Jugoslovenske ideje

Ideja o ujedinjenju jugoslovenskih naroda i stvaranju zajednike drave je modernog doba i javlja se razvitkom drutvenih odnosa, raspadom feudalizma, slabljenjem osmanlijskog carstva i habzbzurke monarhije i snaenjem graanskih slojeva u jugoslovenskim zemljama. Jugoslevenske ideje pratilo je shvatanje o istorijskoj povezanosti jugoslovenskih naroda i o njihovoj etnikoj srodsnosti. Povoljno na raanje ideja o ujedinjenju uticala su ujedinjenja Nemake i Italije, strah od teritorijalnih irenja graninih drava na raun etnikog prostora Jugoslavije. Jugoslovenska ideja razvijala se razliito u jugoslovenskim dravama kao vid nacionalnog preporoda u Hrvatskoj i Sloveniji, a u Srbiji u dve varijante: istono kao vizija ujedinjenja Srba i Bugara u zajednikoj dravi a zapadno kao ideja o stvaranju jugoslovenske drave pod vostvom Srbije ( opisana 1844. u Naertaniju, Ilije Garaanina). Svetozar Markovi je imao ideje o balkanskoj federaciji. Za jugoslovenske narode pod austo-ugarskom ideje o ujedinjenju su se postavljale kao pitanje stvaranja jugoslovenske jedinice u sastavu Habzburke monarhije ili ujedinjenja van njenih granica. Jugoslovenska ideja se nije javljala ravnomerno u svim delovima Jugoslavije. U ruralnim podruijima ideje o ujedinjenju zastupala je malobrojna intelektualna zajednica; Konfesionalne granice su delile narode pre nacionalnog sazrevanja naroda i crkva je strahovala od gubljenja uticaja. Jugoslovenska strujanja probijala su se kroz pansrpske i panhrvatske ideologije a koncept i program ujedinjenja odreivali su ideoloki stavovi njenih nosioca. Nosioci ideja i programa ujedinjenja su zavisno od drutvenih snaga ije su interese zastupali, tako propagirali ujedinjenje kroz reavanje poloaja jugoslovenskih naroda, ili revolucijom protiv austro-ugarske i Turske ili okupljanjem nekih jugoslovenskih zemalja oko Srbije, kao dravnog jezgra. Jugoslovenske ideje je ugroavala Austro-ugarska i nemaki imperijalizam uopte, koji je teio da se preko Balkana probije na istok. U trenutku javljanja jugoslovenskih ideja nezavisne drave su bile Kraljevina Srbija i kneevina i Kraljevina Crna Gora ( od 1910.). Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda 28.jun 1914. Austro-Ugarska je nameravala da slomi Srbiju, presee njeno irenje i izlazak na more i onemogui joj da postane odluujui faktor balkanske politike. Aneksiona kriza 1908. i carinski rat su bili samo neki od pritisaka. Posle balkanskih ratova Austro-Ugarska je morala da se suoi sa uveanom i snanijom Srbijom i strahovala je od njenog ujedinjenja sa Crnom Gorom i njenog pretvaranja u oslonac ruske balkanske *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

politike i povezivanjem sa ostalim silama Antante, koje su se trudile da zaustave agresivni nemaki imperijalizam. Austro-Ugarska je ak imala ideju trijalistikom ureenju dela svog carstva kako bi zaustavila irenje ideje o ujedinjenju i kako bi suzbila uticaj srpske nezavisnosti na okolne zemlje. Ratna stranka je planirala da vojno porazi Srbiju kako bi jugoslovensko pitanje reila u okviru Monarhije i kao povod za takav napad iskoristili su atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, za objavu rata. Italija je takoe bila veliki protivnik jugoslovenske ideje zbog svojih pretenzija na jadranskoj obali; Vatikan takoe nije pruao podrku idejama ujedinjenja zbog straha od prevage pravoslavlja i plaio se bi kroz tu dravu dolo do prodora ruske politike u Evropi. Velike sile nisu bile za to da se srui Austro-Ugarska zbog ravnotee prema Rusiji. Srbija i Crna Gora su do kraja 1915. ratovale sa Austro-Ugarskom potpomognutom nemakim i bugarskim snagama.

Srpska vlada i jugoslovenski odbor

Srpska vlada se toko rata, preko Kosova, Crne Gore i Albanije povlaila tako da su izbegnute jo vee ljudske rtve a rat je nastavljen na solunskom frontu. Srpska vlada, pod presednitvom Nikole Paia, radei u sloenim meunarodnim uslovima je krajem 1914. donela deklaraciju u Niu, poznatu kao Nika deklaracije o ujedinjenju svih jugoslovenskih naroda u zajedniku dravu, kao neposredni ratni program. Nikom deklaracijom izjednaena je velika srpska stvar sa srpsko-hrvatsko-slovenakim plemenom. Nika deklaracija i njeni ciljevi predoeni su saveznicima a srpska dijaspora je krenula u irenje tih ideja u Evropi. Ivan Metrovi, Franc Potonjak, braa Julio i Remito Gramzi bili su potmognuti finansijski da razvijaju povoljno javno mnjenje o jugoslovenskoj ideji. Jugoslovenski odbor bio je organ u inostranstvu koji je odravao veze sa srspkom vladom, zastupao je jugoslovenske ideje. Formalno je konstituisan u Parizu 1915. i istupao je kao zastupnik nacionalnih ideja u sastavu Austo-Ugarske ali je bio lien mogunosti da neposredno utie na politiki ivot Srbije. Srpska vlada je inspirisala stvaranje jugoslovenskog odbora ali je on imao manji uticaj i nije raspolagao vojnim snagama, mada je bilo pokuaja da se formira dobrovoljaka garda, to nije bilo odobravano od srpske vlade. Jugoslovenski odbor bio je nehomogeno politiko telo, unutar kojeg je dolazilo do sukoba razliitih nacionalnih ideja. Frano Supilo je zajedno sa Antom Trumbiem bio jedan od najaktivnijih emigranata, boraca protiv italijanskog teritorijalnog irenja. Jugoslovenski odbor je, bez obzira to nije bio meunarodno priznat, obavio vane zadatke u irenju nacionalne propagande i uticaja na javno njenje u zvaninim krugovima Antante. *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Srpska vlada i jugoslovenski odbor sukobili su se oko karaktera ureenja budue drave i statusa odbora. Nikola Pai se pozivao na pravo naroda na samoopredeljenje ( smatrajui da je to sredstvo borbe za razbijanje Austro-Ugarske a ne naelo budue drave); Srpska vlada je gledala na jugoslovenski odbor kao na podreeno politiko-propagandno telo u slubi jugoslovenskog programa Srbije, odbacujui zahteve Anta Trumbia da se Odbor prizna kao ravnopravni inilac u procesu ujedinjenja; Jugoslovenski odbor je, na elu sa Supilom, pokrenuo pitanje jugoslovenskog pitanja iz hrvatske perspektive, zahtevajui da u narednoj etapi Srbija sprovede reforme kojima bi se spreila srpska prevlast. Pai je bio nosilac ujedinjenja po srpskom programu a Supilo je pokuavao da napravi hrvatski program ujedinjenja koji je podrazumevao Srbiju iz 1913. ( sa Makedonijom i Vojvodinom), Hrvatsku ( sa Slavonijom i Dalmacijom), Sloveniju, BiH i Crnu Goru. Krfrska deklaracija 20.jul 1917. Doneena je na Krfu od strane predstavnika buroazije jugoslovenskih naroda. Kompromisni dokument u kojem su doli do izraaja ustupci srspke vlade i Jugoslovenskog odbora. Srpska vlada nije priznala jugoslovenski odbor kao ravnopravnog lana u procesu ujedinjenja. Pai je deklaraciju smatrao manifestacionim aktom. Predstavnici obe strane bili su saglasni u tome da su Srbi, Hvrati i Slovenci jedan narod. Krfskom deklaracijom srpska vlada je prihvatila ideju ujedinjenja tri naroda po principima samoopredeljenja, dok je jugoslovenski odbor prihvatio monarhistiko ureenje sa vladavinom srpske dinastije. Krsfka deklaracija podrazumevala je Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca kao ustavnu, demokratsku parlamentarnu monarhiju sa srpskom krunom na elu. Majska deklaracija Doneena od strane 33 predstavnika jugoslovenskog odbora u bekom parlamentu. Izjanjavala se za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u nezavisno dravno telo, pod ezlom Habzburko-Lorenske dinastije. To je dalo manifestaciji katoliki karakter. Znaaj majske deklaracije je u tome to je ideju jugoslovenstva izdigla iznad provincija i dala joj internacionalni karakter. Posle majske deklaracije u Sloveniji se javio snaan nacionalni pokret koji je isticao zahteve za samostalnou Jugoslovena. 1918. Austro-ugarske vlasti su zabranile svaku agitaciju za Majsku deklaraciju. Sile Antante nisu pristajale na ruenje Austro-Ugarske ali je ruenje Monarhije podrazumevalo stvaranje Jugoslavije, tako da su iz istih razloga odbacivale ideje o ujedinjenju. Drave Antante su do 1918. prihvatale reforme u Austro-Ugarskoj i davanje teritorijalnih ustupaka jugoslovenskim narodima. Stvaranje nove drave protivreilo je interesima Italije, njenim *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

spoljnopolitikim planovima i dravnom irenju. Vudro Vilson je u svojih 14 taaka predloio tipino polovino reenje koje nije moglo da zadovolji jugoslovenske narode po austro.ugarskom vlau.

Stvaranje SHS
1918. kada su sile Antante prihvatile ruenje Austro-Ugarske u Zagrebu je stvoreno Narodno Vijee, kao trei faktor na politikoj sceni jugoslovenskog ujedinjenja, pored Jugoslovenskog odbora i vlade Kraljevine Srbije. Narodno vijee inili su Anton Koroec, predsednik, Svetozar Pribievi i Ante Paveli, stariji kao potrpedsednici; Vijee je odbacilo ponudu cara o Hrvatsko-ugarskoj nagodbi. Hrvatski sabor je raskinuo dravno-pravne odnose i veze izmeu Kraljevine Hrvatske, Slovenije i Dalmacije sa Kraljevinom Ugarskom i Carevinom Austrijom. 6-9. novembra 1918. u enevi sastali su se vlada Kraljevine Srbije, Narodno Vijee i Jugoslovenski odbor i njihovi predstavnici su doneli deklaraciju koja se izjanjavala za ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u nedeljivu dravnu celinu. enevska deklaracija je predviala formiranje zajednikog ministarstva kao meovitog tela sa zadatkom da organizuje zajedniku dravu do formiranja ustavotvorne skuptine; U tom prelaznom periodu funkcionisale bi dve vlade srpska i vlada Narodnog vijea. Pai je prihvatio dravni provizorijum od stvaranja zajednikog ministarstva do donoenja ustava, konfederalnu organizaciju i faze dravnog ivota sa dve ravnopravne vlade i ostavio otvoreno pitanje oblika vladavine. Protiv Paia ( srpske vlade) su bili predstavnici Narodnog vijea, Jugoslovenskog odbora i srpske opozicije kao i sile Antante. Tako je dolo do odstupanja od srpskog programa jugoslovenskog ujedinjenja. Poto drava SHS nije bila u stanju da brani svoje granice one su bile pod pritiskom Italijana i Narodno Vijee je bilo primorano da zatrai srpsku vojnu pomo; Srpske trupe su prele Savu i odbranile krajnje granice jugoslovenske teritorije. Velika Narodna skuptina Srba, Bunjevaca i ostalih Slavena je 1918. u Novom Sadu donela rezoluciju o prikljuivanju Vojvodine Srbiji; Podgorika Velika narodna skuptina je ubrzo uradila isto, donela rezoluciju o ujedinjenju sa Srbijom pod dinastijom Karaorevia. Krajem 1918. Narodno vijee alje uputstva ( Naputak Narodnog Vijea) kao spisak uslova za ujedinjenje, predviajui da konanu organizaciju nove drave odredi sveopta narodna skuptina SHS, dvotreinskim preglasavanjem. Ustavotvorna skuptina je trebala da donese ustav, odredi formu vladavine i unutranje dravno ureenje. *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Delegacija SHS nije se drala Naputka Narodnog Vijea zbog pritiska i italijanske ofanzive na Jadranu, priznala je monarhijsko ureenje i dinastiju Karaorevia. 1.decembra 1918. regent Aleksandar je proglasio ujedinjenje Srbije sa zemljama nezavisne drave SHS u jedinstveno kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Time su zaobiena reenja i zakopani problemi o obliku vladavine, oduzimajui buduoj ustavotvornoj skuptini karakter suverene ustanove. Nain ujedinjenja otkrivao je interese srpske graanske klase za hegemonijom kao i partikularistika shvatanja drugih nacionalinh buroazija.

Nacionalna struktura SHS

U kraljevini je po popisu iz 1921. bilo oko 11 miliona stanovnika od ega oko 2 miliona nacionalnih manjina: Nemaca, Maara, Rumuna, Slovaka, Rusa, Albanaca, Poljaka i drugih. Narodi se nisu dobro meusobno poznavali zbog vievekovne razliite istorije tokom koje su bili podeljeni pod Osmanskom i Austro-Ugarskom imperijom, nacionalno podeljeni i konfesionalno polarizovani. Narodi u Crnoj Gori i Srbiji su do ujedinjenja iveli u nezavisnim dravama, privredno i kulturno nerazvijeni pod centralizovanom vlau. Ograniena monarhija, Narodna Skutina i Parlament u Srbiji bile su jedinstvena pojava na teritoriji Jugoslavije. U Crnoj Gori vladavina Nikole I Petrovia je bila patrijarhalna i trpela je veliki otpor od mladih i sve bolje obrazovanih generacija. Narodi koji su bili pod Austro-Ugarskom nisu mogli samostalno da se razvijaju, tako da su u novoj dravi morali da sarauju politiki i javni radnici formirani u nejednakim dravnim i politikim strukturama, sa razliitim idejama, razdvojeni verom, obrazovanjem i ivotnim iskustvom. Do ujedinjenja Srbija je bila centralistiki i unitaristiki ureenja, nacionalno homogena i skoro bez nacionalnih manjina. Hrvati su imali razvijenu dravnu tradiciju, stare ustanove i izgraen politiki sti. Tokom razvijanja jugoslovenskih ideja u Hrvatskoj je preovladavala ideja o ujedinjenju bez prevlasti i sa velikim nepoverenjem u srpske namere; Postojao je veliki strah da Jugoslavija ne bude proirena Srbija. U Sloveniji rimokatolika crkva je imala direktan uticaj preko vladajue Slovenske ljudske stranke. Narodi koji su inili SHS nalazili su se na razliitim nivoima razvijenosti jer je Monarhija vie razvijala privredu svojih srednje-evropskih teritorija. U Srbiji su malo razvijeniji bili sever i Pomoravlje, dok su zapadna i istona Srbija ( sa izuzetkom Bora) i juna ( osim Leskovca) iveli od sitne trgovine, zanatstva, narodne radinosti... *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Turska vlada je na Kosovu, u Makedoniji i Sandaku ostavila neizbrisivi trag zaostalosti.

Selo u SHS
Agrarna karta SHS je prikazivala velike posede u Vojvodini, Hrvatskoj i Slavoniji a Srbija je bila zemlja malih parcela. U najveem delu Kraljevine selo je bilo nerazvijeno i zatvoreno za uticaje sa strane, pod jakim dejstvom starinske tradicije a u nekim delovima Crne Gore sa tragovima plemenske strukture. Zbog nerazvijenog sistema obrazovanja u delovima Srbije, Cnre Gore, Makedonije, BiH, u Sandaku i na Kosovu nepismenost je bila masovna.

Nacionalni problemi u SHS i nasleeni problemi

Stanovnitvo Kraljevine SHS je pripadalo razliitim veroispovestima i pripadalo je razliitim konfesijama. Najvie je bilo pravoslavaca, pa rimokatolika i na kraju muslimana. Srpska pravoslavna crkva je nastala 1919. ujedinjenjem pravoslavnih crkava na teritoriji Kraljevine i podravala je hegemoniju srpske buroazije, zastupajui stav da su Srbi izabrana nacija, da je dinastija Karaorevia ustanovljena u narodu, da je pravoslavlje autentina vera a organizacije pravoslavne crkve narodna. Tokom WWI jugoslovenski narodi se sticajem okolnosti nalazili na suprotnim stranama i ova injenica kasnije nije mogla lako da se izbrie. Od ratnih vojnih dezertera austrougarske vojske stvarane su dobrovoljake jedinice koje su tokom rata popunjavale srpsku vojsku. Kraljevina je nasledila rasparan pravni sistem koji se ogledao u postojanju vie pravnih podruija na istoj teritoriji, to je uslovljavalo i nejedinstvenu primenu prava; Strana i domaa, moderna i zastarela, verska i svetovna prava su nastavila da se razdvajaju umesto da se spajaju. U takvom pravnom poretku nije mogla da se stvori jedinstvena pravna svest i da se osigurna pravna sigurnost. Paralelno sa novim sistemom zemljinjih knjiga iveo je i turski sistem tapija. Nova drava nije bila etniki homogena, nacionalne manjine, osim albanske su bile pod meunarodnom zatitom. Kraljevina je zapoela ivot optereena meunarodnom obavezom vraanja zajmova i ratnih dugova. Dva balkanska i jedan svetski rat su ostavile ogromnu demografsku i ekonomsku katastrofu na teritoriji Kraljevine. Jugoslovenski narodi su izgubili u prvom svetskom ratu oko 1.900.000 stanovnika. Socijalna diferencijacija, privredna eksploatacija i politika borba bile su odreene niskim standardom, velikom neprosveenou i negativnim istorijskim nasleem. *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

1919. vlada je pristupila agrarnim reformama koje su bile nedosledne i komplikovane zbog mnotva propisa. U muslimanskim krajevima su age i begovi predstavljale neku vrstu zemljine aristokratije; U takvim krajevima agrarno pitanje nije moglo da se razdvoji od verskog i nacionalnog. Verske organizacije su titei svoje posede isticale da je ugroeno njihovo funkcionisanje. Agrarna reforma je umesto reformi iskoriavana kao sredstvo za smirivanje socijalnih sukoba na selu i kao oblik politike borbe. Agrarno pravo je proglasilo jednaka prava nezavisno od nacionalnosti ali je praksa agrarne reforme bila drugaije; Proklamovala je ukidanje velikih poseda, koji nisu bili ukidani, kmetski odnsi u nekim krajevima nisu ukinuti, crkvama i bankama su ostavljeni posedi preko dozvoljenog maksimuma. Princip da zemlja pripada onome ko je obrauje nije ni izdaleka bio ostvaren. Industrija nije uspevala da zaposli viak seljatva a sa druge strane ni da snabde selo industrijskim i agrotehnikim proizvodima. Na malim i razbacanim parcelama i nije mogla da se razvije organizovana privreda. Suvina radna snaga odlivala se sa sela, oko 30.000 ljudi godinje. Skoro miliona ljudi u gradovima sluilo je i nadniilo na poljoprivrednim odnosima a oko je 3 miliona ljudi je trailo posao, inei fluktuirajuu radnu snagu. 1932. Vlada je stavila moratorijum na seljake dugove, to ipak nije pomoglo oporavku sela jer su se seljaci zaduivali kod lokalnih bogataa. Oskudicom seljaka koristile su se banke i lihvari. Seljatvo je bilo okrenuto sebi i svojim problemima, pritisnuto praznovericama, neprosveeno i nepismenou koja se neprestano uveavala zadravanjem dece van kola. Industrija je bila slaba i nerazvijena tako da nije mogla da pomogne modernizaciji poljoprivrede. Naprednija organizacija poljoprivredne proizvodnje i ukljuivanje sela u modernizaciju bila je zastupljena u razvijenim severoistonim i severozapadnim krajevima Kraljevina u Vojvodini, Sremu, Sloveniji, delovima Hrvatske i delovima Severne Srbije. Postojala je znaajna razlika meu selima koja su imala dugu tradiciju obrade zemlje, sa veim brojem nemake manjine i koja su se nalazila blizu veih varoica. Primetan je vei stepen kulture ivota, naina odevanja, ishrane, higijene, veterinarske zatite... Nerazvijena industrija nije mogla da unapreuje druge privredne grane izuzev u industrijski razvijenim severozapadnim rejonima Kraljevine i u Severnoj Srbiji i Pomoravlju. Radnitvo je bilo bez vee radne tradicije i strunog iskustva, u osnovi vezano za selo. Radnika klasa je bila malobrojna, nekvalifikovana i neravnomerno rasporeena. Meutim privredno i po socijalnoj strukturi nerazvijena zemlja imala je ipak razvijen radniki pokret, revolucionarno raspoloen i politiki jedinstven. Karakteristiku dravne ekonomije su inili mnogobrojni karteli koji su kontrolisali cene na tritu; Zajmovi su uzimani od drugih drava, najvie od Francuske i SAD, neracionalno su troeni i proizvodili su gomilanje dugova, tako da je Kraljevstvo ubrzo bila jedna od najzaduenijih zemalja u Evropi. *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Strani kapital je bio ulagan u rudarstvo, metalurgiju, hemijsku, umsku i poljoprivrednu industriju. Za eksploataciju jugoslovenskih bogatstava pod povoljnim uslovima strani kapital je dobijao koncesije, tako to se koristio vezama sa vladajuim snagama, protekcijama i potkupljivanjem odgovornih politiara. Saobraaj se razvijao u svrhu trgovniskih povezianja. Srpska buroazija je zahvaljujui privrednom posleratnom poletu, vezama sa dravnim aparatom vlasti i stranim kapitalom, rasla i inila graanski sloj, koji je gradio letnjikovce, kolovao decu u prestinim stranim kolama i ugledao se na ivotni stil inostrane buroazije. Hrvatska buroazija se izmeala sa hrvatskim veleposednicima, vezana za ivotnu tradiciju srednje Evrope, gledala je sa nespokojstvom na jaanje srpske buroazije zahvaljui njenom monopolu na vlast i politiku. Najelementariji pokazatelj kulturne zaostalosti u Kraljevini bila je masovna nepismenost. Po popisu iz 1921. ak preko 50%. Ovaj procenat je u Makedoniji, BiH i na Kosovu bio i preko 80%, a bio je znatno nii u zemljama koje su, do ujedinjenja, bile pod sastavom Austro-Ugarske. Za razvoj kolstva karakteristini su napori da se stvori jedinstveni obrazovni sistem, od osnivanja Kraljevine broj kola se neprestano uveavao, a 1929. je uvedeno osmogodinje kolovanje. Gimnazije su bile glavne i najelitnije srednje kole u koje su ila deca imunijih slojeva i najambicioznijih seljaka. Gimnazije su bile favorizovane u odnosu na strune kole. Nastava je izvoena na srpskohrvatskom jeziku, u Sloveniji na slovenakom, a nacionalne manjine nemaka, maarska i rumunska su pod meunarodnom zatitom dobile pravo da organizuju odeljenja na maternjem jeziku. Pored dravnih kola postojale su i privatne ali i crkvene kole, ene su ile u tzv.domainske kole. kolski programi poivali su na kulturi vladajue nacije, uzdizali su dinastiju Karaorevia, bili su zadahnuti anitkomunizmom i religijskim oseanjima. kole su vodile aktivnu borbu protiv nenacionalnih elemenata a posebno protiv komunista iz redova aka, studenata i nastavnika. Pored dva postojea univerziteta u Beogradu i u Zagrebu, 1920. je osnovan i tei, u Ljubljani. Krajem 1937/38. u Jugoslaviji je radilo 8 visokih kola. Razvoju univerziteta nastave doprineli su istaknuti strunjaci iz redova ruske emigracije, meu njima se nalazilo vie naunika svetskog ranga. Univerzitet u Makedoniji je do poetka drugog svetskog rata radio pod zakonima univerziteta u Beogradu.

Promene posle WWII i Hladni rat

*please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Kapitulacija Nemake 9.maja 1945. u Berlinu Kapitulacija Japana 2.septembra 1945. posle bombardovanja Hiroime i Nagasakija. Posle WWII stvorena je politika interesnih sfera iji su se epicentri nalazili na tlu Nemake, Balkana i u srednjoj i istonoj Evropi, Iraku i Dalekom Istoku. Krimska konferencija sile pobednice su se dogovorile o ratnim reparacijama, podeli Nemake i formiranju Poljske. Postdamska konferencija 1945. utvrena su politika i privredna naela, usklaene politike prema Nemakoj za vreme saveznike kontrole.

Nemaka posle WWII

Na Postdamskoj konferenciji velika trojka je bila saglasna da se nemaki militarizam i nacizam trajno iskorene kako Nemaka vie nikad ne bi ugrozila svetski mir. Konferencija se saglasila da deo istone Pruske i grad Kenigzberg pripadnu SSSR-u. Kontrolni savet je bio sastavljen od komandanata sila pobednica. Savet ministara je bio zaduen da izgradi mirovne ugovore sa Italijom, Bugarskom, Maarskom, Rumunijom i Finskom. Berlin je podeljen na tri zone. Kasnije e ta podela posluiti za hladnoratovsku podelu, kako Berlina, tako i cele Nemake. Zapadna Nemaka se posle II sv. Rata brzo oporavljala i dogovorom sa Istonom Nemakom je 1973 (proveriti) ula, zajedno sa I. Nemakom u UN. Simbol podele je bio Berlinski zid. 1947. stvoren je NATO pakt a 1955. Varavski. Paktovi su omoguavali posedovanje baza na stranim teritorijama, nadzor nad zavisnim reimom. Politika SAD je dobila naziv pax americana zbog koncepta o ureenju svetskih odnosa na bazi amerike prevlasti. Deklaracije o osloboenoj Evropi obelodanile su dubinu jaza izmeu zapadnih sila i SSSR-a. Trumanova doktrina je ve i formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna tabora. Kao vladajua snaga u svojim zemljama posle drugog svetskog rata, komunisti su stekli domovine odgovarajui za svoj rad i politiku vlastitoj radnikoj klasi i narodu. Drugi svetski rat doveo je do snanog antikolonijalnog i oslobodilakog talasa na velikim prostorima Afrike, Azije i June Amerike.

*please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Pokret nesvrstanih veliku podelu pokreta nesvrstanih predstavljalo je kodifikovanje principa koegzistencije u UN 1970. koji su obuhvatali sporazum mirnog reavanja sporova bez upotrebe sile. 4.oktobra 1957. lansiran je Sputnjik. Jurij Gagarin je bio prvi ovek u kosmosu. 12.aprila 1961. Nil Armstrong na mesecu. Materijalni uspon i promene u drutvenoj strukturi

JUGOSLAVIJA POSLE II SVETSKOG RATA

Jugoslavija je uspela da prevazie tokom WWII negativno privredno i kulturno naslee i da dostigne nivo srednje razvijene zemlje, mada su se u nekim njenim krajevima zadrali mnogi tragovi materijalne i kulturne zaostalosti. 1947.-1974. industrijalizovan je vei deo privrede i zabeleen je privredni rast od 10%. Razvijene su nove industrije, pre rata nepoznate kao to je proizvodnja maina i ureaja, prerada nafte, brodogradnja... Najvei deo privrede je automatizovan. Nastavljena je praksa uvoza nad izvozom to je uticalo na negativan bilans Jugoslavije u meunarodnim ekonomskim odnosima i zaduenosti. Optu ekspanziju privrede pratila je i ekspanzija zapoljavanja. Graene su pruge i infrastruktura. Sistem obrazovanja beleio je stalni porast uenika. Jugoslovenski drutveni i privredni razvoj u posleratnom razdoblju doveo je do krupnih promena u drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva. 1974. Jugoslavija je imala 21 milion stanovnika. Konfiskacijama, nacionalizacijama i agrarnim reformama buroazija je izgubila raniju ekonomsku mo. Smanjio se broj zanatlija, nestali su sitni trgovci; nekvalifikovani radnici sa sela osposobljavani su za rad u drugim oblastima, novi radnici vrili su nalet na gradove. Proces industrijalizacije izbacio je na povrinu sloj polutana - koji su bili poluindustrijski radnici polu seljaci; Kategorija polutana inila je najvei deo jugoslovenskog industrijskog radnitva. Najvrednija zanimanja u posleratnoj strukturi su bila inovnika. Najznaajniju i najvei promenu u drutveno-ekonomskoj strukturi stanovnitva predstavljalo je apsolutno i relativno smanjenje broja poljoprivrednika. Patrijarhalno selo u posleratnoj Jugoslaviji se raspadalo. Ogromno uveana inteligencija, prevlast humanistike nad tehnikom naukom, uestvovala je *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

pedesetih i ezdesetih ka preobraaju jugoslovenskog drutva ka samoupravnim osnovama. Politiki lik Evrope posle prelomnih godina bio je sasvim drugaiji od onog pre leta 1914. promene su bile plod unutranjih kretanja u nizu drava, posebno u carevinama i izrazile su se u socijalnim i nacionalnim revolucijama.

Nova politika karta

Posle 1921. Evropa je imala politiki oblik koji je samo podseao na onaj predratni. Umesto 28 nastalo je 33 drave. Austro-Ugarska vie nije postojala a Nemaka i Rusija su izgubile velike teritorije i vie nisu bile carevine. Ove velike promene nisu stvorile neku novu veliku silu, ve vie srednjih i manjih drava. Raspadom Habzburkog carstva najvie granica nastalo je u predelu srednjeg Dunava. Stvoreno je sedam novih drava: Kraljevina SHS, Rumunija (nije nastala, proirena je), ehoslovaka, Poljska. Nosioci evropske politike ostale su velike sile, uprkos nadanjima malih drava da posle rata dolazi do ravnopravnosti. Presudna meuratna zbivanja bila su u potpunosti vezana za velike drave: Francusku, Britaniju, Italiju i SSSR.

Francuska posle WWI

Francuska je pobedom iz 1918. povratila Alzas i Loren, i neznatno se teritorijalno uveala, ali je u ratu pretrpela velike ljudske rtve. Francuska je plod vievekovnog istorijskog razvitka, koja se posle revolucije iz 1789. okrenula stvaranju graanske drave a u ratovima koji su usledili francusko stanovnitvo je razvilo snanu nacionalnu svest. Rat iz 1870. je Francusku kotao teritorije tako da su zahtevi na mirovnoj konferenciji iz 1919. bili taka oko koje je pariska diplomatija vodila estoku bitku. Francuska je bila velika kolonijalna sila sa dugom istorijom stvaranja kolonijalnog carstva.

Velika Britanija posle WWI

Velika Britanija je po gustini naseljenosti bila trea u Evropi. Osnove svetske moi Velike Britanije bile su raznovrsne ali je kljuan zaetak kapitalistike privrede iz XVI veka kao rezultat prekomorske trgovine, koji je omoguen izuzetnom geografskim poloajem. Posle WWI pripojila je i deo nemakih kolonija, od tada je Britanija bila najvea kolonijalna sila (kontrolisala je 1/3 svetske teritorije) u istoriji, ali su pokreti za nezavisnost u kolonijama jaali. I pored toga VB ke gubila primat u svetskoj politici. elno mesto je zadrzala samo zahvaljujuci samoizolaciji SAD-a (Monroova doktrina Amerika amerikancima).

Italija posle WWI

Italija je ujedinjena sredinom 19. Veka nizom ratova za ujedinjenje na ijem elu se nalazio Pijemont. Nije bila bogata ni rudama ni poljoprivredno i vei broj pokrajina je bio zaostao, tako da *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

je imid velike sile imala zbog saveznitva sa Britanijom i Francuskom u Krimskom ratu. Iz prvog svetskog rata izlazi sa izvesnim teritorijalnim proirenjima Juni Tirol, Istra, Rijeka, Zadar i neka ostrva na Jadranu. U stvaranje kolonijalnog carstva Italija se upustila odmah po svom ujedinjenju i do poetka prvog svetskog rata stekla je Eritreju, deo Somalije i Libiju- koje je zajedno sa Rodosom i Dodokanezima dobila posle rata sa Turskom 1921/22 posle kog je i carevina u Turskoj nestala.

Nemaka posle WWI

Nemaka je izala iz rata umanjena. Kao i Italija bila je plod nacionalnog pokreta iz XIX veka a stoer ujedinjenja bila je Pruska Kraljevina. Od dranja Nemake zavisilo je da e sarajevski atentat biti samo incident ili povod za izbijanje rata dotad nevienih razmera. Nemaka je iz rata izala vie iznemogla nego vojniki potuena. Nemaki nacionalizam se nije oseao pobeenim i zato je odbijao da snosi terete mirovnih ugovora a njegovo ekstremno krilo trailo je krivce za takav rasplet situacije. Nemaka spoljna politika obeleena je snanim revaniizmom. Krajem XIX veka Nemaka se ubrzano razvijala tako da je poetkom XX veka bila jedna od najveih industrijskih sila.

Sovjetski savez
Sovjetski savez je nastao iz prve socijalistike revolucije u istoriji i to je presudno obeleeilo njegovo mesto i ulogu u godinama izmeu dva svetska rata. Sovjetski savez bio je po veliini teritorije drugi na svetu, i iako drava revolucije imao je istorijski kontinuitet svojih teritorija, do izbijanja WWII.

Kraj monarhizma i princip legitimizma

Izmeu dva svetska rata Evropom su se proirile republike. 30.tih godina u Evropi je bio jednak broj republika i monarhija. Za razliku od XIX veka situacija je bila potpuno promenjena, vladari u zapadnim monarhijama nisu bile neogranieni rukovodioci politikom, a jo manje ljudima. Vostvo dravom prelo je u ruke vlada koje su prema ustavima bile odgovorne parlamentu, politiki ivot su nosile stranke , zakoni su odreivali prava i dunosti graana a monarsi su ostali samo otelotvorenje drave. Revolucionarni dogaaji iz 1917. i 1918. su dokazali da je legitimizam izgubio svoju istorijsku ulogu. Koreni legitimizma bili su duboko istorijski ukorenjeni, jo od prvih biskupa Rima koji su svoja *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

prava zasnivali na nasleu klasine rimske tradicije, preko srednjovekovnih vladara koji su svoja prava takoe temeljili na nasleu do naslednog prava na presto. Pravo zasnovano na prolosti, istoriji, preraslo je tokom novog veka u doktrinu legitimizma. Tokom celog XIX veka dolazi do osporavanja legitimistikog naela. Ipak pogubljenja vladara nisu bila mogua, i ak su se smatrala smrtnim grehom. Jo jedan od znaaja engleske revolucije iz XVII veka bilo je suenje i pogubljenje Kralja arlsa I, i dotadanje pravo vladara da oduzme ivot podaniku i da ima neogranienu mo, zamenjeno je njegovom odgovornou prema podanicima. Znaajnija od pogubljenja pojedinanih prineva bio je slom legitimizma putem revolucija, kada su pobunjeni narodi ruili prava i privilegije zasnovane na istorijskom naelu. Tako je francuskom revolucijom iz 1789. ukinuto ne samo nasledno pravo vladara nego i plemstva u celini, i proklamovala bratstvo i jednakost meu ljudima, nasuprot stalekom drutvu privilegija. Napoleon je svojim postupcima pokuao ponovo da uspostavi principe legitimizma i kada je oboren bekim kongresom pokuano je preureenje Evrope na legitimistikom naelu, ali su odluke Bekog kongresa ponovo oborene tokom prolea naroda i Francuska je po drugi put postala republika. Uprkos nemirima u raznim zemljama i pojavi nacionalizma, koji je prava nacije stavljao iznad prava naslea, tradicionalni legitimizam se pokazao kao vrlo prilagodljiv i preiveo je tako to se ugradio u monarhistiko naelo i pravo na vlast starih dinastija.

Sumrakom monarhizma otvoreni su procesi brze i potpune politike afirmacije raznih politikih strujanja. Pojavili su se novi oblici autokratije i despotizma, nastale su diktature novog tipa, proistekle iz formalizacije masovnih pokreta. Negacija monarhizma posle 1918. bila je zasnovana na republikanizmu i parlamentarizmu ali i na sasvim novim meusobno suprotstavljenim konceptima autoritarne nacionalne drave sa jedne strane i diktature proleterijata sa druge strane. Ruenje Austro-Ugarske prihvatile su Antanta i SAD tek 1918.

Revolucije u Evropi 1917.-1919.

Vrste revolucija: za stvaranje nacionalne drave za stvaranje autoritarne nacionalne drave marksistike revolucije Misli se na masovne politiki motivisane pokrete izmeu 1917. i 1920. koje su meusobno bile razliite. *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Imenom revolucija bile su obeleeni pokreti za stvaranje nacionalnih drava, kod naroda AustroUgarske u ivinim oblastima Ruskog carstva i u istonim delovima Nemakog carstva.Karakterisala ih je pobuna usmerena ka stvaranju autoritarnih nacionalnih drava ali i ka spreavanju socijalista i komunista da se domognu vlasti. Revolucije tog vremena podrazumevale su i bunt koji je polazio od marksistike politike teorije o borbi klasa, koji je imao korene u ideji socijalnog preobraaja ukidanjem kapitalizma i unitavanjem graanskog drutva. Nacionalnooslobodilaki pokreti uinili su znaajne promene na politikoj karti Evrope jer su urodili pojavom niza novih, srednjih i manjih, uglavnom parlamentarnih i delom liberalnih drava, koje su nastale na teritorijama nekadanjih carevina. Komunizam je bio pokret koji je istakao zahtev za potpunim prelomom u istoriji i stvorio je prvu dravu socijalizma, gigantskih razmera, Sovjetski Savez. Komunistike revolucije su u najdubljem smislu te rei bile revolucije, jer su teile politikojh izmeni drutvenog sistema, teile su korenitoj promeni okolnosti ljudskih ivota ali i promeni samog oveka. Sve ranije graanske revolucije, pre ruske iz 1917. imale su manji ili vei, ali uvek bitan uticaj na dalji razvoj prilika u pravcu izgradnje kapitalistike privrede, a graanska revolucija u Rusiji nije imala takav cilj. Revolucijom u Rusiji sruen je monarhizam i otvoren put komunistima, otvoreno je novo poglavlje istorije sa novim politikim pokretima koji su svojom revolucionarnou prevazilazili socijalizam sa kraja XIX veka. Tokom prolea 1919. u Evropi je postojalo etiri socijalistike republike: Rusija, Maarska, Slovaka i Bavarska. Nacionalizam se podelio na liberalni i autoritarni a socijalizam je proizveo komunizam kao svoju radikalnu varijantu. Revolucije dizane za stvaranje nacionalnih drava imale su za cilj stvaranje nezavisnih nacionalnih drava. Revolucije autoritarnih nacionalizama imale su ideju stvaranja monih drava nacionalnih jedinstava a za socijalistike revolucije cilj je bio stvaranje puteva komunistikoj budunosti.

Republika vijea sva vlast sovjetima

Ideja drave vea saimala je trajan program naglog i nasilnog prevrata usmerenog ka ruenju kapitalistikog sistema. Donosila je ideje prava na vlast proleterijata i siromanih drava vea, bila je sr komunistikog programa, oivljavala je klasnu borbu umesto graanskog mira.

*please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Vea ( sovjeti) nikla su spontano i postali organ revolucije i oblik revolucionarne demokratije. Po stvaranju drave, vea su postala i organi sprovoena diktature proleterijata, tako da se republika vea izjednaila sa diktaturom proleterijata. Vea su se javljala u poetnim fazama socijalistikih revolucija u svim zemljama. Teoriju drave socijalistike revolucije i drave vea opisao je Lenjin u Aprilskim tezama i u Zadacima revolucije gde je pisao da sva vlast u dravi treba da pree iskljuivo u ruke predstavnika sovjeta radnikih, vojnikih i seljakih deputata, na temelju programa a sva vlast u svemu je odgovorna sovjetu. Lenjin je pisao da sovjestka vlas nije nita drugo do organizacioni oblik diktature proleterijata a kao dokaz da je diktatura neophodna koristio je odgovarajue stavove Marksa i Engelsa. Sutinu Marksovog uenja o dravi shvatio je samo onaj ko je razumeo da je diktatura jedne klase neophodna ne samo za klasno drutvo nego i za ceo istorijski period koji odvaja kapitalizam od drutva bez klase Za Lenjina Boljevici su bili sr drave vea koji su morali da budu sliveni u disciplinovanu organizaciju koja je bila strogo centralizovana u kojoj su pojedinci bili samo delovi. Lenjin je republiku vea smatrao najsavrenijom tekovinom moderne istorije, viim oblikom demokratije od svih poznatih demokratija. Diktatura proleterijata je demokratska jer je diktatura radnika. Drava vea se temelji na proleterijatu koji oko sebe okuplja siromano seljatvo i sirotinju, osnova joj je u partiji komunista. Za Lenjina je drava vea predstavljala pitanje stvarnosti ruske revolucije a vremenom je postala deo njegovog ivota. Kritika boljevike drave je dola sa svih strana pa i od onih socijalista koji su ostali kod optih liberalnih gledita o demokratiji i smatrali da se u socijalizam moe ii samo ako se ovi ideali i dalje potpunije ostvaruju. Revolucije dizane za stvaranje nacionalnih drava imala je za cilj stvaranje nezavisne nacionalne drave; za revolucije autoritarnih nacionalizama cilj je bio stvaranje mone drave nacionalnog jedinstva a za socijalistike revolucije cilj je bio stvaranje puteva komunistikoj budunosti.

Autoritarni nacionalizam
Razlika izmeu nacionalnih i socijalistikih revolucija od revolucija autoritarnog nacionalizma bila je ta to su prve dve revoluciju videle kao nain ostvarenja slobode, a pokreti za nacionalnu mo nisu imali za cilj slobodu nego izgradnju autoritarne vlasti. Autoritarni nacionalizam doneo je pojavu masovnih desniarskih pokreta i dve snane, u spoljnoj politici ambiciozne i agresivne drave. Teorija ivotnog prostora i ideje mira Izmeu dva svetska rata postojale su dve grupe teorija koje su se temeljile na dve meusobno *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

suprotstavljene osnove, miru i ratu. Teorije mira zastupale su drave pobednice u prvom svetskom ratu, prva zemlja socijalizma SSSR; Ideje temeljene na ratu razvijale su se ubrzano od poetka '30.tih godina i bile su zastupljene meu poraenim dravama i tesno su povezane sa autoritarnim nacionalistikim reimima i njima odgovarajuim totalitarnim pokretima.

Ideje mira posle WWII

Ideje trajnog mira rodile su se iz elje za mirom koja je spontano nastala sa ratnim uasima i ukorenila se u liberalnim i intelektualnim krugovima a prvenstveno u masama, koje su u ratu najvie stradale. Ideju mira su razradile dve deklaracije, Vilsonova i Lenjinova: Lenjinova deklaracija iz 1917. proklamovala je ideju da oveanstvo treba izbaviti od strahota rata i njegovih posledica. Kroz deklaraciju sovjetske vlade, iako nije tako navedeno moe da se zakljui da e rat da nestane sa epohom socijalizma. Ta ideja se najdublje vidi u stavu da se socijalistikom revolucijom nastaje era u kojoj narodi svesni zajednikog interesa, nastoje da ive u miru i tako i grade meunarodne odnose i odustaju od tenji koje su uzronici rata. Lenjinov dekret o miru apelovao je na primere proleterskog heroizma i istorijskog stvaralatva. Vilsonova deklaracija je poricala rat, smatrajui ga nedostojnim moderne civilizacije. Smatrao je da je moderna politika u stanju da sprei izbijanje rata. I Lenjin i Vilson su se obraali narodima ali je ista re za njih imala razliito znanje; Za Lenjina narod su donji slojevi a za Vilsona narod je etnos i svi njegovi slojevi. Lenjinov pristup je klasni a Vilsonov liberalno demokratski; Lenjin se obraao vladama i narodima, uporedo pravei razliku meu njima a Vilson je vlade smatrao delovima naroda. Meu idejama koje su bile u opticaju na Mirovnoj konferenciji 1919./20. centralno mesto zauzima ideja trajnog mira; Meutim svaka delegacija je zastupala svoje interese i ve tada je postalo jasno da su ideje trajnog mira odlian paravan za smirivanje posebnih interesa i idealno orue u manipulaciji sa javnou. Poev od 1925. nije bio mogu javni nastup nekog politiara bez izlaganja o miru i saradnji meu narodima. Veina drava je uvala svoje interese, a skrivene iza velikih ideja elee si da ostvare svoje posebne ciljeve. Ideja mira rezultirala je jednim pravnim aktom Kelog-Brijanov pakt, u kojem su formulisane opte ideje mira koje su bile zastupljene u to vreme. Bio je to i svojevrstan ugovor meu dravama jer su sve drave potpisnice bile saglasne u tome da je dolo vreme odbacivanje rata kao orua nacinalne politike. Bez obzira to su koriene kao paravan ideje mira su u to vreme ipak imale uticaj na nalaenje kompromisnih reenja i izvesna prilagoavanja.

Teorija ivotnog prostora

*please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Teorija ivotnog prostora nije nikad postala iroko prihvaena kao teorija trajnog mira. Njena sutina predstavljala je suprotnost idejama mira i saradnje. Njen osnovni argument bio je da neki narodi ive u takvim loim prilikama jer im nedostaje dovoljno prostrana teritorija. Iz takvog stava jasan je zakljuak da takvi narodi moraju da tee da steknu uslove za ivot. Jedan od korena ideje ivotnog prostora bio je revizionizam, tenja za izmenama stanja koje je nastalo ishodom Prvog svetskog rata. Revizionizam se javio odmah po okonanju rata. Drugi od korena bio je autoritarni nacionalizam koji je, kao i u unutranjoj politici teio zasnivanju totalitarnih drava, imperija i hegemonije u meunarodnoj politici. Teorija i praksa ivotnog prostora preuzele su od revizionizma elju za izmenom postojeeg odnosa snaga a od autoritarnog nacionalizma tenju za apsolutnom vladavinom odreene nacionalne drave nad jednim vienacionalnim prostorom. Ovom teorija u spoljnu politiku unete su dve odlike autoritarnog nacionalizma: 1. tenja za zasnivanjem neprikosnovenog politikog autoriteta 2. kult borbe, borbe kao volje za ivotom Glavni nosioci ovih ideja bili su italijanski faizam i nemaki nacionalsocijalizam; Faisti i nacisti su se koristili istom retorikom. Faizam i nacizam Faisti su uporno ponavljali da jedan veliki narod, Italijani, sa takvom istorijom iznad svih naroda, stoji stenjen na Apeninskom poluostrvu koje je siromano i da irenje teritorije predstavlja pitanje ivota i smrti. Nacionalsocijalisti su govorili o velikom superiornom narodu koji ivi na malom prostoru i zbog toga ne moe da ostvari svoje sjajne osobine. U obe ideje krila se tenja za imperijom, po cenu rata. U obe ideologije ideja borbe je imala bitnu ulogu i pravdala se borbom za ivot i opstanak. Faisti su imali pretenzije na teritorije kojima se nekada prostiralo rimski carstvo a nacisti su eleli stvaranje nemakog carstva. Trajni mir se oslanjao na elje naroda a teorije ivotnoh prostora na nacije. Nacionalsocijalistika autoritarna teorija Autoritarni nacionalizam je ostao glavna karakteristika meuratnog perioda. Iz njega je stvorena ideologija iji su segmenti bili vidljivi u politikoj praksi tog vremena. Njegovi zaetnici bili su intelektualci konzervativnih i desniarskih shvatanja. Vremenom se pretvorio u masovni politiki pokret i konano u drave preko kojih je izaao na meunarodnu politiku scenu. Kao ideologija i kao pokret suprotstavljao se liberalnom nacionalizmu, autokratiji monarhija, parlamentarnoj demokratiji, socijalizmu, komunizmu i interakcionalizmu. *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Autoritarna nacionalistika ideologija je imala niz karakteristika meu kojima su glavne: 1. otvoreno velianje dikature dravna mo je shvaena u obliku piramide i bila je hijerarhijski organizovana a hijerarhija je pravdana odgovornou. Upravo iz odgovornosti je izvlaeno pravo na mo; Slavljeni su mo i autoritet vlasti a diktatura je stavljena nasuprot svakoj demokratiji. Autoritarni nacionalizam je odbacivao demokratiju kao politiko ureenje koje je odgovaralo manje vrednim ljudima. Vrhovni voa bio je objekt kulta heroja i svi zvanini predstavnici su morali da ga veliaju; Voa je potpuno samostalno donosio sve odluke i bio je potpuno iznad odgovornosti a njegova neograniena vlast je pravdana njegovom apsolutnom odgovornou prema naciji. Osim kulta voe postojao je i kult drave kao sredstva za ostvarenje imperijalnih ambicija. 2. velianje nacije nacija je bila vrhunski politiki ideal za naciste a za faiste nacionalna drava. Autoritarni nacionalizam je veliao jednu naciju, tako to je naglaavao svoju nadmo nad drugim nacijama. Pritome se podrazumevalo da je ta nadmo bioloka ( nacizam) ili istorijska ( faizam). Dokazivana je bioloka ili istorijska superiornost koja je za cilj imala da istakne pravo vladanja nad drugim narodima. 3. kult borbe se koristio kao sredstvo za ostvarenje totalitarnih ciljeva.

4. poricanje svake solidarnosti, meusobnog potovanja i ravnopravnosti, kako meu ljudima tako i meu narodima u odnosima u meunarodnoj politici se uvek istupalo sa pozicija vlastitih interesa. 5. odbacivanje bilo kakvih vrednosti socijalizma i komunizma koje je sutinski odbacivao zbog pacifistikih tenji. 6. isticanje velikih nacionalnih ideala tvrdnja da nacije imaju velike ideale za koje moraju da se bore i za koje vredi iveti 7. tenja za totalitaristikom polarizacijom celog drutva i obavezno zastupanje ideologije svih predstavnika nacije i nedozvoljavanje drugih gledita; Drutvo je izloeno agresivnoj propagandi. 8. iracionalnost pretpostavki ideologija se bazirala na iracionalnim gleditima, nije elela i traila razlono razmatranje, nije se obraala razumu, nego oseanjima i instinktima, ceo sistem ideja ima karakter velike sugestije. 9. Dogmatizam stavovi autoritarne nacionalistike ideologije su formulisani jednostavno i na nain koji nedozvoljava sumnju

*please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Autoritarna nacionalna drava

Sutinu autoritarnog nacionalizma najbolje su izraavale teorije o novim ili pravim nacionalnim dravama koje su iroko izlagali vodei ideolozi faizma i nacionalsocijalizma. Po Musoliniju sutinu faistike doktrine ini koncepcija drave i dravnih ciljeva. Musolini je poricao vrednost pojedinca a naglaavao znaaj zajednice. Faistika drava je vrhovna vrednost u ivotu svakog njenog graanina; Po faistikoj doktrini drava nije skupina pojedinaca nego ona osmiljava narod i stvara od njega naciju. Zvanini filozof nacionalsocijalizma bio je Rozenberg koji je pokuavao da autoritarnu nacionalistiku dravu osmisli rasistikim uenjem pri emu se oslanjao na tradicionalni nemaki antisemitizam. emberlen u Osnovama XX veka objavljenim jo 1899. godine daje svojevrsno tumaenje istorije zasnovano na istorijskom znaaju ljudskih rasa. Rozenberg u knjizi Mit XX veka ( 1930.) polazi od emberlenovog tumaenja istorije ali uvodi pojam rasne due pomou kojeg odreuje psiholoku karakteristiku rase. Hitler u Mojoj borbi ( 1925.) preplie rasistiku ideologiju i krajnja nacionalistika ubeenja iz ega izvodi zakljuak o tumaenju sveta i nasilniki program njegove promene. Svet je tako po Hitleru veita borba a istorija je poprite borbe izmeu rasa. Naglaava nejednakost meu rasama i podreenost slabijih rasa. Hitler je traio politiku akciju sa ciljem da uvede autoritet vlasti i odnos gospodarstva i potinjenosti. Ideja nacionalsocijalizma je bila stvaranje drave voe koji e da objedinjuje najveu mo sa najveom moguom odgovornou.

Ekonomska kriza
Poela je krahom njujorke berze 1929. i priblila se tome da predstavlja kolaps svetske kapitalistike privrede. Eksperti drutva naroda su ispravno procenili da e se recesija u severnoamerikoj privredi proiriti i na drugu centralno industrijsku privredu Nemaku. Kriza se ogledala u primarnoj proizvodnji hrane i sirovina i njihovih cena, to je unitili privrede zemalja ija je spoljna trgovina bila zavisna od malog broja primarnih roba, to je ekonomsku krizu uinilo globalnom. Japanska privreda je unitena jer je zavisila od trgovine svilom i pirinem, ije je trite naglo nestalo. Dolo je do velike nezaposlenosti u razvijenim evropskim zemljama. Dodatno je pogoravao situaciju nedostatak socijalnih programa u SAD, tako da je nezaposlenost imala sutinski uticaj i najjai udar na politiku industrijskih zemalja. Politiari su primeivali da 85% lanova nemake komunistike partije ine nezaposleni. Najznaajnija i dugorona implikacija ove svetske ekonomske krize je ruenje ekonomskog liberalizma za vie od pola veka. Britanija, Kanada, sve skandinavske zemlje i SAD su 1931/32. napustile zlatni standard, koji se smatrao osnovom stabilne meunarodne razmene. Velika recesija je *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

prisilila vlade Zapada da u dravnoj politici daju prednost socijalnim nad ekonomskim obzirima. Opasnost takvog postupla bila je radikalizacija politikih stavova prema levici i desnici. Tako vlade vie nisu titile poljoprivredu od strane konkurencije samo carinama nego i subvencioniranjem i garancijom cena. Don Majnard Kejnz KEJNZIJANSKI principi britanski ekonomista koji je argumentovao ideju o punoj zaposlenosti, kao osnove ekonomije ali i politike. Smatrali su da e prihodi zaposlenih sa punim radnim vremenom da pokrenu ekonomiju. Kao posledica Velike depresije javila se i ideja drave blagostanja sa jakim socijalnim programom, mada sam ovaj termin ulazi u upotrebu tek 40.tih godina prolog veka. U godinama posle prvog svetskog rata SAD su zabeleile veliki privredni rast; Velika recesija je bila period prekida amerike dominacije svetskom privredom. Rat je osim to je ojaao poziciju Amerike kao najveeg svetskog proizvoala pretvorio Ameriku u najveeg svetskog kreditorea. 20.tih godina SAD su bile najvei izvoznik na svetu a drugi po uvozu, posle Velike Britanije. Kejnz je napisao kritiku Versajske konferencije Ekonomske posledice mira. Versajskom konferencija je osim velikih ratnih reparacija, to je bio udar na nemaku ekonomju i privredu, Nemaka je proglaena i odgovornom za rat u klauzuli ratne krivice to je bio udar nemakom nacionalizmu. Nametnute ratne reparacije prisilile su Nemaku na teko zaduivanje uglavnom kod amerikih kreditora. Krah njujorke berze 1929. je zato imao tolike posledice na evropsku ekonomiju. Uticaj Velike recesije na politiku i javno mnjenje je bio dramatian i trenutan. Snaenje radikalne desnice pojaano je neuspehom revolucionarne levice. Velika depresija je komunistiki pokret iznav SSSR-a dovela do nemoi; Samoubilaka politika Kominterne ( Hobsbaum!) u kojoj je nastavljena politika izolacije i odvajanja od masovnih radnikih pokreta predvoene socijal-demokratskim i laburistikim partijama, koje su opisivane kao socijal-faistike. Palmiro Toljati je sugerisao da moda socijalna demokratija nije primarna opasnost, makar ne u Italiji, a Moskva je traila da se ta sugestija povue. Ruzveltova politika Nju dila 1933-1945.

SSSR izmeu ratova

Komunistike drave koje su nastale posle Drugog svetskog rata, dakle sve osim SSSR-a, kontrolisale su komunistike partije oblikovane ili stvorene prema sovjetskom, tj. staljinistikom, moedlu. Sve ih je karakterisao jednopartijski sistem, visoko centralizovana struktura vlasti, zvanino proglaena kutlurna i intelektualna istina, centralistika dravno planirana ekonomija i snano profilisane vrhovne voe *please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*

Industrijalizacija posle WWII i komunistiki svet posle WWII

*please do not print this * please do not eat this * komentari na pijemishijem@gmail.com*