizovan je obilazak grada i poseta najznaajnijim ustanovama. Osnovni cilj projekta je bio da se dobiju etiri karte na kojima e biti obraena svaka od etiri teme, da bi se na kraju dobila sintezna karta koja je predstavljala sintezu tog rada uz pratei tekst i objanjenja. Rezultati rada su konvertovani i u .kml format koji podrava Google Earth tako da je mogue vizualizovati rezultate u drugaijem okruenju. Dva meseca je bio rok koji su studenti imali da zavre grupne zadatke i pripreme finalnu prezentaciju koja je bila predstavljena elnicima grada Subotice, predstavnicima Tehnikog univerziteta iz Minhena i predstavnicima GTZ-a. Zavrna prezentacija je bila odrana 26. maja 2009. godine u Gradskoj kui u Subotici. Svaka grupa je imala priliku da predstavi svoju temu, problem koji su trebali da ree kao i reenja koja su predloili i kartirali. Svi radovi su predati lokalnoj samoupravi u Subotici. Ukljuivanje studenata u ovaj projekat je imao za cilj da im prui dodatno obrazovanje i odreeno znanje koje nisu mogli stei na fakultetu. Najbitnije je to to im je omoguen rad na terenu i praktino primenjivanje znanja koje su sticali tokom studiranja na svojim fakultetima. Rezultati do kojih su doli primenjivi su, kako u oblasti poveanja bezbednosti, poveanja zelenih povrina, ali i u zatiti kulturnih spomenika, a mogu i

Prostor 35

_____________________________________________________ sluiti kao model za neke druge sline oblasti. Projekti studenata mogu postati model za rad drugih javnih preduzea, koja imaju dodirnih taaka sa oblastima iz kojih su pripremljeni. Projekti daju smernice za rad i usavravanje gradskog i ekolokog planiranja, a posebno su primenjivi i namenski za grad Suboticu. Naravno treba spomenuti da smo osim znanja dobili i jedinstvenu priliku da saraujemo sa drugim strukama i tako uvideli znaaj i potrebno razumevanje kada je u pitanju timski rad.

36 Prostor

_____________________________________________________ iskustva

Milan Petrovi, diplomirani prostorni planer TA RADI PROSTORNI PLANER U MALOJ OPTINI DVE GODINE POSLE
Kao i veina studenata nakon zavrenog fakulteta nalazio sam se pred dilemom ta i kako dalje. Da li ostati u velikom gradu ili potraiti posao u svom mestu malom, nedovoljno atraktivnom... U stvari, kod mene nije ni bilo potrebe za izborom; ve i pre zavretka fakulteta odluio sam se za povratak u moje Arilje. Kraj 2003. godine bio je pravo vreme za traenje posla: Usvojen Zakon o planiranju i izgradnji, optine nemaju dovoljno kadrova da sprovode legalizaciju, rade nove planove, a ne poznaju novog sistema planova. U mojoj optini bili su spremni da zaposle jednog mladog prostornog planera, mada niko nije bio siguran ta taj novi kolega moe da radi. Zanimljivo je bilo ono to mi je zamenik predsednika rekao: Nama treba jo jedan ovek u slubi za urbanizam. Ja nisam siguran da li si to ti i da li je to tvoja struka, ali, dobie prostora i pokai se. Ova reenica je neto to svakome moe dati elan da svom snagom prione na posao i da se zaista pokae. Meutim, sa zaposlenjem ponovo dolazi uenje. Potrebno je nauiti Zakon, shvatiti procedure, objasniti procedure neukim strankama. U tom periodu je velika srea imati kolege i rukovodioce, kakve sam ja imao, koji ele da pomognu, upute te u postojee planove i propise. Usvojen je novi Zakon. Moja prednost je to nisam bio optereen reenjima starog Zakona tako da sam brzo prihvatio ideju i svrhu Zakona o planiranju i izgranji. Prvi poslovi su bili monotoni, slobodno mogu rei dosadni. Uglavnom je to bilo izdavanje

raznoraznih potvrda i sprovoenje procedure donoenja urbanistikih planova (dopisi, sprovoenje javnog uvida, organizovanje strune kontrole, priprema predloga odluka za Skuptinu) definitivno od struke ni traga ni glasa. E, onda dolazi do izraaja lina inicijativa. U glavi mi se rodila ideja da ubedim rukovodioce da radimo Prostorni plan optine. Prvi korak je Program za izradu prostornog plana. Moj stav je bio da program moemo da uradimo sopstvenim resursima. Zaao sam krenuo da naelnika, direktora Direkcije za izgradnju i predsednika optine ubedim da je to potrebno. Iako nisu najbolje razumeli ta hou, odobrili su mi da to uradimo. Usledio je dogovor sa kolegama i posle par meseci smo uspeli uradili smo Program i SO-e je donela Odluku o pristupanju izradi Prostornog plana optine Arilje. Ali ta dalje? Onda svi shvataju da za to treba para koje za optinu Arilje i nisu ba male. I pitanje je ko da radi plan. Moj stav od samog poetka bio je da od ljudi zaposlenih u Optini i u Javnim preduzeima formiramo tim koji emo, po potrebi, dopunjavati saradnicima sa strane. Meutim, zbog nedostatka finansija ili zbog moje nemogunosti da izlobiram izradu plana, na poetak posla se ekalo godinu dana. Najzad smo sredstva uspeli da obezbedmo kroz donatorski projekat koji sufinansiraju optina Arilje i vajcarska agencija za razvoj i saradnju kroz MSP Program. Trenutno se nalazimo u fazi izrade Strategije razvoja planskog podruja. Druga znaajna stvar za mlade, novozaposlene u optinskim upravama

Prostor 37

_____________________________________________________ predstavljaju programi stranih donatora. Moja optina je imala veliku sreu da sarauje sa donatorima ve od 2000. godine, to u razliitim programima (SLGRP, CRDA, MSP), to kroz realizaciju pojedinanih projekata. U to vreme (2005), znaajnau panju donatori su pridavali problematici planiranja razvoja u razliitim oblastima, zavisno od programa koji sprovode: Planiranje ekonomskog razvoja USAID kroz CRDA program Prostorno planiranje SDC kroz MSP program Studente koji zavravaju prostorno planiranje u svakoj optini mogu imati perspektivu. Najvanije je da budu ambiciozni, vredni i strpljivi... A trud e se sigurno isplatiti.

U takvoj saradnji bilo je veoma znaajno uestvovati na svim sastancima, radionicama, seminarima, to u pojedinim trenucima nije bilo nimalo lako. Ali, ako ste mladi i ambiciozni, nita vam nee predstavljati problem i kasnije moe doneti samo koristi. Donatorske aktivnosti u mojoj optini omoguile su mi da uestvujem u razliitim optinskim timovima za realizaciju projekata, ali i u timovima koji imaju znaajan uticaj na donoenje odluka na lokalnim nivou, tako da sam: lan Tima za izradu Strategije ekonomskog razvoja optine Arilje, lan Tima za upravljanje promenama optine Arilje, Koordinator Tima za izradu Prostornog plana optine Arilje, lan Tima za izradu Programa kapitalnih investicija optine Arilje, Koordinator projekta Osnivanje kancelarije za lokalni razvoj i Koordinator projekta Unapreenje proizvodnje i prerade mleka u optini Arilje

38 Prostor

_____________________________________________________

Nikola Ili, diplomirani prostorni planer PLANIRANJE REGIONALNIH DEPONIJA U SREMSKOM OKRUGU
Sremski okrug se prostire na povrini od 3.482 km2, a prema popisu iz 2002. godine u njemu je nasatnjen 335.901 stanovnik. Sremski okrug sastoji se iz 7 optina. Sakupljanje i odlaganje komunalnog otpada u optinama Sremskog okruga se obavlja u odreenoj meri organizovano, ali esto nepravovremeno, u oteanim okolnostima, naroito zimi, a odlaganje se vri na manje ili vie ureenim deponijama odnosno smetlitima. Postojee stanje u optinama Sremskog okruga karakteriu nepouzdani i nepotpuni podaci o koliini generisanja komunalnog otpada. Na osnovu pokazatelja da gradsko stanovnitvo generie proseno 1 kg komunalnog otpada po stanovniku na dan, a seosko stanovnitvo proseno generie 0,7 kg otpada po stanovniku, moe se proraunati da se u Sremu na godinjem nivou generie oko 100.000 tona vrstog otpada.
Tabela 1. Proraunate komunalnog otpada koji se proizvede u Sremskom okrugu Optina Inija Irig Peinci Ruma S. Mitrovica Stara Pazova id koliine godinje

Koliina otpada u t 2002. god. 2020. god. 20558.36 2558.84 4515.83 14673.27 21005.61 28224.74 9530.07 29235.47 3676.15 6412.47 20836.04 29827.96 40107.53 13532.53

Izvor: Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad: Utvrivanje sastava otpada i procene koliine u cilju definisanja strategije upravljanja sekundarnim sirovinama u sklopu odrivog razvoja Republike Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 2008.

Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom iz 2003. godine definisan je dugoroni cilj, u pogledu racionalnog upravljanja otpadom, u kontekstu odrivog razvoja i zatite ivotne sredine. U cilju adekvatnog upravljanja komunalnim otpadom, Nacionalna Strategija predvia formiranje vieoptinskih regiona i izgradnju regionalnih deponija sa transfer i reciklanim stanicama u optinama. Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom predvia se zatvaranje i rekultivacija postojeih odlagalita komunalnog otpada i izgradnja ukupno 29 regionalnih deponija, sa postrojenjima za separaciju reciklabilnog otpada i transfer stanicama, od kojih se 2 nalazi na teritoriji Sremskog okruga. U septembru 2005. godine je uraena Studija prostornog razmetaja regionalnih deponija i transfer stanica na podruju AP Vojvodine koja predstavlja prvu fazu implementacije Nacionalne strategije za upravljanjem otpadom, i to onog dela koji se odnosi na AP Vojvodinu. Ovom studijom na osnovu mnogobrojnih kriterijuma predloeno je sedam makrolokacija za izgradnju savremenih regionalnih deponiji, od kojih se dve nalaze u Sremskom okrugu, koje e svakako pozitvno uticati na stanje ivotne sredine, kao i na porast opteg standarda graana. Prilikom izbora lokacije za regionalnu deponiju moraju se uzeti u obzir mnogobrojni kriterijumi za lociranje iste, a u daljem delu teksta, su taksativno navedeni samo neki od najznaajnijih:

Prostor 39

_____________________________________________________ Kriterijumi za utvrivanje lokacija regionalnih deponija u odnosu na mreu naselja Kiterijumi za lociranje regionalnih deponija u odnosu na naselja i objekte Kriterijumi za lociranje regionalnih deponija u odnosu na zatiena prirodna dobra i prirodne vrednosti Kriterijumi za lociranje regionalnih deponija u odnosu na turistike zone i podruja Kriterijumi za lociranje regionanih deponija u odnosu na geoloke, ininjerske, hidrogeoloke i geomehanike karakteristike terena, stabilnost i seizminost tla, kao i mnogi drugi... Koridori uz magistralne i regionalne puteve Analizom ukupnih karakteristika mree magistralnih i regionalnih puteva u Sremskom okrugu i njenim ukrtanjem sa ostalim kriterijumima za lociranje regionalnih deponija, utvreno je da lokaciju regionalnih deponija treba traiti u zonama od 5 km sa jedne i druge strane du trase magistralnog, odnosno regionalnog puta, naravno prethodno je potrebno iskljuiti mogunost lociranja regionalnih deponija u prostoru od 500 m i sa jedne i sa druge strane trase. Osnovne polazne pretpostavke za formiranje regiona ine broj stanovnika, broj optina i naselja i njihova meusobna saobraajna povezanost. Jedan od osnovnih kriterijuma pri izboru lokacije za regionalnu deponiju su trasportni trokovi. Poto se zna da su upravo veliki gradovi, mesta gde se najvie proizvodi, tj. generie komunalni otpad, regionalnu deponiju je neophodno locirati u radijusu od 25km, od velikog grada. Unutar ovog radijusa postoje zone, tj. lokacije, koje se moraju iskljuiti, kao potencijalne

Geoloke formacije povoljne za lociranje regionalnih deponija Na podruju Sremskog okruga potencijalna geoloka formacija za lociranje deponija, koja u prirodnom stanju zadovoljava veinu postavljenih uslova, je les. Najpovoljnije potencijalne mikrolokacije za regionalne deponije su dolinski oblici, uvale i lesne vrtae zaklonjeni bonim reljefom.

40 Prostor

_____________________________________________________ mikrolokacije za regionalnu deponiju, tu se pre svega misli na: Naselja, zone oko naselja i koridori uz dravnu granicu Geoloke formacije na kojima je zabranjeno lociranje deponija Lokacije na kojima je utvreno postojanje mineralnih sirovina Infrastrukturni koridori Zatiena prirodna dobra i prirodna dobra u postupku za zatitu Literatura: 1. Grupa autora (2005): Studija prostornog razmetaja regionalnih deponija i transfer stanica na podruju AP Vojvodine, Zavod za urbanizam Vojvodine, Novi Sad 2. Nacionalna strategija upravljanja otpadom, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2003. (Vlada Republike Srbije, 05 broj: 353-4070/2003-001, dana 04.07.2003.) 3. Ili, M. (2009): StudijskoAnalitike osnove strategije prostornog razvoja Republike Srbije, Deo V. Prostorno Ureenje zatita i razvoj, Geografski Fakultet Beograd

U Sremskom okrugu se izdvajaju Sremska Mitrovica i Inija, kao naselja koja su, na osnovu broja stanovnika, koja gravitiraju ka njima, u smislu odlaganja vrstog komunalnog otpada, povoljna za lociranje regionanih deponija. Na regionalnu deponiju u Optini Inija, komunalni otpad bi odlagalo oko 250.000 stanovnika iz optina: Irig, Ruma, Sremski Karlovci, Peinci, id, Stara Pazova, koji godinje proizvedu neto vie od 80.000 tona vrstog komunalnog otpada. Prvobitni predlog je bio da se regionalna deponija sagradi u Maradiku, naseljenom mestu optine Inija, meutim on je naputen, a deponija e se sagraditi u Iniji u blizini auto puta Beograd Novi Sad. Projekat je vredan preko 5 miliona evra, tako da ove optine nisu u mogunosti da ga same realizuju, neophodne su im strane investicije i krediti. Na regionalnu deponiju u Optini Sremska Mitrovica komunalni otpad bi odlagalo neto vie od 350.000 stanovnika iz optina: abac, Mali Zvornik, Loznica, Bogati, Krupanj, koji godinje proizvedu neto vie od 75.000 tona vrstog komunalnog otpada na godinjem nivou.

Prostor 41

_____________________________________________________ struni skupovi

Vladan Moi Milan Radovi, apsolventi prostornog planiranja NAUNO-STRUNI SKUP PLANSKA I NORMATIVNA ZATITA PROSTORA I IVOTNE SREDINEPALI-SUBOTICA, april 2009.
Asocijacija prostornih planera Srbije organizovala je peit nauno-struni skup sa meunarodnim ueem pod nazivom Planska i normativna zatita prostora i ivotne sredine. Skup je odran u periodu od 2. do 4. aprila 2009. godine (sada ve tradicionalno) u Subotici i Paliu. Skup je otvoren u Gradskoj kui u Subotici. Uvodnim reima skup su pozdravili dr Bogdan Luki, predsednik Asocijacije prostornih planera Srbije, dr Borislav Stojkov, direktor Republike agencije za prostorno planiranje, Miroslav Mari, predsednik organizacionog odbora skupa, Dragan Trklja, direktor Zavoda za urbanizam iz Subotice i Saa Vuini, gradonaelnik Subotice. Ovaj skup imao je etiri teme: 1. Strategija razvoja, ureenja i zatita prostora u Srbiji, 2. Iskustva u izradi prostornih i urbanistikih planova, 3. Pravni i institucionalni okvir prostora i ivotne sredine i 4. Planiranje saobraajnica i ivotna sredina Teme sekcije predvodili su moderatori. Moderator prve sekcije bio je dr Borislav Stojkov, druge dr Velimir eerov, tree dr Dejan Filipovi i etvrte dr Bogdan Luki. Na sekcijama su, pored moderatora, uestovali i autori najznaajnijih radova. Nakon svakog rada i na kraju svake sekcije usledile su diskusije, koje su bile

krajnje konstruktivne. Koliko je bio uspean skup govori i zbornik radova sa novih 60 radova. Osim naunog karaktera, skup je bio prilika da se uesnici bolje upoznaju. Tome je naroito doprinelo druenje nakon sekcija. Uspostavljeni su novi kontakti, sklopljenja nova poznanstva kao i dogovori o buduoj saradnji. Sve pohvale, takoe, idu i vie nego ljubaznim domainima koji su sve uesnike oarali svojim gostoprimstvom. Osim autora radova, uee na ovom skupu uzeli su i brojni strunjaci iz oblasti prostornog i urbanistikog planiranja i zatite ivotne sredine kao i predstavnici dravne i lokalnih uprava. Naravno, treba spomenuti da su skupu prisustvovali i studenti Geografskog fakulteta sa smerova prostorno planiranje i geoprostorne osnove zatite ivotne sredine, koji su uvideli znaaj posete naunim skupovima, jer se na ovakvim mestima mogu uti i saznati stvari kojih nema u udbenicima. Treba spomenuti i da su ravnopravno, sa ostalim uesnicima, u diskusijama uzeli uee i studenti koji su iznosili svoje stavovei na kraju dobili samo rei hvale svojih profesora.

42 Prostor

_____________________________________________________

Milan Radovi Vladan Moi, apsolventi prostornog planiranja UEE STUDENATA PROSTORNOG PLANIRANJA NA SALONU URBANIZMA
U galeriji Srbija u Niu 6. novembra 2009. godine sveano je otvoren 18. Meunarodnog salona urbanizma Udruenja urbanista Srbije. Ovo je ve tradicionalno najvea manifestacija u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja. Nakon uvodnih rei organizatora, dodeljene su nagrade najboljim radovima i autorima. Radovi domaih i inostranih autora koji su pristigli na konkurs, proli su iriranje i bili su razvrstani u deset kategorija: 1. Prostorni planovi, 2. Generalni planovi i planovi opteg ureenja, 3. Planovi regulacije, 4. Urbanistiki projekti i realizacije, 5. Konkursi, 6. Istraivanja i studije iz oblasti urbanizma, 7. Zatita ivotne sredine kroz studije i urbanistike planove, 8. Primena informatikih tehnologija, 9. Publikacije i 10. Studentski radovi Na konkurs je stiglo preko 70 studentskih radova, ali je samo 27 radova nalo svoje mesto u katalogu. Meu njima je i rad apsolvenata Geografskog fakulteta, odseka za prostorno planiranje, pod nazivom Strategija prostornog razvoja optine Smederevo turizam i kulturno istorijski spomenici autora Vladana Moia, Milana Radovia, Marije Mandi, Slavice ivanovi, Bojane ukanovi i Nikole Cvetkovia, mentora dr Borislava Stojkova i dr Velimira eerova.

Prostor 43

_____________________________________________________

Ovaj rad je bio zapaen, kako zbog specifinog pristupa reenju problema, tako i zbog injenice da su nakon dueg perioda uee na salonu uzeli studenti sa beogradske kole planiranja. Cilj ovog rada bio je da se na primeru optine Smederevo prikae savremeni koncept integralnog (ne parcijalnog) pristupa razvoja turizma, koji se moe primeniti u veini optina-gradova u Srbiji. Dostojno predstavljajui rad i Geografski fakultet kao obrazovnu instituciju, studenti su dobili samo rei hvale od starijih i iskusnijih autora.

44 Prostor

ADRESE NAJZNAAJNIJIH INSTITUCIJA U OBLASTI PROSTORNOG PLANIRANJA

MINISTARSTVO IVOTNE SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA Nemanjina 11, 11000 Beograd tel: 011/361-77-17; 361-76-93 www.ekoplan.gov.rs REPUBLIKA AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE Kralja Milutina 10a, 11000 Beograd tel: 011/364-03-34 www.rapp.gov.rs ASOCIJACIJA PROSTORNIH PLANERA SRBIJE Studentski trg 3/III, 11000 Beograd tel: 011/263-74-21 www.apps.org.rs ININJERSKA KOMORA SRBIJE Kneza Miloa 9, 11000 Beograd tel: 011/324-85-86 www.ingkomora.org.rs UDRUENJE URBANISTA SRBIJE Kneza Miloa 9, 11000 Beograd tel: 011/334-74-18 www.uus.org.rs INSTITUT ZA ARHITEKTURU I URBANIZAM SRBIJE Bulevar Kralja Aleksandra 73/II, 11000 Beograd tel: 011/337-00-91 www.iaus.ac.rs JUGOSLOVENSKI INSTITUT ZA URBANIZAM I STANOVANJE Andriev venac 2, 11000 Beograd tel: 011/323-13-53; 323-63-34 www.juginus.rs SAOBRAAJNI INSTITUT CIP Nemanjina 6/IV, 11000 Beograd tel: 011/361-81-34; 361-82-87 www.sicip.co.rs CENTAR ZA PLANIRANJE URBANOG RAZVOJA CEP Zahumska 34, 11000 Beograd tel: 011/241-31-22; 308-70-75 www.cep.rs ENERGOPROJEKT Bul. Mihaila Pupina 12, 11000 Beograd tel: 011/310-11-11 www.energoprojekt.co.rs

URBANISTIKI ZAVOD BEOGRADA Palmotieva 30.11000 Beograd tel: 011/333-15-00 www.urbel.com ZAVOD ZA URBANIZAM NI 7. jula 8, 18000 Ni tel: 018/243-455; 243-363 www.zurbnis.rs ZAVOD ZA URBANIZAM SUBOTICA Trg Republike 16, 24000 Subotica tel: 024/620-300 www.urbansu.rs ZAVOD ZA URBANIZAM VOJVODINE NOVI SAD eleznika 6/III, 21000 Novi Sad tel: 021/529-444; 529-445 www.nsurbanizam.rs DIREKCIJA ZA URBANIZAM KRAGUJEVAC Kralja Petra I 23, 34ooo Kragujevac tel: 034/331-920; 336-066 www.urbanizam.kg.co.rs

OSTALE KORISNE WEB ADRESE: www.espon.eu www.esprid.org www.newurbanism.org www.aesop-planning.com www.smartgrowth.org www.planning.org www.esprid.org www.esri.com www.gisdata.rs www.skgo.rs

PLANIRANJE

Novine, plakate, parole sipaju pravi grad, itavu zemlju zovu slono na planski rad. ta misli, kako bi bilo, kada bi jednog dana, krenuli na rad ljudi onako - ko guske - bez plana. Recimo: izgradnja kua, zar bi se naprijed makla, kad bi, uz ciglu i beton, manjkala fabrika stakla. Zamisli: nova kua uti, slijepa, nijema prozora nema. Ili uzmi: tkaju platno, itavi potoci bjeli, a konac - nisu predvieli. Rava rabota, drue, vidi se, emu kriti, valjda kosulju nee, gvozdenom icom iti. Lokomotive gradi po pet u svakom danu, kad tamo, kopanje uglja, nema u svome planu. Na kraju ta e biti? Doivi grdnu bruku: Lokomotive tvoje, seoski volovi vuku.

Moda fabrike die, itave gradove bune. Al uz to - ne sprema planski, majstore, radnike strune. I evo: strojevi ute blistavi, gomile leda, hajde, postavi uz njih moga staroga eda. ake u kolu zove, kad tamo - nova briga: ti si smetnuo s uma tampanje novih knjiga. Uzalud aci ure, U prazan razred idu, itae - are po zidu. Na koncu sve to lii amerikanskoj prii: krompira milion tona tamo ti proizvedu, a zatim-unite ga, umesto da ga jedu. A zato - pita drue ovaj postupak glupi? Kapitalist - jeftino ne da, radnik - ne moe da kupi. Tako ti zbrku prave krompirske kapital glave. U zemlji kapitala ne moe plana biti, to znaju svesni ljudi, a sada saznaj i ti. A kod nas planiraju, mudra se knjiga ita, u zemlji slobodnih ljudi, u zemlji druga Tita. Branko opi