K. G.

J U N G

O PSIHOLOGIJI NESVESNOG
S nemakog preveli DESA i dr PAVLE MILEKI
i

MATICA

SRPSKA

Izvori originala C. G. Jung GESAMMELTE WERKE Walter-Verlag AG, Olten, 1971

I
O PSIHOLOGIJI NESVESNOG

I PSIHOANALIZA Lekaru, takozvanom nervnom lekaru, neop hodna su psiholoka znanja ako hoe da pomogne svojim pacijentima; poto su neurotske smetnje, u svakom sluaju sve ono to se oznaava kao neuro za, histerija, itd. psihikog porekla, logino da zahtevaju psihijatrijski tretman. Hladna voda, svetlost, vazduh, elektrina struja itd. imaju prolazno dejstvo, ponekad su ak bez ikakvog dejstva. Ono od ega bo lesnik pati je dua, i to njene najkomplikovanije i najvie funkcije koje ovek jedva da se usuuje da ubraja u podruja medicine. Ovde lekar mora da bu de i psiholog, to jest poznavalac ovekove due. Nekada, to jest pre skoro pedeset godina, psiho loko obrazovanje lekara bilo je zapravo vrlo loe. Njegov psihijatrijski udbenik sasvim se ograniavao na kliniko opisivanje i sistematizaciju duevnih bo lesti, dok se psihologija, koja se predavala na univer zitetima, sastojala ili od filozofije ili takozvane ekspe rimentalne psihologije, koju je inaugurisao Vunt OVundt). Iz Sarkoove kole Salpetrier u Plarizu poti u prvi podsticaji psihoterapije neuroza: Zane (Janet) je zapoeo svoja epohalna istraivanja o psihologiji
1 2
1

1902.

Grundziige der physiologischen Psychologie, 5. izd.,

* L'Automatime psychologique, 1889; Nevroses et Iees fbces. 1898.

neurotskih stanja a Bernem (Bernheim) je sa Veli kim uspehom ponovo prihvatio svojevremeno zabo ravljeni Liebolov (Liebault) predlog leenja neuroza sugestijom. Sigmund Frojd je preveo Bernemovu knjigu dobivi iz nje odluujue podsticaje. Tada jo nije postojala psihologija neuroza i psihoza. Frojd je bio taj kome pripada besmrtna zasluga za postavku osnova psihologije neuroza. Njegovo uenje je pro isteklo iz iskustva praktinog tretmana neuroza, to jest iz primene metode koju je on oznaavao kao psihoanaliza.
3 4

Pre nego to preem na blie izlaganje stvari moram neto rei o njenom odnosu prema dosada njoj nauci. Ovde doivljavamo udnovatu igru, koja ponovno potvruje primedbu Anatola Fransa: Les savants ne sont pas curieux. Prvi vei rad na ovom podruju jedva da je imao odjeka, iako je izneo sa svim novo shvatanje neuroza. Nekoliko autora su iz razili svoje slaganje sa iznetim nastavljajui na sledeoj stranici da svoje sluajeve histerija izlau na stari nain. Oni su se ponaah otprilike tako kao kada ovek pohvalno prihvata ideju ili injenicu o okru- glom obliku zemlje, a da pri tom mirno nastavlja da zemlju opisuje kao plou. Sledee Frojdove publi kacije ostale su nezapaene, iako su iznosile zapaa nja od nesagledivog znaaja upravo za podruje psi hijatrije. Kada je Frojd 1900. napisao prvu stvarnu psihologiju snova* (prethodno je na ovom podruju carovala mrkla tama), zapoelo je ismejavanje, a kada je oko 1905. zapoeo da rasvetljava psiholo giju seksualnosti, zaule su se grdnje i psovke. Ovo ueno opte silno negodovanje nije bilo bez znaaja u stvaranju neobinog publiciteta Frojdove psiholos 7

* Hippolyte Bernheim, De la Suggestion et de ses Appli cations d la Therapeutique, 1886. Nemako izdanje u prevodu S. Frojda: Die Suggestion und ihre HeiliDirkung, 1888. A. A. Liebault: Du Sommeil et des etats analogues consideres au point de vue de l'action du moral sur le physique, 1866. Breuer und Freud: Studien ilber Hysterie, 1895. Die Traumdeutung, 1900. Drei Abhandlungen zur Sexualtheorie, 1905.
4 5 7

gije, poznatosti koja je daleko prevazilazila granice naunog interesovanja. Zbog toga ovu novu psihologiju moramo poblie sagledati. Ve u Sarkoova vremena znalo se da je neurotski simptom psihogen, to jest da potie iz psihe. Znalo se takoe, zahvaljujui radovima kole iz Nansija, da se svaki histeriki simptom moe provocirati sugestijom. Isto tako se znalo, zahvaljujui Zaneovim istraivanjima, za psihomehaniku uslovljenost histerinih ispada, kao to su anestezije, pareze, para lize i amnezije. Ali nije se znalo kako histerian sim ptom proizilazi iz psihe, to jest kakvo mu je poreklo; bile su potpuno nepoznate psihike kauzalne poveza nosti. Poetkom osamdesetih godina nainio je dok tor Brojer (Breuer), stari beki praktiar, jedno ot krie koje je zapravo postalo poetak nove psiholo gije. On je leio mladu, vrlo inteligentnu pacijentkinju, koja je patila od histerije i to, izmeu ostalih, od sledeih simptoma: spastina (kruta) oduzetost desne ruke, povremeni absansi ili sumrana stanja, mo gunost govora je izgubila toliko to vie nije vladala maternjim jezikom ve je mogla jo samo da se izra ava engleski (takozvana sistematska afazija). Svoje vremeno se pokuavalo da se postave anatomske teo rije ovog poremeaja, iako u modanoj lokalizaciji funkcije ruke nije bilo nikakvog poremeaja ve je ovaj deo bio kao kod normalnog oveka. Simptomatologija histerije je prepuna anatomskih nemoguno sti. Jedna dama, koja je zbog histerike afekcije pot puno izgubila sluh, imala je obiaj da peva. Jednom, kada je pacijentkinja upravo pevala jednu pesmu, njen lekar je neprimetno seo za klavir i poeo tiho da je prati; pri prelasku s jedne strofe na drugu iz nenada je promenio tonski red, na ta je pacijentki nja ne primeujui pevala dalje u promenjenom redu. Dakle: ona uje i ne uje. Razliiti oblici sistemat skog slepila daju sline fenomene. Jedan ovek pati od kompletnog histerikog slepila. Tokom terapijskog postupka ponovo mu se vraa vid ali najpre i za due vremena samo parcijalno: on naime, vidi sve osim ljudskih glava. Sve ljude u okolini vidi bez glave.
9

Dakle, on vidi i ne vidi. Na temelju velikog broja ovakvih iskustava dolo se do zakljuka da samo bo lesnikova svest ne vidi i ne uje, a da je inae ulna funkcija sasvim u redu. Ovo injenino stanje direk tno protivurei sutini organskog poremeaja, koji je uvek udruen sa oteenjem funkcije. Posle ove ekskurzije vratimo se Brojerovom slu aju. Nisu bili prisutni organski uzroci poremeaja, stoga je sluaj imao shvatiti kao histerian, to jest psihogen. Brojer je primetio da se pacijentkinja, ako bi joj omoguio da pria tokom vetaki proizvedenih ili spontanih sumranih stanja, kada su joj navirale fantazije i reminiscencije, nekoliko sati posle ovoga oseala znatno lake. Ovo zapaanje je planski kori stio u daljem postupku. Pacijentkinja je za ovo iz nala ime talking cure ili u ali chimnev sweeping. Pacijentkinja se razbolela tokom nege njenog na smrt bolesnog oca. Razumljivo da su se njene fantazije uglavnom bavile ovim uzbudljivim vremenom. Remi niscencije iz tog perioda ponovo su se javljale sa fo tografskom tanou i to do poslednjeg detalja jasno u tolikoj meri da je ovek morao da pretpostavi da budno seanje nikada ne bi bilo u stanju da reprodukuje tako plastino i tano. (Ovo povienje mogu nosti seanja koje se ne retko javlja u stanjima su ene svesti naziva se hipermnezija). Ispostavljaju se udne stvari. Jedna od mnogih pria glasi otprilike ovako: Jednom se nou probudila u velikom strahu za visoko febrilnog bolesnika, napregnuta od iekiva nja, poto se oekivao hirurg iz Bea koji je trebalo da izvri operaciju. Majka je otila na kratko, a Ana (pacijentkinja) je sedela pored bolesnike postelje, sa desnom rukom prebaenom preko naslona stolice. Za pala je u stanje budnog sanjarenja i videla kako se sa zida ka bolesniku pribliava zmija da bi ga ujela. (Vrlo je verovatno da je u vrtu iza kue stvarno bilo zmija od kojih se devojka ranije uplaila a koje su joj sada dale halucinatorni materijal). Htela je da
10

otera zmiju ali je bila kao oduzeta; desna ruka, pre baena preko naslona bila je utrnuta, anestetina i paretina, a kada ju je zagledala, prsti su se pretvo rili u male zmije sa mrtvakim glavama. Verovatno je pokuavala da zmiju otera oduzetom desnom ru kom. Na ovaj nain anestezija i oduzetost ruke aso ciram su sa halucinacijom zmije. Kada je ova nestala; u strahu je htela da se pomoli; meutim, otkazao joj je svaki govor, sve dok se najzad nije setila jedne engleske deje pesmice, tako da je na ovom jeziku mogla dalje da misli i da se moli. To je bila scena u kojoj je dolo do oduzetosti i poremeaja govora; zajedno sa prepriavanjem ove scene odstra.jen je i poremeaj. I na ovaj nain treba da je sluaj uopte izleen. Ovde se moram zadovoljiti sa ovim primerom. U citiranoj Brojerovoj i Frojdovoj knjizi nalazi se obilje slinih primera. Shvatljivo je da su scene ove vrste vrlo delotvorne i upeatljive i zbog toga je ovek sklon da im pridoda i kauzalno znaenje u nastanku simptoma. Tada dominantno miljenje o histeriji, po teklo iz Engleske preko uenja o nervous shock a koje je energino zastupao Sarko, bilo je sklono da objasni Broj ero vo otkrie. Odatle je proistekla tako zvana traumatska teorija, koja je tvrdila da histerini simptom i ukoliko je oboljenje sastavljeno od tak vih simptoma, kao i histerija uopte, potie od duev nih ozleda (trauma), iji se utisak, trag nesvesno odr ava godinama. Frojd, koji je u poetku bio Brojerov saradnik, mogao je obilato da potvrdi ovo otkrie. Po kazalo se da nijedan od stotina histerinih simptoma ne nastaje sluajno, ve da je uvek uzrokovan psi hikim doivljajima. Tako je novo shvatanje otkrilo iroko polje empirijskog rada. Meutim, Frojdov is traivaki duh nije mogao dugo da se zadri na ovoj povrini, poto su ve iskrsli dublji i tei problemi. Oigledno je da ovakvi trenuci jakog straha, kakav je doivela Brojerova pacijentkinja, mogu da ostave trajan utisak. Ali kako je dolo do toga da je uopte doivela takve trenutke koji su u sebi ve nosili peat bolesnog? Da li ih je podstakla naporna nega bole11

snika? U tom sluaju slino bi se moralo deavati znatno ee, poto na alost ima mnogo negovateljica koje naporno rade a njihovo nervno zdravlje nije uvek na zavidnoj visini. U medicini postoji izvanre dan odgovor na ovo pitanje; kae se: Iks u raunu je dispozicija. Covek je disponiran za ovakve stva ri. Ali Frojdov problem je bio: u emu se sastoji ova dispozicija? Ovo pitanje je logino dovelo do istra ivanja predistorije psihike traume. Cesto se via kako uzbudljive scene razliito deluju na zainteresovane, ili kako stvari koje su nekom indiferentne ili ak prijatne, kod drugoga stvaraju najveu odvrat nost pomislimo samo na abu, zmiju, mia, maku itd. Deava se da ene mirno asistiraju krvavim ope racijama a da pri dodiru make zadrhte celim telom od straha i gaenja. Poznavao sam sluaj jedne mlade dame, koja je patila od teke histerije nastale zbog iznenadnog straha. Jedne veeri bila je u drutvu i oko 12 asova nekoliko poznanika su je platili kui, kada su iznenada od pozadi naila jedna kola u brzom kasu. Drugi su skoili u stranu, ona je, meutim, ne ma od straha ostala nasred ulice i potrala ispred ko nja. Koija je pucao biem i psovao; ali nita nije pomoglo, ona je trala ulicom koja je vodila na most. Tu ju je izdala snaga i, da ne bi dospela pod konje, u oajanju je pokuala da skoi u reku, ali su je zadr ali prolaznici. Ista ova dama u Petrogradu onog kr vavog 22. januara 1905. g. sluajno se nala u jed noj ulici koju je upravo oistila vojska puanom vatrom. Desno i levo od nje padali su mrtvi i ranjeni, ona, meutim, sa neuvenim mirom i najbistrija duha mugnula je kroz jednu kunu kapiju i izala na dru gu ulicu. Ovi uasni trenuci nisu prouzrokovali ni kakve dalje smetnje. Posle ovoga oseala se sasvim dobro, ak raspoloenija nego obino. Principijelno slino ponaanje moe se esto posmatrati. Iz toga se neminovno namee zakljuak da intenzitet jedne traume po sebi oigledno poseduje malo patogenog znaaja, ve da mora imati posebnog znaaja za pacijenta; to jest nije ok po sebi koji pod svim uslovima deluje patogeno, ve on mora, da bi
12

stupio u dejstvo, da pogodi posebnu psihiku dispo ziciju koja se po prilici sastoji u tome to pacijent oku nesvesno pridaje specifino znaenje. Ovim je naen klju kojim se moe .resiti tajna dispozicije. Ostaje nam, dakle, pitanje: koji su posebni uslovi sce ne sa kolima? Strah se javio kada je dama zaula to pot konja i za trenutak to joj je izgledalo kao zla kob, kao da to znai njenu smrt ili inae neto stra no; tada je ve sasvim izgubila prisebnost. Dejstveni momenat potie na izgled od konja. Dispozicija pacijentkinjina da na ovaj beznaajni do gaaj reaguje na ovako neuraunljiv nain mogla bi dakle da se sastoji u tome da za nju konji znae neto posebno. Dalo bi se pretpostaviti da je ona, recimo, nekada doivela neto opasno sa konjima. To je stvar no tano, poto je kao sedmogodinje dete doivela da su se tokom etnje sa koijaem poplaili konji i u divljem trku pojurili prema obali duboke reke. K o ija je iskoio iz kola i doviknuo joj da i ona iskoi, ali ona, u samrtnom strahu, nije mogla da se odlui. Ipak je uspela da blagovremeno iskoi, dok su se konji zajedno sa kolima sjurili u duboku reku. Da ovakav dogaaj ostavlja duboke utiske, ne mora da se posebno dokazuje. Ipak ovo ne ob janjava zato je kasnije usledila jedna tako bes mislena reakcija na sasvim bezazlenu najavu sli ne situacije. Do sada znamo samo toliko da je kasniji simptom imao svoju predigru u detinjstvu. Ali ostaje u tami ono patoloko u svemu tome. Da bi se prodrlo u ovu tajnu, potrebno je poznavanje jo nekih injenica. Naime, sa sve veim iskustvom ispo stavilo se da u svim sluajevima podvrgnutim analizi, pored traumatskog dogaaja u ivotu postoji i poseb na vrsta poremeaja, koja ima svog korena u podru ju erotike. Kao to je poznato ljubav je rastegljiv pojam koji dopire od neba do pakla a u sebi objedi njuje dobro i zlo, uzvieno i nisko. Ovo saznanje do velo je do znatnog zaokreta u Frojdovom shvatanju. Ako je ranije, vie ili manje pod uticajem Brojerovog uenja o snovima, uzrok neuroza traio u trau matskim doivljajima, sada je teite problema pre13

neo na sasvim drugo mesto. To emo najblie ilustrovati naim sluajem. Mi dodue razumemo da konji u ivotu pacijentkinje mogu igrati posebnu ulogu, ali ne razumemo kasniju tako preteranu i neumesnu re akciju. Patoloki neobino u ovoj prii sastoji se u tome to su to bezazleni konji od kojih se plai. Ako se setimo zakljuka da esto, pored traumatskog do ivljaja, u podruju erotike postoji neki poremeaj, onda bi u ovom sluaju trebalo potraiti da li u ovom pogledu ovde postoji neto neobino. Dama poznaje mladog gospodina sa kojim namerava da se veri; ona ga voli i nada se da e biti srena sa njim. Inae izvan ovoga nita drugo se ne moe otkriti. Ali istraivanje ne srne da se zaustavi pred negativnim nalazom dobij enim pomou povrnog is pitivanja. Postoje indirektni putevi tamo gde direktni put ne vodi cilju. Stoga se ponovo vratimo onom ud novatom trenutku kada je dama potrala pred konji ma. Raspitajmo se o sastavu drutva i kakav je to bio sveani povod u kome je ona upravo uzela uea: to je bila oprotajna veera u ast njene najbolje pri jateljice koja je zbog nerv :e odlazila na due vreme u inostrano leilite. Prijateljica je udata i, kako smo uli, srena; takoe je i majka jednog deteta. U po datak da je srena moemo posumnjati, jer da je to stvarno sluaj, po svoj prilici ne bi imalo nikakvog razloga da bude nervozna i da ide u leilite. Nastav ljajui sa pitanjima na ovom mestu, saznao sam da je pacijentkinja, kada su je stigli njeni poznanici, vra ena u kuu njene prijateljice kod koje je bila na veeri, poto je to bila najblia prilika da je smeste u ove pozne sate. Ovde su je tako iscrpljenu vrlo prijateljski primili. Na ovom mestu pacijentkinja je prekinula njeno izlaganje, zbunjena i u nedoumici pokuavala je da nae neku drugu temu razgovora. Oigledno se radilo o nekoj neprijatnoj reminiscen ciji, koja je iznenada iskrsla. Posle savlaivanja pacijentkinjinog tvrdokornog otpora ispostavilo se da se one noi desilo jo neto udnovato. Ljubazni do main joj je vatreno izjavio ljubav, to je dovelo do situacije koja bi se, s obzirom na putovanje njegove
14

supruge, mogla smatrati tekom i neprijatnom. Na vodno ova ljubavna izjava dola joj je kao grom iz vedra neba. Meutim, ovakve stvari obino imaju svoju predistoriju. Posao sledeih nedelja sastojao se od toga da se ieprka deo po deo ove ljubavne prie, dok se nije dobila celina koju bih otprilike skicirao ovako. Kao dete pacijentkinja se ponaala kao deak, volela je samo grube deake igre, ismejavala sopstveni pol i izbegavala svaku vrstu enskog posla ih zabave. Posle puberteta, kada su joj se pribliili erotski problemi, poela je da izbegava drutvo, mrzela i prezirala sve ono to je makar i udaljeno podsealo na bioloku odreenost oveka i ivela u svetu fantazija koji nije imao niega zajednikog sa stvar nou. Tako je do svoje 24. godine izbegla sve one male avanture, nadanja i iekivanja, koja inae i pokreu enu u ovo ivotno doba. Tada se, meutim, blie upoznala sa dva gospodina, trebalo je da oni probiju otvore u trnovoj ivici koja je izrasla oko nje. Gospodin A bio je suprug njene tadanje najbolje prijateljice; gospodin B je bio njegov neoenjeni pri jatelj. Oba su joj se sviala. Ipak uskoro joj je iz gledalo da joj se ipak gospodin B znatno vie svia. Usled toga uskoro je dolo do prisnijeg odnosa izme u nje i gospodina B i ve se govorilo o mogunosti veridbe. Preko svoje veze sa gospodinom B i preko prijateljice esto je dolazila u dodir sa gospodinom A, ije ju je prisustvo neobjanjivo uzbuivalo i inilo nervoznom. U ovo vreme pacijentkinja je uzela uea u jednom veem drutvenom skupu. Tu su bili prisutni i njeni poznanici. Ona je bila zamiljena i odsutno se igrala sa prstenom koji je iznenada ispustila, tako da se otkotrljao pod sto. Oba gospodina su poeli da ga trae; gospodinu B je uspelo da ga nae. On joj ga je navukao na prst uz znaajan osmeh govorei: Vi znate ta to znai? U tom trenutku ju je obuzelo udnovato, neodoljivo oseanje; strgla je prsten sa prsta i bacila kroz otvoreni prozor. Razumljivo da je zbog ovoga nastala vrlo neprijatna situacija tako da je ona uskoro, vrlo neraspoloena, napustila drutvo.
15

Ne tako dugo posle ovoga hteo je takozvani sluaj da pacijentkinja provede letnji odmor u jednom odma ralitu gde su bili i gospodin i gospoa A. Tada je gospoa A ve vidljivo bila nervozna, zbog ega je ee ostajala kod kue. Stoga je pacijentkinja bila u situaciji da se sama eta sa gospodinom A. Jednom su se vozili malim amcem. Ona je bila nepaljivo vesela i iznenada je pala preko ivice u vodu. Gospo dinu A, poto nije umela da pliva, uspelo je da je s mukom, skoro bez svesti, spase i vrati u amac. Tada ju je poljubio. Ovim romantinim dogaajem veza je bila vrsto zapeaena. Ali pacijentkinja nije dozvo lila da dubina ove strasti dopre do svesti, oigledno stoga to je oduvek navikla da proe pored ili, bolje reeno, da pobegne od ovakvih utisaka. Kao izgovor pred samom sobom sve energinije je insistirala na veridbi sa gospodinom B i svakodnevno se uveravala da je gospodin B voli. Ova neobina igra razumljivo da nije umak!a otrom oku enske ljubomore. Gospo a A, njena prijateljica, oseala je ovu tajnu i to ju je muilo, stoga je i rasla njena nervoza. Tako je dolo do potrebe da gospoa A mora da otputuje u inostranstvo zbog leenja. Prilikom oprotajne vee re naoj bolesnici javio se zao duh i apnuo: Noas je on sam; neto ti se mora desiti da bi dola u nje govu kuu. I stvarno se tako i desilo zbog neobi nog ponaanja dola je u njegovu kuu i ona je posti gla ono to je traila. Posle ovog objanjenja svako e biti sklon da pretpostavi da samo avolska rafiniranost moe da smisli i pokrene ovakav splet okolnosti. U rafinira nost se ne moe sumnjati, ipak je sumnjiva njena moralna vrednost, poto moram da naglasim da uopte nije bila svesna motiva ove dramatine predsta ve. Njoj je izgledalo kao da se itava pria odvija sama od sebe, a da ona pri tom nije bila svesna bilo kakvog motiva. Meutim, kroz itavu predistoriju je oigledno da je nesvesno sve bilo orijentisano ka ovom cilju, dok se svest trudila da dovede do veridbe sa gospodinom B. Nesvesna prisila da se ide drugim putem bila je jaa.
16

Ponovo se vraamo naem poetnom razmatra nju, naime pitanju, kakva je veza patoloke (odno sno neobine, preterane) reakcije sa traumom. Na osnovu ponovljenog iskustva doli smo do pretpostav ke da i u ovom sluaju pored traume postoji i pore meaj u podruju erotike. Ova pretpostavka je pot puno potvrena i iz svega ovog smo nauili da tra uma, koja navodno deluje kao prouzrokova bolesti, nije nite vie do povod uz koji se neto prethodno nije svesno manifestovalo, naime neki vani erotski konflikt. Na taj nain trauma gubi svoje iskljuivo znaenje, a na njeno mesto stupa mnogo dublje i obuhvatnije shvatanje, koje patogeno dejstvo vidi u erot skom konfliktu. Cesto se uje pitanje: zato treba da je upravo erotski konflikt uzrok neuroze, a ne moda neki drugi konflikt? Na to se moe rei: niko ne tvrdi da tako treba da bude; meutim, ispostavilo se da je to esto sluaj. Uprkos svim Ijutitim i suprotnim uveravanjima ljubav sa svojim problemima i konfliktima je od fundament alnog znaaja za ovekov ivot i, kao to se esto ispostavlja posle briljivog istraivanja, od daleko vee vanosti nego to i sluti individua.
8

Zbog toga je teorija o traumi tretirana kao zastarela, poto sa uvidom da nije trauma ve skriveni erotski konflikt koren neuroze, trauma gubi svoje ka uzalno znaenje.'

U njenom prirodnom irokom smislu, koji ne obu hvata samo seksualnost. Time nije reeno da je erotika i njeni poremeaji jedini izvor neuroza. Poremeaj ljubavi mo e biti sekundarne prirode i uslovljen dubljim uzrocima. Ima i drugih mogunosti da ovek postane neurotian. * Izuzetak su prave neuroze zbog oka, kao ok usled eksplozije granate, Railway spine, itd.
8

Jung, Odabrana dela, II

17

II TEORIJA EROSA Sa shvatanjem, opisanim u prethodnom poglav lju, na neoekivan nain odgovoreno je na pitanje traume, meutim, odmah se stalo pred problemom erotskog konflikta koji, kao to je pokazao na primer, sadri mnotvo nenormalnih elemenata, koji se na prvi pogled ne mogu uporediti sa obinim erot skim konfliktom. Pre svega je upadljivo i skoro neverovatno, da je samo prividnost svesna, dok stvarna strast pacijentkinje ostaje skrivena. U ovom sluaju se ne moe osporiti da je stvarna veza ostala u tami, dok je samo privid dominirao u vidnom polju svesti. Ako evu injenicu formuliemo teorijski, onda bi to neuroze postoje dve tendencije, koje su meusobno u striktnoj suprotnosti i od kojih je jedna nesvesna. }Ova reenica je namerno formulisana vrlo uopteno; poto time elim da istaknem da je morbidni konflikt dodue lini momenat, ali isto vremeno u individui oigledno postojei konflikt ljud ske prirode, poto je neslaganje sa samim sobom uopte znak kulturnog oveka. Neurotiar je samo pose ban sluaj oveka nesaglasnog sa samim sobom, koji treba da u sebi sjedini prirodu i kulturu. Kao to je poznato kulturni proces se sastoji od progresivnog sputavanja animalnog u oveka; to je proces domestifikacije koji se ne sprovodi bez po bune od strane slobodoljubive ivotinjske prirode. S 18

vremena na vreme to se kao zanos iri kroz oveanstvo sputano kulturnom prisilom: stari vek je doiveo talas dionizijskih orgija prenetih sa Istoka, koje su po stale bitni i karakteristini sastojak antike kulture, a iji duh nije malo doprineo tome to se u brojnim sektama i filozofskim kolama poslednjeg predhrianskog veka isposnitvo razvilo u stoiki ideal i da iz politeistikog haosa onog doba proisteknu asketske religije Mitre i Hrista. Drugi talas dionizijskog slo bodoljubivog zanosa naiao je u renesansi preko Za pada. Teko je procenjivati sopstveno doba. U nizu revolucionarnih pitanja koja su se postavila tokom poslednjih pedeset godina, iskrslo je i seksualno pi tanje koje je prouzrokovalo itav rod nove literatu re. U ovom pokretu bili su poetni koreni psiho analize, ije je teorijsko formiranje na ovaj nain pretrpelo bitni jednostrani upliv. Niko nije sasvim nezavistan od savremenih strujanja. Od tada su sek sualno pitanje gurnuli u pozadinu politiki i drugi svetski problemi. Ali to nita ne menja osnovnu i njenicu da se ovekova nagonska priroda stalno su dara sa kulturnim ogranienjima. Ova dodue menjaju imena, ali sutina ostaje ista. Danas znamo jo i to da nije uvek samo ivotinjska nagonska priroda ta koja je nesaglasna sa kulturnom prisilom, ve su to esto i nove ideje koje iz nesvesnog prodiru na svetio dana i isto tako kao i nagoni dolaze u sukob sa vladajuom kulturom. Danas bi se, na primer, lako mogla postaviti politika teorija neuroza ukoliko je ovek danas uglavnom uznemiren politikim strasti ma, emu je seksualno pitanje bilo samo beznaaj na predigra. Moda e se jo ispostaviti da je i poli tiko samo prethodnica jo dubljeg religijskog potre sa. Neurotiar uzima uea u aktuelnim strujanjima a da toga nije svestan, i ove odraava u sopstvenim konfliktima. Neuroza je tesno povezana sa problemom vre mena i zapravo predstavlja neuspeli pokuaj indivi due da u samoj sebi rei opti problem. Neuroza je podvojenost sa samim sobom. Razlog raspolutanosti je kod veine ljudi to to bi svest elela da se dri
19

svog moralnog ideala, dok nesvesno stremi svom ne moralnom (u sadanjem smislu) idealu, koga bi svest elela da se odrekne. Ova vrsta ljudi su oni koji bi hteli da budu pristojniji nego to u osnovi uzev jesu. Ali konflikt moe biti i obrnut: ima ljudi koji su na izgled vrlo nepristojni i sebe ni u emu ne sputavaju. U osnovi uzev ovo je, meutim, samo grena poza; poto se kod njih u pozadini nalazi moralna strana, koja je dospela u nesvesno isto kao kod moralnog o veka nemoralna priroda. (Stoga treba po mogustvu izbegavati ekstreme, jer oni uvek pobuuju sumnju na suprotnost). Ovo opte razlaganje potrebno nam je da bismo bolje razumeli pojam erotskog konflikta. Odavde emo razmatrati s jedne strane psihoanalitiku tehni ku a s druge pitanje terapije. Kod ove tehnike oigledno se radi o pitanju: kako najkraim a ipak najboljim putem upoznati pacijen tova nesvesna zbivanja? Prvobitna metoda bila je hipnotina: ili ispitivanje u stanju hipnotike koncen tracije ili spontana produkcija fantazije od strane pa^ cijenta (u ovakvom stanju). Ova metoda se povreme no jo primenjuje ali je u poreenju sa sadanjom tehnikom primitivna i esto nedovoljna. Druga me toda potekla je sa Cirike psihijatrijske klinike: tako zvana asocijativna metoda.' Ova metoda na egzaktan nain pokazuje postojanje konflikta u obliku tako zvanog kompleksa oseajno naglaenih predstava koje se otkrivaju preko tipinih smetnji u eksperimentu. lXH-najvanija metoda kojom se mogu upoznati pato geni konflikti je, kao to je prvi pokazao Frojd, ana liza snova.J
1

O snovima se moe rei da je od kamena koga su odbacivali graditelji postao kamen temeljac. Sart, taj nestalni i neugledni produkt nae due tek je u
Up. Jung, Diagnostische Assoziationsstudien, 1906. i 1910. Ges. Werke, Bd. 2. Jung, Allgemeines zur Komplektheorie u: Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, 1948. Ges. Werke. Bd. 2.
1 8

20

moderno vreme doiveo tako temeljno nipodatavanje. Nekada je cenjen kao najavljiva sudbine, opominja i teitelj, kao glasnik bogova. Sada ga kori stimo kao izvetaa nesvesnog, on mora da nam oda tajne koje su skrivane od svesti, a to san i ini sa za uujuom potpunou. Manifestni san, tj. san ona kvog kakvog se mi seamo, prema Frojdovom shvatanju je fasada na osnovu koje se ne moe nita za kljuiti o unutranjosti kue, ve je ova briljivo skri vena pomou takozvane cenzure sna. Ako nam sneva, pridravajui se izvesnih tehnikih pravila, is pria pojedinosti svoga sna, ubrzo se ispostavlja da njegova priseanja idu odreenim smerom i da se centriraju oko izvesnog materijala koji je od linog znaaja i odaje takav smisao koji se na prvi pogled ne bi naslutio iza sna, koji je, meutim, kako se moe dokazati pomou briljivog uporeivanja, u najfini joj i najdetaljnijoj vezi sa fasadom sna. Ovaj posebni smisaoni kompleks u kome se spajaju sve niti sna predstavlja traeni konflikt u izvesnoj, prilikama uslovljenoj varijaciji. Neprijatno i inkompatibilno kon flikta je, prema Frojdovom shvatanju, pri tom tako prekriveno ili rasplinuto, da se moe govoriti o ispu njenju elje. Svakako da je samo u retkim sluaje vima posredTispunjenje oiglednih elja, kao kod ta kozvanih snova usled somatskih drai, na primer kod u snu doivljenog oseaja gladi, gde se elja za jelom ispunjava snevanjem obilnog obroka. Isto tako neodlona misao da se sada mora ustati, koja je u su protnosti sa eljom za daljim spavanjem, dovodi do eljene smene predstave da se ve ustalo itd. Ali ni izdaleka nisu svi snovi tako jednostavne prirode. Ima neprijatnih elja koje ovek radije sebi ne bi priznao, a upravo takve Frojd smatra pravim tvorcima snova. Tako, na primer, erka neno voli majku; meutim ona sanja da je majka, na erkinu ogromnu alost, umrla. Prema Frojdovom shvatanju kod ove erke postoji njoj samoj nesvesna, krajnje neprijatna elja da njena majka, prema kojoj gaji potajno otpore, to pre napusti ovaj svet. I kod najbesprekornije erke mogu naii ovakvi prohtevi, protiv kojih se onda ona
21

estoko bori, ukoliko prete da se suvie esto i upor no odravaju. Na izgled manifestni san ne sadri ispu njenje elje, ve pre strahovanje ili brigu, dakle upravo suprotno od pretpostavljenog nesvesnog podsticaja. Ali poznato je da je preterana zabrinutost vrlo esto i s pravom sumnjiva na svoju suprotnost (svakako da e se kritiki italac zapitati: da li je za brinutost, izloena u snu, preterana?) Ovakvih snova, gde ispunjenje elje na izgled nije pravi trag, postoji bezbroj, {ji-snu obraivani konflikt je nesvestan, isto tako i pokuaj reenja koji proistie iz snajKod nae snevaice stvarno je postojala tendencija da odstrani majku, izraena jezikom nesvesnog to se kae: da um re. Svakako da snevaicu ne moemo uiniti odgovor nom za ovu tendenciju, poto, tano uzev, nije ona isf abrikovala san ve nesvesno. Ono sadri u sebi za sne vaicu neoekivanu tendenciju da odstrani majku. Upravo injenica da sneva jednu ovakvu tendenciju po tvruje da o njoj svesno ne razmilja. Ona uopte ne razume zato bi majku trebalo odstraniti. No, poznato nam je da izvestan sloj nesvesnogsadri sve ono to je izgubljeno u reminiscencama seanja, i dalje sve ono od infantilnih nagonskih podsticaja to nije moglo da se upotrebi u kasnijem zrelom ivotnom dobu. Moe se rei da veina onog to dolazi iz nesvesnog, pre svega nosi karakter infantilnog tako i ova elja, koja, naime, glasi vrlo jednostavno: Tata, zar ne, kada mama umre, ti e se oeniti sa mnom? Ovaj infantilni izraz elje je zamena za prisutnu postoje u, ali u ovom sluaju snevaici iz jo nepoznatih raz loga neprijatnu elju da se uda. Ova-pomisao ili pre ozbiljnost odgovarajue namere je, kako se to kae potisnuta u nesvesno i tu se nunim nainom izra zila infantilno, poto se materijal koji stoji na raspo laganju nesvesnom, najveim delom sastoji od infan tilnih reminiscencija. U naem snu na izgled se radi o infantilnom podsticaju ljubomore. Snevaica je u neku ruku za ljubljena u oca i zbog toga bi elela da odstrani maj ku. Ali njen stvarni konflikt se sastoji u tome to bi, s jedne strane, rado elela da se uda a, s druge, ne
22

moe da se odlui za to: nikad se tano ne zna da li e joj taj ovek sasvim odgovarati itd. S druge strane kod kue je isto tako lepo, a kada bi ovek morao da se rastane od drage mamice, i da bude odrastao i sa mostalan . . . ? Ali ona ne primeuje da se ozbiljno suoila sa pitanjem udaje, tako da vie ne moe da se vrati ocu i majci bez ovog od sudbine postavljenog pitanja. Ona vie nije dete od negda, ve je sada ona ta lcoja eli da se uda. Kao takva ona se vraa, naime sa eljom za mukarcem. U porodici je, meutim, otac mukarac i na njega se, bez erkinog znanja, ve zuje elja za mukarcem. Ali to je incest. Na ovaj na in nastaje sekundarna incestna spletka. Frojd pretpo stavlja da je incestna tendencija primarna i da zapra vo predstavlja osnovu zbog koje snevaica ne moe da se odlui za udaju. Ostali navedeni razlozi malo mu znae. U pogledu ovog shvatanja ve dugo sam zastupao stanovite da povremena pojava incesta ne dokazuje opte postojanje incestne sklonosti, isto kao to injenica da se vre ubistva ne ukazuje na opte rasprostranjenu strast za ubijanjem. Ja neu ii to liko daleko da tvrdim da u svakoj osobi ne postoje zaeci bilo kog prestupa. Meutim, ipak je ogromna razlika izmeu postojanja jedne ovakve klice i aktuelnog konflikta i na ovome zasnovanom cepanju lino sti, kao to je to sluaj kod neuroza. Ako se paljivo prati istorijat neke neuroze, onda se redovno nalazi kritiki momenat u kome se poja vio'problem koji je sklonjen u stranu. Ovo izbegavanje je tako prirodna i svuda prisutna reakcija kao i lenost, komotnost, kukaviluk, straljivost, neznanje i nesvesnost koji se i nalaze u osnovi problema. Tamo gde postaje neprijatno, teko i opasno, ovek naje e okleva i po mogustvu se ne suoava sa svim t i m ) Ove razloge smatram sasvim dovoljnim.!Nesumnjivo postojea incestna simptomatologija, koju je Frojd sasvim ispravno sagledao, izgleda mi da nije sekun darni, ve patoloki fenomen. San se esto bavi na izgled budalastim detaljima, zbog ega ostavlja smean utisak, ili je izvanjski u tolikoj meri nerazumljiv, da mu se jedino moemo
23

uditi, zbog ega uvek moramo da savladamo izvestan otpor pre nego to pomou strpljivog rada razmrsimo zapletene spojeve. Kada najzad stupimo u stvarni smi sao sna, onda se ve nalazimo usred tajni snevaa i sa uenjem zakljuujemo da je i na izgled besmisleni san krajnje smisaon i da zapravo govori samo o va nim i ozbiljnim stvarima. Ovo saznanje nas primora va na neto vie potovanja u odnosu na takozvano sujeverno znaenje snova, koje nae racionalistiko doba sasvim nipodatava. Kako Frojd kae analiza snova je via regia ka nesvesnom;5ahaliza snova vodi u najdublje line taj ne, zbog ega je u ruci lekara i odgajivaa psihe neprocenjiv instrumenat; Analitika metoda, ne samo specijalna Frojdova psihoanaliza, sastoji se uglavnom od brojnih analiza snova, poto snovi tokom terapijskog postupka pri nose sadraj nesvesnog, da bi ih izloili dezinfekcionom uticaju dnevnog svetla, pri emu se ponovo nae neki vredan komad za koji se smatralo da je izgub ljen. Pri ovakvom stanju stvari ne moe se oekivati nita drugo do da je za mnoge ljude koji imaju po grenu predstavu o sebi terapijski postupak pre svega ispovest, poto oni, prema antikoj mistinoj izreci: Daj od sebe ono to ima i bie primljen, pokreu sve najintimnije voljene iluzije da bi u sebi pronali neto dublje, lepe, obuhvatnije. To su stare mudro sti koje prilikom terapijskog postupka ponovo izlaze na svetio dana i poseban je kuriozum da se na vr huncu nae dananje kulture ispostavlja da je neop hodna ova vrsta psihikog vaspitanja vaspitanja koje se ne samo u jednom pogledu moe uporediti sa Sokratovom tehnikom, iako analiza prodire u mnogo vee dubine. Frojdov istraivaki smer pokuao je da dokae da erotskom odnosno seksualnom momentu pripada pretean znaaj pri nastanku patogenog konflikta. Prema ovoj teoriji nastaje kolizija izmeu tendencije svesti i nemoralne, inkompaiibilne, nesvesne elje. Nesvesna elja je infantilna, to jest to je elja iz de24

jeg doba koja vie ne odgovara sadanjosti zbog ega se potiskuje, i to iz moralnih razloga. Neurotiar ima u sebi duu deteta, koje loe podnosi hotimina ogra nienja iji smisao ne uvia; ona dodue pokuava da usvoji moralne norme, ali tim putem dospeva do nesaglasnosti sa samim sobom; s jedne strane hoe sebe da sputa, s druge da se oslobodi i ova borba se naziva neuroza. Da je ovaj konflikt jasno sVestan u svim svojim detaljima verovatno iz toga nikada ne bi hastali neurotski simptomi; ovi nastaju samo onda kada ovek nije u stanju da sagleda drugu stranu svo ga bia i hitnost njenih problema. Samo pod ovim uslovom izgleda da mogu nastati simptomi, koji poma u da doe do izraza nepriznata strana due. Stoga je simptom, po Frojdu, ispunjenje nepriznatih elja, koje bi, da su svesne, dole u estok sukob sa moral nim ubeenjimaA Kao to je ve reeno, ova strana due koja se'nalazi u veitoj senci uzmie svesnom uvidu; bolesnik stoga ne moe s njom da raspravlja, da je popravi, da se s njom nagodi ili da je se odrek ne, poto on u stvarnosti uopte ne poseduje nesvesne nagonske podsticaje; oni su potisnuti iz hijerarhije svesne psihe tako da su postali samostalni kompleksi kojima treba pomou analize ponovo ovladati savla ujui velike otpore. Ima pacijenata koji se hvale ti me to za njih ne"potoji tamna strana due; oni tvrde da nemaju konflikata, ali ne uviaju da im stoga na putu stoje druge stvari nepoznatog porekla, kao hi sterina udljivost, ikaniranja sebe i blinjih, nervo zni katar eluca, razliiti bolovi, razdraljivost bez po voda i itava armija neurotskih simptoma. Frojdovoj psihoanalizi je prebacivano da osloba a (na sreu) potisnute animalne nagonske podsticaje oveka i da time moe priiniti nesagledivu nesreu. Iz ovog strahovanja oigledno proistie koliko se ma lo poverenja ima u dejstvo dananjih moralnih prin cipa. Ljudima izgleda kao da samo pripovedani moral zadrava oveka od razuzdanosti; meutim, mnogo efikasniji regulativ je nevolja koju postavljaju grani ce stvarnosti, koje su mnogo ubedljivije od svih mo ralnih principa. Tano je da psihoanaliza privodi u 25

svest animalne nagone, ali ne, kako to interpretiraju pojedinci, da bi ih neposredno prepustila razuzdanoj slobodi, ve da bi ih uvrstila u smisaonu celinu. Na ime, na svaki nain je prednost u potpunosti posedovati svoju linost; jer inae potisnuti sadraji mogu se na nekom drugom mestu ispreiti na putu i to ne na nevanim, ve upravo na najosetljivijim mestimai Ako se ljudi vaspitavaju da jasno sagledaju tamnu stranu svoje prirode, moemo se nadati da e ovim putem nauiti da bolje razumeju i vole svoje blinje. Smanjenje dvolinosti i poveanje samospoznaje mo gu samo koristiti u obzirima prema blinjim, poto je ovek isuvie sklon da nepravdu i nasilje, koje priinjava sopstvenoj prirodi, prenese i na blinje. Prema Frojdovoj teoriji potiskivanja izgleda kao da su samo isuvie moralni ljudi oni koji potiskuju svoju nagonsku prirodu. Nemoralan ovek, koji ne sputano iivljava svoju nagonsku prirodu, morao bi prema ovome da bude potpuno imun na neurozu. Ka ko iskustvo ui, to naravno nije sluaj. On moe biti isto tako neurotian kao svako drugi. Ako ga analizi ramo, onda otkrivamo da je kod njega jednostavno potisnut moral. Ako je nemoralan ovek zbog toga neurotian, onda on prua, kako je to spretno formulisao Nie, sliku bledog prestupnika koji ne stoji na visini svog dela. Covek moe smatrati da su u jednom ovakvom sluaju potisnuti ostaci pristojnosti samo infantilno-tradicionalne konvencije, koje nagonskoj prirodi po stavljaju nepotrebne uzde, zbog ega su unitene. Sa principom Ecraser l'infame! ovek dospeva do teo rije apsolutnog iivljavanja. To bi naravno bilo sa svim fantastino i besmisleno. Naime, nikada se ne sme zaboraviti a to se mora doviknuti i Frojdovoj koli da moral nije donesen sa Sinaja u obliku tab lica i nametnut narodu, ve da je moral funkcija ovekove due, koja je stara koliko i oveanstvo. Moral se ne namee od spol ja ovek ga konano ima a priori u sebi samom; ne zakon, ve moralno bie bez koga bi bio nemogu zajedniki ivot ljudskog dru'26

tva. On je instinktivni regulativ postupaka, koji sre uje i zajedniki ivot ivotinjskog opora. Moralni zakoni vae, meutim, samo unutar jedne ljudske grupe koja ivi zajedno. Izvan ove ti zakoni prestaju. Tamo umesto ovih vai stara istina: Homo homini lupu (Covek je oveku vuk). Sa napredovanjem kul ture sve vee ljudske mase se potinjavaju stegama istog morala a da se do danas nije uspelo da se mo ralnim zakonima obezbedi prevlast i izvan granica drutva, to jest u slobodnom prostoru izmeu dve me usobno nezavisne zajednice. Tamo vladaju, kao od starina, bespravlje i bezakonje i najcrnji nemoral, to, meutim, glasno kae samo neprijatelj. Frojdovi propisi su toliko ubeeni u osnovnu, is kljuivu vanost seksualnosti u nastanku neuroza, da su iz toga izvuene konsekvence i hrabro napadnut savremeni seksualni moral. To je nesumnjivo bilo ko risno i neophodno, poto su na ovom podruju vlada la i jo vladaju shvatanja koja su, s obzirom na kraj nje komplikovano stanje stvari, isuvie neizdiferencirana. Kao to su u srednjem veku bili prezreni nov ani poslovi poto jo nije postojao kazuistiki dife renciran moral novanog poslovanja, ve samo pau alni moral, tako i danas postojf samo paualni sek sualni moral. Devojka koja ima vanbrano dete je osuena a da niko ne pita da li je ona pristojan o vek ili ne. Pravno nepovlaen oblik ljubavi je ne moralan, sasvim svejedno da li se ona upranjava iz meu pristojnih ljudi ili propalica. Hipnotizirani smo onim ta a pri tom zaboravljamo ono kako, oveka koji radi, isto kao to za srednji vek novano po slovanje nije bilo nita drugo do bletavo, pohlepno traeno zlato i upravo stoga i avolski posao. Ipak, stvar nije ba tako jednostavna. Erotika je podozriva i bie u vek to, bez obzira ta za nju bude rekao bilo koji budui zakonodavac. Ona s jedne stra ne pripada prvobitnoj ivotinjskoj prirodi oveka, koja e postojati sve dotle dok ovek ima animalno telo. S druge strane, meutim, ona je srodna najviim oblicima duha) Ali ona cveta samo kada se duh i na2?

gon nalaze u pravom skladu. Ako erotici nedostaje jedan ili drugi aspekt, onda dolazi do poremeaja ili bar do neuravnoteene jednostranosti, koja moe la ko skliznuti u patoloko. Isuvie mnogo ivotinjskog izopauje kulturnog oveka; isuvie mnogo kulture stvara bolesne ivotinje.^ Ova dilema pokazuje svu nesigurnost koju za oveka predstavlja erotika. Ero tika je u osnovi uzev neto nadmono, koje se, kao i priroda, moe savladati i iskoristiti kao da je nemo no. Ali skupo se plaa trijumf nad prirodom. TPrirodi nisu potrebna principijelna objanjenja, ve se zado voljava trpljenjem i mudrom umerenou. Eros je veliki demon rekao je mudri Diotim Sokratu. ovek s njim nikada sasvim ne izlazi na kraj, ili izlazi na kraj s njim na sopstvenu tetu. On nije sva priroda u nama, ali bar jedan od njenih glav nih aspekata. Tako se Frojdova seksualna teorija ne uroza zasniva na pravom i stvarnom principu. Me utim, ona pravi greku jednostranosti i iskljuivo sti, a osim toga neoprezno hoe da neshvatljivi eros odredi grubom seksualnom terminologijom. U ovom pogledu Frojd je tipini predstavnik materijalistike epohe, ija nada je bila da zagonetku sveta odjed nom rei u epruveti. Sam Frojd je u poodmakloj sta rosti uvideo ovaj nedostatak ravnotee u njegovoj teoriji pa je erosu, koga on oznaava kao libido, su protstavio nagon za destrukcijom, odnosno nagon za smru. U njegovim zaostalim spisima o ovom pro blemu kae sledee: Posle dugog oklevanja i kole banja odluili smo da pretpostavimo samo dva osnov na nagona: eros i nagon za destrukcijom. Cilj prvog je da stvara sve vee i vee jedinice i da se tako odr ava, dakle vezivanje, cilj drugog je u suprotnosti,
3 4

Jung, Sigmund Freud als kulturhistorische Erscheinung. Ges. vVerke, Bd. 15. Ova ideja prvobitno potie od moje uenice S. Spielrein. Up. Die Destruktion als Ursache des Werdens in Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopathologische Forschungen, 1912. Ovaj rad pominje i Frojd. Nagon za destruk cijom, odnosno smru Frojd navodi u svom spisu: Jenseits des Lustprinzips, Kap. 5.
s 4

28

da rastavlja veze i da tako unitava s t v a r i . . . Stoga ga nazivamo i nagon za smru.

5

Zadovoljiu se ovom napomenom bez blieg ula enja u problematinost koncepcije. Dovoljno je jas no da ivot, kao i svaki tok, ima poetak i kraj i da je svaki poetak i poetak kraja. Ono to Frojd misli je, u osnovi uzev injenica, da je svaki tok energetski fenomen i da energija uopte moe proistei samo iz napona suprotnosti.

S. Freud, Abriss der Psychoanalyse, Kap. 2, S. 70. Schriften aus dem Nachlass. London, 1941.
5

III DRUGO GLEDITE: VOLJA ZA MOC Do sada smo problem ove nove psihologije uglav nom posmatrali sa Frojdovog stanovita. Nesumnjivo da smo na taj nain sagledali neto, i to neto istinito, emu moda na ponos, naa kulturna svest kae ne, ali neto u nama kae da. Za mnoge ljude u ovome lei neto to ih razdrauje i dovodi do protivurenosti, ili jo vie od toga: neto to ustalasava strah i zbog toga ovek nee da ga prizna. To je zapravo neto strano da ovek ima i jednu tamnu stranu koja u svojoj senci ne krije samo sitne slabosti i estetske nedostatke, ve se sastoji od upravo demonske dina mike. Pojedinani ovek retko' zna neto o ovome, po to njemu, kao pojedincu, izgleda neverovatno da bi mogao bilo gde ili bilo kako da strci iznad samog sebe. Ali ako pustimo da ovo bezazleno bie formira masu , onda iz toga u danom sluaju nastaje razbesnelo u dovite, pri emu je svaki pojedinac samo jo najsit nija elija u telu monstruma, gde on hteo ili ne hteo mora da uestvuje u krvavom bestijalnom zanosu i da ga ak i potpomae. Zbog priguenog nasluivan ja ove mogunosti ovekove tamne strane odbija se i priznavanje njenog postojanja. ovek se slepo opire lekovitoj dogmi nasleenog greha, koja je ipak tako neuveno tana. ovek ak okleva da sebi prizna kon flikt koji tako neprijatno opaa. Pojmljivo je da e biti nepoeljan onaj psiholoki pravac koji insistira na tamnoj strani, ak izaziva strah poto nas primo7

30

rava da se suoimo sa nedokuivou ovog problema. Tamna slutnja nam govori da nismo potpuni bez ovog negativnog, da imamo telo koje, kao telo uopte, bezuslovno baca senku i da, ako odriemo ovo telo, ni smo trodimenzionalni, ve pljosnati i nitavni. Ali ovo tejo je ivotinja sa ivotinjskom duom, tj. ivi sistem oezuslovno podreen nagonu.' Sjediniti se sa ovom Senkom moe rei da nagonu a time i rei da onoj udovinoj dinamici koja preti u pozadini. Od toga eli da nas oslobodi asketski morji hrianstva, uz opasnost da ovekovu* ivotinjsku prirodu uznemiri u njenim najdubljim osnovama. Da li je ovek sebi razjasnio ta znai rei na gonu da? Nie je to hteo i uio, ozbiljno se angaujui oko toga. On je sa retkom strau rtvovao sebe, itav svoj ivot ideji nadoveka, naime ideji oveka koji se, povinujui se svom nagonu, izdie iznad sa mog sebe. A kako je protekao njegov ivot? Kao to je sam Nie prorekao u Zaratustri: u onom premonitornom smrtonosnom padu igraa na uetu, oveka koji nije hteo da bude preskoen. Samrtniku govori Zaratustra: Tvoja dua bie bre mrtva od tvog tela! A kasnije kepec govori Zaratustri: O Zaratustra, ti kamenu mudrosti, ti se baca visoko, ali svaki ba eni kamen mora pasti. Kada je zavrio svoj Ecce homo, tada je bilo kao i onda kada je nastala ova re, isuvie kasno, tako da je raspinjanje due zapo elo pre nego to je umrlo telo. Ko je ovako uio da se kae do, njegov ivot se mora kritiki razmotriti da bi se istrailo dejstvo jed nog ovakvog uenja na onome koji ga je propovedao. Ako u tom pravcu osmotrimo njegov ivot, onda mo ramo rei: Nie je iveo s onu stranu nagona, u vi sinskom vazduhu heroizma, koja visina se odravala briljivom dijetom, izabranom klimom i naroito sa vrlo mnogo tableta za spavanje sve dok napon nije razmrskao mozak. On je govorio o da a sprovodio ne prema ivotu. Njegovo gaenje od ljudi, naime upra vo od te oveije ivotinje koja ivi nagonom, bilo je isuvie veliko. On ipak nije mogao da proguta a bu o kojoj je esto sanjao i plaio se da e morati da
31

je proguta. Zaratustrin lav je ponovo vraao u pakao nesvesnog sve one vie ljude, koji su vapili za i votom. Zbog toga nas njegov ivot ne moe ubediti u vrednost njegovog uenja, poto bi vii ovek eleo da zaspi i bez hlorala, hteo bi da ivi u Naumburgu ili Bazelu uprkos magle i senki, on hoe enu i potomstvo, on hoe uvaavanje i ugled u oporu, on eli bezbrojne obinosti, i to esto i one filistarske. Ovaj nagon nije doiveo Nie, naime ivotni nagon. Nie je bio, ne tetei njegovoj veliini i znaaju, bolesna linost. Ali odakle je iveo Nie, ako ne iz nagona? Da li se Nieu stvarno moe zameriti da je svom nagonu praktiki rekao ne? On jedva da bi se sloio sa tim. On bi ak mogao da dokae i to bez tekoa da je u najviem smislu te rei doiveo svoj nagon. Ali kako je mogue, zaueno emo se zapitati, da ga je upravo nagonska priroda oveka udaljila od ljudi, od vela u apsolutnu ljudsku usamljenost, u izdvojenost od opora hranjenu gaenjem? Smatra se da upravo nagon sjedinjuje, sparuje, oploava, da je usmeren ka zadovoljstvu i uivanju, zadovoljenju svih ulnih e lja. Ali sasvim smo smetnuli s uma da je to jedan od moguih pravaca nagonskih zadovoljenja. &Ie postoji samo nagon odranja vrste ve i nagon samoodranja. Nie oigledno govori o ovom drugom nagonu, naime o volji za moiJOno to je inae nagonsko za njega je sve u slubi volje za moi; sa stanovita Froj dove seksualne psihologije najtea zabluda, nepozna vanje biologije, promaaj dekadentne neurotske pri rode. Svakom pristalici seksualne psihologije bie la ko da dokae da je sve ono uzvieno, herojsko u Nieovim pogledima na svet i ivot nita drugo do posledica potiskivanja i pogreno shvaenog nago na, naime onog nagona koga ova psihologija smatra fundamentalnim. Nieov sluaj pokazuje, s jedne strane, koje su posledice neurotske jednostranosti a s druge, koje su opasnosti koje u sebi krije skok izvan i preko hrianstva. Nie je neosporno duboko oseao hriansko od ricanje ivotinjske prirode i tragao je za viom ljud32

skom celovitosti s onu stranu dobra i zla. Svako ko ozbiljnije kritikuje osnovni stav hrianstva, oslobaa se zatite koju mu ovaj prua. On se bezuslovno pre daje ivotinjskoj dui. To je trenutak dionizijske omame, osvajako otkrovenje plave zveri, koja sa ne vienom grozom hvata onog koji nita ne sluti. Obuzetost ga pretvara u heroja ili Bogu slino bie, u ve liinu daleko iznad ljudske. On se sasvim tano osea 6000 stopa s onu stranu dobra i zla. Psiholokom posmatrau ovo stanje je poznato kao identifikacija sa Senkom, fenomen koji se sa velikom pravilnou zbiva u ovakvim trenucima su koba sa nesvesnim. Protiv ovoga pomae jedino raz borita samokritika. Prvo i pre svega krajnje je neverovatno da je ovek upravo otkrio neku istinu koja e po tresti svet: tako neto se deava izvanredno retko u svetskoj istoriji. Drugo, briljivo treba istraiti da li se neto slino nije ve zbilo negde drugde. Na primer, Nie kao filolog mogao je da obradi nekoliko jasnih antikih paralela, to bi ga sigurno umirilo. Tree, treba razmotriti da li dionizijski doivljaj bez daljnjega ne moe biti nita drugo do vraanje u neznaboaki oblik religije, ime u sutini, dakle, ne bi bilo otkriveno nita novo i ista pria bi ponovo poela iz poetka. etvrto, ovek ne moe a da ne uvidi da e poetnom radosnom poletu sve do herojsko boanskih visina vie nego sigurno uslediti isto tako dubok pad. Time bi ovek bio u prednosti da moe sav taj zanos da svede na meru neto napornijeg planinarenja, kome sledi veita svakodnevica. ^tao to svaki potok trai dolinu i iroku reku, koja opet stremi ka ravni cama, tako protie ivot ne samo u svakodnevici, ve ivot i sve ini svakodnevicom.'Neobino ne treba da postane katastrofa, moe da se prokrade pored svakodnevice, ali ne esto. Ako je heroizam hronian, za vrava u borbi, a borba vodi u katastrofu ili neurozu ili u oboje. Sa ovom ekstazom, meutim, mogao je isto tako dobro da istra je i u hrianstvu. Time ni
1

Up. Jung: Vber das Unbeviusste, 1918. Geb. Werke, Bd. 10.
1

3 Jung, Odabrana dela, II

33

najmanje nije odgovoreno na pitanje ivotinjske du e, poto je ekstatina ivotinja besmislica. ivotinja ispunjava svoje ivotne zakone, nita vie i nita ma nje. Moe se rei posluno i pobono. Ekstatiar, me utim, preskae ivotni zakon i ponaa se, sa aspekta prirode, neuredno. OVa neurednost je iskljuivo preimustvo oveka, ija svest i slobodna volja se pone kad mogu contra naturam osloboditi od njihovih korena u ivotinjskoj prirodi. Ova osobenost je neop hodna osnova svih kultura, ali i duevne bolesti, ako je preterana. ovek podnosi bez tete samo odreenu meru kulture. Beskrajna dilema kultura ili priroda je u osnovi uvek pitanje jednog previe ili jednog pre malo, nikakvo ili-ili. Nieov sluaj postavlja nas pred pitanje: da li ono to mu je otkrio sukob sa Senkom, naime volja za mo, treba razumeti kao neto nesvojstveno, kao simptom potiskivanja? Da li je volja za mo genuina ili samo neto sekundarno? Da je sukob sa Senkom oslobodio bujicu seksualnih fantazija, onda bi sluaj bio jasan, ali ispalo je drugaije. Sutina nije bila eros ve snaga sopstvenog Ja. Iz toga bi se moralo zaklju iti da potisnuto nije bilo eros ve volja za mo. Po mome miljenju nema osnove pretpostavci da je eros genuin a volja za mo ne. Sigurno da je i volja za mo isto tako veliki demon kao eros i isto tako stara i iskonska kao i ovaj. Nije mogue ivot kao Nieov, koji je retko dosledno prirodi osnovnog nagona za moi proivljen sve do fatalnog kraja, oglasiti nepravim; inae e o vek potpasti istom nepravinom sudu koji je Nie iz rekao o svom antipodu Vagneru: Na njemu je sve lano; ono to je pravo skriva se ili dekorie. On je glumac u svom loem i dobrom smislu te rei. Otkud ova predrasuda? Vagner je upravo zastupnik onog drugog osnovnog nagona koji je Nie previao a na kome je izgraena Frojdova psihologija. Ako potra imo kod Frojda da li je nepoznat onaj drugi nagon, nagon za moi, onda emo nai da ga je Frojd obu hvatio pod imenom Ja-nagon. Ah ovi Ja-nagoni u njegovoj psihologiji prilino kukavno ivotare po34

red irokog, isuvie irokog razvitka seksualnosti. Me utim, u stvarnosti ovekova priroda je nosilac Ua sne i beskrajne borbe izmeu principa Ja i principa nagona: Ja sav u ogranienjima, nagon bezgranian i oba principa od iste moi. U izvesnom smislu ovek se moe smatrati srenim to je svestan samo jednog nagona, i zbog toga je pametno uvati se od upozna vanja drugog. Ali ako upozna drugi nagon, onda mu se ve desilo: ovek tada dolazi u faustovski sukob. Gete nam je u Faustu, I deo, pokazao ta znai prihvatanje nagona a u II delu ta znai prihvatanje svoga Ja i njegovih stranih pozadina. Sve beznaaj no, sitniavo i kukaviko u nama povlai se pred njim i uva ga se a za to postoji dobro sredstvo: naime, ovek otkriva da je ono drugo u nama neko dru gi, i to stvarni ovek koji sve te stvari smilja, ini, osea, eli sve te stvari koje su za osudu i prezir. Time je ovek zgrabio strailo i sa zadovoljstvom zapoinje borbu protiv njega. Iz toga tada proistiu one hronine idiosinkrazije, o emu nam je istorija obiaja sauvala nekoliko primera. Posebno jasan primer je, kao to je ve reeno, Nie contra Vagner, contra Paulus itd. U svakodnevnom ljudskom ivotu prosto vrvi od ovakvih sluajeva. Sa ovim sredstvom punim smisla ovek se spaava od faustovske kata strofe, za koju mu obino nedostaju hrabrosti i snage. Kompletan ovek, meutim, zna da njegov najljui neprijatelj, da, ak itav niz njih ne vrede svi zajed no koliko njegov najvei protivnik, naime sopstveni drugi koji mu prebiva u grudima. Nie je imao Vagnera u sebi, zbog toga mu je zavieo na Parsifalu, ali, jo gore: Savle je imao u sebi Pavla. Zbog toga je Nie postao osoba stigmatizirana duhom, ori je mo rao da doivi hristifikaciju kao Savle kada mu je drugi usadio Ecce homo. Ko se sruio pred krstom Vagner ili Nie? Sudbina je htela da upravo jedan od prvih Frojdovih uenika, Alfred Adler, oformi gledite o su tini neuroza koje je sagraeno iskljuivo na princi2
1

Vber den nervbsen Charakter, 1912.

35

pu moi. Nije od malog interesa, ak ima i posebnu dra kada se sagleda kako iste stvari izgledaju sa svim razliito pod suprotnim osvetljenjem. Da bih unapred izdvojio glavnu suprotnost, odmah u napo menuti da je kod Frojda sve stroga kauzalna posledinost iz prethodnih injeninih stanja, nasuprot to me kod Adlera sve je finalno uslovljeni red. Uzmimo prost primer: mlada ena dobija napade straha. Nou se budi iz munog sna sa krikom koji ledi sr u ko stima, posle toga ne moe da se smiri, grevito se pripija uz mua, preklinje ga da je ne naputa, ne prestano hoe ponovo da uje da je on sigurno voli, itd. Postepeno se od ovoga razvija nervozna astma, iji se napadi javljaju potom i danju. U ovom sluaju Frojdovo posmatranje se odmah usmerava na unutranju kauzalnost klinike slike. Sta sadre prvi strani snovi? Napadali su je divlji bikovi, lavovi, tigar, zli ljudi. ega se prisetila pacijentkinja uz sve ovo? Sledee prie, koja joj se jednom desila jo dok je bila neudata. Bila je u nekom planinskom odmaralitu. Tamo se mnogo igrao tenis, i stvarana su uobiajena poznanstva. Tamo je bio i jedan mladi Italijan, koji je posebno dobro igrao a koji je uvee isto tako vesto baratao gitarom. Razvio se bezazleni flert, koji je doveo do etnje po meseini. Ovom pri likom neoekivano je probio italijanski temperamenat, na uas dame koja nita nije slutila. Pri tom on ju je tako gledao, pogledom koji nikada nije mogla da zaboravi. Ovaj pogled je jo uvek progoni pa i u snovima, ak i divlje ivotinje koje je progone gle daju tako. Da li ovaj pogled potie stvarno samo od Italijana? O tome nam neto moe rei jedno drugo seanje. Pacijentkinja je u nesrenom sluaju izgu bila oca u svojoj 14. godini. Otac je bio svetski ovek i esto je bio na putu. Kratko vreme pre svoje smrti jednom ju je poveo sa sobom u Pariz, gde su izmeu ostalog posetili i Folies Bergeres. Tamo se desilo neto to je kod nje proizvelo nesavladiv utisak: pri izlasku iz pozorita iznenada se nekakva naminkana enska neverovatno drsko progurala ka njenom ocu. Uasnuta gledala je ta e uiniti otac i upravo je
36

tada spazila taj pogled, tu ivotinjsku vatru u njego vim oima. Tada ju je to neobjanjivo neto progo nilo dan i no. Od ovog trenutka promenio se njen odnos prema ocu. as je bila razdraljiva i udljiva, as ga je beskrajno volela, zatim bi iznenada nailazio greviti pla bez povoda a jedno vreme muilo je, uvek kada je otac bio kod kue, zagrcn javan je pri obedima sa napadima guenja, koji su obino bili pra eni potpunim gubitkom glasa u trajanju od dan-dva. Kada je ula vest o oevoj iznenadnoj smrti, spopao je neshvatljivi bol koji je doveo do grevitog histerinog smeha. Meutim, ubrzo se smirila, njeno sta nje se brzo poboljalo, a skoro sasvim su se izgubili neurotski simptomi. Veo zaborava prekrio je prolost. Samo doivljaj sa Italijanom dodirnuo je u njoj ne to od ega je oseala strah. Tada je naglo prekinula vezu sa mladim ovekom. Udala se nekoliko godina potom. Tek posle drugog deteta poela je sadanja neuroza, naime u trenutku kada je otkrila da njen mu gaji izvesno neno interesovanje za jednu drugu enu. . U ovoj prii mnogo ta je sumnjivo na primer gde je i ta je sa majkom? O majci se moe rei da je bila vrlo nervozna i da je isprobala sve mogue sanatorij ume i sve dotadanje sisteme leenja. Ona je isto tako patila od neurotske astme i straha. Brak je bio vrlo distanciran, koliko se pacijentkinja mogla setiti. Majka nije sasvim razumevala oca. Pacijentki nja je uvek imala oseaj da ga ona mnogo bolje ra zume. Ona je takoe bila neskriveni oev ljubimac a shodno tome intimno hladna prema majci. Ovi nago vesta j i bi bili dovoljni da se sagleda tok istorije bolesti. Iza sadanjih simptoma kriju se fantazije koje najpre ukljuuju doivljaj sa Italija nom, ali ire jasno ukazuju na oca iji je nesreni I brak pruio rani povod erici da izbori mesto koje bi I zapravo trebalo da popuni majka. Iza ovog osvajanja naravno da stoji fantazija da je ona odgovarajua e na njenog oca. Prvi napad neuroze izbija u trenutku kada ova fantazija zadobije teak udarac, najverovatnije isti onaj koji je doivela i majka (to je detetu
37

ipak bilo nepoznato). Simptomi se lako mogu shvatiti kao izraz odbaene i prezrene ljubavi. Zagrcnjavanje poiva na onom oseanju stezanja u grlu, koji je po znata propratna pojava jakih afekata, koji se ne mo gu sasvim progutati. (Jezike metafore, kao to je poznato, esto se odnose na ovakve fizioloke poja ve). Kada je umro otac, desilo se da je njena svest, dodue, bila beskrajno oaloena, ali njena Senka se smejala, sasvim u stilu Tila Ojlenpigela, koji je bio oaloen kada bi ilo nizbrdo, ali i dobre volje kada bi muno ile uzbrdo, uvek u predvianju dolazeeg. Ako je otac bio kod kue, ona je bila alosna i bole sna, ako je bio odsutan, oseala se znatno bolje, kao svi brojni supruzi i supruge, koji meusobno jo u vaju slatku tajnu da jedno drugom nisu stalno niti apsolutno neophodno potrebni. Da se nesvesno tada smejalo s izvesnim pravom, pokazao je period potpunog zdravlja koji je usledio potom. Njoj je sreno uspelo da sve ono od ranije prepusti zaboravu. Tek doivljaj sa Italijanom zapretio je da ponovo izvede podzemni svet na Svetio dana. Ali brzim pokretom zalupila je vrata i ostala zdrava sve dok ipak nije dopuzila adaja neuroze i to onda kada je uobraavala da je tako rei postala potpuna supruga i majka. Seksualna psihologija kae: uzrok neuroze lei u tome to se bolesnica u krajnjoj liniji ipak nije oslo bodila oca, i zbog toga je ponovo izronio i onaj doiv ljaj kada je u Italijanu otkrila ono tajanstveno neto, to joj je jo kod oca nainilo snaan utisak. Naravno a su ponovno oivljena ova seanja kroz analogno iskustvo sa ovekom koji je bio neposredan povod za razvoj neuroze. Stoga bi se moglo rei da su sadraj i osnova neuroze konflikt izmeu matane infantilno-erotske veze prema ocu i ljubavi prema suprugu. Ali ako istu kliniku sliku razmotrimo sa stano vita drugog nagona, naime volje za moi, onda stvar izgleda sasvim drugaija: nezgodni brak njenih roditelja bio je izvanredna prilika za njen deji in stinkt za moi. Nagon za moi, naime, hoe da Ja u svim uslovima bude gore, na pravom ili krivom 38

putu. U svakom sluaju mora biti sauvan integritet linosti. Na svaki pa i naznaeni pokuaj okoline da dovede pa makar i do najmanjeg potinjavanja sub jekta odgovara se mukim protestom, kako se to izraava Adler. Razoaranje majke i njeno povlae nje u neurozu stvorilo je, stoga, krajnje poeljnu pri liku za razrastanje moi i za dominacijom. Ljubav i izvrsno ponaanje su, sa gledita nagona za moi, poznata sredstva za postizanje cilja. Vrlina ne slui retko za to da se iznudi priznanje od strane drugih. Ve kao dete je znala da pomou prijatnog, ljupkog ponaanja osigura prednosti kod oca i da se izdigne iznad majke ne iz ljubavi prema ocu; ljubav je bila samo pogodno sredstvo za postizanje dominacije. Greviti smeh prilikom oeve smrti je jasan primer za to. ovek je sklon da ovakve izjave smatra odvrat nim obezvreivanjem ljubavi, ako ne i zluradom in sinuacijom ovek treba samo da se trgne za trenu tak i da jednom sagleda svet onakav kakav jeste. Da li nikada nije video one bezbrojne osobe koje vole to liko dugo i veruju u svoju ljubav sve dok nije ispu njen njihov cilj a onda se sklanjaju i odlaze kao da nikada nisu voleli? I najzad: zar ne ini i sama pri roda isto to? Da li je nesvrsishodna ljubav uopte mogua? Ako jeste, onda spada u vrhunske vrline koje su zaelo izvanredno retke. Moda je uopte ovek sklon da to je mogue manje razmilja o svrsi ljubavi, inae bi mogao da naini otkria koja bi do vela do toga da se vrednost sopstvene ljubavi sagleda u manje povoljnom svetlu. Pacijentkinja je, dakle, doivela greviti smeh prilikom oeve smrti ona je konano zadominirala. Bio je to histerini greviti smeh, dakle psihogeni simptom, neto to je proisteklo iz nesvesnih motiva a ne iz onih svesnoga Ja. To je razlika koja se ne sme potcenjivati, a koja istovremeno pokazuje odakle i kako nastaju izvesne ljudske vrline. Njihova suprot nost naime vodi u pakao, to jest, moderno reeno, u 'nesvesno gde se odavno sakupljaju protivparovi na ih svesnih vrlina.Zbog toga, upravo zbog svoje kreposnosti ovek ne eli da ita zna o nesvesnom; ak
39

je i vrhunac vrline tvrditi da uopte nema nesvesnog. Ali, na alost, sa svima nama deava se kao bratu Medardusu u Hofmanovim Eliksirima avola: negde po stoji jezivi, straan brat, tj. naa sopstvena, roena, krvlju za nas vezana suprotnost, koja sadri i zlurado skuplja sve ono to bismo najradije odbacili i sakrili. Prvo izbijanje neuroze kod nae pacijentkinje usledilo je u trenutku kada je postala svesna inje nice da je u njenom ocu postojalo neto ega nije bila gospodar. I tada joj je puklo pred oima emu je slu ila neuroza majke: naime kada se ovek sudari sa neim to se ne moe savladati nijednim drugim ra zumnim i armantnim sredstvom, onda postoji jo je dan, do sada nepoznat aranman, koji joj je unapred otkrila majka: neuroza. Stoga dolazi do toga da pa cijentkinja oponaa neurozu majke. Covek e se u udu zapitati emu onda koristi neuroza? Kakva je njena uloga? Onaj ko u svojoj blioj okolini ima slu aj tipine neuroze, taj zna ta se sve moe uiniti pomou neuroze. Od neuroze nema boljeg sredstva da se tiranie cela kua. Naroito napadi guenja, sr ane krize, grevi svih vrsta postiu tako vanredan efekat koji jedva da se moe prevazii. Oslobaaju se bujice saaljenja, skriveni strah roditelja, jurnjava posluge, zvonjava telefona, urni dolasci lekara, teke dijagnoze, svestrani pregledi, dugotrajna leenja, znatni izdaci, a usred te guve lei nevini bolesnik, kome je ovek jo bezgranino zahvalan, kada je preboleo greve. Ovaj nenadmaiv aranman (da upotrebimo Adlerov izraz) otkrila je mala pacijentkinja i uvek ga uspeno koristila kada je tu bio otac. Postao je su vian kada je otac umro, poto je sada konano do minirala. Italijan je brzo odbaen im je isuvie na glasio njenu enstvenost podseanjem na svoju mukost. Ali kada se pojavila pogodna mogunost za uda ju, ona se zaljubila i bez gunanja se nala u ulozi ene i majke. Sve je teklo savreno dok je trajala divna superiornost. Ali kada je suprug pokazao malo interesovanje izvan ovog kruga, onda je morala po novo kao nekada da potrgne efikasni aranman, da40

kle indirektnu primenu moi, poto se ponovo suda rila sa onim delom ovaj put u njenom suprugu koji je ve u njenom ocu izmicao njenoj dominaciji. Tako stvar izgleda sa stanovita .psihologije mo i. Plaim se da e se italac nai u ulozi onog kadije pred kim je prvo govorio zastupnik jedne strane. Kada je zavrio, kadija je rekao: Ti si dobro govo rio, vidim da ima pravo. Tada je uzeo re zastupnik druge strane i kada je zavrio, kadija se poeao iza uva i rekao: Ti si dobro govorio, vidim i ti ima pra vo. Neosporno je da nagon za moi igra izvanrednu ulogu. Tano je da su neurotski kompleksi simptoma rafinirani aranman, koji sa neverovatnom upor nou i vanrednom lukavou neumoljivo streme svom cilju. Neuroza je finalno orijentisana. Dokazav i ovo Adler je stekao znatne zasluge. Koji od oba stanovita onda ima pravo? To je pitanje koje bi moglo da zada glavobolje. Covek ne moe jednostavno da oba objanjenja poloi jedno na drugo poto su apsolutno protivurena. U jednom slu aju je eros i njegova sudbina vrhunska i presudna injenica, u drugom mo sopstvenog Ja. U prvom slu aju Ja je neka vrsta priveska erosa, u drugom je ljubav samo sredstvo za postizanje dominacije. Onoga kome na srcu lei mo ovekovog Ja revoltira prvo shvatanje, ali onaj kome je vaniji eros, taj se nikada nee moi da pomiri sa drugim shvatanjem.

41

IV PROBLEM TIPA ZAUZETOG STAVA Nespojivost dveju teorija o kojima je bilo reci u prethodnim poglavljima zahteva nadreeno gledi te, u kome bi obe mogle da se sjedine. Naime, ne smemo jednu preinaavati u korist druge, ma kako bilo pogodno ovakvo reenje, poto, kada se obe teo rije provere bez predrasuda, onda se ne moe osporiti da obe sadre znaajne istine i ma kako da su suprot ne ipak jedna ne moe da iskljui drugu. Frojdova teorija je tako prihvatljivo jednostavna da oveka prosto boli kada neko pokuava da u nju ubaci su protna tvrenja. Ali isto vai i za Adlerovu teoriju. I ona je oevidno jednostavna i objanjava isto toliko mnogo kao i Frojdova teorija. Stoga nikakvo udo to se pristalice obeju kola tvrdoglavo dre svojih jednostrano tanih teorija. Iz ljudski shvatljivih raz loga oni nee da odbace lepu, zaokruenu teoriju i da je razmene za neki paradoks ili, to je jo gore, da se izgube u konfuziji protivurenih gledita. Kako su obe teorije u velikoj meri tane, to jest na izgled objanjavaju svoju materiju, oigledno je da neuroza mora imati dva protivurena aspekta, od kojih jedan obuhvata Frojdova a drugi Adlerova te orija. Ali otkuda dolazi do toga da jedan istraiva vidi samo jednu a drugi samo drugu stranu? I zato obojica misle da je samo njihovo gledite ispravno? To je svakako stoga to, zahvaljujui sopstvenom psi42

holokom svojstvu, oba istraivaa najpre vide u ne urozi upravo ono to odgovara njihovim osobenostima. Ne moe se pretpostaviti da je Adler video sasvim drugaije sluajeve neuroza nego Frojd. Obojica oi gledno polaze od istog iskustvenog materijala, ali ka ko zbog linih osobenosti razliito vide stvari, raz vijaju sasvim razliita gledita i teorije. Adler vidi kako neki subjekt, koji se osea podreenim i manje vrednim, pomou protesta, aranmana i drugih korisnih vetih zahvata pokuava da osigura ilu zornu nadmo, svejedno da li je to usmereno protiv roditelja, vaspitaa, pretpostavljenih, autoriteta, si tuacija, institucija ili kakvih drugih stvari. ak je i seksualnost jedan od vetih zahvata. U osnovi ovog gledita je neobina naglaenost subjekta, pod kojim se sasvim gube osobenost i znaaj objekata. Oni u najboljem sluaju dolaze u obzir kao nosioci tlaiteljskih tendencija. Ja svakako ne greim u pretpo stavci da ljubavni odnos i druge elje usmerene na objekte postoje i kod Adlera kao znaajne veliine, meutim u njegovoj teoriji neuroza ove ipak ne igra ju principijelnu ulogu kao kod Frojda. Frojd vidi svoje pacijente u stalnoj zavisnosti od objekata i u vezi sa znaajnim objektima. Otac i majka igraju veliku ulogu; ono to jo od znaajnih uticaja ili uslova moe naii u ivotu pacijenta vraa se u direktnu kauzalnost sa ovim prapotencijama. Piece de resistance njegove teorije je pojam prenosa, tj. odnos pacijenta prema lekaru. Uvek se udi za jednim odreenim kvalifikovanim objektom ili se jednom ovakvom prua otpor, a ovo uvek u skladu sa modelom odnosa prema ocu i majci, steenom u najranijem detinjstvu. Ono to dolazi od subjekta u sutini je lepa elja za zadovoljstvom. Ali, svoj kvalitet ova elja uvek dobija od specifinih objekata. Kod Frojda su objekti od najveeg znaaja i imaju skoro iskljuivo determiniuu snagu, dok subjekt za udo ostaje beznaajan i zapravo nije nita drugo do izvor elja i mesto straha. Kao to je ve na glaeno Frojd dodue priznaje Ja-nagone, ali ve samo ovaj termin nago vesta va da je njegova pred43

stava o subjektu sasvim razliita od one odreene ve liine koju igra subjekt kod Adlera. * Sigurno da oba istraivaa vide subjekt u odnosu prema objektu, ali kako se razliito vidi ovaj odnos? Kod Adlera naglasakjei na subjektu koji se osigu rava i trai dominaciju nad svejedno kakvim objek tima, nasuprot tome kod Frojda je naglasak sasvim na objektima, koji su zbog svojih odreenih svojsta va korisni ili prepreni eljama i zadovoljstvima sub jekta. Ova razlinost svakako ne moe biti nita drugo do razlika u temperamentu, suprotnost dvaju tipova ovekovog duha, od kojih jedan determiniue dejstvo preteno izvodi iz subjekta, drugi pak preteno iz objekta. Srednje gledite, recimo ono common sense bi pretpostavilo da su ovekove radnje uslovljene isto toliko subjektom kao i objektom. Nasuprot tome oba istraivaa tvrde da njihove teorije nemaju nameru da objanjavaju psihologiju normalnog, o veka, ve da predstavljaju uenje o neurozama. Ali tada bi Frojd morao da neke od svojih sluajeva ob jasni i tretira prema Adlerovom nainu a Adler bi morao da pristane da za izvesne sluajeve ozbiljno razmotri gledita svog biveg uitelja to se, me utim, ne deava ni na jednoj strani. Izgled ove dileme nametnuo mi je pitanje: po stoje li najmanje dva razliita tipa ljudi, od kojih se jedan vie interesuje za objekt a drugi vie za sub jekt? I da li se sa tim moe objasniti da jedan vidi samo jedno a drugi samo drugo i da na ovaj nain dospevaju do sasvim razliitih zakljuaka? Kao to je ve reeno, ne moe se pretpostaviti da sudbina tako fino bira pacijente da samo odreena grupa uvek dospeva do odreenog lekara. Odavno mi je palo u oi, kako meni tako i mojim kolegama da ima slu ajeva koji nekom izrazito odgovaraju dok sa drugim nikako ne moe da se sloi. Za terapijski postupak je od odsudne vanosti da li je izmeu lekara i paci jenta mogu dobar odnos ili ne. Ako se posle krat kog perioda ne uspostavi izvestan prirodni odnos poverenja, onda je bolje da pacijent izabere drugog le44

kara. Ja nikada nisam zazirao od toga da pacijenta, koji mi je bio nesimpatian ili ije su mi osobine bile strane, preporuim kolegi i to u interesu paci jenta. Naime, u jednom takvom sluaju siguran sam da ne bih doprineo niim dobrim. Svako ima svoja lina ogranienja a upravo je za psihoterapeuta ko risno da ih nikada ne previa. Isuvie velike razlike u linosti ili ak inkompatibilnosti prouzrokuju prekomerne i suvine otpore koji su esto neopravdani. Kontroverza Frojd-Adler je zapravo ista paradigma i pojedinaan sluaj izmeu mnogih moguih tipova zauzimanja stava. Ja sam se dugo bavio ovim pitanjem i na osnovu mnogih posmatranja i iskustva konano sam dospeo do postavke dva osnovna naina zauzimanja stava: naime introverzija i ekstraverzija. Prvi stav, kada je normalan, karakterie oklevajuu, misaonu, povue nu osobu, koja se ne da lako, zazire od objekata, uvek se nalazi malo u defanzivi i rado se sklanja iza nepoverljivog osmatran ja. Drugi, ako je normalan, karak'terie predusretljiva, po izgledu otvorena, uvek I spremna priroda, koja se lako snalazi u svakoj datoj situaciji, brzo uspostavlja veze i esto se bezbrino i s puno poverenja uputa u nepoznate situacije, za nemarujui eventualna mogua ustezanja. U prvom sluaju presudan je oigledno subjekt, u drugom ob jekt. Ovom primedbom, razumljivo, dao sam samo naj grublje okvire oba tipa. U empirijskoj stvarnosti oba stava, na koje u se jo vratiti, retko se mogu sresti u istom obliku. Oni su prisutni u bezbroj varijacija i kompenzacija, tako da esto nije lako izdvojiti je dan tip. Osnova varijacije je pored individualnih kolebanja dominacija odreene funkcije svesti, kao to su miljenje ili oseanja, to onda daje poseban otisak osnovnom stavu. Najee kompenzacije osnov nog tipa poivaju po pravilu na ivotnim iskustvima, koja su pojedinca, moda vrlo bolno, nauila da isu1

Obrada problema tipova nalazi se u mojoj knjizi Psychologische Tppen, Ges. Werke, Bd. 6.
1

4:5

vie ne povlauje svojoj naravi. U drugim sluaje vima, na primer, kod neurotskih individua, esto se ne zna da li se ima posla sa svesnim ili nesvesnim stavom, poto se zbog disocijacije linosti as projektuje jedna as druga polovina i na taj nain remeti donoenje suda i procene. Iz ovog razloga je tako teak zajedniki ivot sa neurotskim osobama. Stvarno postojanje znatnih tipskih razlika, od kojih sam u upravo pomenutoj knjizi opisao osam grupa, omoguio mi je da obe kontroverzne teorije neuroza shvatim kao manifestaciju tipinih suprot nosti.
2

Sa ovim saznanjem proistekla je neophodnost da se izdigne iznad suprotnosti i oformi takva teorija ko ja nee odgovarati samo jednom ili drugom, ve pod jednako oboma. Za to je neophodna kritika obeju na vedenih teorija. Obe teorije su pogodne da visoki ideal, herojski stav, patos ili ubeenje na bolan nain svedu na banalnu realnost, naime ako se primene na te stvari. Svakako da ih ne bi trebalo primenjivati na ovakve stvari, poto su obe teorije zapravo tera pijski instrumenti iz lekareve opreme, koji otrim i nemilosrdnim noem iseca bolesno i tetno, to je nameravao i Nie sa svojom destruktivnom kritikom ideala koje je on smatrao bolesnim izraslinama u ovekovoj dui (oni to katkada i jesu). U rukama dobrog lekara koji da se izrazimo Nieovim renikom ima prste za nijanse i koristi ih za ono stvarno bo lesno u dui, obe teorije su spasonosno sredstvo za nagrizanje, korisno u dozi tano odmerenoj za svaki pojedinani sluaj, tetno i opasno u ruci koja ne ume da meri i odmerava; to su kritike metode koje imaju zajedniko sa svakom kritikom to to donose dobra tamo gde neto srne i mora da se, razori, rastoi i re* Time, naravno, nisu obuhvaeni svi postojei tipovi. Daljni kriterijumi razlikovanja su ivotno doba, pol, aktivnost, emocionalnost i nivo razvitka. Osnova mog tipiziran ja su etiri orijentacione funkcije svesti: oset, miljenje, oseanje, nasluivanje (intuicija). V. Psychologische Typen, 1950. Ges. Werke, Bd. 6.

46

dukuje ali stvara samo tete svuda tamo gde treba ne to izgraditi. Stoga bi se obe teorije mogle ostaviti u svom delokrugu ukoliko ove, kao medicinski otrovi, ostaju poverene sigurnoj ruci lekara. Naime, neophodno je neobino poznavanje due da bi se ovo sredstvo za nagrizanje moglo korisno da upotrebi. ovek mora da bude u stanju da razlikuje bolesno i nekorisno od vrednog i onog to treba sauvati. Ovo je, meutim, najtee. Ko eli da stekne uvid kako moe neodgovor no da pogrei lekar na osnovu skuene, pseudonaune postavke, taj neka uzme Mebiusov spis o Nieu ili razliite psihijatrijske studije o sluaju Hrista ovek se prosto ne moe uzdrati a da ne zajaue nad onim pacijentima kojima padne u deo jedno ovakvo razumevanje.
5

Obe teorije neuroza nisu nikakve opte teorije, ve tako rei sredstva za lokalnu upotrebu. One su rastone i reduktivne. One svemu poruuju: Ti nisi nita drugo d o . . . One objanjavaju bolesniku da njegovi simptomi potiu odavde i odande i da nisu nita drugo do ovo ili ono. Bilo bi nepravedno tvrditi da je ova redukcija u datom sluaju pogrena, ali op te sagledavanje sutine kako bolesne tako i zdrave psihe nije mogue samo sa reduktivnom teorijom, o vekova dua, bilo da je bolesna ili zdrava ne moe se objasniti samo reduktivno. Sigurno da je eros uvek i svuda prisutan, sigurno da nagon za moi proima sve ono najdublje i najvie u dui, ali dua nije samo jedno ili drugo ili, to se mene tie, i oboje, ve i ono to je ona od toga uinila i ta e uiniti. Jedan ovek se moe samo polovino razumeti ako se zna odakle je sve kod njega nastalo. Kada bi sve zavisilo samo od toga, on bi isto tako mogao da bude ve odavno mrtav. On nije shvaen kao ivo stvorenje, poto i vot nema samo jueranjicu i nita nije objanjeno ako se dananjica redukuje na jueranjicu. ivot ima i sutranjicu a dananjica se moe razumeti samo
Moebius, Paul Julius: Vber die Pathologische bei Nietzsche, 1902.

47

onda ako naem poznavanju onog to je bilo jue mo emo dodati i namere sutranjice. Ovo vai za sve psiholoke manifestacije ivota, pa i za bolesne sim ptome. Simptomi neuroze nisu, naime, samo posledice nekada postojeih uzroka, bilo da je to infantilna seksualnost ili infantilni nagon za moi, ve su oni i pokuaji nove sinteze ivota ali emo odmah tome dodati: promaeni pokuaji, koji su, meutim, ipak nita manje pokuaji sa jezgrom vrednosti i smi sla. To su klice koje nisu uspele zbog nepovoljnih uslova spoljne i unutranje prirode. italac e sigurno zapitati: ta za ime sveta moe biti vrednost i smisao neuroze, te najnekorisnije i najodvratnije nevolje oveanstva? Biti nervozan emu je to dobro? Sigurno otprilike tako kao to je dragi Bog stvorio muve i drugu gamad da bi se o vek nauio korisnoj vrlini strpljenja. Ma kako ova misao bila glupa sa gledita prirodnih nauka, isto tako moe biti pametna sa gledita psihologije, naime ako u ovom sluaju umesto gamad stavimo neurotski simptomi. ak i Nie, koji je kao retko ko prezirao glupe ili banalne ideje, nije jednom priznao ta sve ima da zahvali svojoj bolesti. Imao sam prilike da sretnem ne mali broj ljudi koji za svu svoju kori snost i opravdanost postojanja imaju da zahvale neu rozi, koja je spreila sve odluujue gluposti njihovog ivota i prisilila ih na takav nain ivota koji je raz vio sve korisne klice koje bi inae bile uguene da ih neuroza nije svojim gvozdenim zagrljajem stavila na mesto koje im i pripada. Ima ljudi koji smisao svog ivota, svoje pravo znaenje imaju u podsvesti a u svesti sva zastranjivanja i stranputice. Kod drugih je opet obrnuto. Kod ovih onda neuroza ima druga ije znaenje. U takvim sluajevima na mestu je op sena redukcija, ali u prvim sluajevima ne. italac e sada biti sklon da prihvati mogunost ovakvog znaenja neuroze u izvesnim sluajevima, ali ipak sklon da ospori ovakvu opsenu korisnost i smisaonu svrhovnost ovog oboljenja u svim banalnim svakodnevnim sluajevima. Sta, na primer, vredno treba da sadri neuroza u gore navedenim sluajevi18

ma astme i histerinih stanja straha? Priznajem, ovde nije jasna vrednost, naroito ne ako se sluaj sagleda sa stanovita reduktivne teorije, tj. sa stanovita tam ne strane individualnog razvitka. Obe do sada pominjane teorije, kao to smo videli, imaju zajedniko to to nepotedno otkrivaju sve ono to kod oveka pripada zasenenoj strani. To su teorije ili bolje reeno hipoteze, koje nam obja njavaju od ega se sastoji momenat koji dovodi do oboljenja. Shodno ovome one se ne bave ovekovim vrednostima, ve njegovim nevrednostima, koje se manifestu ju u obliku smetnji. Vrednost je mogunost pomou koje energija moe dospeti do razvitka. Ukoliko je, meutim, i nevrednost mogunost pomou koje energija moe do speti do razvitka to, na primer, najjasnije moe mo videti u zamanim energetskim manifestacijama neuroze onda je i ova vrednost, ali takva koja poseduje nekorisne i tetne energetske manifestacije. Energija, naime, po sebi nije ni dobra ni zla, ni ko risna ni tetna, ve indiferentna, poto sve zavisi od oblika u koji prelazi energija. Oblik daje energiji kvalitet. Na drugoj strani ist oblik bez energije je isto, tako indiferentan. Za ostvarivanje stvarne vrednosti je stoga neophodno s jedne strane energija a s druge koristan oblik. U neurozi psihika energija se nesum njivo nalazi u manje vrednom i neupotrebljivom ob liku. Tumaenja obe reduktivne teorije slue tome da rastoe ovaj manje vredni oblik. Na ovom mestu one se potvruju kao sredstvo za nagrizanje. Do sada je vladala pretpostavka da ova novosteena energija stoji pacijentu na svesnom raspolaganju, tako da je moe iskoristiti na bilo koji nain. Ukoliko se prihvatalo miljenje da ta energija nije nita drugo do sek sualna nagonska snaga, onda se govorilo o sublimovanoj primeni iste, pod pretpostavkom da je paci jentu, uz pomo analize, omogueno da seksualnu energiju prevede u sublimaciju, tj. neseksualni na4

Upuujem na moju knjigu: Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, 1948, Ges. Werke, Bd. 8.
4

Jung, Odabrana dela, II

in primene, recimo u bavljenje umetnou ili nekom drugom dobrom ili korisnom delatnou. Prema ovom shvatanju pacijent ima mogunosti da sublimaciju svoje nagonske energije sprovede po svojoj volji ili prema svojim sklonostima. Ovom shvatanju moe se do izvesnog stepena odobriti pravo egzistencije, ukoliko je ovek uopte u stanju da svome ivotu naznai odreenu liniju po kojoj bi iao. Ali poznato nam je da nema ljudskog predvianja ih ivotne mudrosti koja bi bila u stanju da prui naem ivotu propisani pravac, osim na krat kim relacijama. Ovo shvatanje vai svakako samo za obini tip ivota ali ne i za herojski. Ova druga vrsta ivota je bez sumnje mnogo reda nego prva. O ovoj se ne moe rei da se ivotu jedva moe dati pravac ili samo na kratkoj razdaljini. Herojsko voe nje ivota je bezuslovno, tj. ovo se usmerava prema sudbinskim odlukama, pri emu odluka za odreeni pravac u odreenim prilikama moe vaiti i do gor koga kraja. Lekar svakako ima posla najee samo sa ljudima, rede sa dobrovoljnim herojima a i tada su ovi, na alost, najee takvi, iji je navodni heroizam infantilni prkos usmeren protiv neke vee sud bine ili isticanje samog sebe, to treba da prikri je oseanje manje vrednosti. U svakodnevici ima, na alost, malo neobinog to bi bilo zdravo. Ima malo prostora za primetljivo herojstvo, ali ne stoga to se pred nas ne postavljaju herojski zahtevi. Naprotiv: to je upra vo neugodno i nesnosno to banalna svakidanjica po stavlja naem strpljenju, naoj predanosti, istrajnosti, rtvovanju itd. banalne zahteve, koje ovek mora is puniti skrueno i bez bilo kakvog herojskog gesta koji bi bio propraen aplauzom, za to je, meutim, potrebno nevidljivo herojstvo. Ono ne blista, nije hvaljeno i stalno trai skrovitost u svakodnevnoj odo ri. To su zahtevi koji, ako se ne ispune, prouzrokuju neurozu. Da bi ih izbegli, ve su se mnogi usudili da donesu velike odluke u svom ivotu i sproveli ih i onda kada su to, prema optem miljenju bile za blude. Pred ovakvom sudbinom ovek moe samo da se pokloni. Ali, kao to je reeno, ovakvi sluajevi su

50

retki, drugi, meutim, ine pretenu veinu. Za ove pravac ivota nije prava, jasna linija. Pred njima sto ji sudbina zamrena i prepuna mogunosti, a ipak je samo jedna od ovih mnogih mogunosti njihov sopstveni i ispravan put. Ko bi mogao da se usudi, ak oslanjajui se na najvee mogue saznanje sopstvenog karaktera, da unapred odredi onu jednu mogu nost? Sigurno da se voljom moe mnogo postii. Me utim, iz osnova je pogreno da se, s obzirom na sud binu izvesnih posebnih linosti jake volje, po svaku cenu hoe i sopstvena sudbina da podvrgne svojoj volji. Naa volja je funkcija usmerena pomou rasu ivanja, dakle, ona zavisi od svojstava naeg rasui vanja. Nae rasuivanje bi, ako je uopte rasuivanje, trebalo da bude racionalno, tj. razumno. Ali da li se ikada pokazalo ili da li e se ikada dokazati da se ivot i sudbina slau sa naim ljudskim razumom, tj. da su racionalni? Naprotiv, postoji opravdana sumnja da su iracionalni, drugim recima da su u krajnjoj li niji zasnovani s onu stranu ljudskog razuma. Iracio nalnost zbivanja pokazuje se u takozvanoj sluajnosti, ije postojanje, razumljivo, moramo osporavati, poto a priori ne moemo zamisliti neki proces koji nije uslovljen neophodno i kauza-lno, pa prema tome ne moe uopte biti sluajan. Ali praktiki je sluajnost svuda prisutna i to tako nametljivo da bismo mirne due mogli nau kauzalnu filozofiju da zadenemo za pojas. Obilje ivota je zakonomerno i nezakonomerno, racionalno i iracionalno. Zbog toga ratio i njim za snovana volja vae samo za kratko, to dalje irimo racionalno izabrani pravac tim moemo biti sigurniji da time iskljuujemo iracionalne ivotne mogunosti, koje, meutim, imaju isto tako pravo da budu pro ivljene. Sigurno da bi bilo vrlo korisno za oveka da je u stanju da svome ivotu odredi pravac. Moe se s punim pravom smatrati da je zadobijanje razbori5

Ovoj striktnoj kauzalnosti nainila je kraj moderna fizika. Postoji jo samo statistika verovatnoa. Ja sam ve 1916. ukazao na uslovljenost kauzalnog shvatanja u psi hologiji, to mi je tada teko zamereno. Up. Collected Papers of Analytical Psychology, 1920, 2. izd.
5

4*

51

tosti najvea tekovina oveanstva. Ali tim nije re eno da bezuslovno mora i dalje tako biti. Uasna ka tastrofa prvog svetskog rata pokvarila je raune i najoptimistikijem racionalisti. Godine 1913. Ostvald (Ostvvald) je napisao sledee: Ceo svet je jedinstven u miljenju da je sadanje stanje naoruanog mira neodrivo stanje koje e postepeno postati nemogue. Takav mir zahteva od pojedinih nacija neuvene rt ve, koje daleko prevazilaze izdatke za kulturu, a da time nisu postignute bilo kakve pozitivne vrednosti. Dakle, ako oveanstvo nae sredstva i put pomou kojih mogu biti odstranjena sva ova naoruanja za ratove koji nikada nee zapoeti, onda bi se time postigla nezamisliva uteda energije tako da bi od tog trenutka morali raunati sa nesluenim procvatom kulturnog razvitka. Rat se, isto kao i lina borba, razreava svim moguim sredstvima i suprotnostima volje poto sobom donosi najgore rasipanje energije. Stoga se potpuno odstranjivanje potencijalnog kao i aktuelnog rata sasvim nalazi u smislu energetskog imperativa i predstavlja jedan od najvanijih kultur nih zadataka naih dana.
6

Iracionalnost sudbine, meutim, nije htela onako kao racionalnost dobronamernih mislilaca, ona nije htela ak ni samo da upotrebi nagomilano oruje i vojnike ne, ona je htela znatno vie od toga naime uasnu, bezumnu pusto, nezapameno masov no ubijanje, iz ega bi oveanstvo moglo izvui za kljuak da se sa racionalnim namerama moe ovladati samo jednom stranom sudbine. Ono to se uopteno mora rei o oveanstvu, to isto vai i za svakog pojedinca, poto se celo ovean stvo sastoji od samih pojedinaca. A ono to je psiho logija oveanstva to je i psihologija pojedinca. U svetskom ratu doiveli smo uasni obraun sa racio nalnim namerama civilizacije. Ono to je kod poje dinca volja to je imperijalizam kod nacija, poto je volja ispoljavanje moi nad sudbinom, tj. isklju Wilhelm Ostwald, Die Philosophfe der Werte, 1913, S. 312. 52

ivanje sluajnosti. Civilizacija je racionalna, voljom i namerom sprovedena korisna sublimacija slobod ne energije. Kod pojedinca je to isto. I kao to je za misao opte kulturne organizacije kroz ovaj rat isku sila uasnu ispravku, tako i pojedinac mora esto u svom ivotu da iskusi da takozvana raspoloiva energija ne dozvoljava da se sa njom raspolae. * U Americi me je jednom konsultovao neki 45-godinji poslovni ovek, iji sluaj dobro ilustruje napred reeno. Radilo se o tipinom amerikom self-mademan koji je zapoeo sasvim odozdo. On je bio vrlo uspean i osnovao je vrlo opsene poslove. Uspe lo mu je da poslove postupno organizuje tako da je mogao da planira sa svojim povlaenjem sa vodeeg poloaja. Dve godine pre nego to sam ga video on se ve oprostio od posla. Do tada je iveo samo za svoj posao i svu energiju je koncentrisao na njega sa onim neverovatnim intenzitetom i jednostranou, svojstvenim uspenim amerikim poslovnim ljudima. Kupio je raskono seosko imanje gde je nameravao da ivi, pod im je podrazumevao konje, automo bile, golf, tenis, parties itd. Ali, pravio je raun bez krmara. Nastalu raspoloivu energiju nisu privu kle sve te primamljive perspektive, ve se ona kapricirala na neto sasvim drugo: naime nekoliko nedelja od poetka prieljkivanog srenog ivota poeo je da osea udnovata, nejasna bockan ja u elom telu a ne koliko daljnih nedelja bilo je dovoljno da ga uvale u neuvenu hipohondriju. Nervno je potpuno propao. On, zdrav, fiziki izvanredno jak, veoma energian ovek, postao je plaljivo dete. A sa tim se ugasilo i svo njegovo uivanje. Iz jednog straha zapadao je u drugi muei sebe hipohondrikim smetnjama skoro do iznemoglosti. Konsultovao je najzad vrlo poznatog specijalistu koji je odmah tano razaznao da ovom
1

oveku ne nedostaje nita drugo do rad. To je raz janjeno i pacijentu, tako da je ponovo preuzeo ra niji posao. Ali na njegovo ogromno razoaranje nikako nije nailazilo intereso van je za posao. Nisu po magali ni strpljenje ni reenost. Energija se vie ni kakvim sredstvima nije mogla prisiliti da se ponovno
53

usmeri na posao. Naravno da je njegovo stanje posta lo jo gore. Sve ono to je u njemu ranije bilo i vahna stvaralaka energija, okretalo se i sa uasnom destruktivnom snagom pogaalo njega samog. Nje gov stvaralaki genije se u neku ruku pobunio protiv njega i isto onako kako je nekad stvorio veliku orga nizaciju u svetu, tako je njegov demon i sada stvarao rafinirane sisteme hipohondrinih varljivih zaklju aka koji su ga sasvim unitili. Kada sam ga sreo, bio je ve beznadena moralna ruina. Ipak sam pokuao da mu razjasnim da ovek ovakvu dinovsku ener giju moe povui iz poslova ali pri tom preostaje pi tanje: na ta je usmeriti? ak ni najlepi konji, ni najbri automobili niti najprivlanije parties ne moraju bezuslovno biti mamac za energiju, iako bi sigurno bilo sasvim logino pomisliti da ovek, koji je ceo ivot posvetio ozbiljnom radu, u neku ruku ima prirodno pravo na ivotna zadovoljstva. Da, kada bi i sudbina postupala po ljudskom razumu onda bi moralo tako i biti: prvo rad, zatim zaslueni mir. Ali, stvari se upravo iracionalno odvijaju i mada neumesno energija zahteva njoj odgovarajui pad potenci jala inae se jednostavno kumulira i postaje destruk tivna. Ona regredira u ranije situacije, u ovom slu aju u seanje na luetinu infekciju, koju je navukao pre 25 godina. I ovo je bila samo etapa na putu po novnog oivljavanja infantilnih reminiscencija, koje je u meuvremenu potpuno potisnuo. Prvobitni od nos prema majci bilo je ono to je davalo smer nje govoj simptomatologiji: bio je to aranman da se iznude panja i interesovanje (davno umrle) majke. I ova stanica nije bila poslednja, jer je cilj bio u neku ruku primorati ga da se vrati u sopstvenu utrobu poto je od svoje mladosti iveo samo intelektualno. On je izdiferencirao samo jednu stranu svoga bia, druga je, meutim, ostala nerazvijena u tupom, tako rei telesnom stanju. Hipohondrina depresija ga je u neku ruku gurala u utrobu, telo, koje je stalno previao. Da je mogao da prati smer depresije i hipohondrike iluzije i da privede u svest fantazije koje proistiu iz ovakvih stanja, onda bi to bio put spa54

senja. Naravno da nisam naiao na razumevanje i simpatiju za moje argumente kao to se moglo i oe kivati. U ovolikoj meri uznapredovali sluaj moe se. samo jo negovati do smrti, ali ne i izleiti. Ovaj sluaj jasno pokazuje da nije u naoj moi da raspoloivu energiju po svojoj volji prenosimo na racionalno izabrani objekt. Isto vai uopte i za onu na izgled raspoloivu energiju, koju dobijamo na taj nain to pomou reduktivnih sredstava za nagri zanje razaramo njen nepodesni oblik. Ova energija moe, kao to je ve reeno, u najboljem sluaju samo vrlo kratko vreme biti voljno upotrebljena. Ali naj ee se opire da na due vreme prihvati racionalno istaknute mogunosti. Psihika energija je izbirljiva stvar koja hoe da se ispune i njeni sopstveni uslovi. Bez obzira na koliinu postojee energije, ne moemo je uiniti korisnom sve dok se ne uspe da se uspostavi energetski pad potencijala. Pitanje energetskog pada potencijala je emi nentno praktian problem, koji se postavlja u veini analiza. Tamo gde, na primer, doe do povoljnog slu aja da raspoloiva energija, takozvani libido zahvati razuman objekt, onda se smatra da je preinaavanje rezultat svesnog voljnog napora. Ali to je zabluda,
7

Iz dosada napisanog itaocu je jasno da ja pojam li bido, koji je uveo Frojd a koji je vrlo pogodan za praktinu upotrebu, koristim u mnogo irem znaenju. Za mene je libido psihika energija, koja isto znai to i nabijenost intenzi tetom psihikih sadraja. Frojd identifikuje libido sa erosom, shodno njegovoj teorijskoj pretpostavci, i izdvaja ga od op te psihike energije. Tako on kae (Gesammelte Schriften, Bd. 5, s. 92): Postavili smo pojam libido kao kvantitativno promenljivu silu, koja bi mogla da meri procese i promene na podruju seksualnih razdraenja. Ovaj libido izdvajamo od energije koja je podreena optim psihikim procesima... Na drugom mestu Frojd pominje kako mu za nagon za de strukcijom nedostaje termin analogan libidu. Kako je i takozvani nagon za destrukcijom energetski fenomen, izgleda mi jednostavnije da se libido definie optim pojmom psihi kih intenziteta, dakle naprosto kao psihika energija. Up. Symbole der Vfandlung, 1952, s. 218, Ges. Werke, Bd. 5. Dalje Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, s. 7, Ges. Werke, Bd. 8.
7

55

poto ni najvee zalaganje ne bi bilo dovoljno ako istovremeno ne postoji energetski pad potencijala u istom pravcu. Kako je vaan ovaj pravac pada vidi se tamo gde se s jedne strane ine oajniki pokuaji a s druge je izabrani objekt ili eljeni oblik po svojoj razboritosti jasan svakome pa ipak preinaavanje ne uspeva, ve jednostavno ponovo dolazi do novog po tiskivanja. Dovoljno mi je jasno postalo da samo tamo gde lei razlika u potencijalu, vodi i nit ivota. Ali nema suprotni pol, stoga se mora pronai suprotnost svesnog zauzetog stava. Intere santno je videti kako je ova kompenzacija suprotno sti igrala svoju ulogu i u istoriji teorija neuroza: Froj dova teorija zastupa eros, Adlerovo shvatanje, meu tim, mo. Logina suprotnost ljubavi je mrnja, ili erosu fobos (planja), psiholoki je to, meutim, volja za moi. Tamo gde vlada ljubav, tu nema volje za moi, a tamo gde mo ima prvenstvo, tu nedostaje ljubav. Jedno je senka drugog. Onaj ko stoji na sta novitu erosa, njegova kompenzatorna suprotnost je voljna mo. Ko, meutim, naglaava mo, njegova kompenzacija je eros. Posmatrano sa jednostranog stanovita svesnog stava, Senka je manje vredni udeo linosti i stoga potisnuta pomou intenzivnog otpora. Ali potisnuto mora biti privedeno u svest kako bi do lo do energetskog napona, bez koga nije mogue da lje kretanje. Svest je u neku ruku gore, Senka dole, a kako visina uvek stremi ka dubini a toplo ka hlad nom, tako i ovakva svest, moda i ne slutei, trai svoju nesvesnu suprotnost, bez koje je osuena na stagnaciju, zastoj ili fiksiranost. Samo na suprotno stima moe se rasplamsati ivot. S jedne strane bio je ustupak intelektualnoj lo gici, a s druge psiholoka predrasuda ono to je Frojdu dalo povoda da kao suprotnost erosu obelei nagon za destrukcijom i smru. Jer prvo, eros nije istozna an sa ivotom; kome, meutim, izgleda da jeste, to me svakako suprotnost izgleda kao smrt, i drugo, sva kome suprotnost njegovog krajnjeg principa izgleda
56

kao neto destruktivno, smrtonosno, naprosto zlo. Stoga mu ne pridaje nikakvu pozitivnu ivotnu silu, zato ga se kloni i plai. Kao to je pomenuto postoje mnogi najuzvieniji ivotni principi i pogledi na svet i shodno tome isto toliko mnogo razliitih oblika kompenzatornih sup rotnosti. Ja sam prethodno istakao, kako mi se ini dva glavna tipa suprotnosti, koje oznaavam kao introvertni i ekstrovertni tip. Ve je Vilijem Dejms (William James) zapazio postojanje oba ova tipa kod mislilaca. On ih je razlikovao kao tender-minded i kao toughminded. Isto tako je Ostvald (Ostwald) naao analognu razliku klasinog i romantinog tipa kod velikih naunika. Dakle sa mojom idejom i tipo vima nisam usamljen dovoljno je da izdvojim samo ova dva poznata imena iz bezbroj drugih. Istorijska istraivanja su mi pokazala da ne mali broj velikih spornih pitanja istorije duha poiva na suprotnosti ovih dvaju tipova. Najznaajniji sluaj ove vrste je suprotnost izmeu nominalizma i realizma, zapoeta sa razlikama izmeu platonske i megarske kole a preneta i u skolastiku filozofiju, gde je Abelar ste kao velike zasluge zbog toga to se bar usudio da u konceptualizmu pokua da sjedini suprotna gledi ta. Ova prepirka se nastavila do dananjih dana, ispoljena u suprotnosti idealizma i materijalizma. Kao i opta istorija duha, tako i svaki pojedinac ima udela u ovom tipu suprotnosti. Naime, bliim istraivanjem se ispostavilo da ova oba tipa rado stupaju u brak i to nesvesno zbog meusobnog dopunjavanja. Refleksivnost podstie introvertnog da uvek razmisli ili da se pribere pre nego to zapone da dela. Zbog toga su njegove radnje usporene. Njegovo zaziranje i njegovo nepoverenje pred objektima dovode ga do oklevanja i stoga uvek ima tekoa sa prilagoavanjem na sredinu. Obrnuto, ekstrovertni ima pozitivan
8 9 10

Pragmatism, 1911. Grosse Miinner, 1910. Psychologische Typen, 1950, S. 64. Ges. Werke, Bd. 6. Par. 65.
8 9 J0

57

odnos prema stvarima. Njega one, tako rei privlae. Mame ga nove, nepoznate situacije. Da bi upoznao neto nepoznato, uskae u to bez sustezanja. Po pravi lu prvo dela pa zatim razmilja o uinjenom. Na taj nain njegova akcija je brza i nije podreena razmi ljanjima i oklevanju. Stoga su oba tipa kao stvorena za simbiozu. Jedan obezbeuje prosuivanje a drugi inicijativu i praktinu akciju. Ako ova dva tipa sklo pe branu zajednicu, onda zajedno mogu da ostvare idealan brak. Izvrsno odgovaraju jedno drugom sve dok su zaokupljeni prilagoavanjem na mnogobrojne spoljne ivotne nevolje. Meutim, ako mu zaradi dovoljno novca ili ako im s neba padne kakvo vee naslee i na taj nain nestanu ivotne nevolje, onda suprunici imaju vremena da se meusobno pozabave jedno drugim. Prethodno su stajali jedno drugom okrenuti leima, branei se od tekoa. Sada se, meu tim, obraaju jedno drugom i hoe da se meusobno razumeju i otkrivaju da se nikada nisu razumeli. Svako govori drugim jezikom. Tako poinje razdva janje oba tipa. Ova svaa je otrovna, nasilnika i pu na meusobnog obezvreivanja, ak i onda kada se sprovodi u tiini i u intimnom krugu, jer vrednost jednog je nevrednost drugog. Razumno bi bilo pomi sliti da jedan u svesti sopstvehe vrednosti mirno mo e priznati vrednost drugog i da bi na taj nain bio suvian svaki konflikt. Video sam dovoljno sluajeva, koji su iznosili argumente ove vrste pa ipak nisu dospeli do zadovoljavajueg cilja. Gde se radi o nor malnim ljudima, ovaj kritiki prelazni period se sa vlauje bez tekoa. Normalan je naime onaj ovek koji naprosto moe da egzistira u svim prilikama koje mu uopte pruaju neophodni minimum ivotnih mo gunosti. Mnogi, meutim, to ne mogu, ali stoga i nije previe ljudi normalno. Ono to obino podrazumevamo pod normalan ovek zapravo je idealan ovek, ija je srena meavina karaktera vrlo redak dogaaj. Daleko vei broj manje ili vie izdiferenciranih ljudi zahteva ivotne uslove, koji jame vie od relativno osiguranog stana i hrane. Za ove kraj simbiotskog odnosa znai teak potres.
58

Covek ne moe bez daljnjega razumeti zato bi to tako trebalo da bude. Ali ako pomislimo da nijedan ovek nije samo introvertan ili samo ekstrovertan, ve da su mu date obe mogunosti a da je on formirao samo jednu kao funkciju prilagoavanja, onda emo bez daljnjega doi do pretpostavke da kod introvertnih negde u poza dini tinja ekstroverzija u nerazvijenom stanju, a da kod ekstrovertnih introverzija vodi slino tamnu eg zistenciju. Ovo je stvarno sluaj. Introvertni ima ekstrovertni stav ali- ovaj um nije svestan, poto je pogled njegove svesti stalno usmeren na subjekt. On dodue vidi objekt, ali o njemu ima pogrenu ili inhibovanu predstavu, tako da se uvek dri to je mo gue vie distancirano, kao da je objekt neto mono i opasno. Ono to mislim pod ovim, hteo bih da objasnim pomou jednostavnog primera: dva mladia pvi^ ^ tuju zajedno i dolaze do jednog zamka. Obojica bi elela da razgledaju unutranjost zamka. Introvertni ^ kae: Zeleo bih da znam kako izgleda iznutra. Eks trovertni odgovara: Poimo i polazi da proe kroz vrata. Introvertni ga zadrava: Moda je zabranjen ulaz, sa neodreenom predstavom policije, kazni, zlih pasa itd. u pozadini; na to ekstrovertni odgo vara: Pa moemo da pitamo, sigurno e nas pustiti, sa predstavom dobroudnih starih uvara zamka, go stoprimljive gospode u zamku i moguih romantinih avantura u pozadini. Na osnovu ekstrovertnog opti mizma stvarno dospevaju u zamak. Sada ipak dolazi do peripetija. Unutranjost zamka je preureena i ne sadri nita drugo do nekoliko sala sa zbirkom starih rukopisa. Sluajno ovim rukopisima je zadivljen in trovertni mladi. Jedva da ih je i sagledao a ve je kao preobraen. On se udubljuje u razgledanje ovih dragocenosti dajui oduka povremenim oduev ljenim uzvicima. Uplie se sa uvarem u beskrajan razgovor da bi od njega izvukao to vie informacija, pa kako je rezultat oskudan, mladi se interesuje za kustosa da bi ga odmah potraio i postavio svoja pi tanja. Nestale su njegove bojazni, objekti su dobili zavodljiv sjaj a svet sasvim drugi lik. U meuvre59

menu, meutim, sve vie i vie se gasi hrabrost ekstrovertnog, njegovo lice se izduuje i poinje da zeva. Ovde nema dobroudnih uvara, vitekog gostoprim stva, ni traga od romantinih avantura samo mu zej u preureenom zamku. Rukopisi se mogu videti i kod kue. Dok entuzijazam jednog raste, pada ras poloenje drugog: zamak ga gnjavi a rukopisi podseaju na biblioteku, biblioteka se asocira sa univer zitetom, univerzitet sa studijama i predstojeim ispi tima. Postepeno tmuran veo prekriva prethodno tako interesantan i primamljiv zamak. Objekt postaje ne gativan. Zar nije divno, ne moe da prigui uzvik introvertni, to smo sasvim sluajno otkrili izvan rednu zbirku! Smatram da je ovde uasno do sadno, odgovara drugi neskriveno loe raspoloen. Ovo ljuti prvog i zakljuuje u sebi da vie nikada ne putuje sa ekstrovertnim. Ovaj drugi se ljuti zbog ljut nje prvog i misli kako je oduvek smatrao da je nje gov drug bezobzirni egoista, koji zbog svojih samo ivih interesa, upropauje divno proleno vreme, koje se nesravnjivo lepe moglo uivati napolju. ta se desilo? Njih dvoje je putovalo zajedno u prijatnoj simbiozi sve dok nisu dospeli do fatalnog zamka. Tamo je rekao, unapred promiljajui (prometejski) introvertirani: Mogla bi da se pogleda unutranjost zamka. Aktivni i (epimetejski) ekstro vertni, koji razmilja posle dela, omoguio je pri stup." I tip se sada preobraa: introvertirani koji se prethodno plaio da ue vie ne moe da izae a ekstrovertni proklinje trenutak ulaska u zamak. Prvi je fasciniran objektom, drugi svojim negativnim mi slima. Kada je prvi video rukopise, onda se ostalo zbilo u okohni. Njegova bojazan je nestala, objekat je zagospodario njime i on mu se voljno prepustio. Nasuprot tome drugi je oseao rastui otpor prema objektu i konano je zapao pod vlast svog loe raspo loenog subjekta. Prvi je postao ekstrovertni, drugi introvertni. Ali ekstroverzija introvertnog je druga" Vidi Psychologische Typen, Paragr. 852. 60

ija nego ekstroverzija ekstrovertnog a introverzija ekstrovertnog je drugaija od introverzije introvertnog. Dok su prethodno zajedno putovali u prijatnoj harmoniji jedan drugome nisu smetali zbog toga to je svaki bio u okvirima svojih svojstvenosti. Obojica su bili pozitivni u odnosu jedan prema drugom, poto su se njihovi meusobni stavovi dopunjavali. Meu tim, oni su se dopunjavali zbog toga to je stav jed nog uvek ukljuivao i stav drugog. Ovo vidimo, na primer, u kratkom razgovoru pred ulaznim vratima obojica ele da uu u zamak. Sumnju introvertnog da li je ulaz mogu, deli i drugi. Inicijativa ekstro vertnog takoe vai i za drugog. Tako stav jednog ukljuuje i stav drugog, a ovo je uvek vie ili manje sluaj kada se individua nalazi u svom prirodnom stavu, poto je ovaj stav vie ili manje kolektivno pri lagoen. Ovo vai i za stav introvertnog, iako ovaj uvek proistie iz subjekta. On samo sa subjekta pre lazi na objekt, dok stav ekstrovertnog ide sa objekta na subjekt. U trenutku, meutim, kada kod introvertnog ob jekt nadvlada i privue subjekt, njegov stav gubi so cijalni karakter. On zaboravlja prisustvo njegovog prijatelja, vie ga ne ukljuuje, on se udubljuje u objekt i ne primeuje koliko se dosauje njegov pri jatelj. Shodno tome ekstrovertni gubi obzire prema drugom u trenutku kada se razoarao u svojim oe kivanjima i povukao u svoje subjektivne predstave i raspoloenja. ~~ Stoga bismo ovaj dogaaj mogli formulisati na sledei nain: kod introvertnog se, zbog uticaja objek ta, ispoljila manje vredna ekstroverzija, dok je kod ekstrovertnog manje vredna introverzija stupila na mesto njegovog socijalnog stava. Na ovaj nain vra amo se zakljuku od koga smo poeli: vrednost jed nog je nevrednost drugog. Pozitivni dogaaji, kao i negativni mogu izbaciti na povrinu manje vrednu protivfunkciju. Ako se ovo jednom desilo, onda se javlja osetljivost. Osetljivost je simptom prisutne manje vrednosti. Na ovaj nain su date psiholoke
61

osnove za svau i nesporazume, i to ne samo za svau dva oveka, nego i za razdor sa samim sobom. Naime, sutinu manje medne funkcije odlikuje autonomija; ona je samostalna, ona nareuje, ona nas fascinira i uplie, tako da vie nismo gospodari samih sebe i vie ne pravimo jasnu razliku izmeu nas i drugih.:
12

A ipak je neophodnost za razvitak karaktera da i drugoj strani, upravo manje vrednoj funkciji, damo da doe do rei, poto ne moemo zahtevati da se ne ko drugi simbiotski trajno brine o drugom delu nae linosti, jer trenutak kada e nam zatrebati i druga funkcija, moe nastupiti svakog asa i zatei nas ne spremne, kao to pokazuje prethodni primer. A posledice mogu biti rave ekstrovertni na ovaj nain gubi njemu neophodnu vezu sa objektima a intro vertni sa njegovim subjektom. Obrnuto je neophodno da introvertni dospe i do akcije koja nije neprestano sputavana razmiljanjima i oklevanjem a da se eks trovertni zamisli nad samim sobom a da time ne ugrozi svoje veze. Kao to se vidi, kod ekstroverzije i introverzije radi se o dva meusobno suprotna, prirodna stava ili usmerena kretanja, koje je Gete oznaio kao dijasiola i sistola. Oni bi trebalo, svojim harmoninim re dom, da dovedu do ivotnog ritma, ali izgleda da je velika umetnost ivljenja dostii ovaj ritam. Ili ovoga ovek mora biti sasvim nesvestan, tako da prirodnu zakonitost ne ometa nikakav svesni akt, ili bi ovek morao da bude svestan u jo mnogo veem stepenu da bi bio u stanju da zaeli i sprovede suprotna kre tanja. Kako se ne moemo razvijati unazad, ka ivo tinjskoj nesvesnosti, ostaje nam tei put napred ka vioj svesnosti. Svakako da je ona svesnost, koja omo guuje da se slobodno i namerno doivljavaju veliki ivotni da i ne, zapravo natoveni ideal, ali ipak cilj. Naa sadanja vrsta duha izgleda da nam dozvoljava
Up. moju raspravu u vezi sa Spitteler: Prometheus und Epimetheus u: Psychologische Typen, 1950, S. 227. Ges. Werke, Bd. 6, Par. 261.
u

62

samo da da hoemo svesno a ne bar da trpimo. Ako je to sluaj, onda je ve mnogo postignuto. " Problem suprotnosti, kao inherentni princip ovekove prirode, predstavlja dalju etapu naeg uznapredovalog saznajnog procesa. Ovaj problem je po pravilu problem zrelijeg doba. Praktiki tretman jed nog pacijenta svakako nikada nee poeti -sa ovim problemom, posebno ne kod mladih ljudi. Neuroze mladih ljudi po pravilu nastaju iz sukoba izmeu sila realnosti i nedovoljnog, infantilnog stava, koji kau zalno karakterie nenormalna zavisnost od realnih ili imaginarnih roditelja, finalno neadekvatne fikcije, tj. namere i stremljenja, Ovde su sasvim na mestu Frojdove ili Adlerove redukcije. Ali ima mnogih neu roza koje nastaju tek u zrelom dobu ili se pogora vaju u takvoj meri da pacijenta, na primer, profe sionalno onesposobe. Naravno da se u ovakvim slua jevima moe dokazati da je ve u mladosti postojala neobina zavisnost od roditelja i da su bile prisutne sve mogue infantilne iluzije, ali to sve zajedno u tim ljudima nije smetalo da se prihvate neke profe sije i da je uspeno izue, da zasnuju branu zajed nicu i ovu estito vode do onog trenutka u zrelom dobu, kada iznenada otkazuje dotadanji zauzeti stav. U jednom takvom sluaju od male je koristi privoditi u svest detinjaste fantazije, zavisnost od roditelja itd., iako je ovo neophodni deo procedure i esto ne deluje nepovoljno. Ali u osnovi uzev u jednom ovakvom sluaju (terapija stvarno zapoinje tek onda kada pa cijent uvidi da vie nisu otac i majka ono to mu stoji na putu ve on sam, tj. nesvesni deo njegove linosti, koji i dalje vodi ulogu oca i majkfij I ovo saznanje, ma kako bilo korisno, jo uvek je negativ no, tj. ono samo kazuje. Saznao sam i vidim da nisu otac i majka ono to je upereno protiv mene, ve ja sam. Ali ta je to u njemu to mu se suprotstavlja? Sta je taj misteriozni deo njegove linosti koji se skrivao iza slike oca i majke i njega tako dugo drao u uverenju da uzrok njegovih nevolja mora da je nekada dospeo od spolja? p v a j deo je suprotnost nje govog svesnog stava, koji mu ne daje mira i smeta
s

63

toliko dugo dok ne bude prihvaen. Sigurno da kod mladih ljudi moe biti dovoljno oslobaanje od pro losti, za ostalo e se pobrinuti volja za ivotom. Ali sa sasvim drugaijim zadatkom suoavamo se kod lju di koji iza sebe ve imaju veliki deo ivota, gde vie ne mame neuvene budue mogunosti, gde se mogu jo samo oekivati davno naviknute dunosti i sum njiva zadovoljstva starenja. Ako nam uspe da mlade ljude odvojimo od nji hove prolosti, onda vidimo da ovi imago svojih rodi telja prenose na podesne zamenske figure: oseanje koje se vezivalo za majku prelazi na enu, autoritet oca prelazi na potovanog uitelja i pretpostavljenog ili instituciju. To dodue nije fundamentalno reenje, ali praktian put kojim koraa i normalan ovek nesvesno i stoga bez znaajnih smetnji i otpora. Drugaije izgleda problem odraslom koji je ve preao ovaj komad puta, moda sa manje ili vie ne volja. On se moda ve odavno odvojio od preminulih roditelja, u eni traio i naao majku (u suprugu oca) potovao oeve i institucije, sam postao otac ili sama postala majka i sve ovo, moda, ve ima iza sebe, uz saznanje da je sve ono to je u poetku znailo zahtev i zadovoljstvo postalo teka zabluda, deo mladalakih iluzija na koje se sada osvre delom sa aljenjem a delom sa zaviu, poto se pred njim ne nalazi nita drugo do starost i kraj svih iluzija. Ovde vie nema oeva i majki, sve ono to je preko iluzija projektovao u svet i stvari postepeno mu se vratilo, umorno i izanalo. Iz svih ovih odnosa osloboena energija struji ka nesvesnom i tamo oivljava sve ono to je zapo stavila da razvije. Nagonske snage sputane u neurozi, kada se oslo bode daju mladom oveku poleta i oekivane mogu nosti daljeg irenja njegovog ivota. oveku u drugoj polovini ivota razvitak u nesvesnom uspavane sup rotne funkcije znai obnovu ivota. Ovaj razvitak, meutim, vie ne prelazi u reenja infantilnih veza, razaranje infantilnih iluzija i prenoenje starih slika na nove figure, ve prelazi u problem suprotnosti.
64

Princip suprotnosti naravno da lei u osnovi mla dalakog duha, tako da i psiholoka teorija mladala ke psihe mora uzeti u obzir ovu injenicu. Stoga su Frojdovi i Adlerovi nazori protivureni samo onda kada polau prava na to da vae kao opta teorija. Ukoliko se, meutim, zadovolje sa tim da budu teh nike pomone postavke, onda nee protivureiti niti se meusobno iskljuivati. Psiholoka teorija koja eli da bude vie od isto tehnikog pomonog sredstva mora se zasnivati na principu suprotnosti, poto bi bez ovog mogla da rekonstruie samo neurotski neurav noteenu psihu. Bez ove suprotnosti nema ravnotee niti sistema samoregulacije. Meutim, psiha je sistem sa samoregulacijom. Ponovo hvatajui ranije izgubljenu nit, mogli bismo rei da je postalo jasno zato se ba u neurozi nalaze one vrednosti koje nedostaju jedinki. Ponovo se moemo vratiti onom sluaju mlade ene i na nje ga primenitf steeni uvid. Zamislimo da je ova bole snica, analizovana, tj. da joj je tokom terapijskog tretmana postalo jasno kakve su se sve nesvesne mi sli krile iza njenih simptoma, zbog ega je ona opet zagospodarila nesvesnom energijom koja je predstav ljala snagu simptoma, onda se postavlja praktino pi tanje: ta treba sada da se desi sa tom raspoloivom energijom? Shodno psiholokom tipu bolesnice bilo bi racionalno da ovu energiju ponovo prevede na objekt: na primer kakva filantropska aktivnost ili inae neto korisno. Izuzetno kod posebno ener ginih priroda koje ne prezaju da ponekad sami sebe mue do iznemoglosti, ili kod ljudi kojima upravo od govara sve ono to je u vezi sa takvim aktivnostima ovaj put je mogu, ali najee nije. Jer ne treba zaboraviti libido (upravo psihika energija) nesvesno ve poseduje svoj objekt, a to je mladi Italijan ili odgovarajua realna ljudska zamena. Prirod no da je u takvim uslovima ovakva sublimacija koliko poeljna toliko i nemogua. Jer najee realni objekt prua energiji bolji pad potencijala nego ma kako lepa etika delatnost. Na alost, isuvie je mnogo onih koji uvek govore o ljudima kakvi bi poeljno trebalo
5 Jung, Odabrana dela, II

'

65

da budu a ne kakvi stvarno jesu. Ali lekar uvek ima posla sa stvarnim ovekom koji uporno ostaje isti sve dok sasvim nije prihvaena njegova stvarnost. Vaspitanje moe poeti samo od gole stvarnosti a ne od idealne varljive slike. Na alost, najee je tako da se takozvanoj ras poloivoj energiji stvarno ne moe naznaiti pravac. Ona sledi svoj sopstveni nagib. Pa ak ona ga je ve nala jo pre no to smo je sasvim oslobodili iz ne adekvatnog oblika. Naime, otkrivamo da su se pacijentkinjine fantazije, koje su se ranije bavile mladim Italijanom, sada prenele na lekara." Stoga je lekar sam postao objekat nesvesnog libida. Ako bolesnik ni pod kakvim uslovima ne eli da prihvati injenicu prenosa, ili ako lekar ne razume ili pogreno razume fenomen, tada nailaze estoki otpori, usmereni na to da,u svakom pogledu onemogue vezu sa lekarom. Tada bolesnici odlaze i trae drugog lekara ili oveka koji ih razume, ili ako odustanu od ovakvog traenja, zastaju sa reavanjem svog problema.
14

Ali ako doe do prenosa na lekara i ako je ovo prihvaeno, onda je na taj nain naen prirodni ob lik koji kako zamenjuje raniji oblik, tako i omogu uje odvijanje energetskog procesa relativno bez kon flikata. Ako se stoga libidu prepusti slobodan tok, onda ovaj sam nalazi put ka njemu odgovarajuem objektu. Gde ovo nije sluaj, uvek se radi o svojeglaFrojd je uneo pojam prenosa da bi obeleio projek ciju nesvesnih sadraja. Nasuprot izvesnim shvatanjima ne smatram da je prenos na lekara redovni i za uspeh terapije neophodni fenomen. Prenos je projekcija, a projekcija je ili prisutna ili nije. Neophodna nikako nije. Ni u kom sluaju ne moe se nainiti, poto ova, per definitionem, nastaje iz nesvesnih motivacija. Lekar moe biti pogodan za projekciju ili ne. Uopte nije reeno da on u svim prilikama odgovara prirod nom pravcu pacijentovog libida, poto je lako mogue da pred ovim lebdi kakav znatno vaniji projekcioni objekt. Od sustvo projekcije na lekara u nekim sluajevima ak moe znatno da olaka terapiju, poto onda jasnije dolaze do iz raaja stvarne line vrednosti.
13 14

66

voj pobuni protiv zakona prirode ili o ometaj uim uticajima. U prenosu se na j pre projektu ju sve mogue in fantilne fantazije, koje moraju biti razjedene, tj. reduktivno razreene. Ovo se naziva razreenje prenosa. Na taj nain oslobaa se energija i iz ovog ne adekvatnog oblika tako da opet stojimo pred pro blemom raspoloive energijej I ovaj put emo poverovati prirodi da je, preTiego to smo ga traili, ve izabran objekt, koji osigurava najpovoljniji pravac kretanju psihike energije.

67

V LINO I NADLINO ILI KOLEKTIVNO NESVESNO Ovde se opet namee nova etapa naeg saznajnog procesa. Analitiko razreavanje infantilnih fan tazija prenosa nastavljali smo dotle dok pacijentu nije postalo dovoljno jasno da je iz svog lekara nainio oca i majku, strica, staraoca i uitelja i ve sve one bez brojne roditeljske autoritete. Ali kako pokazuje isku stvo, stalno izviru dalje fantazije koje lekara pred stavljaju kao spasenje ili ak kao boansko bie naravno sasvim u suprotnosti sa zdravim razumom svesti. Dalje se ispostavlja da ovi boanski atributi prevazilaze okvire hrianskih shvatanja u kojima smo odrasli i poprimaju mnogoboake oblike, na primer, ne retko oblike ivotinja. Prenos po sebi nije nita drugo do projekcija nesvesnih sadraja. Prvo se projektu ju takozvani povr ni sadraji nesvesnog, to se moe razaznati iz snova, simptoma i fantazija. U ovom stanju lekar je intere santan kao mogui ljubavnik (neto slino mladom Italijanu u naem sluaju). Potom sve vie izgleda kao otac ili kao dobri ili kao gromoglasan, u zavi snosti od kvaliteta koje stvarni otac ima za pacijenta. Katkad lekar pacijentu izgleda materinski, to je ma lo udnovato ali se ipak jo nalazi u okvirima mo gueg. Sve ove projekcije fantazije su podreene li nim reminiscencijama.
68

Najzad mogu se javiti oblici fantazije koji imaju zanosan karakter. Tada izgleda kao da je lekar na daren natprirodnim svojstvima, neto kao arobnjak ili kao demonski razbojnik, ili kao odgovarajue do bro: kao spasitelj. Ili izgleda kao meavina oba. Ra zume se, on ne izgleda u pacijentovoj svesti neophod no tako, ve se na povrini pojavljuju fantazije koje tako predstavljaju lekara. Ovim pacijentima esto ne ide u glavu da njihove fantazije stvarno potiu iz njih samih i da zapravo nemaju nita ili malo zajed nikog sa karakterom lekara. Ova zabluda potie od toga to za ovu vrstu projekcija ne postoje line osnove reminiscencija. Obino se moe dokazati da su se sline fantazije javljale u izvesno vreme u detinjstvu vezane za oca ili majku, za koje, meutim, nisu davali stvarnog povoda ni otac ni majka. U jednom malom spisu Frojd je pokazao kako je Leonardo da Vini u poznijem ivotu bio pod uticajem injenice to je imao dve majke. injenica dveju majki ili dvostruko poreklo bilo je, dodue, kod Leonarda realno, ali je igralo odreenu ulogu i kod dru gih umetnika. Tako je i Benvenuto Celini matao o dvostrukom poreklu. To je uopte mitoloki motiv. U sagama mnogi junaci imaju dve majke. Fantazija ne polazi od stvarne injenice da junaci imaju dve maj ke, ve je opte rairena prastara slika koja spada u tajne ovekove duhovne istorije a ne u podruje linih reminiscencija. U svakom pojedincu, osim linih reminiscencija, postoje velike iskonske slike, kako ih je zgodno oznaio Jakob Burkhart (Burckhardt), tj. nasleene mogunosti ovekovog predstavljanja, onako kako je bilo odvajkada. injenica ovog naslea objanjava za pravo udnovati fenomen da se izvesni materijali i motivi saga ponavljaju u identinom obliku na celoj zemlji. Ona dalje objanjava kako, na primer, nai duevni bolesnici mogu da reprodukuju tano one iste slike i odnose, koje poznajemo iz starih spisa. Neko liko primera ove vrste naveo sam u mojoj knjizi:
1
1

Eine Kindheitserinnerung des Leonardo da Vinci, 1010. 69

Preobraaji i simboli libida. Tim uopte ne tvrdim da se nasleduju predstave, nasleuje se samo mogu nost predstavljanja, to je bitna razlika. Dakle, u ovom daljem stadijumu terapijskog po stupka, gde se reprodukuju one fantazije koje vie ne poivaju na linim reminiscencijama, radi se o mani festacijama dubljih slojeva nesvesnog, gde dremaju opte ljudske, iskonske slike. Ove slike ili motive oznaio sam kao arhetipove (i kao dominante). Ovo otkrie znai dalji napredak shvatanja: na ime saznanje o dua sloja u nesvesnom. Naime, treba razlikovati lino nesvesno i nelino ili nadlino ne svesno. Ovo poslednje oznaavamo kao kolektivno nesvesno, poto je odvojeno od linog i sasvim opte i poto se njegovi sadraji mogu nai svuda, to na ravno nije sluaj sa linim sadrajima. Lino nesve sno sadri izgubljena seanja, potisnute (namerno za boravljene) neprijatne predstave, takozvana podpragovna (subliminalna) opaanja, tj. ulne percepcije koje nisu bile dovoljno jake da dopru do svesti, i konano sadraje koji jo nisu sazreli za svesnost. To odgovara u snovima mnogostruko pojavljivanoj figuri Senke.
2 3 4 s

Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952. Ges. Werke, Bd. 5. Up. sa: Vber den Begriff des kollektiven Unbewussten, 1936, Ges. Werke, Bd. 9. * U cilju razjanjenja ovog pojma upuujem na sledee radove iz kojih se moe videti dalji razvitak pojma: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5. Psychologische Typen, 1950, S. 567. Ges. Werke, Bd. 6, Par. 759. Up. u: Von den Vfurzeln des Beivusstseins, 1954, lanke Uber die Archetypen des kollektiven Vnbewussten, S. 3. Ueber den Archetypus mit besonderer Berucksichtigung des Animabegriffes, S. 57. Die psychologischen Aspekte des Mutter-Arhetypus, S. 87, Ges. Werke, Bd. 9, I. Kod Kerenvi und Jung: Einfuhrung in das Wesen der Mvthologie, Zur Psychologie des Kind-Archetypus, S. 103. Zum psj/chologischen Aspekt der Kore-Figur, S. 215, Ges. Werke, Bd. 9, I. Komentar za: Wilhelm: Das Geheimnis der goldenen Bliite, 1929, Ges. Werke, Bd. 13. Kolektivno nesvesno predstavlja objektivno-psihiko a lino nesvesno subjektivno-psihiko. Pod Senkom podrazumevam negativni deo linosti, naime zbir skrivenih, nekorisnih svojstava, nedovoljno raz1 4 5

70

Iskonske slike su najstariji i najoptiji oblici predstavljanja oveanstva. One su isto toliko oseanje koliko i misao, da, one ak imaju neto kao sopstveni, samostalni ivot, neto kao parcijalnu duu to- se lako moe videti u onim filozofskim ili gnostikim sistemima, koji kao izvor saznanja koriste opa anja nesvesnog. Predstava anela, arhanela, prestolja i gospode kod sv. Pavla, arhonti gnostiara, nebeska hijerarhija Dionizijusa Aeropagita itd. potie iz zapaanja relativne samostalnosti arhetipova.
6

Time smo nali i objekt koji izabira libido, poto se oslobodio iz lino infantilnog oblika prenosa. On sledi svom padu u dubine nesvesnog i tamo oivljava i budi ono to je do tada dremalo. On je otkrio skri veno blago iz koga je oveanstvo stalno stvaralo, iz koga je izdvojilo svoje bogove i demone i sve one naj jae i najsilnije ideje, bez kojih ovek prestaje da bu de ovek. Uzmimo na primer jednu od najveih ideja, koja se rodila u 19. veku ideju odranja energije. Robert Majer (Robert Mayer) je zapravo stvaralac ove ideje. On je bio lekar a ne fiziar ili filozof, kojima bi bilo blie stvaranje jedne ovakve ideje. Ali zna ajno je znati da Majer zapravo nije stvorio ideju. Ova isto tako nije nastala slivanjem tada postojeih predstava ili naunih hipoteza, ve je kao biljka izra sla u njenom stvaraocu. O ovome Majer je (1844) na pisao sledee Grizingeru (Griesinger): Teoriju uop te nisam smislio za pisaim stolom. Potom izlae neka fizioloka zapaanja koja je stekao kao brod ski lekar (184041). Ako ovek eli da razjasni tako nastavlja u svom pismu fizioloke momente, onda je neophodno poznavanje fizikalnih procesa, ako ovek ne pretpostavlja da stvar posmatra sa metafi zike strane, to mene inae beskrajno disgutira; ja sam se, dakle, drao fizike i drao se predmeta sa
vijenih funkcija i sadraje lino nesvesnog. Saeto izlaganje kod T. Wolff: Einfuhrung in die Grundlagen der JeomplMcen Psj/choloffie u: Studien zu C. G. Jungs Psvcftolooie, 1959, S. 151. Jung: Ges. Werke, Bd. 7.

71

takvom predanou da sam se, zbog ega bi neko mo gao da me ismejava, malo interesovao za dalji svet ve sam se najradije zadravao na palubi gde sam mogao neprestano da radim i gde sam u nekim aso vima oseao inspiraciju, kakvu se ne mogu setiti da sam oseao ikada pre ili posle toga. Nekoliko munje vitih misli koje su prostrujale u vreme plovidbe pre ma Surabaju vredno sam progonio i one su me opet dovodile do novih predmeta. Ova vremena su prola, ali mirno ispitivanje onog ta je onda iskrsnulo u meni, nauilo me je da se istina ne samo subjektivno osea, ve da se i objektivno moe dokazati, da li se ovo, meutim, moe desiti oveku tako malo upue nom u fiziku, naravno da mora ostati bez odgovora. U svojoj Energetici Helm iznosi miljenje da nova zamisao Roberta Majera nije uz pomo dubokog razmiljanja postepeno izrasla iz tradicionalnih poj mova o energiji, ve da ona spada u one intuitivne ideje koje, potekle iz drugog podruja duhovnog rada, tako rei napadaju miljenje i primoravaju ga da, shodno njima, preobrate tradicionalne pojmove.* Pitanje je odakle potie nova ideja koja se sa tako elementarnom snagom namee svesti? I odakle crpi onu snagu koja moe obuhvatiti svest u tolikoj meri da se moe potpuno odvojiti od svih tih razno likih utisaka prvog putovanja po tropima? Na ova pi tanja se ne moe lako odgovoriti. Ali ako nau teo riju primenimo na ovaj sluaj, onda objanjenje mora da glasi: Ideja o energiji i njenom odravanju mora biti iskonska slika koja je tinjala u kolektivno nesvesnom. Ovaj zakljuak nas, naravno, primorava da dokaemo da je takva iskonska slika stvarno postoja la u duhovnoj istoriji i da je bila dejstvena tokom milenijuma. Ovaj dokaz moe stvarno izneti bez poseb nih tekoa. Najprimitivnije religije u najrazliitijim podrujima zemlje zasnovane su na ovoj slici. To su takozvane dinamistike religije, ija je jedinstvena
7

Robert Mayer, Kleinere Schriften un Briefe, Stuttgart, 1893, S. 213. Pismo Wilhelmu Griesingeru, 16. juni 1844. G. F. Heim: Die Energetik nach ihrer geschichtlichen Entwiklung, Leipzig, 1898, S. 20.
7 s

72

i presudna zamisao da postoji opte rairena magij ska snaga, oko koje se sve kree. Tejlor (Tavlor), poznati engleski istraiva, a isto tako i Frejzer (Frazer) pogreno su ovu ideju shvatili kao animizam. U stvarnosti pod svojim pojmom snage primitivci uop te ne podrazumevaju due ili duhove, ve stvarno neto to ameriki istraiva Lavdoj (Lovejov) spretno oznaava kao primitive energetics. Ovaj pojam odgovara predstavi due, duha, boga, zdravlja, telesne snage, plodnosti, magijske snage, uticaja, sile, ugleda, leka, kao i izvesnim raspoloenjima karak teristinim za oslobaanje afekta. Kod izvesnih Polineana mulungu (upravo ovaj primitivni pojam energije) je duh, dua, demonsko bie, magijska sna ga, ugled; kada se desi neto udno, ljudi uzvikuju mulungu. Ovaj pojam snage je i prvo shvatanje boga kod primitivaca. Tokom istorije ova slika se razvijala u stalno novim varijantama. U Starom zavetu svetli magijska snaga u zapaljenom bunu i pred Mojsijem; u jevaneliste ova snaga dolazi s neba si laskom Svetog duha u obliku plamenih jezika. Kod Heraklita ona se pojavljuje kao energija sveta, kao veito iva vatra, u persijskom ona je vatreni sjaj haoma, boje milosti, kod stoika je pratoplota, sudbinska snaga. U srednjovekovnim legendama po javljuje se kao aura, svetaki zrak koji kao plamen bukti iz krova kolibe u kojoj svetac lei u ekstazi. U svojim vienjima sveci vide ovu snagu kao sunce, kao obilje svetlosti. Prema starom shvatanju i sama dua je ova snaga; u ideji besmrtnosti lei njeno odr anje, dok u budistikom i primitivnom shvatanju metempsihoze (putovanje dua) lei njena neograni ena sposobnost preobraavanja uz konstantno odr anje.
9 10

Dakle, ova ideja je od eona utisnuta u ovekov mozak. Zbog toga lei spremna u nesvesnom svakom pojedincu. Potrebni su samo izvesni uslovi da se po' Takozvana: Mana. Up. N. Soederblom: Das Werden des Gottesglaubens, 1916. Arthur O. Lovejov: The Fundamental Concepts of the Primitive Philosophy, u The Monist, sv. XVI, 1906, str. 361.
10

73

novo pojavi. Ovi uslovi oigledno da su bili ispunje ni kod Roberta Majera. Najvee i najbolje misli ove anstva formiraju se iznad iskonskih slika kao iznad skice. Ve su me esto pitali odakle potiu ovi arhe tipovi ili praslike. Izgleda mi kao da se njihovo na stajanje uopte ne moe drugaije objasniti do pret postavkom da su ove nataloeno, stalno ponavljano iskustvo oveanstva. Jedno od najobinijih a isto vremeno najupeatljivijih iskustava je dnevno sun evo prividno kretanje. Svakako da o ovome ne mo emo otkriti nita u nesvesnom, ukoliko se radi o nama poznatom fizikom zbivanju. Nasuprot tome sreemo mitolokog junaka sunca u svim svojim va rijacijama. Ovaj mit predstavlja arhetip sunca a ne fiziko zbivanje. Isto se moe rei i za meseeve me ne. Arhetip je neka vrsta spremnosti da se uvek iz nova reprodukuju iste ili sline mitske predstave. Prema tome izgleda kao da se ono to se utisku je u nesvesno sastoji iskljuivo od subjektivne predstave fantazije pokrenute fizikim zbivanjem. Stoga bi se moglo pretpostaviti da su arhetipovi mnogo puta po navljani otisci subjektivnih reakcija." Naravno da ova pretpostavka samo dislocira problem ali ga ne reava. Nita nas ne spreava da pretpostavimo da se izvesni arhetipovi sreu ve kod ivotinja, da su scoga uopte osnovane u svojstvenosti ivog sistema i da su tako naprosto izraz ivota ije bivstvo dalje ne treba objanjavati. Arhetipovi, kako izgleda, nisu samo otisci stalno ponavljanih tipinih iskustava, ve se em pirijski istovremeno i ponaaju kao snage ili tenden cije ponavljanja istih iskustava. Naime, uvek kada se jedan arhetip pojavi u snu, u fantaziji ili u ivotu, nosi sa sobom poseban uticaj ili snagu, zahvalju jui kojoj deluje numinozno, odnosno fascinirajue ili podsticajem na akciju. Posle rasprave ovog primer a za nastajanje novih ideja iz blaga iskonskih slika, vratiemo se na dalje izlaganje procesa prenosa. Videli smo da je libido u onim na izgled neadekvatnim i udnovatim fantazija" Up. Die Struktur der Seele u: Seelenprobleme der Gegenvoart, 1950, S. 127. Ges. Werke, Bd. 8. 74

ma zahvatio svoj nov objekt: naime sadraje kolek tivno nesvesnog. Kao to sam ve rekao, projekcija iskonskih slika na lekara predstavlja opasnost za da lju terapiju, koja nije za potcenjivanje. Slike, naime, sadre ne samo sve ono najlepe i najvee to je oveanstvo ikada mislilo i osealo, ve i sva nedela i gadosti, za koje je ovek ikad bio sposoban. Zahvalju jui svojoj specifinoj energiji (oni se naime pona aju kao energetski, autonomni centri) oni vre fas cinantno, opinjujue dejstvo na svest i zbog toga mo gu znatno da alteriu subjekt. Ovo se vidi kod reli gijskih preobraanja, kod sugestivnih uticaja i poseb no pri izbijanju izvesnih oblika izofrenije. Ako pa cijent linost lekara ne moe razlikovati od ovih pro jekcija, onda se konano gubi svaka mogunost razumevanja, tako da je onemoguen i ljudski kontakt. Ali ako pacijent izbegne ovu Haribdu, on pada u Scilu introjekcije ovih slika, tj. njihove osobine ne pri pisuje lekaru, ve samom sebi. Ovo je takoe loe. Kod projekcije on se koleba izmeu prekomernog i bolesnog ushienja i mrnjom ispunjenog prezira svog lekara. Kod introjekcije zapada u smeno samooboavanje ili moralno samorazdiranje. Greka, koju oba puta ini, sastoji se u tome to sadraje kolektivno nesvesnog pripisuje odreenoj linosti. Tako od sebe ili drugog stvara boga ili avola. Ovde se pokazuje karakteristino dejstvo arhetipa: on zahvata psihu sa nekom vrstom iskonske snage i prinuava je da pre korai ljudska podruja. On daje povoda preterivanju, nadmenosti (inflacija!), neslobodi, iluziji i opi njenosti u dobru kao i zlu. Ovo je razlog zato su lju dima bili stalno potrebni demoni i to nisu nikada mogli iveti bez bogova, izuzev nekoliko posebno pa metnih pripadnika homo occidentalis-a od jue i prekjue, nadljudi, iji je bog mrtav, zbog ega se sami preobraavaju u bogove i to u duodecimne bo12

Iscrpno analizovan sluaj u: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5; isto kod Jan Nelken, Analytische Beobachtungen iiber Phantasien eines Schizophrenen u Jahrbuch filr psychoanalytische und psychopathologische Forschungen, Bd. 4, 1912, S. 504.
18

75

gove sa tvrdom lobanjom i hladnim srcem. Pojam boga je, naime, naprosto neophodna psiholoka funk cija iracionalne prirode, koja uopte nema niega za jednikog sa pitanjem postojanja boga. Jer na ovo pitanje ovekov intelekt ne moe nikada odgovoriti, jo manje moe dati neki boji dokaz. Osim toga ova ko neto je suvino; ideja nadmonog, boanskog bia prisutna je svuda, ako ne svesno onda nesvesno poto je arhetip. U naoj dui neto je od superiornije vlasti ako to svesno nije bog, onda je to bar trbuh, ka ko kae sv. Pavle. Stoga smatram pametnijim svesno priznati ideju boga, poto e inae jednostavno neto drugo postati bogom, po pravilu neto vrlo nedovoljno i glupo, neto to moe da izmisli prosveena svest. Ve odavno na intelekt zna da se bog ne moe tano zamisliti a kamoli predstaviti da i kako stvarno po stoji. Postojanje boga je jednom zauvek neodgovoreno pitanje. Ali, consensus gentium (slaganje naro da) ve eonima govori o bogovima i eonima e jo o njima govoriti. Ma kako svoj razum ovek smatrao lepim i savrenim, on moe biti siguran da je ovaj ipak samo jedna od moguih duhovnih funkcija i da se pokriva samo sa njemu odgovarajuom stranom fenomena sveta, ali svuda naokolo lei i iracionalno koje se ne poklapa sa razumom. A ovo iracionalno je takoe psiholoka funkcija, upravo kolektivno nesve sno, dok je razum uglavnom vezan za svest. Svest mora imati razuma da bi u haosu nesreenih pojedi nanih sluajeva sveta prvo otkrila neki red pa za tim, bar u ljudskim okvirima, i stvarala. U nama po stoji hvale vredna i korisna tenja da, ako je ikako moguno, iskorenimo haos iracionalnog u nama i iz van nas. Sa ovim procesom smo na izgled prilino daleko odmakli. Jedan duevni bolesnik mi je jednom rekao: Gospodine doktore, noas sam celo nebo dezinfikovao sublimatom i pri tom nisam otkrio Boga. Tako neto se desilo i nama. Stari Heraklit, koji je-stvarno bio veliki mu drac, otkrio je najdivniji od svih psiholokih zakona naime, reguliuu funkciju suprotnosti. Ovo je na zvao enantiodromia, ii u susret, pod im je podra76

zumevao da se sve jednom sustie u svoju suprot nost. (Ovde podseam na ranije pomenuti sluaj ame rikog poslovnog oveka, koji izvanredno lepo poka zuje enantiodromiju). Tako nunim nainom racional ni kulturni stav prelazi u svoju suprotnost, naime u iracionalno kulturno opustoenje." Covek se, naime, ne srne identifikovati sa razumom, poto ovek nije samo razuman i ne moe i nee nikada biti. To treba da zapamte svi propovednici kulture. Iracionalno ne treba i ne moe se iskoreniti. Bogovi ne mogu i ne smeju umreti. Prethodno sam rekao, izgleda da u ovekovoj dui uvek postoji neto kao superiorna mo i ako to nije ideja boga, onda je to trbuh, da se po sluimo recima sv. Pavla. Time sam hteo da izrazim injenicu da vazda neki nagon ili kompleks predstava u sebi sjedinjuje najvei zbir psihike energije, ime Ja prisiljava da bude u njegovoj slubi. Obino je Ja privueno od ovog energetskog fokusa u tolikoj meri da se sa njim identifikuje i misli da uopte nita dru go i ne eli niti potrebuje. Na ovaj nain, meutim, nastaje strast, monomanija ili opsednutost, najjaa jednostranost koja teko ugroava psihiku ravnote u. Bez sumnje je sposobnost za ovakvu jednostranost tajna izvesnih uspeha, zbog ega civilizacija revnosno tei da odgaja ovakve jednostranosti. Strast, odnosno gomilanje energije, koja se krije u ovakvim monomanijama, jeste ono to su stari nazivali Bogom, dok mi u svakodnevnom govoru inimo to isto. Zar ne kaemo: Od ovog ili onog on stvara Boga. ovek jo veruje da neto hoe ili da bira a ne primeuje da je ve opsednut, da je interesovanje ve gospodar koji je na sebe privukao snagu. Ovakva interesovanja, na ime, su neka vrsta bogova, koji kada budu priznati od mnogih, postepeno stvaraju crkvu, skupljajui stado vernika. Tada se ovo naziva organizacija. Ovo
Ova reenica napisana je za vreme prvog svetskog rata. Ostavio sam je u njenom prvobitnom obliku, poto sa dri istinu koja e se vie od jednog puta potvrditi tokom istorije (napisano 1925). Kako pokazuju dananji dogaaji, na potvrdu se nije moralo isuvie ekati. Ko zapravo eli ovo slepo razaranje? . . . Ali svi pomau demonu sa poslednjom predanou. O sancta simplicitas'. (dodalo 1942).

77

je praeno dezorganizacionom reakcijom, koja eli da pomou veelzevula, cara avolskog, istera avola, tj. sa veim zlom istera manje. Enantiodromija, koja uvek preti kada neki pokret dospe do neosporne moi, ne predstavlja reenje problema, ve je u svojoj dezorganizaciji isto tako lepa kao i u svojoj organi zaciji. Uasnom zakonu enantiodromije izmie samo 0naj ko zna da se diferencira od nesvesnog i to ne na taj nain to bi potiskivao jer e ga ono jedno stavno epati od pozadi ve to e ga jasno po staviti pred sobom kao neto to se razlikuje od njega. Time je pripremljeno reenje problema Scile i Haribde, problema koji sam prethodno izneo. Paci jent mora da naui da razlikuje ta je Ja a ta ne-Ja, to jest kolektivna psiha. Na taj nain on stie mate rijal, sa kojim od ovog trenutka mora dugo vremena da se raspravlja. Njegova energija, prethodno primenjivana u nekorisnom, patolokom obliku, ovim je na la svoje pravo podruje.\U okvire razlikovanja Ja i vrsto stoji na svom tlu, tj. ispunjava svoju dunost prema ivotu, tako da je u svakom pogledu koristan lan ljudske zajednice. Sve to se u ovom pogledu zapostavlja pada u nesvesno i pojaava njegovu poziciju, tako da je ovek u opasnosti da ga ono proguta. Tome, meutim, slede teke kazne. Kao to nagovetava stari Sinezijus, upravo produhovljena dua (7cveup,axixif) UXT)) postaje bog i demon i u ovom stanju trpi boanske kazne: naime raskidanost Zagreusa koju je iskusio i Nie u poetku svog duevnog oboljenja. jEnantiodromija je raskidanost u parove suprotnosti, koji su svoj stveni Bogu a i svakom bogopostalom oveku, koji svojoj slinosti sa bogom ima da zahvali za pobedu nad njegovim bogovima. im govorimo o kolektivno nesvesnom, nalazimo se u sferi i na jednom stupnju problema koji se najpre ne uzima u obzir za prak tinu analizu mladih osoba ili takvih koje su isuvie dugo ostale infantilne. Tamo gde jo treba savladati sliku majke i oca, tamo gde treba osvojiti jo jedan 78

deo ivota koji normalno poseduje prosean ovek, tu radije uopte ne govorimo o kolektivno nesvesnom i o problemu suprotnosti.' Ali tamo gde je savladan prenos sa roditelja i prevaziene mladalake iluzije, ili gde su bar zrele za prevazilaenje, tu moramo go voriti o problemu suprotnosti i o kolektivno nesves nom. Ovde se nalazimo izvan podruja Frojdovih i Adlerovih redukcija, poto ovde vie nismo zaokup ljeni pitanjem kako moemo odstraniti sve ono to oveku smeta pri profesionalnom osposobljavanju ili u braku ili bilo emu to predstavlja ekspanziju i vota, ve stojimo pred zadatkom da naemo onaj smi sao koji omoguuje nastavak ivota, ukoliko ovaj tre ba da znai vie od iste rezignacije i setnog pogleda unazad. Na ivot je kao sunevo kretanje. Izjutra on stalno dobija u snazi, dok najzad svetio i toplo ne dostigne podnevnu visinu. Tada dolazi enantiodromija. Njeno stalno kretanje napred vie ne znai jaa nje ve smanjenje snage. Tako je na zadatak kod mladog oveka drugaiji nego kod starijeg. Kod prvog je dovoljno odstraniti sve prepreke koje oteavaju i renje i uspon, kod drugog, meutim, moramo potpo magati sve ono to podstie silazak. Neiskusni mladi moda smatra da se stari mogu ostaviti da idu svojim putem poto imaju ivot iza sebe i vrede jo samo kao okamenjeni podupirai prolosti. Meutim, velika je zabluda pretpostaviti da je, na primer, jedna ena sa menopauzom gotova. Popodne ovekovog ivota je isto tako bogato smislom kao i prepodne, samo su mu smisao i namera sasvim drugaiji. ! ovek ima dvojake zadatke; prvi je prirodna svrha; stvaranje potomaka i svi poslovi oko njihovog podizanja, u ta spada sticanje novca i socijalni poloaj. Kada je ovaj zadatak ispunjen, poinje druga faza: kulturna svrha. U postizanju prvog cilja pomae priroda, a osim toga vaspitanje; u postizanju drugog cilja malo ta nam ili nita ne pomae. ak vlada i pogreno astoljublje da star ovek treba da bude kao mladi ili bar treba
14

" Uz ovaj navod up.: Die Lebenswende u: Seelenprobleme der Gegenwart, 1950. S. 220, Ges. Werke, Bd. 8.

79

da isto ini iako intimno vie u to ne moe da vcruje. Zbog toga je kod mnogih prelazak iz prirodne u kulturnu fazu tako beskrajno teak i gorak. Oni se grevito hvataju za mladalake iluzije ili za svoju decu da bi na ovaj nain spasli neki komadi mladosti. Ovo se naroito vidi kod majki koje svoj jedini smi sao vide u deci i veruju da e pasti u bezdano nitavilo kada ih budu napustila deca. Stoga nikakvo udo to se mnoge teke neuroze javljaju u poetku ivotnog popodneva. To je neka vrsta drugog puber teta ili period neodoljive estine ne retko praen svim olujama i strastima (opasno doba). Ali problemi ko ji se postavljaju u ovom dobu vie se ne mogu resiti starim receptima: kazaljka ovog asovnika ne moe se vratiti unazad.' Ono to je mladost nalazila i mo rala nai spolja, ovek popodneva treba da nade unu tra. Ovde stojimo pred novim problemima, koji esto lekaru zadaju ne malu glavobolju. Prelazak od jutra ka popodnevu znai preobraaj vrednosti. Namee se neophodnost da se uvidi vrednost suprotnosti ranijih ideala, zapazi zabluda u dosa danjim ubeenjima, spozna i oseti neistina u dosa danjoj istini, koliko se otpora pa ak i neprijatelj stva krilo u onome to je do sada vailo kao ljubav. Ne mali broj onih, koji su doli u konflikte sa proble mom suprotnosti, odbacuje sve ono to su ranije sma trali dobrim i vrednim, nastavljajui da ive u sup rotnosti sa svojim ranijim Ja. Promena profesije, raz vodi, promene religije i apostazije svih vrsta su sim ptomi ovog prelaska u suprotnost. Rava strana radi kalne konverzije u suprotnost je injenica da raniji ivot biva potisnut, ime nastaje stanje neravnotee koja je i pre postojala dok su suprotnosti svesnih vr lina i vrednosti jo bile potisnute i nesvesne. Kao to su se ranije neurotske smetnje javljale zbog nesvesnosti meusobno oprenih fantazija, tako i sada smetnje opet nastaju zbog potiskivanja ranijih idola. Naravno da je osnovna zabluda verovati da je kada uvidimo nevrednost u nekoj vrednosti ili neistinu u nekoj istini, onda vrednost ili istina ukinuta. One su samo postale relativne. Sve ljudsko je relativno, jer
80

sve poiva na unutranjoj suprotnosti, poto je sve energetski fenomen: Ali energija nunim nainom po iva na prethodnoj suprotnosti bez koje uopte nema energije. Uvek mora postojati visoko i duboko, vrelo i hladno itd. da bi moglo doi do procesa izjednaivanja, koji je upravo energija. Stoga sklonost da se sve ranije vrednosti osporavaju u prilog njihove sup rotnosti preterana je kao i ranija jednostranost. Uko liko se, meutim, radi o opte priznatim i neospornim vrednostima, koje se sada odbacuju, onda dolazi do fatalnog gubitka. Ko ovako postupa sa svojim vredno stima odbacuje i samoga sebe, kao to je ve rekao Nie. Ne radi se o konverziji u suprotnost ve o odr anju ranijih vrednosti zajedno sa priznavanjem nji hovih suprotnosti, To znai konflikt i razlaz sa samim sobom. Shvatljivo da ovek od ovoga zazire, kako filozofski tako i moralno, i Zbog toga se jo ee od konverzije u suprotnost kao izlaz trai grevito i uporno zadravanje dosadanjih gledita. Mora se pri znati da se u ovoj, dodue vrlo nesimpatinoj pojavi kod starijih ljudi, krije ne mala zasluga; oni bar ne postaju renegati, oni ostaju uspravni i ne padaju u sivilo ni u blato, oni ne postaju bankroti, ve samo drvee koje polako odumire, utivo reeno svedoci prolosti. Ali propratni simptomi, krutost, otvrdlost, borniranost, ne idenje u korak laudatores temporis acti su neprijatni, ak tetni; poto je nain na koji zastupaju neku istinu ili bilo kakvu vrednost u toli koj meri krut i nasilniki da to oveka vie odbija nego to ga privlai ponuena vrednost ime se onda postie suprotno od dobre namere. Ono to ih ini krutim je, u sutini uzev, strah od problema su protnosti nasluuje se prisustvo i potajno se plai neprijatnog Medardovog brata. Zbog toga se sme dati samo jedna istina i samo jedno merilo ponaanja, ko ji moraju biti apsolutni; inae ne jame zatitu od preteeg prevrata, koji se svuda vidi samo ne kod sa moga sebe. Ali u nama samima nalazi se najopasniji revolucionar i to upravo mora da zna onaj ko hoe
6 Jung, Odabrana dela, II

81

da zdrav pree u drugu polovinu ivota. Svakako da na taj nain menjamo prividnu sigurnost, koju smo do tada uivali za stanje nesigurnosti, rascepa, kon tradiktornih ubeenja. Loe u ovom stanju je to ono na izgled nema izlaza. Tertium non datur kae lo gika, treeg nema. Zbog toga su nas praktine neophodnosti terapij skog postupka prisilile da potraimo sredstva i puteve koji bi mogh da nas izvedu iz ovog nepodnoljivog stanja. Uvek kada se ovek nae pred nesavladljivim preprekama, on uzmie, tehniki reeno on vri re gresiju. On posee natrag u ona vremena kada se nalazio u slinim situacijama i pokuavae da ponovo koristi ona sredstva koja su mu tada pomogla. Ali ono to je pomoglo u mladosti, nekorisno je u starosti. Sto je pomoglo onom amerikom poslovnom oveku to se vratio svom ranijem poslu? Vie nije ilo. Zbog toga se regresija nastavlja do u detinjstvo (stoga i detinjastost mnogih neurotiara) i konano u vreme pre detinjstva. To zvui avanturistiki, u stvarnosti, meutim, radi se o neemu to ne samo da je logino, ve i mogue. Prethodno smo pomenuli injenicu da nesvesno u neku ruku ima dva sloja naime, lini i kolektiv ni. Lini sloj se iscrpljuje sa najranijim infantilnim seanjima, nasuprot tome kolektivno nesvesno sadri preinfantilno doba, tj. ostatke ivota predaka. Dok su slike seanja lino nesvesnog donekle ispunjene, jer su doivljene slike, dotle su arhetipovi kolektivno nesvesnog neispunjeni, poto su to oblici koje indivi dua nije lino doivela. Meutim, kada regresija psi hike energije, ak prelazei i preko rano infantilnog doba prodre u tragove ili ostatke ivota predaka, tada se bude mitoloke slike arhetipovi.
15

italac e primetiti da se ovde u pojam arhetipa mea nov elemenat koji ranije nije bio pominjan. Ova primesa ne znai nenamernu nejasnou, ve namerno proirenje arhe tipa kroz u indijskoj filozofiji tako vaan karma faktor. Karma aspekt je neophodan za dublje razumevanje sutine arhetipa. Ne ulazei u blie izlaganje ovog faktora, eleo bih da bar pomenem njegovo postojanje. Kritika me je teko
15

82

i Otvara se takav unutranji duhovni svet o kome ranije nismo ni slutili i pojavljuju se sadraji koji se, moda, nalaze u najstroijem kontrastu prema na im dosadanjim shvatanjima, Ove slike poseduju ta kav intenzitet da je sasvim shvatljivo zato milioni obrazovanih ljudi zapada u teozofiju i antropozofiju. Ovo se deava jednostavno stoga to ovi moderni gnostiki sistemi izlaze u susret potrebi za formula cijom i izrazom ovih unutranjih, bezglasnih zbiva nja, vie od bilo kog postojeeg oblika hrianske re ligije, ne izuzimajui ni katolianstvo. Ono uostalom moe da nesravnjivo obuhvatnije od protestantizma izrazi sporna injenina stanja pomou dogmatskog i kultnog simbolizma. Ali ni ono ni u prolosti ni u sadanjosti nije dostiglo obilje nekadanjeg mnogoboakog simbolizma, zbog ega se ovaj odrao jo stoleima u hrianstvu i tada postepeno preao u izvesne donje struje, koje od ranog srednjeg veka do danas nikada nisu sasvim izgubile svoju ivotnu sna gu. Dodue, u velikoj meri taj simbolizam nestao je sa povrine, ali preobraajui svoje oblije vraao se da kompenzuje jednostranost moderne orijentacije svesti. Naa svest je natopljena hrianstvom u tolikoj meri, pa ak skoro sasvim njome uobliena, da nesvesna suprotna pozicija uopte ne moe biti svesno primljena i to sasvim jednostavno zato ne to iz gleda isuvie suprotna vaeim osnovnim shvatanji ma. Naime, to se jednostrani je, riginije i bezuslovnije zadrava jedno stanovite, tim e agresivnije, neprijateljskije i nespojivije biti drugo, tako da u po etku mirenje oba stanovita ima malo izgleda na uspeh. Ali ako svest prizna bar relativnu vanost sva kom ljudskom miljenju, onda i suprotnost gubi ne1 16

'

napala zbog ideje o arhetipu. Bez daljnjega priznajem da je ovaj pojam kontroverzan i da unosi ne malu pometnju. Ali me je stalno udilo sa kakvim pojmom su moji kritiari iz razili iskustveni materijal o kome je bila re. " Up. moj lanak Poracelsus als geistige Erscheinung. Ges. Werke, Bd. 13, i Psvchologie und Alchemie, 1952, Ges. Werke, Bd. 12.
6'

83

to od svoje inkompatibilnosti. Ali istovremeno, ova suprotnost trai sebi pogodan izraz, npr. u istonja kim religijama budizma, hinduizma i taoizma. Sinkretizam (meanje i kombinacije) teozofije obimno iz lazi u susret ovoj potrebi i time se objanjavaju njeni brojni uspesi. Kroz rad skopan sa analitikim terapijskim po stupkom nastaju doivljaji arhetipske prirode koji zahtevaju izraz i uobliavanje. Naravno da ovo nije jedina prilika gde se stiu iskustva ovakve prirode; arhetipski doivljaji se, ne retko, javljaju spontano i to uopte ne samo kod psiholokih ljudi. Meni su tako esto najudnovatije snove i vizije ispriali upravo ljudi u ije duevno zdravlje ne bi mogao da posumnja ni strunjak. Doivljavanje arhetipa esto se uva kao lina tajna, jer se njime ovek osea po goen do sri. To je neka vrsta praiskustva duevnog ne-Ja, jednog unutranjeg koji nam stoji nasuprot i koji nas izaziva na borbu. Razumljivo da se tada tra e pomone paralele, pri emu se isuvie lako deava da se prvobitni doivljaj preinai u smislu pozajmlje nih predstava. Tipian sluaj takve vrste je trostruka vizija brata Niklausa fon Flije (Niklaus von der Fliie). Slian primer je vizija zmije sa mnogo oiju kod Ignjacija, koju je on najpre tumaio kao boju, zatim, meutim, kao avolsku pojavu. Pomou ovak vih preinaavanja pravi doivljaj se zamenjuje sli kama i recima, koje su pozajmljene iz stranog izvora, i shvatanjima, idejama i oblicima, koji eventualno ni su izrasli na naem tlu i nisu srasli sa naim srcem, ve samo sa umom, koji ak ne moe jasno da ih zamisli, poto ih nikada nije sreo. To je tako rei ukradeno dobro koje ne napreduje. Surogat ini ljude nestvarnim i sivim; oni stavljaju prazne rei na mesto svih stvarnosti i tako se izvlae iz patnje od trp ljenja suprotnosti ulazei u bledi, dvodimenzionalni
17

" Up. moj lanak Bruder Klaus. Ges. Werke, Bd. 11. Dalje M. L. von Franz, Die Visionen des Niklaus von Fliie, 1959. 84

ematski svet, gde sve ivo i stvaralako vene i odu mire. Nemim zbivanjima koja su izazvana regresijom u preinfantilno doba ne treba nikakva zamena, ve individualno uobliavanje u ivotu i u delu pojedinca. Ove slike su postale iz ivota, patnji i radosti predaka i hoe natrag u ivot i kao doivljaj i kao delo. Ali zbog svoje suprotnosti u odnosu na svest, ne mogu biti neposredno prevedene u na svet, ve se mora nai put koji posreduje izmeu svesne i nesvesne re alnosti.

85

VI SINTETSKA ILI KONSTRUKTIVNA METODA Borba sa nesvesnim je proces ili, u zavisnosti od shvatanja, trpljenje ili rad koji je dobio naziv transcendentne funkcije poto predstavlja funkciju koja se zasniva na realnim i imaginarnimili racionalnim i iracionalnim podacima i na taj.nain premoava por nor izmeu svesnog i nesvesnog. Ona je prirodni pro ces, manifestacija energije potekle iz napona suprot nosti i sastoji se od niza matanih zbivanja, koja se spontano javljaju u snovima i vizijama. Isti proces zapaa se u poetnim stadij umima izvesnih oblika i zofrenije. Klasian opis jednog ovakvog toka nalazi se, na primer, u autobiografskom prikazu Aurelia Gerarda de Nervala (Gerard de Nerval). Literarno najznaajniji primer svakako da je Faust II deo. Pri rodni proces sjedinjavanja suprotnosti postao mi je model i osnova metode, koja se u sutini sastoji od toga da se ono to se pd prirode deava nesvesno i spontano, namerno izazove i integrie u svest i njeno shvatanje. Nesrea mnogih sluajeva sastoji se u tome to nemaju sredstvo ni naine da duhovno savladaju
1 2

Naknadno sam otkrio da se pojam transcendentne funkcije sree i u vioj matematici, i to kao naziv funkcije realnih i imaginarnih brojeva. Up. moj lanak Die transzendente Funktion u Geist und Werk, Rhein-Verlag, Ziirich, 1958. Ges. Werke, Bd. 8. Prikaz serije snova nalazi se u Psychologie und Alchemie, Ges. Werke, 12.
1 2

86

dogaaje koji se zbivaju u njima. Ovde mora da pri skoi u pomo lekar u obliku posebne metode tera pijskog postupka. Kao to smo videli, s poetka pomenute teorije zasnivaju se na iskljuivo kauzalno reduktivnom po stupku, koji san (ili fantaziju) razlae na reminiscen cije i nagonska zbivanja koja su mu u osnovi. Ve sam pomenuo opravdanost kao i ogranienja ovog po stupka. Ovaj postupak dostie svoj kraj u trenutku kada se simboli sna vie ne mogu redukovati na line reminiscencije ili stremljenja, tj. kada izrone slike kolektivno nesvesnog. Bilo bi besmisleno pokuavati da se ove kolektivne ideje svedu na lino, i to ne samo besmisleno ve i tetno, kako me je neprijatno na uilo iskustvo. Naime, teko i posle dugog oklevanja, konano pouen neuspesima, odluio sam da u nazna enom smislu odbacim samo personalistiku orijen taciju medicinske psihologije. Najpre sam morao sa svim da se uverim djt analizu, ukoliko je samo ralanjavanje, neophodno mora pratiti sinteza, i da po stoje psihiki materijali koji praktiki uopte nita ne znae ako su samo ralanjeni, ali koji razvijaju obi lje smisla ako se ne ralanjavaju ve potvrde u svom smislu i jo proire svim svesnim sredstvima (tzv. amplifikacija ). Slike ili simboli kolektivno nesvesnog odaju svo je vrednosti samo onda kada se podvrgnu sintetskom terapijskom postupku. K to analiza simboliki ma tati matprijal r a s l a p 11 n j p g o v p k o m p o n e n t e , t a k n ga i sintetski postupak integrie u opti i razumljivi izraz. Ovaj postupak nije ba jednostavan; zbog toga u navesti primer na kome se moe razjasniti celo-kupni proces. Jedna pacijentkinja, koja se upravo nalazila na kritikoj, graninoj taki izmeu analize lino nesve snog i pojave sadraja kolektivno nesvesnog, imala je sledei san. Ona hoe da prede preko irokog potoka. Tu nema mosta. Ali ona nalazi mesto gde moe da ga
3 a o

* Definicije v. Psychologie und Alchemie, 2. izd. 1952, S. 397, Ges. Werke, Bd. 12. Dalje J. Jacobi, Die Psychologie von C. G. Jung, 2. izd. 1945, S. 132.

pregazi. Upravo kada je nameravala da to uini, grabi je kracima rak, skriven u vodi, za stopala i ne puta je. Ona se budi sa strahom. Asocijacije: Potok: predstavlja granicu koja se teko moe prekoraiti, ja moram savladati prepreku; ona se odnosi na to da isuvie polako napredujem; tre balo bi da preem na drugu stranu. Pliak: prilika da se sigurno pree; mogui put; inae potok bi bio isuvie irok! U terapijskom postupku postoji mogunost da se savlada prepreka. Rak: Rak se nalazio sasvim skriven u vodi, pret hodno ga nisam videla; rak je uasna bolest, neizleiva (seanje na gospou X, koja je umrla od raka); plaim se ove bolesti; rak je ivotinja koja ide unazad i oigledno hoe da me uvue u potok; on me je neprijatno stegao kracima a ja sam se ua sno uplaila; ta me zapravo spreava da preem? Ah, da, ponovo sam imala stranu scenu sa mojom prijateljicom. Sa ovom prijateljicom povezane su posebne okol nosti. Radi se o dugogodinjem, sanjalakom prijatelj stvu, na ivici homoseksualnosti. Prijateljica je po mnogo emu slina pacijentkinji i isto tako neuroti na. Obema je zajedniko izrazito interesovanje za umetnost. Pacijentkinja je, meutim, jaa linost od prijateljice. Kako je njihov meusobni odnos isuvie intiman i na taj nain iskljuuje mnoge druge ivotne mogunosti, obe su neurotine i, uprkos idealnom pri jateljstvu, dolazi do estokih svaa koje poivaju na meusobnoj razdraljivosti. Na ovaj nain nesvesno eli da izmeu njih postavi distancu, ali one to nee da uvide. Skandal obino poinje time to jedna do lazi do zakljuka da ne postoji dovoljno razumevanja, da je potrebno vie meusobnog poveravanja, na ta obe, sa poletom, pokuavaju da sve ispriaju jedna drugoj. Samo po sebi je razumljivo da pri tom ubrzo dolazi do nesporazuma, koji dovodi do scene, ee od prethodne. Faute de mieux dugo vremena je sva a bila za obe surogat uivanja, koga nikada nisu htele da se odreknu. Naroito moja pacijentkinja dugo 88

nije mogla da se odrekne slatkog bola koji joj je zadavalo nerazumevanje njene prijateljice, uprkos i njenici to ju je svaka scena iscrpljivala do smrti i to je odavno uvidela da je ovo prijateljstvo zakasnelo i da je samo zbog pogrene sujete verovala da e ipak iz njega moi da stvori ideal. Pacijentkinja je ve prema majci imala zanosan, fantastian odnos i posle majine smrti oseanja je prenela na prijate ljicu. Analitiko (kauzalno-reduktivno) tumaenje* Ovo tumaenje moe se saeti u jednu reenicu: Jasno mi je da treba da preko potoka dospem na drugu stranu (naime, da prekine odnos sa prijatelji com); ali radije bih elela da me prijateljica ne pusti iz njenih kleta (tj. zagrljaja), odnosno, kao infantilna elja, majka bi elela da me ponovo privije sebi onim poznatim, zanosnim zagrljajem. Nespojivost elje le i u jakoj, homoseksualnoj donjoj struji, koja je do voljno dokazana injenicama. Rak je grabi za stopa la, poto pacijentkinja ima velika muka stopala; prema prijateljici ona igra muku ulogu, uz odgova rajue seksualne fantazije. Kao to je poznato sto palo ima falusno znaenje. Celokupno tumaenje da kle glasi: razlog zbog ega nee da se odvoji i ode od prijateljice su potisnute homoseksualne elje koje gaji prema prijateljici. Pbto su ove elje moralno i estet ski nepodnoljive sa tendencijama svesne linosti, one su potisnute i zbog toga vie ili manje nesvesne. Strah odgovara potisnutoj elji. Ovo tumaenje je, naravno, zlobno obezvreiva nje jako napetog pacijentkinjinog ideala prijateljstva. U ovom stadiju analize ovo tumaenje mi pacijent kinja ne bi vie uzela za zlo. Izvesne injenice su je prethodno ve odavno uverile u postojanje homosek5

Slino shvatanje obe vrste tumaenja nalazi se u knji zi Herbert Silberer, koja se moe preporuiti: Probleme der Mystik und ihrer Svmbolik, 1914, 2. izd., 1961. Dr Aigremont (Pseud. za Siegmar, Baron von Schultze-Gallera), Fuss- und Schuh-Symbolik und-Erotik, 1909.
4 s

89

sualnih tendencija, tako da je ovu sklonost mogla is kreno da prizna, iako joj nije bila prijatna. Da sam joj, dakle, u sadanjem stadijumu terapijskog postup ka saoptio tumaenje, ne bih se sudario sa njenim otporom. Neprijatnost ove nepoeljne tendencije ve je bila prevazila uvidevi njene osnove. Ali ona bi mi rekla: Zato uopte jo analiziramo ovaj san? On ponovo kazuje isto ono to ve odavno znam. Ovo tumaenje pacijentkinji ne kazuje u sutini nita no vo; zbog toga je ono njoj neinteresantno i nedelotvorno. Ovakvo tumaenje u poetku terapijskog postup ka bilo bi nemogue, jednostavno zbog toga to ne obina pacijentkinjina pritvorna smernost nikada ne bi mogla da prihvata neto slino. Otrov uvida mo rao se vrlo oprezno razdeliti u najmanje doze, sve dok pacijent nije postepeno postao razloniji. Ako sa da analitiko ili kauzalno-reduktivno tumaenje vie ne donosi nita novo, ve. stalno isto u razliitim va rijacijama, onda je doao trenutak kada se mora pa ziti na iskrsle arhetipske motive. Ako se jasno poja vi takav mdtiv, onda je nastupio trenutak kada je uputna. promena postupka interpretacije. Kauzalno-reduktivni postupak, naime, u ovom sluaju ima izvesne nedostatke. Prvo i pre svega takav postupak ne uzima tano u obzir doseanja pacijentkinje, npr. asociranje bolesti sa reju rak. Drugo, ostaje u ta mi injenica posebnog izbora simbola. Zato, na pri mer, treba prijateljica-majka da se pojavi upravo kao rak? Lepe i plastinije mogla bi, na primer, da bude predstavljena kao vodena vila. (Pola ga je ona vukla, pola je on sam tonuo itd.). Ili polip, ili adaja, ili zmija, ili riba odigrali bi istu ulogu. Tree, kauzalno-reduktivni postupak zaboravlja da je san subjektivni fenomen, i da se prema tome iscrpno tu maenje raka nikada ne moe vezivati samo za pri jateljicu ili majku, ve se ono mora primeniti i na subjekt, snevaa. Sneva je ceo san, pacijentkinja je, dakle, potok, prelaz i rak, odnosno ove pojedinosti su izrazi uslova i tendencija u nesvesnom subjektu. Zbog toga sam uveo sledeu terminologiju: svako tumaenje koje izraze sna identifikuje sa realnim ob90

jektima, nazivam tumaenje na stupnju objekta. Prema ovom tumaenju, stoji ono koje svaki komad sna, na primer sve aktivne linosti, dovrtHi n vp7.11 sa samim snevaem. Ovaj postupak oznaavam kao tu maenje na stupnju subjekta. Tumaenje na stupnju objekta je analitiko, poto ono razlae sadraj sna u reminiscentne komplekse, koji se odnose na spoljanju situaciju. Nasuprot tome tumaenje na stupnju. subjekta je sintetiko, poto ono osnovne reminiscent ne komplekse odvaja od spoljnih povoda i shvata kao tendencije ili delove subjekta i ponovo pridruuje subjektu... (U doivljaju ne doivljavam samo objekt, ve u prvoj liniji samog sebe, ali samo onda kada polaem rauna o mom doivljavanju). U ovom sluaju su, dakle, svi sadraji sna shvaeni kao simboli za subjektivne sadraje. Sintetski ili konstruktivno interpretativni postu pak sastoji se, dakle, od tumaenja na stupnju sub jekta.
6

Sintetsko (konstruktivno) tumaenje Pacijentkinja nije svesna da se u njoj samoj nalazi prepreka koju treba savladati: naime granica koju je teko prekoraiti i koja se suprotstavlja daljem na pretku. Ali mogue je prekoraiti granicu. Svakako da u tom trenutku preti posebna i neoekivana opa snost: naime neto ivotinjsko (neoveno ili natoveno) to ide unatrag i u dubine i pacijentkinji u snu preti da nadole povue celokupnu njenu linost. Ova opasnost je kao neka bolest koja ubija, a nastaje negde potajno i neizleiva je (premona). Pacijentki nja uobraava da je prijateljica ometa i vue nadole. Dok u ovo veruje, prirodno je da mora delovati na prijateljicu, da je die poduava, popravlja; ona mora da ini beskorisne i besmislene idealistike na pore kako bi spreila da je ova ne povue nadole. Na* Up. Der Irihalt der Psychose, 2. izd., 1914. Nachtrag. Ges. Werke, Bd. 3. Na drugom mestu ovaj postupak nazvao sam i hermeneutika metoda. 91

ravno da iste napore ini i prijateljica, poto je u istom poloaju kao i pacijentkinja. Tako obe juriaju jedna na drugu kao borbeni petlovi, i svaka od njih pokuava da onu drugu preleti preko glave. Sto jedna dostie veu visinu, tim druga mora vie da se mui. Zato? Zato to obe smatraju da je problem u drugoj, u objektu. Shvatanje na stupnju subjekta donosi razreenje ove besmislice. Naime, san pokazuje pacijentkinji da ona ima neto u sebi to je spreava u j>rekoraenju granice, u prelasku iz jpdnop stani ili n zetog stava u drugo. Tumaenje promene mesta kao promene stava zasniva se na nainu izraavanja u izvesnim primitivnim jezicima, gde, na primer, re enica Imam nameru da idem glasi Ja sam na mestu hodanja. Za razumevanje jezika snova na ravno da su nam obilno potrebne paralele iz primi tivne i istorijske simbolike, poto snovi uglavnom potiu iz nesvesnog, koje sadri rezidualne funkcione mogunosti svih proteklih evolucionih epoha. Kla sini primer ovoga je prelazak velike vode u pro roanstvu I Ginga? Naravno, sve zavisi od razume van ja pojave raka u snu. U prvoj liniji znamo da je to neto to se jav lja na prijateljici (poto pacijentkinja vezuje rak za prijateljicu), i onda neto to se javljalo i kod majke. U odnosu na pacijentkinju sasvim je irelevantno da li su majka i prijateljica stvarno imale ovu osobinu. Situacija se moe promeniti samo onda ako se ona sama menja. Na majci se vie nita ne moe prome niti, poto je mrtva. A prijateljica se ne moe privoleti na promenu. Ako hoe da se menja, onda je to njena lina stvar. to se izvesno svojstvo zapaa ve na majci, ukazuje na infantilno. ta je zapravo tajna_ u odnosu pacijentkinje prema majci i prijateljici? Za"^" jedniko je estoki, sanjarski zahtev za ljubavlju, ija strastvenost potpuno ovladava njome. Ovaj zah tev, dakle, ima znake preteranih infantilnih zahteva, koji su, kao to je poznato, slepi. Dakle, ovde se radi o neodgojenom,.nediferenciranom i nehumaniziranom
7

Richard Wilhelm, 7 Ging. Das Buch der Wandlungen,

1924. 92

delu libida, koji jo ima prisilni nagonski karakter, dakle nije ukroen domestifikacijom. Za ovakav deo ivotinja je apsolutno pogodan simbol. A ipak zato je ta ivotinja ba rak? Pacijentkinja uz to asocira oboljenje rak, od koga je umrla gospoa X, i to sko ro u istom ivotnom dobu u kome se nalazi pacijent kinja. Dakle, moglo bi se raditi o nagovetaju identi fikacije sa gospoom X. Zbog toga moramo dalje da tragamo za ovim. Pacijentkinja je ispriala o njoj sledeee: gospoa X je rano obudovela, bila je vesela i aktivna. Imala je niz avantura sa mukarcima, na roito sa jednim osobenim ovekom, nadarenim umetnikom, koga je lino poznavala i pacijentkinja i koji je na nju uinio udnovato fascinantan i snaan uti sak. Identifikacija moe da usledi samo na osnovu nesvjesiie ,neuQene_slinosiL. Kakva je onda slinost nae pacijentkinje sa gospoom X? Ovde sam bio u stanju da pacijentkinju podsetim na niz njenih rani jih fantazija i snova, koji su jasno pokazivali da i ona u sebi ima lakomislenu icu, koju je, meutim, stalno straljivo potiskivala, poto se plaila da bi je ova tendencija, koju je neodreeno nasluivala u sebi, mogla da dovede do nemoralne promene u njenom ivotu. Tako smo dobili bitan prilog za spoznaju i votinjskog elementa. Naime, opet se radi o istoj ne sputanoj, nagonskoj poudi, koja je u ovom sluaju usmerena na mukarce. Na ovaj nain razumljiv nam je i daljni razlog, zato ne moe da napusti prijate ljicu: ona mora da se grevito dri prijateljice da njom ne bi ovladala ova druga tendencija, koja joj izgleda daleko opasnija. Tako se zadrava na infan tilnom, homoseksualnom stupnju, koji joj, meutim, slui kao zatita. (Ovo je, shodno iskustvu, jedan od najaktivnijih motiva zadravanja na neadekvatnim, i n f a n t i l n i m nnnsimal. U ovom sadraju, meutim, lei i njeno zdravlje, klica budue zdrave linosti, koja ne uzmie pred rizicima ivota.
T

Ali pacijentkinja je izvukla drugaiji zakljuak iz sudbine gospoe X. Ona je, naime, njeno teko obo ljenje i ranu smrt shvatila kao kaznu sudbine za la93

komisleni ivot ove ene, zbog koga joj je pacijent kinja (svakako ne priznavajui) zavidela. Kada je umrla gospoa X, pacijentkinja je potenciranim mo ralnim likom prikrivala ljudsku, isuvie ljudsku zlu radost. Za kaznu zbog ovoga, primer gospoe X stalno ju je plaio od ivota i daljeg razvitka i optereivao je mukama nedozvoljenog prijateljstva. Naravno da joj nije bila jasna ova povezanost, inae nikada ne bi inila tako neto. Tanost ove konstatacije mogla se lako dokazati pomou dobijenog materijala. Sa ovim, meutim, uopte nismo pri kraju istorijata ove identifikacije. Pacijentkinja je naknadno iznela da je gospoa X imala nimalo beznaajne umetnike sposobnosti koje su se razvile tek posle smrti njenog mua, a koje su dovele do poznanstva sa umetnikom. Ovaj deo izgleda da spada u bitne motive identifikacije, ako se podsetimo da je pacijent kinja ispriala kako je snaan i neobino fascinantan bio njen utisak o umetniku. Takva fascinacija nikada ne prelazi iskljuivo sa jedne na drugu osobu, ve je ova fenomen veze, kojoj pripadaju dve linosti uto liko to fascinirana" osoba mora doneti sa sobom od govarajuu dispoziciju. Ali dispozicija joj mora biti nesvesna, inae nee doi do fascinirajueg dejstva. Fasciniranje je, naime, prisilan fenomen kome ne dostaje svesna motivacija, tj. to nije voljni proces ve pojava koja se pomalja iz nesvesnog i prisilno prodire u svest. Dakle, moe se pretpostaviti da pacijentkinja mora da poseduje slinu (nesvesnu) dispoziciju kao i umetnik. Prema tome ona je identifikovana sa mu- ) karcem. Setimo se analize sna, gde se susreemo sa nagovetajem mukog (stopala). Stvarno pacijent kinja igra muku ulogu u odnosu na prijateljicu, ona je aktivna, stalno daje ton, komanduje prijateljicom i ponekad je prisiljava na neto to samo ona eli. Njena prijateljica je izrazito enstvena i svojom po javom, dok pacijentkinja oigledno ima izvestan rau8

Ne previam injenicu da dublji razlog identifikacije sa umetnikom lei u izvesnoj umetnikoj nadarenosti pacijentkinje.
8

94

ki tip. Isto tako glas joj je jai i dublji od glasa pri jateljice. Gospou X je opisala kao vrlo enstvenu, po ljubaznosti i predusretljivosti slina njenoj prijate ljici, kako smatra pacijentkinja. To nas navodi na nov trag. Pacijentkinja oigledno igra ulogu umetnika gospoe X, ali prevedeno na njenu prijateljicu. Tako se nesvesno zavrava njena identifikacija sa gospo om X i njenim ljubavnikom. Na taj nain ona ipak doivljava njenu lakomislenu icu koju je tako stra ljivo potiskivala, ali ona je ne doivljava svesno, ve se ova nesvesna tendencija igra sa njom, tj. ona je opsednuta kao nesvesni prikaziva svog kompleksa. Tako ve znamo nribgo vie o raku. On pred stavlja unutranju psihologiju ovog neukroenog dela libida. Nesvesne identifikacije stalno je uvlae u sve to. One imaju tu snagu poto su nesvesne i zbog toga nepristupane uvidu i korekciji. Stoga je rak simbol nesvesnih sadraja. Ovi neprestano hoe da je vrate prijateljici i obnove vezu. (Rak ide unazad). Odnos prema prijateljici je, meutim, istoznaan sa boleu, jer je u njemu postala nervozna. Strogo uzev, ovaj deo jo pripada analizi na stup nju objekta. Ali ne treba zaboraviti da smo do ovog saznanja doli samo primenom analize na stupnju subjekta, koja na taj nain dokazuje da predstavlja vaan heuristiki princip. Covek bi, zapravo, mogao biti zadovoljan sa do sada postignutim rezultatom, ali mi moramo udovoljiti zahtevima teorije, poto jo nisu procenjena sva doseanja, niti je dovoljno raz janjeno znaenje izbora simbola. Preimo sada na pacijentkinjinu primedbu da je rak bio sakriven u vodi i da ga prethodno nije videla. Ona prethodno nije videla upravo opisane nesvesne odnose, oni su bili skriveni u vodi. Ali potok je pre preka koja spreava da se pree na drugu stranu. Zapravo spreavala je ova nesvesna veza, koja ju je grevito vezivala za prijateljicu. Dakle voda znai ne svesno, ili bolje, biti nesvestan, sakriven; rak je takoe nesvesno, ali on je u nesvesnom skriveni dina miki sadraj.
9

Heuristino = dragoceno za pronalaenje. 95

VII ARHETIPOVI KOLEKTIVNO NESVESNOG Sada nam preostaje zadatak da povezanosti, shvaene prvo na stupnju objekta podignemo i do stupnja subjekta. U tu svrhu moramo ih odvojiti od objekta i posmatrati kao simbolini prikaz subjek tivnih kompleksa pacijentkinje. Stoga, ako pokua mo da oblije gospoe X tumaimo na stupnju sub jekta, tada ga moramo u neku ruku shvatiti kao per sonifikaciju parcijalne due, odnosno izvesnog as pekta snevaice. Gospoa X je slika onoga to bi pa cijentkinja htela da bude i ipak ne eli. Gospoa X dakle predstavlja jednostranu buduu sliku pacijentkinjinog karaktera. Neugodni umetnik se, za sada, utoliko nee moi da podigne na stupanj subjekta to je moment nesvesne umetnike sposobnosti, koji tinja u pacijentkinji, ve prekriven gospoom X. S pravom bi se moglo rei da je umetnik slika za ono muko u pacijentkinji koje nije svesno zapaeno i zbog toga lei u nesvesnom. To je u izvesnom smislu tano, poto se ona stvarno u ovom pogledu vara u odnosu na samu sebe. Ona sebe smatra posebno nenom, oseajnom i enstvenom, a nikako mukom. Stoga se ljutito zaudila kada sam joj prvi put ukazao na /~) njene muke crte. Ali moment neprijatnog, fascinant- / nog ne moe se smesti ti pod njene muke crte. Ovome N
1

Ovo muko u eni oznaio sam kao animus a odgo varajue ensko u mukarcu kao anima.
1

96

izgleda da to sasvim nedostaje. A ipak mora negde da se krije, poto je sama produkovala ovo oseanje. Ako se ovakav deo ne moe nai neposredno u snevau, onda je ovaj kako iskustvo ui uvek projektovan. Ali u koga? Da li je on kod umetnika? On je davno iezao iz njenog vidnog polja i svakako da projekciju nije poneo sa sobom, poto ova lei usi drena u nesvesnom pacijentkinje a pored toga ona sa ovim ovekom, uprkos njegovom fascinantnom uti sku, nije imala linu vezu. On je za nju bio vie figura fantazije. Ne, ovakva projekcija je uvek aktuelna, tj. mora negde postojati neko na koga je projektovan ovaj sadraj, inae bi ga ona oseala u sebi. Ovim opet dospevamo na stupanj objekta, poto drugaije ne moemo pronai projekciju. Pacijentki nja ne poznaje nijednog oveka koji joj na bilo koji nain znai neto posebno, osim mene, koji joj kao lekar znaim vrlo mnogo. Dakle, moda je ovaj sa draj projektovala na mene. Neto slino nikad ni sam primetio. Ali rafinirani elementi nikad nisu prezentovani na povrini, ve se uvek pojavljuju izvan aspva terapijskog postupka. Zbog toga sam oprezno zapitao: Recite mi, kako vam izgledam onda kada vie niste kod mene? Da li sam tada jo uvek isti? Ona: Kada sam kod vas, tada ste vrlo prijatni, ali kada sam sama ili ako vas due vremena ne vidim, tada se esto udnovato menja vaa slika. Ponekad mi izgledate sasvim idealizovano, a tada opet druga ije. Ovde je zastala, pomogao sam joj: Pa, kako to? Ona: Ponekad vrlo opasni, neprijatni, zli a robnjak ili demon. Ne znam kako mi dolaze ovakve misli. Vi sigurno niste takvi. Dakle, sadraj je leao kod mene, prenet, i zbog toga je nedostajao u njenom psihikom inventaru. Na ovaj nain prepoznajemo daljni bitan trenutak. Ja sam bio kontaminiran sa umetnikom (identifikovan), zbog ega pacijentkinja u nesvesnoj fantaziji stoji prema meni kao gospoa X. Na osnovu ranije pronaenog materijala (seksualne fantazije) lako sam mogao da joj dokaem ovu injenicu. Ali u tom slu aju ja sam i prepreka, rak koji je spreava da pree
7 Jung, Odabrana dela, II

97

na drugu stranu. Ako bi se u ovom posebnom sluaju ograniili na stupanj objekta, onda bi tu ovek teko mogao biti pametan. Sta bi tu pomoglo moje objanje nje: ali ja uopte nisam taj umetnik, ja uopte nisam straan, taj zli arobnjak itd.. To bi pacijentkinju ostavilo hladnom, poto ona to isto tako dobro zna kao i ja. Projekcija postoji posle kao i pre, a ja sam stvarno prepreka njenog daljeg uspona. Na ovom mestu nije mali broj terapijskih postu paka zapao u orsokak. Jer ovde nema drugaijeg bekstva iz stega nesvesnog, nego da se sam lekar uz digne na stupanj subjekta, tj. da se izjasni za neku od slika. Sliku ega? Ovde lei najvea tekoa. Pa, rekao bi lekar, sliku neega to se nalazi u nesvesnom pacijentkinje, na to bi ona rekla: Sta, ja treba da budem mukarac, uz to neprijatan, fascinan tan, zli arobnjak ili demon? Nikada to ne bih mogla prihvatiti, to je glupost! Radije u poverovati da ste to vi! Ona stvarno ima prava da tako govori. Isuvie je besmisleno pokuati da se tako neto pre vede na njenu linost. Ona ne moe dozvoliti da se od nje stvara demon, isto tako malo kao i lekar. N j e ne oi postaju svetlije, na licu joj se pojavljuje ljutit izraz, rasplamsavanje do tada nepoznatog, nevienog otpora. Za trenutak se nalazim pred mogunou ne prijatnog nesporazuma. Sta je to? Razoarana ljubav? Uvreda, degradacija? U njenom pogledu se nazire neto grabljivo, stvarno demonski. Dakle, ona je ipak demon? Ili sam ja grabljivica, demon, a preda mnom se nalazi strahom ispunjena rtva, koja pokuava da se ivotinjskom snagom oajnika brani od mene, zlog arobnjaka? To sve mora biti besmislica, fantastina opsena. Sta sam dodirnuo? Koja to nova struna zvu i? Ipak, to je samo prolazan trenutak. Izraz lica pa cijentkinje ponovo se smiruje, i skoro sa olakanjem ona kae: udnovato, sada sam imala utisak da ste dodirnuli onu taku preko koje nikada nisam prela u odnosu sa mojom prijateljicom. To je uasno oseanje, tako neto neljudsko, zlo, grozno. Uopte ne mogu da opiem kako je neprijatno to oseanje. To oseanje me tera da u takvim trenucima mrzim i pre98

zirem moju prijateljicu, iako se tome opirem svom snagom. Ova izjava baca svetio i objanjava prethodne okolnosti. Ja sam stupio na mesto prijateljice. Prija teljica je prevaziena. Probijen je led potiskivanja. Pacijentkinja je, ne znajui, stupila u novu fazu po stojanja. Sada znam da e sve ono bolno i negativno to je lealo u odnosu prema prijateljici pasti na me ne, sigurno i ono dobro, ali u snanoj oprenosti sa ta janstvenim X, kojeg se pacijentkinja uopte nije oslo bodila. Dakle nova faza prenosa, koja, meutim, jo ne dozvoljava da se jasno sagleda od ega se sastoji X, koje je projektovano na mene. Jedno je sigurno: ako pacijentkinja ostane u ovom obliku prenosa, tada prete najtei nesporazumi, poto bi tada ona morala mene da leci, kao to je tre tirala i njenu prijateljicu, tj. tada e X stalno lebdeti negde u vazduhu i dovoditi do nesporazuma. Tada e ipak doi do toga da u meni vidi demona, poto ne moe prihvatiti da je demon ona. Na ovaj nain na staju svi nereivi konflikti. A nereivi konflikt u pr vom redu znai zastoj ivota. Ili druga mogunost: pacijentkinja koristi njeno staro sredstvo zatite protiv nove tekoe i ne primeuje tamnu pegu, tj. ona iznova potiskuje umesto da zadrava u svesti, to je neophodan i samo po sebi ra zumljiv zahtev celokupne metode. Time se nije do bilo nita, naprotiv, sada X preti iz nesvesnog, to je mnogo neprijatnije. Uvek kada se pojavi ovakav neprihvatljiv ko mad mora se jasno raistiti da li je to uopte lino svojstvo ili ne. arobnjak i demon predstavljaju svojstva koja su zapravo tako nazvana da se moe od mah videti da to nisu ljudska, lina svojstva, ve mi toloka. arobnjak i demon su mitoloke figure, koje izraavaju nepoznata, neljudska oseanja, koja su ovladala pacijentkinjom. Ovi atributi se, dakle, uopte ne mogu primeniti na ljudsku linost, iako se po pravilu, kao intuitivni i kritiki neprovereni su dovi, na veliku tetu ljudskih odnosa, ipak projektuju na blinje.
99

Ovakvi atributi uvek pokazuju da se projektuju sadraji nadlinog ili kolektivno nesvesnog. Jer de moni nisu line reminiscencije, isto tako malo zli arobnjaci, iako je naravno svako nekad neto itao ili uo o ovim stvarima. Ako je neko i uo za zvearku, ipak nee odmah, sa odgovarajuim afektom pomisliti na zvearku kada ga uplai ukanje gutera. Tako isto nee nekoga od blinjih oznaiti kao demona, osim ako sa njim nije stvarno povezana neka vrsta demonskog dejstva. Ali ako je ovo stvar no deo njegovog linog karaktera, onda bi moralo da se pokazuje svuda, poto bi onda taj ovek bio de mon, neka vrsta vukodlaka. To je, meutim, mitolo gija, tj. kolektivna psiha a ne individualna psiha. Uko liko preko naeg nesvesnog imamo udela u istorijskoj kolektivnoj psihi, onda naravno nesvesno ivimo u svetu vukodlaka, demona, arobnjaka itd., poto su to stvari koje su sva vremena pre nas ispunili naj eim afektima. Isto tako imamo udela u bogovima i avolima, svecima i zloincima. Ali bilo bi besmisle no eleti da se lino prisvoje ove u nesvesnom posto jee mogunosti. Zbog toga je bezuslovno potrebno da se sprovede to je mogue otrije razdvajanje izmeu onoga to se moe uraunati u lino i bezlinog. Time se, naravno, uopte ne osporava eventualno vrlo ak tivno postojanje sadraja kolektivno nesvesnog. Ali oni su kao sadraji kolektivne psihe suprotstavljeni individualnoj psihi i razlikuju se od nje. Kod bezazle nih ljudi ove stvari nikada nisu bile odvojene od in dividualne svesti, poto bogovi, demoni itd. nisu shvatani kao psihike projekcije a time i kao sadraji ne svesnog, ve kao same po sebi razumljive realnosti. Tek u prosveenoj epohi dolo se do zakljuka da bo govi stvarno ne postoje, ve da su to bile projekcije. Na taj nain bilo je i svreno sa njima. Ali uopte nije bila skinuta s dnevnog reda njima odgovarajua psi hika funkcija, ve je ova potpala nesvesnom, tako da su na ovaj nain ljudi otrovani pretekom libida, koji je prethodno pripadao kultu slike boje. Obez vreivanje i potiskivanje jedne ovako jake funkcije kao to je religijska, ima naravno znaajne posledice 100

za psihologiju pojedinca. Naime, nesvesno je ovim unazadnim tokom libida izvanredno pojaano, tako da sa svojim arhainim kolektivnim sadrajima poinje da vri snaan uticaj na svest. Kao to je poznato period prosveivanja se zavrio sa grozotama fran cuske revolucije. I danas opet doivljavamo pobunu nesvesnih destruktivnih snaga kolektivne psihe. Efekat je bio besprimerno masovno ubistvo. To je upra vo ono to je trailo nesvesno. Njegova pozicija pret hodno je bezmerno ojaala kroz racionalizam moder nog ivota koji je obezvreivao sve iracionalno i na taj nain funkciju iracionalnog potopio u nesvesno. Ali ako se ova funkcija jednom nae u nesvesnom, onda ona odatle deluje ruilaki i nezadrivo, kao neizleiva bolest ije se arite ne moe iskoreniti, poto je nevidljivo. Jer tada bi individua kao i narod morali prisilno da ive iracionalno i da svoj najvii idealizam i svoju najbolju alu upotrebe za to da to je mogue potpunije uoblie bezumlje iracionalnog. U malome vidimo to kod nae pacijentkinje, kojoj je izmakla ivotna mogunost koja joj je izgledala ira cionalna (gospoa X), da bi isto doivljavala u pato lokom obliku sa najveim rtvovanjima u odnosu sa njenojn prijateljicom. \Uopste nema druge mogunosti do da se iracio nalno prizna kao neophodna, uvek prisutna psihika funkcija a njeni sadraji ne smatraju konkretnim (to bi bio korak unazad!) ve psihikim realnostima realnostima, jer su to dejstvene stvari, tj. stvarnosti. Kolektivno nesvesno je kao talog iskustva a istovre meno i kao apriori istog, slika sveta, koja se formirala tokom eona. U ovoj slici su se tokom vremena uobli ile izvesne crte, takozvani arhetipovi ili dominante. Oni su vladari, bogovi, tj. slike dominirajuih zakona i principa prosenih pravilnosti u protoku slika, koje dua doivljava stalno iznova. Ukoliko su ove slike
2 3

Ovo je napisano 1916. g. Suvino je primetiti da vai jo i danas. Kao to je ve napomenuto arhetipovi se mogu shva titi kao efekat i precipitat doivljenih dogaaja, ali oni se isto tako pojavljuju i kao oni faktori koji prouzrokuju te dogaaje.
2 3

101

relativno veran odraz psihikih zbivanja, odgovaraju njihovi arhetipovi, tj. njihove osnovne crte nastale gomilanjem istovetnog iskustva izvesnim optim fi zikim osnovnim crtama. Zbog toga je mogue arhetipske slike kao shvatanja neposredno preneti na fi zika zbivanja: tako na primer etar, prastari dah ili dua, koji je zastupljen u shvatanjima ljudi tako rei na celoj zemaljskoj kugli, zatim energija, magijska snaga isto tako opte proireno shvatanje. jZbog svoje srodnosti sa fizikim stvarima arhe tipovi se najee javljaju projektovani i te se pro jekcije, ako *$u nesvesne, pojavljuju na linostima svagdanje okoline, po pravilu kao nenormalno potcenjivanje ili precenjivanje, kao uzronik nesporazu ma, svaa, sanjarenja i najrazliitijih ludosti. Zbog toga se kae on od njega stvara boga ili taj i taj je 'bete noir' od X-a. Iz toga takoe nastaju moderne mitske tvorevine, tj. fantastine glasine, nepoverenje i predrasude. Zbog toga su arhetipovi krajnje vane stvari znaajnog dejstva, kojima se mora pokloniti panja. Njih ne treba jednostavno potiskivati, ve su oni, zbog svoje opasne psihike infekcioznosti, vredni paljivog razmatranja. Kako se najee javljaju kao projekcije, i kako se ove zadravaju samo tamo gde za to postoji povod, njihova procena nije ba laka. Dakle, kada neko avola projektuje na svoje blinje, onda je to stoga to taj ovek ima na sebi neto to omoguava prianjanje ove slike.!, Time uopte nije reeno da je on zbog toga tako rei avo; naprotiv, on moe biti naroito dobar ovek koji je, meutim, nespojiv sa projektantom i zbog toga izmeu obo jice dolazi do avolskog (odnosno razdvajajueg) dejstva. I projektant ne mora biti avo, iako je pri znao da avolsko isto tako ima u sebi i da je tek potom upao u to, ukoliko ga projektuje. Zbog toga on ipak jo nije avolski, ve_isto tako moe biti pristojan ovek kao i onaj drugiJ Pojava avola u jednom ovak vom sluaju znai: oba oveka su nespojiva (za sada i bliu budunost), zbog ega ih nesvesno razbija i
4

V. Die Struktur der Seele u: Seelenprobleine Gegenwart, 1950, S. 149, Ges. Werke, Bd. 8. Par. 331.
1

der

102

razdvaja jednog od drugog. Davo je varijanta arheti pa Senkc, tj. opasnog aspekta nepriznate tamne ovekove polovine,? Drugi arhetip, koji se skoro redovno sree u pro jekcijama kolektivno nesvesnih sadraja, je arobnjaki demon preteno neobinog dejstva. Dobar primer je Mejrinkov (Mevrink) Golem, isto tako ti betanski arobnjak u Mejrinkovim Slepim mievima, koji magijski razbuktava svetski rat. Naravno da to Mejrink nije saznao od mene, ve slobodno stvarao crpei slike iz nesvesnog, tako da je oseanju, slinom onom koje je pacijentkinja projektovala na mene, po zajmio sliku i re. Tip arobnjaka se pojavljuje i u Zaratustri, u Faustu je to glavni junak. Slika ovog demona je svakako jedan od najdub ljih i najstarijih stupnjeva pojma boga. On je tip primitivnog plemenskog arobnjaka ili vraa, posebno obdarenoj linosti, koja je puna magijske snage." Ova figura se esto javlja kao tamnoputa ili mongoloidnog tipa, ako predstavlja negativan ili, moda, opasan as pekt. Ponekad se ova samo teko ili jedva moe raz likovati od Senke; to vie preteu magijske note, tim se lake moe odvojiti od Senke, to nije bez zna aja, utoliko to ova figura moe imati vrlo pozitivan aspekt mudrog starca." Sa spoznajom arhetipova nainjen je znaajan korak napred. S tim iezava magijsko ili demonsko dejstvo blinjih, poto je neprijatno oseanje vraeno na definitivnu veliinu kolektivno nesvesnog. Ali zbog toga se pred nas postavlja sasvim nov zadatak, na ime pitanje, na koji nain treba da se Ja raspravi sa ovim psiholokim ne-Ja. Da li se ovek moe za dovoljiti konstatacijom delotvornog postojanja arheti pova i stvar potom prepustiti samoj sebi?
"' Predstava vraa, koji saobraa sa duhovima i raspo lae magijskom snagom, kod mnogih primitivaca je ukorenjena toliko duboko da oni pretpostavljaju da se i kod i votinja isto tako susree doctors. Tako seveinokalifornijski Ahumavisi govore o obinim kojotima i doktor-kojotima. " Up. Vber die Archetypen des koUektiven Unbeivussten, 1934, Ges. Werke, Bd. 9, I. V. C. G. Jung, Bewuxstex und Unbeivu.istes (Fischer Bucherei, 1957).

103

To bi dovelo do stalno disociranog stanja, naime rascepa izmeu individualne psihe i kolektivne psihe. Tada bi na jednoj strani imali izdiferencirano i m o derno Ja, nasuprot tome na drugoj neku vrstu crna ke kulture, drugim recima primitivno stanje. jNa taj nain bismo imali ono to je stvarno prisutno, naime kora civilizacije preko tamnopute zveri, jasno rala njena i stavljena nam na uvid. Ali ovakva disocijacija odmah zahteva sintezu i razvitak nerazvijenog. Mora doi do sjedinjavanja ova dva dela, jer je inae jasno kako se mora odluiti: primitivac e neminovno opet morati da bude potiskivan.'Ali to je mogue samo tamo gde postoji jo vae"e"a""f stoga iva religija, koja kroz bogato razvijenu simboliku primitivnim ljudima omoguava dovoljno izraza, tj. ona mora u svojim dogmama i ritualima posedovati predstavu i akciju, koje se vraaju na prastaro. To je sluaj u katolian stvu, to je posebna prednost ovog kao i njegova n a j vea opasnost. Pre nego to naiemo na novo pitanje mogueg sjedinjavanjaj3rvo emo se vratiti naoj temi od koje smo i poeli.\Dosadanjim izlaganjem stekli smo pro ireno razumevanje sna i to naroito jednog njego vog bitnog dela: naime straha. Ovaj strah je primi tivni strah od sadraja kolektivno nesvesnogj V i dimo da se pacijentkinja identifikovala sa gospo om X i time izrazila da i ona ima odreeni odnos prema neprijatnom umetniku. Pokazalo se da je lekar identifikovan sa umetnikom, i dalje videli smo da sam ja, uzeto na stupnju subjekta, bio slika za arobnjaku figuru nesvesnog. Sve ovo je u snu prekriveno simbolom raka, i votinje koja ide unazad. jRak je ivi sadraj nesvesnog, koji se pomou stupnju objekta nikako ne moe iscrpsti ili liiti dejstva. Ali ono to smo mogli postii bilo je odvajanje mitolokog, kolektivno

psihikog sadraja od objekata svesti i njegovo konsolidisanje kao psihike realnosti izvan individualne

psihe. Pomou akta spoznaje stvaramo stvarnost arhetipova, tj. tanije reeno, na osnovu spoznaje mi postuliramo psihiko postojanje ovakvih sadraja. 104

Treba izriito podvui da se pri tom ne radi samo o spoznajnim sadrajima, ve o transsubjektivnim. u znatnoj meri autonomnim psihikim sistemima, ko ji su samo uslovno podreeni svesnoj kontroli a, verovatno, ak najveim delom izmiu ovoj kontroli. Sve dok je kolektivno nesvesno neizdiferencirano spojeno sa individualnom psihom, ne moe doi do napretka, granica ne moe biti prekoraena go vorei jezikom sna. Ali ako se snevaica potrudi da ipak pree graninu liniju, tada e oiveti prethodno nesvesno, obuhvatie je svu i vrsto zadrati u svo jim vodama. San i njegov materijal jednim delom karakterie kolektivno nesvesno kao niu ivotinju skrivenu u vodi, drugim delom kao opasnu bolest, koja se moe izleiti ako se blagovremeno operie. Ve smo videli koliko je tana ova karakteristika. Simbol ivotinje posebno ukazuje, kao to je ve re eno, na izvan-ljudsko, tj. nadlino, jer sadraji ko lektivno nesvesnog nisu samo rezidue arhainih, spe cifino ljudskih naina funkcionisanja, ve i rezidue funkcija ivotinjskih predaka oveka, ije je trajanje bilo beskrajno vee od relativno kratke epohe speci fino ljudskog postojanja.f Ovakve rezidue, ili kako ih naziva Semon engrami, ako su aktivni, skloni su da progres razvitka ne samo zaustave ve da ga pret vore u korak unazad toliko dugo dok se ne utroi koliina energije koju je aktiviralo kolektivno ne svesno. Ali energija moe da postane na taj nain po novo upotrebljiva to se ukljuuje u svesnu konfron taciju sa kolektivno nesvesnim/Religije su ovo ener getsko kruno kretanje pomou kultskog odnosa sa bogovima uspostavile na konkretistiki nain. Ovaj nain je za nas u gruboj protivurenosti sa intelek?

Hans Ganz je u svojoj filozofskoj disertaciji o nesve snom kod Lajbnica (Das Unbewusste bei Leibniz in Beziehung zu modernen Theorien, Zurich, 1917) koristio Semonovu teo riju engrama za objanjenje kolektivno nesvesnog. Pojam koji sam ja postavio o kolektivno nesvesnom samo se u izvesnom smislu poklapa sa Semonovim pojmom plemenske mneme. (Up. Semon, Die Mneme als erhaltendes Prinzip im Wechsel des organischen Geschehens, Leipzig, 1904).
7

105

lom i njegovim spoznajnim moralom, a osim i r*a :>n je istorijski kroz hrianstvo tako temeljno savladan, da ovako reenje problema nama ne moe sluiti kao uzor ili mogunost.;Ako nasuprot tome figure nesves nog shvatimo kao kolektivno-psihike fenomene ili funkcije, onda ova pretpostavka ni na koji nain ne protivurei intelektualnoj savesti. Ovo reenje je ra cionalno prihvatljivo. Time smo takoe i stekli mo gunost da se razraunavamo sa aktivnim reziduama nae plemenske istorije. Razraunavanje omoguava prekoraenje dosadanje granine linije i zbog toga ga nazivam transcendentnom funkcijom, to je iden tino uznapredovalom razvitku ka zauzimanju novog slava. Upadljiva je paralela sa herojskim mitom. Cesto se tipina junaka borba sa nemani (nesvesnim sa drajem) vodi na obali neke vode, ali pored nekog pliaka, broda, to je naroito sluaj u indijanskim mitovima, koji su nam poznati iz Longfelouvog (Longfellow) Hijavate. Junaka (kao biblijskog Jona) u od lunoj borbi redovno proguta neman, kako je to po kazao Frobenius na opsenom materijalu. U unutra njosti nemani poinje junak da se na svoj nain raz raunava sa ivotinjom, dok ova zajedno sa njim pliva na istok ka izlasku sunca; on naime odseca va an komad utrobe, na primer srce nemani, pomou koga je ivela (naime dragocenu energiju, pomou koje je aktivirano nesvesno). Tako on ubija neman, koju onda izgoni na kopno gde (on) izlazi, novoroen posle takozvanog nonog putovanja po moru* (transcendentna funkcija) esto zajedno sa svima onima koje je prethodno progutala neman. Time se ponovo uspo stavlja ranije normalno stanje, poto nesvesno, zbog oduzimanja njegove energije, vie nema pretenu po ziciju. Tako mit na oigledan nain ilustruje problem kojim se bavi i naa pacijentkinja.''
" Kako to formulie Frobenius. Up. Das Zeitalter des Sonneagottes, 1904. " One itaoce koje dublje interesuje problem suprotnosti i njegovo reavanje kao i mitoloka aktivnost nesvesnog upuujem na moju knjigu Wandlungen und Stjmbole der

106

Moram istai vanu injenicu, koja je itaocu pa la u oi, da se u ovom snu kolektivno nesvesno pojav ljuje pod negativnim aspektom, kao neto opasno i tetno. Ovo je stoga to pacijentkinja ima ne samo bogato razvijenu, ve zapravo prebujnu matu, to bi moglo da bude u vezi sa njenom spisateljskom na darenou. Njena matanja su svakako simptom obo ljenja, poto pliva u fantazijama, dok pored nje pro lazi stvarni svakodnevni ivot. Za nju bi neto vie mitologije bilo upravo opasno, poto pred njom stoji jo veliki komad spoljanjeg, do sada nedoivljenog ivota. Ona je jo isuvie malo u realnom ivotu da bi mogla rizikovati promenu stanovita. Njom je ovladalo kolektivno nesvesno i pretilo da je odvoji od jo nedovoljno popunjene stvarnosti. Shodno smislu sna moralo bi stoga da joj kolektivno nesvesno izgleda kao neto opasno, poto bi inae suvie spremno iz toga mogla da naini refugium protiv ivotnih zahteva. Prilikom procene nekog sna mora se paljivo pa ziti na to kako se predstavljaju njegove figure. Tako je, na primer, rak koji personifikuje nesvesno nega tivan utoliko to, kako se kae, ide unazad a osim toga u odlunom trenutku grabi snevaicu. Zavedeni takozvanim mehanizmima sna koje je izmislio Frojd, kao pomeranja, obrtanja i slino, poverovalo se da se san moe osloboditi takozvane fasade i ne zavisno posmatrati, poto se prave misli sna nalaze skrivene iza ove fasade. Nasuprot tome ja sam ve dugo zastupao stanovite da nema nikakvog opravda nja snu pripisivati u izvesnoj meri hotimini obmanjivaki manevar. Priroda je dodue esto tamna i neprovidna, ali ne podmukla kao ovek. Stoga se mora pretpostaviti da je san zapravo ono to treba da bude, nita vie i nita manje. Ako on neto predstavlja
10

Libido, novo izd. 1952: Symbole der Wand}u>ig, Ges. Werke. Bd. 5; dalje Psychologische Tvpen, Ges. Werke. Bd. 6; i Vber die Archetypen des kollektiven Unbewuxxten (fusnota 6). "' Up. Allgemeine Gesichtspunkle zur Psychologie des Traumes u: Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, Ges. Werke, Bd. 8.

107

u negativnom aspektu, onda nema osnove pretpostav ci da se time mislilo na pozitivno i slino. Arhetipska opasnost kod pliaka, broda je jasna u tolikoj meri da ovek osea san skoro kao upozorenje. Moram rei da sam protiv slinih antropomorfnih shvatanja: sam san nee nita, on je samo u sebi samom prikazani sadraj, ista prirodna injenica, neto kao eer u krvi dijabetiara ili groznica tifusnog bolesnika. Je dino mi, ako smo pametni i znamo da tano tuma imo znake prirode, odatle pravimo upozorenje. Ali na ta treba da upozori? Opasnost se oigled no sastoji u tome to bi u trenutku prelaska nesvesno moglo da nadvlada snevaicu. Sta treba da znai sa vlaivanje? LEmdor nesvesnog lako se zbiva u trenut ku znaajnih promena i odlukaJObala sa koje paci jentkinja dolazi na potok je, kao to smo upoznali, njena dosadanja situacija. Sa tom situacijom dospela je u neurotski zastoj, kao kada bi se sudarila sa ne savladivom preprekom. U snu je prepreka predstav ljena kao potok koji se moe prei. Dakle, izgleda da nije tako ozbiljna. Ali u potoku nepredvieno vreba rak, koji zapravo predstavlja opasnost zbog koje se potok ne moe prei, odnosno izgleda nesavladiv. Da se, naime, prethodno znalo da na ovom mestu vreba opasni rak u zasedi, onda bi se, moda, prelazak po kuao na nekom drugom mestu ili bi se preduzele neke druge zatitne mere. U postojeoj situaciji bilo bi sasvim poeljno kada bi prelaz uspeo. Prelaz najpre znai prenos ranije situacije na lekara. To je novum. Bez neproraunljivog nesvesnog ovo ne bi bio poseban rizik. Ali videli smo da prenos preti da oslo bodi aktivnost arhetipskih figura, koja se ne moe predvideti. U neku ruku pravio se raun bez krma ra, pri emu su se zaboravili bogovi. Naa snevaica nije pobona osoba, ve moder na. Ona je zaboravila religiju koja se nekad uila i ne zna nita o tome da ima trenutaka u koje se upliu bogovi, ili mnogo pre situacija koje su od davnina takve da dopiru do najveih dubina. U ove situacije, na primer, spada ljubav, njena strast i opasnost. Ljubav moe izazvati na poprite nesluene snage, za 108

koje bi se ovek inae bolje pripremio. Religio kao briljivo uzimanje u obzir opasnosti i sila, kristalie se ovde u pitanje. Iz jedne puke projekcije moe na stati ljubav, sa svom svojom sudbinskom snagom: n e to to bi je svojom bljetavom iluzijom, moglo istrg nuti iz njenog prirodnog ivotnog toka. Da li je to dobro ili zlo, bog ili avo to e napasti snevaicu? Ne znajui ona se ve osea izruena nepoznatom. I ko zna da li e biti dorasla ovoj komplikaciji! Do sada je, u zavisnosti od snaga, izbegavala ovakve m o gunosti ali sada ova preti da je nadvlada. To je rizik pred kojim bi ovek rado umakao, ili ako ve mora da se odlui onda u to spada, kako se to kae, veliki deo vere u boga ili vere u dobar ishod. Tako se netraeno i neoekivano mea pitanje religijskog sta va prema sudbini. Onako kako izgleda u snu snevaici ne preostaje nita drugo do da oprezno provue stopalo, poto bi bilo fatalno da nastavi da hoda. Ona jo ne moe da napusti neurotsku situaciju, poto joj san jo ne daje nikakav pozitivan znak pomoi od strane nesvesnog. Nesvesne snage su jo nemilostive i oigledno oekuju jo dalji rad i dublji uvid snevaice, pre nego to se ona moe usuditi da pree. Ovim negativnim primerom svakako ne bih eleo da pobudim utisak da nesvesno u svim sluajevima igra negativnu ulogu, zbog toga u navesti dva d a l j na sna jednog mladia" koji osvetljavaju drugu i po voljniju stranu nesvesnog. Ovo inim utoliko radije to je reenje problema suprotnosti mogue samo po mou iracionalnog puta, naznaenog pomou priloga nesvesnog, tj. snova. . Naj pre moram itaoca donekle upoznati sa li nou snevaa, jer bi se, bez ovog poznavanja, teko moglo preneti u svojstvenu sadrinu i oseajnu atmo sferu snova. Ima snova koji su najistija poezija i zbog toga se mogu razumeti samo iz celokupnog ras poloenja. Sneva je mladi od neto preko 20 godina, Ovi snovi su opisani i u Die Bedeutung des Vnbevoussten iiir die individuelle Erziehung, 1928, Ges. Werke, Bd. 17, Par. 266.
11

109

jo deakog izgleda. Cak neto devojako se nazire u njegovoj pojavi i nainu izraavanja. Primeuju se izvanredno dobro obrazovanje i vaspitanje. On je in teligentan sa izraenim intelektualnim i estetskim interesovanjima. Neposredno se osea njegov dobar ukus i fini smisao za sve oblike umetnosti. Njegov oseajni ivot je nean i blag, lako sanjalaki, pubertetskog ka raktera, ali enske prirode. Ne sreu se tragovi puber tetske neusklaenosti. Neosporno da je isuvie mlad za svoje doba, dakle oigledno sluaj usporenog razvitka. S tim u skladu je i to to me je potraio zbog pro blema homoseksualizma. U noi pre nego to me je prvi put konsultovao, snevao je sledei san: Nalazim se u irokoj katedrali ispunjenoj tajanstvenim suto nom. U stvari to je katedrala od Lurda. U sredini se nalazi dubok, mraan kladenac u koji je trebalo da siem. San je, kao to se vidi, povezani izraz raspoloe nja. Napomene snevaa su sledee: Lurd je mistini lekoviti izvor. Jue sam razmiljao o tome kako tra im izleenje i kako u se leiti kod vas. U Lurdu navodno postoji ovakav kladenac. Verovatno je ne prijatno ui u tu vodu. Kladenac u crkvi je bio vrlo dubok. Sta kazuje ovaj san? Na izgled on je sasvim ja san i ovek bi mogao da se zadovolji sa tim da ga shvati kao neku vrstu poetske formulacije raspoloe nja prethodnog dana. Time ovek, meutim, ne srne nikada da se zadovolji, jer shodno iskustvu snovi su mnogo dublji i znaajniji. Skoro bi se moglo pomisliti da je sneva doao lekaru u pesnikom raspoloenju i stupio u terapijski postupak kao neko posveivanje i bogosjuenje u tajanstvenom polumraku mistinog svetilita. Ovo se uopte ne slae sa konkretnom stvarnou. Pacijent je doao lekaru da se podvrgne leenju zbog jedne neprijatne stvari, naime homosek sualizma. To nije nimalo poetski. U svakom sluaju iz stvarnog raspoloenja prethodnog dana ne moe se videti zato je tako pesniki sanjao, ako bi se pret postavila tako direktna kauzalnost u nastajanju sno va. Moda bi se moglo posumnjati da je upravo uti-

110

sak krajnje nepoetskog poloaja, koji je pacijenta naterao da me potrai, bio podsticaj ovakvom snu. Mo glo bi se, na primer, pretpostaviti da je pacijent upra vo zbog nepoetinosti svog raspoloenja prethodnog dana u povienoj meri poetski sanjao neto u stilu nekog ko je preko dana postio, nou sanja bogatu gozbu. Ne moe se osporiti da se u snu vraa zamisao terapije, izleenje i neprijatne procedure, ali u poet skoj obradi, tj. u obliku koji potpuno odgovara i vahnim estetskim i emocionalnim potrebama snevaa. Njega e neminovno privui ova privlana slika, uprkos tome to je kladenac taman, dubok i hladan. Neto od ovog snenog raspoloenja nadivee' ak i spavanje i prei u jutro onog dana, u kome se podvrgao neprijatnoj i nepoetskoj dunosti. Siva stvar nost e verovatno moda dobiti laki zlatni odsjaj sne nih oseanja. Da li je moda ovo svrha tog sna? Ne bi bilo nemogue, poto je, prema mom iskustvu^vjeina sno va kompenzatorne prirode." Oni uvek naglaavaju drugu stranu radi odranja duevne ravnotee. Ali kompenzacija raspoloenja nije jedina svrha slike'sna. U snu je prisutna i korektura shvatanja. Pacijent ni je dovoljno shvatao terapijski postupak kome je tre balo da se podvrgne. Ali san mu daje sliku, koja u poetskoj metafori oznaava sutinu predstojee tera pije. Ovo postaje odmah jasno kada dalje pratimo njegova doseanja i primedbe u vezi sa slikom ka tedrale. Na 'katedrala' iznosi sledee: Pada mi na pamet Kelnska katedrala. Njom sam se bavio ve u ranoj mladosti. Seam se da mi je majka prva pri ala o njoj. Seam se takoe da sam, kada bih video seosku crkvu, zapitkivao da li je to Kelnska katedra la. 2eleo sam da postanem svetenik u jednoj takvoj katedrali. U ovim asocijacijama pacijent dodiruje vaan do ivljaj iz mladosti. Kao skoro u svim sluajevima ove vrste tako i kod njega postoji posebno prisna pove zanost sa majkom. Pod tim svakako ne treba razu" Pojam kompenzacije je ve vrlo obimno koristio Alfred Adler. 111

meti posebno dobru ili intenzivnu svesnu vezu sa majkom, ve pre neto kao tajanstvenu, ispodzemaljsku vezu koja se u svesti moda izraava samo u us poravanju razvitka karaktera, tj. u relativnom infantilizmu. Razvoj linosti, prirodno, bei od ovakve ne svesne, infantilne vezanosti, poto za razvitak nema vee smetnje od zadravanja u nesvesnom, moglo bi se rei u psihiki embrionalnom stanju. Zbog toga instinkt grabi najbliu priliku u cilju zamene majke kroz neki drugi objekt. Ovaj objekat u izvesnom smi slu mora biti analogija majci, da bi stvarno mogao da zameni majku. To je kod naeg pacijenta stvarno sluaj u punoj meri. Intenzitet sa kojim njegova deja fantazija obuhvata simbol Kelnske katedrale, od govara jakoj nesvesnoj potrebi nalaenja zamene za majku. Ova nesvesna potreba je jo poveana u slu aju gde infantilna vezanost preti da postane tetna. Otuda entuzijazam sa'kojim njegova deja fantazija obuhvata predstavu crkve, poto je crkva u punom smislu i u svakom znaenju majka. Ne govori se samo o crkvi majci ve i o njenom krilu, u ceremoniji benedictio fontis katolike crkve krstionica se na ziva immaculatus divini fontis uterus (neuprljana materica bojeg izvora). Miljenja smo da se ovo zna enje mora poznavati svesno kako bi moglo biti dejstveno u fantaziji, i da je nemogue da neuko dete moe biti obuzeto ovim znaenjem. Sigurno da ovak ve analogije ne deluju via svest, ve sasvim drugim putem. Crkva naime predstavlja viu duhovnu zamenu za samo prirodnu, tako rei telesnu vezu za rodite lje. Bna na taj nain oslobaa individuu iz nesvesne, prirodne veze, koja, strogo uzev, uopte i nije veza, ve stanje prapoetnog, nesvesnog identiteta; zbog svoje nesvesnosti ova poseduje neobinu tromost, ko ja suprotstavlja veliki otpor svakom viem duhovnom razvitku. ]Jedva da bi se znalo navesti gde bi u jed nom takvom stanju postojala bitna razlika od jedne ivotinjske due. Niukom sluaju nije prerogativ hrianske crkve da tei i da omoguuje oslobaanje in dividue iz poetnog ivotinji slinog stanja, ve je to
112

moderan, posebno zapadni oblik instinktivnog strem ljenja, koje je verovatno staro koliko i oveanstvo. Ovo stremljenje se moe dokazati tako rei kod svih, pa i samo donekle razvijenih ali ne ponovo degenerisanih primitivaca, u najrazliitijim oblicima: to je institucija inicijacije mukaraca. U pubertetu se deak dovodi u kolibu mukaraca ili u slino osveeno mesto, gde se sistematski otuuje od porodice. Isto vremeno se upuuje u religijske tajne i na taj nain ne ulazi samo u novi svet kao obnovljena i promenjena linost ve i kao quasi modo genitus (u neku ruku roeni). Inicijacija je esto skopana sa svako jakim torturama, ne retko sa obrezivanjem i slino. Ovi obiaji su bez sumnje prastari. Oni su skoro po stali instinktivni mehanizam tako da se bez spoljne prinude uvek iznova reprodukuju sami od sebe, kao u studentskom krtenju brucoa ili u jo preteranijim posveivanjima amerikih studentskih udrue nja. Oni su ukopani u nesvesno kao iskonska slika. Kada je majka malom deaku priala o Kelnskoj katedrali, dodirnuta je i oivljena ova prastara slika. Ali nije se naao nijedan sveteniki vaspita koji bi dalje razvio ovaj poetak. Sve je ostalo u rukama majke. Ali se u deaku dalje razvijala enja za vo deim ovekom, svakako u obliku homoseksualne sklonosti, koja se obino ne javlja ukoliko ovek dalje razvija svoje deje fantazije. Zastranjivanja ka homo seksualnosti imaju brojne istorijske uzore. U staroj Grkoj kao i u drugim primitivnim zajednicama, ho moseksualizam i vaspitanje bili su skoro identini. U ovom pogledu homoseksualnost adolescencije je po greno shvaena ali stoga nita manje svrsishodna potreba za mukarcem. Moda bi se moglo rei da se incestuozni strah, zasnovan u kompleksu majke, pro tee i na sve ene uopte; ali meni se ini da nezreo mukarac sasvim ima prava da se boji ena, poto su njegovi odnosi sa enama, po pravilu, nespretni. Za pacijenta je, prema smislu sna, ulazak u te rapijski postupak znaio ispunjenje smisla njegove homoseksualnosti, naime uvoenje u svet odraslih mukaraca. Ono to ovde, da bismo potpuno shvatili,
8 Jung, Odabrana dela, II

113

moramo da razmatramo sa tegobnim i nadugakim zamiljanjima, san je saeo u nekoliko izrazitih meta fora i tako stvorio sliku koja na matu, oseanja i razum snevaa deluje nesravnjivo vie od kakve po une rasprave. Tako je pacijent pripremljen za leenje bolje i smisaonije nego pomou najvee zbirke medicinskih i pedagokih pouka. (Iz ovog razloga san ne cenim samo kao dragoceni izvor informacija, ve i kao izvanredno dejstveni instrument vaspitanja ili leenja). Usledio je i drugi san. Mora se napomenuti da upravo navedeni san nije bio razlagan prilikom prve konsultacije. Nije ak ni pomenut. Takoe nije izgo vorena nijedna re koja bi bila makar i u najudalje nijoj vezi sa prethodno reenim. Drugi san glasi: Nalazim se u velikoj gotskoj katedrali. Za oltarom stoji svetenik. Sa mojim prijateljem stojim ispred njega a u ruci drim malu japansku figuru od slono vae, sa oseanjem da nju treba krstiti. Iznenada na ilazi jedna starija dama, uzima mome prijatelju pr sten sa ruke i stavlja ga na svoj prst. Moj prijatelj se plai da bi ovo moglo na neki nain da ga obavee. Ali u tom trenutku se razlee izvanredna muzika or gulja. Ovde bih ukratko eleo da istaknem samo one momente koji nastavljaju i upotpunjuju san prethod nog dana. Oevidno drugi san se nadovezuje na prvi. Opet je sneva u crkvi, dakle u stanju inicijacije mu karca. Ali pridruila se nova figura: svetenik, ije smo odsustvo u ranijoj situaciji ve pomenuli. Dakle, san potvruje da je ispunjen nesvesni smisao njegove homoseksualnosti i da stoga moe da zapone dalji razvitak. Moe zapoeti prava ceremonija inicijacije, naime krtenje. U simbolici sna potvruje se ono to sam prethodno rekao: nisu prerogativi hrianske crk ve da privodi u delo ovakva prevoenja i duevna preoblikovanja, ve je iza toga prastara, iva slika, koja u datom sluaju moe da iznudi i ovakve preo braaje. Ono to je prema snu trebalo da se krsti, pred stavlja mala japanska figura od slonovae. Pacijent
114

uz ovo primeuje: Bio je to mali, smean oveuljak, koji me je podseao na muki polni ud. Svakako je udnovato da taj ud treba da bude krten. Ali kod Jevreja obrezivanje je neka vrsta krtenja. To se verovatno odnosi na moj homoseksualizam, poto je prijatelj, koji sa mnom stoji ispred oltara, onaj sa kojim sam vezan homoseksualno. On je u istoj vezi sa mnom. Prsten oigledno predstavlja nau vezu. Poznato je da prsten u svakodnevnom ivotu ima znaenje neke veze ili odreenog odnosa, kao na pri mer, venani prsten. Stoga u ovom sluaju prsten mir no moemo smatrati metaforom homoseksualne veze, kao to isto znai i injenica to se sneva pojavljuje zajedno sa prijateljem. Zlo koje treba popraviti jt homoseksualnost. Iz ovog relativno detinjastog stanja sneva treba da pre ko quasi ceremonije obrezivanja uz pomo svetenika bude preveden u odraslo stanje. Ove zamisli sasvim odgovaraju mojim navodima u odnosu na protekli san. Dovde bi se, dakle, logino i smisaono nastavljao razvitak uz pomo arhetipskih predstava. Ali sada se na izgled javlja smetnja. Starija dama iznenada uzi ma prsten, drugim recima, ona prenosi na sebe ono to je do sada bila homoseksualna veza, zbog ega se sneva plai da bi mogla da mu se nametne nova oba veza. Kako se sada prsten nalazi na ruci ene, time bi se sklopila neka vrsta braka, tj. homoseksualna veza bi prela u heteroseksualnu, ali udnu heteroseksual nu vezu poto se radi o starijoj dami. Ona je, kae pacijent, prijateljica moje majke. Vrlo mi je draga, ona mi je zapravo materinska prijateljica. Iz ovog iskaza moemo videti ta se desilo u snu. Usled inicijacije kida se homoseksualna veza i uspo stavlja heteroseksualni odnos, najpre platonsko pri jateljstvo sa enom slinoj majci. Uprkos slinosti ova ena ipak vie nije majka. Veza sa njom znai, dakle, korak dalje od majke, a time i delimino prevazilaenje pubertetske homoseksualnosti. Strah od nove veze je lako razumljiv, prvo kao strah od slinosti sa majkom moglo bi znaiti da se ovek, oslobaanjem od homoseksualnog odnosa

konano vraa majci zatim strah od novog i nepo znatog koje se krije u odraslom heteroseksualnom stanju sa moguim obavezama, kao enidba itd. Da to nije korak nazad ve napred, izgleda da potvruju zvui muzike. Pacijent je, naime, muzikalan i njego vim oseanjima posebno prija sveana muzika orgu lja. Stoga muzika njemu znai pozitivno oseanje, u ovom sluaju uravnoteen ishod sna, to opet za sobom ostavlja lepa, sveana oseanja za sledee jutro. Ako se uzme u obzir injenica da me je pacijent do tog trenutka video samo jednom za vreme kon sultacije, tokom koje nije bilo vie govora negoli to je uobiajeno kod uzimanja lekarske anamneze, onda e svako prihvatiti moju tvrdnju da su oba sna zau ujue anticipacije. Oni s jedne strane osvetljavaju pacijentovu situaciju sa krajnje svojstvenom i svesti stranoj svetlou, to, s druge strane, daje banalnoj lekarskoj situaciji takav aspekt koji je kao nijedan drugi usredsreen na duhovne specifitete snevaa i stoga je u stanju da aktivira njegova estetska, inte lektualna i religijska interesovanja. Na taj nain je stvorena najbolja mogua situacija za terapijski po stupak. Znaaj ovih snova skoro stvara utisak kao da je pacijent prihvatio leenje sa najveom spremno u i nadom, potpuno spreman da odbaci svoje deatvo i da postane mukarac. Ovo, meutim, u stvar nosti nije bio sluaj. U svesti je mladi gajio mnogo otpora i oklevanja; i tokom daljeg leenja esto su nailazili neoekivana suprotstavljanja i tekoe, dok je uvek bio spreman da se vrati svom ranijem infantilizmu. Snovi su dakle, u striktnoj suprotnosti sa njegovim svesnim ponaanjem. Oni se kreu linijom napretka i preuzimaju ulogu vaspitaa. Njihova svoj stvena funkcija se jasno moe raspoznati. Ja sam ovu funkciju oznaio kao kompenzacija, f^esvesna naprednost stvara sa svesnom nazadnou par suprotnosti, koji tako rei odrava ravnoteu. Uticaj vaspitaa je ieziak na vaei.i U sluaju ovog mladog oveka slike kolektivno nesvesnog igraju sasvim pozitivnu ulogu, to je oi116

gledno posledica toga to on nema opasnu sklonost da u fantaziji nae zamenu za stvarnost i da se tako uani protiv ivota. Dejstvo nesvesnih slika ima ne to sudbinski u sebi. Moda su ko zna? ove va ne slike ono to se naziva sudbina. Arhetip je naravno uvek i svuda prisutan. Ali praktino leenje ne zahteva uvek, naroito ne kod mladih ljudi, da se sa pacijentom poblie razmatraju arhetipovi. Nasuprot tome u dobu ivotnog zaokreta je neophodno pokloniti posebnu panju slikama ko lektivno nesvesnog, poto su tu izvori iz kojih se mo gu dobiti smernice za reenje problema suprotnosti. Iz svesne obrade ovih podataka proizilazi transcendentna funkcija u obliku formiranja shvatanja koja, posredstvom arhetipova, objedinjuju suprotnosti. Pod shvatanjem ne mislim samo na intelektualno razumevanje, ve razumevanje kroz doivljavanje. Arhe tip je, kao to je ve reeno, dinamina slika, komad objektivne psihe, koji se ispravno razume samo ako se doivi kao neto autonomno to stoji nasuprot nas. Opti prikaz ovog zbivanja, koji moe trajati vrlo dugo, nema nikakvog smisla ak i kada bi bio mogu ovakav opis utoliko to kod pojedinih in dividua ima na j razliiti je oblike. Jedino zajedniko je javljanje odreenih arhetipova. Posebno navodim Senku, ivotinju, starog mudraca, animu, animus, majku, dete, pored neodreenog broja arhetipova, koji prikazuju situaciju. Posebno mesto pripada onom ar hetipu koji predstavlja cilj ili ciljeve razvojnog pro cesa. Neophodne informacije o ovome italac moe nai u mojoj knjizi Traumsvmbolen des Individuationsprocesses (Simboli sna individuacionog proce sa) kao i u Psvchologie und Religion (Psihologija i religija) i spisa koji sam objavio zajedno sa Rihardom Vilhelmom (Richard Wilchelm): Das Geheimnis der goldenen Bliite (Tajna zlatnog cveta). * Transcendentna funkcija ne protie besciljno, ve dovodi do otkrovenja sutinskog oveka. Ona je najpre ist prirodni proces, koji se u datom sluaju od13 1
u

U Psychologie und Alchemie, 1952. Sabr. dela, sv. 12. " Ges. Werke, Bd. 11. i 13.

117

vija bez znanja i pristanka, pa se ak moe nasilno probiti i protiv otpora individue. Smisao i ci/j pro cesa je ostvarivanje one linosti koja je prvobitno zaeta u embrionalnoj klici sa svim njenim aspektima. To je uspostavljanje i razvijanje prvobitne, potenci jalne celine. Simboli, koje za ovo koristi nesvesno, su oni isti koje je oveanstvo odvajkada koristilo da izrazi celovitost, potpunost i ispunjenje; to su po pra vilu giugrostrani i kruni simboli. Ovaj proces ozna io sam kao individuacioni proces. Prirodni proces individuacije postao mi je model i putokaz terapijske metode. Nesvesna kompenzacija neurotskog stanja svesti sadri sve one elemente koii efikasno i lekovito mogu korigovati jednostranost svesti, ako se svesno shvate, tj. kao realnosti integriu u svest. Samo retko san dostie ovakav intenzi tet, koji je svojim okom u stanju da svest izbaci iz sedla. Po pravilu su snovi isuvie slabi i isuvie ne razumljivi da bi imali jae dejstvo na svest. Zbog ovoga u nesvesnom kompenzacija protie bez nepo srednog efekta. Ali uprkos tome ona ima dejstva, sa mo je ono indirektno, poto nesvesna opozicija tokom stalnog neobraanja panje aranira simptome i si tuacije koje se konano nezadrivo ukrtaju sa inten cijama svesti. Zbog toga se terapija trudi da snove i ostale manifestacije nesvesnog ako je ikako mogue razume i ceni: s jedne strane da bi se spreilo stva ranje nesvesne opozicije koja bi vremenom mogla biti opasna, a s druge da bi se po mogustvu iskoristio terapijski faktor kompenzacije. Ovaj postupak se, naravno, zasniva na pretpo stavci da je ovek u stanju da dospe do svoje celovitosti, drugim recima da je uopte sposoban da bude zdrav. Navodim ovu pretpostavku stoga to bez sum nje ima individua koje u osnovi uzev nisu potpuno sposobne za ivot i brzo propadaju kada se iz bilo kog razloga sudare sa svojom celinom. Meutim, ako do ovoga ne doe, onda mogu da proive svoj ivot do u duboku starost, ali samo kao fragmenti ili delimine linosti, potpomognute socijalnim ili psihikim parazitizmom. Ovakvi sluajevi su, uglavnom na ne-

118

sreu drugih, esto izraziti bleferi, koji lepim pri vidom prekrivaju mrtvu prazninu. Bio bi beznadean poduhvat pokuati da se lee ovde opisanom meto dom. Ovde pomae samo odravanje privida, poto bi istina bila nepodnoljiva ili nekorisna. Ako se sluaj tretira na naznaen nain, onda vodstvo ostaje nesvesnom, meutim svesno zadrava kritiku, izbor i odluku. Ako je svest odluila isprav no, onda se to potvruje kroz snove koji pokazuju na predak; u protivnom sledi korektura od strane nesve snog. Tok leenja je, dakle, neto kao neprestani raz govor sa nesvesnim. Iz dosada reenog jasno je da ispravnom tumaenju snova pripada glavna uloga. Ali, s pravom e se ovek zapitati, kada smo sigurni u tumaenje? Postoji li bar i priblino pouzdan kriterijum za tanost neke interpretacije? Na ovo pitanje se, sreom, moe odgovoriti potvrdno. Da li smo pro maili sa nekim tumaenjem, ili je ovo nepotpuno, primetiemo eventualno ve na sledeem snu. Tako e se, na primer, raniji motiv jo jednom ponoviti ali u jo jasnijem obliku, ili se nae tumaenje obezvre uje pomou ironine parafraze ili se javlja nepo sredna, estoka opozicija tumaenju. Pretpostavimo li da je i ovo tumaenje promaaj, onda e se opta bezishodnost i nitavnost nae procedure ubrzo jasno osetiti u jalovosti i besmislenosti poduhvata, tako da kako pacijent tako i lekar zapadaju u dosadu ili sum nju. Kao to se ispravno tumaenje nagrauje ivah nou, tako se i neispravno kanjava zapinjanjima, otporom, sumnjom a pre svega obostranom stagna cijom. Naravno, zastoji mogu nastati i zbog pacijen tovog otpora, na primer zbog upornog zadravanja na preivelim iluzijama ili zbog infantilnih zahteva. Ponekad i lekaru nedostaje neophodnog razumevanja, kao to se to meni jednom desilo kod jedne vrlo inteligentne pacijentkinje, koja mi je iz razliitih raz loga bila sumnjiva. Posle zadovoljavajueg poetka imao sam progresivno oseanje da moja tumaenja nekako ne pogaaju sr njenih snova. Meutim, nije mi uspevalo da pronaem izvor greke i stoga sam pokuao da iskaem moje sumnje. Meutim, tokom 119

konsultacije primetio sam rastue rasplinjavanje raz govora sa postepeno jasno vidljivom dosadom. Kona no sam odluio sledeom prilikom da pacijentkinji, kojoj, kako mi je izgledalo, sve ovo nije bilo nepo znato, izloim celu stvar. Meutim, prethodne noi sanjao sam sledee: Idem putem kroz dolinu oba sjanu veernjim suncem. Desno, na breuljku nala zio se zamak, a na najviem tornju na nekoj vrsti balustrade sedela je jedna ena. Da bih tano mogao da je vidim, morao sam glavu da zabacim toliko da me je probudio gr u vratu. Jo u snu u eni sam pre poznao pacijentkinju. Iz toga sam izvukao zakljuak da sam, ako je u snu trebalo da toliko gledam navie, na pacijentkinju u stvarnosti oigledno isuvie gledao odozgo. Kada sam joj ispriao san zajedno sa tumaenjem, odmah je dolo do potpunog preokreta situacije i do napretka u terapiji koji je bio iznad svakog oekivanja. Slino iskustvo pomae da se ovek konano, posle dovoljno izdatog novca, stekne nepoljuljano poverenje u pouz danost kompenzacije sna. Bogatoj problematici ovog terapijskog postupka posvetio sam sve moje radove i istraivanja poslednje decenije. Ali poto u ovom izlaganju kompleksne psi hologije," kako bih eleo da dam naslov mojim teo rijskim pokuajima, nastojim da dadnem samo opte pravce, ne dolazi u obzir detaljno razmatranje razgranatih naunih, filozofskih i religijskih implika cija. Umesto toga itaoca bih uputio na gore pomenutu literaturu.

Danas poznato kao: Analytische Psychologie. Up. T. Wolff, Einfiihrung in die Grundlagen der komplexen Psychologie, u C. G. Jungs Psychologie, 1959.
15

120

VIII TUMAENJE NESVESNOG OPSTE O TERAPIJI Covek se vara ako smatra da je nesvesno neto bezazleno, to moe postati predmet neke drutvene igre. Sigurno da nesvesno nije bezuslovno opasno; ali im doe do neuroze, onda je to znak da je u nesvesnom dolo do posebnog gomilanja energije, na ime neke vrste punjenja koje moe da eksplodira. Ovde se preporuuje opreznost. Pre svega se ne zna ta e se pokrenuti ako se zapone sa analiziranjem snova. Time se, moda, stavlja u pokret neto unu tranje i nevidljivo; najverovatnije to je neto to bi kasnije tako i tako izbilo na svetlost dana ali moda isto tako i nikada ne bi ugledalo svetio. U neku ruku ovek traga za artekim bunarom a reskira da naie na vulkan. Ako su prisutni neurotski simpto mi, tada se mora raditi oprezno. Ali neurotski slua jevi jo ni izdaleka nisu najopasniji. Naime, postoje i na izgled normalne linosti koje ne pokazuju posebne neurotske simptome moda su i sami lekari i vaspitai ak razmetljivo ispoljavaju svoju normalnost i primer su dobrog vaspitanja, imaju krajnje normalne nazore i navike, ija je normalnost, meu tim, vetaka kompenzacija latentne (prikrivene) psihoze. Dotini ni sami nita ne slute o svom stanju. Njihove slutnje dolaze moda samo do izraza u tome to se posebno interesuju za psihologiju i psihijatriju i to ih takve stvari privlae kao komarce svetlost. 121

Kako analitika tehnika aktivira i iznosi na videlo nesvesno, ona u takvim sluajevima razara lekovitu kompenzaciju, tako da nesvesno izbija u obliku ne zadrivih fantazija i posledinih stanja nemira, koja ponokad vode neposredno u duevnu bolest a even tualno mogu dati povoda samoubistvu. Ove latentne psihoze, na alost, nisu isuvie retke. Opasnost susreta sa ovakvim sluajevima preti svakom onom ko se bavi analizom nesvesnog, i kada raspolae velikim iskustvom i spretnou. Nespretnou, pogrenim tumaenjem, samovoljnim interpreta cijama i slinim mogu se pokvariti i oni sluajevi iji ishod ne bi morao da bude rav. Ovo svakako nije samo svojstvo analize nesvesnog, ve svakog lekarskog poduhvata, ukoliko je promaen. Tvrenje da ljudi polude od analize glupo je isto toliko kao pro ireno miljenje da ludniki lekar, zbog bavljenja du evnim bolesnicima, obavezno mora poludeti. Nezavisno od rizika terapije nesvesno po sebi i za sebe moe postati opasno. Jedan od najobinijih oblika opasnosti sastoji se u povodu za nesrene slu ajeve. Daleko vei broj no to se i pomilja nesrenih sluajeva svake vrste uzrokovan je psihiki, poev od sitnih udesa, saplitanja, sudara, opekotina itd. do automobilskih nesrea i katastrofa u planinama. Sve moe biti uzrokovano psihiki i katkad pripremano nedeljama ili mesecima. Pregledao sam veliki broj sluajeva ove vrste i esto se moglo dokazati da snovi ve nedeljama unapred pokazuju tendencije samooteenja. Sve udese koji su posledica takozvane ne panje trebalo bi istraivati sa ovog aspekta. Poznato je da se oveku ne deavaju samo sitne ili vee glu posti kada iz bilo kog razloga nije dobre volje, ve i opasnije stvari, koje u pogodnom trenutku mogu dokrajiti ivot. Narod kae: Taj i taj je umro u pravom trenutku, sigurno oseajui tajnu psiholo ku kauzalnost sluaja. Na isti nain mogu se dovesti do izbijanja ili nastavljanja somatska oboljenja. Ne ispravno funkcionisanje psihe moe dalekoseno da oteti telo, kao to i obrnuto telesne patnje mogu da 122

zahvate i duu, poto dua i telo nisu nita odvojeno ve jedan te isti ivot. Tako se retko sree somatsko oboljenje koje nije komplikovano psihiki, i kada ovo nije uzrokovano psihiki. Ali bilo bi netano ako bismo isticali samo ne povoljnu stranu nesvesnog. U svim obinim slua jevima nesvesno je nepovoljno ili opasno samo stoga to smo nesaglasni i zbog toga u suprotnosti sa njim. Negativni stav prema nesvesnom, odnosno otcepljenje istog, tetan je utoliko to je dinamika nesvesnog identina sa energijom instinkata.' Nepovezanost sa nesvesnim znai koliko i nedostatak instinkta i korena. _Ako se uspe da se uspostavi ona funkcija koju ja oznaavam kao transcendentnu, onda je otklonjena neslonost i moe se koristiti povoljna strana ne svesnog. Tada, naime, nesvesno prua sve one pod sticaje i pomo koju dobra priroda moe obilato po dariti oveku. Nesvesno ima mogunosti koje su ne pristupane svesti, poto ono raspolae svim podpragovnim (subliminalnim) psihikim sadrajima, svim zaboravljenim i previenim a uz to i mudrou isku stva bezbrojnih milenijuma, koje je nataloeno u n j e govim arhetipskim strukturama. Nesvesno je stalno aktivno i stvara kombinacije svojih materijala, koje slue odreivanju budunosti. Ono produkuje subliminalne, prospektivne kombina cije isto kao i naa svest, samo su ove po finoi i bo gatstvu daleko iznad svesnih kombinacija. Zbog toga nesvesno moe biti voa bez premca oveku, ako ovaj uspe da odoli iskuenjima. Praktina terapija upravlja se prema postignu tom terapijskom rezultatu. Rezultat moe naii tako rei na svakom stupnju terapijskog postupka, sasvim nezavisno od teine ili trajanja bolesti. I obrnuto, te rapija nekog tekog sluaja moe trajati vrlo dugo a da se ne dostignu vii stupnjevi razvitka ili da nije Up. Instinkt und Unbevousstes u: Vber psychische Energetik und das Wesen der Traume, 1948, S. 261, Ges. Werke, Bd. 8, Par. 263.
1

123

potrebno ni dostii ih. Ima relativno mnogo sluajeva koji i posle postizanja terapijskog rezultata zbog svog sopstvenog razvitka prolaze kroz dalje stupnjeve promena. Dakle, nije tako da se mora biti teak sluaj da bi se moralo proi kroz celokupni razvitak. Ali, prema okolnostima dostiu visoki stepen svesnosti sa mo oni ljudi koji su predodreeni i pozvani za to, tj. imaju sposobnost i nagon za vie diferenciranje. Kao to je poznato u ovome su ljudi krajnje razliiti kao i ivotinjske vrste, meu kojima ima konzervativ nih i evolutivnih. Priroda je aristokratska, ali ne u smislu da mogunost diferenciranja uva samo za naj vie vrste. Isto je sa psihikim mogunostima razvit ka ove nisu rezervisaue samo za posebno nadarene individue. Drugim recima, da bi se odigrao daleko seni razvitak nije potrebna niti posebna inteligencija niti kakav talenat, poto u ovom razvitku moralna svojstva mogu da upotpune ono za to je inteligencija nedovoljna. Ali nikako se ne srne verovati da se te rapija sastoji u tome to e se ljudima usaditi opti obrasci i komplikovane pouke. O tome nema ni go vora. Svako moe da osvoji ono to mu treba, na svoj nain i svojim jezikom. Ono to ovde izlaem je in telektualna formulacija, ali to nije upravo ono o emu se govori u obinom, praktinom radu. Mali, kazuistiki delii koje sam naveo daju otprilike ideju u praksi. Ako italac i posle svega to sam izneo u pret hodnim poglavljima nije u stanju da oseti i stvori sliku o teoriji i praksi moderne medicinske psihologi je, onda me to nee previe zauditi, naprotiv, za to u okriviti moju nedovoljnu sposobnost izlaganja, ko ja mi ne omoguava da predoim u shvatljivu sliku onu nepreglednu celovitost miljenja i doivljavanja, koji su prednost lekarske psihologije. Tumaenje sna na papiru moda izgleda proizvoljno, nejasno i doterano, ali to isto u stvarnosti moe biti mala drama neprevaziene realistinosti. Doiveti san i njegovo tumaenje neto je sasvim drugo od mlakog otiska na papiru. U osnovi uzev sve u ovoj psihologiji je do124

ivljaj, ak i teorija i tamo gde se kree u najapstraknijim sferama proistie neposredno iz do ivljenog. Ako, recimo, Frojdovoj seksualnoj teoriji zameram na jednostranosti, onda time ne elim da tvrdim da se ova zasniva na spekulaciji bez korena; naprotiv, ona je verni odraz stvarnih injeninih sta nja, koja se nameu posmatranju u praksi. A kada iz toga kao krajnja posledica izraste jednostrana teorija, onda to samo pokazuje sa kakvom se snagom ubeenja, objektivno i subjektivno, takva injenina stanja manifestuju. Jedva da se moe zahtevati od pojedinca-istraivaa da se izdigne iznad sopstvenih najdub ljih utisaka i njihove apstraktne formulacije, poto je sticanje utisaka kao i mislena obrada istih ve po sebi ivotni posao. Ja lino imam veliku prednost prema Frojdu kao i Adleru da" nisam odrastao unutar psihologije neuroza i njene jednostranosti, ve sam doao iz psihijatrije, za modernu psihologiju priprem ljen Nieom, a pored Frojdovih shvatanja imao sam pred oima postajanje Adlerovih pogleda. Na taj na in sam tako rei od poetka gurnut u konflikt i pri nuen da ne samo zateena miljenja ve i svoja sopstvena smatram relativnim, odnosno kao ispoljavanje odreenog psiholokog tipa. Kao to je za Frojda bio odluujui pomenuti Brojerov sluaj, tako i moja shvatanja imaju u osnovi presudan doivljaj: kao stu dent tokom klinikih semestara posmatrao sam sluaj somnambulizma mlade devojke. Ovaj sluaj je postao tema moje doktorske disertacije. Za poznavaoca mog naunog rada nee biti neinteresantno da ovu studiju, nastalu pre 40 godina, uporedi sa mojim kasnijim idejama.
2

Rad na ovom podruju je pionirski. Cesto sam se varao i mnogo puta morao sam da menjam milje nje. Ali znam i zbog toga sam raunao sa tim da, kao to iz noi postaje dan, tako i istina proistie iz za blude. Sebi sam kao opomenu postavio rei Gijoma Fereroa (Guillaume Ferrero) miserable vanite du
Zur Psychologie und Pathologie sogenannter occulter Phanomene, 1902, Ges. Werke, Bd. 1.
2

125

savant i stoga nisam se ni plaio niti ozbiljno kajao zbog zabluda. Jer nauno istraivaka delatnost ni kada mi nije bila ni krava muzara niti sredstvo pre stia, ve svakodnevno psiholoko iskustvo steeno u radu sa bolesnicima, esto u obliku gorkih obra una. Iz ovog razloga nije sve ono to iznosim napi sano iz glave, ve neto i iz srca, to dobronamerni italac ne treba da previdi kada pratei intelektualne linije ponekad naie ne na sasvim ispunjene i izglaene pukotine. Harmonini tok izlaganja moe se oe kivati samo tamo gde se pie o stvarima koje se ve znaju. Ali kada ovek prisiljen potrebom za prua njem pomoi i leenja trai puteve, onda mora govo riti i o stvarima koje zapravo jo ne poznaje.
3

* Les lois -psychologiqii.es du symbolisme, 1895, S. VIII: C'est done un devoir moral de l'homme de science de l'exposer a commettre des erreurs et a subir des critiques, pour que la science avance toujours . . . Ceux qui sont doues d'un esprit assez serieux pour ne pas croire que tout ce qu'ils ecrivent est l'expression de la verite absolue et eternelle, approuveront cette theorie qui place les raisons de la science bien au-dessus de la miserable vanite et du mesquin amour propre du savani. 126

ZAKLJUAK Na kraju moram itaoca zamoliti za izvinjenje to sam se usudio da na tako malo stranica ispriam toliko mnogo teko razumljivih novosti. Ja se izlaem njegovom kritikom sudu poto smatram dunou svakog onog pojedinca, koji izdvojen ide sopstvenim putem, da saopti zajednici ono to je naao na svom putu otkria hladne vode ednima ili peanu pu stinju neplodne zablude. Jedno pomae, drugo opo minje. Ali ne kritika savremenika ve e vreme koje nailazi odluiti o istini i zabludi novootkrivenog. Ima stvari koje danas jo nisu istinite, moda jo ne smeju biti istinite, ali e moda biti sutra. Tako mora svako, kome je sudbina dala da ide sopstvenim putem, da rauna samo sa sreom, sa otvorenim oima onih koji su svesni svoje usamljenosti i opasnosti sopstvenih ponora. Svojstvenost ovde opisanog puta ne proistie samo malim delom iz injenice da se u psihologiji koja je potekla iz stvarnog ivota i koja treba da deluje u stvarni ivot vie ne moemo pozivati na intelektualistiko-nauno gledite, ve smo obavezni da poloimo rauna i oseajnom gleditu, dakle sve mu onom to predstavlja injeninost due. U ovoj praktinoj psihologiji ne radi se o nekoj optoj ljud skoj dui, ve o individualnim ljudima sa svim tim raznolikim problemima koji ih neposredno zaokuplja ju. Psihologija koja zadovoljava samo intelekt nikada nije praktina, jer celina due nikada ne moe biti obuhvaena samo intelektom. Hteli mi ili ne namee se momenat gledanja na svet, poto dua udi za iz razom koji obuhvata njenu celinu.

II VEZE IZMEU JA I NESVESNOG

> Jung, Odabrana dela, II

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU Ova knjiga je prvobitno proistekla iz predavanja koje sam objavio pod naslovom La Structure de V Inconscient u Archives de Psvchologie decembra 1916 (Bd. XVI, S. 152). Isto tako je publikovana pod naslovom The concept oj the Unconscious u mojim Collected Papers on Analytical Psvchologie. Pominjem ovu injenicu zato to time elim da objasnim da ovaj spis nije jednokratna pojava, ve izraz dugo godinjeg nastojanja da se obuhvati i bar u glav nim crtama iznese svojstveni karakter i tok dra me interieur, proces preobraaja nesvesne due. Ova ideja samostalnosti nesvesnog, koja moje shvatanje tako principijelno razlikuje od onog Frojdovog, lebdela mi je pred oima jo 1902. godine, kada sam se bavio istorijom psihikog razvitka jedne mlade somnambule? U jednom predavanju odranom u Cirihu, Der Inhalt der Psychose (Sadraj psihoze), pribliio sam se ovoj ideji sa jedne druge strane. Godine 1912. izloio sam neke glavne delove procesa na jednom primeru i istovremeno pokazao istorijske i etnike paralele ovog oigledno univerzalnog psihikog zbi vanja. U gore pomenutom eseju, La Structure de
1 2 4 5

Up. Die Struktur des Unbeivussten, u dodatku ove knjige, 2. izd., 1920. * 2. izd., 1920. Up. Zur Psychologie und Pathologie sogenannter occulter Phanomene. Leipzig, 1902. Ges. Werke, Bd. 1. Objavljeno 1908. U: Wandlungen und Symbole der Libido, 1912. Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5.
1 8 4 5

9-

131

l'lnconscient, prvi put nam pokuao da dadnem rezime celokupnog procesa. Bio je to samo pokuaj u iju sam nedovoljnost bio isuvie ubeden. Ali tekoe ma terije bile su velike u tolikoj meri da mi je bilo ne mogue da uobrazim da u biti u stanju bar donekle da njom ovladam preko opisa i izlaganja u jednom jedinom lanku. Zbog toga sam se ograniio na pret hodno saoptenje, sa vrstom namerom da se ove dve teme ponovo prihvatim prvom kasnijom prilikom. Dvanaest godina daljeg iskustva omoguilo mi je 1928. godine opsenu preradu mojih formulacija od 1916. godine, i rezultat ovih nastojanja bila je ova knjiga. Ovaj put sam pokuao da uglavnom izloim odnos svesti sopstvenog Ja prema nesvesnom proce su. Shodno toj nameri obradio sam naroito onaj fe nomen koji se moe nazvati reaktivnim zbivanjem u svesnoj linosti na uticaje nesvesnog. Na taj nain pokuavao sam da se indirektno pribliim nesvesnom procesu. Ova istraivanja svakako da jo nisu dove dena do zadovoljavajueg kraja, poto jo nije naen odgovor na glavno pitanje o prirodi i sutini nesves nog procesa. Ovom posebno tekom zadatku nisam se usuivao da priem bez najveeg mogueg iskustva. Njegovo reenje zadrano je za budua vremena: Neka mi italac ove knjige oprosti to u ga za moliti da ovu ako je ita posmatra kao moj ozbi ljan pokuaj da se misaono obuhvati jedno novo i jo neistraeno iskustveno podruje. Ne radi se o izmudrovanom sistemu misli, ve o formulaciji kompleks nih psihikih doivljaja, koji jo nikada nisu bili pred met naunog naina posmatranja. Kako je dua iracio nalna datost i ni u kom sluaju se ne moe, prema starom uzoru, poistovetiti sa vie ili manje bojim razumom, to se ne smemo uditi to se u psiholokom iskustvu isuvie esto sudaramo sa zbivanjima i do ivljajima koji ne odgovaraju naim razumnim oe kivanjima, zbog ega ih odbacuje naa racionalistiki nastrojena svest. Ovakav stav je, naravno, nepogodan za psiholoko posmatranje, poto je u velikoj meri nenauan. Covek ne srne da unapred odreuje, priro du ako hoe da posmatra njeno neometeno vladanje. 132

Ovo su 28 godina psiholokog i psihijatrijskog is kustva koje bih eleo da samem, zbog ega moja. knjiga srne polagati pravo na to da se ozbiljno uzme u razmatranje. Naravno da nisam mogao sve rei u ovom jednom izlaganju. Nastavak poslednjeg poglav lja italac e nai u knjizi Das Geheimnis der goldenen Bliite* koju sam izdao zajedno sa mojim pokoj nim prijateljem Rihardom Vilhelmom (Richard Wilhelm). Nisam hteo da propustim a da ne ukazem na ovu publikaciju, poto se istonjaka filozofija ve stoleima bavi unutarpsihikim zbivanjima i zbog to ga je ova publikacija, upravo zbog tako neophodnog uporednog materijala, od neprocenjive vrednosti za nae psiholoko istraivanje.

* Up. komentar uz Dos Geheimnis der goldenen Bliite, 1929, 6. izd. 1957, Ges. Werke, Bd. 13.

DEJSTVO NESVESNOG NA SVEST

T
LINO I KOLEKTIVNO NESVESNO Kao to je poznato sadraji nesvesnog se prema Frojdovim shvatanjima ograniavaju na infantilne tendencije, koje se onda, zbog svog inkompatibilnog karaktera, potiskuju. Potiskivanje je proces koji se uspostavlja u ranom detinjstvu usled moralnog uticaja okoline i zadrava se tokom celog ivota. Po mou analize ukidaju se potiskivanja i privode u svest potisnute elje. Po ovoj teoriji nesvesno sadri tako rei samo one delove linosti, koji bi isto tako mogli biti svesni a zapravo su potisnuti jedino vaspitanjem. Iako za izvestan nain posmatranja najveu vanost imaju infantilne tendencije nesvesnog, ipak bi bilo netano po tome definisati ili ocenjivati nesvesno. Nesvesno ima i drugu stranu: u njegovom podruju nisu samo potisnuti sadraji, ve i sav onaj psihiki materijal koji nije dostigao pragovnu vrednost svesti. Nemogu e je nii prag svih ovih materijala objasniti prin cipom potiskivanja, inae bi uklanjanjem potiskiva nja ovek morao dobiti fenomenalno pamenje, koje vie nita ne zaboravlja.
['l Prvobitno je ovaj lanak objavljen pod naslovom: La Structure de l'/nconscient u Archives de Psvchologie. Ova rasprava je proireno i znatno izmenjeno izlaganje prvobit nog teksta koji nije objavljen na nemakom jeziku i sada se prvi put tampa u Celokupnim delima (Ges. Werke, Bd. 7).

137

Podvlaimo da se osim potisnutog materijala u nesvesnom nalazi i sve ono podpragovno nastalo psi hiko, ukljuujui i subliminalne ulne opaaje. Osim toga znamo ne samo'iz bogatog iskustva, ve i iz teo rijskih razloga da nesvesno sadri i onaj materijal koji jo nije dostigao pragovne vrelnosti svesti. To su klice kasnijih svesnih sadraja. Isto tako imamo raz loga da pretpostavimo da nesvesno niukom sluaju nije mirno, u onom smislu da bi bilo neaktivno, ve da je trajno zaokupljeno-grupisanjem i pregrupisavanjem svojih sadraja. Ova aktivnost bi se mogla za misliti kao apsolutno nezavisna samo u patolokim sluajevima; normalno ona je usklaena sa sveu u smislu kompenzatornog odnosa.' Moe se pretpostaviti da su svi ovi sadraji line prirode utoliko to su tekovina individualnog posto janja. Kako je ovo bivstvovanje ogranieno, onda mo ra i broj tih tekovina biti ogranien, zbog ega bi onda bilo mogue iscrpljivanje nesvesnog pomou analize ili inventarisanje svih nesvesnih sadraja, mo da u smislu da nesvesno vie ne moe da produkuje nita drugo do ono to je poznato i prihvaeno od svesti. Takoe bi se, kao to je primeeno, morao iz vesti zakljuak da bi se time paralisala nesvesna pro dukcija i da bi se, otklanjanjem potiskivanja, moglo zaustaviti poniranje svesnih sadraja u nesvesno. Ovo je, kako nas ui iskustvo, mogue samo u vrlo ogranienoj meri. Mi podravamo nae pacijente u tome da zadre potisnute i ponovo u svest privedene sadraje i da ih ukljue u njihov ivotni plan. Ova procedura, kako se svakodnevno moemo uveriti, ne ini nikakav utisak na nesvesno utoliko to ono mimo i dalje produkuje snove i fantazije, koji bi, shodno prvobitnoj Frojdovoj teoriji, morali da se zasnivaju na linim potiskivanjima. Ako se u ovakvim sluaje vima konsekventno i bez predubeenja dalje posmatra, onda se nalaze materijali koji su, dodue, formal no slini ranijim linim sadrajima, ali izgleda da sadre nagovetaje koji izlaze iz okvira linog. Ako bi za ilustraciju reenog trebalo navesti pri mer, onda mi je jo u ivom seanju jedna pacijent138

kinja sa ne tako tekom histerinom neurozom, koja se, kako se to jo poetkom ovog veka formulisalo, zasnivala uglavnom na kompleksu oca. Time se htelo da se podvue injenica da je svojstveni odnos prema ocu pacijentkinji stajao kao prepreka na ivot nom putu. Ona je imala vrlo dobar odnos prema (od onda umrlom) ocu. Uglavnom je to bio oseajan od nos. U ovakvom sluaju obino se razvija intelektu alna funkcija, zbog ega je ova kasnije ono to po staje spona sa svetom. Shodno ovome pacijentkinja je zapoela studije filozofije. Njena ivahna elja za saznanjem postala je motiv koji je trebalo da je oslo bodi oseajno obojene vezanosti za oca. Ova operaci ja moe da urodi plodom ako se i oseanja mogu ak tivirati na novom stupnju osvojenom pomou intelek ta i na nain da doe do oseajnog odnosa prema pogodnom oveku, i to odnosa koji bi bio ekvivalen tan ranijem oseajnom odnosu. Prelazak, meutim, u ovom sluaju nije uspevao, poto su oseanja izmeu oca i jednog ne zapravo mnogo pogodnog mukarca zastala u kolebljivoj ravnotei. Naravno da je time zadrano napredovanje u ivotu tako da se usposta vila ona, za neurozu karakteristina nesaglasnost sa samim sobom. Takozvani normalan ovek je u stanju da, jakim voljnim aktom, raskine okove oseanja na jednoj ili drugoj strani, ili to je moda obinije on nesvesno klizi glatkom putanjom instinkta na dru gu stranu a da mu nikada ne bude jasno do kakvog je konflikta dolo iza neke glavobolje ili kakvih dru gih somatskih tegoba. Ali dovoljna je izvesna slabost instinkta (koja moe imati raznorazne uzroke) pa da sprei gladak, nesvesni prelazak. Tada napredak za staje u konfliktu i odatle proistekli zastoj ivota je ravan neurozi.iNaime, zbog zastoja preliva se psihika energija u svim moguim, u poetku na izgled neko risnim pravcima; npr. dolazi do isuvie jake inervacije simpatikusa ili vagusa, zbog ega dolazi do ne urolokih smetnji eluca i creva, ili srca ili fantazije i reminiscencije, koje su po sebi neinteresantne, od jednom dobijaju u znaaju i opsedaju svest. (Od buve postaje slon, itd.). U ovom stanju potreban je neki 139

dalji motiv, koji treba da pripremi kraj poremeenoj ravnotei. Priroda nesvesno i indirektno vodi sama ka tome preko fenomena prenosa (Frojd). Naime, to kom terapijskog postupka pacijentkinja prenosi sliku oca na lekara i time u neku ruku njega ini ocem i, ukoliko on meutim nije otac, ekvivalentom oveka koga nije uspela da dostigne. Tako lekar postaje u neku ruku otac i ljubavnik, drugim recima predmet konflikta. U njemu se sjedinjuju suprotnosti, zbog e ga on predstavlja quasi idealno reenje konflikta. Time on nevoljno zadobija ono precenjivanje od stra ne pacijenta, koje je skoro nepojmljivo posmatrau sa strane i koje od njega stvara spasioca i Boga. Ova metafora nije tako smena kao to izgleda. Stvarno je malo isuvie istovremeno biti otac i ljubavnik. Niko to ne moe due da izdri upravo zato to je isuvie mnogo. Covek bi stvarno morao da bude bar polu bog, pa da neprekidno igra ovakvu ulogu: morao bi stalno da daje. Pacijentu u stanju prenosa u poetku izgleda ova provizorna uloga idealna. Ali vremenom ova prelazi u zastoj, to je isto toliko ravo koliko i neurotski konflikt. U osnovi uzev jo se nita nije desilo na putu stvarnog reenja konflikta. Konflikt je samo prenesen. Ipak moe srean prenos bar prolazno da dovede do nestajanja neuroze, zbog ega se od strane Frojda prenos ispravno smatra te rapijskim faktorem prvog stupnja, ali istovremeno i kao provizorno stanje, koje dodue obeava moguno sti izleenja, ali niukom sluaju nije lek. Ovo donekle zametno izlaganje izgleda mi neop hodno za razumevanje mog primera: moja pacijent kinja je, naime, dospela u stanje prenosa i ve je bila dostigla gornju granicu, gde zastoj poinje da biva neprijatan. Postavljalo se pitanje: ta dalje? Ja sam naravno postao spasitelj i sama pomisao da me mora napustiti bila je pacijentkinji ne samo krajnje ne ugodna ve zapravo uasavajua. Takozvani zdravi ljudski razum u ovakvim situacijama obiava da navede itav repertoar raznih: ti jednostavno mo ra, trebalo bi, ti ipak ne moe itd. Ukoliko zdravi ljudski razum na sreu nije isuvie redak a 140

ni suvie neaktivan (znam, ima pesimista), onda upra vo u ovom kroz oseaj zdravlja pojaanom stanju prenosa moe neki razuman motiv pokrenuti toliko entuzijazma, da se snanom voljnom reenou reskira i koja bolna rtva. Ako ovo uspe (a tako neto ponekad stvarno uspeva), tada rtva donosi blagosloveni plod, tako da dotadanji pacijent moe prei u stanje praktine izleenosti. Lekar je tada toliko ra dostan da mu teorijske potekoe u objanjavanju ovog malog uda i ne padaju na pamet. Ako skok ne uspe mojoj pacijentkinji nije uspelo onda se ovek suoava sa problemom uki danja prenosa. Ovde psihoanalitika teorija dospeva u veliku tamu. Izgleda da se tada zaustavlja na tam nom sudbinskom iekivanju: nekako se mora neto pronai, mora da postoji neto, npr. prestaje samo po sebi, kada pacijent vie nema novca, kako mi je jednom objasnio jedan neto cininiji kolega. Ili su to neumoljivi zahtevi ivota, koji onemoguuju zadr avanje u stanju prenosa, zahtevi koji iznuavaju onu rtvu koja se ne prinosi dobrovoljno, obino sa vie ili manje potpunim vraanjem ranijih simptoma. (Opisi ovakvih sluajeva ne smeju se traiti u knji gama hvalospeva psihoanalize!). Sigurno da ima beznadenih sluajeva gde jedno stavno nita ne pomae; ali ima i sluajeva koji ne mo raju zastati, koji ne moraju otkinutom nogom i puni gorine ispasti iz stanja prenosa. Rekao sam samom sebi upravo u sluaju pomenute pacijentkinje da mora postojati pristojan, jasan put, koji oveka iz ovakvog iskustva moe izvesti u potpuni integritet i svesnost. Moja pacijentkinja bila je ve odavno po troila novac (ako ga je uopte ikada i imala), ali ja sam bio radoznao kojim e putevima udariti priroda da. bi dovela do zadovoljavajueg reenja zastoja u prenosu. Kako uopte nisam uobraavao da posedujem ovaj zdravi ljudski razum koji u svakoj zamrenoj si tuaciji tano zna ta treba initi, a kako je moja paci jentkinja to znala isto tako malo kao ja, predloio sam joj da oslukuje bar one podsticaje koji potiu iz one psihike sfere koja izmie naem stavu koji 141

uvek vie zna i naim namerama. To su bili u prvoj liniji snovi. Snovi sadre slike i misaone povezanosti koje ni smo stvorili sa svesnom namerom. Oni nastaju spon tano, bez naeg sudelovanja i na taj nain predstav ljaju psihiku delatnost lienu hotiminosti. Stoga je san zapravo krajnje objektivni, tako rei prirodni produkt psihe, zbog ega se od njega mogu oekivati bar ukazivanja i aluzije na izvesne osnovne tenden cije. Kako psihiki ivotni proces kao svaki ivotni proces nije samo kauzalni tok, ve i finalno ori jentirano, svrhovno zbivanje, to se od sna, koji ne predstavlja nita drugo do samoodraavanje psihikog ivotnog procesa, mogu oekivati indicije u odnosu na objektivne uzroke kao i objektivne tendencije. Na osnovu ovih razmatranja, dakle, podvrgavamo snove paljivom posmatranju. Odvelo bi nas isuvie daleko iznositi sve one snove koji su usledili. Dovolj na je skica njihovog osnovnog karaktera: veina sno va se odnosila na linost lekara, tj. aktivne linosti oigledno su bile samo snevaica i njen lekar. Ovaj se, meutim, retko pojavljivao u svom prirodnom ob liju, ve najee udno izmenjen. Njegov oblik je as bio neprirodne veliine, as je izgledao prastar, zatim opet slian njenom ocu, pri tom udnovato isprepletan sa prirodom, kao u sledeem snu: njen otac (koji je inae bio malog rasta) stajao je sa njom na jednom bregu, koji je bio sav pokriven itnim polji ma. U poreenju sa njim ona je bila mala, a on je iz gledao kao din. On ju je podigao sa tla i kao malo dete drao je na rukama. Povetarac je duvao iznad ita i kako je povijao klasje tako je i on nju ljuljao u naruju. Iz ovog i slinih snova mogle su se sagledati raz liite stvari. Pre svega stekao sam utisak kao da se njeno nesvesno nepokolebljivo zadrava na tome da sam ja njen otac-ljubavnik, ime je izgledalo da je fatalna veza, koju je trebalo raskinuti, jo vre i izriito potvrena. Dalje nije moglo a da se ne vidi da je nesvesno poseban naglasak stavljalo na nad ljudsku, tako rei boansku prirodu oca-ljubavni142

ka, ime se isto tako jo jednom podvlailo precenjivanje, skopano sa prenosom. Stoga sam se pitao da pacijentkinja moda jo uvek nije sagledala celokupnu fantastinost njenog prenosa ili da se, na kraju krajeva, do nesvesnog uopte ne moe dopreti uvi dom, ve da se zaslepljeno i idiotski prati neto bes misleno i nemogue. Frojdova ideja da nesvesno sa mo moe da eli, Sopenhauerova lepa i besciljna pravolja, gnostiki demiurg, koji se u svojoj tatini smatra savrenim, a koji slep i ogranien stvara samo jadnu nesavrenost opasno su se pribliavale ovak ve pesimistike sumnje o sutinski negativnoj osnovi sveta odnosno due. Nasuprot tome izgledalo mi je da u stvari ne postoji nita drugo do dobar savet ti treba da, potkrepljen udarcom sekire, koji zauvek odseca celokupnu fantastiku. Ali poto sam jo jednom temeljno razmotrio snove, zatitrala mi je drugaija mogunost. Rekao sam sebi sledee: ne moe se osporiti da snovi nastav ljaju da govore u istim metaforama, koje su poznate kako pacijentkinji tako i meni iz naih razgovora. Sama pacijentkinja neosporno ima uvida, u fantasti ku njenog prenosa. Ona zna da joj se ja javljam kao poluboanski otac-ljubavnik, to bar intelektualno moe razlikovati od stvarnog mene. Dakle, snovi oi gledno ponavljaju ono to svest ve zna, minus svesna kritika, koju sasvim ignoriu. Oni, dakle, ponavljaju svesne sadraje a ipak ne in toto, ve se uporno pro bijaju sa fantastinim stanovitem i pored zdravog ljudskog razuma. Naravno da sam se zapitao: odakle ova upornost i kakva joj je svrha? vrsto sam bio ubeen da ova mora imati nekakav finalni smisao, poto nema stvar no ivih stvari koje ne bi imale nekog svrhovnog smisla, koje bi se, drugim recima, mogle objasniti ako bi se predstavile kao preiveli ostatak izvesnih rani jih injenica. Ali energija prenosa je u tolikoj meri jaka da zapravo pravi utisak vitalnog nagona. Dakle, ta je svrha ovakvih fantazija? Tanije posmatranje i analiza snova, naroito onih koje sam naveo, pru aju izrazitu tendenciju nasuprot svesnijoj kritici, 143

koja bi to htela da svede na ljudsku meru da li nosti lekara pridoda natovene atribute dinovski, prastar, vei od oca, kao vetar koji povija klasje oigledno od njega jo treba stvoriti Boga! Ili da li bi sluaj trebalo posmatrati obrnuto, naime da ne svesno pokuava da iz linosti lekara stvori Boga, u neku ruku da iz ljuture linosti oslobodi boju pri liku, koja je, prema tome, u prenosu na linost lekara bila u svesti poinjeni nesporazum, glupost zdravog ljudskog razuma. Da li tenja nesvesnog moda samo na izgled udi za linou, a da u dubljem smislu stremi Bogu? Da li bi prieljkivanje Boga moglo biti neizmenjena, tamna priroda nagona probuene stra sti? Moda dublja i jaa od ljubavi prema ovekovoj linosti? Ili moda najvii i pravi smisao ove beziz lazne ljubavi, koju nazivamo prenosom? Moda deli stvarnog lica bojeg, koje se od 15. veka izgubilo iz ljudske svesti? Niko nee posumnjati u stvarnost strasne udnje za ovekovom linou, ali da se u lekarskoj ordina ciji, u prozainoj figuri doktora, jedan odavno istorijski postao deli religijske psihologije, tako rei srednjovekovni kuriozum pomislimo na Mehtilda fon Magdeburga tMechthild von Magdebur) pojavi tako neposredno i stvarno, svakako izgleda isuvie fantastino, da bi se moglo uzeti ozbiljno. Stvarni nauni stav mora biti bez predrasuda. Jedini kriterijum vanosti jedne hipoteze jeste da li ova poseduje heuristiku ili tumaeu vrednost. Sada se postavlja pitanje da li se prethodno postavljene mogunosti smeju posmatrati kao vaee hipoteze. A priori ne postoji nikakav razlog zato ne bi bilo mogue da nesvesne tendencije s one strane ovekove linosti imaju cilja, kao to je i mogue da nesvesno samo eli. Jedino je iskustvo ono to odluuje o tome koja je hipoteza pogodnija. Mojoj vrlo kritinoj pacijentkinji ova nova hi poteza nije se posebno sviala, poto je ranije shvatanje, da sam ja otac-ljubavnik i da kao takav pred stavljam idealno reenje konflikta, imalo za njena oseanja neuporedivo veu privlanost. Uprkos tome 144

njen intelekt je bio dovoljno bistar da uvidi teoretsku mogunost jedne ovakve hipoteze. Meutim, snovi nastavljaju da linost lekara predstavljaju u sve ve im propozicijama. U vezi s tim desilo se neto to sam u poetku opazio samo sa uenjem, naime, tako rei podzemno ispran javan je njenog prenosa. Primetno se produbljivao odnos prema jednom prijate lju, uprkos tome to se svesno jo uvek vrsto drala prenosa. Kada je zatim doao trenutak rastanka sa mnom, ovaj nije znaio katastrofu, ve sasvim nor malan rastanak. Imao sam privilegiju da budem je dini posmatra pri procesu odvajanja. Mogao sam da vidim kako je nadlino usmerna taka razvila ne mogu je drugaije nazvati vodeu funkciju i ko rak po korak na sebe prenela sva prethodna lina precenjivanja i sa ovom priteklom energijom dobila i u uticaju na odbojnu svest, a da/ pri tom svest pacijentkinje nije mnogo ta primetila od toga. Iz toga sam zakljuio da snovi nisu bili samo fantazija, ve samoprikazivanje nesvesnog razvitka, koje je omogu ilo da psiha pacijentkinje polako izraste iznad njene nekorisne line veze.
2

Ova promena se desila, kako sam pokazao, na taj nain to se nesvesno razvila nadlino usmerna taka; u neku ruku virtualan cilj koji se simboliki izraavao u obliku koji se ne moe drugaije obeleiti do kao shvatanje Boga. Snovi su tako rei izobliili ljudsku figuru lekara do nadljudskih proporcija, do dinovskog, prastarog oca, koji je istovremeno i vetar u ijim sigurnim zatitnikim rukama poiva snevaica kao odoje. Ako bi se svesna predstava Bo ga (hriansko vaspitanje) pacijentkinje smatrala uz rokom javljanja boje slike u snovima, onda bi se opet moralo istai njeno izopaavanje. U odnosu na religiju pacijentkinjin stav je kritiki i agnostiki. a njena ideja o moguem bojem biu odavno se kre e u apstraktnim sferama. Nasuprot tome boja slika snova odgovara arhainoj predstavi prirodnog demo na, moda Votana. fttbc' T6 Tcveuu.a, Bog je duh je
Up. Transzenente Funktion, u: Psvchologische Typen, 1950, S. 651, Ges. Werke, Bd. 6, Par. 908.
2

J0 Jung, Odabrana dela, II

145

preveden u praoblik, gde je zveuu vetar: Bog je vetar, jai, vei od oveka, nevidljivo bie od daha. Slino kao u hebrejskom i u arapskom ruh oznaava dah i duh. Iz linog oblika snovi razvijaju arhai nu sliku Boga, koja se beskrajno razlikuje od svesnog pojma Boga. Moglo bi se prigovoriti da se radi o infantilnoj slici, reminiscenciji iz detinjstva. Bio bih sklon ovoj pretpostavci kada bi se radilo o starom oveku na zlatnom prestolu na nebu. Ali upravo se ne radi o ovakvoj sentimentalnosti, ve o primitivnom shvatanju, koje moe samo odgovarati arhainom stanju duha. Ovakva primitivna shvatanja, za koja sam u svojoj knjizi Preobraaji i simboli libida dao veliki broj primera, sugeriu nam da preduzmemo razdvajanje nesvesnog materijala, koje bi imalo dru gaiji karakter od diferenciranja na predsvesno i nesvesno ili subconscious i unconscious. Ovde neemo dalje* diskutovati o opravdanosti ovakvog raz dvajanja. Ono ima svoju odreenu vrednost i zaslu uje da se dalje razvija kao stanovite. Razdvajanje, na koje me je prisililo iskustvo, zahteva samo da bude ocenjeno kao jedno dalje stanovite. Iz dosada ree nog proizilazi da u nesvesnom u izvesnoj meri moe mo razlikovati jedan sloj koji se moe oznaiti kao lino nesvesno. Materijali sadrani u ovom sloju su line prirode utoliko to su s jedne strane steeni kroz individualnu egzistenciju, a s druge psiholoki fak tori koji bi isto tako mogli biti i svesni. S jedne stra ne je, dodue, razumljivo da inkompatibilni psiho loki elementi podleu potiskivanju i da su zbog toga nesvesni, ali da s druge ipak postoji mogunost da se potisnuti sadraji privedu u svest i da se svesno za dre kada se jednom spoznaju. Ove materijale raspo znajemo kao line sadraje po tome to moemo do kazati njihovo dejstvo, ili njihovo parcijalno pojav ljivanje, ili njihovo poreklo u naoj linoj prolosti. To su integrisani delovi linosti koji spadaju u njen inventar, delovi iji manjak u svesti stvara manju
3

' Iscrpni podaci u: Vfandlungen und Symbole der Libido, 1912. Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952. Ges. Werke, Bd. 5.

146

vrednost u ovom ili onom pogledu, i to ne manju vrednost koja bi po sebi imala psiholoki karakter organskog osakaen ja ili uroenog defekta, ve mno go pre karakter propusta, zbog kojeg se namee mo ralni ressentiment. Moralno doivljena manja vred nost uvek ukazuje da je komad koji nedostaje neto to zapravo, shodno oseanjima, ne bi trebalo da ne dostaje, ili, drugim recima, neto to bi moglo biti svesno, samo ako bi se potrudilo.'; Moralno oseanje manje vrednosti pri tom ne potie iz sukoba sa optim, u izvesnom smislu arbitrarnim moralnim zako nom, ve iz konflikta sa sopstvenim biem, koje iz razloga duevne ravnotee zahteva nadoknadu defi cita. Bilo gde da se pojavi oseanje nie vrednosti, ono ukazuje da nije samo prisutan zahtev za asimi lacijom nesvesnog komada, ve i na mogunost asi milacije. U krajnjoj liniji su moralni kvaliteti jed nog oveka ono to ga, bilo spoznajom neophodnosti, bilo indirektno preko neuroze, primoravaju da asimiluje svoju nesvesnu Sopstvenost i da je zadri svesnom. Ko i dalje odmie na ovom putu saznavanja svoje nesvesne Sopstvenosti, nunim nainom prenosi sadraje lino nesvesnog u svest, ime se proiruje opseg linostL' Odmah bih dodao da ovo proirenje u prvoj liniji pogaa moralnu svest, samospoznaju, poto su sadraji nesvesnog, osloboeni pomou ana lize i prevedeni u svest, po' pravilu neprijatni i stoga potisnuti sadraji, pod im se podrazumevaju elje, seanja, tendencije, planovi itd. To su sadraji koji dolaze na videlo, na primer, i kod iskrenog ispovedanja, ali tad ipak u daleko ogranienijoj meri. Daljnje se, po pravilu, dobija pomou analize snova. Cesto je vrlo interesantno videti kako snovi iznose najhitnije momente deo po deo najfinije izabrano. itav materijal, prinet svesti, dovodi do znaajnog proirenja horizonta, produbljene samospoznaje, za koju se mora pretpostaviti da je, kao nita drugo, pogodna da oveka humanizuje i uini skromnim. Ali i samospoznaja, o ijem dejstvu svi mudraci pretpo stavljaju samo najbolje, deluje razliito na razliite karaktere. Time se u praktinoj analizi mogu stei
10

147

najudnovatija iskustva. Ipak, taj problem u obraditi u drugom poglavlju. Kao to moj primer arhaine predstave Boga po kazuje, izgleda da nesvesno sadri jo i druge stvari a ne samo line tekovine. Mojoj pacijentkinji je bilo potpuno nesvesno poreklo pojma duh iz vetar ili paralelizam ta dva pojma. Ovaj sadraj sna nikada nije imala u misaonom toku, niti je ikada neto uila 0 ovome. Kritino mesto u Novom zavetu (T6 Tcveuna izftZ onou HXti) bilo joj je nepristupano, poto ne zna grki. Moglo se ako bi ovo stvarno trebalo da bude lina tekovina raditi o takozvanoj kriptomneziji, tj. o nesvesnom seanju neke zamisli koju je snevaica nekad proitala. Protiv ovakve mogunosti u ovom posebnom sluaju ne mogu nita navesti. Ali video sam dovoljan broj sluajeva veliki broj istih nalazi se u mojoj gore navedenoj knjizi gde je sa sigurnou iskljuena kriptomnezija. Ako bi se i u ovom sluaju radilo o kriptomneziji to mi je vrlo neverovatno ipak ostaje da se razjasni ta je bila preegzistentna dispozicija na osnovu koje se fiksirala 1 kasnije ekforisala (Semon) ba ova slika. U sva kom sluaju radi se sa ili bez kriptomnezije o pravoj i tanoj primitivnoj bojoj slici, koja je rasla u nesvesnom jednog modernog oveka i razvijala i vahno dejstvo, dejstvo koje goni na religijsko-psiholoka razmiljanja. Na ovoj slici ne bih mogao da na em nita lino: to je potpuno kolektivna slika, ija nam je etnika pojava odavno poznata. Ova istorijska i opte proirena slika je ponovo oivela kroz prirodnu psihiku funkciju, to nije nikakvo u do utoliko to je moja pacijentkinja dola na svet sa ljudskim mozgom, koji danas najverovatnije funkcionie na isti nain kao kod starih Germana. Radi se o oivljenom arhetipu, kako sam oznaio ove praslike. Primitivni, analogni nain miljenja snova je ono to
4 s

* Up. Flournov: Des Indes a la Planete Mars. Etude sur un cas de somnambulisme avec glossolalie. 1900; i Jung, Zur Psychologie und Pathologie sogenannter occulter Phanomene, 1902, S. 110, Ges. Werke, Bd. I, Par. 138. * Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6.

148

ponovo oivljavaju ove stare slike. Ne radi se o nasleenim predstavama ve nasleenim pripravnosti ma. S obzirom na ovakve injenice moramo pretpo staviti da nesvesno ne sadri samo lino, ve i nelino, kolektivno, u obliku nasledenih kategorija ili arhetipova. Stoga sam postavio hipotezu da nesvesno u svojim dubljim slojevima sadri izvesne relativno ire kolektivne sadraje. Zbog toga govorim o ko lektivno nesvesnom.
6 1

* Stoga je nitavan prigovor o mistinoj fantastici, .koji se podie protiv mog gledita. H. Hubert i M. Mauss, Melanges d'Histoire des AeliSions. 1909, S. XXIX.
7

149

POSLEDICNE POJAVE ASIMILACIJE NESVESNOG Proces asimilacije nesvesnog dovodi do udnova tih pojava: jedni time izgrauju oigledno, ak ne prijatno povienu samosvest ili samosigurnost; oni znaju sve, oni su potpuno upoznati sa tokom svog ne svesnog ivota. Oni smatraju da im je poznato sve to izranja iz nesvesnog. U svakom sluaju oni lekaru sa svakim asom sve vie dojauju. Drugi, meutim, postaju neraspoloeni, ak potiteni pred sadrajima nesvesnog. Opada njihovo oseanje svoje vrednosti, tako. da sa rezignacijom posmatraju sav onaj izvan redni materijal koji nesvesno produkuje. Prvi, u za nosu oseanja svoje vrednosti, preuzimaju odgovor nost za svoje nesvesno, koje dopire isuvie daleko, izvan svih stvarnih mogunosti, drugi odbacuju sva ku odgovornost sa sebe u potitenoj spoznaji bespo monosti sopstvenog Ja prema sudbini kojom uprav lja nesvesno. Ako ova dva ekstremna naina reagovanja_tanije analitiki osmotrimo, onda nalazimo da iza/opti mistikog samooseanja prvih lei isto tako duboka, ili bolje reeno, jo dublja bespomonost prema kojoj svesni optimizam izgleda kao loe uspela kompenza cija. Ali iza pesimistike rezignacije drugih lei pr kosna volja koja u sigurnosti daleko prevazilazi svesnJ optimizam prvih^y~~

150

Sa ova dva naina reagovanja oznaio sam samo dva gruba ekstrema. Jedno finije nijansiranje bi bo lje odraavalo stvarnost. Kao to sam rekao na jed nom drugom mestu,(svaki analizirani pacijent ne svesno zloupotrebljava novosteena znanja najpre u smislu svog nenormalnog neurotskog stavaj ukoliko ve nije u poetnom stadijumu osloboen simptoma u tolikoj meri da je dalja terapija, suvina. Bitan fak tor u ovome je injenica da se u ovom stadijumu jo sve shvata na stupnju objekta, tj. bez razdvajanja imaga od objekta, dakle u direktnom odnosu na ob jekt. Dakle, onaj ko ima druge za izvrsne objekte, taj e iz svega onog to je u ovom delu analize mogao da svari da izvue zakljuak: Dakle takvi su drugi! Stoga e se on, u zavisnosti od tipa, tolerant no ili netolerantno oseati obaveznim da itavom sve tu otvori oi. Drugi, meutim, koji se vie osea kao objekt blinjih a ne kao njihov subjekt, osetie pri tisak ovih saznanja i shodno tome postati potiten. (Naravno da ovo sagledavam sa aspekta onih brojnih, preteno povrnih priroda, koje ove probleme doiv ljavaju samo s nagovetajem). U oba sluaja dolazi do pojaanja odnosa prema objektu, u prvom u aktiv nom smislu, u drugom u reaktivnom. Dolazi do znat nog potenciranja kolektivnog momenta. Prvi iri sfe ru svog delanja, drugi sferu svojih patnji. Adler je koristio izraz slinost s Bogom, da bi obeleio izvesne osnovne crte neurotske psihologije moi. Ako ovde isto tako koristim ovaj izraz koji po tie od Fausta, onda to inim vie u smislu ovog po znatog mesta gde Mefisto upisuje ueniku u spomen-knjigu, a zatim za sebe primeuje:
1

Izreci sledi staroj i zmiji, mojoj teti. Zbog tvoje slinosti s Bogom srce e jo da ti strepi.
2

Kao to se vidi, slinost s Bogom se odnosi na znanje, na saznanje dobra i zla. Analiza i privoenje u svest
1 2

Eritis sicut Deus, scientes bonum et malum. Faust 1, 4. scena.

151

nesvesnih sadraja donose sa sobom izvesnu jau to leranciju, pomou koje se akceptiraju i relativno te ko svarijivi komadi iz nesvesne karakterologije. Ova tolerancija izgleda vrlo nadmona i mudra a esto nije nita drugo do lepi gest, koji, meutim, povlai svakojake konsekvence, poto se ipak radi o spajanju dveju sfera, koje su prethodno sa puno straha drane jedna od druge razdvojene. Posle savlaivanja nad monog otpora, dolazi do uspenog sjedinjavanja para suprotnosti, bar na izgled. Potpuniji uvid, izjednaava nje prethodno razdvojenog uz izraeno prividno nad vladavanje moralnog konflikta daju oseanje nadmoi, koje se izraava kroz slinost s Bogom. Ali ovakvo izjednaavanje dobrog i zla moe na drugaiji temperamenat imati i drugaije dejstvo. Ne deava se uvek da neko u natoveanskom oseanju dri u ru kama i terazije dobrog i zla, ve se moe oseati kao bespomoni objekt izmeu ekia i nakovnja, ne ba neophodno kao Herkul na raskrsnici, ve pre kao brod bez krme izmeu Scile i Haribde. A kako se, ne znajui, nalazi u velikom i prastarom ljudskom konfliktu i patei doivljava sudar veitih principa, on se moe oseati kao okovani Prometej na Kavkazu ili kao raspet. To bi bila slinost s Bogom u patnji. Slinost s Bogom svakako da nije nauni pojam, uprkos tome taj izraz pogodno obeleava psiholoko i njenino stanje. Ja ne zamiljam da svaki moj italac bez daljnjega razume svojstveno stanje duha slino sti s Bogom. Zato je ovaj izraz isuvie literaran. Zbog toga je bolje poblie opisati stanje koje se pod ovim podrazumeva: uvidi steeni tokom analize pokazuju nekome po pravilu mnogo ta ega do tada nije bio svestan. Naravno da on ovakva saznanja primenjuje i na svoju okolinu i na taj nain sagledava (ili veruje da vidi) poneto to mu je prethodno bilo nevidljivo. Ukoliko su mu njegova saznanja bila korisna, sada e smatrati da e koristiti i drugima. Na taj nain on e biti uobraen, moda u najboljoj nameri, ali dru gima nepoeljan. On ima oseanje da poseduje klju koji otvara mnoga, ak moda i sva vrata. Pa ak i psihoanaliza poseduje tu naivnu nesvesnost svojih 152

granica, to se najjasnije vidi po nainu kako tretira npr. umetnika dela. Kako se ljudska priroda ne sastoji samo od svetlosti ve i od prilino mnogo senki, esto su zakljuci, koji se stiu u praktinoj analizi, neto neprijatni, utoliko neprijatniji to se ovek (to je obino slu aj) prethodno vie bavio sa suprotnim. Stoga ima ljudi koji novosteene zakljuke vrlo mnogo uzimaju srcu, ak isuvie mnogo, a pri tom zaboravljaju da oni nisu jedini koji imaju zasenenu stranu. Oni se isuvie deprimiraju i tada su skloni da u sve sum njaju i da vie nita ne smatraju pravim. Zbog toga ima ak izvanrednih analitiara sa vrlo dobrim ide jama, koji nikada javno ne nastupaju sa nekom pub likacijom, poto im sagledani psihiki problem izgle da tako nesavladivo veliki da im je skoro nemogue da ga nauno obuhvate. Kao to jedan zbog svog op timizma preteruje, tako drugi kroz pesimizam posta je isuvie bojaljiv i maloduan. Otprilike u ovim oblicima se izraava veliki konflikt, ako se redukuje na manja merila. Ali i u ovim manjim proporcijama moe se lako prepoznati sutina: uobraenost jednog i malodunost drugog imaju jedno zajedniko, naime nesigurnost u svoje granice. Jedan se preterano iri, drugi se preterano smanjuje. Njihove individualne granice su nekako zbrisane. Ako uzmemo u obzir da je zbog psihike kompenzacije velika skruenost isu vie bliska nadmenosti i da gordost uvek dolazi pre pada, onda iza uobraenosti lako moemo otkriti crte bojaljivog oseanja nie vrednosti. Da, ak jasno uo avamo kako nesigurnost tera uobraenog da iznosi i hvali istine u koje nije sasvim siguran i da za to vrbuje prozelite, poto mu pristalice osiguravaju vrednost i pouzdanost njegovih ubeenja. Cak se i u tom spoznajnom obilju ne osea tako prijatno da bi sam u njemu izdrao; u osnovi uzev zbog toga se osea odbaen tako da ga potajni strah da e ostati sam sa svim tim tera da svuda iznosi svoja miljenja i tumaenja, to ga titi od razornih sumnji. Obrnuto je kod malodunog! Sto se vie povlai i skriva, tim vie u njemu raste potajni zahtev za ra153

zumevanjem i priznavanjem. Iako govori o svojoj ni oj vrednosti, ipak, u osnovi uzev, ne veruje u to. U njemu se podie prkosno ubeenje njegove nepri znate vrednosti, zbog ega postaje osetljiv i na naj manje neodobravanje i stalno nosi izraz oveka koga ne razumeju, neshvaenog sa njegovim opravdanim zahtevima. Time formira bolesni ponos i naduto neza dovoljstvo, koje ni za to na svetu ne bi eleo, ali koje tim bogatije dobija na uvid okolina. Obojica su istovremeno isuvie mali i isuvie ve liki; njihova individualna srednja mera, ako ve pret hodno nije, onda se sada jo vie koleba. Zvui skoro groteskno ovo stanje oznaiti kao slinost s Bogom. Ah kako obojica prevazilaze svoje ljudske pozicije, jedan ovde, drugi tamo, ipak su neto natoveanski; stoga, figurativno reeno, slini Bogu. Ako neko nee da koristi ovu metaforu, onda bih predlo io da se govori o psihikoj inflaciji. Ovaj pojam iz gleda mi pogodan utoliko to oznaava preterano i renje linosti koje prevazilazi individualne granice u aktuelnom stanju, jednom reju nadmenost. U ovom stanju ovek ispunjava prostor koji normalno ne bi mogao da ispuni. To moe da uini samo onda kada se saobrazi sadrajima i svojstvima, koji po sebi i za sebe lee izvan naih granica. Ono to lei izvan nas pripada ili nekom drugom, ili svima ili nikome. Kako psihika inflacija nije pojava koja se stvara samo analizom, ve se esto sree i u obinom ivotu, moemo je istraivati i na drugim sluajevima. Sa svim obian sluaj je identifikacija, liena humora, mnogih ljudi sa njihovim zaposlenjem ili njihovom titulom. Sigurno da je moja ustanova delatnost koja pripada meni, ah ova je istovremeno kolektivni fak tor, koji je istorijski nastao iz sadejstva mnogih fak tora i ija vrednost zavisi samo od kolektivnog odo bravanja. Stoga ako se identifikujem sa mojom usta novom ili titulom, onda se ponaam kao da sam ja lino celokupni kompleksni faktor koji predstavlja jedna ustanova, kao da nisam samo predstavnik te ustanove, ve istovremeno opredeljenje drutva. Na ovaj nain sam se neobino proirio i uzurpirao svoj154

stva koja nisu u meni, ve izvan mene. L'etat c'est moi, to je moto za ovakve ljude. Kod inflacije nastale kroz spoznaju radi se o ne emu principijelno slinom, ali psiholoki suptilnijem Ovu inflaciju ne uzrokuju vrednosti ustanove, ve znaajne fantazije. Ono to pod time mislim ilustrovao bih praktinim primerom: za to bih izabrao slu aj jednog duevnog bolesnika koga sam poznavao lino a koga spominje i Meder (Maeder) u jednoj pu blikaciji. Sluaj se odlikuje opsenom inflacijom. (Kod duevnih bolesnika mogu se, naime, svi oni fe nomeni koji se samo naznaeno sreu kod normalnih, posmatrati u gruboj i poveanoj meri. Bolesnik je patio od paranoidne demencije sa ludilom veliine. On se nalazio sa majkom bojom i slinim veliinama u telefonskoj vezi. U svojoj ljudskoj stvarnosti bio je nesreni bravarski egrt, ve sa 19 godina neizleivo duevno bolestan. On je, meutim, izmeu osta log otkrio velianstvenu ideju da je svet njegov al bum, koji on moe po volji da lista. Dokaz za to je vrlo jednostavan: potrebno je samo da se okrene i ve vidi novu stranicu.
3 4

To je Sopenhauerov Svet kao volja i predstava u nedoteranoj, primitivnoj predoenosti. U osnovi uzev potresna zamisao, nastala iz najudaljenije studenosti i osamljenosti, ali izraena tako bezazleno i jedno stavno da se najpre samo moe propratiti osmehom sama njena grotesknost. A ipak ovo primitivno shvatanje lei kao sutina u osnovi genijalne openhaueA. Maeder, Psychologische Untersuchungen on Dementia Praecox-Kranken. U: Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopathologische Forschungen, 1910, II, S. 209. Jo dok sam bio lekar psihijatrijske klinike u Cirihu, jednom prilikom proveo sam jednog inteligentnog laika kroz bolesnika odeljenja. On pre toga nikada nije video zavod za umobolne. Kada smo zavrili na obilazak, on je uzviknuo: Ali ujte, pa to vam je mali grad Cirih! Kvintesencija na roda! Kao da su u svojim klasinim primerima sakupljeni svi tipovi koje svakodnevno sreemo na ulici. Sami udaci i raskoni primeri iz svih dubina i visina! U svakom sluaju ja stvari nikada nisam posmatrao sa ove strane, ali ovaj ovek imao je pravo u ne tako maloj meri.
3 4

155

rove vizije sveta. Ko nije ni genijalan ni sumanut, nikada se ne moe osloboditi stvarnosti u tolikoj meri da zaeli da svet sagleda kao svoju sliku. Da li je bo lesnik uspeo da sam razvije ili izgradi ovakvo shvatanje? Ili mu je ono zapalo u deo? Ili je na kraju upao u njega? Njegovo bolesno raspadanje i infla cija potvruju ovo poslednje. On vie ne misli i ne govori, ve ono misli i govori u njemu i zbog toga i uje glasove. Tako postoji razlika izmeu njega i Sopenhauera u tome to je shvatanje kod njega zastalo u stadijumu istog spontanog rasta, dok je Sopenhauer isto gledite apstrahovao i izrazio optevaeim jezikom. Na taj nain izneo ga je iz njegove podzemne poetnosti u svetio dana kolektivne svesti. Bilo bi netano pretpostaviti da bolesnikovo gledite ima lini karakter i vrednost ili da je, drugim recima, deo koji pripada njemu. Tada bi on bio filozof. Ali ge nijalni filozof je samo onaj kome je uspelo da primi tivnu i isto prirodnu viziju podigne do apstraktne ideje i do svesnog opteg dobra. Tek je ovaj uinak njegova lina vrednost, koju sme sebi pripisati a da pri tom ne potpadne pod inflaciju. Gledite bolesni kovo je, meutim, bezlina, prirodno izrasla vrednost, protiv koje bolesnik nije mogao da se brani, koja ga je ak progutala i pomerila u jo veu otuenost. Neosporna veliina ideje nadula ga je do bolesnih razmera, umesto da on ovlada idejom i da nju proiri do filozofskog gledanja na svet. Lina vrednost lei samo u filozofskom uinku, a ne u primarnoj viziji. I filozofu je ova samo izrasla i to iz opteg dobra oveanstva, u kome, u principu, svako ima udela. Zlatne jabuke potiu od istog drveta, nezavisno od toga da li ih bere imbecilni bravarski egrt ili Sopenhauer. Iz ovog primera moemo nauiti neto jo vie, naime da nadlini psihiki sadraji nisu samo indi ferentni ili mrtvi materijali, koji se proizvoljno mogu usvojiti. Naprotiv, radi se o ivim veliinama koje atraktivno deluju na svest. Identifikacija sa ustano vom ili titulom ak ima neeg zavodljivog, zbog ega tako mnogi ljudi nisu nita drugo samo ast koju im 156

je dodelilo drutvo. Bilo bi uzaludno traiti linost iza ove ljuture. Iza velike poze nali bismo kukavnog oveuljka^Zbog toga je ova ustanova (ili ve ta je ova spoljna ljutura) tako zavodljiva ona predstav lja jevtinu kompenzaciju za line nedovoljnosti.
!

Ali ne postoje samo spoljne atraktivnosti kao ustanove, titule i ostale socijalne uloge, koje uzrokuju inflaciju. To bi bile samo bezline veliine, koje se nalaze spol ja u drutvu, u kolektivnoj svesti. Ali kako s one strane individue postoji zajednica, tako i s one strane nae line psihe postoji kolektivna psiha, upravo kolektivno nesvesno koje isto tako u sebi krije privlane veliine, kao to pokazuje gore navedeni primer. Kao to je u prvom sluaju ovek kroz svoju ast iznenada gurnut u svet (Messieurs, a present je suis Roy), isto tako moe iznenada i nestati iz njega, naime onda kada ga zadesi da sagleda one velike sli ke, koje svetu nameu jedan drugi lik. Radi se o onim magijskim representation collectives, koje lee u osnovi svakog slogan-a Amerikanaca, gesla i parole, a na najviem stupnju u literarnom i religijskom jezi ku. Seam se jednog duevnog bolesnika koji nije bio pesnik, niti inae neto znaajno. Bio je samo ne to tia priroda, neto sanjalaki nastrojen mladi. Zaljubio se u jednu devojku i, kao to se esto de ava, nije dovoljno proverio da li ona odgovara na njegovu ljubav. Njegova primitivna participation mystique omoguila mu je da bez daljnjega pret postavi da je njegova obuzetost samo po sebi razum ljivo i obuzetost drugog, to je najee sluaj na dubljim stupnjevima ljudske psihologije. Tako je mladi izgradio sanjalaku ljubavnu fantaziju koja se naprasno razbila kada je otkrio da devojka nee ni da uje za njega. Bio je oajan do te mere da je poao pravo ka reci da se udavi. Bila je kasna no, u susret njemu zvezde su svetlucale iz tamne vode. Izgledalo mu je kao da zvezde u parovima plivaju rekom, a njim je ovladalo udno oseanje. Zaboravio je svoju samoubilaku nameru i fasciniran je posmatrao ovu udnovatu, slatku igru. Postepeno mu je postalo jasno da je svaka od ovih zvezda lice, da su 157

ti parovi dvoje zaljubljenih, koji zaljubljeni, zaneti prolaze pored njega. Tada mu se nametnuo sasvim nov zakljuak: sve se promenilo, i njegova sudbi na, napustili su ga razoaranje i ljubav, seanje na devojku bilo je daleko i ravnoduno, zato mu je i on je to jasno oseao bilo obeano neuveno bo gatstvo. Ve je znao da je neprocenjivo blago sakri veno za njega u oblinjoj zvezdari. Tako je dolo do toga da ga je policija uhapsila u 4 sata izjutra, pri pokuaju da obije zvezdaru. Sta mu se desilo? Siroti ovek sagledao je Dan teovu sliku, iju lepotu, izraenu u jednom stihu, ni kada nije mogao da shvati. Ali on ju je video i ona ga je preobrazila. Ono to je bilo najvei bol ostalo je negde u daljini; a nov, neslueni svet zvezda, koji daleki od ove ojaene zemlje neujno odmiu svo jom beskrajnom putanjom, otvorio mu se u trenutku poto je kroio preko Prozerpininog praga. Oeki vanje neuvenog bogatstva ko ne bi mogao da shvati ovu zamisao? naila je kao otkrovenje. Sve je to bilo isuvie mnogo za njegovu sirotu glavu. Nije se utopio u reci, ve u veitoj slici, ija se lepota s tim i ugasila. Kao to se jedan u socijalnoj ulozi tako se i drugi moe izgubiti u unutranjoj viziji i da na taj nain bude izgubljen za svoju okolinu. Poneke neshvatljive promene linosti, kao iznenadna preobraanja ili dru ga smisaona menjanja, zasnivaju se na kolektivnoj slici koja, kao to pokazuje na primer, moe proiz vesti tako veliku inflaciju da se linost sasvim ras padne. Ovo raspadanje je duevna bolest, prolazne ili trajne prirode, rascep due ili izofrenija (Blojler). Bolesna inflacija naravno da se zasniva na obi no uroenoj slabosti linosti prema autonomiji kolek tivno nesvesnih sadraja.
5 6

Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6 Leon Daudet, u svojoj knjizi L'Heredo, Pari, 1916, naziva ovaj proces autofecondation interieure i pod tim podrazumeva ponovno oivljavanje due predaka. Eugen Bleuler: Dementia Praecox oder Gruppe der Schizophrenie. U: Handbuch der Psychiatrie, 1911.

158

'Covek e biti najblii istini ako predstavi da se naa svesna i lina psiha zasniva na irokom temelju nasleene i opte duhovne dispozicije, koja kao takva nije svesna i da se naa lina psiha odnosi prema ko lektivnoj psihi otprilike kao individua prema drutvu. Ali na isti nain kao to individua nije naprosto jedinstveno i posebno, ve i socijalno bie, tako i ovekova psiha nije samo pojedinani i potpuno indi vidualni, ve i kolektivni fenomen. I_na isti nain kao to se izvesne socijalne funkcije ili nagoni nalaze u suprotnosti prema interesima pojedinca, tako i ljud ski duh raspolae izvesnim funkcijama ili tendenci jama, koje su, zbog svoje kolektivne prirode, u sup rotnosti sa individualnim potrebama. Ova injenica ima svoju osnovu u tome to je svakom oveku uro en visoko diferenciran mozak, koji mu osigurava mogunost bogate duhovne funkcije koju on ontogenetski nije ni stekao ni razvio. U onoj meri u kojoj su ljudski mozgovi ravnomerno diferencirani, je i kroz to omoguena duhovna funkcija, kolektivna i univer zalna. Ovim stanjem stvari se moe, na primer, obja sniti injenica da nesvesno najudaljenijih naroda i rasa raspolae udnovatom podudarnou koja se, iz meu ostalog, pokazuje u ve vie puta pomenutoj injenici izvanredne podudarnosti autohtonih oblika mitova i motiva. Univerzalna slinost mozga prua univerzalnu mogunost istovrsne duhovne funkcije. Ova funkcija je kolektivna psiha. Ukoliko postoji od govarajua diferencijacija rasa, plemena ili ak po rodice, utoliko postoji i kolektivna psiha ograniena na rasu, pleme ili porodicu i izvan nivoa univerzal ne kolektivne psihe: govorei Zaneovim (Janet) je zikom, kolektivna psiha obuhvata parties inferieures psihikih funkcija, vrsto zasnovani, tako rei automatski, nasleen i svuda prisutan, dakle nadlian ili bezlian deo individualne psihe. Svest i lino ne svesno obuhvataju parties superieures psihikih funkcija, dakle deo koji je steen i razvijen ontogenetski. Dakle, ona individua koja njoj a priori i ne svesno datu kolektivnu psihu pridrui svom ontoge7
7

P. Janet, Les Nevroses, 1909.

159

netski steenom posedu, kao da je ova deo istog, time neopravdano poveava opsege linosti sa odgovaraju im posledicama. Naime', ukoliko je kolektivna psiha parties inferieures psihikih funkcija a samim tim kao baza podreena svakoj linosti, onda ova opte reuje i obezvreuje linost, to se ispoljava u infla ciji, ili u guenju samosvesti, ili u nesvesnom pove anju naglaenosti svoga Ja sve do bolesne volje za moi. Poto analiza lino nesvesno privodi u svest, in dividua postaje svesna stvari kojih je, dodue, po pra vilu bila svesna kod drugih ljudi, samo kod sebe ne. Dakle, pomou te spoznaje postaje se manje jedin stven, ve Jcole/ctiimiji. Ova kolektivnost ne ide samo prema looj strani, ve ponekad i prema dobroj. Na ime, ima ljudi koji potiskuju svoje dobre osobine i svesno i iroko poputaju svojim infantilnim eljama. Ukidanje linih potiskivanja najpre isto line sadr aje prevodi u svest, ali na njima su ve naslagani kolektivni elementi nesvesnog, svuda prisutni nago ni, kvaliteti i ideje (slike), kao i svi oni statistiki delimini iznosi prosenih vrlina i prosenih poroka, po principu: Svako nosi u sebi poneto od prestup nika, genija i sveca. Tako se konano stvara iva slika, koja prilino sadri sve ono to se kree na crnebeloj tabli sveta dobro kao i zlo, lepo kao i runo. Na ovaj nain se postepeno priprema slinost sa svetom, koju mnoge prirode osea ju kao pozitivnu, koja u datom sluaju znai i odluujui momenat u terapiji neuroza, Video sam nekoliko sluajeva koji ma je u ovom stanju prvi put u ivotu uspelo da pobude ljubav i sami da osete ljubav, ili da se u dru gaijem odnosu usude na skok u nepoznato, to ih je uplelo u njima pogodniju sudbinu. Nisam video mali broj njih, koji, smatrajui ovo stanje definitivnim, godinama ostaju u nekoj vrsti preduzimljive euforije. Naravno da sam esto uo da ovakve sluajeve slave kao rezultate analitike terapije. Stoga moram rei da oni sluajevi koji odgovaraju euforinim i podu zetnim linostima, pate od nedovoljnog diferencira nja od sveta u tolikoj meri da ih niko ne moe sma160

trati stvarno izleenim. Miljenja sam da su oni u istoj meri izleeni i neizleeni. Imao sam, naime, pri like da ovakve pacijente pratim na njihovom ivot nom putu i moram priznati da su esto pokazivali simptome neprilagoenosti, i ukoliko bi se zadrali na ovoj liniji, postepeno je dolazilo do one sterilnosti i monotonije, koja je karakteristina za sve bez-line. Naravno ovde je re o graninim sluajevima a ne o onim manje dragocenim, normalnim i prosenim ljudima, iji su problemi prilagoavanja vie tehni ke nego sutinske prirode. Da sam vie terapeut a manje istraiva, prirodno da ne bih mogao da se uzdrim od izvesnog optimizma procene, poto bi se tada moj sud zasnivao na broju izleenih. Ali moja istraivaka savest ne gleda na brojeve, ve na kvalitet ljudi. Priroda je aristokratska tako da jedan dragocen ovek tei koliko deset drugih. Moj pogled je. sledio dragocene ljude i na njima sam nauio dvo smislenost rezultata isto line analize a uz to jo i shvatanje razloga ove dvosmislenosti. Ako kroz asimilaciju nesvesnog i kolektivnu psi hu pogreno unesemo u inventar linih psihikih funkcija, onda dolazi do razdvajanja linosti u njene parove suprotnosti. Pored ve pomenutog tako jasnog para suprotnosti ludilo veliine oseanje nie vred nosti, postoji jo mnogo drugih parova od kojih bih istakao samo specifino moralni par suprotnosti, na ime dobro i zlo. Kolektivna psiha sadri specifine vrline i poroke oveka isto onako kao i sve drugo. Jedan kolektivnu vrlinu uraunava u line zasluge, drugi kolektivne poroke smatra linom krivicom. Oboje su isto toliko iluzionarni, koliko je to i veliina ili manja vrednost, poto su uobraene vrline kao i uobraene mane samo moralni par suprotnosti, koji sadri kolektivna psiha, sada vetaki privedeni u svest i opaeni. Koliko su ovi parovi suprotnosti pri sutni u kolektivnoj psihi pokazuje primer primitivnih plemena, kojima jedni posmatrai pripisuju sve vrli ne, dok drugi o istom tom plemenu iznose najgore utiske. Za primitivca, ija se lina diferencijacija na11 Jung, Odabrana dela, II

161

lazi u samim poecima, tano je oboje, poto je nje gova psiha sutinski kolektivna i zbog toga najveim delom nesvesna. On je vie ili manje identian sa kolektivnom psihom i zbog toga poseduje bez linog udela i bez unutranjeg nesklada kolektivne vrline i poroke. Nesklad se javlja tek kada zapone lini razvitak psihe i pri tom ratio spozna nespojivu pri rodu suprotnosti. Posledica ovog saznanja je borba potiskivanjem. ovek eli da bude dobar i stoga mora da potiskuje zlo; sa tim je i doao kraj raju kolektivne psihe. Potiskivanje kolektivne psihe bila je prosto neophodnost linog razvitka. Lini razvitak kod primitivaca, ili bolje reeno razvitak persone je pitanje magijskog prestia. Pri tome slui kao primer figura vraa ili poglavice. Obojica se istiu posebnim naki tom i posebnim nainom ivota, tj. izrazom njihove uloge. Pomou posebnosti spoljnih znakova stvara se ogranienje individue, a posedovanje naroitih ri tualnih tajni jo vie pojaava izdvojenost. Sa ovak vim i slinim sredstvima primitivac stvara oko sebe koprenu, koja se moe oznaiti kao persona (maska). Kao to je poznato primitivci imaju i stvarne maske, koje npr. pri totemskim sveanostima slue za uzdi zanje ili promenu linosti. Na taj nain odlikovana individua na izgled izmie iz sfere kolektivne psihe, a i stvarno se udaljuje u onoj meri u kojoj joj je uspelo da se identifikuje sa svojom personom. Ovo udaljavanje znai magijski presti. Naravno lako se moe tvrditi da je namera da se bude moan podsticajni motiv ovog razvitka. Ali pri tom se potpuno zaboravlja da je formiranje prestia uvek kolektivni kompromisni produkt, tj. prirodno je da neko eli presti, a da je tu i publika koja treba da da presti onome ko ga trai. Kod* ovakvog stanja stvari bilo bi netano objanjavati da neko iz individualne namere da bude moan sebi stvara presti: mnogo pre to je sasvim kolektivna stvar. Poto drutvo u celini ima potrebu za magijski delujuom figurom, ono za ovu potrebu koristi i volju za mo pojedinca, kao i elju za potinjavanjem mnogih i na taj nain podstie javljanje linog prestia. Ovo poslednje je fe162

nomen koji je, kako pokazuje istorijat politikih po etaka, od najveeg znaaja za socijalni ivot naroda. Zbog neprecenjive vanosti linog prestia, mo gunost regresivnog utapanja u kolektivnu psihu zna i opasnost ne samo za oznaenu individuu, ve i za njene pratioce. Ovakva mogunost se, meutim, sree najpre onda kada je dostignut cilj prestia, naime opte priznanje. S tim persona postaje kolektivna stvarnost. To je uvek poetak kraja. Naime, ostvari vanje prestia nije samo za oznaenu individuu po zitivan uinak, ve i za njen klan. Jedan se odlikuje svojim delima, drugi se odlikuju odricanjem svoje' moi. Sve dok ovakav stav mora da se izbori protiv neprijateljskih uticaja, uinak ostaje pozitivan; me utim, im vie ne postoje prepreke i kada je posti gnuto opte priznanje, presti gubi pozitivnu vrednost i po pravilu postaje caput mortuum. Tada se uspo stavlja izmatini pokret, ime proces ponovo poinje od poetka. Poto je linost tako izvanredno vana za ivot zajednice, sve e se ono to ometa njen razvitak oseati kao opasnost. Najvea opasnost, meutim, je prevremeni gubitak prestia zbog prodora kolektivne psihe. Bezuslovno uvanje tajne je jedno od najpo znatijih primitivnih sredstava za otklanjanje ove opa snosti. Kolektivno miljenje i oseanje i kolektivni uinak su relativno lako sprovodi vi u poreenju sa individualnom funkcijom i uinkom, zbog ega- je iskuenje esto isuvie veliko da se kolektivnoj funk ciji dozvoli da stupi na mesto diferencijacije linosti. Kroz rasplinjavanje i konano razlaganje u kolektiv noj psihi izdiferencirane i magijskim prestiom ti ene linosti (odricanje sv. Petra) nastaje gubitak due kod pojedinca, poto se zanemaruje ili ponovno ponitava vaan uinak. Zbog toga za krenje tabua postoje drakonske kazne, koje sasvim odgovaraju vanosti situacije. Sve dok se ove stvari posmatraju samo kauzalno kao istorijski ostaci i metastaze iz tabu incesta, uopte se ne moe razumeti kakva je korist
8
8

Freud, Totem und Tabu, Ges. Werke, 1924, Bd. 10.

li

163

od ovih mera. Ali ako problem shvatimo sa finalnog gledita, tada e se rasvetliti mnogo toga to je pret hodno bilo tamno. Za razvitak linosti, dakle, bezuslovni zahtev je strogo odvajanje od kolektivne psihe, poto svako ne dovoljno odvajanje dovodi do brzog rasplinjavanja individualnog u kolektivnom. Postoji opasnost da se u analizi nesvesnog kolektivna psiha stopi sa linom, to onda ima prethodno pomenute, neprijatne posledice. Ili su ove posledice tetne po ivotno oseanje ili za blinje pacijenta, ako ovaj ima bilo kakav uticaj na okolinu. U svom identitetu, sa kolektivnom psihom, naime, on e nepogreivo pokuavati da dru gima nametne zahteve njegovog nesvesnog, poto identitet sa kolektivnom psihom donosi sa sobom ose anje opte vanosti (slinost s Bogom) koje se jednostavno ne obazire na drugaiju, linu psihu bli njih (oseanje opte vanosti naravno da potie iz univerzalnosti kolektivne psihe). Kolektivni stav pri rodno da i kod drugog pretpostavlja istovetnu kolek tivnu psihu. Ali to znai bezobzirno previanje indi vidualnih razlika kao i optih razlika, kojih ima ak i unutar kolektivne psihe, kao npr. rasne razlike.' Ovo previanje individualnog, naravno da znai gu enje pojedinca, to dovodi do iskorenjivanja elemen ta diferenciranja u zajednici. Elemenat diferencira nja je individua. Sva najvia dostignua vrline, kao i najvea zlodela su individualni. Sto je neka zajednica
Tako je neoprostiva zabluda ako rezultate jedne jevrejske psihologije smatramo optevaeim! Nikome nee pa sti na pamet da kinesku ili indijsku psihologiju smatra pri hvatljivom za nas. Jevtino prebacivanje antisemitizma, koje ml je uinjeno zbog ove kritike, isto toliko je neinteligentno kao kada bi me optuili za antikineske predrasude. Sigurno da na ranijem i dubljem stupnju psihikog razvitka, gde je jo nemogue nai neku razliku izmeu arijskog, semitskog, hamitskog i mongolskog mentaliteta, sve ljudske rase imaju optu kolektivnu psihu. Ali uspostavljanjem rasne diferencijaci je nastaju i bitne razlike u kolektivnoj psihi. Iz ovog razloga ne moemo duh tuih rasa in globo prevesti u na mentalitet da ovaj osetno ne otetimo, to, meutim, i onako ne spre ava mnoge instinktivno slabe prirode da sve vie koketiraju sa indijskom i slinim filozofijama.

164

vea i to vie potpomae sumaciju kolektivnih fak tora, na tetu individualnosti pomou konzervativnih predrasuda, to je inae svojstveno svakoj veoj zajednici, tim je vie moralno i duhovno unitena in dividua, i time se gui i jedini izvor moralnog i du hovnog napretka zajednice. Tim napreduje naravno samo drutvo i samo ono kolektivno u pojedincu. Sve individualno u pojedincu meutim osueno je na pro past, tj. na potiskivanje. Time individualno dospeva u nesvesno i tamo se zakonomerno pretvara u princi pijelno loe, u destruktivno i anarhino, to se, do due, u pojedinim proroki predodreenim individu ama manifestu je kroz izvanredna sramna dela (kao atentati i slino), ah inae kod svih drugih ostaje u pozadini i samo se indirektno primeuje po neizbenom moralnom propadanju drutva. Opte poznata stvar je da je moral jednog drutva kao celine obr nuto proporcionalan njegovoj veliini, jer to se vie individua sakupi tim se vie gase individualni fak tori a time i moral, koji se potpuno zasniva na mo ralnim oseanjima i na za to neophodnoj slobodi in dividue. Stoga je svaki pojedinac, kada je u zajednici, u izvesnom smislu nesvesno loiji ovek nego kada odluuje sam za sebe, jer njega nosi zajednica u to likoj meri da ga oslobaa njegove individualne odgo vornosti. Veliko drutvo, sastavljeno samo od iz vanrednih ljudi, po moralu i inteligenciji je rav no velikoj glupoj i nasilnoj ivotinji. Naime, to su organizacije vee, tim je neizbenija njihova nemoralnost i lepa glupost. '(Senatus bestia, senatores boni viri). Kada drutvo u svojim pojedi nanim predstavnicima ve automatski naglaava ko lektivne kvalitete, onda time nagrauje prosenost, sve ono to se spremilo da vegetira na jevtin i ne odgovoran nain. Neizbeno je tada da se individu alno pritera uza zid. Ovaj proces poinje u koli i nastavlja se na univerzitetu i gospodari svuda gde drava ima svoje prste, to je manje socijalno telo, tim je vie osigurana individualnost njegovih lano va, tim je vea njihova relativna sloboda a samim tim i mogunost svesne odgovornosti. Bez slobode nema

165

morala. Naa zadivljenost pred velikim organizacija ma nestaje kada sagledamo drugu stranu uda, naime udovinu uestalost i potenciranje svega primitivnog u oveku u neizbeno unitenje njegove individual nosti u korist monstruma, to je, na kraju krajeva, svaka velika organizacija. Dananji ovek, koji vie ili manje odgovara moralnom kolektivnom idealu, iz svog srca nainio je razbojniku peinu, to nije teko dokazati analizom njegovog nesvesnog, i ako sam time nije nimalo ometen. A ukoliko je normalno uskla en sa svojom okolinom, njemu nee smetati ni naj vea bezonost njegovog drutva, ukoliko veina nje govih blinjih veru je u visoku moralnost njihove dru tvene organizacije. Isto ovo to sam ovde rekao o uticaju drutva na individuu, vai i za uticaj kolek tivno nesvesnog na individualnu psihu. Kao to proizilazi iz mojih primera, ovaj drugi uticaj je isto to liko nevidljiv koliko je prvi vidljiv. Zbog toga nije nikakvo udo to su unutranji uticaji nerazumljivi i to se ljudi, kojima se neto tako desi, smatraju pa tolokim osobenjacima ako ne i sumanutim. Ako je sluajno bio pravi genije, onda to primeuje tek sledeca ili trea generacija. Isto onako kao to nam samo po sebi izgleda razumljivo da se neko utapa u svom poloaju i dostojanstvu, isto tako nam sasvim nerazumljivo deluje onaj ko trai neto drugo od onoga za im udi gomila i trajno nestaje u tom dru gom i drugaijem. Covek bi obojici poeleo malo hu mora, onog, po Sopenhaueru stvarno boanskog svojstva oveka, koji e jedino uspeti da njegovu duu odri u stanju slobode.
10

Kolektivni nagoni i osnovni oblici ljudskog mi ljenja i oseanja, koji su pomou analize otkriveni kao dejstveni, predstavljaju za svesnu linost teko vinu koju ne moe primiti bez hitnijih smetnji. Stoga je u praktinom terapijskom postupku od najvee vanosti stalno imati na umu integritet linosti. Na ime, ako se kolektivna psiha shvati kao lini dodatak
" O usklaenosti i prilagoenosti v. Psvchologische Typen, 1950. S. 457. Ges. Werke, Bd. 6. Par. 630.

166

individue, onda to znai zavoenje ili optereenje li nosti, koje jedva da se moe savladati. Stoga je neodlono da se naini jasna razlika izmeu linih i ko lektivnih sadraja psihe. Ali ovo izdvajanje nije ba tako lako, poto lino izrasta iz kolektivne psihe i s njom je najtenje povezano. Zbog toga je teko rei koji se sadraji mogu obeleiti kao kolektivni a koji kao lini. Neosporno je da su npr. arhaini simboliz mi, onakvi kako se esto sreu u fantazijama i sno vima, kolektivni faktori. Svi osnovni nagoni i osnovni oblici miljenja i oseanja su kolektivni. Sve ono u emu se ljudi slau da je opte jeste kolektivno, isto tako sve ono to je opte shvatljivo, prisutno, reeno i uinjeno. Pri tanijem posmatranju ovek se stalno iznova udi koliko je toga u naoj takozvanoj indivi dualnoj psihologiji zapravo kolektivno. Toga, je toliko mnogo da se individualno sasvim gubi. jAli kako je < individuacija neizbean psiholoki zahtev, to se uo avanjem nadmonosti kolektivnog moe odmeriti ko liko je potrebno posvetiti posebne panje toj nenoj biljci individualnosti, da je ne bi potpuno uguilo kolektivno. Covek ima sposobnost koja je sa kolektivnog as pekta najkorisnija a za individuaciju najgora to je podraavanje. Socijalna psihologija se uopte ne moe zamisliti bez podraavanja, poto bi bez ovog jedno stavno bilo nemogue stvoriti masovne organizacije, dravu i drutveni poredak; nije zakon ono to stvara drutveni poredak ve podraavanje, u kom pojmu su sadrani i sugestibilnost, sugestija i psihika infek cija. Ali svaki dan viamo kako se mehanizam pod raavanja koristi ili mnogo pre zloupotrebljava u svr hu linog diferenciranja: ovek u tu svrhu jednostav no podr ^va neku istaknutu linost ili kakvo retko svojstvc ili aktivnost, pomou ega postie izdvajanje
11 ;

" Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6. vidi pod Individuation: Individuacija j e . . . proces diferen cijacije koji ima za cilj razvitak individualne linosti... Ali kako individua za svoju egzistenciju ne pretpostavlja samo pojedinca ve i kolektivni odnos, tako i proces individuacije ne vodi u usamljivanje, ve u intenzivniju i optiju kolektiv nu povezanost.

167

od blie 6koline u spoljnom odnosu. Za kaznu sko ro bi se moglo rei poveava se postojea slinost sa duhom okoline do nesvesne prisilne veze za oko linu. Obino ovakav podraavanjem falsifikovani po kuaj individualnog diferenciranja zastaje u svojoj poetnoj fazi a ovek ipak ostaje na stupnju na kome se nalazio pre ovog pokuaja, samo za nekoliko stepeni sterilniji. Da bismo otkrili ono to je zapravo individualno u nama, zahteva temeljno razmiljanje pri emu nam iznenada postaje jasno koliko je ne obino teko otkrivanje individualnosti.

168

III PERSONA KAO ISECAK IZ KOLEKTIVNE PSIHE U ovom poglavlju susreemo se sa jednim pro blemom koji je pogodan, ako se previdi, da dovede do velikih zabuna. Prethodno sam pomenuo da se pomou analize nesvesnog svesti pridodaju lini sa draji i pri tom sam predloio da se potisnuti, ali oni delovi nesvesnog koji se mogu privesti u svest, ozna e kao lino nesvesno. Dalje sam pokazao kako doda vanjem dubljih slojeva nesvesnog, za koje preporu ujem naziv kolektivno nesvesno, dolazi do proirenja linosti koje vodi u stanje inflacije. Ovo stanje se dostie pomou jednostavnog nastavljanja analiti kog rada, kao to je bio sluaj u mom prethodnom primeru. Nastavljanjem analize pridruujemo jo bez line, opte osnovne osobine oveanstva linoj sve sti, zbog ega dolazi do ve opisane inflacije, koja bi se u neku ruku mogla smatrati neprijatnom posledicom procesa privoenja u svest. Svesna linost je vie ili manje samovoljni iseak iz kolektivne psihe.
1

Ona se sastoji od zbira psihikih injenica, koje se oseaju kao line. Atribut lian izraava iskljuOva pojava vee svesnosti uopte nije neto specifino za analitiki terapijski postupak. Ona se sree svuda tamo gde oveka nadvlada neko saznanje ili neka spoznaja. Zna nje ini oveka nadmenim, pie sv. Pavle Konrinanima, poto je nova spoznaja mnogima zavrtela mozak, kao to se obino deava. Inflacija nema niega zajednikog sa vrstom spo1

169

ivu pripadnost toj odreenoj linosti. Svest koja je samo lina naglaava sa izvesnom straljivou prava na vlasnitvo nad svojim sadrajima i pokuava na taj nain da stvori celinu. A svi oni sadraji koji ne odgovaraju ovoj celini, ili se previaju i zaboravljaju ili potiskuju i odriu. I ovo je neka vrsta samo vaspi tanja, ali previe samovoljna i isuvie nasilna. Mora se isuvie opteljudskog rtvovati na raun idealne slike, koju bi ovek eleo da postigne. Stoga su ovakvi individualni ljudi vrlo osetljivi, jer im se isuvie lako deava neto to im privodi u svest poneki ne poeljni deo njihovog stvarnog (individualnog) ka raktera. Ovaj, esto sa mnogo truda stvoreni iseak iz kolektivne psihe, oznaio sam kao persona. Re per sona je za ovo zaista pogodan izraz, jer persona je prvobitno bila maska koju je nosio glumac i koja je oznaavala ulogu u kojoj je on nastupao. Naime, ako se usudimo da preduzmemo tanije diferenciranje onoga to vai kao lini i kao bezlini psihiki mate rijal, onda se ubrzo nalazimo u velikoj nedoumici,
znaje, ve samo sa injenicom da nova spoznaja moe ovla dati slabom pameu u tolikoj meri da ovek vie nita drugo ne uje i ne vidi. On je njom hipnotisan i veruje da je upravo otkrio reenje zagonetke postojanja. Ovaj proces je tako opta reakcija, da ve u Postanju (Prva knjiga Mojsijeva) 2,17 jedenje s drveta od znanja dobra i zla predstavlja smrtni greh. Svakako da oveku nee biti odmah neposredno jasno, zato neto vie svesnosti, praeno samouzdizanjem, treba da predstavlja tako opasnu stvar. Postanje predstavlja privoe nje u svest kao krenje tabua, kao kada se kroz spoznaju greno prekorai presveta granica. Smatram da postanje ima prava utoliko to je svaki korak ka veoj svesnosti neka vr sta prometejske krivice kroz spoznaju se u neku ruku krade vatra bogovima, tj. neto to je bilo sopstvenost nesvesnih sila biva istrgnuto iz ovog prirodnog spoja i podre eno samovolji svesti. Covek, koji je uzurpirao novo sazna nje, doivljava promenu ili proirenje svesti, zbog ega ova vie ne lii na svest njegovih blinjih. On se, dodue, uzdigao iznad tadanjeg ljudskog (biete kao Bog), ali se tako i od vojio od ljudi. Patnja zbog ove usamljenosti je osveta bo gova on vie ne moe da se vrati ljudima. On je, kako mit kazuje, prikovan na pustim liticama Kavkaza, naputen od bogova i ljudi.

170

poto o sadrajima persone u osnovi uzev moramo rei isto ono to smo kazali o kolektivno nesvesnom, naime da je svuda prisutna. Zahvaljujui okolnosti da je persona vie ili manje sluajni ili namernd iseak iz kolektivne psihe, moemo poverovati zabludi da personu in toto smatramo neim individualnim; ona je, meutim, kako ve ime kae, samo maska ko lektivne psihe, [maska koja simulira individualnost, koja ini da i drugi i ona sama veruje da je indivi dualna, dok je ipak samo igrana uloga u kojoj govori kolektivna psihaj Ako analiziramo personu, onda skidamo masku i otkrivamo da je ono to je izgledalo individualno u osnovi kolektivno, da je, drugim recima, persona sa mo maska kolektivne psihe. U osnovi uzev persona nije nita stvarno. Ona je kompromis o tome kako pojedinac u drutvu izgleda. On uzima jedno ime, sti e titulu, zastupa ustanovu i predstavlja ovo ili ono. To je naravno u izvesnom smislu stvarno, ali u od nosu na individualnost dotinog deluje kao sekun darna stvarnost, kao kompromisna tvorevina u ijem su formiranju ponekada drugi mnogo vie uestvo vali nego on sam._Persona je privid, dvodimenzionalna stvarnost, kako bi se u ali moglo rei. Bilo bi nepravino ostaviti injenice u ovom sta nju izlaganja, bez istovremenog priznanja da u spe cifinom izboru i u definiciji persone ve lei neto individualno i da je Sopstvenost (selbst), tj. ona prava individualnost, uprkos iskljuivog identiteta svesnog Ja sa personom, ipak uvek prisutna i, ako ne di rektno, onda indirektno primetna. lako je svest Ja identina sa personom ojiom kompromisnom for macijom sa kojom se pojedinac pojavljuje pred ko lektivom i tako igra neku ulogu ipak nesvesna Sopstvenost ne moe biti potisnuta u tolikoj meri da se uopte ne primeuje. Njen uticaj se pojavljuje u posebnoj vrsti kontrasnih i kompenzatornih sadraja nesvesnog. isto lini stav svesti podstie reakcije od strane nesvesnog, koje, pored linih potisnutih sa draja, sadre zaetke individualnog razvitka ispod plata kolektivnih fantazija. Pomou analize lino ne171

svesnog privodi se u svest i kolektivni materijal isto vremeno sa elementima individualnosti. Svestan sam da je ovaj rezultat nerazumljiv onome ko nije upo znat sa mojim shvatanjima i mojom tehnikom, a po sebno neshvatljiv onom ko je nauio da nesvesno posmatra sa ugla Frojdove teorije. Ali ako se italac se ti mog primera studentkinje filozofije, onda pomou ovog moe stvoriti predstavu o onome to podrazumevam pod mojom formulacijom. U poetku terapijskog postupka pacijentkinja nije bila svesna injenice da je njen odnos prema ocu bio u stvari vezanost za oca i da je ona stoga traila oveka slinog ocu, koga je onda doekala svojim intelektom. Ovo po sebi ne bi bio promaaj da njen intelekt nije imao svojstveni protesni karakter, karakter koji se, na alost, esto sree kod ena intelektualki. Jedan ovakav intelekt stalno trai da kod drugog dokae neku greku, oso bito voli da bude kritian sa istovremeno istaknutom neprijatnom linom notom, a ipak eli da se smatra objektivnim. Ovo redovno mukarcima kvari raspo loenje naroito kada ova kritika pogaa ranjivu taku koja bi se, u korist uspene diskusije, trebala izbegavati. Ali osobenost ovog enskog intelekta je da na nesreu manje insistira na uspenoj diskusiji ve mnogo pre trai slaba mesta, da bi se onda za njih zakaio i time iritirao mukarca. Vrlo retko je ovo' svesna namera,* ve mnogo pre nesvesni cilj da sei mukarac prisili da pokae svoju nadmonot i da se na ovaj nain uini dostojnim divljenja. Po pravilu mukarac ne primeuje da treba da uskoi u ulogu heroja i ovo peckanje nalazi tako neprijatnim da ubudue izbegava susret sa takvom damom. Konano njoj preostaje samo onaj mukarac koji od poetka odgovara manjom kartom i stoga nije za divljenje. Ovde je, naravno, moja pacijentkinja imala mno go materijala za razmiljanje, poto nije imala pojma o itavoj ovoj igri. Osim toga trebalo je da sagleda jo i realan roman, koji se jo od detinjstva odigravao izmeu nje i njenog oca. Odvelo bi nas isuvie da* Primedba gl. urednika: ovde je re o nesvesnom Animusu.'

172

leko ako bi ovde iscrpno trebalo da opiem kako se ona ve vrlo rano nesvesno i sa suoseanjem pove zala sa onom zasenenom oevom stranom koja je bi la okrenuta od majke i na taj nain se daleko iz nad njenog uzrasta suprotstavljala majci kao rivalka. Sve je ovo bio sadraj analize lino nesvesnog. Kako me ovo ve iz profesionalnih razloga nije smelo da iritira, neizbeno sam postao heroj i otac-ljubavnik. Takoe i prenos je na prvom mestu bio sadraj lino nesvesnog. Moja herojska uloga je bila ist pri vid i, kao to sam ja na ovaj nain postao samo fan tom, tako je ona igrala njenu tradicionalnu ulogu pre mudre, odrasle majke-erke-ljubavnice koja sve ra zume, samo jednu ulogu, personu iza koje je lealo skriveno njeno stvarno i pravo bie, njena individu alna Sopstvenost. Ukoliko se ona na prvom mestu sa svim identifikovala sa njenom ulogom, uopte nije bila svesna same sebe. Ona je jo uvek bila u magli njenog infantilnog sveta i jo uopte nije bila otkrila pravi svet. Ali, u istoj meri u kojoj je kroz analizu postala svesna prirode svog prenosa, javili su se i oni snovi o kojima sam govorio u I poglavlju. Ovi snovi su doneli delove kolektivno nesvesnog, sa im se ras pao i njen infantilni svet a time i herojska igra. Ono je dola sebi i prihvatila sopstvene stvarne moguno sti. Na ovaj nain obino protie najvei broj slua jeva, koji su u znatnoj meri dovoljno analizovani. Da se svest njene individualnosti vremenski podudara upravo sa oivljavanjem arhaine slike boga, ni u kom sluaju nije samo usamljena koincidencija, ve vrlo est dogaaj koji, po moni miljenju, odgovara nesvesnoj zakonomernosti. Posle ovog udaljavanja vratimo se naem zapo etom razmatranju. Kada se ukinu lina potiskivanja, tada izranjaju meusobno stopljeni, individualnost i kolektivna psi ha i zamenjuju prethodno potisnute, line fantazije. Fantazije i snovi koji se javljaju od sada poprimaju neto drugaiji izgled. Nesumnjivi znak kolektivnih slika izgleda da je kosminost, naime vezivanje snenih i fantastinih slika za kosmike kvalitete, kao 173

to su vremenska i prostorna beskonanost, enormna brzina i rasprostranjenost kretanja, astroloke po vezanosti, telurska, lunarne i solarne analogije, bitne telesne izmene proporcija itd. Takoe i jasno korienje mitolokih i religijskih motiva u snu ukazuje na aktivnost kolektivno nesvesnog. Kolektivni elemenat vrlo esto se najavljuje pomou udnovatih simp toma, npr. u snu ovek leti kroz vasionu kao kometa, on je zemlja ili sunce, ili zvezde, ili je izvanredno veliki ili patuljasto mali, ili je umro, ili na nepozna tom mestu, samom sebi stran, zbunjen ili sumanut itd. Isto tako se javlja oseanje dezorijentacije, nesvestice i si. zajedno sa simptomima inflacije. Obilje mogunosti kolektivne psihe deluje zaslepljujue i zbunjujue. Sa raspadom persone nailazi oslobaanje upravljane fantazije, koja nije na izgled nita drugo do specifina delatnost kolektivne psihe. Ova delatnost privodi sadraje u svest o ijem se po stojanju prethodno nije ni slutilo. Ali u onoj meri u kojoj raste uticaj kolektivno nesvesnog, gubi svest svoju vodeu ulogu. Neprimetno svest postaje ono to je voeno, poto postepeno vodstvo preuzima nesvestan i bezlian proces. Tako se svesna linost nepri metno, kao jedna izmeu ostalih figura pomera na ahovskoj tabli nevidljivog igraa. A igra je taj koji odluuje u sudbonosnoj partiji, a ne svest i njena namera. Na ovaj nain je u prethodno pomenutom primeru dolo do oslobaanja od prenosa, koje je svesno izgledalo nemogue.
2

Nastajanje ovog procesa je neizbeno, svuda gde je neophodno da se izae iz prividno nereive teko e. Naglaavam da, ova neophodnost samo po sebi razumljivo, nije prisutna u svim sluajevima neuro za time to moda kod veine pre svega dolazi u ob zir uklanjanje trenutnih tekoa prilagoavanja. Te ki sluajevi se svakako ne mogu izleiti bez dubljih
Nije suvino napomenuti da se kolektivni elementi ni u kom sluaju ne javljavu samo u ovom stadijumu analiti kog postupka. Ima razliitih situacija u kojima dolazi do izraaja aktivnost kolektivno nesvesnog. Ali ovde nije mesto da se ulazi u razjanjavanje ovih preduslova.
2

174

karakternih izmena, odnosno promene stavova. U najveem broju sluajeva prilagoavanje realnosti zahteva toliko rada da dugo vremena uopte ne do lazi u obzir prilagoavanje prema unutra, na kolek tivno nesvesno, Ali ako ovo prilagoavanje prema unutra postane problem, onda se iz nesvesnog javlja svojstvena, neodoljivajprivlanosj;, koja bitno uplivie na svesni ivotni pravac. Prevaga nesvesnog uticaj a je zajedno sa tim skopanim raspadom persone i sma njenjem vodee snage svesti, stanje psihikog pore meaja ravnotee, koji se u sluaju analitikog tret mana postie vetaki sa namerom lekara da otkloni tekoe koje zadravaju dalji razvitak. Naravno da postoji beskrajno mnogo prepreka koje se mogu sa vladati pomou dobrog saveta, neto moralne podr ke, pomou uvida ili neto dobre volje od strane pa cijenta. Na taj nain mogu se postii i vrlo lepi te rapijski uspesi. Ne retko postoje sluajevi gde ovek o nesvesnom uopte nema ta da kae. Ali ima i te koa ije se zadovoljavajue reenje uopte ne moe sagledati. Ako u ovim sluajevima pre terapijskog postupka ne doe do psihikog poremeaja ravnotee, tada e ovaj sigurno nastupiti u toku postupka i to vrlo esto bez nekog aktivnog udela lekara. Cesto izgleda tako kao da su ovi pacijenti samo ekali na pouzdanog oveka da bi, preputajui sebe, mogli da klonu. Ovakav gubitak ravnotee u principu je slian psihotinom poremeaju, to jest on se od poetnog stadij uma duevne bolesti razlikuje samo po tome to u daljem toku vodi u ozdravljenje, dok onaj drugi vodi u sve vee pustoenje. To je stanje panike, pre putanja pred na izgled beznadenim zapletom. Naj ee ovom prethode oajniki voljni napori da se ovlada tekoama i tada dolazi do sloma u kome pro pada do tada vodea volja. Ovim putem osloboena energija nestaje iz svesti i u neku ruku prelazi u ne svesno. injenica je da se u ovakvim trenucima jav ljaju prvi znaci nesvesne delatnosti. (Ukazujem na primer duevno bolesnog mladia). Oigledno da je energija koja je napustila svest oivela nesvesno. Ne posredna posledica je promena svesnog stava. Lako 175

se moe predstaviti da je u sluaju pomenutog mla dia jedan jai mozak onu viziju zvezda mogao shva titi kao spasonosno otkrovenje a ljudski bol mogao sagledati sub speciae aeternitatis, i tako uspeno po vratiti izgubljenu prisebnost. Na ovaj nain bila bi otklonjena na izgled ne savladiva prepreka. Stoga gubitak, ravnotee posmatram kao neto svrsishodno, poto ovaj zamjenjuje, zakazujuu svest pomou automatske i instinktivne delatnosti nesvesnog, iji je cilj uspostavljanje nove ravnotee koju i postie pod pretpostavkom da je svest kadra da asimiluje sadraje koje produkuje ne svesno, to jest da ih shvati i obradi. Ako se nesvesno jednostavno probije u svest, onda dolazi do psihotinog stanja. U sluaju da ne moe potpuno da se pro bije i da dostigne razumevanje, onda nastaje konflikt koji paralie svaki napredak. Sa pitanjem razumevanja kolektivno nesvesnog dospevamo do znatnih te koa, koje su predmet razmatranja u sledeem po glavlju.
3

Theodore Flournov, Automatisme teleologique antisuicide; un cas de suicide empeche par une hallucination. U: Archives de Psychologie, VII, 1908, S. 113137; i Jung, Psychologie der Dementia praecox, 1907, S. 174, Ges. Werke, Bd. 3, Par. 304.
a

176

IV POKUAJI OSLOBAANJA INDIVIDUALNOSTI IZ KOLEKTIVNE PSIHE

A. REGRESIVNO USPOSTAVLJANJE PERSONE

Slom svesnog stava nije mala stvar. To je uvek smak sveta u malome, kada se sve ponovo vraa u poetni haos. Covek se osea kao da je izdan, dezorijentisan, amac bez krme, preputen udi elementar noga. Tako bar izgleda. U stvarnosti, meutim, ovek je upao u kolektivno nesvesno, koje onda preuzima vodstvo. Moglo bi se navesti nekoliko primera u ko jima se u kritinom momentu javila spasonosna misao, vizija, unutranji glas, sa bezuslovnom ubedljivou, dajui ivotu nov pravac. Moda bi se moglo navesti isto toliko primera gde je slom znaio katastrofu, koja je unitila ivot, poto se u ovakvim trenucima formiraju i utvruju bolesna ubeenja, ili se rue ideali, to je isto tako loe. U prvom sluaju nastaje psihika nastranost ili psihoza, u drugom sta nje dezorijentacije ili demoralizacije. Ali ako nesvesni sadraji dospeju i u svest i ispune je svojom skoro strahovitom ubedljivou, onda se postavlja pitanje kako e na to reagovati individua. Da li e je savla dati ovi sadraji? Ili, da li e samo verovati u njih? Ili e ih odbaciti? (Izostavljam idealan sluaj kriti kog razumevanja). Prvi sluaj znai paranoju ili i zofreniju. Drugi sluaj postaje udak-prorok ili infantilno stvorenje koje se izdvaja iz ljudske kul12 Jung, Odabrana dela, II

177

turne zajednice. Trei sluaj znai regresivno uspo stavljanje persone. S obzirom na ovakvu formulaciju i koja zvui vrlo tehniki, italac s pravom nasluuje da se radi o komplikovanoj psihikoj reakciji, koja se moe posmatrati tokom analitike terapije. Ali bila bi zabluda da se ovakvi sluajevi sreu samo u okvi rima psihikog terapijskog postupka. Ovaj proces se isto tako dobro a esto jo i bolje moe posmatrati u drugim ivotnim situacijama nego ba u psihikom terapijskom postupku, naime u s\}im onim ivotnim tokovima gde je linost iz temelja uzdrmao neki udar sudbine. Nemile sudbine ima svako, ali to su najee rane koje zaceljuju ne ostavljajui za sobom osaka en ja. Ovde se radi o destruktivnim doivljajima, koji mogu oveka da sasvim slome ili bar da ga trajno obogalje. Uzmimo za primer poslovnog oveka koji je isuvie rizikovao i zbog toga bankrotirao. Ako se od ovog deprimiraj ueg iskustva ne obeshrabri ve nepokolebljivo zadri svoju smelost, moda spasono sno priguenu, onda je rana zarasla bez osakaenja jedinke. Ah ako se skrha i odrekne svih daljih smelijih poduhvata i pokua da svoju socijalnu reputa ciju ponovo s naporom skrpi u okvirima znatno ogra nienije linosti, obavljajui nesamostalni posao, na kakvom siunom poloaju koji je, nesumnjivo, da leko ispod nivoa njegovih mogunosti, i to sa men talitetom uplaenog deteta, onda je on, tehniki re eno, svoju personu regresivnim putem ponovo uspo stavio. Usled straha on je skliznuo na raniji stupanj razvitka njegove linosti, on se smanjio i daje utisak kao da stoji pred kritikim doivljajem, ali potpuno nesposoban i da pomisli na ponavljanje jednog tak vog smelog preduzea. Moda je ranije vie hteo nego to je mogao da sprovede, sada se vie ne usuuje ni ono za ta je zapravo sposoban. Ovakvi doivljaji se sreu na svim ivotnim pod rujima u svim moguim oblicima, zbog toga i tokom psihikog terapijskog postupka. I ovde se radi o pro irenju linosti, o usuivanju spoljne ili unutranje prirode. U emu se sastoji kritiki doivljaj u tera pijskom postupku, to pokazuje primer nae student178

kinje filozofije: to je prenos. Kao to sam ve pret hodno napomenuo pacijent moe nesvesno da sklizne i preko grebena prenosa; u ovom sluaju on ne po staje doivljaj, i u sutini nije se desilo nita bitno. Lekar bi, prirodno, ve iz iste ugodnosti poeleo ovakve pacijente. Ali ako su pacijenti inteligentni oni ve sami otkrivaju postojanje ovog problema. Ako u tom sluaju lekar, kao u pomenutom primeru, bude podignut na stepen oca-ljubavnika i shodno tome se u odnosu na njega usmeri poplava zahteva, onda on mora da smisli naine i sredstva kako da doeka ovu navalu a da, s jedne strane, i njega ne zahvati ta bujica a, s druge, da pacijent ne pretrpi neku tetu. Naime, nasilno prekidanje prenosa moe prouzroko vati potpuni pad u prethodno stanje i pogoranje, zbog ega se ovom problemu mora prii sa vrlo mno go takta i obazrivosti. Sledea mogunost je nada da e vremenom ova besmislica prestati sama od sebe. Sigurno da vremenom jednom ipak sve prestaje, ali ovakvo vreme moe trajati vrlo dugo i tekoe mogu biti nepodnoljive za obe. strane, tako da u ovakvim sluajevima radije odmah ne treba raunati sa pomonim faktorom vreme. Daleko bolji instrument za suzbijanje prenosa izgleda da prua Frojdova teorija neuroza. Pacijento va zavisnost se objanjava kao infantilno seksualni zahtev, koji se nalazi umesto razumne primene sek sualnosti. Slinu prednost prua i Adlerova teorija, koja prenos objanjava kao infantilnu nameru moi i kao tendenciju osiguravanja. Obe teorije tako do bro odgovaraju heurotskom mentalitetu, da se svaki sluaj moe istovremeno objasniti obema teorijama. Ova zapravo vrlo udnovata injenica, koju mora pot vrditi svaki onaj ko je bez predubeenja, moe se zasnivati samo na injenici da su Frojdova infantil na erotika i Adlerova tendencija moi jedna te ista stvar, sasvim nezavisno od sukoba miljenja iz1
1

Up. primer ovakvog sluaja u: Uber die Psvchologie des Unbevmssten.

8

1912.

Adler,

Uber den nervbsen Charakter, Wiesbaden,

179

meu Frojdove i Adlerove kole. To je zapravo deo nesavladane i u prvom momentu nesavladive, prvo bitne nagonske prirode, koja izbija na videlo u fe nomenu prenosa. Arhaini oblici fantazije, koji po stepeno dostiu povrinu svesti, nisu nita drugo do dalji dokaz ove injenice. Uz pomo obe teorije moe se pokuati da se pa cijentu objasni kako su infantilni, kako su nemogui i kako su apsurdni njegovi zahtevi i konano on e se, moda, ak povui na razumne postavke. Ali moja pacijentkinja nije jedina koja to nije uinila. Tano je da lekar sa ovim teorijama moe da sauva svoj lik i da se, sa vie ili manje ovenosti, izvue iz ne prijatne situacije. Stvarno ima pacijenata za koje se ne isplati neki vei utroak (ili izgleda da se ne isplati), ali ima i sluajeva gde ovakav postupak upra vo znai besmisleno oteenje pacijentove due. U sluaju moje pacijentkinje oseao sam neto slino i stoga sam odbacio moje racionalistike pokuaje, da bih svakako sa loe prikrivenim nepoverenjem prirodi dao mogunost da koriguje svoju sopstvenu besmislicu (kako je meni izgledalo). Kao to je pomenuto, ovom prilikom sam upoznao neto neobino vano, naime postojanje nesvesne samoregulacije.. Ne svesno moe ne samo da eli ve i da se odrekne svojih sopstvenih elja. Ovo, za integritet linosti vrlo vano saznanje, ostaje nepoznato onome ko se za ustavi pred konstatacijom da se radi o istom infantilizmu. On e se vratiti sa praga svog saznanja i sebi rei: 'Sve je bilo besmislica. Ja sam psihiki bolesni fantast, kome je najbolje da pokopa ili odbaci ne svesno i sve ono to je u vezi sa tim.' On e smisao onog to je toliko eleo shvatiti kao infantilnu bes mislicu. On e shvatiti da je njegov zahtev bio apsur dan, on e doi do tolerancije samog sebe i do rezig nacije. Sta moe da uini? On e se pred konfliktom okrenuti i vratiti i, ukoliko je to mogue, regresivno uspostaviti svoju potresenu personu, uz gubitak svih onih nadanja i oekivanja koja su nabujala tokom prenosa. Na taj nain on e biti manji, ogranieniji i racionalniji nego to je bio pre toga. Ne moe se rei 180

da je ovakav ishod eo ipso nesrea za sve ljude, po to ima isuvie mnogo onih koji zbog svoje notorne nesposobnosti bolje slue u racionalistikom sistemu nego u slobodi. Ovo poslednje spada u neto tee stva ri. Onaj ko moe da podnese ovaj ishod, taj se moe sloiti sa Faustom koji kae:
Krug ovog sveta poznat mi je dosta No pogled preko zakren ml osta Tek luda tamo kilji, mati vina Vrh oblaka da nae sebi slina! Stoj vrsto, pa se ovde ogledaj. Sposobnim nem nije ivot taj. Za venou i emu enja ta, Sto spozna i uhvatiti se da. Zemaljskih dana tako proi rok! Nek dusi krue, ti svoj slijedi tok.. .

Ovo reenje bi bilo sreno kada bi nekom stvar no uspelo da se nesvesnog otrese u tolikoj meri da mu se energija smanji do nedelotvornosti. Shodno is kustvu esvesnom se samo delimino moe oduzeti energija^ ono ostaje stalno aktivno, jer ne samo da sadri ve je ak i J^zvor libida iz kog nam pritiu psihiki elementi. Stoga bi bila varka verovati da bi se nekom tako rei maginom teorijom ili metodom nesvesnom mogao konano oduzeti libido i na taj na in u neku ruku ga iskljuiti. Covek moe jedno vre-* me da se preda ovoj iluziji, da bi jednog dana morao: da kao Faust kae:
Al sad toga aranja prepun je zrak I zalud izbei kua mu svak. Dok dan vedro, razumno moe ti pro, U sablasne sne e te uplesti no. Kad radostan s livade vraa se tko, Sad zakreti ptica. Sto kreti? Zlo! Od zore do mraka praznoverje to Nametljivo plai, opominje. Sami, u strahu tu stojimo mi, Dver kripi, a nlko ne ulazi.
4

* Faust II, 5. in, 4. scena. L. c.

181

Niko ne moe svojevoljno da nesvesnom oduzme delotvornu snagu. U najboljem sluaju ovek moe da se zavarava. To je kao to Gete kae:
Kad me uho ulo ne bi, Srce bi me osealo u sebi. Preobraena mogu do, Koristit svoju stranu mo.

Ima samo jedno to se uspeno suprotstavlja ne svesnom, a to su_spoljne neosporne nevolje. (Ko ne to vie zna o nesvesnom taj e i iza spoljanjih ne volja sagledati ono isto lice koje ga je prethodno gledalo iznutra). Unutranja nevolja moe se preobra ziti u spoljanju i sve dok postoji stvarna, a ne samo poza, spoljanja nevolja, obino je neaktivna psihika problematika. Zbog toga Mefisto Faustu, kome su odvratne lude maije, daje savet:
Jest! Bez novca, bez arolije Bez lekara to sredstvo moe stei: Izii samo odmah u polje I poni na njemu kopati i ei, Ti smisao svoj, a i sebe sama, U sasvim uskim dri granicama. Jednolikom se hranom samo hrani, Ko marva ivi s marvom; a njivu gnoji sam, Onog to anje, nek te ne bude sram!*

Kao to je poznato ne moe se glumeti jedno stavan ivot i zbog toga se ni pomou oponaanja ni kada ne moe nadoknaditi odsustvo problema jedno stavnog ivota, preputenog sudbini. Ne onaj ko u sebi ima mogunost, ve mnogo pre onaj ko u sebi sadri nunost ovakvog ivota bie na ovo primoran ve svojom prirodom i zatvorenih oiju e proi pored ovde nabaenog problema, jer sagledavanje istog prevazilazi njegovu mo shvatanja. Ali ako moe da sa gleda Faustov problem, onda mu je ve zatvoren izlaz
* L. c. Faust I, 6. scena. (Prevod citiranih delova Fausta: Tito Strozzi Prim. prev.).

182

u jednostavni ivot. Sigurno da ga niko ne spre ava da se preseli na selo u dvosoban stan, da rilja po vrtu i jede sirovu repu. Ali njegova dua e se smejati ovoj obmani. Samo ono to je ovek stvarno, ima lekovitu mo. Regresivno uspostavljanje persone je ivotna mo gunost samo onda kada neko za kritini neuspeh svog ivota ima da zahvali sopstvenoj nadmenosti. Sa smanjenjem svoje linosti on se vraa na, za njega, odgovarajuu meru. U svakom drugom sluaju rezig nacija i umanjivanje'samog sebe predstavlja izbegavaiija koja se stalno mogu odrati samo sa doivot nom neurotskom patnjom. Posmatrano sa svesnog as pekta dotinog neurotiara, njegovo stanje svakako ne izgleda kao izbegavanje, ve mnogo pre kao ne mogunost da se uhvati u kotac sa problemom. On je po pravilu sam, i ,u dananoj kulturi malo ili ni ta mu ne dolazi u susret spremno da pomogne; ak mu i psihologija prvo suprotstavlja reduktivna shvatanja, time to upravo podvlai neminovan arhaini infantilni karakter tih prolaznih stanja i na taj nain ih ini neprihvatljivim. Njemu ne pada na pamet da lekarska teorija moe sluiti i tome da lekar vie ili manje elegantno izvue glavu iz ome. Zbog toga ove reduktivne teorije tako izvanredno odgovaraju sutini neuroze, poto su korisne i samom lekaru.

B. IDENTIFIKACIJA SA KOLEKTIVNOM PSIHOM

Druga mogunost bila bi identifikacija sa kolek tivnom psihom. To bi bilo istoznano sa prihvatanjem inflacije, ali sada dignute na stepen sistema, to jest, ovek biva sreni posednik te velike istine, koju treba jo otkriti, konane spoznaje koja znai spasenje-naroda. Ovaj stav ne mora da bude sumanutost veliine u direktnom-obliku, ve sumanutost veliine u pozna tom ublaenom obliku reformatorstva, prorotva i muenitva. Slabi duhovi koji, kao to je esto sluaj, raspolau sa utoliko veom merom sujete, astoljublja 183

i neumesne naivnosti, izloeni su ne maloj opasnosti da podlegnu ovom iskuenju. Otvaranje pristupa ko lektivnoj psihi znai za individuu obnavljanje ivota, svejedno da li se ovo obnavljanje doivljava kao pri jatno ili neprijatno, ovek eli da zadri ovo obna vljanje; jedan zbog toga to se na taj nain poveava njegovo oseanje ivljenja, drugi zato to obeava bogati porast njegovog saznanja, trei stoga to je otkrio klju preobraaja njegovog ivota. Zbog toga niko od njih ne eli da se okani velikih vrednosti koje lee pokopane u kolektivnoj psihi, stremei da na bilo koji nain novosteeni prikljuak vrsto spoji sa praosnovama ivota. Identifikacija izgleda da je ovome najblii put, poto rasplinjavanje persone u kolektivnoj psihi formalno poziva na to da se ovek sjedini sa ovim ponorom i da se nepovratno stopi sa njom. Ovaj deli mistike je svojstven svakom boljem oveku, kao to je svakom uroena enja za maj kom, kao pogled unatrag k izvoru iz koga se nekad poteklo.
7

Kao to sam ranije iscrpno pokazao u regresiv noj enji, koju, kao to je poznato, Frojd shvata kao infantilnu fiksaciju ili kao incestuoznu elju, lei posebna vrednost i posebna neminovnost koja je, npr. u mitovima podvuena na taj nain da je upravo naj jae i najbolje jednog naroda, naime njegov junak, onaj koji poputa regresivnoj enji i namerno se uputa u opasnost da ga proguta monstrum materin ske praosnove. Ali on je junak samo stoga to ne doputa da bude konano progutan, ve pobeuje monstrume, i to ne samo jednom ve vie puta. Tek . iz poraza kolektivne psihe proistie prava vrednost, osvajanje blaga, nepobedivog oruja, magijskog zaOvde bih eleo da podsetim na Kan tovu interesantnu napomenu: u njegovim Vorlesungen iiber Psvchologie, (Leipzig, 1889) ukazuje na dragocenost koja lei u polju tamnih predstava, a koja predstavlja duboki ponor ljudskih spoznaja, koji nikada neemo dostii. Ova dragocenost je, kao to sam to iscrpno pokazao u mojoj knjizi Wandlangen und Svmbole der Libido (Novo izdanje: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5), zbir iskonskih slika u kojima je investiran li bido, ili, bolje reeno, koje su samopokazanje libida.
7

184

titnog sredstva ili bilo kakvih drugih eljenih doba ra izraenih u mitu. Stoga onaj ko se identifikuje sa kolektivnom psihom mitski izraeno: ko pusti da ga proguta monstrum i u njoj se raspline, on je dodue priao blagu koje uva adaja, ali krajnje nedobrovoljno i na svoju veliku tetu. Svakako da niko ko je svestan kominosti ove identifikacije, nee imati hrabrosti da je izdigne do principa. Ali opasno u ovome je tb to mnogima ne dostaje neophodnog humora ili to zakazuju upravo na ovom mestu: njih obuhvata patos, neka vrsta trud noe znaaja, koja spreava svaku delotvornu samo kritiku. Ne bih eleo da osporavam pojavu proroka uopte, ali bih ipak opreza radi prvo posumnjao u svaki pojedinani sluaj, poto je isuvie opasna stvar da se ovek lakomisleno odlui da ga bez dalj njega smatra pravim prorokom. Svaki pravi prorok prvo se energino brani od nesvesnog nametanja ovakve uloge. Stoga tamo gde prorok nastaje za tren oka, bolje je misliti na gubitak psihike ravnotee. Pored mogunosti da se postane prorok mami i druga suptilnija i na izgled legitimni ja radost, na ime postati uenik nekog proroka. Ovo je za veliku veinu upravo idealna tehnika. Njene prednosti su: Odium dignitatis, naime natoveanska obaveza proroka, postaje jedno utoliko slae otium indignitatis, ovek je nevredan, skrueno sedi kraj nogu majstora i uva se sopstvenih misli. Duhovna tro most postaje vrlina, ovek sme da se raduje suncu tog bar poluboanskog bia. Arhaizam i infantilizam nesvesne fantazije profitira bez sopstvenih trokova, poto se sve obaveze prebacuju na majstora. Kroz oboavanje majstora ovek na izgled ne primeujui i sam raste u visinu, a osim toga se velika istina koju nije sam otkrio prima bar neposredno-iz ruku majstora. Naravno, esto se uenici vezuju jednim lancem ne iz ljubavi, ve iz razumljivog in teresa da se pomou stvaranja kolektivnog odobra vanja vrlo lako uvrste u sopstvenom ubeenju. Ovo je identifikacija sa kolektivnom psihom koja izgleda znatno preporuljivija; drugi ima ast da bu185

de prorok a sa tim i opasnu odgovornost. ovek je samo uenik, ali s tim i saupravitelj velike dragocenosti, koju je majstor izvukao iz dubina. ovek osea svu vrednost i teret jednog ovakvog poloaja i smatra najviom dunou i moralnom neophodnou da ocrnjava sve one koji drugaije misle, da vrbuje prozelite i uopte da oveanstvu okai jedno svetio isto onako kao da je i sam prorok. A to su upravo oni koji su se sakrili iza na izgled skromne persone, koji se, nadmeni, kroz identifikaciju sa kolektivnom psihom iznenada pojavljuju na vidiku sveta. Jer kao to je prorok iskonska slika kolektivne psihe, tako je i njegov uenik jedna iskonska slika. U oba sluaja kroz kolektivno nesvesno se uvlai inflacija, tako da trpi tete samostalnost individual nosti. Ali kako ni izdaleka sve individue ne poseduju snagu samostalnosti, moda je fantazija uenika jo ono ponajbolje to oni mogu postii. Uivanja u sa tim skopanoj inflaciji su tada bar mala naknada za gubitak duhovne slobode. Ne srne se takoe potceniti da je ivot stvarnog ili uobraenog proroka pun pat nji, razoarenja i odricanja, tako da hor uenika koji peva Osana ima vrednost kompenzacije. To je sve tako ljudski razumljivo da bi ovek morao da se udi ako bi bilo kakva sudbina vodila preko i izvan toga.

D R U G I D E O

INDIV1DUACIJA

I FUNKCIJA NESVESNOG Postoji jedna unutranja odreenost i mogunost da se prevaziu stupnjevi koji su opisani u prvom delu. To je put individuacije. Individuacija znai: po stati pojedinano bie, i ukoliko pod individualnou podrazumevamo nau najintimniju, poslednju i neuporedivu jedinstvenost, postati svoja Sopstvenost (Selbst). Zbog toga bi se individuacija mogla prevesti i kao samoostvarenje ili kao samoispunjenje. Razvojne mogunosti, o kojima je bilo rei u prethodnim poglavljima, su u osnovi uzeto obesebljenja, naime samoodricanja u korist neke spoljne uloge ili u korist nekog uobraenog znaenja. U prvom slu aju Sopstvenost se povlai u pozadinu u korist so cijalnog priznanja, u drugom u korist autosugestivnog znaenja neke iskonske slike. U oba sluaja, dakle, pretee kolektivno. Samoodricanje u korist kolektiv nog odgovara socijalnom idealu; ono vai ak kao dunost i vrlina, iako to moe dovesti i do egoistikih zloupotreba. Egoiste nazivaju samoivima to, naravno, nema nieg zajednikog sa pojmom Sopstvenosti, kako ga ovde koristim. Nasuprot tome iz gleda da samoostvarenje stoji u suprotnosti sa samoodricanjem. Ovaj nesporazum je opti, poto se pravi nedovoljna razlika i izmeu individualizma i indivi duacije. Individualizam je namerno isticanje i nagla avanje navodne svojstvenosti nasuprot kolektivnih obzira i obaveza. Individuacija, meutim, znai upra189

vo bolje i potpunije ispunjenje kolektivnih opredelje nja oveka, poto dovoljno uzimanje u obzir svojstava individue prua bolje mogunosti socijalnog uspeha, nego kada se lina svojstva zapostavljaju ili ak po tiskuju. Svojevrsnost individue ne treba shvatiti kao heterogenost njene supstancije ili njenih komponen ti, ve mnogo pre kao svojstveni odnos meavine ili kao postepenu razliku diferenciranja funkcija i spo sobnosti, koje su po sebi i za sebe univerzalne. Svako ljudsko lice ima nos, dva oka itd., ali ovi univerzalni faktori su varijabilni i ova varijabilnost je ono to omoguava individualna svojstva. Stoga individuacija moe znaiti samo psiholoki razvojni proces, koji is punjava data individualna opredel jenja, drugim re cima, od oveka stvara tog odreenog pojedinca, ka kav je ve. Na taj nain ne postaje samoiv u sva kodnevnom smislu, ve on samo ispunjava svoju svo jevrsnost, to je, kao to je reeno, beskrajno razli ito od egoizma ili individualizma. Ukoliko je ovekova individua, kao ivo jedin stvo, sastavljena od samih univerzalnih faktora, ona je potpuno kolektivna i zato ni u kakvoj suprotnosti prema kolektivu. Individualistiko naglaavanje svojevrsnosti stoga je u suprotnosti sa ovom osnovnom injenicom ivog bia. Nasuprot tome individuacija upravo tei ivom sadejstvu svih faktora. Ali kako su ti, po sebi univerzalni faktori uvek prisutni samo u individualnom obliku, njihovo potpuno uzimanje u obzir dovodi do individualnog dejstva, koje se ne mo e zameniti niim boljim, a najmanje individualiz mom. Svrha individuacije nije nita drugo do s jedne strane oslobaanje Sopstvenosti iz pogrenog plata persone, a s druge od sugestivne moi nesvesnih slika. Iz do sada reenog trebalo bi da je postalo dovoljno jasno ta psiholoki znai persona. Sto se tie druge strane, naime dejstva kolektivno nesvesnog, tu se kre emo u tamnom unutranjem svetu, koga je znatno tee razumeti nego svakom pristupanu psihologiju persone. Svako zna ta znai zauzeti slubenu pozu ili igrati drutvenu ulogu, itd. Pomou persone o190

vek eli da izgleda kao onaj ili ona, ili se ovek rado krije iza neke maske, pa ak izgrauje odreenu per sonu kao zatitni bedem. Stoga problem persone ne bi smelo da pravi posebne tekoe razumevanja. Druga je stvar, meutim, shvatljivo izloiti one suptilne unutranje procese, koji sugestivnom silom zahvataju svest. O ovim dejstvima najbolje moemo stei sliku uz pomo primera duevnih bolesnika, stvaralakih inspiracija i religijskih preobraanja. Izvanredan opis ovakve unutranje promene, za koji bi se moglo rei da je prislukivao stvarnost, nalazi se u knjizi H. G. Wels: Christina Albertas Father.' Promene sline vrste opisane su i u vrednoj knjizi Leon Daudet, L'Heredo. Obuhvatni materijal moe se nai kod William James, Varieties oj Religious Experience. Iako su u mnogim takvim sluajevima prisutni spoljni faktori, koji ovu promenu ili nepo sredno uslovljavaju ili su bar povod, ipak nije uvek sluaj da spoljni faktor daje dovoljno objanjenja za nastajanje promene linosti. Naprotiv, moramo pri znati injenicu da promene linosti mogu nastati iz subjektivnih, unutranjih razloga, miljenja i ubeenja, pri emu spoljni povodi ili ne igraju nikakvu ili krajnje nebitnu ulogu. Ovo je tako rei pravilo kod patolokih promena linosti. Oni sluajevi psiho za koji predstavljaju jasnu i jednostavnu reakciju na ruilaki, spoljni dogaaj spadaju u izuzetke, zbog ega je za psihijatriju nasledna ili steena patoloka nastrojenost bitni etioloki faktor. Isto vai i za ve inu stvaralakih intuicija, poto ovek jedva da e biti sklon da prihvati isto kauzalnu vezu izmeu ja buke koja pada sa drveta i Njutnove teorije gravi tacije. Isto tako se i sva ona religijska preobraanja, koja se ne mogu dovesti u neposrednu vezu sa suge stijom ili podraavanjem primera, zasnivaju na sa mostalnim unutranjim procesima, iji tok dostie kulminaciju u promeni linosti. Ovi procesi po pra2 i
1

London i New York, 1925. Pari, 1916. London i Cambridge, Mass., 1902.

191

vilu imaju osobitost da su pre svega potpragovni, tojest nesvesna zbivanja, koja samo postupno dostiu do svesti. Momenat prodora svakako da moe biti i iznenadan, ukoliko svest trenutno preplave tui i na izgled neslueni sadraji. Za laike a i za onog koga je ovo pogodilo to moe da izgleda tako, ali za znalca nema ovakvih iznenadnosti. Naime, u stvarnosti ova kav prodor se po pravilu priprema godinama, esto je ovome posveeno pola ivota, a ve u detinjstvu se mogu posmatrati svakakve udne stvari, koje esto vie ili manje simbolino ukazuju na budui nenor malni razvitak. Seam se npr. duevnog bolesnika koji je odbijao hranu a vetakoj ishrani preko nosne sonde davao sasvim neobian otpor. Bila je potrebna ak narkoza da bi se uvela sonda. Naime, bolesnik je na svojstven nain mogao tako rei da proguta jezik, to jest da ga pritisne unazad u drelo, to mi je tada bila sasvim nova i nepoznata injenica. U jednom od lucidnih intervala saznao sam od bolesnika sledee: kao mladi esto je razmiljao o tome kako bi mogao da se ubije i onda kada bi ga spreavali na svaki mo gui nain. Najpre je pokuao sa zadravanjem disa nja dok je doao do zakljuka da u polusvesnom sta nju ipak poinje da die. Stoga je prestao sa ovim pokuajima i razmiljao kako bi ilo sa odbijanjem hrane. Ova razmiljanja zadovoljavala su ga sve dotle dok nije otkrio da mu se hrana moe uvesti kroz nosnodrelnu duplju. Zbog toga je razmiljao o tome kako bi se mogao zatvoriti ovaj pristup. Tako je do ao na pomisao da jezik priljubi unazad. U poetku mu to nije uspevalo zbog ega je zapoeo sa redovnim vebama, tako da mu je uspelo da jezik proguta onako kako se to ponekad nenamerno deava u narkozi, oi gledno zbog potpune, vetake mlitavosti muskula ture koreria jezika. -Na ovaj udan nain mladi se pripremao za budu u psihozu. Posle drugog uba ostao je neizleivo du evno bolestan. Ovaj primer namesto mnogih drugih pokazuje kako kasnije na izgled iznenadni upad stranih sadraja niukom sluaju nije stvarno iznenadan, ve naprotiv rezultat dugogodinjeg, nesvesnog razvitka. 192

Veliko pitanje je: u emu se sastoje nesvesni procesi? I kako su nastali? Sve dok nisu svesni o njima se, naravno, ne moe nita rei. Ponekad, me utim, manifestu ju se delom kroz simptome, delom kroz postupke, miljenja, afekte, fantazije i snove. Oslanjajui se na ovakva posmatranja moemo izvui indirektne zakljuke o svagdanjem poloaju i svag danjem stanju nesvesnih zbivanja i razvitaka. Pri tom se ovek ne srne prepustiti iluziji da se upoznala stvarna priroda nesvesnih procesa. Mi nikada ne dospevamo dalje od tako rei kao-da . . . U sr prirode ne prodire ni jedan duhovni stvor, takoe ni u nesvesno. Znamo, meutim, da nesvesno nikada ne miruje. Izgleda da je stalno ak tivno, ak i kada spavamo, ipak sanjamo. Dodue, ima veliki broj ljudi koji tvrde da po pravilu nikada ne sanjaju, meutim, vrlo je verovatno da se oni samo ne seaju svojih snova. ak je upadljiva injenica da se ljudi koji govore u snu najee ili ne mogu setiti sna skopanog sa govorom ili uopte injenice da su neto sanjali. Sigurno da ne proe dan a da ne na inimo neku govornu omaku, da se neega ne mo emo setiti to je inae u drugim prilikama prisutno, da nas ophrvava zlovolja kojoj ne znamo uzrok itd. Ovo su simptomi nesvesne delatnosti koja nou po staje direktno vidljiva u snovima, dok danju samo ponekad probija branu koju postavlja svest. Koliko dopire nae dananje iskustvo moemo tvrditi da se nesvesni procesi nalaze u kompenzatornom odnosu prema svesti. Izriito koristim re kompenzatoran a ne re kontrastan, poto svest i ne svesno nisu neophodno u meusobnoj suprotnosti, ve se meusobno dopunjuju do odreene celine, do Sopstvenosti. Shodno ovoj definiciji Sopstvenost je svesnom Ja nadreena veliina. Ono ne obuhvata samo svesnu ve i nesvesnu psihu i stoga je tako rei li nost, to smo takodel Mogli bismo zamisliti da posedujemo parcijalne due. Tako npr. bez tekoa sebe same moemo sagledati kao personu. Ali razjasniti sebi ta smo kao Sopstvenost, prevazilazi nau mogu nost predstavljanja, poto bi za ovu operaciju deo
13 Jung, Odabrana dela, II

193

morao da bude u mogunosti da shvati celinu. Takoe nema nade da dostignemo ni bar priblinu svesnost Sopstvenosti jer ma koliko mogli biti svesni, uvek e biti prisutna neodreena i neodrediva koli ina nesvesnog, koja spada u totalnost Sopstvenosti. I tako Sopstvenost ostaje nama stalno nadreena ve liina. Nesvesna zbivanja koja kompenzuju svesno Ja sadre sve one elemente koji su neophodni za samoregulaciju celokupne psihe. Na linom stupnju to su u svesti jo nepoznati lini motivi, koji se javljaju u snovima ili su to znaenja dnevnih situacija koje smo prevideli, ili zakljuci koje nismo izveli, ili afekti koje sebi nismo dozvolili, ili kritike koje smo sebi utedeli. to ovek kroz samospoznaju i njoj odgo varajuim postupcima postaje vie svestan sebe, tim vie se gubi onaj na kolektivno nesvesnom naslagani sloj lino nesvesnog. Na taj nain nastaje svest koja vie nije sputana u lino osetljivom Ja-svetu, ve uzima uea u daljem svetu, objekata. Ova ira svest vie nije ono osetljivo, egoistino klupko linih elja, strahovanja, nadanja i ambicija, koje moraju biti kompenzovane pomou nesvesnih linih protiv-tendencija ili ak i korigovane, ve je to funkcija od nosa skopana za objekt, svet, koja individuu premeta u bezuslovnu, obaveznu i neraskidivu zajednicu sa svetom. Zapleti koji nastaju na ovom stupnju vie nisu egoistini konflikti elja, ve tekoe koje se tiu kako mene tako i drugihj U krajnoj liniji na ovom stupnju radi se o kolektivnim problemima, koji stavljaju u pokret kolektivno nesvesno, poto im je potrebna kolektivna a ne lina kompenzacija. Ovde moemo doiveti da nesvesno produkuje sadraje koji ne vae samo za dotinog pojedinca, ve i za druge, ak za mnoge i, moda, za sve. Elgoni, koji ive u praumama Elgona, objasnili su mi da ima dve vrste snova: obian san malog o veka i velika vizija koju ima samo veliki ovek, npr. vra ili poglavica. U malim snovima nema ni ega. Ali ako je neko sanjao veliki san, onda saziva celo pleme da bi ga svima ispriao. 194

Otkud neko zna da li je njegov san veliki ili >mali? On zna to na osnovu instinktivnog oseanja znaajnosti. On je tako savladan utiskom da mu ne pada na pamet da san zadri samo za sebe. On mora da ga ispria, psiholoki ispravno pretpostavljajui da je ovaj od znaaja za sve. Kolektivni san i kod nas ima oseajno znaenje koje tera na saoptavanje i prianje drugima. On proistie iz konflikta odnosa i zbog toga se mora dovesti u svesni odnos, poto san ovog kompenzuje a ne samo neku unutranju, linu izopaenost. Procesi kolektivno nesvesnog ne bave se samo sa vie ili manje linim odnosima individue sa njenom porodicom ili njenom daljom drutvenom. grupom, ve i sa njenim vezama sa zajednicom sa ljudskom zajednicom uopte.\ Sto je optiji i bezliniji uslov koji izaziva nesvesnu" reakciju, tim e biti znaajnija, neobinija i jaa kompenzatorna manifestacija. Ona ne tera samo na privatno poveravanje, ve dovodi do otkrovenja, spoznaje, pa ak prisiljava na preuzima nje neke uloge. Kako nesvesno kompenzuje odnose moe ilustrovati sledei primer: svojevremeno sam imao kao pa cijenta jednog neto arogantnijeg gospodina. On je zajedno sa mlaim bratom vodio radnju. Izmeu bra e postojao je vrlo napet odnos, to je izmeu ostalog bio jedan od bitnih uzroka neuroze mog pacijenta. Iz podataka koje mi je dao pacijent nije mi bilo sasvim jasno ta je bio stvarni razlog napetosti. Imao je sva kakvih kritika u odnosu na brata, takoe nije dao ni malo povoljnu sliku o njegovoj nadarenosti. Brat se esto javljao u njegovim snovima, i to vazda u ulozi Bizmarka, Napoleona ili Cezara. Njegova kua je iz gledala kao Vatikan ili Jildic kiosk. Njegovo nesve sno je oigledno imalo potrebu da bitno podigne rang mlaeg brata. Iz toga sam zakljuio da moj pacijent sebe procenjuje isuvie visoko a brata isuvie nisko. Dalji tok analize dao je za pravo ovom zakljuku u svakom pogledu. Jedna mlada pacijentkinja, sanjalaki vezana za majku, stalno je sanjala vrlo nepovoljne snove o njoj
13'

195

 u snu se majka pojavljivala kao vetica, kao avet, progonitelj. Majka je preko svake mere razmazila erku i svojim nenostima zaslepila erku tako da ova svesno nije mogla da sagleda tetni majin uticaj, zbog ega je nesvesno sprovodilo kompenzatornu kri tiku u odnosu na majku. Jednom mi se desilo da sam jednu pacijentki nju intelektualno kao i moralno isuvie potcenio. U snu sam video zamak na visokoj litici. Na najviem tornju nalazila se loa i tu je sedela moja pacijent kinja. Nisam oklevao ve sam joj odmah ispriao ovaj san, naravno ovo je bilo izvanredno uspeno. Kao to je poznato ovek se rado blamira upravo pred ljudima koje nepravedno potcenjuje. Naravno da i obrnuto moe biti sluaj, kao to se desilo jednom mom prijatelju. Kao vrlo mlad student izmolio je audijenciju kod ekselencije Virhova. Kada je, naj zad, uplaen trebalo ovom da se predstavi i da kae svoje ime, rekao je: Moje ime je Virhov, na ta je ekselencija pakosno se smeei odvratila: Ah, i vi se zovete Virhov? Oseanje sopstvene nitavnosti oi gledno da je u nesvesnom mog prijatelja ilo isuvie daleko, zbog ega ga je ubrzo nateralo da Virhova predstavi kao identinu veliinu. U ovim vie linim odnosima naravno da nije po trebna ba kolektivna kompenzacija. Nasuprot tome u prvom navedenom sluaju su figure koje koristi nesvesno upravo izraeno kolektivne prirode to su opte priznati heroji. U ovom sluaju mogua su dva tumaenja: ili je mlai brat moga pacijenta ovek priznatog i irokog kolektivnog znaaja, ili moj paci jent pati od samoprecenjivanja u odnosu na svakog a ne samo u odnosu na brata. Za prvu pretpostavku nije bilo oslonca, za drugu je govorio ve izgled. Kako arogancija mog pacijenta nije bila namenjena samo bratu, ve iroj drutvenoj grupi, kompenzacija se posluila kolektivnom slikom. Isto vai i za drugi sluaj. Vetica je kolek tivna slika, stoga moramo zakljuiti da lepa zavis nost mlade pacijentkinje nije bila vezana samo za 196

majku ve i za dalju socijalnu grupu. Ovo je bilo slu aj utoliko to je devojka jo ivela u svom isklju ivo infantilnom svetu, koji je jo sasvim bio identi an sa roditeljima. Navedeni primeri se odnose na veze u okvirima linog. Ali ima i bezlinih veza ko jima je ponekad potrebna nesvesna kompenzacija. U ovakvim sluajevima se javljaju kolektivne slike, koje imaju vie ili manje mitoloki karakter. Mo ralni, filozofski i religijski problemi upravo zbog svog opte vaeeg karaktera obino najranije pobuuju mitoloke kompenzacije. U gore pomenutoj Velsovoj knjizi sreemo se sa upravo klasinom kompenzaci jom: Primbli, patuljasto izdanje linosti, otkriva da je on zapravo reinkarnacija Sargona, kralja kraljeva itd. Sreom genije autora je sirotog Sargona spasao od prokletstva patoloke smenosti i itaocu ak pru io mogunost da sagleda tragini i veiti smisao u ovoj apsurdnosti: mr Preemblv (Primbli) jedno pravo nita, doao je do saznanja da je on prolazite svih proteklih i buduih vremena. Ova spoznaja nije isu vie skupo plaena lakom sumanutou, pod pretpo stavkom da malog Primbija nee konano progutati monstrum jedne iskonske slike, to mu se meutim skoro desilo. Opti problem zla i greha je jedan drugi aspekt naeg bezlinog odnosa prema svetu. Stoga ovaj pro blem stvara kolektivnu kompenzaciju kao skoro ni jedan drugi. Kao inicijalni simptom teke prisilne neuroze jedan pacijent je u svojoj 16. godini sanjao sledei san: On ide nepoznatom ulicom. Mrano je. On uje iza sebe korake koji se pribliavaju. On ubr zava, lako uplaen. Koraci se pribliuju a njegov strah raste. On poinje da tri. Ali koraci izgleda da ga stiu. Konano on se okree da bi video avola. U samrtnom strahu on skae i ostaje tako da visi u vazduhu. Ovaj san se ponovio dva puta, kao znak nje gove posebne vanosti. Kao to je poznato zbog svoje skrupuloznosti i ceremonijalne prisilnosti prisilna neuroza nema samo povrni izgled moralnog problema, ve ona i unutra vrvi od neovenosti, kriminalnosti i opakih zala, 197

protiv ije se integracije oajniki bori izvan ovog fino organizovana linost. Iz ovog razloga mora se tako mnogo toga uiniti na ceremonijalno pravi na in, donekle kao protivtea zlu koje pretei stoji u pozadini.'Posle ovog sna poela je neuroza, koja se uglavnom sastojala od toga to se pacijent, kako se sam izrazio, odravao u provizornom ili nekonta miniranom istom stanju, poto je kontakt sa sve tom i svim to je podsealo na prolaznost prekinuo ili uinio nevaeim pomou bezumne podrobnosti, skrupuloznih ceremonija ienja i straljivog dra nja za bezbrojne, preko svake mere komplikovane zapovesti. Jo pre nego to je pacijent i nasluivao pred stojee pakleno stanje, pokazao mu je san da ako eli da se ponovo vrati na zemlju, onda e to za njega znaiti pakt sa zlom. Na jednom drugom mestu opisao sam san koji predstavlja kompenzaciju religijskog problema kod mladog studenta teologije. Kod njega se radilo o sva kakvim tekoama verovanja, to nije neobino kod modernog oveka. U snu on je bio ak belog maga, koji je, meutim, bio odeven u crno. On ga je podu avao do odreene take kada je rekao da im je tu potreban crni mag. Crni mag se pojavio ali je bio obuen u belo. On je tvrdio da je naao kljueve raja, ali mu je potrebna mudrost belog maga da bi mogao da sazna ta da zapone sa kljuevima. Oigledno da ovaj san sadri problem suprotnosti, koji je, kao to je poznato, naao u taoistikoj filozofiji sasvim dru gaije reenje nego u naim zapadnim shvatanjima. Figure koje koristi san su bezline, kolektivne slike, shodno prirodi bezlinog religijskog problema. Na suprot hrianskom shvatanju san istie relativnost dobrog i zla na nain koji, bez daljnjega, podsea na poznati taoistiki simbol Janga i Jina.
4

Up. Uber die Archetypen des kollektiven Unbetcussten, u: Von den Wurzeln des Betousstseins, 1954, S. 46, Ges. Werke, Bd. 9, I Par., 70; Zur Phanomenologie des Geistes im Mdrchen, u: Symbolik des Geistes, 1953, S. 16, Ges. Werke. Bd. 9, I. Par. 398; Psychologie und Erziehung, 1950, S. 96, Ges^ Werke, Bd. 17, Par. 208.
4

198

Iz ovakvih kompenzacija svakako se ne srne zak ljuiti da nesvesno, to se dalje svest gubi u univer zalnim problemima, isto tako produkuje sve daleko senije kompenzacije. Naime, postoji ako se tako sme rei legitimno i ilegitimno bavljenje bezlinim problemima. Legitimne su ovakve ekskurzije samo onda kada proistiu iz najdubljih i najiskrenijih in dividualnih potreba; nasuprot tome ilegitimne su ako predstavljaju isto intelektualnu radoznalost ili po kuaje bekstva iz neprijatne stvarnosti. U ovom dru gom sluaju nesvesno produkuje isuvie ljudske i sa mo line kompenzacije, koje imaju oiglednu svrhu da svest vrate na svakodnevicu. Ovakve linosti, koje ilegitimno lebde u beskonanosti, esto imaju smeno banalne snove koji pokuavaju da prigue ovu prekomernost. Tako iz prirode kompenzacije moemo bez daljnjega izvesti zakljuak o ozbiljnosti i opravdano sti svesnih stremljenja. Sigurno da postoji ne mali broj ljudi koji zazire od toga da prihvati da bi nesvesno moglo da ima izvesne velike misli. Meni bi prigovorili: Ali da li stvarno verujete da je nesvesno u stanju da proiz vede tako rei konstruktivnu kritiku naeg zapadnog duha? Sigurno, ako se ovaj problem shvati intelek tualno i nesvesnom imputiraju racionalistike namere, onda stvar postaje apsurdna. Nesvesnom se si gurno ne sme poturati psihologija svesti, ^Jjegov men talitet je instinktivan; ono nema izdiferencirane funk cije; ono ne misli na nain na koji mi podrazumevamo miljenje. Ono samo stvara sliku koja prua odgovor stanju svesti i koja sadri isto toliko ideja koliko i oseanja i sve je drugo samo ne produkt racionalistikog razmatranja. Ovakva slika bi se pre mogla nazvati umetni6kom vizijoml Lako se zaborav lja da problem kao ovaj, kome u osnovi lei poslednji navedeni san, i u svesti snevaa nije intelektualno ve duboko emocionalno pitanje. Za moralnog oveka etiki problem je strastveno pitanje, koje ima svog korena kako u najdubljim nagonskim zbivanjima ta ko i njegovim najidealnijim aspiracijama. Stoga ni kakvo udo ako na to dolazi odgovor iz dubina nje199

gove prirode. injenica da svako misli da je njegova psihologija merilo svih stvari i, ako je taj svako slu ajno tako plitkouman da se ovakav problem uopte i ne pojavljuje u sferi njegovih posmatranja, onda to ne moe dalje brinuti psihologa, poto on mora objektivno prisutne stvari uzeti onakve kakve su a ne da ih deformie u korist neke subjektivne pretpo stavke. Kao to bogatije i opsenije prirode legitimno mogu biti opinjeni bezlinim problemom, isto tako njihovo nesvesno moe odgovoriti u istom stilu; a kao to svest moe postaviti pitanje: zato postoji taj ua san sukob izmeu dobra i zla? tako i nesvesno moe odgovoriti na to: Razmotri tanije: oboje su neop hodni jedno drugom; i u najboljem, da, upravo u naj boljem je klica zla, a nita nije tako ravo da iz toga ne bi moglo da usledi dobro. Sneva moe nasluivati da je na izgled nereivi konflikt moda predrasuda duha zavisnog od vreme na i mesta. Na izgled komplikovana slika sna lako bi se mogla razotkriti kao zoran instinktivni common sense, kao puki zaetak neke razlone misli, koju je, moda, zreliji duh mogao da smisli i svesno. Slikovno uobliavanje zamiljenog, koje se inae retko sree, je prerogativ onog primitivnog, prirodnog duha, koji ivi u svima nama i samo je zatamnjen jednostrano razvijenom svesti. Ako kompenzacije, koje je proiz velo nesvesno, posmatramo sa ovog ugla, onda se ovom nainu posmatranja s pravom moe zameriti da nesvesno procenjuje isuvie sa gledita svesti. I stvar no u ovom razmatranju uvek sam polazio sa stanovi ta da nesvesno u neku ruku samo reaguje na svesne sadraje, svakako otroumno, ali ipak bez sopstvene inicijative. Moja namera nije da pobudim utisak kao da sam stvarno ubeen da je nesvesno u svim slua jevima samo reaktivno. Naprotiv, brojna iskustva iz gleda da su dokaz da je nesvesno ne samo spontano, ve da moe preuzeti i vodstvo. Ima bezbroj sluajeva gde se ljudi zadravaju u sitniavoj nesvesnosti, da bi najzad postali neurotini. Iz njihove tuposti goni ih neuroza koju je prouzrokovalo nesvesno, vrlo esto
200

i protiv njihove lenosti ili protiv njihovog oajnikog otpora. Uostalom po mome miljenju pogreno je pret postaviti da u ovakvim sluajevima nesvesno donekle postupa po nekom promiljenom, optem planu i da stremi realizaciji odreenih ciljeva. Nisam naao ni ta to bi potvrdilo ovu pretpostavkuJPogonski motiv, koliko nam je mogue ovako neto da otkrijemo, iz gleda da je nagon za samoostvarenjem. Ako bi se ra dilo o optem (teleoloki posmatrano) planu, onda bi sve individue, koje jo raspolau preteranom nesvesnou, neka neodoljiva tenja gonila ka vioj svesnosti. To oigledno nije sluaj. itavi slojevi naroda, uprkos notorne nesvesnosti, ne postaju neurotini. Mali broj onih koje snae ovakva sudbina su zapra vo vii ljudi, koji su iz bilo kog razloga isuvie dugo ostali na primitivnom stupnju.] Njihova priroda nije mogla da izdri da trajno ostanu u za njih ne prirodnoj tuposti. Uskost njihove svesti i ogranie nost njihovog postojanja utedela im je energiju, koja se postepeno kumulirala da bi konano eksplodirala u obliku vie ili manje akutne neuroze. Iza ovog jed nostavnog mehanizma ne mora neophodno da bude neki plan. Za objanjenje je sasvim dovoljna bez daljnjega razumljiva tenja za samoostvarenjem. Mo glo bi se govoriti i o zakasnelom sazrevanju linosti. Ukoliko je vrlo verovatno da smo jo prilino daleko od toga da se popnemo do vrhunca apsolutne svesnosti, ipak je svakome pristupana ira svest, zbog ega se moe pretpostaviti da nesvesna zbiva nja uvek i svuda privode sadraje svesti koji, kao to je poznato, poveavaju opseg svesti. Posmatrano na ovaj nain, nesvesno izgleda kao iskustveno pod ruje neodreene veliine. Kada bi bilo samo reaktiv no u odnosu na svest, onda bismo mogli da ga ozna imo kao psihiki ogledalni svet. U takvom sluaju bitni izvor svih sadraja i delatnosti nalazio bi se u svesti, dok se u nesvesnom naprosto ne bi moglo nita drugo nai do u najboljem sluaju izobliene ogledalne slike svesnih sadraja. Stvaralaki proces bio bi zatvoren u svesti i sve novo ne bi bilo nita drugo do

201

svesni pronalazak ili izmudrivanje. Protiv ovoga go vori iskustvo. Svaki kreativni ovek zna da je nehotinost bitno svojstvo stvaralake misli. Poto nesve sno nije samo reaktivno ogledanje, ve samostalna produktivna delatnost, to je i njegovo iskustveno podruje sopstveni svet, njegova sopstvena realnost, 0 kojoj moemo rei da deluje na nas kao to mi delujemo na nju, isto ono to moemo rei o iskustve nom podruju spoljanjeg sveta. I kao to su u spoIjanjem svetu materijalni predmeti elementi koji ga konstituiu, tako su psihiki faktori predmeti u onom svetu. Zamisao psihike predmetnosti ni u kom sluaju nije novo otkrie ve mnogo pre jedna od najranijih 1 najoptijih tekovina oveanstva: to je ubeenje 0 konkretnom postojanju sveta duhova. Svet duhova svakako da nikada nije bio otkrie kao npr. vatra, ve je to bilo iskustvo ili privoenje u svest realnosti, ko ja ni u emu nije zaostajala za materijalnim svgtom. Sumnjam da uopte ima primi ti vaca koji ne bi po znavali magino dejstvo ili maginu supstanciju. (Magino je samo druga re za psihiko). Takoe izgleda da skoro svako zna za postojanje duhova. Duh je psihika injenica. Kao to nau sopstvenu telesnost razlikujemo od tuih tela, tako i primitivci (ako uopte neto znaju o dui) prave razliku iz meu svoje due i duhova, pri emu se ovi drugi oseaju kao strani i tui. Oni su predmet spoljnog opaaja, dok sopstvena dua (ili jedna od razliitih dua, ako se pretpostavlja vie njih), koja se shvata kao srodna duhovima, po pravilu nije predmet na vodnog ulnog opaaja. Dua (ili jedna od razliitih dua) posle smrti postaje duh koji ivi i posle umrlog; 1 to esto sa karakterolokim pogoranjem, to delom protivurei ideji o linoj besmrtnosti. Bataki ak ka u da ljudi koji su bili dobri u ivotu postaju zli i opa5 6

Kod negativnih izvetaja treba uvek pomisliti na i njenicu da je strah od duhova u datom sluaju tako veliki, da ljudi ak odriu da se plae duhova. Ovo sam lino video kod stanovnika Elgona. * Joh. Warneck, Die Religioit der Batak, 1909.
5

202

sni kao duhovi. Otprilike sve ono to primitivci priaju o pakostima i podvalama koje duhovi prave ivima i uopte slika koju razvijaju o revenants, do u pojedi nosti odgovara fenomenima koje je utvrdilo spiritistiko iskustvo.' I kako saoptenja spiritistikih du hova ukazuju da se radi o aktivnostima psihikih delova, tako su i primitivni duhovi manifestacije ne svesnih kompleksa. Vanost koju moderna psihologija pridaje kompleksu roditelja je neposredni nastavak primitivnog iskustva o opasnom dejstvu duhova ro ditelja. Cak i greka u rasuivanju koju ini primi tivan ovek pretpostavljajui (bez razmiljanja) da su duhovi realnosti spoljnog sveta, nalazi svoj nastavak u naoj (samo delimino tanoj) pretpostavci da su stvarni roditelji odgovorni za kompleks roditelja. U staroj teoriji snova Frojdove psihoanalize, pa ak i izvan ove, ta pretpostavka je vaila ak i kao nauno objanjenje. (Da bi se izbegla ova nejasnoa predlo io sam izraz imago roditelja). (Naivni ovek, naravno, nije svestan da najblii srodnici koji neposredno upliviu na njega proizvode sliku u njemu, koja se samo delimino podudara sa njima, dok je dobrim delom sastavljena od materi jala koji potie iz samog subjekta. Imago nastaje iz uticaja roditelja i iz specifine reakcije deteta; stoga je ovaj slika koja je jako uslovljeni odraz objekta. Naivni ovek naravno veruje da su roditelji onakvi kakvim ih on vidi. ^lika je projektovana nesvesno i kada roditelji umru, projektovana slika dejstvu je i dalje kao da je po sebi i za sebe postojei duhJTada primitivni ovek govori o duhovima roditelja koji se vraaju po noi (revenants) dok ih moderni naziva kompleks oca ili kompleks majke. to je ogranienije polje svesti jednog oveka, tim se vie psihiki sadraji pojavljuju quasi izvan
7 8

Up. Die psychologischen Grundlagen des Geisterglaubens, u: Vber psychische Energetik und das Wesen der Tra ume. 2. izd., 1948, Ges. Werke, Bd. 8; v. takode A. Jaffe, Geisterscheinungen und Vorzeichen, 1958. Ovaj izraz preuzela je psihoanaliza, dok je u analiti koj psihologiji zamenjen izrazima praslika i arhetip rodi telja.
7 8

203

ovog polja, ili kao duhovi ili kao magijske potencije, projektovane u ive ljude (arobnjak, vetica). Na izvesnom viem stupnju razvitka, gde se ve sree predstava due, nisu vie sve imagines naprosto pro jektovane (gde je ovo sluaj, meusobno razgovara ak i drvee i kamenje), ve je ovaj ili onaj komp leks bar toliko blizak svesti, da se vie ne osea kao strah, ve kao neto to pripada jedinki. Ipak se ovo oseanje pripadnosti pre svega ne prostire toliko da leko da se dotini kompleks osea kao subjektivni sa draj svesti. On u neku ruku ostaje izmeu svesti i nesvesnog, tako rei u polusenci, dodue s jdne strane srodan ili pripadan subjektu svesti, s druge, meutim, ipak autonomno postojanje i kao takvo suprotstavljeno svesti, u svakom sluaju neto to oba vezno ne slua subjektivne intencije, ve im je moda ak nadreeno esto izvor inspiracija, opomena ili informacija natprirodnih. Psiholoki bi se ovakav sadraj mogao objasniti kao delimino autonoman kompleks, koji jo nije potpuno integrisan u svest. Primitivne due, egipatski Ba i Ka, su ovakvi kom pleksi. Na viem stupnju a naroito kod svih zapad nih kulturnih naroda ovaj kompleks je uvek femininum (anima i ^ux^) sigurno ne bez dubljeg i znaaj nijeg razloga.

204

II ANIMA I ANIMUS Meu moguim duhovima duhovi roditelja su praktiki najvaniji, stoga i univerzalno proireni kult predaka, koji je prvobitno sluio umirivanju revenants-a, dok je na viem stupnju, meutim, postao jako primetna moralna i vaspitna institucija (Kina!). Roditelji su za dete najblii i najuticajniji ro aci. U odraslom uzrastu ovaj uticaj se epa, zbog toga se imagines roditelja po mogustvu jo vie po tiskuju iz svesti i zbog njihovog produenog, ak mo da potlaujueg uticaj a, lako dobijaju negativno zna enje.' Na ovaj nain ostaju imagines roditelja da, kao neto strano, borave u psihikom spolja. Ono to na odraslog oveka deluje kao neposredni uticaj okoline namesto roditelja jeste ena. Ona prati o veka, ona mu je najblia, ukoliko ivi sa njim i uko liko je vie-manje istog ivotnog doba; ona nije nad reena niti stareinstvom niti autoritetom ili fizi kom snagom. Ona je meutim uticajan faktor koji kao i roditelji proizvodi imago relativno autonomne pri rode, ali ne imago koji kao onaj roditeljski treba da se odcepi, ve da se odrava asociran u svesti. Zena, sa njenom psihologijom tako razliitom od psihologije mukarca, jeste (i bila je uvek) izvor informacija o stvarima koje mukarac i ne vidi. Ona mu moe zna iti inspiraciju; njene mogunosti nasluivanja, e sto superiornije od muke, mogu mu dati korisna upo zorenja a njena lino orijentisana oseanja mogu mu 205

ukazati na puteve koji su bili. nedostupni njegovim isuvie malo linim oseanjima^Ono to Tacit kae o germanskim enama, u ovom pogledu sasvim je tano. Ovde bez sumnje lei jedan od glavnih izvora femininog kvaliteta due. Ali izgleda da to nije jedini izvor. Naime, nijedan mukarac nije tako sasvim mu ki da u sebi ne bi imao niega enskog. Naprotiv i njenica je da upravo vrlo muki mukarci poseduju (svakako dobro uvano i skriveno) vrlo boleiv (esto nepravedno nazivan enski) oseajni ivot. Smatra se vrlinom da mukarac po mogustvu potiskuje en ske crte, kao to se bar do sada smatralo nepodesnim da ena bude mukaraca. Potiskivanje enskih crta i sklonosti naravno da dovodi do nagomila van ja ovih zahteva u nesvesnom. Imago ene (dua) postaje na ravno receptaculum ovih zahteva, zbog ega muka rac u svom ljubavnom izboru esto potpada iskue nju da osvoji onu enu koja najbolje odgovara po sebnoj vrsti njegove sopstvene nesvesne enstvenosti, dakle enu koja po mogustvu moe da bez dvoumlje nja primi projekciju njegove due. Uprkos tome to se ovakav izbor esto smatra idealnim, isto tako to moe biti njegova najgora slabost, sa kojom se na ovaj nain mukarac eni (ovo zaelo objanjava ne ke krajnje udne brakove).
1

Izgleda mi da je, pored uticaja ene, i sopstvena enstvenost mukarca ono to objanjava injenicu feminizma kompleksa due. Pri tom se ne radi samo o lingvistikoj sluajnosti, recimo na nain kao to je sunce u nemakom femininum, ali u drugim jezi cima masculinum, ve za to imamo svedoanstva umetnosti iz svih vremena a izvan toga uveno pi tanje: habet mulier animam? Svakako da veina mu karaca, koja uopte ima psiholokog uvida, zna ta Rajder Hagard (Rider Haggard) misli kada govori o She-whomust-be-obeyed, ili koja struna u njima treperi kada itaju Benuaova (Benoit) izlaganja An1

Up. Tacitus, Germania, Par. 18, 19.

206

tineje. Isto tako obino znaju koja vrsta ena naj lake otelotvorava ovo tajanstveno, ali esto isuvie jasno nasluivano injenino stanje. Ova dela zasluuju iroka priznanja zbog toga to ukazuju na to da u ovoj slici enske Anime mora leati neto nadindividualno, neto to za svoju in dividualnu jedinstvenost ne zahvaljuje samo efemer nom postojanju, ve je, naprotiv, neto tipino, to negde ima dublje korene a ne samo vidljive povrne spone, na koje sam upravo ukazao. Hagard kao i Benoa ovu slutnju nedvosmisleno izraavaju iz istorijskog aspekta njihovih Anima figura. Kao to je poznato nema ljudskog iskustva, a i nije mogue bilo kakvo iskustvo bez postojanja odgo varajue subjektivne spremnosti. Ali od ega se sa stoji subjektivna spremnost? U krajnjoj liniji ona se sastoji od uroene psihike strukture, koja omoguuje oveku da uopte i naini ovakvo iskustvo. Tako celokupno bie oveka pretpostavlja enu, telesno kao i duhovno. Njegov sistem je a priori podeen na enu. kao to je i pripremljen na sasvim odreeni svet gde ima vode, svetlosti, vazduha, soli, ugljenih hidrata itd. Forma sveta u kome e biti roen uroena mu je ve kao virtualna slika. I tako su mu roditelji, ena,, deca, roenje i smrt uroeni kao virtualne slike, kao psihike spremnosti.. Ove aprioristike kategorije su, naravno, kolektivne prirode, to su slike roditelja, ene i dece uopte a ne nekakve individualne predodreenosti. Tako i ove slike treba zamisliti kao besadrajne i stoga kao nevoljne. One dostiu sadraj, uti caj i konano svesnost tek onda kada susretnu empi rijske injenice, koje dotiu i oivljavaju nesvesnu spremnost. One su u izvesnom smislu precipitat sveg iskustva niza predaka, ali ne i samo to iskustvo. Na ma bar tako izgleda pri naem sadanjem ograni enom znanju. (Moram priznati da jo nikada nisam naao neosporne dokaze nasleivanja slika seanja, ali ne smatram apsolutno iskljuenim da se pored kolektivnih precipitata, koji ne sadre nita indivi2
a

tide

1919.

Up. Rider Haggard, She, 1887, i Pierre Benoit, L'Atlan-

207

dualno odreeno, mogu sresti i individualno odreena nasledna seanja). U nesvesnom mukarca postoji nasleena kolek tivna slika ene, nain pomou koje on shvata bivstvo ene. Ova nasleena slika je trei vaan izvor en stvenosti due. Kao to e ve italac razumeti, ni u kom sluaju se ne radi o filozofskom ili pak religioznom pojmu due, ve o psiholokom priznavanju postojanja polusvesnog psihikog kompleksa, koji ima delom auto nomnu funkciju. Samo po sebi je razumljivo da ova konstatacija ima sa filozofskim ili religijskim pojmom due upravo onoliko mnogo ili onoliko malo veze ko liko i psihologija sa filozofijom i religijom. Ovde uopte ne bih eleo da se uputam u nekakvu raspru fakulteta, niti da pokuavam da filozofima ili teo lozima dokaem ta je zapravo ono to oni podrazumevaju pod re ju dua. Ali obojici moram zabraniti da propisuju psihologu ta treba da podrazumeva pod pojmom dua. Kvalitet line besmrtnosti, koju re ligijsko gledite rado pridodaje dui, nauka moe da prizna samo kao psiholoki indicium koji je ve ukljuen u pojmu njene autonomije. Kvalitet line besmrtnosti niukom sluaju nije uvek vezan za duu u primitivnom shvatanju, ne ak ni besmrtnost*po sebi. Sasvim nezavisno od ovog nauci nepristupanog gledita, besmrtnost znai pre svega psihiku delatnost koja prevazilazi granice svesti. S onu stranu groba i smrti psiholoki znai s onu stranu svesti, i ne moe nita drugo da znai poto prie o besmrt nosti uvek potiu samo od ivog oveka, koji kao iv i onako nije u stanju da govori iz situacije s onu stranu groba. Autonomija psihikog kompleksa naravno da pot pomae predstavu nevidljivog, linog bia, koje na izgled ivi u svetu razliitom od naeg. Ukoliko se, dakle, delatnost due osea kao aktivnost nekog sa mostalnog bia, koje na izgled nije vezano za nau prolaznu telesnost, lako moe nastati predstava da ovo bie postoji za sebe i po sebi, moda u svetu ne vidljivih stvari. Svakako da se bez daljnjega ne moe 208

uvideti da nevidljivost ovog samostalnog bia ne mora istovremeno da znai i njegovu besmrtnost. Kvalitet besmrtnosti ima da zahvali jednoj drugoj, ve pomenutoj injenici njegovog porekla naime, svojstve nom istorijskom aspektu due. Hagard je dao jedan od najboljih opisa ovog karaktera u She. Kada bu disti kau da sa uznapredovalim usavravanjem, nastalim kroz unutranju prisnost sa ivotom, nastu pa seanje na ranije inkarnacije, onda se one odnose na isto psiholoko injenino stanje, svakako sa tom razlikom to se istorijski faktor ne pripisuje dui ve Sopstvenosti. Sasvim odgovara dosadanjem, potpuno ekstravertnom zapadnom duhovnom stavu da se bes mrtnost oseajno (i tradicionalno) pripisuje dui, koje se manje ili vie razlikuje od ovekovog Ja, a koja se svojim enskim kvalitetima razlikuje od Ja. Bilo bi sasvim logino kada bi kod nas, kroz produbljiva nje do sada zapostavljene introvertne duhovne kultu re, dolo do promene koja bi bila bliska istonjakom duhu, poto bi se besmrtnost sa dvosmislene figure due (Anima) pomerila na Sopstvenost. Bitno precenjivanje spoljnih, materijalnih objekata je ono to konsteluje duhovnu i nevidljivu figuru u unutra njem svetu oveka (naravno u svrhu kompenzacije i samoregulacije). U osnovi uzev istorijski faktor nije skopan samo sa arhetipom enskog, ve sa svim ar hetipovima uopte, tj. svim naslednim jedinicama, duhovnim kao i telesnim. Na ivot je isti kao to je bio od vajkada. On svakako da u naem smislu nije nita prolazno, poto isti fizioloki i psiholoki procesi, koji su hiljadama godina svojstveni oveku, traju jo uvek i daju unutranjem oseanju -duboku slutnju venog kontinuiteta ivljenja. Naa Sop stvenost, kao zajedniki pojam naeg ivoga sistema, ne sadri samo precipitat i zbir sveg proivljenog ivota, ve je i ishodna taka, plodno materinsko tle sveg budueg ivota, ije nasluivan je je jasno dato u unutranjem oseanju kao istorijski aspekt. Iz ovih psiholokih osnova zakonomerno proistie ideja bes mrtnosti.
14 Jung, Odabrana dela, II

209

U istonjakom gledanju nedostaje pojam Anime, onakav kakvim smo ga postavili ovde, isto tako, logino, nedostaje i pojam persone. Ovo ni u kom slu aju nije sluajno, poto, kako sam ve gore naglasio, postoji kompenzatorni odnos izmeu persone i Anime. Persona je komplikovani sistem odnosa izmeu individualne svesti i zajednice, neka vrsta maske koja je s jedne strane sraunata na to da naini odreeni utisak na druge, s druge da prikrije pravu prirodu individue. Da je ovo drugo suvino moe tvrditi samo onaj ko je sa svojom personom identian u tolikoj meri da vie ne poznaje samog sebe; a da ono prvo nije neophodno moe da uobraava samo onaj ko nije svestan prave prirode njegovih blinjih. Zajed nica oekuje, odnosno mora da oekuje od svake in dividue da po mogustvu to potpunije igra njoj dodeljenu ulogu, dakle, neko ko je svetenik, ne samo da objektivno vri svoju slubenu funkciju, ve i da u svako doba i u svim uslovima bez dvoumljenja igra ulogu svetenika. Zajednica ovo zahteva kao neku vrstu sigurnosti; svakako mora da ostane na svom mestu, jedan je obuar, drugi pesnik. Ne oekuje se da jedan bude oboje. Nije ni uputno biti oboje, poto bi to bilo krajnje neprijatno. Jedan takav bi bio dru gaiji od ostalih ljudi, i stoga ne sasvim pouzdan. On bi u akademskom svetu bio diletant, politiki neproraunljiva veliina, religijski slobodan duh, ukratko na njega bi pala sumnja nepouzdanosti i nedovoljnosti, poto je zajednica ubeena da samo obu ar, koji nije uz to i pesnik, moe isporuivati pro fesionalno prave cipele. \Jednoznanost line pojave je praktiki vana stvar, poto proseni ovek, kao ta kav jedino poznat zajednici, mora svoju pamet da angauje oko jedne stvari, da bi mogao da stvori neto vredno, od ega bi dvoje bilo za njega isuvie mnogo. Naa zajednica je neosporno podeena na ovakve ideale. Stoga nikakvo udo da svako ko hoe neto da doprinese mora uzeti u obzir ova oekiva nja.' Kao individualnost, naravno da niko ne moe da se bez ostatka utopi u ovim oekivanjima, stoga kon strukcija vetake linosti postaje neophodnost koja 210

se ne moe odbaciti. Zahtevi pristojnosti i dobrih obi aja ine ostalo za motivaciju sticanja korisne maske, Iza te maske, onda, nastaje ono to se naziva grivatni ivot. Ovo dovoljno poznato razdvajanje svesti u dve, esto smeno razliite figure, predstavlja od luujuu psiholoku operaciju, koja ne moe ostati bez posledica na nesvesno. JKonstrukcija kolektivno pogodne persone znai snani ustupak spoljnjem svetu, pravo samortvovanje, koje Ja upravo prisiljava na identifikaciju sa personom, tako da stvarno ima ljudi koji veruju da su ono to predstavljaju. Bezdunost ovakvog sta va je, meutim, samo prividna, poto nesvesno ni pod kojim uslovima ne podnosi ovakvo pomeranje teitaJAko kritiki razmotrimo ovakve sluajeve, onda otkrivamo da je izvanredna maska intimno kompenzovana privatnim ivotom. Poboni Drumond (Drummond) se vajka da je udljivost teret pobo nih. Naravno, onaj ko sebi izgradi isuvie dobru personu, anje razdraljivu udljivost. Bizmark je pa tio od histerinih kriza plaa, Vagner je vodio prepi sku o svilenoj vrpci kune haljine, Nie je pisao pi smo dragom Lami, Gete je vodio razgovore sa Ekermanom, itd. Ali ima rafiniranijih stvari nego to su banalni lapsusi heroja. Jednom sam se upoznao s jednim potovanja dostojnim ovekom ovek bi ga bez tekoa mogao nazvati svecem; tri dana obilazio sam oko njega i nigde nisam mogao da na njemu ot krijem neku manu obinog smrtnika. Moje oseanje nie vrednosti bilo je ugroeno i ve sam poeo ozbilj no da razmiljam o tome da se popravim. etvrtog dana, meutim, konsultovao sam njegovu enu .. Od tada mi se vie nije nita slino deavalo. Ali iz toga sam nauio da onaj ko se sjedini sa svojom perso nom, moe sve ono to ometa da prepusti eni a da ova to i ne primeti, ali da tekom neurozom plaa svoje samortvovanje. iflve identifikacije sa socijalnom ulogom su uop te izdani izvori neuroza. ovek ne moe nekanjeno da se otarasi svoje prirode u korist jedne vetake linosti.JtVe sam pokuaj u svim obinim sluajevi14*

211

ma dovodi do nesvesnih reakcija: udljivosti, afekti, strahovi, prisilne predstave, slabosti, poroci itd. So cijalno jaki ovek je u privatnom ivotu esto dete prema svojim sopstvenim oseanjima, njegova javna disciplina (koju posebno zahteva od drugih) privatno tuno propada. Njegovi profesionalni po let kod kue ima melanholian lik; njegov neuprljani javni moral iza maske izgleda udnovato: ne emo da govorimo o delima, ve samo o fantazijama: takoe i ene ovakvih ljudi mogle bi tota da ispri aju; njegov nesebini altruizam njegova deca ima ju drugo miljenje. U onoj meri u kojoj svet individue mami na iden tifikaciju sa maskom, individua je preputena unu tranjem dejstvu. Visoko stoji na dubokom kae Laoce. Iz unutranjeg sveta navire suprotnost, pa ak izgleda kao da nesvesno potiskuje Ja sa istom snagom sa kojom Ja privlai personu.' Nedostatak otpora spolja prema primamljivosti persone, znai slinu slabost u unutranjem svetu prema uticaju nesvesnog. SpoIja se igra aktivna i jaka uloga, unutra se razvija efemirana slabost prema svim uticajima nesvesnog; po stepeno nadvladavaju neraspoloenja i udi, straljivost, pa ak feminizirana seksualnost (sa kulminaci jom u impotenciji). Persona, idealna slika mukarca kakav bi tre balo da bude, unutra se kompenzuje pomou enske slabosti, i kako individua prema spol ja igra ulogu jakog oveka, unutra postaje ena, Anima, poto i jeste Anima ono to stupa naspram persone. Ali poto je unutranji svet taman i neprovidan za ekstravertiranu svest, a kako ovek to je vie identian sa per sonom tim manje moe misliti o svojim slabostima, suprotnost persone, Anima, ostaje potpuno u tami i stoga se pre svega projektuje, zbog ega junak dolazi pod papuu svoje ene, Ako je porast njene moi zna tan, ona ga loe podnosi. 2ena postaje manje vredna, a time je mukarcu dat dobrodoao dokaz da nije on, junak, manje vredan u privatnom ivotu, ve nje3

Radi definicije ovog pojma up. Psychologische Tj/pen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6.
3

212

gova ena. Zato ena ima za mnoge tako privlanu iluziju da se bar udala za heroja, ne brinui se za sopstvenu nekorisnost. Ovu igru iluzija esto naziva ju ivotnim sadrajem. Kako je za svrhu individuacije, samoostvarenja, neophodno da ovek zna da pravi razliku izmeu onoga kako izgleda sebi a kako drugima, tako je i za istu svrhu potrebno da postane svestan svog nevidlji vog sistema odnosa prema nesvesnom, naime Animi, da bi mogao da se diferencira od nje. Od neeg ne svesnog ovek ne moe da se razlikuje, U pitanju persone naravno da je lako nekome objasniti da su on i njegova sluba dve razliite stvari. Nasuprot tome ovek tee moe da se diferencira od Anime, i to stoga tee to je nevidljiva. ovek ak pre svega gaji predrasudu da sve to dolazi iznutra potie iz najdubljih osnova bia. Jaki ovek e nam, moda, priznati da je stvarno u privatnom ivotu sumnjivo nedisciplinovan, ali to je njegova slabost, sa kojom se on u neku ruku solidarie. U ovoj tendenciji na ravno da lei nasleeni deo kulture, koji nije za potcenjivanje. Naime, ako prizna da je njegova idealna persona odgovorna za nita manje idealnu Animu, tada su uzdrmani njegovi ideali, svet postaje dvo smislen, on sam postaje podozriv. Obuzima ga sumnja u dobro, jo gore, sumnja u sopstvene dobre namere. Ako ovek pomisli sa kojim silnim istorijskim pret postavkama su uz nae privatne ideje skopane dobre namere, onda e shvatiti da je u smislu naeg dosa danjeg gledanja na svet prijatnije da se optui za linu slabost, nego da uzdrma ideale. Ali kako su nesvesni faktori isto tako uslovljavajue injenice kao i veliine koje reguliu ivot za jednice, pri emu je prvo isto tako kolektivno kao i ovo drugo, onda sam u stanju da takoe dobro nauim da pravim razliku izmeu onoga to ja elim i onoga ta mi se namee od strane nesvesnog, kao to mogu da sagledam ta od mene zahteva ustanova u kojoj radim a ta ja elim,.'Pre svega su, uostalom, uoljivi samo inkpmpatibilni zahtevi od spol ja i iznutra, tako se Ja nalazi izmeu ovih kao izmeu ekia i nakov213

nja. Naspram ovog Ja, koje najee nije vie nita drugo do lopta kojom se igraju spoljanji i unutra nji zahtevi, postoji teko odrediva instancija koju ni pod kojim uslovom ne bih hteo da prekrijem sumnji vim nazivom savest, iako bi uprkos tome ta re u svom najboljem znaenju vrlo pogodno oznaila tu instanci] u.jOno ta je kod nas postalo iz savesti opi sao je Spiteler (Spitteler) sa neprevazienim humo rom. Stoga treba po mogustvu izbegavati susedstvo ovih znaenja. Covek je u mnogo boljoj situaciji ako sebi predoi da je ona tragina igra suprotnosti iz meu unutranjeg i spoljnjeg ovekovog sveta (U Hiobu i Faustu prikazana kao boja opklada) u osnovi uzev energetizam ivotnog procesa, onaj napon su protnosti koji je neophodan samoregulaciji. Ma kako bile razliite u pojavi i nameri ove suprotne snage, u osnovi uzev znae i ele ivot individue; one se za ovo kolebaju kao sredina vage. Upravo stoga to su upuene jedna na drugu, sjedinjuju se u sredinom smislu, koji se tako rei nunim nainom dobrovoljno ili ne raa iz individue i stoga ga ova nasluuje. Co vek ima utisak i osea ono ta bi trebalo da bude i ta bi moglo da bude. Odstupiti od ovog nasluivan ja znai stranputicu, zabludu i bolest.
4

Svakako da nije sluaj to od rei persona p o tiu nai moderni pojmovi personlich (lino) i Personlichkeit (linost). |Cao to za moje Ja mogu da tvrdim da je ono lino nTlinost, tako isto mogu rei za moju personu da je ona linost sa kojom se vie ili manje identifikujem. injenica da u tom sluaju zapravo imam dve linosti nije udnovata utoliko to svaki autonomni ili samo relativno autonomni komp leks ima svojstvo da nastupa kao linost, odnosno personificirali. Ovo se najlake moe posmatrati kod takozvanih lipTritistikih manifestacija, automatskog pisanja i slino. Produkovane reenice su uvek lini iskazi, izneti u linom Ja obliku, kao kada bi iza sva kog iznetog fragmenta reenice stajala i linost. NaUp. Carl Spitteler, Prometheus und Epimetheus, Jena 1915, i Jung, Psychologische Typen, 1957, S. 227. Ges. Werke, Bd. 6, Par. 261.
4

214

ivni razum stoga odmah mora misliti na duhove. Sli no se moe posmatrati i kod halucinacija duevnih bolesnika, iako su ove esto mnogo jasnije od prvih samo misli ili fragmenti misli, iju vezu sa svesnom linou esto svako moe bez daljnjega sagledati. Sklonost relativno autonomnih kompleksa da se neposredno personifikuju je takoe razlog zato per sona nastupa lino u tolikoj meri, da Ja bez isuvie velikih tekoa moe zapasti u sumnju koja je nje gova prava linost. Isto ono to vai za personu i uopte za sve auto nomne komplekse, vai i za Animu ona je isto tako linost, i iz tog razloga lako se moe projektovati na enu, tj. ona je, dok je nesvesna, uvek pro jektovana, poto je sve nesvesno projektovana. Prvi nosilac slike due svakako da je majka, kasnije su to one ene koje pobuuju ovekova oseanja, sve jedno da li u pozitivnom ili negativnom smislu. Po to je majka prvi nosilac slike due, razdvajanje od nje je koliko delikatan toliko i vaan moment od najveeg vaspitnog znaaja. Stoga ve kod primitiv nih naroda sreemo veliki broj obiaja koji organizuju odvajanje. Nije dovoljno to to je jedinka od rasla, niti samo spoljnje odvajanje, potrebne su po sebno upeatljive ceremonije obrezivanja mukaraca i ponovnog raanja, da bi se sprovelo efikasno odva janje od majke (a time i od detinjstva). Kao to otac deluje kao zatita od opasnosti spoljnjeg sveta i na taj nain za sina postaje uzor persone, tako mu je i majka zatita od opasnosti koje prete iz tame njegove due. Inicijacijom mukarac saznaje i upoznaje do tada nesluene stvari, tako da je u stanju da se lii majine zatite. Moderni ovek mora da se lii ovih, uprkos sveg primitivizma u osnovi uzev izvanrednih vaspitnih mera. Posledica toga je da se Anima u obliku imaga maj ke prenosi na enu sa ishodom da mukarac, im se oeni, postaje detinjast, sentimentalan, zavistan i poko ran, ili u drugom sluaju svadljiv, tiranin i osetljiv, stalno usredsreen na svoju superiornu mukost. Ovo 215

drugo je naravno samo preokret prvog. Zatita protiv nesvesnog, to mu je znaila majka, modernom oveku nije niim zamenjena, zbog ega je njegov bra ni ideal nesvesno uoblien tako da njegova ena ako je ikako mogue mora preuzeti maginu ulogu majke. Ispod paravana idealnog braka on zapravo trai za titu kod majke i tako zavodniki izlazi u susret posednikom instinktu ene. Njegov strah od tamnih neoekivanosti nesvesnog posuuje eni ilegitimnu mo i brak uobliava u intimnu zajednicu, koja stalno preti da se rasprsne zbog unutranje napeto sti ili on iz protesta ini suprotno od ovoga sa istim uspehom. Miljenja sam da je izvesnim modernim ljudima neophodno da sagledaju ne samo svoju razliitost od persone, ve i od Anime. Kako naa svest uglavnom shodno zapadnjakom stilu gleda prema spol ja, unutranje stvari ostaju u mraku. Ali ova tekoa se moe lako prevazii, naime na taj nain to e se jednom pokuati da se sa istom koncentracijom i kri tikom razmotri onaj psihiki materijal koji izlazi na videlo ne spol ja, ve samo u privatnom ivotu. Kako je ovek naviknut da stidljivo preutkuje ovu drugu stranu (moda ak drhti pred roenom enom da bi ova mogla da ga izda) i da, ako je otkriven, pokajniki prizna svoju slabost, to obino kao jedina vaspitna metoda ostaje da ovek po mogustvu potiskuje sla bosti ili da ih bar skriva pred drugima. Ali time se ne postie nita. Ono to zapravo treba initi najbolje sam obja snio na primeru persone. Tamo je sve vidljivo i jasno, dok je kod Anime za nas zapadnjake sve tamno. (Ako Anima u velikoj meri osujeuje dobre namere svesti time to organizuje privatan ivot koji je u neugod nom kontrastu u odnosu na blistavu personuj onda je to isto kao kada se naivni ovek, koji nema pojma o personi, u ivotu sudara sa najneugodnijim teko ama. Ima takvih ljudi koji nemaju razvijenu personu Kanaani, koji ne poznaju prikrivenu utivost Evropljana , koji upadaju iz jednog drutvenog gafa u drugi, bezazlenih i nevinih duevnih gnja216

vatora ili dirljiva deca ili ako su ene Kasandre zbog njihove netaktinosti, veito pogreno shvaene, koje ne znaju ta da ine i stoga uvek pretpostavljaju pratanje; koje svet ne vide ve ga samo sanjaju. To su sluajevi na kojima moemo videti kako deluje zaputena persona i ta ovek treba da radi u ovakvoj nevolji. Takvi ljudi mogu da izbegnu razoaranja i na j razliiti je patnje, scene i nasilja samo na taj nain to e nauiti kako ovek treba da se ponaa. Oni moraju da shvate ta zajednica oekuje od njih; njima mora da bude jasno da u svetu ima faktora i lica koji su daleko iznad njih; oni moraju da znaju ta znai za druge ono to oni rade itd. To je naravno nastavni plan osnovne kole za onog ko je na prikladan nain izobrazio svoju personu. Ali ako sada obrnemo koplje i onog ko poseduje blistavu personu suprotstavimo Animi, a za poreenje uzmemo oveka bez persone, onda emo videti da je ovaj u odnosu na Animu i nje ne prilike isto tako dobro obaveten kao onaj u od nosu na svet. Upotreba ovog iskustva kod obojice naravno da moe biti i zloupotreba, to je vrlo verovatno i sluaj. oveku sa personom naravno da nee ni najma nje biti jasno gledite postojanja unutranjih real nosti, isto onoliko malo koliko i onom drugom real nost sveta, koja za njega ima samo vrednost privla ne ili fantastine pozornice. Ali injenica unutranjih realnosti i njihovo bezuslovno priznavanje je, na ravno, conditio sine qua non za ozbiljnost prihvatanja problema Anime. Ako mi je spoljni svet samo fan tazma, kako onda mogu da se ozbiljno pomuim da za to izgradim komplikovani sistem odnosa i prilagoavanja? Na isti nain gledite nita do fantazija nikada mi nee dati povoda da moje Anima manife stacije smatram neim drugim do budalastim slabo stima. lATTako stojim na stanovitu da svet postoji spolja'i unutra, da realnost pripada spoljnom kao i unutranjem svetu, onda moram, dosledno tome, da smetnje i nepodnoljivosti, sa kojima se sukobljavam unutra, shvatim kao simptom nedovoljnog prilagoavanja na uslove unutranjeg sveta. Kao to se udar217

ci koje naivko dobija u ovom svetu ne mogu izleiti moralnim potiskivanjem, isto tako ne pomae da se njegove slabosti rezignirano knjie kao takve. Ovde postoje razlozi, namere i posledice, u koje volja i razumevanje mogu da zadru. Uzmimo na primer onog neokaljanog potenjainu i javnog dobroini telja, ija se ena i deca plae njegovog besa i njegove eksplozivne udljivosti. ta ini Anima u ovom slu aju? Odmah moemo videti, ako stvari prepustimo njihovom prirodnom toku, da e se ena i deca otu iti i da e se oko njega stvoriti vakuum. On e pre svega lamentirati o bezdunosti njegove porodice i ponaati se jo gore nego ranije. To e otuenje ui niti apsolutnim. Ako nije naputen od svih dobrih duhova, on e posle izvesnog vremena primetiti svoju izolaciju, i u svojoj usamljenosti poee da shvata i me je uzrokovano razdvajanje. On e se, moda, za ueno zapitati: Kakav je to demon uao u mene? naravno ne primeujui smisao ove metafore. Ovome slede kajanje, pomirivanje, zaborav, potiskivanje a posle toga nova eksplozija.'Oigledno da Anima po kuava da iznudi razdvajanje. Ova tendencija narav no da nije ni u ijem interesu. Anima se gura izmeu svega kao ljubomorna ljubavnica, koja eli da oveka odvrati od njegove porodice. Sluba ili inae kakav drugi socijalni poloaj koji prua prednosti mogu ui niti isto; ali tu razumemo u emu se sastoji snaga namamljivanja. Ali odakle Anima crpi ovu privlanu snagu? Prema analogiji sa personom mora da u poza dini kao zavodljiva obeanja stoje vrednosti ili nekak ve vane i uticajne stvari. U ovim trenucima ovek mora da se uva racionalizacija. Vrlo je lako pomisliti na to da se onaj poten jaina zagledao u neku drugu enu. To moe biti, ak moe biti aranirano od strane Anime kao najefikasnije sredstvo za postizanje cilja. Ovakav aranman ne treba pogreno shvatiti kao svr hu samoj sebi, poto se neukaljani poten jaina isto tako, shodno zakonima, moe i razvesti, to u njego vom osnovnom stavu ne menja ama ba nita. Stara slika samo dobija novi okvir. 218

Stvarno je ovaj aranman vrlo esta metoda da se sprovedu rastave i oteaju konana reenja. Zbog toga je probitanije ne smatrati da je ovoj tako bliskoj mogunosti konana namera rastava. Napro tiv, izgledtfj>reporuTjivo da se ispitaju pozadine ten dencije Anime. Prvi korak za ovo je ono to bih eleo da nazovem objektivacija AnimeJ naime striktno od bijanje tendencije razvoda kao sopstvene slabosti. Tek kada se to desilo, moe se donekle postaviti pitanje Animi: Zato hoe ovaj razvod? Postaviti u ovo likoj meri lino ovo pitanje ima veliku prednost naime, na ovaj nain se upoznaje linost Anime, i veza sa njom postaje mogua^to se smatra linijom, tim bolje.' Ovo moe svakom onom ko je navikao da postu pa intelektualno i racionalistiki da izgleda upravo smeno. Sigurno da bi bilo vie nego apsurdno kada bi neko sa svojom personom, koju priznaje samo kao isto psiholoko sredstvo veze, zaeleo da stupi u di jalog. Ali to je apsurdno samo za nekoga ko ima personu. Ali ko je nema, on je u ovoj taki nita drugo do primitivac, koji, kao to je poznato, stoji samo sa jednom nogom na onome to mi obino nazivamo re alnost; sa drugom, meutim, stoji u svetu duhova, koji je njemu stvarno realan. Na primer je u svetu moderni Evropljanin, u duhovnom svetu, meutim, dete paleolitskog oveka. Zbog toga on mora da do zvoli neku vrstu preistorijske kole za malu decu. Sve dotle dok ne stekne prave pojmove o silama i fak torima jednog drugog sveta. Stoga je rjgdino ispravno to ini, kada Figuru Anime shvata kao jedinu auto nomnu linost i njoj upuuje lina pitanja. Ovo zamiljam kao stvarnu tehniku. Kao to je poznato svako ima ne samo osobinu, ve i sposobnost da vodi dijaloge sa samim sobom. U svim sluajevima velikih dilema upuujemo sebi pitanje (ili kome dru gom?): ta da radim? glasno ili tiho i mi (ili ko inae?) na to ak i dajemo odgovor. U naoj nameri da upoznamo dubine naeg bia, malo moe da nas brine ako donekle ivimo u nekoj vrsti metafore. Mi prihvatamo kao simbol nae sopstvene primitivne za219

ostalosti (ili, hvala bogu, jo prisutne prirodnosti) to, kao i crnci, lino razgovaramo sa naom zmijom. Kako psiha ni u kom sluaju nije jedinstvena, ve protivureno mnotvo kompleksa, neophodna disocijacija u raspravi sa Animom ne pada nam isuvie te ko. Vetina se sastoji samo u tome da se da re ne vidljivoj prisutnosti, da se njoj u odreenim trenu cima stavi na raspolaganje izraajni mehanizam, a da oveka pri tom ne savlada gaenje, koje se, pri rodno, moe osetiti pri takvoj na izgled apsurdnoj igri sa samim sobom, ili sumnja u istinitost glasa onog drugog. Upravo je taj moment tehniki neopho dan. Naime, mi smo navikli da se identifikujemo sa naim mislima u tolikoj meri, da uvek pretpostavlja mo da smo ih i stvorili. Za udo, esto su upravo najnemoguije misli one za koje oseamo najveu sub jektivnu odgovornost. Kada bi ovek bio vie svestan toga kakvim je strogim univerzalnim zakonima pod reena i najdivljija i svojevoljna fantazija, onda bi, moda, pre bio u stanju da upravo ovakve misli posmatra kao objektivna zbivanja, isto onako kao snove za koje ipak ne pretpostavlja da su namerni i hoti mini izumi. Sigurno da je potrebna najvea objek tivnost i odsustvo predrasuda ako ovek eli da dru goj strani prui priliku za opaajnu psihiku aktiv nost. Zbog svesnog stava koji potiskuje druga strana je bila prisiljena samo na indirektne, simptomatske ma nifestacije najee emocionalne vrste, a samo u tre nucima prevalentnog afekta dolazile su krhotine mi saonih ili slikovnih sadraja na povrinu, svakako sa neminovnim propratnim pojavama, tako da se Ja trenutno identifikovalo sa tim ispoljavanjima, samo po sebi razumljivo da bi ih neposredno potom opozvalo. Stvarno, ponekad oveku izgleda kao avantura kada doivi ta se sve moe rei u afe^Ju^ Ali, kao to je poznato, to se lako zaboravlja ili ak porie. Naravno da treba raunati sa ovim mehanizmima obezvreivanja i poricanja, ako ovek eli da se po stavi objektivno. Navika da ovek gura nos u tue poslove, da koriguje i kritikuje ve je po tradiciji vrlo jaka i po pravilu se pojaava kroz strah, koji 220

ovek ne moe da prizna ni drugom, ni sebi, strah od podrivajuih istina, opasnih spoznaja, neprijatnih konstatacija, in summa od svih stvari koje tako veli kom broju ljudi daju povoda da od samovanja sa samim sobom bee kao od kuge. Kae se da je ego centrino ili nezdravo baviti se samim sobom: sopstveno drutvo je najgore; to vodi u melanholiju to su sjajne ocene naihjljudskih svojstava. Ali one tano odgovaraju zapadnjakom duhu. Onaj ko tako misli, oigledno ne misli na to kakvo zadovoljstvo moraju imati drugi ljudi u drutvu takvih plaijivaca.JPolazei od injenice da se ovek u afektu e sto nevoljno preputa istinama druge strane, savetno je upravo koristiti afekat da bi se drugoj strani omo guilo da doe do izraaja. Stoga bi se isto tako mo glo rei da ovek treba da se ui vetini da sebi sa mom govori iz afekta i u okvirima ovog, onako kao kada afekat govori bez obzira na nau razumnu kri tiku. Dok afekat govori, kritika mora da uti. Ali kada je afekat izneo svoj sluaj, onda treba da bude kritikovan isto onako savesno kao kada bi ona druga strana bila nama bliski ovek. Ali to nije dovoljno; meusobna rasprava treba da traje toliko dok diskusi ja ne dospe do zadovoljavajueg kraja. Da li je rezul tat zadovoljavajui ili ne, o tome odluuje samo sub jektivno oseanje. Naravno da nita ne koristi uobraavati bilo ta. Muno potenje prema samom sebi i nikakvo prebrzo zakljuivanje onoga to bi eventual no mogla rei druga strana, su neophodni uslovi ove tehnike vaspitanja Anime| Sa nama zapadnjacima svojstvenim strahom od druge strane, povezano je neto specifino. Ovaj strah, naime, nije sasvim neopravdan, nezavisno od toga to je realan. Mi bez daljnjega shvatamo strah deteta i primitivca od dalekog, nepoznatog sveta. Isti strah po stoji i kod nas na naoj detinjastoj unutranjoj strani, gde isto tako dodirujemo daleki, nepoznat svet. Me utim, mi imamo samo afekat, ne znajui da je to strah od sveta, poto je onaj svet nevidljiv." O tome imamo ili samo teorijske pretpostavke ili praznoverne predstave. Ni pred nekim obrazovanim ljudima ne 221

moe se govoriti o nesvesnom a da se ne dotakne mi sticizam. Strah je opravdan utoliko to je nae ra cionalno gledanje na svet, sa njegovim tako vrstim (zbog sumnjiavosti) verovanjem u naune i moralne postavke, iz korena potreseno podacima poreklom sa druge strane. Kada bi ovek mogao sve to da izbegne, onda jedino preporuljiva istina bila bi emfatino quieta non movere filistra, ime bih izriito hteo da podvuem da gore izloenu tehniku nikome ne bih preporuio kao neto neophodno ili pak korisno, sva kako nikome ko iz nevolje ne potre za neim takvim. Kao to je reeno postoje razliiti stupnjevi, i ima sta raca koji umiru kao odojad, a jo godine gospodnje 1927. raali su se peinski ljudi. Ima istina koje su istinite tek prekosutra i takvih koje su jo jue bile tane i takvih koje ni u jedno vreme nisu tane. Mogu da zamislim da bi neko tako rei iz svete radoznalosti korio ovakvu tehniku, moda neki mladi koji ne bi eleo da ima krila zbog sakatosti svojih nogu, ve zbog toga to stremi suncu. Ali odrastao, koji je izgubio tako mnogo iluzija, samo e se na silu povinovati ovom unutranjem poniavanju i preda vanju i jo jednom se prepustiti dejim strahovima. fNije mala stvar stajati izmeu dnevnog sveta polju ljanih ideala i odbaenih vrednosti i nonog sveta na izgled besmislene fantastike^ Neugodnost ovog stano vita je stvarno tako velika da svakako nema nikoga ko ne bi potrgao za svojom sigurnou, pa ak kada bi to bilo maanje unazad npr. ponovno vraanje majci koja je titila detinjstvo od nonih strahova. Onome ko se plai potrebna je zavisnost, kao slabosti oslonac. Zbog toga je ve primitivni duh iz duboke psiholoke nunosti stvorio religiozno uenje, otelotvorenu u vraevima i svetenicima. Extra ecclesiam nulla salus i danas je jo vaea istina, za one koji mogu da se ponovo nje mae. Za mali broj onih koji to ne mogu postoji samo zavisnost od oveka izgle da mi skrueni ja i ponosnija, slabija i jaa nego bilo koja druga. Sta treba rei o protestantima? Oni ne maju ni crkve ni svetenika, oni imaju samo Boga pa ak se sumnja i u samog Boga. 222

italac e se sigurno zaueno zapitati: Ali ta produkuje Anima da su potrebna takva osiguranja, kako bi se sprovela rasprava sa njom? Zeleo bih da preporuim mome itaocu da proui uporednu istoriju religije tako da za nas mrtve izvetaje popuni sa emo cionalnim ivotom, koji su oseali oni koji su doiv ljavali ove religije. Na taj nain moe se stei pojam o onome ta ivi na drugoj strani. Stare religije sa svojim uzvienim i smenim, dobrim i surovim sim bolima nisu pale s neba ve su nastale iz ovekove due, iste onakve kakva i u ovom trenutku ivi u nama. Sye.ove stvari, njihovi praoblici, ive u nama i mogu se u svakom trenutku sruiti na nas sa svojom ruilakom snagom, naime u obliku masovne suge stije protiv koje je pojedinac bespomoan/ Nai stra ni bogovi samo su promenili imena, oftTse sada za vravaju sa -izam. Ili bi, moda, neko imao obraza da tvrdi da su svetski rat ili ma koji -izam bili du hoviti izumi? Isto onako kao to spol ja ivimo u svetu gde u svako doba neki kontinent moe da potone, polovi da se pomere i u svakom trenutku da izbije neka nova poast, tako i unutra ivimo u svetu gde u svako doba moe nastati neto slino, svakako samo u obliku ideje, ali ne manje opasno i nepouzdano. "\Neprilagoavanje na ovaj unutranji svet je isto tako propust sa tekim posledicama kao ignoracija i ne sposobnost u spoljnom svetu, Samo najminimalniji deo oveanstva, koji uglavnom ivi na ovom poluostrvu Azije, koje, gusto naseljeno, strci u Atlantski okean, deo oveanstva koji sebe naziva obrazova nim, je zbog oskudnog kontakta sa prirodom pod legao ideji da je religija neka vrsta posebnog duev nog poremeaja, ija svrha jo nije pronaena. Iz dovoljne udaljenosti gledano, recimo iz centralne Afrike ili Tibeta svakako da izgleda kao da je ovaj deli oveanstva njemu nesvesni derangement mental projektovao na jo instinktivno zdrave narode. Poto nas stvari unutranjeg sveta subjektivno utoliko vie upliviu to su nesvesnije, tako je i za onog ko eli da naini dalji napredak u svojoj sopstvenoj kulturi (a zar sve kulture ne poinju kod po223

jedinca?) neophodno da'objektivira dejstva Anime a zatim da pokua da sazna koji su sadraji u osnovi ovih dejstava.l Time e stei prilagodljivost i zatitu od nevidljivog. Ovo prilagoavanje naravno da ne moe uslediti bez ustupaka uslovima oba sveta, fl uzimanja u obzir zahteva unutranjeg i spoljanjeg sveta, bolje reeno iz njihovog konflikta, proistie ono to je mogue i neophodno.' Na alost na zapadnjaki duh, zbog svog nedostatka kulture u ovom odnosu sjedinjavanja suprotnosti na sredinom putu, ovom fundamentalnom glavnom delu unutranjeg iskustva jo nije pronaao pojam, a da ne govorimo naziv koji bi se pristojno mogao postaviti pored kineskog Tao-a. To je istovremeno najindividualnija injenica i najuniverzalnije, najzakonomernije smisaono ispunjenje ivog bia. U dosadanjem toku izlaganja uzimao sam u ob zir iskljuivo muku psihologiju. Anima kao femininum je figura koja kompenzuje muku svest. Kod ene je, meutim, kompenzujua figura mukog ka raktera, i zbog toga se moe oznaiti kao Animus. Ako i nije ba jednostavan zadatak opisati ta se podrazumeva pod Anima, kada treba da se izloi psiho logija Animusa, onda se gomilaju tekoe koje se skoro granie sa nemoguim. injenica da mukarac svoju reakciju Anime na ivno pripisuje samom sebi, ne uviajui da ne moe da se identifikuje sa autonomnim kompleksom, po novo se pojavljuje u enskoj psihologiji, ali u jo ve oj meri. injenica identifikacije sa autonomnim kompleksom je glavni razlog tekoe shvatanja i predstavljanja,' nezavisno od neizbene ne jasnoe i nepoznatosti problema. Bezazleno mi vazda polazimo od pretpostavke da smo u sopstvenoj kui samo mi gospodari.\Stoga nae shvatanje mora najpre da se privikne na* misao da mi i u naem najintimnijem du evnom ivotu ivimo u nekoj vrsti kue, iji su pro zori i vrata usmereni u spoljni svet, iji predmeti i sadraji dodue delu ju na nas ali nam ne pripadaju. Mnogima nije lako zamisliti ovu pretpostavku, isto kao to im bez daljnjega ne uspeva da stvarno uvide 224

i prihvate da njihovi blinji ne moraju da neophodno imaju istu psihologiju kao onij Moj italac moda mi sli da je poslednja primedba preterana, poto je o vek uglavnom svestan individualnih razlika. Ali mora se uzeti u obzir injenica da naa individualna psi hologija svesti potie iz prvobitnog stanja nesvesnosti, pa stoga i nerazlikovanja (Levi-Bril Levy-Briihl to oznaava kao participation mystique). Zbog toga je svest o razliitosti relativno kasna teko vina oveanstva i po svoj prilici relativno mali iseak iz neodreeno velikog polja prvobitnog identite ta. Razlikovanje je sutina i conditio sine qua non svesti. Stoga je sve nesvesno nerazlikovano i sve ono to se zbiva nesvesno potie iz osnove nerazlikovanja, dakle pre svega je sasvim neodreeno u svojoj pri padnosti ili nepripadnosti Sopstvenosti. Ne moe se a priori utvrditi da li se to nalazi kod mene ili kod drugog ili kod obojice. Takoe ni oseanja u ovom pogledu ne daju neki vrst oslonac. enama se ne moe eo ipso pripisati inferiorna svest; ona je samo drugaija nego to je muka svest. Ali kao to je ena esto jasno svesna stvari koje mukarac jo pipa u mraku, tako ima, shodno prirodi stvari, i iskustvenih podruja kod mukaraca koja kod ene jo lee u senci neizdifirenciranosti, uglavnom stvari za koje se ena, pre svega, malo interesuje. Li ne veze su joj po pravilu vanije i interesantnije od objektivnih injenica i njihove povezanosti. iroko podruje trgovine, politike, tehnike i nauke, itavo carstvo primenjenog mukog duha kod ene pada u senku svesti, nasuprot tome ona razvija dalekosenu svesnost linih veza, ije beskrajno nijansiran je po pravilu izmie mukarcu. Stoga od nesvesnog ene moemo oekivati sa svim drugaije aspekte od onih koje sreemo kod mukaraca. Ako bi trebalo da oznaim jednom reju ta u ovom odnosu ini razliku izmeu mukarca i ene, ta, dakle, karakterie Animus naspram Anime, onda bih mogao rei samo ovo: kao to {Anima raa udi, tako i Animus stvara miljenja, i kao to udi mukarca izbijaju iz tamnih pozadina, tako se i mi1S Jung, Odabrana dela, II

225

ljenja ene zasnivaju na isto tako nesvesnim, aprioristikim pretpostavkama. Animus-miljenja esto imaju karakter vrstih ubeenja, koja se ne mogu iako uzdrmati, ili principa koji su na izgled nepovredljivo vaei. Ako analiziramo ova miljenja, onda se pre svega sudaramo sa nesvesnim pretpostavkama ije postojanje, meutim, treba tek otkriti, tj. milje nja su naizgled tako smiljena kao da ovakve pret postavke postoje. U stvarnosti se miljenja uopte ne smiljaju ve postoje gotova i to u tolikoj meri stvar na i neposredno ubedljiva da ena i ne pomilja na mogunost sumnje. Covek je sklon da pretpostavi da se Animus, sli no Animi, personifikuje u obliju jednog mukarca. Ovo je, kako ui iskustvo, samo uslovno tano poto se neoekivano ovome pridruuje okolnost koja uslovljava u sutini drugaije stanje stvari nego kod mu karca. Naime, Animus se ne pojavljuje kao jedna linost, ve naprotiv kao mnoina. U Velsovoj noveli Christina Alberta's Father junakinja je u itavom svom radu i delanju potinjena nadreenoj moralnoj instanci, koja joj sa neumoljivom otrinom i odsus tvom mate, suvo i tano s vremena na vreme govori ta ini i iz kakvih pobuda. Vels naziva ovu instancu Court of Conscience. Ova mnoina razlonih sudija, dakle neka vrsta kolegijuma, odgovara personifi kaciji Animusa. 'Animus je neto kao skup oeva i drugih autoriteta, koji ex cathedra donose nepobitne, razumne sudove.^Tanije sagledano ovi sudovi, koji; tako mnogo polau'na sebe, su uglavnom rei i mi ljenja, moda nesvesno napabirena jo od detinjstva i nagomilana u kanon prosenih istina, tanosti i ra zumnosti; riznica pretpostavki, koja odmah bilo gde da nedostaje svestan i kompetentan sud (to je obino sluaj) ispomae sa miljenjem. Ova miljenja se pojavljuju as u obliku takozvanog zdravog ljudskog razuma, as u obliku duhovno skuenih predrasuda, as u obliku principa koji travestuju vaspitanje. Oduvek se to tako radi, ili pa svi kau da je to tako. Samo po sebi je razumljivo da e se Animus projektovati isto onoliko esto kao Anima. Ljudi pogodni 226

za projekciju su ili ive kopije dragoga Boga, koji za sve imaju odgovor, ili su nepriznati novatori, koji raspolau valjanim renikom u kome su svakakve opte ljudske istine prevedene u terminologiju plo donosnog doivljavanja. Animus bi bio nedovoljno okarakterisan ako bi se predstavio samo kao konzervisana kolektivna savest; on je novator koji, sasvim suprotno njegovim ispravnim miljenjima,' pokazuje neobinu slabost za teko razumljive, nepoznate rei, koje na najprijatniji nain zamenjuju neprijatno raz miljanje. Kao i'Anima tako je i Animus ljubomorni ljubav nik, kome uvek uspeva da umesto stvarnog oveka u prvi plan stavi miljenje o njemu, miljenje ije se bezuslovno sporne osnove nikada ne podvrgavaju kri tici. Animus-mil jenja su vazda kolektivna i gube iz vida individue i individualnu ocenu, isto onako kao to se Anima sa svojom anticipacijom i projekcijom oseanja postavlja izmeu mukarca i ene. Ova mi ljenja imaju za mukarca ukoliko je ena lepa neto dirljivo detinjasto, to mu pomae da doe do njemu prijatne, oinske pounosti; ukoliko, meutim, ena ne dodiruje sentimentalnu stranu zbog ega se onda od nje oekuje kompetentnost a ne dirljiva bes pomonost i glupost, tada njena Animus-miljenja imaju za mukarca neto razdraujue, uglavnom zbog njihovog loeg obrazloenja isuvie miljenja samo radi miljenja samo kako bi bar imali jedno miljenje, itd. Mukarci ovde obino postaju otrovni, poto je (neoboriva injenica da Animus uvek mami Animu, zbog ega svaka dalja diskusija postaje bez izgledna' (a naravno isto tako i viceversa). Kod intelektualnih ena Animus daje povoda in telektualnom i kako bi trebalo kritikom argumentovanju i rezonovanju, koje se uglavnom sastoji u tome da se sporedna slaba taka pretvori u besmisle nu glavnu stvar. Ili po sebi jasna diskusija zapetljava se do oajanja uvoenjem sasvim drugaijeg, po mo gustvu krivog stanovita. Ne znajui ovakve ene su usmerene samo na to da nasekiraju mukarca, i me jo potpunije potpadaju pod vlast Animusa.'Na
15

227

alost, uvek imam prava, priznala mi je jedna takva ena. Sve ove kako poznate tako i nepoeljne pojave potiu jedino i samo od ekstraverzije Animusa. On ne spada u svesne funkcije odnosa, ve treba da omogui vezu sa nesvesnim. Umesto da ena dopusti da joj za odreenu spoljnu situaciju miljenja padaju na pamet za situacije o kojima bi trebalo svesno razmisliti trebala bi da okrene Animusa, kao funkciju priseanja, ka unutra, gde bi on omoguio priseanje na sadraje nesvesnog. Tehnika razraunavanja sa Animusom, u principu je ista kao u sluaju Anime, samo to ovde miljenja, predstavljaju ono od ega bi ena kritiki trebalo da se distancira, ne da bi miljenja potisla, ve da bi, pomou istraivanja njihovog po rekla, prodrla u njihovu tamnu pozadinu, gde se onda sudara sa iskonskim slikama isto kao mukarac u svom obraunu sa AnimomA Animus je neka vrsta precipitata sveg iskustva "lenskih predaka u odnosu na mukarce i ne samo to: on je plodno, stvarala ko bie, svakako ne u obliku mukog stvaranja, ve on neto raa, neto to se moe nazvati \6yoc; oTcepU-CCTUCOS-, plodna re. Kao to mukarcu njegovo delo, kao celokupno bie potie iz njegove unutranje en stvenosti, tako i unutranja mukost ene raa stva ralake klice, koje oploavaju enstvenost mukarca. To bi bila femme inspiratrice koja ima i mogunost ako je pogreno usmerena da postane najgora svaalica i principijelna cepidlaka animus hound, kako je to pogodno nazvala jedna od mojih pa cijentkinja. _2ena opsednuta Animusom uvek je u opasnosti da izgubi svoju podesnu ensku personuO isto kao to mukarac u istim uslovima rizikuje efeminizaciju. Ovakvi psihiki spolni preobraaji potiu jedino i samo iz toga to se jedna funkcija, koja pripada unu tra, okree put spolja. Razlog perverzije je, naravno, nedovoljno ili ak odsutno priznavanje unutranjeg sveta, koji autonomno postoji naspram spoljnjeg sve ta, koji isto tako postavlja vane zahteve in puncto prilagoavanja, kao i spoljni svet. 228

Sto se tie pluraliteta Animusa nasuprot monolinosti Aniine, izgleda mi da je ova posebna inje nica korelat svesnog stava. Svesni stav ene je uop te mnogo ekskluzivnije lian nego mukarev.Njen svet se sastoji od oeva i majki, brae i sestara, mua i dece. Ostali Svet se sastoji od slinih porodica koje se meusobno pozdravljaju, izvan ovoga svaka je zainteresovana samo za sebe. Svet mukarca je narod, drava, koncerni itd. Porodica je samo sredstvo odreenog cilja, jedan od temelja drave, _a njegova ena nije neophodno ta ena (svakako ne onako kao to ena misli kada kae moj mu).[Opte mu je blie nego lino, stoga se njegov svet sastoji od mno tva paralelnih faktora, dok njen svet s one strane supruga dostie svoj kraj u nekoj vrsti kosmike magline. Stoga je strana iskljuivost mukarca vezana za Animu, nasuprot tome neodreeno mnotvo ene za Animus.fDok pred mukarcem lebdi otro ocrtano znaajno oblije Kirke ili Kalipse, Animus je pre iz raen u obliku Leteeg Holananina i inae nepozna tih akeanskih gostiju, nikada sasvim odreeno uhvat ljivih, promenljivih i pokretnih. Ovi se izrazi javlja! ju naroito u snovima, u konkretnoj stvarnosti to mogu biti viteki tenori, bokserski ampioni, veliki 1 ljudi u dalekim, nepoznatim gradovima. Oba ova sutonska oblija tamne pozadine (stvar ni, polugroteskni uvari praga da upotrebimo pompezni teozofski mamac) imaju neiscrpno mnogo aspekata, sa kojima bi se mogle popuniti itave knji ge. Njihove komplikacije i 'zapleti su- bogati kao svet, isto tako opseni kao nepregledna raznolikost njiho vog svesnog korelata, persone. Oni jo stoje u sferi sutona, tako da jo upravo moemo sagledati da je autonomni kompleks Anime, kao i Animusa, u osnovi uzev psiholoka funkcija, koja je samo zahvaljujui njenoj autonomiji i nerazvijenosti uzurpirala ili, bolje reeno, do sada jo zadrala linost. Ali ve sagleda vamo mogunost da razorimo njihovu personifika ciju, budui da njihovim privoenjem u svest pra vimo mostove koji treba da vode u nesvesno. Poto ih namerno ne koristimo kao funkcije, oboje su jo 229

personifikovanl kompleksi i ne mogu biti integrisani svesti sve dok su im nepoznati sadraji. Rasprava sa njima treba da osvetli njihove sadraje i tek kada je ispunjen ovaj zadatak i kada je svest dovoljno upo znala nesvesna zbivanja koja se ogledaju u Animi, Anima e se stvarno osea ti kao ista funkcija. Ja, naravno, ne oekujem da svaki italac bez daljnjega shvati ta se mislilo pod Animus i Anima. Ali se nadam da je bar stekao utisak da se ovde ni u kom sluaju ne radi o neem metafizikom, ve o empirijskim injenicama koje se mogu isto tako iz raziti racionalnim i apstraktnim jezikom. Namerno sam izbegavao isuvie apstraktan jezik, poto se u tim stvarima, koje su do sada bile tako nepristupane na em iskustvu, uopte ne radi o tome da se itaocu izloe intelektualne formulacije, ve je mnogo pre ne ophodno da mu se predoe stvarne iskustvene mo gunosti. Niko ne moe stvarno razumeti ove stvari, ako ih sam nije iskusio. Stoga mi je mnogo vie stalo do toga da pokaem puteve i mogunosti takvog is kustva nego da postavljam intelektualne formule koje, zbog nedostatka iskustva, neminovno ostaju prazne rei. Na alost, ima isuvie mnogo onih koji ue napamet rei i izmiljaju iskustva da bi se, u za visnosti od temperamenta, verno ili kritiki tome pre pustili. Ovde se radi o novom pitanju jednog novog (a ipak tako starog!) psiholokog iskustvenog podru ja, o kome teorijski moemo rei neto relativno va ee tek onda kada dovoljnom broju ljudi budu poz nate odgovarajue psihike pojave. ovek uvek najpre otkriva samo injenice a nikakve teorije. Formi ranje teorija proistie iz diskusije velikog broja ue snika.

230

III TEHNIKA RAZLIKOVANJA IZMEU JA I FIGURA NESVESNOG Zapravo bih bio duan da itaocu pruim iscrpan primer specifine delatnosti Animusa i Anime. Na alost ti materijali su tako obimni a pored toga zahtevaju mnotvo objanjenja simbola, tako da jedno takvo izlaganje nisam bio u stanju da unesem u ok vire ovog spisa. Neke od ovih produkata, zajedno sa svim njihovim simbolinim vezama, publikovao sam kao posebno delo, na koje moram uputiti itaoca. Tamo, svakako, nema ni pomena o Animi, poto mi je ova funkcija tada bila jo nepoznata. Ali kada pa cijentkinju posavetujem da se priseti nesvesnih sa draja, ona e produkovati sline fantazije. Muka viteka figura, koja skoro nikada ne nedostaje, je Animus. (A. niz fantastinih doivljaja demonstrira postupni preobraaj i razlaganje autonomnog komp leksa. Ovaj preobraaj je svrha borbe sa nesvesnim. Ako ne usledi preobraaj, onda nesvesno ima nesma njeni uslovni uticaj i u datom sluaju e se zadrati i odravati neurotski simptomi uprkos svoj analizi i svem razumevanjui ili e se zadrati prisilan prenos, to je isto tolikoTose kao i neuroza. U takvim slua jevima oigledno da nikakva sugestija, dobra volja
1

Wandlungen und Symbole der Libido, 1912. Novo iz danje: Symbole der Wandlung, 1952, Ges. Werke, Bd. 5.
1

231

niti isto reduktivno razumevanje nisu pomogli da se uniti mo nesvesnog. Time nije reeno to bih ponovo jasno eleo da podvuem da sve psihote rapijske metode uzete zajedno nita ne vrede. Hteo bih samo da naglasim injenicu da nema mali broj sluajeva gde lekar mora da se odlui da se temeljno pozabavi sa nesvesnim, zapravo da se pripremi na borbu sa nesvesnim. To je naravno neto drugo nego tumaenje. U ovom poslednjem sluaju se pretpo stavlja da lekar ve unapred zna, poto moe da tu mai. U prvom sluaju, meutim, u sluaju borbe radi se o neemu drugom nego to je tumaenje: radi se o izazivanju nesvesnih zbivanja, koja nailaze u svest u obliku fantazija. Covek moe pokuati da tumai ove fantazije. U mnogim sluajevima moe biti veoma vano da pacijent nasluuje znaaj iznetih fantazija. Ali od odluujueg je znaaja da paci jent potpuno doivi fantazije i da ih takoe i razume, ukoliko intelektualno razumevanje spada u totalnost doivljaja. Ali razumevanju ne bih dao prednost. Na ravno da lekar mora da u razumevanju pomogne pa cijentu, ali on nee i ne moe sve razumeti, tako da se, ako je ikako mogue, treba uvati od vetakog tumaenja. Jer sutina u prvoj liniji i nije tumaenje i razumevanje fantazija, ve mnogo pre njihovo do ivljavanje. Alfred Kubin (Alfred Kubin) dao je u svojoj knjizi: Die andere Seite (Druga strana) vrlo dobar prikaz nesvesnog, tj. on je opisao ono to je ne svesno doiveo umetnik u njemu. To je umetniki doivljaj, koji je u smislu ljudskog doivljavanja nepotpun. Preporuio bih svakome ko se interesuje za ova pitanja da paljivo proita ovu knjigu. Tu e otkriti ovu nepotpunost vieno je i doivljeno umetniki, ali ne ljudski. Bod ljudskim doivljajem podrazumevam da linost autora nije samo pasivno ukljuena u viziju, ve da sa punom sveu reaguje i dejstvuje u susretu sa figurama vizije. Istu kritiku bih uputio autorki fantazija u mojoj gore pomenutoj knjizi; i ona se prema fantazijama koje se javljaju
2

* Miinchen, 1908.

232

iz nesvesnog postavlja samo perceptivno, u najboljem sluaju pasivno trpeljivo. Stvarna borba sa nesvesnim zahteva svesno stanovite suprotstavljeno nesve snom. Sta pod ovim mislim pokuau da razjasnim na jednom primeru. Jedan moj pacijent imao je sledeu fantaziju: On vidi kako njegova verenica tri ulicom prema reci. Zima je i reka je zaleena. Ona nailazi na led, a on je sledi. Ona daleko izmie a tamo je led ispucao; otvara se tamna pukotina i on se plai da bi ona mogla da propadne. I stvarno ona nestaje u rascepu izmeu santi, dok on tuno gleda za njom. U ovom odlomku iz jedne vee celine jasno se moe prepoznati stav svesti on je perceptivan i trpeljiv, tj. slika fantazije se samo vidi i osea, ona je tako rei dvodimenzionalna, poto on sam ima nedovoljno udela u svemu tome, fantazija ostaje samo slika koja je, dodue, oigledna i pobuuje oseanja, ali ipak nestvarna poput sna. [Ova nestvarnost se za sniva na tome to on sam nita ne stvara, u svemu tome nije aktivanJDa je ova fantazija stvarnost, on se ne bi kolebao da sprei verenicu u izvoenju nje nog samoubistva. Lako bi mogao da je npr. uhvati i fiziki sprei da sa leda skoi u vodu. Kada bi se u stvarnosti ponaao onako kako se ponaao u fantaziji, to bi znailo da je oigledno oduzet, bilo zbog straha, bilo zbog nesvesne pomisli da on zapravo ne bi imao nita protiv ako bi ona izvrila samoubistvo. inje nica da se u fantaziji ponaa pasivno je samo izraz njegovog odnosa prema aktivnosti nesvesnog uopte on je fasciniran i omamljen nesvesnim. U stvar nosti on pati od svih moguih depresivnih predstava i ubeenja da nije sposoban ni za ta, da je beznadeno nasledno optereen, da njegov mozak degenerie itd. Ova negativna oseanja su dobrim delom auto sugestije, koje prima bez diskusije. On ih, dodue, moe intelektualno sasvim da razume i proceni nji hovu nevanost. Ali pored ovog postoje i oseanja. Ona su intelektualno neuhvatljiva, poto se ne za snivaju na intelektualnoj ili racionalnoj osnovi, ve na nesvesnom, iracionalnom ivotu fantazija, koje 233

nisu pristupane svesnoj kritici. U takvim sluajevi ma nesvesnom se mora pruiti prilika da produkuje svoje fantazije; prethodni odlomak je samo jedan ta kav produkt nesvesne delatnosti fantazije. Kako se radi o psihogenoj depresiji, njegova depresija se upravo zasniva na ovakvim fantazijama, ijeg posto janja on uopte nije bio svestan. Kod prave melan kolije, tekog zamora, trovanja, itd., sluaj je bio obrnut: potp je pacijent depresivan, on ima takve fantazije. U sluaju psihogene depresije, naprotiv, on je deprimiran jer ima takve fantazije. Moj pacijent je pametan mlad ovek, koji je putem due analize intelektualno obaveten o kauzalnosti njegove neu roze. Ali intelektualno razumevanje nije promenilo nita na njegovoj depresiji. U ovakvom sluaju lekar ne treba da se nekorisno trudi oko daljeg produbljavanja kauzalnosti sluaja, jer, ako uopte nita ne ko risti vie ili manje dalekoseno razumevanje, onda sigurno da nee koristiti ni otkrie nekog novog kau zalnog delia. V ovom sluaju nesvesno jednostavno ima nesavladivu prevagu, tj. ono raspolae atraktiv nom snagom koja je u stanju da oduzme svaku vred nost svesnim sadrajima, drugim recima da libido po vue iz svesnog sveta i na taj nain da proizvede de presiju, abaissment du niveau mental (ane Janef). Ali u ovom sluaju moramo, shodno zakonu o energiji, oekivati gomilanje vrednosti (=libido,) u nesvesnom. Libido se ne moe drugaije shvatiti do u odre enom obliku, tj. libido je identian sa slikama fan tazije. Libido moemo ponovo osloboditi iz nesvesnog samo na taj nain to emo privoditi njemu odgova rajue slike fantazije. Stoga u ovakvom sluaju ne svesnom dajemo prilike da svoje fantazije dovede do povrine. Na ovaj nain nastao je prethodno opisani odlomak. To je deo iz duge serije slika fantazije v e likog bogatstva, koje odgovara onom energetskom iz nosu koji je izgubila svest i njeni sadraji. Svesni svet pacijenta je postao hladan, prazan i siv, nasuprot tome nesvesno je ihavno, mono i bogato. Karakte ristino je za bivstvo nesvesne psihe da je dovoljna 234

samoj sebi i da ne poznaje ljudske obzire. Ono to je jednom zapalo u nesvesno tu e se i zadrati, bez ob zira da li svest zbog toga pati ili ne. Svest moe da umre od gladi i da se smrzne, dok u nesvesnom buja i cveta. Bar tako u prvom momentu izgleda. Ali ako is traujemo neto dublje, onda nalazimo da ova ljud ska bezbrinost nesvesnog ima odreenu svrhu i cilj. Ima psihikih ciljeva koji se nalaze s onu stranu svesnih ciljeva, pa im se ak mogu neprijateljski suprot stavljati. Neprijateljsko ili bezobzirno ponaanje ne svesnog prema svesti nalazimo samo tamo gde svest ima pogrean i nametljiv stav. Svesni stav mog pacijenta je toliko jednostrano intelektualan i racionalan, da se sama priroda u nje mu buni i unitava njegov celokupni svet vrednosti. On sam sebe ne moe nainiti neintelektualnim i oslo niti se na neku drugu funkciju, npr. oseanja; sasvim jednostavno zbog toga to ih ne poseduje. Njih po seduje nesvesno. Zbog toga nam nije preostalo nita drugo do da donekle nesvesnom prepustimo vodstvo i da mu damo mogunost da u obliku fantazija po stane sadraj svesti. Pacijent se ranije grevito drao svog intelektualnog sveta i mudrovanjem se branio od onoga to je smatrao boleu. Sada pak treba da joj se preda i ako ga uhvati depresija, ne sme sebe u cilju zaborava da prisiljava na neki rad ili neto sli no, ve mora da prihvati svoju depresiju i da njoj u neku ruku prepusti re. To je upravo suprotno od preputanja nekoj udi, to je tako karakteristino za neurozu: to nije slabost niti kolebljivo poputanje, ve teak rad koji se sa stoji u tome da ovek, uprkos primamljivosti udi, zadrava svoju objektivnost i od udi stvara svoj ob jekt, umesto da joj dozvoli da bude dominantni sub jekt. On mora pokuati da dopusti da mu njegovo raspoloenje govori; njegova udljivost mora mu rei kako ona izgleda i u kakvoj fantastinoj analogiji bi se dala izraziti. Gore pomenuti odlomak fantazije je deo vizualizovane udi. Da nije smogao da bude objektivan

235

prema sopstvenoj udi, on bi umesto matanih slika imao samo paraliue oseanje da ide sve do avola, da je neizleiv itd. Ali poto je svojoj udljivosti dao prilike da samu sebe izrazi u slici, njemu je uspelo da bar mali iznos libida, kroz nesvesnu snagu uobliavanja pretvori u obliku slike u svesni sadraj i time da ga oduzme nesvesnom. Ali ovaj pokuaj je nedovoljan, poto se poeljno potpuno doivljavanje fantazije ne sastoji samo u pbsmatranju i trpljenju, ve i u aktivnom uestvo vanju. Pacijent bi udovoljio ovom zahtevu kada bi se i u fantaziji ponaao onako kako bi se nesumnjivo ponaao u stvarnosti. On nikada ne bi pasivno posmatrao kako se davi njegova verenica, ve bi prisko io i spreio je u njenoj nameri. To bi moralo da se desi i u fantaziji. Ako bi mu uspelo da se i u fan taziji ponaa onako kako se ponaa u slinoj, stvarnoj situaciji, onda bi time dokazao da fantaziju uzima ozbiljno, tj. da nesvesnom pridaje bezuslovnu vred nost realnosti. Time bi pobedio svoje jednostrano in telektualno gledite i na taj nain indirektno uvaio iracionalno gledite nesvesnog. To bi bio poeljni potpuni doivljaj nesvesnog. Ali ne sme se potceniti ta to znai u stvarnosti: moj realni svet je ugroen fantastinom irealnou. Skoro je nesavladivo teko i za trenutak zaboraviti da je sve to ipak samo fantazija, imaginativan pro dukt koji izgleda apsolutno hotimian i iskombinovan. Kako bi se tako neto oglasilo za realno pa ak i uzelo ozbiljno? Sigurno da se od nas nee oekivati da verujemo u neku vrstu dvostrukog ivota, tim to smo ovde skromni proseni graani a tamo doivlja vamo neoekivane pustolovine i vrimo junaka dela. Drugim recima mi ne smemo da korircretizujemo nau matuj ovek meutim ima veliku sklo nost da ovo ini tako da sva odbojnost prema fan taziji i sve kritiko omalovaavanje nesvesnog u najdubljoj osnovi odgovara samo strahu od ove sklonosti. \ Oboje, konkretizacija i strah od toga su primitivno sujeverje u jo ivom obliku kod 236

takozvanih prosveenih, obrazovanih ljudi. U svom graanskom ivotu neko je obuar, ali u svojoj sekti on uiva potovanje arhanela, ili je neko u vidljivom svetu sitan trgovac, ali kod slobodnih zi dara mrana veljina; ili preko dana sedi u kance lariji, uvee je. u izdvojenom drutvu reinkarnacija Julija Cezara; kao ovek pogreiv, ali u svojoj a snoj dunosti nepogrean to su konkretizacije koje ne spadaju ovamo. Nasuprot ovome nauni kredo naeg vremena razvio je sujevernu fobiju od fantazije. Ali stvarno je ono to stvara, dejstvu je. Fantazije nesvesnog stvaraju, dejstvuju u odnosu na to nije dozvo ljena nikakva sumnja. I najpametniji filozof moe biti bespomona rtva krajnje glupave agorafobije. Naa famozna nauna realnost ni najmanje nas ne uva od takozvane irealnosti nesvesnog. Neto deluje iza koprene fantastinih slika, nezavisno od toga da li to neto nazivamo dobrim ili loim imenom. To je neto stvarno, zbog ega se i njegove ivotne manifestacije moraju uzeti ozbiljno. Ali ovek prvo mora da savlada tendenciju konkretizacije, drugim recima, fantazije se ne smeju uzeti doslovno im se postavi pitanje tumaenja. Dok smo obuhvaeni do ivljavanjem fantazija, treba*~ih doslovno uzeti. Ali kada hoemo da ih razumemo, tada ne smemo privid, matanu sliku, smatrati i onim dejstvujuim to je iza nje. jPrivid nije sama stvar, ve samo izraz. Moj pacijent, dakle, ne doivljava scenu samoubistva na drugom nivou (ali inae konkretno kao stvarno samoubistvo), ve on doivljava neto stvar no, to izgleda kao samoubistvo. Obe stvarnosti koje stoje jedna nasuprot druge, svet svesti i svet nesvesnog, ne otimaju se o poloaj, ali se meusobno relativiziraju.jDa je stvarnost nesvesnog relativna, to nee svakako izazvati neki ei otpor, meutim, ma nje tolerantno e se podneti dovoenje u sumnju realnosti svesnog sveta, i A ipak obe stvarnosti su psihiki doivljaj, psihiki privid na nesaznajnim tamnim osnovama,; Kritikom posmatranju ne ostaje nita od apsolutne realnosti. 23T

O sutinskom i apsolutno postojeem ne znamo nita. Ali mi doivljavamo razliita dejstva, putem ula od spolja, preko fantazije iznutra. Kao to nikada neemo tvrditi da zelena boja postoji za sebe i po sebi, tako nam isto nee pasti na pamet da neki matani doivljaj shvatimo kao neto po sebi i za sebe postojee a time i kao neto doslovce pri hvatljivo. JTo^ je izraz, izgled, stavljen za neto ne poznato, ali stvarnog Pomenuti odlomak fantazije vremenski se poklapa sa talasom depresije i razo aranja, i fantazija izraava ovo zbivanje. Pacijent stvarno ima verenicu. Za njega ona predstavlja je dinu emocionalnu sponu sa svetom. Njena smrt predstavljala bi kraj njegove veze sa svetom. Ovaj aspekt bio bi krajnje beznadean. Njegova verenica je, meutim, i simbol za njegovu Animu, tj. za nje govu vezu sa nesvesnim. Stoga fantazija istovre meno izraava injenicu da se njegova Anima, ne ometana od njega, ponovo gubi u nesvesnom. Ovaj aspekt pokazuje da je njegova ud opet jaa od njega. Ona se baca a on pasivno posmatra. On bi mogao da priskoi i zadri Animu. Ovom drugom aspektu dajem prednost, poto je pacijent introvertan, iji je odnos prema ivotu regulisan unutranjim injenicama. Kada bi bio ekstrovertan, morao bih dati prevagu prvom aspektu, jer je za ekstrovertnog ivot u prvoj liniji regulisan od nosom prema ljudima. On bi mogao zbog iste udi da odbaci verenicu, a time i samog sebe, dok je in trovertni najvie oteen ako odbaci svoju vezu sa Animom, tj. sa unutranjim objektom. Dakle, fantazija mog pacijenta jasno pokazuje negativna kretanja nesvesnog, tj. tendenciju odvra anja od spoljnog sveta, koja protie tako ener gino da sa sobom odvlai i libido svesti i ovu na taj nain ispranjava. Pomou privoenja u svest fantazije ovo se spreava da protie nesvesno. Kada bi pacijent (na gore opisani nain) neto aktivno preduzeo, onda bi osvojio ak i libido koji se pojav ljuje u fantaziji i na taj nain stekao neto jai uticaj na nesvesno. 238

Neprekidno privoenje u svest inae nesvesnih fantazija sa aktivnim ueem u matanim zbivanji ma, to sam video u velikom broju sluajeva, ima za posledicu da se, prvo, svest iri poto se bezbroj ne svesnih sadraj a" privodi u svest, drugo, da se poste peno razgrauje dominantni uticaj nesvesnog i da, tree, dolazi do promene linosti. Promena linosti naravno da nije promena u prvobitnoj nereditarnoj nastrojenosti, ve promena opteg stava. Ona jasna razgranienja i opozicije izmeu svesnog i nesvesnog, koja se tako jasno vide kod konfliktnih, neurotskih priroda, skoro uvek se zasnivaju na znatnoj jednostranosti svesnog stava, koji daje apsolutnu prednost jednoj ili dvema funk cijama, ime se druge nepravedno potiskuju u poza dinu. Pomou privoenja u svest i doivljavanja fan tazija asimiluju se u svesti nesvesne i manje vredne funkcije proces koji naravno ne protie bez dub ljeg uticaj a na svesni stav. Pre svega bih eleo da raspravim pitanje kakve vrste je ova promena linosti, pri emu bih samo istakao injenicu da dolazi do bitne promene. Ovu promenu, koja se postie u borbi sa nesvesnim, oznaio sam kao transcendentnu funkciju. Ova ud novata sposobnost preobraavan ja, izraena u transcendentnoj funkciji, glavni je predmet alhemistike filozofije kasnog srednjeg veka, u kojoj je izraena kroz poznatu alhemistiku simboliku. Zilberer (Silberer) je u svom znaajnom delu iscrpno ukazao na psiholoku sadrinu alhemije. Bila bi, naravno, ne oprostiva zabluda kada bi se, prema opte primljenom shvatanju, alhemijski duhovni pokret sveo na re torte i pei za topljenje. Sigurno ovaj ima i tu stranu, naime, tapkajue poetke egzaktne hernije. Ali ona ima psiholoki jo sasvim neocenjenu duhovnu stra nu, koja nije za potcenjivanje: postojala je alhemistika filozofija oklevajui predstadijum najmoder nije psihologije. Njena tajna je injenica transcendentne funkcije, preobraaj linosti kroz meanje i
3

1961.

* Die Probleme der Mystik und ihrer Symbolik, 2. izd.,

239

spajanje plemenitih i neplemenitih delova, diferen ciranih i manje vrednih funkcija, svesnog i ne svesnog/ Kao to su poeci naune hernije bili pometeni i unakaeni pomou fantastinih predstava i raznih proizvoljnosti, tako i alhemijska filozofija kroz ne minovnu konkretizaciju jo grubog i nerazvijenog duha nije doprla do psiholoke formulacije, iako je vrlo ivo nasluivanje velikih istina strast srednjovekovnih mislilaca usredsreivalo na alhemijske probleme. Niko ko je potpuno proao kroz proces asimilacije nesvesnog nee osporavati injenicu da je takvim nainom promenjen i potresen u najtam nijim dubinama.! Svakako riecu uzeti za zlo mome itaocu ako sumnjiavo odmahne glavom, poto on ne moe da predstavi kako bi taj quantite negligeable iste fan tazije (vidi gornji banalni primer) mogao da ima i najmanji uticaj. Bez daljnjega priznajem da je u po gledu problema transcendentne funkcije i njoj pripi sivanog neobinog dejstva, gore citirani odlomak fan tazije sve drugo samo ne jasan. Ali je ovde moram da apelujem na dobronamerno razumevanje mog i taoca vrlo teko citirati bilo kakve primere, poto svaki primer ima neprijatno svojstvo da je samo in dividualno i subjektivno upeatljiv i znaajan. Zbog toga stalno savetujem moje pacijente da ne budu tako naivni i da veruju da je sve ono to je za njih lino od velikog znaaja isto tako i objektivno znaajno. Ogromna veina ljudi je potpuno nesposobna da se individualno prenese u duu nekog drugog. To je ak sasvim retka vetina, koja ne dopire isuvie daleko. I ovek, za koga smatramo da ga najbolje poznajemo i koji nam sam tvrdi da ga poznajemo do tanina, u osnovi uzev nam je stran. On je drugaiji. I krajnje i najbolje to moemo da uinimo je da ovo to je drugaije bar nasluujemo, potujemo i da se uvamo od nasilnike stupidnosti elje za tuma enjem.
Up. Psycholoyie und Alchemie, 2. izd., 1952. Ges. Werke, Bd. 12.
4

240

Zbog toga ne mogu da iznesem nita uverljivo, tj. nita to bi itaoca tako uverilo, kao to je uveren onaj kome je to sopstveni doivljaj. Mi mu moramo verovati ve po analogiji sa onim to smo i sami isku sili. Konano ako sve nedostaje i onda neospor no moemo opaziti krajnji rezultat, naime promenu linosti. Uz ovu ogradu hteo bih mog itaoca da upo znam sa jednim drugaijim odlomkom fantazije, ovaj put kod jedne ene. Razlika koja pada u oi u poreenju sa prethodnim primerom je totalnost doivlja ja. Pacijentkinja kao posmatra uzima aktivnog ue a, ime stie prevlast nad procesom. O ovom slu aju imam vrlo opsean materijal, koji kulminira u promeni linosti. Odlomak potie iz kasnijeg toka razvitka linosti i predstavlja organski deo duge, po vezane serije preobraaja, koje su imale za cilj do stizanje sredita linosti. Moda nije sasvim razumljivo ta se misli pod pojmom sredite linosti. Stoga u pokuati da sa malo rei skiciram ovaj problem. ^Ako se svest sa Ja zamisli kao centar suprotstavljen nesvesnom i ako se uz to predstavi proces asimilacije nesvesnog, onda se ova asimilacija moe zamisliti kao neka vrsta pri bliavanja izmeu svesti i nesvesnog, pri emu se centar totalne linosti vie ne poklapa sa Ja, ve sa jednom takom u sredini izmeu svesti i nesvesnog. To bi bila taka nove ravnotee, novo centriranje celokupne linosti, jedan, moda, virtualan centar koji linosti, zbog njene centralne situacije izmeu , svesti i nesvesnog, daje novu, sigurnu osnovu. Slaem se, naravno, sa tim da ovakve vizualizacije nikada nisu nita vie od nezgrapnih pokuaja nespretnog duha da izrazi neiskazive psiholoke injenice, koje jedva da se mogu opisati. Isto ovo mogao bih izraziti recima sv. Pavla: To ne ivim ja, ve Hristos ivi u meni. Ili bih mogao da pozovem Laocea i da pri hvatim njegov Tao put sredine i svih stvari stva ralake sredine. U svim sluajevima misli se na isto. Ovde govorim kao psiholog sa naunom saveu i sa tog aspekta moram rei da su te injenice psihiki faktori neospornog dejstva; ne pronalazak dokonog
y

16

Jung, Odabrana dela, II

241

duha, ve odreeni psihiki dogaaji koji se povinuju sasvim odreenim zakonima i imaju svoje zakonomerne uzroke i dejstva, zbog ega ih moemo doka zati kod naj razliiti] ih naroda i rasa danas kao i pre hiljadu godina. Nemam nikakvu teoriju o tome od ega se sastoje ova zbivanja. Za to bi se ve moralo znati od ega se sastoji psiha. Za sada u se zado voljiti konstatacijom injenica. Vratimo se naem primeru. Radi se o fantaziji intenzivno vizuelnog karaktera; neto to bi se u sta rinskom govoru oznailo kao vienje; ali ne sneno vienje ve vizija, koja se jednostavno opaa po mou intenzivne koncentracije na pozadinu svesti, to se svakako moe postii tek posle dueg, pret hodnog vebanja. Pacijentkinja je videla sledee (is priano njenim recima):
5

Pela sam se uz breg i dospela do mesta gde sam videla sedam crvenih kamenova preda mnom, po sedam s obe strane i sedam iza mene. Stajala sam u centru ovog etvorougla. Kamenovi su bili ploasti kao stepenik. Pokuala sam da podignem etiri naj blia kamena. Pri tom sam otkrila da su ovi kame novi pijedestal za etiri boanske statue, koje su bile zakopane u tle sa glavom nadole. Iskopala sam ih i postavila oko mene tako da sam stajala usred njih. Iznenada su klonule tako da su se meusobno dodirnule glavama, napravivi kao neku vrstu atora iznad mene. Ja sam pala na tle i rekla: Padnite na mene, ako morate. Umorna sam! Tada sam spazila da se napolju, oko etiri boga stvorio plameni krug. Posle izvesnog vremena ponovo sam ustala i razba cala statue. Tamo gde su pale na tle izrasla su etiri drveta. Na to su u vatrenom krugu izbili plavi pla menovi, koji su poeli da sagorevaju lie drvea. Na to sam rekla: To mora da se zavri, sama moram otii u vatru da ne bi sagorelo lie! Potom sam ula u vatru. Drvee je nestalo, vatreni krug se skupio u
X Ova metoda je na drugom mestu oznaena kao aktiv na imaginacija. Up. Psjjchologie und Religion. 4. izd. 1962, S. 96. Ges. Werke, Bd. 11.
5

jedan jedini, veliki plavi plamen, koji me podigao sa tla. Ovde se zavrila vizija. Na alost, ne vidim puta i naina da itaocu ubedljivo razjasnim izvanredno interesantni smisao ove vizije. Odlomak je istrgnut iz velike povezane celine, tako da bi se, za shvatanje znaenja slike, moralo objasniti sve ono to se dea valo pre i posle ovoga. Ipak italac bez predubeenja moe bez daljnjega prepoznati ideju sredine take, koja se dostie pomou neke vrste uspona (planina renje napor, trud). Bez po muke se ponovo pre poznaje uveni, srednjovekovni problem kvadrature kruga, koji spada u alhemijsku sferu. Ovde se nalazi na pravom mestu, kao simbolini izraz individuacije. Celokupna linost je oznaena pomou etiri kardi nalne take horizonta, etiri boga, tj. etiri funkcije, koje daju orijentaciju u psihikom prostoru, i pomou kruga koji obuhvata celinu. Pobeivanje etiri boga, koji su pretili da zgnjee individuu, znai osloboenje od identiteta sa etiri funkcije, etvorostruku nirdvandva (Slobodno od suprotnosti); na taj nain nastaje pribliavanje krugu, nepodeljenoj celini. Iz toga, opet, proistie dalje uzdizanje.
6

Ja se moram zadovoljiti nagovetajima. Ko se potrudi da o ovome razmisli, on e donekle moi da stvori neku ideju o nainu kako se odvija preobraaj linosti, pomou svog aktivnog uea pacijentkinja se mea sa nesvesnim zbivanjima. Tako ona spaja svesno i nesvesno. Rezultat je uzlazno kretanje u pla menu, preobraaj u alhemijsku vruinu, nastajanje finog duha. To je transcendentna funkcija koja pro istie iz sjedinjavanja suprotnosti. Na ovom mestu moram da pomenem bitni nespo razum, kome esto potpadnu moji itaoci i to obino lekari. Ne znam iz kog razloga pretpostavljaju da ja ne piem ni o emu drugom do o mojoj terapijskoj metodi. To ovde uopte nije sluaj. Ja piem o psiho logiji. Stoga izriito naglaavam da se moja terapijska metoda ne sastoji u tome da kod mojih pacijenata
4

Up. Psychologische Typen, 1950, Ges. Werke, Bd. 6.

16'

243

podstiem stvaranje udnovatih fantazija, kojih e se onda predano drati, ime se onda menja njihova linost, i sline gluposti, ve ja samo konstatujem da ima izvesnih sluajeva u kojima dolazi do ovakvog razvitka i to ne stoga to ja nekoga na to primoravam, ve zato to to proistie iz njegove unutranje potre be. Za ne mali broj mojih pacijenata ove stvari su bile i ostaju panska sela. Cak i kada bi uopte i bili u mogunosti da krenu ovakvim putem, to bi za njih bila alosna stranputica, a ja bih bio prvi koji bi ih spreio. Put transcendentne funkcije je individualna sudbina. Ni pod kojim uslovom ne sme se smatrati da je takav put identian sa psihikim anahoretstvom, otuenjem od ivota i sveta. ak sasvim suprotno, 'ovakav put je uopte mogu i uspean tek kada ove osobe i u spoljanjoj stvarnosti zaponu da reavaju realne zadatke koji im se nameu. Fantazije nisu zamena za ivot, ve plodovi duha, koji padaju u krilo onom ko ivotu plaa njegov danak. Zabuant ne do ivljava nita drugo do svoj morbidni strah, a ovaj mu ne daje nikakav smisao. Ovaj put nee upoznati nikada ni onaj ko je naao put povratka majci crkvi. U njenim oblicima neosporno je ukljuen mvsterium magnum. U njoj on moe smisleno da ivi. Konano ni normalni ovek nee nikada biti ugroen od ovakve nauke, poto se on odvajkada zadovoljava sa onim ma lim to se nalazi na dohvatu. Stoga molim itaoca da shvati da piem o sluajevima a ne o terapijskoj metodi. Oba primera fantazije predstavljaju pozitivnu delatnost Anime i Animusa. (ersonifikovana figura Animusa ili Anime gubi se u onoj meri, u kojoj pacijent uzima aktivnog uea. Ona postaje funkcija veze izmeu svesti i nesvesnog. Ali kada se nesvesni sadraji (upravo ovakve fantazije) ne realizuju, on da iz toga nastaje negativna delatnost i personifika cija, tj. autonomija Animusa i Anime. Nastaju psi hike nenormalnosti, stanja opsednutosti u svim stup njevima, od obinih udi i ideja do psihoza. Sva ova stanja karakterie jedna te ista injenica, naime da je neto nepoznato zaposelo manji ili vei deo psi244

he, da je neometano potvrdilo svoje neprijatno i tet no postojanje uprkos svom uvidu, razboritosti i svoj energiji i time ispoljilo mo nesvesnog nad sveu, dakle naprosto opsednutost. U ovakvom sluaju opsednuti deo psihe po pravilu razvija Animus ili Anima psihologiju] Inkubus ene sastoji se od veeg broja mukih TSemona, sukubus mukarca je ena. Ovaj svojstveni pojam due, koja u zavisnosti od svesnog stava samostalno egzistira ili nestaje u neku od funkcija, nema nita zajednikog, to svako lako moe videti, sa hrianskim pojmom due. rJFantazija moje pacijentkinje je tipian primer za vrstu sadraja, koje produkuje kolektivno nesvesno. Iako je forma sasvim subjektivna i individualna, ipak je sadraj kolektivan, tj. to su opte slike i ideje koje se sreu kod mnogih ljudi, dakle komadi koji indi viduu izjednaavaju sa drugim ljudima. Ako takvi sadraji ostanu nesvesni, onda je individua pomou njih nesvesno pomeana sa drugim individuama, dru gim recima, ona nije izdiferencirana, nije individualizovanaj Ovde se moe postaviti pitanje zato bi bilo po eljno da se ovek individualizuje. To nije samo po eljno, ve ak neophodno, jer stapanjem sa drugima individua zapada u stanja i ini postupke koji je do vode u protivurenost sa samom sobom. Naime iz sva kako nesvesnog stapanja i neodvojenosti nastaje pri sila da se dela i da se bude onakav kakav ovek nije u sutini. Zbog toga ovek niti moe biti sa tim saglasan, niti moe za to preuzeti odgovornost. Covek se osea u obezvreenom, sputanom i neetikom sta nju. Nesaglasnost sa samim sobom je neurotsko i ne podnoljivo stanje, koga bi ovek hteo da se rei. Oslobaanje iz ovog stanja moe se postii tek onda, kada ovek uspe da bude onakav i da dela onako kako osea da jeste. Za to ljudi imaju oseanje, u poetku moda maglovito i nesigurno, ali koje, sa uznapredovalim razvitkom, postaje sve jae i jasnije. Ako ovek za svoja stanja i postupke moe rei: To sam ja, tako ja postupam, onda slobodno moe tako da nastavi ak i kada mu to teko pada, i moe da pre245

uzme odgovornost za to ak i ako se od toga ustee. U svakom sluaju mora se priznati da ovek nita ne podnosi tee od samoga sebe. (Traio si najtee breme, naao si sebe. Nie). Ali i ovaj najtei napor postaje mogu ako je ovek u stanju da se raz likuje od nesvesnih sadraja. Introvertni otkriva ove sadraje u sebi samom, ekstrovertni, meutim, kao projekciju u ljudskom objektu. U oba sluaja nesve sni sadraji prouzrokuju zaslepljujue iluzije, koje falsifikuju i ine nestvarnim nas same i nae odnose sa blinjim. Iz ovih razloga za izvesne ljude je neop hodna individuacija, ne samo kao terapijska nunost, ve kao vii ideal, ideja o neem najboljem to se moe uiniti. Ne smem izostaviti primedbu da je isto vremeno prahrianski ideal o carstvu bojem ono to je u vama. Ideja, koja je u osnovi ovog ideala je da iz pravilnog moralnog stava proizlaze pravilni postupci i da nema izleenja niti poboljanja sveta, koji nisu zapoeli u samoj individui. Drastino ree no: ko sam ivi u sirotitu ili na veresiju, taj nikada nee resiti socijalno pitanje, j

246

IV MANA-LICNOST Moj ishodni materijal za ovo izlaganje su slu ajevi u kojima je dolo do onoga o emu je u pret hodnom poglavlju diskutovano kao o najbliem cilju, naime savlaivanje Anime kao autonomnog komplek sa i njen preobraaj u funkciju veze svesti ka ne svesnom. Sa postizanjem ovog cilja uspeva se da se Ja oslobodi svih svojih zapletenosti sa kolektivnim i kolektivno nesvesnim. Kroz ovaj proces gubi Anima demonsku snagu autonomnog kompleksa, tj. ona ne moe da dovede do opsednutosti, poto je depotencirana. Ona vie nije uvar nepoznatih dragocenosti, ona vie nije Kundri, demonski Gralov vesnik boansko-ivotinjske prirode, vie nije dua gospodarica, ve psiholoka funkcija intuitivne prirode, o kojoj bi se zajedno sa primitivnim ovekom moglo rei: on ide u umu da bi govorio sa duhovima, ili moja zmija mi je rekla, ili izraeno mitolokim infantil nim jezikom: mali prst mi je rekao. Oni koji itaoci koji poznaju Rajder Hagardov opis: She-who-must-be-obeyed, sigurno e se setiti magijske snage ove linosti. She je mana-linost, tj. bie puno okultnih, magijskih svojstava (mana), naoruano magijskim znanjima i snagama. Svi ovi atributi potiu, naravno, iz naivne projekcije nesvesne samospoznaje, koja bi, izraena manje poetskim re cima, glasila otprilike ovako: Ja priznajem da u me ni deluje psihiki faktor koji na neverovatan nain 247

moe izmai mojoj svesnoj volji. On moe da mi usa di u glavu izvanredne ideje, da prouzrokuje neeljene i nepoeljne udi i afekte, da ove natera na udno vate postupke za koje ne mogu preuzeti odgovornost, da moj odnos sa drugim ljudima ometa na iritativan nain itd. Oseam se bespomonim prema ovoj inje nici'i to je najgore: ja sam u nju zaljubljen, tako da moram da joj se divim. (Poete ovo esto nazi vaju umetnikim temperamentom, oni koji to nisu izvinjavaju se na drugi nain). Kada faktor Anima izgubi svoju manu, kuda ova odlazi? Oigledno je onaj ko je ovladao Animom stekao onu manu, shodno primitivnoj predstavi, da onaj ko ubije mana-linost inkorporira i manu. ^Ko se obraunao sa Animom? Oigledno svesno Ja, i stoga je Ja preuzelo manu. Tako svesno Ja po staje mana-linost. Ali mana-linost je dominanta kolektivno nesvesnog, poznati arhetip monog ove ka u obliku junaka, poglavice, arobnjaka, vraa i sveca, gospodara nad ljudima i duhovima, prijatelja Boga. Ovo je sada muka kolektivna figura, koja iz ranja iz tamne pozadine i opseda svesnu linost. Ova duevna opasnost je suptilne prirode, ona moe, po mou inflacije svesti da uniti sve ono to je steeno kroz raspravu sa Animom. Stoga praktiki nije od malog znaaja znati da je 31 hijerarhiji nesvesnog Anima najnii stupanj i jedna od moguih figura, i da njeno savlaivanje konsteluje neku drugu kolek tivnu figuru koja sada preuzima njenu manu. U stvarnosti je to, naime, figura arobnjaka kako bih je ja jednostavno nazvao koja u sebe uvlai manu, tj. autonomnu vrednost Anunej Samo ukoliko sam ne svesno identian sa ovom figurom, mogu da uobraavam da i sam posedujem manu Anime. Ali pod ovim uslovima to u initi nepogreivo. Figura arobnjaka ima kod ena ne manje opa san ekvivalent U o j e materinski nadmona figura, velika majka, koja sve razume i sve prata i uvek eli sve najboljejkoja uvek ivi za druge a nikada ne 248

trai svoje, otkriva velike ljubavi, kao to je on vesnik poslednje istine. I kao to se velika ljubav ni kada ne ceni, tako se i velika mudrost nikada ne shvata. A tek meusobno ne mogu da se trpe. Ovde mora da postoji opasan nesporazum, poto se bez sumnje radi o inflaciji. Ja je prisvojilo neto to mu ne pripada. Ali kako je prisvojilo ovu manu? Ako je stvarno bilo Ja ono to je pobedilo Animu, onda mu pripada i mana i onda je zakljuak ispravan ovek je postao znaajan. Ali zato ovo znaenje, mana, ne deluje na druge? To bi ipak bio sutinski kriterijum! Ne deluje stoga to ovek nije postao zna ajan, ve jeru meavini sa arhetipom potpao daljnoj nesvesnoj figuri. Dakle, moramo zakljuiti da Ja uop te nije ovladalo Animom i stoga nije ni steklo manu. Dolo je samo do novog stapanja sa istopolnom figu rom koja odgovara imagu oca i to po mogustvu jo vee snage.'
Od sile koja vezuje sva bia Oslobaa se ovek koji pobedi samog sebe.

Tako on postaje natovek, koji je izriad svake vlasti, polubog, moda jo vie od t o g a . . . Ja i otac smo jedno, ova mona spoznaja u svoj svojoj stranoj dvosmislenosti potie upravo iz ovog psiholokog mo menta. Nasuprot ovome moe se nae jadno ogranieno Ja, ako poseduje samo i trunku samospoznaje, samo povui i brzo odbaciti svaku iluziju o moi i znae nju. Bila je zabluda: Ja nije nadvladalo Animu i stoga nije ni steklo njenu. manu. Svest nije postala gospo dar nesvesnog, ve je Anima svoje vladalako posvajanje izgubila u onom stepenu u kome se Ja uspelo razraunati sa nesvesnim. Ovo razraunavanje, meu tim, nije predstavljalo pobedu svesti nad nesvesnim, ve uspostavljanje ravnotee izmeu oba sveta. arobnjak je mogao da stekne posed nad Ja samo stoga to je Ja sanjalo o pobedi nad Animom. |
' Goethe, Die Geheimnisse.

249

To je prehvataj, a svaki prehvataj od strane Ja je pra en prihvatajem nesvesnog:

Preobraena mogu do, koristit svoju stranu mo.

Stoga ako Ja odustane od polaganja prava na pobedu, onda automatski prestaje opsednutost arobnjakom. Ali gde ostaje mana? Ko ili ta postaje mana kada ak vie ni arobnjak ne moe da vraa? Do sada znamo samo da ni svest ni nesvesno nemaju manu;;poto je sigurno da, ako Ja ne polae pravo na mo, onda ne nastaje ni opsednutost, tj. i nesvesno je izgubilo svo ju glavnu silu. ID ovom stanju mana mora, dakle, pri pasti neemu 'to je svesno i nesvesno ili to nije ni svesno ni nesvesno. To neto je traeno sredite li nosti, ono neopisivo neto izmeu suprotnosti ili sje dinjavanja suprotnosti ili rezultat konflikta ili ui nak energetskog napona, postajanje linosti, najindividualniji korak napred, sledei stupanj. J Ja ne bih zahtevao od itaoca da u svim detalji ma prati prethodni brzi pregled celokupnog proble ma. On ga moe posmatrati kao neku vrstu ekspo zicije, iju u bliu intelektualnu obradu dati tek u tekstu koji sledi. Ishodna taka naeg problema je stanje koje proishodi kada su nesvesni sadraji, koji prouzrokuju Anima i Animus fenomen u dovoljnoj meri prevedeni u svest. Ovo se najbolje moe zamisliti na sledei na in: nesvesni sadraji su pre svega stvari line atmo sfere, moda po tipu gore navedene fantazije mukog pacijenta. Kasnije se razvijaju fantazije nelino ne svesnog, koje sutinski sadre kolektivnu simboliku, neto po tipu vizije moje pacijentkinje. Ove fanta zije nisu divlje i nepravilne, kao to se naivno moglo pomisliti, ve ove slede odreene nesvesne pravce, ko ji konvergentno pritiu odreenom cilju. Stoga se ove kasnije serije fantazija najbolje mogu uporediti sa procesima inicijacije, poto ovi predstavljaju najbliu
* Faust II, 5. in, 4. scena.

250

analogiju^ Sve donekle organizovane primitivne gru pe i plemena imaju svoje esto izvanredno razvijene inicijacije, koje u svom socijalnom i religioznom i votu igraju izvanredno znaajnu ulogu. Pomou njih deaci se preobraaju u mukarce, devojke u ene. One koji se ne podvrgnu obrezivanju ili eksciziji Kavirondi pogrdno nazivaju: ivotinje. To pokazuje da su obiaji inicijacije magijsko sredstvo pomou koga se ovek iz ivotinjskog stanja prevodi u ljudsko sta nje. Primitivne inicijacije su oigledno misterije preobraavanja od najveeg duhovnog znaenja. Vrlo esto su inicijandi podvrgnuti munim metodama, dok im se istovremeno poveravaju tajne plemena, s jedne strane zakoni i hijerarhija plemena, a s druge kosmogonska i druga mitska uenja. Inicijacije su se odrale kod svih kulturnih naroda. U Grkoj su se prastare, elenke misterije odrale verovatno sve do u VII hrianski vek. Rim je bio preplavljen miste rioznim religijama. Jedna od njih je i hrianstvo, ko je je u svom dananjem obliku, svakako izbledelo i degenerisano, jo odralo stare ceremonije inicijacije u krtenju, konfirmaciji i prieu. Stoga niko nee biti u stanju da ospori ogromno istorijsko znaenje inici jacije.
3

Ovu istorijsku vanost inicijacije (uporediti svedoanstva starog veka u pogledu elenkih misterija!) nije odbacilo ni moderno doba. Slobodni zidari, l'Eglise Gnostique de la France, legendarni vitezi s ruom, teozofija itd. su slabi zamenski produkti za neto to bi trebalo zapisati crvenim slovima na istorijskoj listi gubitaka.; injenica je da se u nesvesnim sadrajima sree celokupna simbolika inicijacije sa neospornom jasnoom.' Prigovor da je ovo staro sujeverje i sasvim nenauno, inteligentan je isto ono liko kao kada neko u susretu sa epidemijom kolere primeti da je sve to samo zarazna bolest a povrh toga i nehigijenski. Ne radi se, kako stalno moram da na glaavam, o pitanju da li su simboli inicijacije objek tivne istine ili ne, ve samo o tome da li su nesvesni * Up. H. Webster, Primitive Secret Societies, 1908. 251

sadraji ekvivalenti inicijacijskog postupka ili ne, i da il ovi imaju uticaja na ljudsku psihu ili ne. Ne postavlja se pitanje da li su oni poeljni ili ne. Do voljno je da su prisutni i da deluju. Poto mi je u vezi sa ovim nemogue da itaocu iscrpno izloim delom vrlo duge serije slika, neka se za sada zadovolji sa malo primera a da izvan ovoga pokloni poverenja mom tvrenju da su to dosledno izgraene usmerene povezanosti. Re usmeren sva kako da koristim sa izvesnim oklevanjem. Ovu re treba koristiti sa oprezom i ogranienjima. Kod du evnih bolesnika mogu, naime, serije snova kao i se rije fantazija kod neurotiara proticati besciljno. Mla di pacijent, ije sam suicidalne fantazije prethodno izneo, na najboljem je putu da produkuje besciljne fantazije, ukoliko ne naui da svesno uzme uea u svemu. Samo na taj nain nastaje smer ka odreenom cilju. Nesvesno je ist prirodni proces s jedne strane bez namere, ali s druge sa onom potencijalnom usmerenou koja je karakteristina za svaki energetski proces. Ali ako svest uzme aktivnog uea i svaki stupanj procesa doivi ili ga bar nasluti, onda se sledea slika nastavlja na steeni vii stupanj i tako nastaje usmerenost. Sledei cilj razraunavanja sa nesvesnim je po stizanje stanja u kome nesvesni sadraji vie ne osta ju nesvesni i vie se indirektno ne izraavaju kao Anima i Animus fenomeni, dakle, stanja u kome Ani ma (i Animus) postaje funkcija veze sa nesvesnim. Sve dok ovo nisu, oni su autonomni kompleksi, tj. ometajui faktori koji probijaju kontrolu svesti i na taj nain se ponaaju kao pravi smutljivci^ Poto je ovo opte poznata injenica, moj izraz kompleks se u ovom smislu i odomaio u optoj govornoj upotrebi. Sto neko ima vie kompleksa, tim je vie opsednut i ako se pokua da se stvori slika one linosti koja se izraava kroz svoje komplekse, onda se u datom sluaju dolazi do zakljuka da to mora biti histerina ena stoga Anima! Ali ako postane svestan svojih nesvesnih sadraja, prvo kao injeninog sadraja njegovog linog nesvesnog, a zatim kao fantazija ko252

lektivno nesvesnog, onda dospeva do korena svojih kompleksa a time postie i razreenje od svoje opsednutosti. Sa tim prestaje i fenomen Anime, Meutim, ona velika nadmo kojii je uslovila opsednutost ono to ne mogu otresti ve mi je na neki nain nadreeno trebalo bi, po logici, da ne stane sa Animom, ovek bi trebalo da postane slo bodan od kompleksa, tako rei psiholoki ist. Vie ne bi trebalo da se deava ono to ne odobrava Ja, a ako Ja neto zaeli, onda ne bi trebalo da ita bude u stanju da se ubaci kao prepreka.-Time bi Ja bio osiguran nedostini poloaj nepokolebljivost natoveka ili nadmonost savrenog mudraca. Obe figure su idealne slike/ Napoleon s jedne, Lao-ce s druge strane. Obe figuVe odgovaraju pojmu izvanredne dejstvenosti, koji izraz Leman upotrebljava u svojoj poznatoj monografiji za objanjenje mane. 'Stoga takve linosti jednostavno nazivam mana-linost. Ona odgovara jednoj dominanti kolektivno nesvesnog, ar hetipa koji se u ovekovoj psihi oformio jo od n e zamislivih vremena pomou odgovarajueg iskustva.; Primi ti vac ne analizira niti razbija glavu o tome za to je neko drugi bolji od njega. Ako je pametniji i jai, onda znai da ima manu, tj. on poseduje veu snagu; on moe tu snagu i da izgubi, moda ako neko pree preko njega dok spava ili ako mu stane na senku.
4

Istorijski mana-linost se razvija do figure juna ka i do bogooveka, ija je zemaljska figura svetenik. Koliko je jo uvek i lekar mana-linost o tome bi neto mogli da kau analitiari/Ukoliko Ja na iz gled privue sebi snagu koja pripada Anirhi, onda Ja postaje direktno mana-linost. Ovaj razvitak je skoro redovna pojava. Jo nisam video vie ili manje uz napredovali razvojni proces ove vrste, gde bar pro lazno nije dolo do identifikacije sa arhetipom mana-linosti. 'A najprirodnije je na svetu da se tako de5

F. R. Lehmann, Mana, 1922. Prema narodnom verovanju najhrianskiji kralj m o gao je da sa svojom manom lei epilepsiju polaganjem ruku.
4 5

253

ava, poto to ne oekuje sam dotini, ve svi drugi isto tako to oekuju. Jedva da se moe spreiti da se ovek sebi malo ne divi poto je sebe sagledao dublje od drugih a drugi imaju toliku potrebu da bilo gde nau opipljivog junaka ili nadmonog mudraca, vou i oca, nesumnjivi autoritet, da sa najveom sprem nou grade i kade hramove malim bogovima. Nije samo alosna glupost onih koji se nekritino povode za drugima ve psiholoki zakon prirode da e se ono to je ranije bilo uvek ponoviti. A ovo e se uvek ponavljati sve dok svest ne razbije naivnu konkretizaciju praslika. Ne znam da li je poeljno da svest menja veite zakone; znam samo da ih katkad menja i da je ova mera vitalna neophodnost za neke ljude, to, meutim, iste esto ne spreava da sebe same postave na presto oca i da time jo jednom potvrde stara pravila. Jedva se moe sagledati kako bi ovek mogao da izbegne premo praslika. Uopte ne veruj em da ovek moe umai ovoj premoi. On moe samo izmeniti svoj stav u odnosu na ovo, i na taj nain spreiti da* naivno ne upadne u arhetip, pa da na raun svoje humanosti bude prinu en da igra odreenu ulogu. Opsednutost arhetipom od oveka ini samo kolektivnu figuru, neku vrstu maske, iza koje ono ljudsko vie ne moe da se raz vija ve neprestano zakrljava i propada! Stoga o vek mora da bude svestan opasnosti potpadati ja pod dominaciju mana-linosti. Opasnost se ne sastoji samo u tome da ovek sam postane maska oca, ve i u tome da se potpadne ovoj maski kada je nosi neko drugi. U ovom smislu majstor i uenik su jedno te isto. Razlaganje Anime znai da se stekao uvid u na gonske snage nesvesnog, ali ne da smo i neutralisali ove sile. One u svako doba mogu da nas napadnu u novom obliku. I one e to nepogreivo i uiniti ako u svesnom stavu postoji neka upljina. Sila stoji protiv sile. Ako Ja prisvoji snagu nad nesvesnim, onda ne svesno reaguje sa suptilnim napadom. U tom sluaju sa dominantom mana-linosti, iji enormni presti okiva Ja. Protiv ovoga ovek se moe zatititi jedino potpunim priznavanjem sopstvene slabosti prema sili 254

nesvesnog. Na taj nain nesvesnom ne suprotstavlja mo nikakvu silu, zbog ega ga i ne provociramo. itaocu e moda zvuati smeno kada o nesve snom govorim tako rei kao o neemu linom. Time ne bih eleo da pobudim predrasudu da nesvesno za miljam kao neto lino. Nesvesno se sadri od pri rodnih zbivanja koja lee s onu stranu ovekovog li nog. Samo naa svest je lina. Stoga ako govorim 0 provociranju, onda time ne mislim da je nesvesno u neku ruku uvreeno i da e, kao stari bogovi, iz ljubomore ili osvete oveku priiniti neke neprijat nosti. Naprotiv, pod tim zamiljam neto kao psihiku dijetetsku greku, koja izbacuje iz ravnotee moju probavu. Nesvesno reaguje automatski, kao i moj e ludac, koji mi se samo u prenesenom smislu rei sveti. Ako prisvojim snagu nad nesvesnim, onda je to psi hika dijetetska greka, nekoristan stav, koji je bolje izbegavati u interesu sopstvene dobrobiti. Moje nepoetino uporeenje je svakako isuvie blago s obzirom na opsena i razorna moralna dejstva ometenog ne svesnog. U ovom smislu ve radije govorim o osveti" uvreenih bogova. Razlikovanjem Ja od arhetipa mana-linosti o vek je prisiljen isto kao u sluaju Anime da privede u svest one nesvesne sadraje, koji su spe cifini za mana-linost. Istorijski mana-linost je uvek u posedu tajanstvenog imena ili posebnog znanja ili je prerogativ nekog posebnog postupka (quod licet Jovi, non licet bovi), jednom reju individualna di stinkcija. \Privodenje u svest sadraja, koji grade arhetip mana-linosti, znai za mukarca drugo i pra vo osloboenje od oca, za enu od majke a time i po prvi put oseanje sopstvene individualnosti. Ovaj deo procesa opet odgovara namerama konkretistike pri mitivne inicijacije sve do krtenja, naime odvajanje od putenih (ili ivotinjskih) roditelja i ponovno raanje in novam infantiam, u stanju besmrtnosti 1 duhovnog detinjstva, kako su to formulisale antike mistike religije, zakljuno sa hrianstvom. Mogunost se sastoji u tome da se ovek ne identifikuje sa mana-linou, ve da, naprotiv, ovu kon255

kretizuje kao transcendentnog oca na nebu sa atri butom apsolutnosti (koje izgleda da mnogima lei na srcu). Time se nesvesnom dodeljuje isto tako apsolut na nadmo (ako ovo uspe verskom naporu!), ime se postie da tamo struje i otiu sve vrednosti. Logina posledica je da ovde preostaje samo jadna, manje Vredna, nesposobna i grena gomilica ovekai Kao to je poznato ovo reenje je postalo istorijsko gledanje na vet. Kako se ovde kreem na psiholokom tlu, ne oseajui nikakvu sklonost da svetu diktiram moje vene istine, moram da na ovo reenje postavim kri tiku primedbu da, ako svaku najveu vrednost sta vim na stranu nesvesnog i iz toga konstruiem summum bonum, dospeu u neprijatnu situaciju da pro naem i avola iste teine i istih promera, koji dri psiholoku ravnoteu mom summum bonum. Ali ni pod kojim uslovima moja skromnost nee dozvoliti da se identifikujem sa avolom. To bi ipak bilo isu vie uobraeno a osim toga bi me nepodnoljivo sta vilo u suprotnost sa mojim najviim vrednostima. Kraj svog moralnog deficita to ni u kom sluaju sebi ne bi mogao da dozvolim.
6

Stoga bih iz psiholokih razloga preporuio da se iz arhetipa mana-linosti ne gradi nikakav Bog, tj. da se ovaj ne konkretizuje, jer time izbegavam pro jekciju mojih vrednosti i nevrednosti u Boga i a* Apsolutan znai izdvojen. Boga oglasiti apsolut nim znai toliko, koliko ga i postaviti izvan svih veza sa ovekom. ovek ne moe da deluje na njega, a on ne moe da deluje na ljude. Ovakav Bog bio bi krajnje beznaajna stvar. ovek moe, dakle, kao to je pravo da govori samo o Bogu koji je relativan prema oveku kao to je ovaj prema Bogu. Hriansko shvatanje Boga kao oca na nebu izraava relativnost Boga u ekskvizitnom obliku. Sasvim nezavisno od injenice da ovek o Bogu moe da iskae i utvrdi manje nego mrav o sadraju Britanskog muzeja, ova tenja da se Bog oglasi apsolutnim potie samo iz straha da bi Bog mogao postati psiholoki. To bi naravno bilo opasno. Na suprot tome apsolutni Bog nas se nita ne tie, dok bi psi holoki Bog bio realan. Ovaj Bog bi mogao da dostigne ljude. Crkva izgleda da je magian instrument i uva ljude od ove eventualnosti, jer bilo bi uasno pasti u ruke ivoga Boga.

256

vola, a time i odravam moje ljudske vrednosti, mo ju sopstvenu specifinu teinu, koja mi je toliko po trebna da ne bih postao predmetom poigravanja nesvesnih sila. Kada se ovek kree u ovom vidljivom svetu, onda mora da je lud ako pretpostavlja da je gospodar tog sveta. Naravno da ovek ovde sledi prin cip non-resistance prema svim presudnim faktori ma sve do izvesne individualne najvie granice, na kojoj i najmirniji graanin postaje krvavi revolucio nar. Nae klanjanje pred zakonom i dravom je po eljni obrazac za na opti stav prema kolektivno ne svesnom. (Caru carevo, Bogu boje). Sto se toga tie nae klanjanje ne bi bilo teko. Ali u svetu ima fak tora za koje naa savest bezuslovno ne kae da, a mi im se klanjamo. Zato? Praktiki su podnoljiviji od njihove suprotnost^ Isto tako ima faktora u nesve snom gde nam ne preostaje nita drugo do da moramo biti pametni. (Ne suprotstavljajte se zlu. Naite prijatelja u kolibama nepravinog Mamona. Deca sveta su pametnija od dece svetlosti, dakle: Budite pametni kao zmije a blagi kao golubovi.). Mana-linost predstavlja s jedne strane nadmo no Znanje, a s druge nadmono htenjjeJPrivoenjem u svest sadraja koji lee u osnovi ove linosti stav ljamo se u situaciju da moramo raunati sa injeni com da smo s jedne strane nauili neto vie od dru gih, a s druge da elimo neto vie od drugih. Ovo neprijatno srodstvo sa bogovima, kao to je poznato, tako je udarilo u glavu sirotom Angelusu Sileziusu da se navrat-nanos iz svog natprotestantizma, uz za postavljanje nesigurnom postale luteranske meustanice, vratio u duboko krilo crne majke na alost na tetu njegove lirske nadarenosti i njegovog nervnog zdravlja, A ipak su se Hristos a posle njega sveti Pavle sukobili sa ovim problemom, to se jasno moe sa gledati iz ne mak) tragova. Majstor Ekart, Gete u Faustu, Nie u Zaratustri donekle su nam pribliili ovaj problem. Gete kao i Nie ovo pokuavaju sa ide jom o dominaciji, prvi sa arobnjakom i bezobzirnim jakim ovekom, koji to ini sa avolom, drugi sa oJ

17 Jung, Odabrana dela, II

257

vekom-vladarom i promiljenim mudracem, bez a vola i bez Boga. Kod Niea je ovek sam, kao to je bio i on neurotian, finansijski potpomagan, bezboan i bezveran. To nije nikakva idealna mogunost za stvarnog oveka koji ima porodicu i mora da plaa porez. Nita nam ne moe ukloniti dokaze realnosti sveta, za to ne postoji nikakav udesni put. Nita nam takoe ne moe ukloniti dokaze dejstva nesvesnog. Ili, da li nam neurotiki filozof moe dokazati da ne ma neurozu? On to ak ne moe dokazati ni samome sebi. Stoga sa naom duom stojimo izmeu znaaj nih dejstava od spol ja i iznutra, a nekako moramo zadovoljiti obe strane. Ovo moemo samo saobrazno naim individualnim sposobnostima. Zbog toga mora mo sami sebe da opomenemo da ne idemo na ta bi trebalo, ve na ta se moe i ta se moro.. Tako nas razreenje mana-linosti, preko privo enja u svest njenih sadraja, vraa nama samima kao postojeem i ivom neemu, koje je razapeto izmeu dve slike sveta i njegovih samo tamno na sluenih, ali utoliko jasnije doivljenih sila. To ne to nam je strano a ipak tako blisko, celina nas sa mih a ipak nam nespoznajno, virtualno sredite takve tajanstvene konstitucije, da ono moe sve da zahteva srodnost sa ivotinjama i bogovima, sa kristalima i zvezdama a da nas to ne udi, da ne izaziva nae neodobravanje. To neto zahteva sve to, a mi nema mo nita u rukama to bismo mogli da mu pruimo, a ipak je ak i korisno uti taj glas. S Ovo sredite oznaio sam kao Sopstvenost (Selbst). Intelektualno Sopstvenost nije nita drugo do psiholoki pojam, konstrukcija, koja treba da iz razi nama nespoznajno sutastvo, koje kao takvo ne moemo shvatiti, poto ono prevazilazi nae mogu nosti shvatanja, kao to proistie iz njegove definicije. Ono bi moglo isto tako da se obelei kao Bog u na ma. Poeci naeg celokupnog duevnog ivota izgle da da nerazmrsivo potiu iz ove take; izgleda da se svi najvii i krajnji ciljevi slivaju u ovu taJjuJOvaj paradoks je neizbean, kao i uvek kada pokuavamo 258

da obeleimo neto to lei izvan mogunosti naeg shvatanja. Nadam se da je paljivom itaocu postalo dovolj no jasno dafSopstvenost ima zajedniko sa Ja kao sun ce sa zemljomj Oni se ne mogu zameniti. Isto tako se ne radi~o oboavanju oveka kao ni o degradaciji Boga. Ono to lei s onu stranu ovekovog shvatanja, ovom je i onako nedostino. Stoga ako koristimo po jam Boga, onda time jednostavno formuliemo odre enu psiholoku injenicu, naime nezavisnost i nad mo izvesnih psihikih sadraja koji se izraavaju u svojoj sposobnosti da se sukobljavaju sa voljom, da opsedaju svest i da upliviu na raspoloenje i postup ke. ovek e se razljutiti nad injenicom da su nerazjanjivo loe raspoloenje, nervozna smetnja ili ak nesavladivi porok u neku ruku manifestacija Bo ga. Ali upravo za religijsko iskustvo bio bi nenado knadiv gubitak kada bi se takve, moda i loe stvari vetaki odvajale iz zbira autonomnih psihikih sa draja. Apotropejski eufemizam je kada se ovakve stvari reavaju i sklanjaju objanjenjima po tipu ni ta drugo do. Time se ove samo potiskuju, a po pra vilu time je postignuta samo prividna prednost, samo neto promenjena iluzija. Time se ne obogauje li nost, ve samo osiromaava i sui. Ono to dananjem iskustvu i spoznaji izgleda kao zlo ili bar kao besmi sleno i bezvredno, moe viem stupnju iskustva i spo znaje izgledati kao izvor svega najboljeg, pri emu naravno sve zavisi od toga ta e ko zapoeti sa svo jih sedam avola.jAko ih oglasi besmislenim, orobljava linost i njoj odgovarajuu senku, a time ova gubi svoje oblije. ivo oblije zahteva jaku senku, da bi izgledalo plastino. Bez senke ono ostaje povrin ska varljiva slika, ili vie ili manje lepo vaspitano dete.
7

Ovim aludiram na problem koji je daleko znaaj niji nego to se to moe izraziti sa malo jednostavnih rei. oveanstvo je u velikoj veini psiholoki jo u
Loim stvarima dati lepo ime da bi se otklonila nji hova nenaklonost.
7

17*

259

dejem stupnju stupnju koji se ne moe preskoiti. Daleko najveem broju su potrebni autoritet, vodstvo i zakoni^ Ova injenica se ne sme prevideti. Paulinsko prevazilaenje zakona pripada samo onome ko razu me da tjia mesto savesti postavi duu. Za ovo je spo soban samo vrlo mali broj. (Mnogo zvanih, malo iza branih). A i ovi malobrojni stupaju na ovaj put samo zbog unutranje prisile, da ne kaemo nevolje, jer je ovaj put uzak kao otrica noa. Shvatanje Boga kao autonomni, psihiki sadraj stvara od Boga moralni problem a to je, moramo priznati, vrlo neugodno. Ali ako ova problematika ne postoji, onda i Bog nije stvaran, jer nigde ne za dire u na ivot. Tada je Bog istorijsko strailo ili filozofska sentimentalnost. Ako sasvim izostavimo ideju o boanskom i govorimo samo o autonomnim sadrajima, onda do due ostajemo intelektualno i empirijski korektni, ali time zatakavamo jednu notu koja psiholoki ne sme da nedostaje. Naime, ako koristimo predstavu neeg -boanskog, onda time pogodno izraavamo svoj stveni nain kako doivljavamo dejstva autonomnih sadraja. Mogli bismo se posluiti i izrazom demon ski, ukoliko time ne nagovetavamo da smo negde rezervisali jo nekog konkretizovanog Boga, koji bez ostatka odgovara naim eljama i predstavama. Ali nai intelektualni majstorluci sa injenicama ne po mau da se u stvarnost stavi bie prema naim e ljama, isto onoliko malo koliko se i svet prilagoava naim iekivanjima. Stoga ako dejstva autonomnih sadraja pokrijemo atributom boanski, onda time priznajemo njihovu relativnu nadmo. A ova nadmo je ono to je oveka u svim vremenima primoravalo da smisli ak i nezamislivo, pa ak i sebi da nametne najvee patnje da bi udovoljio tim dejstvima. Sopstvenost bi se mogla pkarakterisati kao neka vrsta kompenzacije konflikta izmeu spoljanjeg i unutranjeg sveta. Ova formulacija utoliko ne bi smela da bude nepogodna, ukoliko Sopstvenost ima ka rakter neega to je rezultat, to je postignuti cilj, 260

neto to se postepeno oformilo i iskusilo kroz mnoge napore. Tako je Sopstvenost i cilj ivota, poto je ono najpotpuniji izraz sudbinske kombinacije, koja se nar ziva individua, i to ne samo pojedinog oveka,. vej i tave grupe u kojoj jedan dopunjava drugog sve do potpune slike. Sa percepcijom Sopstvenosti kao neega iracio nalnog, nedefinisanog postojeeg, kome se Ja ne pro tivi a nije mu ni potinjeno ve pridodato, i oko koga se u neku ruku okree kao zemlja oko sunca, postig nut je cilj individuacije. Upotrebljavam re percep cija da bih time oznaio opaaj ni karakter veze Ja i Sopstvenosti. U ovoj vezi nije nita saznajno, poto ne moemo nita iskazati o sadrajima Sopstvenosti. 'Ja je jedini sadraj Sopstvenosti koji poznajemo. InaTvidualno Ja osea se kao objekt nepoznatog i nad reenog subjekta^ Izgleda mi kao da ovde psiholoka konstatacija dolazi do njenog ekstremnog kraja, po to je ideja Sopstvenosti po sebi i za sebe ve transcendentni postulat, koji se dodue psiholoki moe opravdati ali se nauno ne moe dokazati. Korak iz van nauke je bezuslovni zahtev ovde izloenog psi holokog razvitka, poto bez ovog postulata ne bih znao da dovoljno formuliem empirijski utvrene psi hike procese. Stoga Sopstvenost zahteva bar vred nost hipoteze, shodno onoj o strukturi atoma. A ako treba da ovde budemo ukljueni jo u jednu sliku, to je ona neto vrlo silno ivotno, ije tumaenje u sva kom sluaju prevazilazi moje mogunosti. Uopte ne sumnjam da je to slika, ali takva u kojoj smo jo i mi zadrani. Duboko sam svestan da sam u ovom spisu po stavio nimalo obine zahteve razumevanju mojih i talaca. Dodue, uloio sam sve napore da doteram nit razume van ja, ali nisam mogao da sklonim s puta veliku tekou, naime injenicu da su iskustva koja su osnova mojih izlaganja, veini nepoznata i stoga i strana. Zbog toga ne mogu oekivati da e moji i taoci slediti sve moje zakljuke. Iako se svaki autor, prirodno, raduje razumevanju svoje publike, ipak mi je manje u prvom planu tumaenje mojih zapaanja 261

ve mnogo vie ukazivanje na jo jedva otvoreno, iroko iskustveno podruje, koje bih pomou ove knji ge eleo da mnogima uinim pristupanim. Naime, u ovom do sada tako mranom podruju izgleda mi da lee odgovori na pojedine zagonetke, kojima se psi hologija svesti nikada nije ak ni pribliila. Ni pod kakvim uslovima ne smatram da sam konano formulisao ove odgovore. Stoga sam sasvim zadovoljan ako se moj spis moe smatrati eksplorativnim poku ajem jednog odgovora.

III OPTI PROBLEMI PSIHOTERAPIJE

r
OSNOVI PRAKTINE PSIHOTERAPIJE Psihoterapija je podruje lekarstva, koje se raz vilo tek tokom poslednjih pedeset godina i steklo izvesnu samostalnost. Shvatanja u ovom podruju su se raznoliko menjala i diferencirala, a gomilala su se i iskustva koja daju povoda najrazliitijim tumae njima. Osnova za ovo lei u tome to psihoterapija nije jednostavna i jednoznana metoda, kakvu je o vek ispoetka hteo da shvati, ve se postepeno ispo stavilo da je ona u izvesnom smislu dijalektiki po stupak, tj. dijalog ili rasprava izmeu dva lica. Dija lektika je prvobitno bila vetina razgovaranja anti kih filozofa, ali ve rano je postala oznaka za obeleavanje postupka stvaranja novih sinteza. Jedno lice je psihiki sistem, koji u sluaju dejstva na neko dru go lice stupa u naizmenino dejstvo sa drugim psi hikim sistemom. Ovo moda modernije tumaenje psihoterapijskog odnosa izmeu lekara i pacijenta je, kao to se vidi, daleko udaljeno od poetnog miljenja da je psihoterapija metoda koju bilo ko moe na ste reotipan nain primeniti u cilju postizanja eljenog efekta. Nisu spekulativne potrebe ono to je dovelo do nesluenog i svakako da to smem rei nepo eljnog proirenja horizonta, ve vrste injenice
['] Predavanje odrano u Medicinskom drutvu u Cirihu, 1935. Publikovano u Zentralblatt fiir Psychotherapie, VIII, 1935. 2.

265

stvarnosti. Najpre je svakako to bila injenica da se morala uvideti mogunost razliitog tumaenja iskus tvenog materijala. Razvile su se kole sa dijametral no suprotnim gleditima; podsetio bih na francusku metodu Liebolt-Bernhajmove (Liebeaut-Bernheim) sugestivne terapije, reeducation de la volonte, Babinskijevu persuaziju, Diboaovu (Dubois) racio nalnu psihiku ortopediju, Frojdovu" psihoanalizu sa naglaskom na seksualnosti i nesvesnom, Adlerovu vaspitnu metodu sa naglaskom na tendenciji za mo i i svesnim fikcijama, Sulcov (Schultz) autogeni trening da pomenemo samo poznate metode. Sva ka od ovih metoda se zasniva na posebnim psiholo kim pretpostavkama i daje posebne psiholoke re zultate, koji se veoma teko a ponekad uopte ne mo gu uporediti. Stoga je zastupnik pojedinih stanovita bio esto blizu uverenja da miljenje drugog, da bi pojednostavio stvari, smatra zabludom.'Ali objektiv na procena injenica pokazuje da se svakoj od ovih metoda i teorija moe pripisati izvesno pravoj pri e mu ne treba ukazati samo na izvesne uspehe ve i na psiholoka injenina stanja, koja opseno potvruju odgovarajuu pretpostavku. Mi smo, dakle, u psiho terapiji suoeni sa situacijom koja se moe uporediti sa onom u modernoj fizici, koja npr. iznosi dve kon tradiktorne teorije svetlosti. A kao to fizika ovu protivurenost ne smatra nepremostivom, tako i po- i , stojanje mnogih psiholokih stanovita ne bi trebalo da bude povod pretpostavke da su protivurenosti ne premostive i da su shvatanja krajnje subjektivna i stoga nepristupana poreenju. Protivurenosti u ne kom podruju nauke ukazuju samo na to da pred met naunog interesovanja pokazuje takva svojstva, koja se za sada mogu obuhvatiti samo pomou antinomije, npr. kao talasna i korpuskularna priroda svet losti. Samo psiha je beskrajno komplikovanije pri rode nego svetlost, stoga su i potrebne bezbrojne antinomije da bi se dovoljno tano opisala bit psihikogjJedna od osnovnih antinomija je reenica:JBsiha zavisi od tela, a telo zavisi od psiheJZa oba dela ove antinomije postoje jasni dokazi, tako da je nemogue 266

utvrditi objektivan sud o prevazi teze nad antitezom. Postojanje vaeih protivurenosti dokazuje da pred met istraivanja suprotstavlja istraivakom umu ne obine tekoe, i da se stoga, bar u poetku, mogu dati samo relativno vaei iskazi. Iskazi su, naime, vaei samo onda ako se navede na koji se psihiki sistem odnosi predmet istraivanja. Time dospevamo do* dijalektike formulacije koja, naime, ne kazuje nita drugo do da je psihiki uticaj naizmenino dej stvo dvaju psihikih sistema. Kako je individualnost sistema beskrajno varijabilna, iz toga proistie bes krajna varijabilnost relativno vaeih iskaza. Kada bi individualnost bila totalno posebljenje, tj. kada bi svaka individua bila totalno razliita od svake druge individue, onda bi psihologija kao nauka bila nemo gua, tj. ona bi se sastojala od nerazreivog haosa subjektivnih miljenja. Ali kako je individualnost samo relativna, tj. samo komplementarna konformiz mu ili istorodnosti ljudi, mogui su optevaei iska zi, tj. naune konstatacije. Ovi iskazi, meutim, mogu se shodno tome odnositi samo na one delove psihi kog sistema koji su konformni, tj. uporedljivi i stoga statistiki pristupani, ali ne i na individualno, tj. jednokratno jednog sistema. Druga fundamentalna suprotnost psihologije glasi'Jlndividualno ne znai ni ta naspram opteg, a opte ne znai nita naspram individualnog. {Kao to je poznato nema opteg slona ve samo individualnog. Ali da nema optosti i stal nog mnotva slonova, jedinstveni, individualni slon bio bi neverovatan preko svake mere. Ova logina razmiljanja izgleda da su daleko od nae teme. Ali ako ona predstavljaju naelno razra unavanje sa dosadanjim psiholokim iskustvom, onda odatle proistiu praktini zakljuci od velikog znaaja. Ako se kao psihoterapeut prema pacijentu oseam kao lekarski autoritet i shodno tome polaem pravo da neto znam o njegovoj individualnosti i da o ovoj mogu dati vaee iskaze, onda time samo ispoljavam moju nekritinost, poto ja ni u kom sluaju nisam u stanju da procenim celinu linosti sa kojom sam suoen. O njoj mogu iskazati neto vaee samo 267

ukoliko je ova opti ili bar relativno opti ovek. Ali kako se sve ivo uvek sree samo u individualnom obliku, a ja o individualnom drugog uvek mogu rei samo ono to sreem u mom sopstvenom individual nom, nalazim se u opasnosti ili da izvrim nasilje nad drugim ili da sam potpadnem njegovoj sugestiji. Sto ga moram, milom ili silom, ukoliko uopte elim da psihiki leim individualnog oveka, da se odreknemuobraenja da znam bolje od drugog i da odbacim sav autoritet i svu elju za uticajem. Nuno moram da uvedem dijalektiki postupak, koji se, naime, sastoji od uporeivanja uzajamnih nalaza. Ovo je, meutim, mogue tek na taj nain, to bih drugome dao prilike da svoj materijal izloi to je mogue potpunije, a da ga ne sputavam mojim pretpostavkama. Kroz ovo I izlaganje njegov sistem e se preneti na moj, ime e se prouzrokovati dejstvo u mom vlastitom siste-f mu. Ovo dejstvo je ono jedino to u individualnom! pogledu i legitimno mogu staviti nasuprot mom pa-i cijentu.
J

Ova osnovna razmatranja povlae za sobom, dak le, sasvim odreeni stav terapeuta, koji mi izgleda neophodno potreban u sluajevima individualnog tretmana, poto se on jedini moe primenjivati sa na unom odgovornou. Svako odstupanje od ovog sta va znai sugestivnu terapiju, iji osnovni princip gla si: Individualno ne znai nita naspram opteg. U su gestivnu terapiju spadaju, dakle, sve one metode koje tvrde ili primenjuju neko znanje ili neko tumaenje o drugim individualnostima. Isto tako u sugestivnu terapiju spadaju i sve u pravom smislu tehnike me tode, poto ove uvek jednorodnost pretpostavljaju in dividualnom objektu. Ukoliko je teza o beznaajno sti individue istina, sugestivne metode, tehniki po stupci i teorijske pretpostavke u bilo kom obliku su sasvim mogui i jame uspehe na optem oveku, kao recimo Christian Science, Mental Healing, Thought Cure, zdravstvena pedagogija, religijske i lekarske sugestivne metode i uz to jo bezbrojni -izmi. Cak i politiki pokreti pretenduju, za izvesnim pravom da budu psihoterapija velikih razmera. Kao to je izbi268

janje rata izleilo prisilne neuroze a udotvorna mesta od davnina razgonila neurotska stanja, tako i vei i manji pokreti naroda deluju lekovito na individuu. Najlepe i najjednostavnije izraava se ova i njenica u gleditima primitivaca, u takozvanom mana-uenju. Mana je opte rasprostranjena snaga zdra vlja i leenja, koja oveka, ivotinju i biljku ini plodnim, a poglavicu i vraa magijski jakim. Pojam mane je identian sa izvanredno dejstvenim, kao to je dokazao Leman (Lehman), sa upeatljivim uopte. Stoga je.sve upeatljivo na primitivnom stupnju me dicina. Kako sto pametnih ljudi, kao to je poznato, ine jednu vodenu glavu, to su vrline i nadarenosti u sutini individualne odlike i ne pogoduju optem oveku. Otuda ljudske gomile uvek naginju psiholo giji krda, zbog toga sklonost ka lepom stampedu i ka psihologiji mase, stoga i sklonost ka tupoj bru talnosti i histerinoj ganutljivosti. Opti ovek ima primitivna svojstva, zbog ega se i mora tretirati teh nikim metodama. ak i vitium artis kolektivnog oveka tretirati drugaije do tehniki ispravno, tj. kolektivnim metodama, poznatim i efikasno proverenim. U ovom smislu stari hipnotizam ili jo stariji ivotinjski magnetizam postigli su principijelno isto onoliko koliko i tehniki besprekorna analiza naih dana ili koliko i leenje amajlijom primitivnog vra a. Radi se samo o tome u koju metodu veruje tera peut. Odluujue je njegovo verovanje u metodu Ako stvarno veruje, on e ozbiljno i istrajno initi za bolesnika sve to je u njegovoj moi, a ovaj do brovoljni napor i predanost imaju lekovito dejstvo ukoliko psihiki nivo dostie kolektivnog oveka. Granice su, meutim, vrsto postavljene od strane antinomije individualno-opte. Ova antinomija nije samo filozofski, ve i psiho loki kriterij um, pri emu ima bezbroj ljudi koji ne samo da su uglavnom kolektivno ve su i posebno sujetni na to da ne budu nita drugaiji do kolektivni. Ovo odgovara i svim' oubiajenim vaspitnim tenden cijama, koje rado individualnost i bezakonje smatra ju sinonimom. Na ovom stupnju individualno se pro269

cenjuje kao neto nie i podlee potiskivanju. Stoga neuroze na ovom stupnju kao psiholoke hokse po kazuju individualne sadraje i tendencije. Kao to je poznato postoji i precenjivanje individualnog na osnovu antiteze: opte ne znai nita naspram indivi dualnog. Tako se psihoneuroze sa psiholokog (dakle ne sa klinikog) (gledita mogu podelili u dve velike grupe; jedna sadri kolektivne ljude sa nerazvijenom individualnou, druga individualiste sa atrofinom kolektivnom prilagodljivou. Prema ovome se deli i terapijski stav, poto je sasvim jasno da individualist-neurotiar ne moe ozdraviti drugaije do da u sebi spozna kolektivnog oveka a time i neophodnost ko lektivnog prilagoavanja. Zbog toga je ispravno redukovati ga na stupanj kolektivno vaeih istina. Na drugoj strani pak psihoterapijsko iskustvo pokazuje i onog kolektivno prilagoenog oveka koji sve ima i sve ini to bi se prema zdravoj pameti moglo zahtevati kao garancija zdravlja, pa ipak je bolestan. Bio bi grdan vitium artis, koji se, meutim, stoga nita manje retko ne ini, normalizovati ovakve ljude, tj. teiti da se redukuju na opti nivo. U datom sluaju u njima se unitava sve ono individualno to je spo sobno za razvitak. Kako je individualno, shodno naem uvodnom iz laganju, jednokratnost, nepredvidivost i nerazjanjivost uopte, to se terapeut u ovom sluaju mora od rei svih svojih pretpostavki i tehnika i ograniiti na isto dijalektiki postupak, tj. na onaj stav koji izbegava sve metode. Kao to se moglo primetiti, u uvodu sam dijalek tiki postupak u neku ruku izloio kao najnoviju raz vojnu fazu psihoterapije. Ovde se moram korigovati i ovaj postupak postaviti na njegovo pravo mesto: on nije ist razvojni nastavak ranijih teorija i praksi, ve naprotiv potpuno odricanje ovih u korist jednog, po mogustvu neprejudiciranog stava. Drugim reci ma: terapeut nije samo delatni subjekt, ve saradnik individualnog razvojnog procesa. Ne bih eleo da pobudim utisak kao da su nam ova saznanja pala neposredno s neba. Ona imaju svoj 270

istorijat. Iako sam ja bio prvi koji je podigao glas sa zahtevom da analitiar sam mora biti analizovan, to ipak moramo zahvaliti uglavnom Frojdu za neprocenjivo saznanje da i analitiari imaju komplekse a time i jednu ili vjeslgpih pega, koje delu ju kao prej udici je". Ovo saznanje je psihoterapeut stekao na onim sluajevima, gde vie nije mogao da pacijente vodi ili tumai sa pozicija maglovitih visina ili nezavisno od njegove vlastite linosti, ve je morao da primeti da njegova svojstva ili njegov poseban stav ometaju pacijentovo ozdravljenje. Ono o emu ovek sam ne poseduje jasan uvid, poto ne bi eleo samome sebi da prizna tako neto, pokuava da sprei da ni kod pacijenta ne prodre u svest, naravno na veliku tetu pacijenta. Zahtev da i analitiar mora biti analizovan, zasniva se na ideji dijalektikog postupka, gde tera peut, naime, kao onaj koji pita ali i odgovara, dolazi u vezu sa drugaijim psihikim sistemom, vie ne kao nadreeni znalac, sudi ja i savetodavac, ve kao ovek koji se saivljava sa pacijentom, koji se u dijalekti kom procesu nalazi isto onoliko koliko i takozvani pacijent. Jedan drugi izvor dijalektikog postupka je i njenica viestruke tumaljivosti simbolikih sadra ja. Zilberer (Silberer) je razlikovao psihoanalitiko i anagogno a ja analitiko-reduktivno i sintetiko-hermeneutiko. ta se misli pod ovim eleo bih da raz jasnim na primeru tzv. infantilne fiksacije za imago roditelja, koja je jedan'od najbogatijih izvora sim bolikih sadraja. Analitiko-reduktivno shvatanje kazuje da interesovanje (tzv. libido) regresivno struji unazad na infantilni materijal reminiscencija i da se tamo fiksira, ili da se uopte nikada od toga nije ni oslobaalo. Nasuprot tome simboliko ili anagogiko shvatanje tvrdi da se radi o razvojno sposob nim delovima linosti, koji se nalaze u infantilnom stanju, u neku ruku jo u majinom krilu. Oba tu maenja mogu se dokazati kao tana. Skoro bi se moglo rei da se ona sutinski svode na isto. Ali u
2

Herbert Silberer: Probleme der Mystik und ihre Symbolik, 149, S. 138.
8

271

praksi ini ogromnu razliku da li emo neto tuma iti kao regresivno ili progresivno. Uopte nije j e dnostavno u datom sluaju pogoditi ono pravo. o vek se ak najee osea neto nesigurnim prema ovom pitanju. Ustanovljenje da ima bitnih sadraja, koji bez sumnje nisu jednoznani, ukazuje da je opasna bezbrina primena teorija i metoda i dopri nosi tome da se izjednai vrednost dijalektikog po stupka sa finijim i grubljim sugestivnim metodama. Diferenciranje i produbljivanje psihoterapijske problematike, koja potie od Frojda, logino je da mora, ranije ili kasnije, doi do zakljuka da u poslednju raspravu izmeu lekara i pacijenta mora biti uvuena i lekareva linost. Ve su stari hipnotizam i Bernhajmova (Bernheim) sugestivna terapija znali da lekovito dejstvo s jedne strane zavisi od ra porta Frojdovim jezikom reeno: prenosa as druge od ubedljivosti i prodorne snage lekareve li nosti. U odnosu lekar-pacijent, u osnovi uzev, dva psihika sistema meusobno su upuena jedan na drugi, zbog ega e svaki dublji uvid u psihotera pijska zbivanja nepogreivo doi do zakljuka da u krajnjoj liniji, tj. ukoliko individualnost nije isu vie previdiva injenica, odnos lekar-pacijent mora biti dijalektiki proces. Sasvim je jasno da ovakvo saznanje uslovljava bitno pomeranje gledita prema starijim psihotera pijskim oblicima. Da bi se izbegli nesporazumi od mah bih dodao da ova promena gledita ni na koji nain ve postojee metode ne oglaava netanim, suvinim ili prevazienim, jer to se dublje prodire u bit psihikog, tim vie raste ubeenje da stupnjevitost i raznolikost ljudskog bia zahteva i najrazliitija stanovita i metode, da bi se udovoljilo razno likosti psihikih dispozicija. Tako nema nikakvog smisla nagonski sistem nekog jednostavnog paci jenta, kome nita ne fali do mala doza zdravog ljudskog razuma, podvrgavati komplikovanoj ana lizi ili ak izlagati zamrenoj suptilnosti psiholoke dijalektike. Ali isto tako je jasno da se kod komplikovanih, duhovno vrlo bogatih priroda nee dospeti 272

nikuda sa blagonaklonim savetima, sugestijama ili pokuajima preobraanja ovom ili onom sistemu. U ovim sluajevima lekar e uiniti najbolje ako od loi sav svoj arsenal metoda i teorija i jedino nastoji na tome da njegova linost bude dovoljno stabilna, da bi mogla da pacijentu poslui kao putokaz. I pri tom tek mora ozbiljno da razmotri mogunost da linost pacijenta u nekim prilikama .po inteligenciji, naravi, irini i dubini prevazilazi lekarevu. Na svaki nain, meutim, prvo pravilo dijalektikog postupka je da individualnost bolesnikova ima isto dostojan stvo i opravdanost postojanja kao i lekareva, i da se stoga svaki individualni razvitak u pacijentu ima smatrati vaeim, ukoliko ovaj samog sebe ne koriguje. Ukoliko je jedan ovek samo kolektivan, on moe biti izmenjen i sugestijom, i to u tolikoj meri da na izgled postane neto drugo nego to je bio pre toga. Ukoliko izleenje znai da se bolesnik preobrazi u zdravog, onda izleenje znai preobraaj. Tamo gde je ovo mogue, tj. tamo gde se time ne zahteva isuvie velika rtva od linosti, bolesnika treba terapijski promeniti. Ali gde pacijent uvia da e leenje kroz promenu znaiti isuvie veliku rtvu od linosti, lekar moe i treba da se odrekne' promene, odnosno elje za izleenjem. On mora ili da odbije terapijski postupak ili da se odlui za di jalektiki postupak. Do ovog drugog sluaja dolazi ee nego to se misli. U mojoj sopstvenoj praksi esto sam imao vei broj visoko obrazovanih, inte ligentnih ljudi izraene individualnosti, koji bi sva kom ozbiljnijem pokuaju promene iz etikih razloga pruili najjai otpor. U svim ovim sluajevima le kar mora ostaviti otvorenim individualni put izleenja, i tada leenje nee dovesti do promene lino sti, ve e biti proces koji se oznaava kao individu acija, tj. pacijent ee postati ono to zapravo i jeste. On e ak, u najgorem- sluaju, i prihvatiti svoju neurozu, poto je razumeo smisao svog oboljenja. Ne jedan bolesnik mi je poverio da je nauio da bude zahvalan svojim neurotskim simptomima, jer su mu ovi esto kao barometar pokazivali kada je
18 Jung, Odabrana dela, II

273

i gde odstupio od svog individualnog puta ili kada je i gde nesvesno zapostavio vane stvari. Iako su nove, izdiferencirane metode omoguile neslueno sagledavanje beskrajnih komplikacija psi hikih odnosa i ove teorijski dalekosene ovrednile, ipak se one ograniavaju na analitiko-reduktivno gledite, pri emu se razvojna mogunost individu alne vrste prekriva pomou redukcije na neki opti princip, npr. seksualnost. To je najverovatniji razlog za to da je fenomenologija individuacije zasad jo malo poznato novo podruje. Ova okolnost e obja sniti zato sam prinuen da se pozabavim i pojedi nostima psiholokog istraivanja, poto pojam puta individuacije nisam u stanju da posredno izrazim drugaije do da pokuam da na samom empirijskom materijalu pokaem manifestacije nesvesnog. .Ovo poslednje je ono to pri individualnom razvojnom procesu izbija u prvi plan interesovanja. Dublji ra zlog za ovo mogao bi se nai u tome to je neurotski Svesni stav neprirodno jednostran i zbog toga biva izjednaen pomou komplementarnih ili kompenzatornih sadraja nesvesnog. j Zbog toga nesvesno u ovom sluaju ima poseban znaaj kao korektor jed nostranosti svesti a time se namee i neophodnost posmatranja stanovita i podsticaja koji iznose snovi, poto ovi moraju da stupe na mesta gde su se pret hodno nalazili kolektivni regulativi, naime tradicio nalna gledita, navike, predrasude, intelektualne i moralne prirode. Individualni put je upuen na po znavanje zakonitosti svojstvenih individui, jer e se inae izgubiti u arbitrarnim miljenjima svesti i od vojiti se od tla individualnog instinkta. Koliko dopire nae sadanje poznavanje stvari, izgleda kao da udnja za ivotom, koja se izraava u izgradnji i individualnom uobliavanju ljudskog bia, izaziva u nesvesnom odreeni proces, ili je ona sama taj proces koji se pri parcijalnom privoenju u svest predstavlja kao niz slika u vidu fuge. Ljudi sa pri rodnom introspektivnom sposobnou su u stanju da, bez isuvie velikih tekoa, opaze bar delie ovih au274

tonomnih ili samostalnih nizova slika, najee u ob liku vizuelnih matanih utisaka, pri emu ti ljudi e sto smatraju da su ove fantazije aktivno stvorili, dok su ove u stvarnosti njima nadole. Nevoljnost se, me utim, ne moe vie osporavati kada neki fragmenat fantazije, to nije redak sluaj, dobije opsesivni ka rakter, kao npr. melodije koje se neprestano vraa ju, ili fobine predstave ili tzv. simbolini tikovi. Blie nesvesnom nizu slika nalaze se snovi, u kojima se, ako se istrauju u produenim serijama, esto za uujue jasno mogu prepoznati nesvesni tokovi sli ka. Kontinuitet se pokazuje u ponavljanju tzv. mo tiva. Ovi mogu da se odnose na lica, ivotinje, pred mete ili situacije. Kontinuitet niza slika, dakle, izraava se u tome to se jedan takav motiv stalno iznova javlja u duoj seriji snova. U seriji snova jednog mog pacijenta, koja je obuhvatala preko dva meseca, javljao se motiv vode u 26 snova. Prvo se pojavila kao talasi koji se razbi jaju o obalu a u 2. snu kao pogled na morsku povr inu glatku kao ogledalo. U 3. snu sneva se nalazi na obali i posmatra kako kia pada na more. U 4. snu indirektno je najavljeno morsko putovanje, poto se ovo odnosi na daleku, stranu zemlju. U 5. to je puto vanje u Ameriku; u 6. se voda sipa u nekakvu po sudu; u 7. snu pogled pada na bezgraninu puinu mora pri jutarnjem rumenilu; u 8. sneva se nalazi na brodu. U 9. preduzima putovanje u daleku, divlju zemlju. U 10. ponovo se nalazi na brodu. U 11. plovi nekom rekom. U 12. ide niz potok. U 13. nalazi se na parobrodu. U 14. uje glas koji uzvikuje: Tamo put vodi na more, mi moramo na more. U 15. nalazi se na brodu koji plovi za Ameriku. U 16. opet je na brodu. U 17. se vozi automobilom na pristanite gde se nalazi brod. U 18. na jednom brodu sneva vri astronomska odreivanja mesta na jednom brodu. U 19. putuje Rajnom. U 20. nalazi se na jednom ostrvu na moru. U 21. ponovo je na ostrvu. U 22. je sa maj kom na putovanju niz reku. U 23. stoji na morskoj obali. U 24. trai u moru izgubljenu dragocenost. U
18*

275

25. njegov otac mu pria o zemlji odakle potie voda. U 26. snu konano putuje niz malu reku koja se sliva u jednu veu. Ovaj primer ilustruje kontinuitet nesvesne teme a istovremeno ukazuje na metodu kako se ovakvi mo tivi statistiki mogu utvrditi. Naime, pomou mnogo brojnih uporeenja dolo se do zakljuka na ta za pravo ukazuje motiv vode. Iz ovakvih i slinih nizova proizilaze tumaenja motiva. fTako more po pravilu znai sabirno i prvobitno mesto svekolikog duevnog ivota, dakle tzv. kolektivno nesuesrio._pokretana vo da ima znaenje ivotne struje i energetskog potenci jala. Svi motivi koji se nalaze u osnovnim idejama su oigledne predstave arhetipskogr karaktera, tj. simboline praslike, iznad kojih se izgradio i laiferencirao ovekov duh. Ove praslike se teko mogu definisati a da se ne kae neto maglovito, nejasno. Svako isuvie usko intelektualno shvatanje liava ih njihovog obimnog bia. To nisu nauni pojmovi od kojih se mora zahtevati jednoznanost, ve krajnje opte prastara shvatanja primitivnog duha, koji ni kada ne obeleavaju posebne sadraje, ve su zna ajna zbog njihovog bogatstva odnosa. Levi-Brul (Levy-Bruhl) ih obeleava kao representations collectives a Hubert (Hubert) i Maus (Mauss) kao aprioristike kategorije fantazije.
3

U duim serijama snova ee se izdvajaju mo- . tivi. Tako se od poslednjeg sna motiv vode postepeno povlaio u korist novog motiva, naime motiva nepo znate ene. Ako se uopte sneva o enama, onda se najee radi o onima koje su poznate snevau. Ali meu tim snovima ima i takvih u kojima se pojav ljuje enska figura koja se ni na koji .nain ne moe dovesti u vezu sa nekom poznatom osobom, ve se u snu nedvosmisleno mora obeleiti kao nepoznata fi gura. Ovaj motiv ima interesantnu fenomenologiju koju bih hteo da okarakteriem na osnovu jedne se sije koja je trajala preko tri meseca. U ovoj sesiji
* Up. Psychologie und Religion, 84.

Alchemie, 82, Psychologie und

276

motiv se javio nita manje do 51 put. Prvo se javio kao mnotvo neodreenih enskih oblika, zatim je to bio neodreeni oblik jedne ene koja je sedela na nekom stepenitu. Onda se pojavila pod velom, a kada je podigla veo, njeno lice je zasjalo kao sunce. Zatim se pojavila kao naga figura koja je stajala na globusu, viena otpozadi. Potom se opet razlila u mnotvo raz igranih nimfi, onda u bezbroj prostitutki zaraenih venerinim bolestima. Neto kasnije nepoznata se po javljuje na jednoj igranci i sneva joj daje novac. Za tim se pojavljuje kao sifilistiarka. Od ovog trenutka nepoznata se spaja sa tzv. udvostruenim motivom, to se isto tako esto sree u snovima. Neka divljakinja, moda Maleanka, se udvostruava. Nju je tre balo uhvatiti, ali ona je i plava naga ena koja je stajala na globusu ili mlada devojka sa crvenom ka pom, guvernanta ili stara ena. Ona je vrlo opasna, lan razbojnike bande i ne sasvim ljudska, ve kao neka apstraktna ideja. Ona je vodi koji snevaa vodi na visoku planinu. Meutim, ona je i kao ptica, neto kao afrika roda ili pelikan. Ona hoe da ulovi mua. Ona je najee plava i erka frizera, ali ima i jednu indijsku, oigledno tamnoputu sestru. Kao plavua, vodi planinar, objasnila je snevau da jedan deo du e njegove sestre pripada njoj. Ona mu pie pismo, ali to je ena nekog drugog. Ona ne govori i niko joj se ne obraa. as ima crnu, as belu kosu. Ona ima udne, snevau nepoznate fantazije. Moda je ona ne poznata ena njegovog oca, ali ne njegova majka. Ona se vozi sa njim u avionu, koji se rui. Ona je glas koji se preobraa u enu. Ona mu objanjava da je krhotina, dakle fragmenat, ime svakako misli da je parcijalna dua. Ona ima brata koji sedi zatoen u Moskvi. Kao tamna figura ona je sluavka, glupa, i na nju se mora paziti. Nepoznata se esto pojavljuje udvojeno, kao dve ene koje s njim idu u planinare nje. Plavi vodi-planinarka jednom mu se javlja kao vizija. Ona mu donosi hleb, bavi se religijskim ide jama, poznaje put kojim bi on trebalo da ide, on je sree u nekoj crkvi, ona mu je duhovni vodi. Ona izlazi kao iz nekog tamnog sanduka i moe da se iz 277

psa pretvori u enu. Jednom je ona ak i majmun. Sneva u snu crta njen portret; ali ono to izlazi na hartiji je apstraktni, simboliki ideogram, koji uglavnim sadri trojstvo, motiv koji se vrlo esto sree. Motiv nepoznate ene, dakle, oznaava figuru krajnje protivurenog karaktera, to se u stvari ne bi moglo da odnosi na normalno ensko bie. Napro tiv, to je bie iz bajki, neka vrsta vile koja ima var ljiv karakter. Kao to je poznato ima zlih i dobrih vila, one se isto tako mogu pretvarati u ivotinje, mogu biti nevidljive, neodreene su starosti, as mla de, as stare, nisu ljudske ve vilenjake prirode sa karakterom parcijalne due, zavodljive, opasne i ima ju superiorna znanja. Stoga jedva da emo nainiti greku ako pretpostavimo da je ovaj motiv identian sa paralelnim predstavama mitologije, gde ova vilenjaka bia nastupaju u svakakvim oblijima, kao nimfe, oreade, silfide, rusalke, vile brodarice, umski duhovi, sukube, lamije, vampiri, vetice i ve kako se sve ne zovu. Dakle, itav mitski svet bajki je ipak proizvod nesvesne fantazije, isto kao i san! Cesto se deava da ovaj motiv zamenjuje motiv vode. Kako voda uopte zvui nesvesno, tako je figura nepoznate ene personifikacija nesvesnog, koju sam oznaio kao Anima. Ova figura se u principu sree samo kod mukaraca i javlja se uoljivije tek onda kada svoj stva nesvesnog ponu da postaju problematini pa cijentu. Kod mukarca nesvesno ima enska a kod ene muka obeleja, stoga je personifikacija nesves nog kod mukarca ensko bie prethodno opisanih svojstava. Okviri jednog predavanja ne dozvoljavaju mi da opiem sve one motive koji se javljaju pri pro cesu individuacije, tj. onda kada se pacijentov mate rijal vie ne redukuje na opte pretpostavke koje vae samo za kolektivnog oveka. Ima mnogobrojnih mo tiva koje sve skupa sreemo u mitologiji. Zbog toga se ne moe drugaije rei do da individualni psihiki razvitak najpre produkuje neto to izgleda kao stari svet bajki. Zbog toga je bez daljnjega razumljivo to 278

prividno izgleda kao da individualni put ide unazad u ljudsku prolost, kao da je on regresija u duhovnoj istoriji razvitka, i kao da se stoga deava neto nekontrolisano to mora da sprei terapijski zahvat. Sline stvari se vide i kod psihotinih oboljenja, na roito kod paranoidnog oblika shizofrenije, gde obi no sve vrvi od mitolokih slika. Blizu je pomisao da se radi o pogrenom razvitku, koji vodi u haotini ili morbidni svet fantazija. Ovakav razvitak moe biti opasan kod oveka koji kao socijalna linost ne stoji vrsto na ovom tlu, kao to, uostalom, svaki psihote rapijski zahvat moe sluajno naii na latentnu psi hozu i ovu prevesti u floridan stadijum. Stoga je ne kritina i diletantska igra sa psihoterapijskim meto dama igra vatrom,'od koje se svako mora energino odvratiti. Naroito'stvar postaje opasna kada se oslo bodi mitoloki sloj psihe, jer ovi sadraji po pravilu zauujue fasciniraju pacijenta, dejstvo koje ini razumljivim snaan uticaj mitskih predstava na o veanstvo. Izgleda kao da proces ozdravljenja mobilie ove snage u svoje svrhe. Mitske predstave, naime, sa svo jom svojstvenom simbolikom zadiru u dubine ovekove due, u istorijsko podzemlje, dokle nikada ne dopiru na razum, volja i dobre namere, poto one i potiu iz onih dubina koje na dananji razum dodue ne shvata, ali Tcoje tako rei dovode u oscilaciju ono najdublje u oveku] Dakle, ono to nas za sada moe uplaiti kao regresija, u stvari je reffuler pour mieux sauter, skup i integracija snaga, koje u toku razvitka prouzrokuju nov poredak. Neuroze na ovom stupnju su sasvim psihika patnja, kojoj se ne moe prii sa obinim racionalnim metodama. Zbog toga nije mali broj psihoterapeuta koji u krajnjoj liniji, tj. kada popucaju sve niti, trae pribeita u nekoj poznatoj religiji ili mnogo pre u nekoj konfesiji. Daleko je od mene da se podsmevam ovim stremljenjima. Naprotiv, moram istai da su ona zasnovana na sasvim ispravnom instinktu jer dana nje religije sadre ive ostatke mitskog razdoblja. Da 279

i politika pripadnitva u datom sluaju potru za mitologijom najjasnije pokazuje krst svastike, nemaki hriani i nemaki verski pokret. Ne samo hrianstvo sa svojom lekovitom simbolikom, ve i sve religije uopte sve do magijskih oblika primitivaca su psihoterapije koje tretiraju i lece duevne patnje i psihiki uslovljene telesne patnje. Koliko je u dananjoj medicini jo sugestivne terapije, o tome ne bih eleo da dajem svoj sud. Blago reeno tzv. uzimanje u obzir psihikog faktora u praktinom lekarstvu nije sasvim loa stvar. Istorija medicine je upravo u ovom pogledu vrlo informativna. Ako se, dakle, izvesni lekari oslanjaju na mitske predstave nekih religija, onda u istorijskom smislu ine ispravno. Ali to mogu initi samo sa onim paci jentima kojima u religijama zaostali mitski ostaci jo neto znae. Za ove pacijente naznaena je neka od racionalnih terapija, sve dok se ne dostigne onaj tre nutak kada mitske predstave postanu neophodne. Ako tretiram katolike, tada ih uvek upuujem na ispoved i milosre crkve. Stvar je ve tea sa vernim prote stantima kojima se ne srne preporuiti ispoved i iskajanje. Ali u modernom protestantizmu ve je otvoren ventil tzv. oksfordskog pokreta. Ovaj pokret prua kao zamenu svetovnjaku ispoved a na mesto iskajanja doivljaj zajednice. Niz mojih pacijenata, uz moju potpunu saglasnost, priao je ovom pokretu, pa su neki postali katolici ili bar bolji katolici nego pre. U svim ovii. sluajevima drim se dijalektikog po stupka, jer nema nikakve svrhe forsirati individualni razvitak iznad pacijentovih potreba. Ako ovaj moe nai smisao svog ivota i izleenje svoje nevolje i raz dora u okvirima nekog ve postojeeg opredeljenja ukljuujui i politiko onda se s tim i lekar mora zadovoljiti. Konano lekar u prvoj liniji ima da se bavi bolesnikom a ne izleenima, odnosno zdra vima. Ali ima veliki broj pacijenata koji ili nemaju nikakvih religijskih ubeenja ili pak, ako ih imaju, onda su ova esto neortodoksna. Principijelno ovakvi 280

sluajevi ne mogu se preobratiti u neko od ubedenja. Oni zastanu i ne idu dalje u svakoj racionalnoj tera piji, uprkos injenici to je njihova bolest po sebi pristupana leenju. Pod ovakvim uslovima ne preostaje nita drugo do dijalektiko razvijanje onog mit skog materijala, koji jo ivi u samom bolesniku, s onu stranu svake istorijske tradicije. U ovim sluaje vima sreemo se sa mitolokim snovima, sa njihovim karakteristinim serijama slika koje lekarsko razu mevanje stavljaju pred sasvim nov i neoekivan za datak. Od lekara se zahtevaju znanja na koja ga ni najmanje nisu pripremile njegove strune studije. Covekova dua zapravo nije ni psihijatrijski, ni fi zioloki a najmanje bioloki problem, ve psiholoki. Dua je podruje za sebe sa svojom posebnom zakonomernou. Bit due ne moe se izvesti iz principa drugih nauka, a da se ne izvri nasilje nad svojstve nom prirodom psihikog. Ona se ne moe identifikovati niti sa mozgom, ni sa hormonima, niti sa bilo kojim poznatim instinktom, ve se mora prihvatiti kao fenomen sui generis. Stoga se fenomenologija du e ne iscrpljuje sa injenicama koje prirodne nauke mogu da obuhvate, ve u sebe ukljuuje i problem ovekovog duha, koji je otac svih nauka. Ovu inje nicu osea psihoterapeut ako mu odgovarajui sluaj da povoda da zadre dublje od uobiajenih shvatanja. Ovakvom gleditu se ve esto protustavljao argu ment da je psihoterapija i ranije bila poznata, ali se nije nalazilo za potrebno da se uputa u ovakve komp likacije. Rado u se sloiti da su Hipokrat, Galen i Paracelzus bili dobri lekari, ali ne verujem da zbog toga moderna medicina treba da se odrekne terapije serumima i radiologije. Svakako da je teko, naroito laicima, da razumeju komplikovane probleme psiho terapije; ako se meutim jednostavno razmotri zato su izvesne ivotne situacije ili izvesni doivljaji pa togeni, onda e se otkriti da pri tom vrlo esto shvatanje ima odluujuu ulogu. Izvesne stvari izgledaju opasne ili nemogue, ili tetne zbog toga to postoje shvatanja koje te stvari pruaju u takvom svetlu. Na primer, za mnoge ljude bogatstvo predstavlja sreu
281

a sirotinja najveu nevolju, pa ipak u stvarnosti ni za koga bogatstvo nije najvea srea niti je siroma tvo osnova melanholije. Ali postoje ovakva shvata nja, a ova shvatanja imaju svog osnova u izvesnim duhovnim pretpostavkama, npr. u onome to se ozna ava kao duh vremena, ili u iz,vesnim religijskim ili nereligijskim postavkama. Ove poslednje esto igraju odluujuu ulogu npr. u moralnim konfliktima. im analiza psihike situacije jednog pacijenta dodirne podruje njegovih duhovnih pretpostavki, ve se ulo u carstvo optih ideja. injenica da toliko i toliko normalnih ljudi nikada ne kritikuje svoje duhovne pretpostavke ve zbog toga ne, to ih nisu svesni ne dokazuje da su one vaee za sve ljude ili da su svima nesvesne, a isto tako i da one ne mogu biti izvor najteih konflikata savesti. Nasleene opte predrasude s jedne, i moralna dezorijentacija pogleda na svet s druge strane su, naprotiv, upravo u naoj epohi prevratnikih zaokreta vrlo esto dublji razlog opsenih poremeaja duevne ravnotee. Pacijentima ove vrste lekar naprosto nema nita drugo da ponudi do mogunost individualnog duhovnog razvitka. Zbog ovakvih sluajeva i specijalista je prinuen da znatno iri svoja znanja u podruju humanistikih nauka, ako bar donekle hoe da ovlada simbolizmom psihi kih sadraja.
7

Nainio bih veliki propust ako bi moje izlaganje trebalo da pobudi utisak da specijalna terapija ne zahteva nita drugo do veliko znanje. Isto tako je vana moralna izdiferenciranost lekareve linosti. Hirurgija i akuerstvo znaju ve odavno da nije do voljno samo oprati pacijenta, ve i da sam lekar tre ba da ima iste ruke. Psihoterapeut, meutim, koji je i sam neurotian, nepogreivo e na pacijentu treti rati svoju sopstvenu neurozu. Terapija je, nezavisno od svojstava lekareve linosti, strogo uzev jo zamisliva u podruju racionalnih tehnika, nasuprot tome nezamisliva je u podruju dijalektikog postupka, jer tu lekar mora da izae iz svoje anonimnosti i da pred samim sobom poloi raune, upravo da uini ono to 282

zahteva od pacijenta. Ne znam ta priinjava veu tekou snabdeti sebe velikim znanjima ili odrei se svog profesionalnog autoriteta i anonimnosti. TJ svakom sluaju ova druga neophodnost znai moralnu probu optereenosti, koja upravo ne ini zavidnim poziv psihoterapeuta. Meu laicima ne tako retko se sree predubeenje da je psihoterapija neto n a j lake i najjevtinije i da se sastoji samo od vetine da se neko neim obmane ili da se ljudima izmami novac iz depa. U stvarnosti se, meutim, radi o tekom i ne bezopasnom pozivu. Kao to je lekar uopte izloen infekcijama i drugim profesionalnim opasnostima, ta ko i psihoterapeut rizikuje psihike infekcije, koje nita manje nisu opasne. Tako je on s jedne strane mnogostruko u opasnosti da bude upleten u neurozu svog pacijenta, a s druge se mora lino zatititi od uticaja njegovog pacijenta toliko da se liava terapijskog dejstva. Izmeu ove Scile i Haribde nalazi se rizik, ali i terapijski efekat. Moderna psihoterapija je slojevita tvorevina, shodno raznolikosti pacijenata, koji se podvrgavaju terapijskom postupku. Najjednostavniji sluajevi su oni kojima je samo potreban ljudski common sense i dobar savet. U najboljem sluaju njima je potrebna samo jedna konsultacija. To svakako ne znai da su sluajevi koji izgledaju jednostavni uvek stvarno jednostavni; esto se ine neprijatna otkria. Zatim ima pacijenata za ije je izleenje dovoljno nita dru go do vie ili manje temeljna ispoved, tzv. abreagovanje. Teim neurozama po pravilu je potrebna reduk^ tivna analiza njihovih simptoma i stanja. Pri tom ne treba haotino primenjivati ovu ili onu metodu, vec u zavisnosti od vrste sluaja analiza se mora izvriti vie na Frojdovim osnovama ili preteno na Adlerovim. Avgustin (Augustin) razlikuje dva glavna greha, prvi je concupiscentia, pouda, a druga superbia, oho lost. Prva odgovara Frojdovom principu zadovoljstva, druga volji za mo, elji za dominiranjem Adlera. Radi se o dvema ljudskim grupama sa razliitim zahtevima. Oni ija je karakteristika infantilno traenje 283;

zadovoljstva, najee su takvi da im na srcu vie lei zadovoljenje inkompatibilnih elja i nagona nego so cijalna uloga koju bi mogli da igraju; zbog toga su ovi esto dobro situirani, ak uspeni, socijalno pri stupani ljudi. Ali oni koji ele da budu gore naj ee su ljudi koji su u stvarnosti ili dole ili bar sma traju da ne igraju ulogu koja im zapravo pripada. Zbog toga su to esto ljudi koji imaju tekou sa so cijalnim prilagoavanjem i zbog toga pokuavaju da pomou fikcije moi prikriju svoju podreenost. Na ravno da se sve neuroze mogu objasniti po Frojdu ili Adleru, ali u praktinom postupku je bolje ako se sluaj prethodno tano sagleda. Ako se radi o obra zovanim ljudima, onda odluka ne pada teko. Ja obi no preporuujem pacijentima da proitaju neto od Frojda i Adlera. Po pravilu uskoro pronalaze ko im vie odgovara od ove dvojice. Dok se ovek kree u podruju prave psihologije neuroza, ne moe zaobii kako Frojdova tako ni Adlerova gledita. Ali ako stvar zapone da biva monotona i naiu ponavljanja tako da je prema objektivnoj oceni dolo do zastoja, ili kada na scenu stupaju mitoloki, tzy. arhetipski sadraji, onda je vreme da se prekine sa analitiko-reduktivnom terapijom i da se simboli tr tiraju anagogno, odnosno sintetski, to je istovetno dijalektikim postupkom i individuacijom. Sugestivne metode, u koje spadaju i analitike, zahtevaju da se pacijent via koliko je mogue esto. Ja se svakako zadovoljavam sa tri do etiri kon sultacije nedeljno. Sa poetkom sintetskog tretmana korisno je vremenski distancirati konsultacije. Po pravilu tada ih smanjujem na jedan do dva sata ne deljno, jer pacijent mora da naui da ide sopstvenim putem. Ovaj se najpre sastoji u tome da pacijent sam pokua da shvati svoje snove, tako da se sadraji ne svesnog postepeno pridodaju svesti. To zbog toga jer je osnova neuroze diskrepanca izmeu svesnog stava i nesvesnih tendencija. Ova disocijacija se premoava pomou asimilacije sadraja nesvesnog. Stoga vreme izmeu konsultacije ne protie neiskorieno. 184

Na ovaj nain bolesniku a i samom sebi, uteuje se znatno vremena, to za pacijenta znai isto toliko nov ca, a pri tom i ui da stoji na sopstvenim nogama, umesto da se grevito dri lekara. Rad, koji vri pacijent pomou postepene asimi lacije sadraja nesvesnog, dovodi do konane integra cije njegove linosti a time i do uklanjanja neurotske disocijacije. Iznoenje pojedinosti ovog razvojnog pu ta daleko bi prevazilo okvire jednog predavanja. Zbog toga se moram zadovoljiti s time da sam bar dao opti pregled osnova psihoterapijske prakse.

285

STA JE PSIHOTERAPIJA? Nije tako mnogo prolo od onog vremena kada su dobronamerni kliniari istovremeno preporuivali sve vazduh, tuiranje hladnom vodom i psiho terapiju, i to u svim onim sluajevima koji su na tajanstven nain bili komplikovani sa psihikim po javama. Pod psihoterapijom se tada podrazumevala, pri bliem posmatranju, neka vrsta energinog ili oinsko-dobronamernog bodrenja, oslanjajui se na Diboa (Dubois) u obliku uveravanja da je simptom samo psihiki i zbog toga bolesna uobrazilja. Ne treba osporavati da bodrenje ponekad moe dobro delovati, ali za modernu psihoterapiju je ovo isto tako karakteristino kao zavoj za modernu hirurgiju, tj. lino autoritativno dejstvo je, dodue, vaan terapijski faktor, ali ni izdaleka jedini i ni u kom sluaju ne predstavlja sutinu psihoterapije. Da nas je ova postala nauka i nauna metodika, dok je ranije izgledalo da se psihoterapija nalazi u svai jem podruju. Sa produbljenim upoznavanjem suti ne neuroza i psihikih komplikacija telesnih obolje nja tak ode se znatno promenila i izdiferencirala sutina terapije. Raniju teoriju sugestija, po kojoj su se simptomi morali suzbiti pomou protivdejstva, zamenilo je Frojdovo psihoanalitiko stanovite koje je
[}] Objavljeno u Schtveizerische Arztezeitung ftir Standesfragen, XVI, 1935, 26, S. 335.

286

spoznalo da pomou potiskivanja simptoma nije od stranjen uzrok bolesti, i da je jsimptom u stvari neka vrsta pokazatelja koji posredno ili neposredno uka zuje na uzrok bolestijOvo novije, tj. odj>re tridesetak godina prihvaeno gledite bilo je revolucionarno i za terapiju, poto je ono, naime, nasuprot sugestivnoj terapiji zahtevalo privoenje u svest uzroka. Sugestivna terapija (hipnoza i dr.) nije odbaena zbog lakomislenosti, ve zbog toga to su njeni re zultati bili stvarno nezadovoljavajui. Ona je bila relativno laka i praktina u svojoj primeni i spret nom praktiaru omoguavala je istovremeni tretman veeg broja pacijenata, tako da je izgledalo da su bar stvoreni mnogo obeavajui poeci jedne korisne metode. Ali stvarni terapijski uspesi bili su toliko retki i nestabilni, da sugestivni tretman vie nije mo gla da spase ni mogunost istovremene grupne primene. Inae bi praktiari i socijalna osiguranja imali svakog interesa da zadre ovu metodu. Ona je, meu tim, usahnula zbog svoje sopstvene nedovoljnosti. Sa Frojdovog gledita zahtevano privoenje u svest uzroka postalo je vodei motiv ili osnovna pret postavka svih novijih oblika psihoterapije. Psihopa toloka istraivanja poslednjih pedeset godina s jed ne strane nesumnjivo su dokazala injenicu da su za neurozu etioloki glavni procesi u sutini nesvesne prirode, a praktino iskustvo s druge strane je poka zalo da je privoenje u svest etiolokih sadraja ili zbivanja terapijski faktor od veeg praktinog zna aja nego sugestija. Shodno tome tokom poslednjih 2530 godina u podruju psihoterapije sproveden je preokret na tetu direktne sugestije a u korist svih onih terapijskih oblika, ije je stanovite uglavnom privoenje u svest uzroka koji su dali povoda nastan ku oboljenja. Kao to je ve napomenuto, promena terapijskog pristupa ila je ruku pod ruku sa produbljenom i diferenciranijom teorijom neurotskih poremeaja. Sve dok se terapija ograniavala na sugestiju, ova se mo gla zadovoljiti sa teorijskim, krajnje skromnim gledi tem. Smatralo se dovoljnim da se neurotske klinike 287

slike shvate kao uobrazilja preterane fantazije, i iz ovog shvatanja nesmetano je proistekla terapija iji je cilj bio jednostavno suzbijanje tih produkata fan tazije, naime uobraenih simptoma. Ali ono za to se olako verovalo da se moe skinuti s dnevnog reda kao uobrazilja ispostavilo se kao samo jedna od moguih manifestacija specifinog bolesnog stanja, ija je simptomatologija po raznolikosti i promenljivosti slina proteusu. Jedva da se potisnuo jedan ili drugi simptom, a ve se pojavljivao neki novi. Nije se dospevalo do jezgra poremeaja. Pod uticajem Brojera i Frojda due vremena je vaila tzv. traumatska teorija neuroza,'i shodno tome pokuavala je tzv. katarktika metoda da pacijenti ma ponovo privede u svest prvobitne traumatske mo mente. Ve ova relativno jednostavna metoda zahtevala je od lekara stav sasvim drugaiji od sugestivne metode, koju je, konano, mogao da vri svako ko je raspolagao sa dovoljno odlunosti. Katarktika me toda, meutim, zahtevala je briljivi individualni pri stup svakom pojedinom sluaju i strpljivi istraiva ki stav, koji se usmeravao na mogue traumatske mo mente, poto je samo pomou tanog posmatranja i istraivanja materijala koji je produkovao pacijent bilo mogue traumatske momente konstelovati tako da doe do abreagovanja onih prvobitnih emocional nih situacija, u kojima je i nastala neuroza. Zbog ovo ga lukrativna masovna terapija postala je vrlo ote ana, ako ne i onemoguena. Dodue, uinak oekivan od lekara je kvalitativno vii nego kod sugestije, ali pri jednostavnosti teorije jo uvek je postojala mo gunost prilino dalekosene rutine, i u principu nije postojala nikakva prepreka da se istovremeno vie pacijenata prevede u ono stanje relaksacije, u kome se mogu abreagovati traumatska seanja. Pri ovoj podrobnoj terapiji pojedinanog sluaja nije dugo moglo ostati skriveno da je traumatska teo rija bila prebrzo uoptavanje. Sa poveanim isku stvom svakom savesnom istraivau neurotskih kli nikih slika postalo je jasno da se posebno seksualne traume a zatim i drugi okovi mogu ponekad uzeti u 288

obzir kod odreenih oblika neuroza, ali ni izdaleka ne kod svih. Sam Frojd je ubrzo prevaziao stupanj traumatske teorije i nastupio sa teorijom potiskiva nja. Ova teorija je znatno komplikovanija i shodno tome diferencirala se i terapija. Postalo je jasno da je nemogue da prosto abreagovanje moe dovesti do cilja, budui da najvei broj neuroza uopte nije tra umatski sluaj. Teorija potiskivanja je mnogo doprinela injenici da su tipine neuroze u pravom smislu poremeaji razvitka. Frojd je formulisao poremeaj kao potiskivanje i prevoenje u nesvesno infantilnih podsticaja i tendencija. Stoga je iz teorije izrastao zadatak da se u pacijentovom materijalu traga za ovim tendencijama. Ali kako su ove, shodno defini ciji, kao takve nesvesne, onda se njihovo postojanje moglo dokazati samo pomou opsenog istraivanja anamneze, kao i aktuelne delatnosti pacijentove fan tazije. Po pravilu i uglavnom infantilni podsticaji su se javljali u snovima, zbog ega je Frojd priao ozbilj nom prouavanju snova. Time je nainjen odluujui korak, koji je modernu psihoterapiju nainio metodi kom individualnog tretmana. Sasvim je iskljueno da se psihoanalitika terapija moe istovremeno primeniti kod vie ili ak velikog broja.pacijenata. Ona je sve, samo ne rutinska mehanistika. Da li se ovaj oblik terapije sa Adlerom naziva individualno psiholoki ili sa Frojdom i tekelom (Stekel) psihoanalitiki ili drugaije, ostaje injeni ca da svaka moderna psihoterapija, ukoliko polae pravo na lekarsku^avest i naunu verodostojnost, ne moe biti masovni pogon, ve je upuena na to da po jedincu pokloni nepodeljeno i puno interesovanje. Po stupak je nunim nainom zametan i danguban. Si gurno da su injeni brojni pokuaji da se po mogustvu skrati trajanje terapije, ali ne moe se tvrditi da su doneli ohrabrujue rezultate. CNeuroze su, na ime, pogreni razvitak izgraivan kroz dugi niz go dina, koji se ne moe ispraviti pomou kratkog i in tenzivnog procesa. Stoga je vreme lekoviti i nezamenjivi faktorj
19 Jung, Odabrana dela, II

289

Neuroze jo uvek i to nepravino vae za laka oboljenja, uglavnom zato to nisu opipljive, telesne prirode. Od neuroze se ne umire kao da nekom somatskom oboljenju esto preti letalan ishod. Ali potpuno se zaboravlja da su neuroze za razliku od somatskih oboljenja krajnje ubitane u svojim psihikim i socijalnim konsekvencama, esto gore od psihoza, koje najee kao takve vode do socijalne izolacije bolesnika a time i do njegove neutralizacije. Ankilozirano koleno, amputirano stopalo, dugogodi nja tuberkuloza u svakom pogledu su laki od teke neuroze. Ako se neuroza posmatra ne samo sa klini kog ve i sa psiholokog i socijalnog stanovita, onda se dolazi do zakljuka da je to teko oboljenje, na roito u pogledu njenog dejstva na okolinu i na i votni razvitak pojedinca. Kliniko stanovite ne moe da udovolji sutini neuroze, a ne moe da joj udovolji ve zbog toga to je neuroza vie psihosocijalni fe nomen nego bolest sensu strictiori. Neuroza nas pri morava da pojam bolest proirimo izvan predstave pojedinanog tela ometenog u svojim funkcijama i da neurotiara posmatramo kao oboleli socijalni sistem odnosa. Ako ovek ovom korekcijom dopuni svoje shvatanje, onda se vie nee uditi to je ispravna terapija neuroza zametan i u svakom pogledu komplikovan posao. Na nesreu medicinski fakulteti su se isuvie ma lo brinuli oko injenice da je broj neuroza a naro ito uestalost psihikih komplikacija organskih obo ljenja vrlo veliki i da zbog toga one lekara praktiara angauju u neobino velikoj meri, i onda kada to on i ne primeuje. Tokom studija u ovom vanom po gledu lekaru se ne daje nikakva priprema, pa ak vrlo esto on nema ni prilike da se bar donekle orijentie o ovom praktiki tako vanom podruju.
!

Iako se poeci moderne psihoterapije uglavnom temelje na Frojdovim zaslugama, ipak bi bila zabluda kada bi se to se, uostalom, jo uvek esto deava psihoterapija naprosto identifikovala sa Frojdo vom psihoanalizom. Ovoj zabludi je svakako do290

prineo sam Frojd i njegove pristalice, koji su svoju seksualnu teoriju i svoju metodiku sektaki smatrali jedino spasonosnom. Adlerova individualna psiholo gija je prilog koji nije za potcenjivanje a time i proirenje psiholokog gledita. U teoriji i metodici psihoanalize ima mnogo ispravnog i tanog, ipak ona u sutini ograniava svoju istinu na seksualni sistem odnosa i lepa je za sve ono to nije podreeno ovim kategorijama. Adler nam je pruio dokaz da se ne mali broj neuroza sa boljim uspehom moe objasniti na sasvim drugi nain. Ovaj noviji razvitak shvatanja terapijski tei ne samo privoenju u svest sadraja i tendencija koji su doveli do oboljenja, ve izvan toga njihovom svoenju (redukcija) na prvobitne, jednostavne instinkte, na koji nain treba ponovo da se uspostavi neizvitopereno ljudsko bie. Ova terapijska namera nije samo vredna hvale, ve i praktina, logina i bogata izgle dima. Terapijski rezultati, s obzirom na ogromne te koe u leenju neuroza, sasvim su ohrabrujui, iako ne tako idealni da se ne bi moglo poeleti neto jo bolje. Redukcija na instinkte je po sebi donekle sum njiva stvar, poto ovek odvajkada ivi na ratnoj nozi sa svojim instinktima, tj. sami ovi su u stalnom meusobnom sukobu, zbog ega preti opasnost da se redukcijom na instinkte prvobitni neurotski konflikt samo zameni nekim drugim. (Frojd je zamenjivao ne urozu pomou tzv. neuroze prenosa da navedemo samo jedan primer). Da bi izbegla ovu opasnost, psi hoanaliza tei obezvreivanju tzv. infantilnih tendencija-elja pombu uvida, dok individualna psihologija to pokuava pomou kolektivizacije individue zasno vane na oporskom nagonu. Frojd predstavlja nauni racionalizam X I X veka, Adler socijalno-politike ten dencije poetka XX veka. Ovim nazorima, koji jasno poivaju na pretpo stavkama jednog doba, protivstavio sam dalekosenu individualizaciju terapijske metode i iracionalizaciju cilja, ovo poslednje posebno da bi se osigurao to je 291

mogue bolji pristup bez predrasuda. Naime, kod psi holokog razvitka lekar bi trebalo da iz principa pusti prirodu da deluje, i da, ako je ikako moguno, izbegava da uplivie na pacijenta u smislu svojih sopstvenih filozofskih, socijalnih i politikih pretpostav ki. Iako su svi graani Svaj carske bar pred zakonom jednaki, ipak su kao individue svi vrlo nejednaki i zbog toga svako moe biti srean samo na svoj nain. Time ni u kom sluaju ne eli razvijati individuali zam, ve one preduslove koji su neophodni za svaki odgovorni rad, naime da pojedinac spozna sebe, svoju prirodu i da ima hrabrosti da je i potpuno prihvati. Tek kada ovek egzistira na svoj nain, on je odgo voran i sposoban za rad, inae je on samo imitator i priipetlja bez sopstvene linosti. Ove probleme moderne psihoterapije, koji daleko zadiru, ne pominjem stoga da bih dao iscrpni prikaz istih, ve samo da bih pokazao itaocu sa kojim pro blemima se sudara terapija koja je sebi postavila za cilj da neurotski pogreni razvitak ponovo skrene u prirodne tokove. Da bi se ovek, u velikoj meri nesvestan svoje sopstvene linosti, vaspitao toliko da svesno poe za njega ispravnim putem a istovremeno jasno spozna svoju socijalnu odgovornost, potrebna je, to e svakako prihvatiti svako ko ima i malo kriti nosti, zametna i dugotrajna procedura. Ako je Frojd ve samim ukljuenjem snova u terapijski postupak, znatno komplikovao metodu, onda je ova daljom in dividualizacijom, koja se konsekventno sve vie orijentie na individualni materijal pacijenta, ne uproenija ve postavlja jo vie zahteva. Ali, bolesnik moe biti angaovan za saradnju samo u onoj meri u kojoj je dola do izraza njegova linost. Ako neki psihoanalitiar veruje da bi pacijenta vie meseci mo rao svaki dan da vidi bar jedan sat, onda ja u teim sluajevima izlazim na kraj sa tri do etiri seanse nedeljno. Po pravilu zadovoljavam se sa dva sata, a kada je pacijent donekle uveden, ovo se svodi na j e dan sat nedeljno. U meuvremenu, meutim, njegov posao je da radi na samome sebi, to se odvija pod mojom kontrolom. Za ovo mu prenosim neophodna 292

psiholoka znanja, da bih ga po mogustvu to pre oslobodio lekarskog autoriteta. Isto tako prekidam tretman otprilike na svakih deset nedelja da bi pa cijent ponovo bio upuen na svoju normalnu sredinu; na ovaj nain on se ne otuuje od njegovog sveta, jer i onako kod pacijenata postoji sklonost da ive na raun drugog. Kod ove metode omoguuje se da vreme deluje kao terapijski faktor, a da pacijent ne mora da lekaru plaa vreme. Pri ispravnom uvoenju veina ljudi je u stanju da ve posle kraeg vremena doprinese svoj, iako u poetku skroman udeo saradnje. Na osnovu mog iskustva, pomou isuvie estih seansi se ne skrauje vreme trajanja terapije. U sva kom sluaju ova traje prilino dugo, ako se radi o temeljitom tretmanu. Stoga, ako se seanse vremen ski distanciraju a meuperiodi popune pacijentovim radom, onda e terapija biti finansijski podnoljivija i za manje imune, nego ako se ova, s obzirom na (sumnjivi) sugestivni efekat, sprovodi svakodnevno. U svim jasnim sluajevima neuroza neophodno je izvesno prevaspitanje i promena linosti, poto se vrlo esto po pravilu radi o pogrenom razvitku in dividue koja datira jo iz detinjstva. Shodno ovom saznanju moderna metoda mora uzeti u obzir i gle dita humanistikih nauka, naime pedagoka i filo zofska, poto se pokazalo da je za ovo nedovoljno i sto lekarsko prethodno obrazovanje. U svakom slu aju vrenje ove delatnosti trebalo bi da pretpostavi temeljno psihijatrijsko znanje. Struno tretiranje snova, meutim, zahteva znatno proireno znanje u simbolici, koje se moe stei jedino prouavanjem psihologije primitivaca i uporedne mitologije i teo logije. Na uenje samog psihoterapeuta, sa poveanim znanjem i iskustvom objekt njegove delatnosti nije postao jednostavniji, ve je znatno dobio u obimu i komplikovanosti, tako da se u oblacima budunosti ve ocrtavaju obrisi nove, praktine psihologije, koja e jednom obuhvatiti saznanja lekara, kao i vaspitaa i svih onih koji su bave ljudskom duom. Do ta da e, uostalom, psihoterapija biti zadatak lekara i 293

ostaje nam da se nadamo da medicinski fakulteti nee biti gluvi u odnosu na ovaj zahtev bolesnika upuen lekaru. Obrazovani svet zna za postojanje psihotera pije a lekar iz svoje prakse poznaje veliki znaaj psi hikog uticaja, i zbog toga ve sada u Svajcarskoj po stoji znatan broj lekara koji se zalae za davanje pravnog statusa psihoterapiji i koji ovu, uz velike rt ve, sprovode po svom najboljem znanju i umenju, a uprkos svome radu esto su izloeni ismejavanju, nipodatavanju i isto tako neobjektivnoj i zlonamernoj kritici.

III NEKI ASPEKTI MODERNE PSIHOTERAPIJE Na jednom kongresu za Public Health moderna psihoterapija se nalazi u neto posebnom poloaju. Ona se ne moe pozvati niti na internacionalne spo razume, niti je u stanju da zakonodavcima i ministri ma zdravlja prui dobre i praktine savete. Ona smerno stoji pored velikih organizacija i institucija za drutveni napredak i mora se ograniiti na indivi dualnu pomo, nezavisno od injenice to su neuroze zastraujue proirene i to ne zauzimaju malo mesto unutar armije zala, koja pritiskaju zdravlje civilizovanog sveta. Psihoterapija i moderna psihologija su, meutim, ostale individualni pokuaji i poduhvati i do danas nisu nale optu primenu ili je ova bila neznatna. Njena primena sasvim je preputena linoj inicijativi lekara pojedinca, pri emu je ak ne potpomau ni univerziteti. Pa ipak problemi moderne psihologije pobudili su tako veliko interesovanje, da je u ogrom noj nesrazmeri neznatna zvanina panja koja im se poklanja. Moram priznati da i meni samom nije bilo lako da se sprijateljim sa novim putevima na koje je uka zao Frojd, a koje sam kao mlad lekar upoznao iz nje govih, tada malobrojnih dela. U to vreme bavio sam
[*] Prevod engleskog predavanja odranog na kongresu Societv of Public Health, Zurich, 1929. Objavlje.no u Journal of State Medicine, London, 1930, XXXVIII, 6. S.' 348354.

295

se eksperimentalnom psihopatologijom, pri emu su me uglavnom interesovali poremeaji reakcije u tako zvanom asocijativnom eksperimentu. Pri tome nisam mogao da pred vidim da moji rezultati neosporno pot vruju injenice potiskivanja, subistitucije i simbolizacije koje je opisao Frojd. Isto tako nisam mogao ni da zaobieni vanu ulogu seksualnosti u etiologiji a naroito strukturi neuroza. Medicinska psihologija je jo uvek pionirski po sao, a ipak izgleda kao da zvanina medicina poinje mnogo toga to je do sada procenjivala samo sa fizio loke strane da shvata i sa psiholoke, sasvim nezavi sno od neuroza, ija se psihika priroda vie ne moe osporavati. S tim izgleda da je i medicinska psiholo gija izborila svoje mesto u lekarskom miljenju. Ali gde student medicine moe da izui psihologiju? Za lekara je vano da neto zna o psihologiji svojih paci jenata, o psihologiji neurotskih, duevnih i somatskih bolesnika. U ovom pogledu specijalista ve raspolae znatnim znanjima; ali univerziteti ne pospeuju ovak ve studije. Kada bih ja bio odgovoran za fakultet ne kog univerziteta, verovatno bih i ja bio uzdrijiv u odnosu na medicinsku psihologiju kao predmet, tako da zbog toga mogu razumeti ovakav stav. Kao prvo, ne moe se prevideti injenica da su se Frojdove teorije sukobile sa izvesnim duboko ukorenjenim predrasudama. Malo je pomoglo to to je Frojd kasnije modifikovao neke aspekte svog uenja. U oima javnosti bio je ve obeleen pomou njegovih prvanjih, jednostranih i preteranih zakljuaka. Osim toga ovi poivaju na materijalistikom gledanju na svet, koje od poetka ovog veka sve vie gubi tle. Frojdovo ekstremno gledite ne vrea samo neke ide alistike stavove, ve ono ne odgovara ni prirodnim sklonostima ovekove psihe. Sigurno da ovekova pri roda ima svoje tarrne strane, ali kako laik tako i ra zumni naunik su ubeeni da ova ima i svoje dobre i pozitivne strane, koje su bar isto toliko stvarne. Zdrav ljudski razum se opire tome da se sve izvodi iz seksualnosti i drugih moralnih inkompatibilnosti. Jedno takvo shvatanje je isuvie destruktivno. 296

Frojd pripisuje nesvesnom izvanredni znaaj, ali ovo njegovo gledite nema velikog eha, a ipak se pri tom radi o shvatanju kome se ne moe odrei izvesna vanost. Ipak se treba uvati od preteranog na glaavanja nesvesnog, jer inae postoji opasnost da se potceni svesno, ime se konano dospeva do potpuno mehanistikih shvatanja. Ovo se, meutim, ne slae sa naim instinktom, koji svest podie kao arbiter mundi. Ali kako svest precenjuju racionalnosti, zdra va je pojava da se i nesvesnom prizna vrednost koja mu pripada; pa ipak se ono ne bi smelo vrednovati vie od svesti. Dalji razlog suzdranosti lei u tome to nedo staje jedna stvarna medicinska psihologija, mada po stoji psihologija za lekare. Psihologija nije samo stvar specijalista, niti se ograniava samo na izvesna obo ljenja. Ona je neto opte ljudsko sa odgovarajuim odstupanjima, koja zavise od vrste praktinog poziva, dotinog oboljenja itd. Ona isto tako nije samo neto instinktivno ili bioloko. Kada bi to bio sluaj, onda bi isto tako dobro mogla biti obraena u nekom od poglavlja udbenika biologije. Naprotiv, ona ima ne obino vane socijalne i kulturne aspekte, bez kojih ne bismo mogli da zamislimo ljudsku psihu. Zbog to ga je nemogue govoriti o optoj i normalnoj psiho logiji kao o istom produktu nastalom iz sukoba in stinkta i morala ili slinih suprotnosti. Pre svakog po etka ovek je samom sebi dao svoje sopstvene zako ne, pa ak ako su ovi, kako izgleda da smatra Frojd, pronalazak naih zlonamernih predaka, ipak je ud novato da se oveanstvo u svim vremenima utke vladalo po ovim zakonima. I sam Frojd, koji je hteo da svoju psihoanalizu ogranii na medicinsko podruje (samo povremeno prelazei na druga podruja), bio je prinuen da se pozabavi principijelnim pitanjima, koja daleko prevazilaze isto medicinska podruja. Ve povrni tret man inteligentnog pacijenta bezuslovno vodi do os novnih pitanja, poto mejuseza ili bilo koji psihiki konflikt mnogo vie zavisi od linog stava pacijenta nego od njegovog istorijata detinjstvajSasvim neza297

visno od uticaja koje je morao pacijent da trpi u svo joj mladosti, on mora konano da izae na kraj sa tim, a to mu uspeva samo pomou zauzimanja odgo varajueg stava. Stav je od najveeg znaaja. Nasu prot tome Frojd stavlja teite na etiologiju sluaja i pretpostavlja da e izleenje neuroze uslediti im se privedu u svest njeni uzroci. U stvari samo p o znavanje uzroka pomae isto tako malo kao to bi, na primer, tano poznavanje uzroka rata moglo da podigne vrednost francuskog franka. Zadatak psiho terapije se sastoji u tome da menja svesni stav, a ne u tome da goni i lovi potonula deja seanja. Sigurno da jedno nije mogue bez drugog, ali glavni akcenat trebalo bi staviti na (svesni) stav pacijentov. Ovo ima svoje dobre razloge; jedva da postoji ijedan neurotiar koji se isuvie rado ne dri svojih ranijih patnji da bi se u svojim seanjima to potpunije naslaivao samosaaljenjem. esto se njegova neuroza i sastoji upravo u fiksiranosti za prolost i u tome to neurotiar pokuava da prolou sve objasni i sve opravda. Kao to je poznato u ovom pitanju zauzimam kri tiki stav prema Frojdu. Ali moja kritika ne ide tako daleko da bi osporavala izvanrednu mo retrospektivne tendencije. Naprotiv, njoj pripisujem veliki zna aj. Po mome miljenju terapija, koja ne bi uzimala u obzir ove tendencije, ne bi bila dovoljno temeljna. Frojd sledi retrospektivne tendencije do kraja i tako dospeva do svojih opte poznatih otkria. Pri tom se samo na izgled radi o injenicama; to su uglavnom interpretacije. Frojd ima posebnu metodu interpre tacije psihikog materijala; on dolazi do svojih tipi nih zakljuaka ne samo stoga to materijal poseduje seksualni aspekt, ve pre svega to ga sagledava na odreeni nain. Ovo se, na primer, pokazuje u nje govom tretmanu snova. Frojd smatra da je san fa sada, da se moe i obrnuti, a pored toga je ovaj ili onaj faktor sna eliminisan pomou cenzora itd. Tumaenje je u stvari jezgro tekoa. Isto tako dobro moe se pretpostaviti da san ne predstavlja fasadu, da ne postoji cenzor i da nesvesno dolazi neposredno do izraza u snu. San je isto tako genuin
1

298

kao belanevina u mokrai, to je konano sve drugo samo ne fasada. Ako se san shvati na ovaj nain, pri rodno da se dospeva do sasvim drugaijih zakljuaka. Isto vai i za regresivne tendencije. Po mome shva tanju kod njih se ne radi o vraanju u infantilnost ve o legitimnom pokuaju oveka da nae neto sebi neophodno. Sigurno da ne nedostaju infantilne per verzije. Ali, da li smo ba tako sigurni da ono to se javlja kao incestuozna elja i kao takvo tumai, i u stvarnosti nije nita drugo? Ako se savesno i bez teorijskih predrasuda potrudimo da pronaemo ta pacijent stvarno trai u svom ocu ili svojoj majci, onda po pravilu neemo nai incestne elje ve pre pravi zazor od tako neega. Pokazalo se da on trai neto sasvim drugo, neto to Frojd redukuje samo negativno, naime oseanje deje nevinosti, zbrinutosti i sigurnosti, meusobne ljubavi, poverenja i vernosti ukratko, neto to ima mnogo imena. Da li je ovaj cilj regresivne tendencije stvarno tako potpuno neopravdan? Ili, da nije on upravo ono to je pacijentu preko potrebno da bi iznova izgradio svoj svesni stav? Smatram da je incestna elja, kao i ostali per verzni seksualni aspekti, u najveem broju sluajeva samo sporedni produkt, i da se sutinski sadraj re gresivne tendencije moe sagledati upravo u pomenutim eljama. Nemam nita protiv ako se pacijent u ovom smislu vrati u detinjstvo ili ako se zadubi u deja seanja. Ne prikljuujem se ni injenici da preputanje ovim dejim seanjima za pacijenta predstavlja rizik, i da zbog toga, moda, moe propasti. Naprotiv, sve sno ga podstiem da se pozabavi ovim dragocenim seanjima, a pri tom se preputam njegovom kriterijumu vrednosti, poto elim da ga izleim a stoga m o ram da primenim sva raspoloiva sredstva da bih p o stigao taj terapijski cilj. Regresivna tendencija kazuje jedino da pacijent trai sebe u svojim dejim seanjima, ponekad u svo ju korist, esto na svoju tetu. Njegov dotadanji raz vitak bio je jednostran; bitni delovi linosti nisu uzi29

mani u obzir, to je konano dovelo do njegovog za kazivanja. Zbog toga mora da se vraa. U mojoj knji zi Psiholoki tipovi pokuao sam da pokaem kuda vodi takav jednostrani razvitak. Mogu se razlikovati dva principijelno razliita glavna stava; naime intraverzija i ekstraverzija. Oba su po sebi korisni sta vovi, sve dok su donekle usklaeni jedan sa drugim. Opasna je samo naglaena jednostranost. Unutar ovog vie opteg okvira sreu se mnoge finije line razlike, koje su uslovljene dominacijom neke odreene psi hike funkcije. Onaj ko, na primer, ima bistru glavu, taj e svoj britki intelekt razviti na raun oseanja, a realista e uvek obezvreivati lepe iluzije intuitivca. Jednostrani ljudi gledaju unatrag u detinjstvo uvek kada dospeju u orsokak; oni eznu za izgubljenim rajem, sa kojim su u vezi sa sada ve manje vrednom funkcijom; ili njihovi snovi oivljavaju arobna seanja na davno potonulu prolost. Sa malo vie idealistikog stava stvari se mogu tumaiti i drugaije i tako dospeti do psihologije koja uzima u obzir i ono pozitivno a ipak je tana kao i ona koja vidi samo tamnu, zasenenu stranu. Zato ne bi trebalo tamo gde je to mogue injenice tuma iti u prihvatljivom i pozitivnom smislu? To je za vei broj ljudi bolje i u svakom sluaju vie ohrabrujue, nego kada se sve svodi samo na infantilne sklonosti. Ali i ovde se ne srne biti jednostran; izvesnim paci jentima moe samo koristiti, ako im se katkada saopti, dodue drastina ali lekovita istina. Prema prvobitnoj Frojdovoj ideji nesvesno je neka vrsta posude ili sobe za stare, za potisnuti ma terijal, infantilne elje ili tome slino. Nesvesno je, meutim, vie od toga; ono je naprosto osnova i preduslov svesti. Ono je psihiki ivot pre, za vreme i posle uspostavljanja svesti. Kao to novoroeno dete dolazi na svet sa gotovim i visoko razvijenim moz gom, do ije je diferencijacije dolo kroz iskustvo to kom bezbrojnih vekova, tako se i nesvesna psiha sa stoji od nasleenih instinkata, funkcija i oblika, koji su bili svojstveni jo ancestralnoj psihi. Ovo kolek tivno naslee ne sastoji se od nasleenih predstava 300

ve od mogunosti za takve predstave drugim re cima od apriori kategorija moguih naina funkcionisanja. Ovakvo naslee moe se oznaiti kao instinkt u prvobitnom smislu te rei. Svakako to nije tako jed nostavno; naprotiv, radi se o vrlo komplikovanoj mre i koju sam ja oznaio kao arhetipske uslove. Ova i njenica implicira da e se ovek u odreenoj situaciji verovatno ponaati onako kako su se ponaali nje govi preci, sve unazad do Metuzalema. Nesvesno je, dakle, shvaeno kao opta predispozicija ka ekstrem nom konzervatizmu, u neku ruku kao garancija za to da se nikada nee desiti neto novo. Kada bi ovaj iskaz imao neogranienu vanost, onda ne bi postojala stvaralaka fantazija. Ova je, meutim, dovela do radikalnih promena i obnavlja nja. Stoga na zakljuak mora biti delimino pogre an, poto stvaralaka mata postoji, i nije samo pre rogativ nesvesne psihe. Kod stvaralake fantazije radi se o procesu pri kome psihiki sadraji iz podruja nesvesnog prodiru u svest. To su nadahnua, dakle neto to se ni na koji nain ne moe uporediti sa koncentrisanim misaonim procesom svesti. Tako se nesvesno moe posmatrati kao stvaralaki faktor, ak kao smeli novator, pa ipak ono je istovremeno tvrava konzervatizma. Priznajem da ovo shvatanje izgleda paradoksalno; ali injenice su takve. Sam o vek je paradoksalan, to se ne moe menjati. Ima svog dobrog razloga to se naa rasprava za vrava sa paradoksom i da ovo paradoksno kazivanje pre odgovara istini nego jednostrani, takozvani po zitivni zakljuak. Ali ovde nije mesto za iscrpnu, loginu diskusiju. Ako se predoi ono to sam upravo naveo o zna aju nesvesnog i regresivne tendencije, shvatie se zbog ega kod pacijenata nastaju ove tendencije i ko liko su one opravdane. Retrospektivno i introspektivno ponaanje je patoloko i pogreno samo onda, kada stane i ostane kod nitavnosti kao to su incest i druge neplodne fantazije ili kod oseanja nie vrednosti. Retrospekciju i introspekciju treba jo intenzivnije potpomagati, poto tada pacijent ne upo301

znaje samo svoje infantilne elje, ve osim toga pro dire u sfere kolektivno nesvesnog, gde najpre otkriva riznicu kolektivnih ideja a zatim i sopstvene stva ralake snage. Na ovaj nain pokazuje mu se njegova povezanost sa celim oveanstvom, onako kako je oduvek bilo i kako e uvek biti. Kroz to on poveava svoj skromni lini posed, koji se pokazao nedovolj nim. Ovakve tekovine ojaavaju njegov stav, i to je takoe razlog zbog ega su kolektivne ideje oduvek bile od tako velike vanosti. Izgleda kao da je Frojd zastao u svom sopstvenom pesimizmu, budui da se vrsto dri negativnog i linog pojma nesvesnog. Ne vodi nikuda ako se ve ruje da je vitalna osnova oveka samo line prirode i na taj nain privatna affaire scandaleuse. Ovakav nain miljenja je apsolutno jalov i odgovara stvar nosti toliko koliko, recimo, neka Strindbergova dra ma. Ako se pocepa veo ove nezdrave i pogrene pred stave, onda se iz uske, priguene, line atmosfere dospeva u iroko podruje kolektivne psihe i u zdravo, prirodno tle ovekovog duha, tj. u duu oveanstva. Jedino na ovoj osnovi moemo stei nov i upotrebljiv stav.

302

IV CILJEVI PSIHOTERAPIJE Danas, po svoj prilici, svi se slau sa uverenjem da su neuroze funkcionalni psihiki poremeaji i da se, stoga, prvenstveno mogu leiti psihikom terapi jom, Ali kada se susretnemo sa pitanjem strukture neuroza i principa terapije, onda prestaje ova jednodunost, tako da se mora priznati da danas jo ne postoji svestrano zadovoljavajue shvatanje kako su tine neuroza tako ni principa njihovog leenja. Iako su u ovom pogledu dve struje ili kole naile na veliki odziv, ipak time ni izdaleka nije iscrpljen broj po stojeih, drugaijih miljenja. Meu nama ima veliki broj onih koji ne pripadaju nijednoj partiji, koji, u optem sukobu miljenja, stvaraju svoje posebno shvatanje. Ako bi ovek hteo da skicira saetu sliku ovog mnotva, onda bi na svojoj paleti morao da skupi celokupnu dugu sa svim njenim nijansama. Da je u mojoj moi, uivao bih da to uinim, jer mi je oduvek bila potreba skupno sagledavanje razliitih miljenja. Ovakva miljenja uopte ne bi mogla na stati pa ak i sabrati sledbenike, da ne odgovaraju posebnoj psihologiji, posebnom temperamentu, jed noj vie ili manje opte prisutnoj psihikoj injenici. Iskljuimo li i odbacimo jedno takvo miljenje nat ] Predavanje objavljeno u kongresnom izvetaju nemakog psihoterapijskog drutva, 1929. i u Seelenprobleme der Gegenwart, 5. izd., 1950.
1

303

prosto kao pogreno, onda emo time kao nesporazum odbaciti i taj posebni temperament ili tu posebnu osnovnu injenicu, tj. mi bismo izvrili nasilje nad naim sopstvenim iskustvenim materijalom. Odjek koji je naao Frojd sa svojom kauzalistikom seksual nom teorijom i miljenjem da se psihika zbivanja uglavnom vrte oko infantilnih zadovoljstava i njihovog zadovoljenja, treba da podui psihologa da se ovaj nain miljenja i oseanja susreo sa relativno iroko rasprostranjenom dispozicijom, tj. duhovnom stru jom, koja se kao kolektivno-psiholoka pojava, neza visno od Frojdove teorije, istovremeno pojavila i na drugim mestima, pod drugim uslovima, u drugim gla vama i u drugim oblicima. Podsetio bih s jedne strane na radove Havelok Elisa (Havelock Ellis) i Augusta Forela (August Forel) i skupljae Anthropophyteia zatim na seksualne eksperimente postviktorijanske epohe u anglosaksonskim zemljama i na iroku dis kusiju o seksu u tzv. beletristici koja je sigurno za poela ve sa francuskim realistima. Frojd je jedan od eksponata psihike injenice tog doba, koja po sebi opet ima poseban istorijat, u koji se ovde, iz razum ljivih razloga, ne moemo uputati.
2

Odobravanje koje je Adler, slino Frojdu, naao s ove i s one strane okeana, ukazuje na neospornu injenicu da potreba za sopstvenim uvaavanjem, za snovana na oseanju manje vrednosti, moe da prui zadovoljavajua objanjenja vrlo velikom broju lju di. Ne moe se osporiti da ovo miljenje obuhvata psihika injenina stanja, koja u Frojdovim shvatanjima nisu dobila svoje pravo mesto. Svakako da ne treba iscrpno da navodim sa kakvim se kilektivno psiholokim i socijalnim uslovima susrelo Adlerovo shvatanje, koje je od njih stvorilo svoje teorijske eks ponate. To je svakom vidljivo. Bila bi neoprostiva greka prevideti istinitost ovih shvatanja, kako Frojdovog tako i Adlerovog, ali bi isto tako bilo neoprostivo jedno od ovih smatrati jedinstvenom istinom. Obe istine odgovaraju psihi8

Leipzig, 19041913.

304

kim stvarnostima. Stvarno ima sluajeva koji se uglavnom mogu objasniti prema; jednoj i takvih koje najbolje moemo izloiti i objasniti po drugoj teoriji. Nijednog od ove dvojice autora ne bih mogao da okrivim za neku fundamentalnu zabludu, ve sam naprotiv sklon da, koliko je m o g u e , primenim obe hipoteze, budui da priznajem njihovu relativnu tanost. Ne bi mi nikada palo na pamet da moj put od vojim od Frojdovog, da se nisam sudario sa injeni cama koje su me prisilile na modifikacije. Isto vai i za moj odnos prema Adlerovom shvatanju. Prema gore iznesenim j e d v i da je potrebno na glaavati da istinitost mojih odktupajuih miljenja isto tako oseam relativnim i d a sebe samog doiv ljavam kao ist eksponat neke druge dispozicije, da bih skoro mogao da se pridruim gColridovoj (Coleridge) ispovedi: Verujem u jeUrui i jedinu spasono snu crkvu, iji sam zasad jedmr^plan^ Ako bi igde trebalo biti skroman i uvaiti pri vidno mnotvo protivurenih miljenja, onda je to danas sluaj u primenjenoj psihologiji, poto smo jo daleko od toga da temeljno poznajemo najotmeniji objekt nauke, ljudsku duu. Zasad imamo samo vie ili manje plauzibilna miljenja, koja se jo za sad nigde ne poklapaju. Stoga ako izlazim pred sluaoce da bih rekao ne to o mojim shvatanjima, onda to ne treba pogreno razumeti kao uzdizanje neke nove istine ili ak kao najavu konanog jevanelja. I zapravo mogu da go vorim samo o pokuaju da sebi rasvetlim tamne, psi hike injenice ili da prebrodim terapijske tekoe. Upravo bih se zadrao na ovom drugom momen tu, poto ovde lei najneposrednija potreba za modi fikacijom. Kao to je poznato, sa nedovoljnom teo rijom moe se dugo izdrati, ali ne i sa nedovoljnom terapijskom metodom. U mojoj skoro tridesetogodi njoj praksi snabdeo sam se znatnom kolekcijom neuspeha, koji su mi bili upeatljiviji od uspeha. Uspehe u psihoterapiji moe imati svako, poev od primitivnog vraa i izleitelja molitvama. Iz uspeha
30 Jung, Odabrana dela, II

305

psihoterapeut ui malo ili nimalo, poto ga ovi uglav nom uvruju u njegovim zabludama. Nasuprot to me neuspesi su dragocena iskustva, poto se u njima ne otvara samo put ka nekoj boljoj istini, ve nas oni prisiljavaju i na promenu naih shvatanja i me toda. Dok s jedne strane veliku potporu, za koju u I voj liniji zahvaljujem Frojdu a zatim i Adleru, pri znajem i praktiki utoliko to svaku mogunost koju mi pruaju njihova gledita koristim u terapiji pa cijenata, moram sa druge strane istai da sam pretrpeo neuspehe za koje drim da nisu bili neizbeni da sam na vreme uzeo u obzir one injenice koje su me naknadno naterale na modifikacije. Skoro je nemogue ovde izloiti sve uslove pod kojima sam doiveo brodolome. Moram se zadovoljiti sa tim da iznesem bar neke tipine sluajeve. Glavne tekoe imao sam sa pacijentima poodmaklog ivot nog doba, posle etrdesete. Kod mlaih ljudi po pra vilu izlazio sam na kraj sa ve poznatim stanovitima, jer Frojdova je, kao i Adlerova, tendencija dovesti pacijenta do prilagoavanja i normalizacije. Oba gle dita se izvrsno mogu primeniti kod mlaih ljudi, a da na izgled ne preostanu tetni zaostaci. Ovo, prema mom iskustvu, kod starijih ljudi esto nije sluaj. Uopte mi izgleda da se duevne osnovne injenice tokom ivota jako menjaju, tako korenito da bi se skoro moglo govoriti o psihologiji ivotnog prepodneva i ivotnog popodneva.fPopravilu ivot mladog oveka stoji u znaku opte ekspanzije za stremlje njem vidljivim ciljevima, dok njegova neuroza izgle da da uglavnom poiva na oklevanju ili uzmicanju od ovog smera. Nasuprot tome ivot starijeg oveka stoji u znaku kontrakcije, odravanju postignutog i smanjenju ekspanzije. Njegova neuroza uglavnom poiva na vremenski nesrazmernom zadravanju mla dalakog stava. Kao to mladi neurotiar zazire od ivota, tako stariji uzmie pred smru! Ono to je mladom nekad bio normalan cilj, starom postaje neurotska prepreka; konano isto onako kao to se kroz oklevanje mladog neurotiara njegova prvobitna nor306

malna zavisnost od roditelja preobraa u ivotu opreni incestni odnos. Prirodno je da kod mladog oveka neuroza, otpor, potiskivanje, prenos, fikcije, itd. imaju obrnuto znaenje nego kod starijih, uprkos sve prividne slinosti. Shodno tome moraju se i modifikovati ciljevi terapije. Stoga mi starost pacijenta izgleda nada sve vana indikacija. Ali i unutar mladalake faze ivota ima razli itih indikacija. Tako je, po mome miljenju, vitium artis pacijenta sa tipom Adlerove psihologije, dakle, npr. nekog neuspenog sa infantilnom potrebom za uvaavanjem sopstvene linosti, tretirati po Frojdovom stanovituj kao to bi i obrnuto bio teak nespo razum Adlerova gledita nametati npr. nekom uspenom oveku sa izraenom psihologijom zadovoljstva. Otpori pacijenta mogu biti dragoceni putokaz u sum njivim sluajevima. Sklon sam da duboke otpore najpre shvatim ozbiljno ma kako ovo zvualo paradoksno. Naime, miljenja sam da nije neophodno da lekar zna bolje od pacijenta, odnosno njegova du evna svojstva, koja i njemu mogu biti sasvim ne svesna. Ova lekareva skromnost je sasvim na mestu, s obzirom na injenicu da do danas ne samo da nema opte vaee psihologije, ve da osim toga postoji nepoznato mnogo temperamenata i vie ili manje individualnih psiha, koje se ne uklapaju ni u jednu emu. Poznato je da ja in puncto temperamenat pret postavljam dva razliita osnovna stava, oslanjajui se na tipine razlike koje su otkrili mnogi poznavaoci ljudi, naime ekstrovertni i introvertni stav. I ove sta vove posmatram kao bitne indikacije, isto kao estu dominaciju izvesne psihike funkcije nasuprot drugih funkcija. Neuveno mnotvo individualnih ivota uslovlja va zapravo neprestane modifikacije, koje sam lekar esto sasvim nesvesno sprovodi a koje se, posmatrano principijelno, uopte ne slau sa njegovim teorijskim opredeljenjem.
3
3

Up. Psychologishe Typen, 86, pod: Funktion.

20*

307

Po pitanju temperamenta ne bih smeo da ne pomenem da ima ljudi iji je stav preteno duhovni i takvih iji je preteno materijalistiki, pri emu se ne sme smatrati da je ovakvo dranje sluajno ste eno, kao ist nesporazum. Cesto su to ak uroene strasti, koje ne moe iskoreniti nikakva kritika niti ubeivanje; pa ak ima sluajeva gde je prividni iz raziti materijalizam, u osnovi uzev, izbegavanje reli gijskog temperamenta. Danas se jo lake sreu obr nuti sluajevi, iako ovi nisu ei od prethodnih. I ovo je indikacija koja se, po mome miljenju, ne sme prevideti. Kada koristimo izraz indikacija, onda moe skoro izgledati kao da se pod tim, kao u medicini, misli na indikaciju za ovu ili onu terapiju. Moda bi to trebalo da bude tako, ali psihoterapija danas jo nije tako daleko, zbog ega izraz indikacija na alost ne znai nita vie do samo upozoravanje na opasnost od jednostranosti. ovekova psiha je neto udovino dvosmisleno. U svakom pojedinom sluaju mora se postaviti pita nje da li se radi o stavu ili tzv. habitusu, ili moda samo o kompenzaciji suprotnosti. Moram priznati da sam se u ovom pogledu tako esto varao da sad u svakom konkretnom sluaju, ako je ikako mogue, ne uzimam u obzir teorijske pretpostavke o strukturi neuroze i o onome to pacijent navodno moe ili tre ba. Koliko je to god mogue ostavljam da iskustvo odlui o terapijskim ciljevima. Ovo moda moe iz gledati udno, jer se obino pretpostavlja da terapeut ima cilj. Upravo u psihoterapiji izgleda mi uputno ako lekar nema nekog sigurnog cilja. Jedva je mo gue da on moe neto znati bolje od prirode i volje za ivotom bolesnika. Najvee odluke u ovekovom ivotu po pravilu su mnogo vie podreene instink tima i drugim tajanstvenim, nesvesnim faktorima, nego svesnoj volji i dobronamernoj razboritosti. Ci pela koja odgovara jednom, ulja drugog, tako da nema opte vaeeg ivotnog recepta. Svako ima svoj oblik ivota u sebi, iracionalni oblik koji se nikakvim drugim, boljim ne moe zameniti. 308

Sve ovo, naravno, ne spreava da se u prvom momentu ide to je mogue dalje sa normalizacijom i racionalizacijom. Ako je terapijski uspeh dovoljan, onda se treba na tome zaustaviti. \Ali ako nije do voljan, onda terapiju uz rizik, treba usmeriti prema iracionalnim datostima bolesnika; Ovde moramo sle diti prirodu kao vodia, i to to onda radi lekar manje je terapija, ve vie razvitak stvaralake klice koja se nalazi u pacijentu. Ono to imam da kaem poinje tamo gde zapo inje razvitak, a prestaje terapijski postupak. Kao to se vidi, ono to mogu da dodam pitanju terapije ogra niava se na one sluajeve, kod kojih racionalna te rapija nije dala dovoljne rezultate. Bolesniki mate rijal koji mi stoji na raspolaganju je svojstven: svezi sluajevi su u znatnoj manjini. Najvei broj iza sebe ve ima neki oblik psihoterapijskog leenja i to sa parcijalnim ili negativnim uspehom. Oko treina mo jih sluajeva ne pati od neuroze koja se moe odrediti kliniki, ve od besmislenosti i bespredmetnosti nji hovog ivota. Nemam nita protiv ako se ovi sluajevi obelee kao opta neuroza naeg doba. Pune dve treine mojih bolesnika nalaze se u drugoj polovini ivota. Ovaj svojstveni materijal prua racionalnim te rapijskim metodama naroiti otpor, verovatno stoga to se najee radi o socijalno prilagoenim, esto izvanredno sposobnim individuama, kojima normali zacija nita ne kazuje. A to se tie takozvanih nor malnih, tek tu nisam u stanju da im serviram gotove poglede na ivot. Kod veine mojih sluajeva iscrp ljeni su resursi svesti za to odgovara svakodnevni engleski izraz: I am stuck ne ide dalje. Ova injenica je ono to me uglavnom prisiljava da traim nepoznate mogunosti, poto ne znam nita da od govorim pacijentu kada mi postavi pitanje: ta mi savetujete? ta treba da radim? A stvarno i ne znam. Jedino znam da e onda, kada moja svest vie ne vidi neki prohodni put pred sobom i zbog toga zastane, moja nesvesna dua reagovati na nepodno ljivi zastoj. 309

Ovo ne ide dalje je psihiki proces koji se to kom razvitka oveanstva ponavljao bezbroj puta tako da je ak postao motiv mnogih bajki i mitova, gde onda za zakljuana vrata postoji magina lozin ka ili korisna ivotinja za nalaenje skrivenog puta. To znai, drugaije reeno: fene ide dalje je tipian dogaaj, koji je u sva vremena uslovljavao tipine reakcije i kompenzacije* Stoga sa izvesnom verovatnoom moemo raunati sa tim da e se pojaviti neto odgovarajue u reakcijama nesvesnog, npr. u sno vima. ~u ovakvim sluajevima se stoga moja glavna panja usmerava na snove. Ovo ne inim zbog toga to eventualno insistiram na ideji da se sve mora postii sa snovima ili to bih sam posedovao neku tajanstvenu teoriju snova po kojoj bi to moralo da se tako i tako odvija, ve sasvim jednostavno zbog nedoumice. Ne znam odakle bih inae neto uzeo, zbog toga pokuavam da to naem u snovima, poto ovi ipak daju imaginacije, oni ipak ukazuju na neto, to je bar neto vie nego nita. Ja nemam neku teo riju snova, ne znam kako nastaju snovi. Isto tako nisam sasvim siguran da li moj nain sa kojim bara tam sa snovima uopte zasluuje naziv metoda. Delim sve predrasude protiv tumaenja snova kao su tinu sve nesigurnosti i samovolje. Ali s druge strane znam da, po pravilu, pri tom neto proistekne kada se o snu dugo i dovoljno temeljno razmilja, tj. kada se on nosi sa sobom. Ovo neto naravno da nije na uni rezultat sa kojim bi se moglo razmetati ili koji bi se mogao racionalizirati, ve je to praktian, vaan znak koji pokazuje pacijentu kuda nesvesni put us merava. Ne smem insistirati na tome da je rezultat prosuivanja sna nauno dokaziv ili odriv, jer se tim u stvari povodim za autoerotskim sporednim ci ljem. Moram se sasvim zadovoljiti time da to neto kazuje pacijentu i daje strujanja njegovom ivotu. Jedini kriterijum koga smem da priznam je, dakle, injenica da rezultat mojih nastojanja deluje. Moju nauniku sk'lonost, naime elja da uvek i znam za to neto deluje, moram utedeti za slobodno vreme. 310

Beskrajno su raznoliki sadraji inicijalnih snova, t j . snovi u poetku poduhvata ove vrste. U velikom I broju sluajeva snovi najpre ukazuju na prolost i podseaju na zaboravljeno, izgubljeno. Naime, esto se ovi zastoji i dezorijentacije zbivaju onda kada je ivot postao jednostran. Tada moe doi do iznenad- I nog tzv. gubitka libida. Sva dotadanja delatnost po- 1 staje neinteresantna, besmislena a njeni ciljevi odj e d n o m vie nisu vredni potovanja. Ono to je kod I jednog samo prolazna ud, kod drugog moe postati hronino stanje. U ovim sluajevima esto se sree da negde u prolosti lee pokopane drugaije razvoj-' ne mogunosti linosti, a da o tome niko nita ne zna, pa ak ni pacijent. Ali san moe otkriti trag. U drugim sluajevima snovi ukazuju na sada nje injenice, o kojima svest nikada ne bi pretposta vila da bi mogle biti problematine ili osnova kon flikata, kao npr. brak, socijalni poloaj itd. Ove mogunosti lee jo u podruju racionalnog, i ne bi mi bilo teko da ovakve incijalne snove uinim plauzibilnim. Stvarna tekoa poinje tek kada snovi ne ukazuju na ita opipljivo, a to ine esto, naro ito onda kada pokuavaju da dokue neto iz budu nosti. Pod ovim snovima ne podrazumevam obavezno proroke snove, ve samo predoseajne ili rekognoscirajue snove. Ovakvi snovi sadre samo tragove mogunosti i zbog toga nikada ne mogu izgledati verodostojni stranom licu. Cesto i meni samom nisu verodostojni, zbog* ega imam obiaj da kaem pa cijentu: Ne verujem. Ali sledite trag. Kao to je reeno, jedini kriterijum je podsticajno dejstvo, pri emu jo ni izdaleka nije potrebno i da znamo zbog ega dolazi do ovakvog dejstva. Ovo'posebno vai za snove koji sadre neto kao nesvesnu metafiziku, naime mitoloko miljenje u analogijama, pri emu se obino sanja u neuveno bizarnim oblicima, koji u poetku oveka obino preneraze. Sigurno e mi se prigovoriti, odakle znam da snovi sadre neto tako kao nesvesna metafizika. Moram priznati da ne znam da li to snovi sadre. 311

Zato znam isuvie malo o snovima. Jedino vidim dej stvo kod pacijenata. Ovde bih hteo da dam mali primer. U duem inicijalnom snu jednog mog normal nog sluaja glavnu ulogu igrala je injenica da je dete sestre snevaa bilo bolesno. Radilo se o dvogo dinjoj devojici. U stvarnosti njegova sestra je pre izvesnog vre mena izgubila deaka, koji je bio teko bolestan; inae nijedno od njene dece nije bilo bolesno. Snena injenica bolesnog deteta pokazala se najpre kao ne dostupna, poto nikako nije odgovarala stvarnosti. Kako izmeu snevaa i njegove sestre nisu postojale neposredne i bliske veze, to u ovoj slici nije mogao da oseti neto lino. On se, meutim, iznenada setio da je pre dve godine zapoeo sa prouavanjem okul tizma, tokom koga je otkrio i psihologiju. Dete je oigledno bilo njegovo duevno interesovanje po misao, na koju ja sam ne bih doao. Posmatrano isto teorijski ova slika sna mogla je da znai sve ili nita. Znai li neka stvar ili neka injenica uopte ikada neto? Sigurno je samo da je ovek taj koji tumai, tj. pridaje znaenje. A to je za psihologiju bitno. Da je prouavanje okultizma bolesno, snevau je imponovalo kao nova interesantna misao. To je nekako po gaalo. A to je odluujue: to deluje, ma ta to po naem nemerodavnom miljenju bilo. Ova mi sao je za njega znaila kritiku, a time se podstie i izvesna promena stava. Pomou ove tihe promene, koja se racionalno uopte nije mogla smisliti, stvari se stavljaju u pokret tako da je bar u principu prevazien zastoj. Na osnovu ovog primera mogao bih figurativno rei: san je smatrao da su okultna prouavanja sne vaa bolesna, tako da u ovom smislu mogu govoriti i o nesvesnoj metafizici, kada sneva pomou svog sna biva naveden na ovakve misli. Ja idem jo dalje: naime, ja ne dajem prilike samo pacijentu da se neto dosea u vezi sa snovima, ve i samom sebi. Iznosim mu moja doseanja i mi ljenja. Ako pri tom treba da doe do sugestivnog 312

dejstva, onda to smatram dobrodolim, poto se, kao to je poznato, moe sugerisati samo ono za ta ve i onako postoji spremnost. Ne smeta to se pri ovom reavanju zagonetki ponekad i zaluta, poto se pri prvoj prilici ono netano ponovo odstrani kao strano telo. Nemam potrebe da dokazujem da je moje tu maenje snova ispravno prilino bezizlazan podu hvat, ve samo moram da zajedno sa pacijentom tra im dejstveno, skoro sam bio u iskuenju da kaem stvarno. Meni je zbog toga posebno vano da poznajem po mogustvu mnogo od primitivne psihologije, mi tologije, arheologije i uporedne teologije, jer mi ova podruja pruaju neprocenjive analogije, sa kojima mogu obogatiti doseanja mojih pacijenata. Tako smo u stanju da na izgled sa beznaajnostima skliznemo u susedna podruja, i da se tako znatno povisi mogu nost dejstva. Naime, za laika, koji je u sferi linog i racionalnog uinio sve to je u njegovoj moi, a ipak nije naao bilo kakvog smisla i zbog toga nije zadovoljan, beskrajno mnogo znai to moe stupiti u iracionalnu sferu ivljenja i doivljavanja. Time se menja i aspekat obinog i svakodnevnog, kome ak ova promena moe dati novi sjaj. Najvie, konano, zavisi od toga kako se posmatraju stvari, a ne od toga kakve su one. Najmanje sa smislom je uvek vrednije od velikog bez smisla.' Smatram da ne treba potcenjivati rizik podu hvata. To je kao kada ovek poinje da nasumice gradi most. Cak se moe staviti ironina primedba a to se esto i inilo - da, u osnovi uzev, pri ovom postupku lekar samo fantazira zajedno sa svojim pa cijentom. Ova primedba nije protivrazlog, ve je sasvim istinita. Ja se ak napreem da fantaziram sa paci jentom. Naime, ja ne mislim loe o fantaziji. Ona mi je, u krajnjoj liniji, materinska stvaralaka snaga ljudskog uma. U krajnjoj liniji mi se nikada ne uzdi emo iznad fantazije. Sigurno da ima beznaajnih, nedovoljnih, bolesnih i nezadovoljavajuih fantazija, iju e jalovu prirodu uskoro otkriti svaki onaj obda313

ren zdravim ljudskim razumom, ali omake, kao to je poznato, nisu nikakav dokaz protiv normalnog li inka. Sva ljudska dela potiu iz stvaralake fanta zije. Kako onda smemo potcenjivati snagu uobraenja? Normalno fantazija ne vodi u bespue, za to je isuvie duboko i isuvie prisno spojena sa osnovama ljudskih i ivotinjskih instinkata. Zauujue je kako uvek uspeva da sa svim izae na kraj. Stvaralaka delatnost uobrazilje odvaja oveka od njegove veza nosti za nita-do . . . i izdie ga u stanje onoga koji se -igra. A ovek je, kako kae Siler (Schiller) sa svim ovek samo tamo gde se igra.
4

Dejstvo, koje mi je cilj, predstavlja dovoenje u takvo duevno stanje u kome moj pacijent poinje da eksperimentie sa svojim biem, gde vie nita nije za uvek dato i beznadeno skamenjeno, stanje proticanja, promena i postajanja. Naravno, moju teh niku mogu da izloim samo u principu. Oni meu mojim itaocima, kojima su sluajno poznati moji ra dovi, mogu da zamisle neophodne paralele. Ovde bih eleo samo da istaknem da se moj postupak ne srne shvatiti kao besciljan i bez ogranienja. Naime, sebi sam postavio kao pravilo da nikada ne izlazim izvan smisla koji lei u dejstvenom momentu, i da se jedino trudim da taj smisao to je mogue potpunije prive deni pacijentu u svest, tako da on uoi i njegova nadlina znaenja. Naime, ako oveka zadesi neto ta mu izgleda kao da se tako neto desilo samo nje mu lino, dok je to u stvarnosti sasvim opti doiv ljaj, onda je stav dotinog oigledno pogrean, na ime isuvie lian i zbog toga iskljuen iz ljudske zajednice. U istoj meri je neophodno da imamo ne samo linu svest sadanjosti, ve i nadlinu svest iji duh ispunjuje istorijski kontinuitet. Ma kako ovo zvualo apstraktno, ipak je praktina injenica da odreeni broj neuroza u prvoj liniji poivaju na tome to se, npr. religijski zahtevi due vie ne opaaju zbog detinjaste sumanutosti prosvetiteljstva. Dana nja psihologija bi, najzad, trebalo da zna da se odavSchiller: Uber die dsthetische Erziehung des Menschen, 15, Brief.
4

314

no vie ne radi o dogmama i verovanju, ve naprotiv o religijskom stavu koji predstavlja psihiku funkciju od neprocenjive vanosti. A upravo za religijsku funkciju neophodan je istorijski kontinuitet. Vraajui se problemu moje tehnike, pitam se u kojoj meri za njen nastanak mogu da zahvalim Frojdu. Svakako da sam je nauio od Frojdove me tode slobodnih asocijacija, tako da moju tehniku sma tram direktnim nastavkom iste. Sve dok pomaem pacijentu da se snae sa dejstvenim momentima njegovih snova, i sve dok se trudim da mu pomognem da sagleda opti smisao nje govih simbola, on se psiholoki nalazi u detinjstvu. On najpre zavisi od svojih snova i od pitanja da li e mu novi san dati novi zraak ili ne. Zatim zavisi od toga da li ja imam neka doseanja i da li mogu mojim znanjima da mu omoguim dalji uvid. On se, dakle, nalazi u neeljenom, pasivnom stanju, u kome je sve neto nesigurno i sumnjivo, poto niti on, niti ja ne znamo kuda vodi put. esto se to mnogo ne razlikuje od pipanja u tami egipatskih piramida. U ovom stanju ne smemo oekivati isuvie jaka dejstva, poto je za to isuvie velika nesigurnost. A osim toga postoji opasnost, koja inae esto nastupa, da tkivo koje smo satkali preko dana stalno iznova epa no. Opasnost je u tome da se nita ne ostvari u naj potpunijem znaenju te rei da se nita ne zau stavi. U ovakvim situacijama ne deava se retko da naie kakav poseban san u boji ili udnovatog obli ja, i da mi pacijent kae: Vidite, da sam slikar, to bih slikao. Ili snovi govore o fotografijama, o obo jenim ili nacrtanim slikama- ili iluminiranom ruko pisu ili i o bioskopu. Ove znake iskoriavam i stoga to u takvom tre nutku podstiem moje pacijente da nacrtaju ono to su videli u snu ili mati. Po pravilu sreem se sa iz govorom da pacijent nije slikar, na ta obino kaem da i dananji slikari to nisu i da je zbog toga dana nje slikarstvo slobodno kao ptica na grani, a da se, osim toga, i onako ne radi o lepoti, ve samo o trudu koji e se preneti na slikanje. Kako je ovo tano, 315

video sam nedavno kod jedne nadarene, profesional ne slikarke-portretiste, koja je morala da pone sa kukavnim dejim pokuajima da bi slikala po mojoj elji i doslovce onako kao da nikada nije imala et kicu u ruci. Od spolja je slikanje drugaija vetina, nego od iznutra ka spolja. Veliki broj mojih pacijenata, koji su odmakli u postupku, poinju dakle da slikaju. Razumljivo mi je to je svako duboko impresioniran temeljnom nekorisnou ovakvog diletantizma. Ali ne sme se zabo raviti da se ne radi o linostima koje tek treba da dokau svoju socijalnu korisnost, ve o takvima koje u svojoj socijalnoj korisnosti vie ne mogu da sagle daju smisao i koje su se sukobile sa dubljim i opasni jim pitanjem smisla njihovog individualnog ivljenja. Biti masovni deli ima smisla i drai samo za onog koji jo nije dospeo tako daleko, ali ne za onog koji je to ve bio, i to preko svake mere. Znaaj indivi dualnog ivotnog smisla moe da osporava onaj ko kao socijalno bie stoji ispod opteg nivoa prilagoavanja a osporava ga uvek onaj ije se ambicije sa stoje u disciplino van ju opora. Onaj ko ne spada ni u jednu ni u drugu kategoriju, ranije ili kasnije sukobie se sa ovim neprijatnim pitanjem. ak i kada ponekad moji pacijenti produkuju i umetniki lepe stvari, stvari koje bi se bez daljnjega mogle videti na modernim umetnikim izlobama, ipak ih smatram potpuno bezvrednim, mereno merilima vrednosti stvarne umetnosti. ak je i bitno da su bezvredne, inae moji pacijenti uobraavaju da su umetnici, ime je sasvim promaena svrha vebanja. Ne radi se o umetnosti, odnosno ne treba da se radi o umetnosti, ve o neemu to je vie i drugaije od same umetnosti, naime o vitalnom dejstvu na samog pacijenta. Ono to socijalno stanovite vrednuje naj nie, ovde se nalazi najvie, naime smisao individual nog ivota zbog koga se pacijent trudi da neizrecivo prevede u deje, bespomone, vidljive oblike. Ali zato uopte dajem povoda pacijentima da se u izvesnom stadijumu razvitka izraavaju pomou etkice, olovke ili pera? 316

I ovo se u prvoj liniji deava da bi se proizvelo dejstvo. U prethodno opisanom psiholoki dejem sta nju pacijent ostaje pasivan. Ovde prelazi u aktivnost. Najpre on predstavlja pasivno vieno, zatim kroz to ovo sve postaje njegovo sopstveno delo. On ne govori samo o tome, ve ga i ini. Psiholoki ini ogromnu razliku da li neko nekoliko puta nedeljno vodi inte resantan razgovor sa lekarem, iji rezultat visi negde u vazduhu, ili se satima sa udljivim etkicama i bo jama trudi da stvori neto to je, povrno posmatrano, potpuno besmisleno. Kada bi za njega stvarno bilo besmisleno, onda bi mu se trud da crta toliko smuio da bi ovek jedva uspeo da ga drugi put pri voli na to. Ali poto njemu njegova fantazija ipak ne izgleda potpuno besmislena, njeno angaovanje e jo potencirati njeno dejstvo. Osim toga materijalna uoblienost slike prisiljava trajnije posmatranje iste u svim delovima, tako da se na taj nain moe pot puno razviti njeno dejstvo. Tako u fantaziji dolazi i momenat stvarnosti, ime se fantaziji daje vea te ina, upravo vee dejstvo. I stvarno sa ovih svojeru nih slika proizilaze dejstva, koja se teko mogu opi sati. Potrebno je da, npr. pacijent samo nekoliko puta uvidi kako "se oslobaa mizernog psihikog stanja stvaranjem simboline slike, pa da se uvek lati ovog sredstva im stvari pou loe. Time je steeno neto neprocenjivo, naime prikljuak nezavisnosti, prelazak ka psiholokoj odraslosti. Sa ovom metodom . ako uopte smem da upotrebim ovu re pacijent se moe nainiti stvaralaki nezavisnim. On vie ne za visi od svojih snova niti od znanja njegovog lekara, ve, budui da on tako rei samog sebe slika, u stanju je da samog sebe uobliava, jer je ono to slika ak tivna fantazija, a to je ono to deluje u njemu. A ono to deluje u njemu to je on sam, ali vie ne u smislu ranijih nesporazuma, gde je svoje lino ja smatrao i svojim biem, ve u novom, do sada stranom smislu, gde njegovo ja izgleda kao objekt onog u njemu dejstvenog.. U bezbrojnim slikama on se trudi da ono u njemu dejstveno stvaralaki predstavi, da bi konano 317

otkrio da je to veito nepoznato i strano, najdublja osnova nae due. Nemogue mi je da opiem do kakvih promena gledita i vrednosti, do kakvih pomeranja gravitacio nog centra linost moe doi na ovaj nain. Izgleda kao kada bi zemlja otkrila sunce kao centar planetskog sistema i njene sopstvene putanje. Ali zar to odavno nismo znali? Verujem da ste i vi to ve odavno znali. Ali ako ja neto znam, onda onaj drugi u meni ni izdaleka jo ne zna za to jer u stvari ivim kao da to ne znam. Najvei broj mojih pacijenata znao je to, ali nije to iveo. A zato nije to iveo? Najverovatnije iz razloga koji sve nas na vodi da ivimo iz svoga ja. Ovaj razlog je precenjivanje svesti " ; ' Za mladog, jo neprilagoenog, bezuspenog o veka od najvee je vanosti da svoje svesno ja uoblii to je mogue dejstvenije, tj. da vaspita svoju volju. Ako nije sluajno genije, ne sme da veruje u neto u njemu dejstveno, to bi bilo identino sa njegovom voljom. On se mora oseati kao bie sa voljom i sve drugo sme obezvredniti u sebi ili uobraavati da je potinio svojoj volji, jer mu bez ove iluzije nee uspe ti socijalno prilagoavanje. Drugaije je kod oveka u drugoj polovini i vota, kome vie nije neophodno da vaspitava svoju svesnu volju. Njemu je mnogo vanije iskustvo sopstvenog bia, kako bi razumeo smisao svog individu alnog ivota. Njemu vie nije cilj socijalna korisnost, iako ne osporava da to eli. On osea svoju stvara laku delatnost, ija mu je socijalna nekorisnost pot puno jasna, kao rad i kao dobroinstvo prema njemu samom. U rastuoj meri oslobaa ga njegova delat nost od bolesne zavisnosti, i on time stie unutranju vrstinu i pored nje u sebe samog. A ova poslednja dostignua su ono to koristi socijalnom ivotu pa cijenta, poto e unutra vri ovek, koji ima poverenja u sebe, biti bolje dorastao socijalnim zada cima, nego onaj ko je na ratnoj nozi sa svojim ne svesnim ivotom. 318

Namerno sam izbegavao da moje predavanje op tereujem teorijom, stoga mnogo to-ta mora ostati tamno i nerazjanjeno. Ali da bi se razumele slike ko je produkuju moji pacijenti, moraju se ipak pomenuti izvesna teorijska stanovita. Sve ove slike odlikuje primitivni, simbolini karakter, koji zrai kako iz crtea, tako i iz boja. Boje su, po pravilu, varvarski intenzivne. esto je prisutan oevidan arhaizam. Ova svojstva ukazuju na prirodu podleeih slikarskih snaga. To su iracionalne simboline tendencije istorijskog ili arhainog karaktera u tolikoj meri, da uop te nije teko njihovo poreenje sa slinim slikama iz arheologije i uporedne istorije religije. Stoga smemo pretpostaviti da nae slike potiu uglavnom iz onih regiona psihe koje sam oznaio kao kolektivno ne svesno. Pod ovom oznakom podrazumevam nesvesno, opte ljudsko, duevno funkcionisanje, koje nije sa mo povod naih modernih simbolistikih slika, ve je ono bilo i povod svih slinih produkata ovekove pro losti. Ovakve slike proistiu iz prirodne potrebe i istovremeno je i zadovoljavaju. Izgleda kao da se u ovim slikama izraava psiha koja dopire sve do pri mitivnog stupnja i time stie mogunost da zajedno funkcioiiie sa naom, njoj stranom sveu, ime ot padaju njeni, svesti ometajui zahtevi, tj. ovakvi za htevi se zasiavaju. Svakako moram dodati da je i sto prikazna delatnost po sebi nedovoljna. Izvan toga potrebno je intelektualno i emocionalno razumevanje slike, ime se ova ne samo razumljivo, ve i moralno integrie u svest. One moraju biti podvrgnute jo jed nom sintetskom tumaenju. Uprkos tome to sam mnogo puta sa pojedinim pacijentima proao ovaj put, ipak mi do sada nije uspelo da u svim pojedi nostima razjasnim i publikujem jedan ovakav tok. To je do sada samo delimino uinjeno. Ovde se kre emo na apsolutno nepoznatoj zemlji, gde je od naj veeg znaaja bogato iskustvo. A iz vrlo vanih raz loga eleo bih upravo ovde da izbegnem prebrze zakljuke. Ovde se naime radi o ivotnom procesu
5

Ovaj nedostatak je otklonjen. Up. Zur Empirie des Individuations-prozesses, 77.

5

319

due izvan okvira svesti, koji moemo indirektno da posmatramo. I jo ne znamo do kojih nepoznatih du bina prodire na pogled. Kao to sam prethodno na pomenuo, izgleda da se radi o nekoj vrsti procesa centriranja veliki broj odluujuih slika, koje po sebno pacijent osea kao takve, ukazuju u ovom prav cu; pri ovom procesu centriranja, izgleda da ono to mi nazivamo Ja dolazi u periferan poloaj. Ova promena na izgled je uslovljena nadiranjem istorijskog dela due. Sta je svrha ovog procesa za sada ostaje nejasno. Mi moemo samo da konstatujemo njegovo znaajno dejstvo na svesnu linost. Iz injenice da ova promena poviava oseanje ivota i da sadri struje ivota, mora se zakljuiti da se u njemu nalazi svojstvena svrhovnost. To bi se moglo nazvati novom iluzijom. Ali, ta je iluzija? Sa kog stanovita mo emo neto obeleiti iluzijom? Da li za duu postoji neto to bismo smeh obeleiti kao iluzija? Za duu je ova moda jedan od najvanijih ivotnih oblika, neophodnost kao kiseonik za organizam. Ono to na zivamo iluzijom, moda je duevna injeninost od ogromnog znaaja. Dua se verovatno ne brine oko naih kategorija stvarnosti. Za nju u prvoj liniji iz gleda da je stvarno ono to stvora deluje. Onaj ko hoe da istrauje duu ne sme je zameniti sa svo jom sveu, inae e od sopstvenog pogleda sakriti predmet svog istraivanja. Naprotiv, ovek mora ot kriti koliko se dua razlikuje od svesti, da bi mogao da je spozna. Stoga nije nita lake mogue do da je ono to mi nazivamo iluzijom za duu stvarnost, zbog ega ne bi bilo nita inkomenzurabilnije do duevnu stvarnost meriti sa naom svesnom stvarnou. Za psihologe nema nita gluplje od misionarskog gledi ta, koje bogove sirotih mnogoboaca oglaava ilu zijom. Ali, na alost, jo uvek se dogmatski brblja, kao da naa takozvana realnost ne bi isto tako bila iluzionarna. U duevnom ivotu su, kao svuda u na em iskustvu, dejstvene stvari stvarnosti, bez obzira na koje ime im daje ovek. A radi se o tome da se ove stvarnosti po mogustvu shvate kao takve, a ne o tome da im se dodeli neko drugo ime. Tako duh za 320

duu nije manje duh i kada ga ovek naziva seksu alnou. Moram da ponovim da ovi nazivi i promene na ziva nigde ak ni blizu ne prilaze sutini iznetog procesa. To se, kao sve postojanje, ne moe iscrpsti racionalnim pojmovima svesti, zbog ega i moji pa cijenti simbolino predstavljanje i interpretaciju pre feriraju kao neto adekvatnije i korisnije. Time sam skoro rekao sve ono to sam u okviru opte orijentisanog predavanja mogao rei o mojim terapijskim namerama i pogledima. Ono ne moe biti nita vie od podsticaja, i biu sasvim zadovoljan ako je tako.

21 Jung, Odabrana dela, II

321

V PSIHOTERAPIJA I POGLED NA SVET Psihoterapija je proistekla iz praktinih i pomo nih metoda u tolikoj meri, da je dugo vremena ula gala napore da se priseti svojih sopstvenih misaonih osnova. Kao to se empirijska psihologija prvo osla njala na fizikalne a zatim na fizioloke pojmove, dok je sporo prelazila na kompleksne fenomene, tj. na njeno sopstveno radno podruje, tako je i psihotera pija najpre bila pomona metoda, samo postepeno oslobaajui se iz medicinsko-terapijskog sveta da bi konano shvatila da nema posla samo sa fiziolokim pretpostavkama, ve u prvom redu sa psihikim. Drugim recima ona je bila prinuena da postavlja psiholoka pitanja, koja su uskoro razbila okvire ve postojee eksperimentalne psihologije sa njenim ele mentarnim zakljucima. Kroz zahteve terapije naila su visoko kompleksna injenina stanja u vidno polje jo mlade nauke, iji zastupnici esto nisu imali do voljno pribora, neophodnog za savlaivanje nadolih problema. Stoga nije nikakvo udo ako se u diskusiji unutar te psihologije, tako rei iznuene pomou te rapijskog iskustva, pojavi haotina raznolikost nazo ra, teorija i stanovita. Ne bismo se smeli naljutiti na
[*] Uvodna re za diskusiju na simpozijumu za psiho logiju, sept. 1942. Prvi put objavljena u Schioeizerische Zeitschrift fiir Psychologie, 1943, Bd. I, H. 3, zatim u Afusatze zur Zeitgeschichte, 1946, S. 5772.

322

posmatraa sa strane, ukoliko bi ovaj stekao utisak vavilonske zbrke jezika. Ali ova konfuzija je bila neizbena, jer se jednom moralo konstatovati da se psiha ne moe tretirati a da se ne dodirne celina, a time i ono poslednje i najdublje, isto kao to se bo lesno telo ne moe leiti bez uzimanja u obzir celine njegovih funkcija, ili ak bez uzimanja u obzir bo lesnog oveka, kao to to moderna medicina i nagla ava kroz usta njenih zastupnika. Sto je stanje vie psihiko, tim je kompleks ni je, a tim se i vie odnosi na celinu. Sigurno da su elementarne psihike slike najtenje povezane sa fi ziolokim somatskim procesima, tako da nema ni naj manje sumnje u tome da fizioloki faktor predstavlja bar jedan pol psihikog kosmosa. Ako ve nagonski i afektivni procesi, kao i celokupna neurotska simptomatologija koja proistie iz njihovih poremeaja, jas no poivaju na fiziolokoj osnovi, onda s druge strane ometajui faktor dokazuje da je u njegovoj moi pre obraanje fiziolokog reda u nered. Ako se poremeaj sastoji od potiskivanja, onda ometajui faktor, potiskiva, pripada viem psihikom poretku. To nije elementarno, fizioloki uslovljeno, ve, kako iskustvo pokazuje, po pravilu visoko kompleksni uslov, kao npr. racionalne, etike, estetske, religiozne ili bilo kakve tradicionalne predstave, za koje se ne moe nauno dokazati neka fizioloka osnova. Ova sfera visoko kompleksnih dominanti stvara drugi pol psi he. On ima, kako to pokazuje iskustvo, energiju koja je u datom sluaju viestruko nadreena onoj ener giji vezanoj za fizioloku psihu. Ve prvi prodori psihoterapije u podruja psiho logije doveli su do kolizije sa problematikom suprot nosti, svojstvenoj najdubljoj psihi. Struktura psihe je u stvari kontradiktorna ili kontrapunktorna u tolikoj meri da nema psiholokog zakljuka ili opteg pra vila o kome se ne bi odmah moralo tvrditi i suprotno. Problematika suprotnosti se pokazala kao naj pogodnije i najidealnije poprite za najoprenije teo rije a naroito za polu ili sasvim nesagledana pred21*

323

ubeenja vezana za pogled na svet. Sa ovim razvit kom psihoterapija je dirnula u prvorazredno zoljino gnezdo. Uzmimo kao primer takozvani jednostavni sluaj potiskivanja nagona. Ako se otkloni potiski vanje, onda e se osloboditi nagon. Ako je on slobo dan, onda e iveti i aktivirati se na svoj nain. Ali time situacija postaje neprijatna, ponekad isuvie ne prijatna. Zbog toga bi nagon trebalo modifikovati, tj. sublimirati, kako se to obino kae. Kako to treba da se odvija bez novog potiskivanja, niko ne moe tano da kae. Ve reca treba uvek dokazuje sla bost terapeuta a istovremeno priznanje da se nalazi na kraju svoje mudrosti. Konano apeliranje na ra zum bilo bi sasvim lepo kada bi ovek od prirode bio animal rationale; ali on to nije; naprotiv, on je bar isto toliko nerazuman. Stoga esto nije dovoljan ra zum da bi se modifikovao nagon i prikljuio pristoj nom poretku. Ono to se na ovom mestu problema po javljuje u odnosu na moralne, etike, filozofske i re ligijske konflikte ne moe se ni zamisliti; praksa prevazilazi svekoliku matu. Svaki savesni i istinoljubivi psihoterapeut mogao bi, naravno u potaji, da neto kae o tome. Celokupna problematika vremena, filo zofski i religijski problemi naih dana su uskomeani u jednom takvom sluaju, i ako psihoterapeut ili pa cijent blagovremeno ne bace koplje u trnje, onda e i jedan i drugi morati da se priprema na okraj. I jedan i drugi bie prinuen na raspru oko pogleda na svet, kako sa samim sobom, tako i sa partnerom. Dodue, postoje nasilni odgovori i reenja, ali u prin cipu ovi na due vreme niti se mogu preporuiti niti su zadovoljavajui. Nijedan Gordijev vor nije zauvek presecen; on ima neprijatnu osobinu da se stal no iznova zaplie. Raspra sa pogledom na svet je zadatak koji se neizbeno postavlja pred psihoterapiju, i onda kada kod svakog pacijenta to ne predstavlja osnovni pro blem. Na pitanje merila kojima bi trebalo da se meri, i etikih kriterijuma koji treba da odrede na rad, mora biti odgovoreno, poto u datom sluaju pacijent oekuje polaganje rauna o naim sudovima i odlu324

kama. Ne mogu se svi pacijenti time to uskraujemo polaganje rauna osuditi na infantilnu manju vred nost, sasvim nezavisno od toga to bi se ovakvim po grenim potezom presekla grana na koju je ovek i sam seo. Drugim recima, psihoterapijsko umee zah teva da terapeut poseduje prihvatljivo, verodostojno i iskreno ubeenje, koje je svoju vrednost dokazalo na taj nain to je kod njega samog ili uklonilo ne urotske disocijacije ili im nije dozvolilo da se razviju. Posedovanje neuroze demantuje terapeuta. Naime, nijedan pacijent se ne moe dopremiti dalje od samog sebe. Meutim, posedovanje kompleksa po sebi ne znai neurozu, jer su kompleksi normalna arita psi hikog zbivanja, ija bolnost ne dokazuje bolesni po remeaj. Patnja nije bolest ve normalni suprotni pol sree. Kompleks postaje bolestan tok onda, kada o vek misli da ga nemal kompleksna tvorevina, suprotni pol fizioloki vezane psihe i kao najvia psi hika dominanta odluuje o njenoj sudbini. On vodi ivot terapeuta i formira duh njegove terapije. Kako je pogled na svet u prvoj liniji, pa i pri najstroijoj objektivnosti, subjektivna tvorevina, ovaj se moe, a moda mnogo puta se i razbija o pacijentovu istinu, pa ipak se na ovome podmlaen ponovo podie. Na ime, ubeenje lako postaje samoupouzdanost, ime ovek postaje rigidan, a ta krutost nije smisao ivota, vrsto ubeenje dokazuje samo sebe u svojoj elasti nosti i popustljivosti, i kao svaka velika istina naj bolje uspeva na njenim priznatim grekama. Jedva da mogu prikriti da bi mi psihoterapeuti zapravo trebalo da budemo filozofi ili lekari-filozofi, ili mnogo pre da smo ve to, a da to stvarno ne e limo, poto isuvie otra razlika zjapi izmeu onog to radimo i onog to se ui kao filozofija na visokim kolama. Ovo bi se moglo nazvati i religija in statu nascendi, poto u najtenjoj blizini velike konfuzije praivoga jo nema izdvajanja, na osnovu kog bi se uoavala razlika izmeu filozofije i religije. A stalna nedaa psihoterapijske situacije sa njenim utiscima koji ometaju svet afekata ne omoguuje nam luksuz 325

sistematskog izdvajanja i apstrakcije. Zbog toga ne moemo ni filozofskom ni teolokom fakultetu ponu diti jasnu ekspoziciju iz ivota istrgnutih vodeih principa. Nai pacijenti pate od sputanosti neurozom, oni su zatoenici nesvesnog, i ako se potrudimo da po mou razuma prodremo u ove sfere nesvesnih sila, onda imamo da se branimo od onih istih uticaj a, ko jima podleu i nai pacijenti. Kao i lekari koji tre tiraju zarazne bolesti, tako se i mi izlaemo silama koje ugroavaju svest i zbog toga moramo svim sna gama biti usredsreeni na to da iz grevitog zagrljaja nesvesnog spasemo ne samo nae ljudsko bie, ve i ono naeg bolesnika. Mudro samoogranienje jo ne znai filozofski udbenik, kao to ni kratka usrdna molitva u ivotnoj opasnosti nije teoloki traktat. Ali oboje je produkt religiozno-filozofskog stava, odmeren dinamizmom neposrednog ivota. Najvia dominanta je uvek religijsko-filozofske prirode. Ona je po sebi sasvim primitivna injenica, koju stoga moemo najbogatije razvijenu da posmatramo na primitivcu. Svaka tekoa, opasnost ili kri tika ivotna faza omoguuju da se bez daljnjega prepozna izbijanje ove dominante. Ona je najprirod nija reakcija od svih afektivno naglaenih situacija. Ali ona esto ostaje isto tako tamna kao polusvest afektivnog stanja koji ju je izazvao. Stoga je sasvim prirodno da afektivni poremeaji pacijenta bude od govarajue religijsko-filozofske faktore u terapeutu. Svesnost ovakvih primitivnih sadraja lekaru je e sto neprijatna i odvratna, zbog ega se, razumljivo, trudi da trai oslonac i potporu u filozofiji ili religiji, od spol ja unetih u njegovu svest. Ovaj izlaz ne izgle da mi ilegitiman utoliko to je time data mogunost da se pacijent ukljui u sastav zatitnike organiza cije, koja egzistira u spoljnjem svetu. Ovo reenje je sasvim prirodno, ukoliko su totemski klanovi, kultne zajednice i religije ispovedanja postojali svuda i od davnina, uvek skopani sa svrhom da se haotinom svetu nagona dodeli sreeni oblik.
326

Situacija, meutim, postaje tea kada se pacijen tova priroda opire kolektivnom reenju. U ovom slu aju postavlja se pitanje da li je terapeut voljan da 0 pacijentovu istinu razbije svoje ubeenje. Ako eli 1 dalje da ga leci, onda mora bez pretpostavke, hteo ili ne hteo, da sa njim poe u potragu za otkrivanjem religijsko-filozofskih misli koje odgovaraju emocio nalnim stanjimaJ Ove se prezentuju u arhainom ob liju, svee iskrsle iz onog osnovnog tla iz koga su uopte nekad izrasli svi religijsko-filozofski sistemi. Ali ako terapeut nije voljan da zbog pacijenta po sumnja u svoje sopstveno ubeenje, onda se podie opravdana sumnja u vrstinu njegovog osnovnog stava. On moda ne moe da popusti iz razloga samosigurnosti, koja mu preti rigidnou. Psihikoj elas tinosti su svakako povuene individualno i kolektiv no razliite granice koje su ponekad tako uske, da odreena krutost stvarno predstavlja kraj moguih sposobnosti. Ultra posse nemo obligatur. Nagon nije nita izolovano niti se praktiki moe izolovati. On sobom uvek nosi arhetipske sadraje duhovnog aspekta, kroz koje se on s jedne strane zasniva a s druge ograniava. Drugim recima'nagon se uvek i neminovno pari sa neim kao to je pogled na svet, pa ma kako ovo izgledalo arhaino, nejasno i maglovito. Nagon daje nekome da misli, a ako ovek dobrovoljno ne misli o tome, onda nastaje prisilno miljenje, poto su oba pola due, fizioloka i duhov na, neraskidivo meusobno povezana! Zbog toga i nema jednostranog osloboenja nagona, kao to je i duh, osloboen od nagonske sfere, proklet na steril nost. Ali ne treba smatrati da je ovo vezivanje za nagonsku sferu po pravilu i harmonino. L Ono je, naprotiv, bremeno konfliktima i znai patnju. Zbog toga je glavni cilj psihoterapije ne prevoditi pacijen ta u nemogue stanje sree, ve mu omoguiti vr stinu i filozofsko strpljenje u podnoenju patnji. Celovitost i ispunjenje ivota zahteva ravnoteu nesree i radosti. I Ali kako su patnje zaelo neprijatne, prirodno~irse radije nikada ne odmerava za koliko je straha i briga stvoren ovek. Zbog toga se uvek do327

bronamerno govori o poboljanju i najveoj moguoj srei, ne pomiljajui da je i srea zatrovana ako nije ispunjena mera patnji. ^Tako esto krije se iza ne uroze sva prividna nesrea, koju ovek nije voljan da podnosi: To se najjasnije vidi kod histerikog bola, koga tokom procesa izleenja smenjuje odgovarajui duevni bol, koji se hteo izbei. Stoga je hrianska doktrina o praotakom grehu, s jedne strane, i o smislu i vrednosti patnje, s druge, od izvrsnog terapijskog znaaja i za zapadnog oveka neosporno mnogo pogodnija od islamskog fatalizma. Isto tako verovanje u besmrtnost daje ivotu ono neometano sli van je u budunost, koje je potrebno za izbegavanje zastoja i regresija. Iako se za ove psi holoki krajnje vane predstave rado koristi izraz doktrina, bila bi velika greka pomisliti da se pri tom radi o proizvoljnim, intelektualnim teorijama. Psiholoki gledano, radi se naprotiv o emocionalnim iskustvima nediskutabilne prirode. Ako bi sebi do zvolio banalno poreenje ako se oseam srean i zadovoljan, onda mi nijedan ovek ne moe dokazati da to nije tako. ^OJskustvene emocionalne injenice odbijaju se logini argumenti' Postoji emocionalna injenica praotakog greha, smisla patnje i besmrtno sti. Njih iskusiti je, meutim, harizma, koju ne moe iznuditi nikakva ljudska vetina. Ovom cilju se moe nadati samo ovek bezuslovne predanosti. Ali nije svako sposoban za ovakvu predanost. Nema nikakvog trebalo bi, ili moralo bi, poto upravo u naporu volje neminovno lei ovakvo nagla eno ja hou, kojim se postie suprotnost predanosti. Titani nisu mogli da osvoje Olimp, jo manje moe hrianin da osvoji nebo. Tako upravo najlekovitija i duevno neophodna iskustva znae teko dostinu dragocenost, ije dostizanje zahteva neto izvanred no od obinog oveka. Kao to je poznato, ovo izvanredno u praktinom radu sa pacijentima predstavlja se kao prodor arhetipskih sadraja, za iju asimilaciju nije dovoljno ko ristiti postojea filozofska ili religijska shvatanja, jer 328

ova jednostavno ne odgovaraju arhaikom simboliz mu ovih materijala. Stoga smo prinueni da se vraa mo na materijal prethrianskih i izvanhrianskih pogleda na svet na osnovu zakljuka da ovek ne predstavlja jedan prerogativ zapadnjakog tipa, i da bela rasa nije od Boga povlaena vrsta homo sapiensa. Uostalom, ne moemo udovoljiti izvesnim savremenim kolektivnim pojavama, ako se ne vratimo na odgovarajue prethrianske pretpostavke. O tome izgleda da su neto znali rednjovekovni lekari, tako da su negovali filozofiju, iji su koreni dokazano poticali iz prethrianske sfere, i koja je bila tako oformljena da tano odgovara onom isku stvu koje stiemo danas kod naih pacijenata. Ovi le kari pored svetlosti svetog otkrovenja razaznati su i lumen naturae kao drugi, "^zavisni izvor prosvetljenja, koji lekar moe potrgnuti kada crkveno preneta istina njemu samom ili bolesniku postane nedelotvorna iz bilo kog razloga. Praktini razlozi su, u sutini, ono to me navodi da vrim istorijska istraivanja, a ne kaprici nekog hobija. Naa moderna kolska medicina, kao i aka demska psihologija i filozofija, ne daju lekaru ni ne ophodno obrazovanje a ni neophodna sredstva da bi se delotvorno i sa puno razumevanja mogao suoiti sa esto vrlo akutnim zahtevima psihoterapijske prakse. Stoga smo upueni na to da, bez zazora pred nedovoljnou naeg istorijskog diletantizma, jo ma lo poemo u kolu kod lekara filozofa jedne daleke prolosti u kojoj telo i dua jo nisu bili iscepkani u razliite fakultete. Iako smo specijalisti par excellence, ipak nas nae posebno podruje prisiljava na univerzalnost i temeljno prevazilaenje specijaliza cije, inae bi drugaije celovitost tela i due ostala prazna pria. Ako smo ve sebi utuvili u glavu da hoemo da leimo duu, onda ne moemo zatvorenih oiju prei pored injenice da neuroza po sebi nije izdvojeno bie, ve bolesno poremeena psiha uop te. Bilo je to potresno Frojdovo otkrie da (neuroza ne predstavlja samo skup simptoma ve pogreno 329

funkcionisanje koje u sebe uvlai celokupnu duu.! Vie nije vana neuroza, ve ko ima neurozu. Mi mo ramo zapoeti kod oveka na postupak mora biti adekvatan oveku. Dananji simpozijum pokazuje da je naa psiho terapija raspoznala svoj cilj, naime ravnomerno uzi manje u obzir fiziolokog i duhovnog faktora. Poto potie iz prirodne nauke, ona prenosi njenu objektiv nu empirijsku metodu na fenomenologiju duha. Ako treba da i ostane samo pri pokuaju, ipak ovaj korak ima nesaglediv znaaj.

330

VI MEDICINA I PSIHOTERAPIJA Kada govorim pred lekarskim auditorij umom. uvek oseam izvesne tekoe da premostim razlike u shvatanju patologije koje postoje izmeu opte me dicine s jedne i psihoterapije s druge strane. Ove razlike su izraz mnogobrojnih nesporazuma i stoga mi je na dui da u ovom kratkom saoptenju iznesem jedno ili drugo miljenje, koje bi, moda, bilo pogod no da bolje osvetli posebne odnose u kojima se nalazi psihoterapija u odnosu na medicinu. Tamo gde po stoje razlike, kao to je poznato, tu nita ne pomau dobronamerno naglaavanje onog zajednikog. Ali psihoterapeutu je od najveeg interesa da ni pod kojim uslovima ne izgubi svoje prvobitno mesto u medicini upravo zato to svojstvenost njegovog iskustva, s jed ne strane, i odreeni interesi, s druge strane, nameu neto to bar danas nema, ili moda bolje reeno jo nema svog opravdanja u medicini. Oba faktora tee da psihoterapeuta odvedu u podruja interesovanja, koja izgleda da lee daleko od medicinskih i ije se praktino znaenje po pravilu teko moe objasniti ne-psihoterapeutima. Iz izlaganja kauzistike i udo tvorno srenih kura ne-psihoterapeut naui malo a
[!] Predavanje odrano na sednici senata vajcarske akademije medicinskih nauka, Cirih, maj 1945. Publikovano u Bulletin des Schvoeizerischen Akademie der med. Wissenschaften, Bd. I, H. 5, S. 315325.

331

esto i vrlo pogreno. Hteo bih na primer da vidim onaj sluaj jedne prave neuroze, koji bi se mogao bar priblino izneti u kratkom referatu, a da ne govo rimo o svim peripetijama terapije-. Dozvolite mi da, sa psihoterapijskog aspekta, sa svim ukratko osvetlim tri stupnja lekarske procedu re anamnezu, dijagnozu, terapiju. Bolesniki ma terijal, koji pri tom pretpostavljam, su iste psihoneuroze. Anamneza se najpre uzima kao to je to uobia jeno i u optoj medicini a posebno u psihijatriji, tj. pokuava se da se sakupi po mogustvu besprekoran istorijski injenini materijal. Meutim, sa ovim i njenicama psihoterapeut jo ni izdaleka nije zadovo ljan. On ne samo da poznaje nedovoljnost iskaza svedoka uopte, ve i izvan toga posebno pogrene izvore iskaza u sopstvenoj stvari, naime iskaze pa cijenata, koji umeju da hotimino ili nehotino istak nu u prvi plan injenice koje izgledaju verovatne, ali koje mogu u odnosu na patogenezu isto tako zavesti na pogrean put. U ovom sistemu izlaganja moe biti cela njegova okolina uvuena u pozitivnom ili nega tivnom smislu, kao da u ovom pogledu postoji ne svesni dogovor. U svakom sluaju ovek mora biti spreman na to da ne dobije upravo ono najvanije. Stoga e se psihoterapeut potruditi da postavlja pita nja o stvarima koja izgledaju kao da uopte nemaju nikakve veze sa dotinim sluajem. Pri tom mu nije potrebno samo struno znanje, ve je upuen i na intuiciju i doseanja, i to vie razapinje mreu pi tanja, tim e mu pre uspeti da uhvati kompleksnu prirodu sluaja. Naime, ako je ikada postojala Jbolest koja se ne moe lokalizovati, poto proistie iz elovitosti oveka, onda je to psihoneurozaj Psihijatar se bar moe teiti oboljenjima mozga; psihoterapeut, meutim, ne, ak i ako privatno veruje u takav ak siom, poto je aktuelnom sluaju pred njim potrebno temeljno leenje poremeaja, koji nemaju niega za jednikog sa modanim simptomima. Naprotiv, to je psihoterapeut vie pod utiskom postojeeg herediteta i mogunosti psihotikih komplikacija, tim e 332

vie biti paralisan u svojoj terapijskoj akciji. Stoga e, hteo ili ne hteo, morati da previa tako vane i njenice, kao to su nasledno optereenje, postojanje shizofrenih simptoma i slino, i to po prilici upravo onda, kada mu se ove opasne stvari prezentu ju sa posebnom emfatinou. Zbog toga njegovo vredno vanje anamnestikih podataka moe ispasti razliito od isto medicinskog. Opta medicinska pretpostavka je da pregled pa cijenta treba da vodi u postavljanje dijagnoze nje gove bolesti, ukoliko je ovo uopte mogue, i da po stavljanje dijagnoze predstavlja bitnu odluku in puncto prognoze i terapije. U odnosu na ovo pravilo psihoterapija ini eklatantan izuzetak: dijagnoza je naime krajnje irelevantna stvar, poto time, osim vie ili manje srenog davanja naziva neurotskom stanju, nije dobijeno nita, naime nita in puncto prognoze i terapije. U izrazitoj suprotnosti prema ostaloj medi cini, gde iz odreene dijagnoze obino, tako rei lo gino, sledi specifina terapija i relativno sigurna prognoza, dijagnoza bilo kakve psihoneuroze u naj boljem sluaju znai da je indikovana psihoterapija. Sto se tie prognoze, ona je u velikom stepenu neza visna od dijagnoze. Ne treba ni preutati da je kla sifikacija neuroza nezadovoljavajua i da ve iz ovog razloga specifina dijagnoza samo retko znai neto stvarno. Opte uzev dovoljna je dijagnoza psihoneuroza nasuprot organskim poremeajima i vie od ovoga ta dijagnoza i ne znai. Tokom godina navikao sam se na to da uopte ne uzimam u obzir specifinu dijagnostiku neuroza i stoga sam esto u nedoumici kada mi neko, ko veruje u rei, zatrai da mu po stavim specifinu dijagnozu. Za ovo neophodni grko-latinski hibridi jo uvek imaju nimalo beznaajnu trinu vrednost i zbog toga su ponekad neizbeni. Zvuna dijagnoza neuroze je fasada se'cundum ordinem, ali ona nije stvarna dijagnoza psihoterape uta. On donosi zakljuak koji se moe oznaiti kao dijagnoza, ali ona nije medicinskog, ve psiholokog karaktera. Ona isto tako nije odreena za saoptavanje, ve se najee preuti iz razloga taktinosti i 333

kasnije terapije. Ovaj zakljuak se odnosi na sazna nja koja usmeravaju terapiju. Ova jedva da se mogu sresti u zvunoj, latinskoj terminologiji, nasuprot tome u svakodnevnom govoru ima izraza kojima se moe zadovoljavajue obeleiti injenino stanje, bit no za psihoterapeuta. Pri tom se ne radi o klinikim slikama bolesti, ve o psiholokim. Da li neko pati od histerije, anksiozne neuroze ili fobije, mnogo ma nje znai pored mnogo vanijeg zakljuka da je taj npr. fils a papa. Sa ovom drugom dijagnozom, naime, izraeno je neto sutinski je o sadraju neuroze i o oekivanim tekoama u terapiji. Stoga upoznavanje bolesti u psihoterapiji poiva mnogo manje na klini koj slici bolesti, ve znatno vie na sadrajnim komp leksima. Psiholoka dijagnostika cilja na kompleksnu dijagnozu a time i na formulaciju injeninih stanja, koja su kroz kliniku sliku bolesti pre prikrivena, nego to su prikazana. Prava noksa se moe sagledati u kompleksu, koji predstavlja relativno autonomnu psihiku veliinu. Njegova autonomija se dokazuje na taj nain to se ovaj ne podreuje hijerarhiji svesti, odnosno to prua uspean otpor volji. U ovoj inje nici, koja se lako moe dokazati eksperimentalno, lei razlog zato je odvajkada postojalo shvatanje da su psihoneuroze i psihoze posesije, poto se upravo be zazlenom posmatrau namee utisak da kompleks predstavlja neto kao opozicionu vladu u odnosu na ja. Sadraj neuroze se nikada ne moe zakljuiti po mou jednog ili vie pregleda. On se manifestuje tek tokom terapijskog postupka. Tako nastaje paradoks da se tako rei tek na kraju leenja otkriva stvarno psiholoka dijagnoza. Koliko je u optoj medicini po eljna i potrebna sigurna dijagnoza, toliko je za psi hoterapeuta korisno da to je mogue manje zna o specifinoj dijagnozi. Dovoljno je da je siguran u diferencijalnu dijagnozu izmeu organskog i psihi kog i da zna ta je i ta moe da uini npr. jedna genuina melanholija. Uopte, to manje psihoterapeut zna unapred, tim bolje asne ima terapija. Nita nije ubitanije od rutinskog bilo mi je odmah jasno. 334

Od anamneze smo ustanovili da je ova za psiho terapeuta nepouzdana preko svake uobiajene mere. Klinika dijagnoza mu, za njegove potrebe, izgleda skoro beznaajna. Konano u terapiji iskrsavaju ve like razlike u odnosu na opte vaee poglede u me dicini. Ima niz somatskih oboljenja, gde su sa dija gnozom date smernice za specifinu terapiju. Jedno oboljenje ne moe se leiti bilo kojim sredstvom/ Za psihoneuroze, meutim, vai osnovno pravilo da nji hova terapija mora biti psihikau/Za ovo svakako po stoji bezbroj metoda, pravila7 propisa, shvatanja i doktrina, a najudnije je da bilo koji terapijski po stupak kod bilo koje neuroze moe imati eljeni usJggbJ; Stoga razliita miljenja pojedinih kola na pod ruju psihoterapije, oko kojih se die tolika galama, u osnovi uzev uopte tako mnogo ne znae. Svaki psihoterapeut e, ako neto zna, svesno ili nesvesno u datom sluaju zaigrati i na onim registrima, kojih uopte nema u njegovoj teoriji. Ponekad e koristiti sugestiju, koju principijelno ne prihvata. Uopte se ne dolazi do Frojdovih ili Adlerovih ili ne znam ijih gledita. Svaki psihoterapeut ne samo da ima svoju metodu on sam je ta metoda. Ars totum requirit hominem, kae jedan stari majstor. Veliki lekoviti faktor psihoterapije je lekareva linost, koja nije a priori data, ve predstavlja vrhunski produkt, ali ne doktrinarnu shemu. Teorije su neizbene, ali su ipak samo pomona sredstva. im se iz toga napravi dog ma, onda time treba da se ugui unutranja sumnja. Potreban je veliki broj teorijskih gledita, da bi se stvorila priblina slika duevne raznolikosti. Zbog to ga je pogreno kada se psihoterapiji zamera da ne moe da usaglasi ak ni sopstvene teorije. Saglasnost bi mogla jedino da znai jednostranost i opustoenje. Kao i svet, tako se ni psiha ne moe obuhvatiti jed nom teorijom. Teorije nisu verski iskazi, ve u naj boljem sluaju instrument saznanja i terapije, ili onda ne vrede nita.
2

Mogu se sprovoditi sve mogue vrste psihotera pije, od psihoanalize ili neeg slinog do hipnoze i nanie sve do meda spolja i golubijeg izmeta 335

interno. Sa svim tim mogu se eventualno postii uspesi. Bar tako izgleda pri povrnom posmatranju. Ali ako se tanije pogleda, onda* se shvati da je ne samo kod ove neuroze, ve kod tog oveka moda po sebi apsurdni lek bio upravo ono pravo, dok bi kod nekog drugog to isto bilo neto najpogrenije. Sigurno da i opta medicina zna da nema bolesti ve bolesnih lju di, ali psihoterapija jo vie zna ili trebalo bi ve odavno da zna da njen objekt nije fikcija neuroze, ve poremeena celovitost jednog oveka. Sigurno da je i ona pokuavala da tzv. neurozu tretira tako kao npr. ulcus cruris, gde je za terapiju potpuno irele vantno da li je pacijentkinja bila oeva mezimica ili da li je katolikinja, protestant ili ta drugo, da li se udala za starijeg ili mlaeg oveka itd. Psihoterapija je isto tako zapoela sa suzbijanjem simptoma, kao i medicina uopte. Uprkos njenoj neospornoj mladosti kao nauno zastupljene metode, ona je stara kao lekarstvo uopte i uvek je, svesno ili nesvesno, drala bar polovinu medicinskog polja. Svoj stvarni napre dak svakako da je nainila tek u poslednjih pedesetak godina i pri tom se, zbog neophodne specijalizacije, povukla na nie podruje psihoneuroza. Meutim, ovde je relativno brzo otkrila da je suzbijanje simp toma, ili kako se to sada zove analiza simptoma samo polovina posla, i da se mnogo pre radi o leenju celokupnog duevnog oveka. Sta znai: celokupni duevni ovek? Opta medicina ima preteno posla sa anatomsko fizioloki odreenim fenomenom ovek i samo u skromnoj meri sa psihiki definisanim ljudskim bi em. Ovo poslednje, meutim, predstavlja predmet psihoterapije. Ako na psihu bacimo pogled sa stano vita prirodnih nauka, onda ona izgleda kao bioloki faktor pored mnogih drugih: kod oveka se ovaj fak tor po pravilu identifikuje sa sveu, kao to je to do sada najee bio sluaj i sa bilo kog gledita hu manistikih nauka. Ja se sasvim prikljuujem stano vitu da je dua bioloki faktor, ali odmah napomi njem da psiha, u ovom sluaju dakle svest, ipak ima izuzetno mesto izmeu svih biolokih faktora. Naime,

336

bez svesti nikada se ne bi saznalo da uopte postoji svet a bez psihe naprosto ne bi postojala mogunost saznanja, poto objekt najpre mora da proe zami ljeni fizioloki i psihiki proces, da bi konano postao psihika slika. Tek je ovo neposredni objekt saznanja. Postojanje sveta ima dva uslova: jedan je njegovo postojanje, drugi njegova spoznaja. Da li se psiha shvata kao epifenomen ivoga tela ili kao ens per se, za psihologiju malo znai utoliko to psiha poznaje sebe kao postojanje i kao takva se ponaa, budui da ona ima svojstvenu fenomenolo giju, koja se ne moe zameniti niim drugim. Na taj nain se iskazuje kao bioloki faktor, koji se feno men olok i moe opisati kao bilo koji drugi predmet prirodnih nauka. Poeci psihike fenomenologije lee s jedne strane u takozvanoj psihofiziologiji i eksperi mentalnoj psihologiji, a s druge u opisima oboljenja i dijagnostikim metodama psihopatologije (kao to su asocijativni eksperimenat i iracionalne slike Rorahovog testa). Veliku oigleanu nastavu pruaju i sve ivotne manifestacije, sve humanistike nauke, religijski i politiki nazori i pokreti, umetnosti itd. Celokupni duevni ovek, o kome se prethod no postavljalo pitanje, predstavlja nita manje do jedan svet, tj. mikrokosmos, kao to su ve stari is pravno smatrali, ali pogreno obrazlagali. Psiha na prosto ogleda postojanje i spoznaje ga, i sve deluje u njoj. Ali da bi se sve ovo saznalo, mora se znatno pro iriti na davnanji pojam psihe. Nae prvobitno identifikovanje psihe i svesti, na osnovu iskustva, ne moe izdrati kritiku. To je ve jasno naslutio filozof lekar C. G. Karus (Carus) i stoga prvi put izgradio jednu izrazitu filozofiju nesvesnog. Ali tada je dua jo bila sa strahom uvani posed filozofskog fakulteta i stoga se o njoj nije moglo raspravljati u okvirima medicine, iako su romantini lekari u ovom pogledu poduzimali svakakve neortodoksne pokuaje. Podseam uglav nom na Justina Kernera (Justinus Kerner). Tek je nedavna prolost praznine u procesima svesti ispu nila hipotetikim nesvesnim procesima. Postojanje
22 Jung, Odabrana dela, II

337

nesvesne psihe je tako verovatno kao, recimo, posto janje jo neotkrivene planete, koje se zakljuuje na osnovu odstupanja od poznate putanje planeta. Na alost, nedostaje teleskop koji bi mogao da nam prui sigurnost. Sa uvoenjem pojma nesvesnog proirio se pojam psihe do formule: psiha=svesno Ja + ne svesno. Nesvesno je najpre shvatano personalistiki, tj. njegovi sadraji su iskljuivo poticali iz sfere svesti sopstvenog Ja i sekundarno su (kroz potiskivanje) po stali nesvesni. Kasnije je Frojd dodao nesvesnomT arhaine ostatke, pri emu je ovim dodeljen znaaj anatomskih povratnih pojava. Ali time se bilo jo vrlo daleko od zadovoljavajueg shvatanja nesvesnog. Jo su morale biti otkrivene izvesne stvari, koje su zapravo bile oigledne naime, pre svega injenicu da kod svakog deteta svest tokom nekoliko godina iz rasta iz nesvesnog, tako da je svest svagda samo pri vremeno stanje koje poiva na vrhunskom fiziolo kom uinku i zbog toga je redovno prekidana fazama nesvesnog, tj. spavanjem, i da konano nesvesnoj psihi ne samo da pripada due trajanje ivota, ve i kontinuitet postojanja. Iz toga proistie sutinski zakljuak da je psiha zapravo nesvesno, dok se svest sopstvenog Ja moe smatrati samo prolaznim epifenomenom. Mikrokosmos kao svojstvo psihe zamiljali su i stari u psihofizikom oveku. Pripisati ga svesti sop stvenog Ja za ove bi znailo bezmerno precenjivanje. Meutim, stvar stoji drugaije sa nesvesnim. Naime, ono se per definitionem i efektivno ne moe opisati. Stoga se mora smatrati neim bezgraninim, u malom ili u velikom. Da li nesvesno moemo nazvati mikrokosmosom, zavisi jedino od pitanja da li se delovi sveta mogu dokazati s onu stranu individualnog isku stva u nesvesnom, tj. Izvesne konstante koje nisu in dividualno steene; ve su prisutne a priori. Ove stvari su ve odavno poznate iz nauke o instinktima, kao i iz biolokog iskustva na simbiozi insekata i bi ljaka. Kod psihe, meutim, odmah se susreemo sa strahom od nasleene predstave. O tome se svakako 338

ne radi, ve mnogo pre o a priori tj. prenatalno od reenom nainu ponaanja i funkcionisanja. Naime, moe se pretpostaviti da, kao to pile na celoj zemalj skoj kugli na isti nain izlazi iz jajeta, postoje i psi hiki naini funkcionisanja, tj. izvesni naini milje nja, oseanja, imaginacije, koji se mogu dokazati svuda i u svim vremenima, nezavisno od tradicije. Opti dokaz tanosti ovakvog oekivanog zakljuka nalazi se u ubikvitarnoj rairenosti paralelnih mitologema, Bastianovog (Bastian) narodnog miljenja ili praideja, a specijalni dokaz u autohtonom ponovnom nastajanju ovakvih mitova u dui individua, kod ko jih je iskljuivo direktno prenoenje. Iskustveni ma terijal u kome se nalaze ovakvi sluajevi sastoji se od snova, fantazija, sumanutih tvorevina i slinog. Mitologemi su oni prethodno pomenuti delovi sveta, koji su strukturalno ukljueni u psihu. Oni predstavljaju one konstante, koje se relativno iden tino izraavaju svuda i u sva vremena. Neko e se moda zaueno zapitati, kakve veze imaju sva ova razmatranja sa terapijom? Da su neu roze nekako skopane sa poremeajem instinkata, nije udno. Ali, kako ui biologija, instinkti nikako nisu slepi, spontani i izolovani impulsi, ve su, na protiv, usko povezani sa tipinim situacionim slikama i uopte se ne mogu pokrenuti ako ne odgovaraju postojeim uslovima aprioristike situacione slike. Kolektivni sadraji, koji se izraavaju u mitologemama, predstavljaju ovakve situacione slike, koje su najintimnije povezane sa pokretanjem instinktivnih impulsa. Iz ovog razloga je njihovo poznavanje za psihoterapeuta od velikog praktinog znaaja. Jasno je da istraivanje ovih slika i njihovih svojstava vodi u podruja koja izgledaju kao da su beskrajno daleko od medicine. Sudbinska srea i ne srea empirijske psihologije je u tome to se njeno mesto nalazi izmeu svih fakulteta, to potie upravo iz toga to ovekova dua ima udela u svim naukama, poto predstavlja bar pola pretpostavke postojanja svih nauka.

339

Iz mog izlaganja verovatno je jasno da je sve ono to psihoterapija ima zajedniko sa kliniki obu hvaenom simptomatologijom, tj. sa medicinskim zakljucima, dodue nije irelevantno ali ipak spored no u tom smislu to je medicinska klinika slika pro lazna. Jedinstveno i bitno je psiholoka slika, koja se moe otkriti iza vela patolokih simptoma tek to kom leenja. Da bismo blie doli do sutine psihi kog, nisu dovoljne predstave iz medicinske sfere. Ali, iako psihoterapija, kao deo lekarstva, iz raznoraznih razloga nikada ne treba da izmakne iz Iekarevih ruku i zbog toga treba da se prouava na medicinskim fa kultetima, ipak je neophodan veliki oslonac na druge nauke, to su, uostalom, ve odavno uinile druge medicinske grane. Dok se opta medicina moe ogra niiti na oslanjanje na prirodne nauke, psihoterapiji je potrebna i pomo humanistikih nauka. Da bi u mom izlaganju dopunio razlike izmeu opte medicine i psihoterapije, trebalo bi zapravo opisati fenomenologiju onih psihikih procesa, koji proizilaze tokom leenja, a kojih nema istovetnih u medicini. Ali takav poduhvat bi prekoraio okvire mog izlaganja u tolikoj meri, da moram da ga se od reknem. Nadam se, meutim, da je ovo malo to sam mogao da kaem ipak bacilo neto svetlosti na odnos psihoterapije prema medicini.

340

VII PSIHOTERAPIJA U DANANJICI Po sebi bio bi vaan zadatak podvrgnuti blioj analizi odnos psihoterapije prema sadanjem stanju evropskog duha. Ali ne moe se zameriti svakom onom ko se uasava pred ovakvom smelou, jer ko moe garantovati da e slika koju on naini o du evnom i duhovnom stanju Evrope danas, biti verna i odgovarati stvarnosti? Da li smo uopte u stanju kao uesnici i savremenici jednog neuvenog zbivanja da stvorimo nepomueni sud i da jasno sagledavamo u neopisivom politikom i haotinom pogledu na svet dananje Evrope? Ili da li bi trebalo da suzimo gra nice psihoterapije i da nau nauku ograniimo na skromni, specijalistiki ugao, koji bi, onda, bio rav noduan i na propast jedne polovine sveta? Bojim se da bi se ovakvo ogranienje, uprkos njegove poeljne skromnosti, loe slagalo sa sutinom psihoterapije, koja je zapravo leenje due. U pojmu psihotera pija, bez obzira u kom se obimu tumaio, lei velika pretenzija: dua je ipak mati sveg delanja a time i svih zbivanja koja su posledica ovekovog htenja. Ne bi bilo samo teko ve upravo nemogue iz beskrajno iroke ivotne oblasti due isei proizvoljno ograni['] Predavanje odrano na sastanku vajcarskih psiho terapeuta u Cirihu, 1941. Objavljeno u Schroeizerische Zeitschrift fur Psychologie, 1945, Bd. IV, H. 1, i u Aufsdtze zur Zeitgeschichte, 1946, S. 2556.

341

eni komadi i oglasiti ga privatnim igralitem neke takozvane psihoterapije. Medicina je bila dodue pri nuena da ogranii posebno podruje, naime ono ne uroza i psihoza, to je za praktine terapijske svrhe korisno i mogue. Vetako ogranienje mora se od mah probiti, im se psihoterapija shvati ne samo kao ista tehnika, ve kao nauka. Nauka po sebi nema granica, a naprosto nema specijalnosti koja bi mogla da se pohvali totalnom autarhijom. Na njenim grani cama mora prekoraiti u susedna podruja, ako uop te ozbiljno eli da sebi prida naziv nauke. ak i tako visoka specijalizovana tehnika kao to je Frojdova psihoanaliza, nije mogla a da ve u samom poetku ne zakorai u druga, delom daleka nauna podruja. U stvari je nemogue samo u isecima tretirati duu i ovekovu linost uopte. Kod svih duevnih pore meaja postaje moda jo jasnije nego kod somatskih oboljenja da je dua celina, gde sve zavisi od svega. Bolesnik nam sa svojom neurozom ne donosi specijal nost, ve celokupnu duu, a time i ceo komad sveta u kome je smetena ova dua i bez koga ona nikada ne bi mogla biti dovoljno shvaena. Zato je psihote rapija, moda, manje od bilo kojeg drugog specijal nog podruja u stanju da se zavue u spasonosne okvire specijalnosti, koje tako rei vie nemaju ni kakve veze sa ostalim svetom. Pa i ako pokuamo, koliko je to mogue, da se koncentriemo na ono najlinije neke linosti,, naa terapija ipak u najveoj meri zavisi od pitanja: iz koga sveta dolazi na bo lesnik i kome svetu treba da se prilagodi? Svet je nadlina datost, koja nikada ne moe zadovoljiti uglavnom personalistiki usmerenu psihologiju. Ovo poslednje vai samo dotle dokle dopire ono lino u oveku. Ukoliko je, meutim, ovek i deo sveta, on svet, tj. nadlino i nelino nosi u sebi. U ovo spada njegova celokupna fizika kao i psihika osnova, uko liko ona predstavlja njemu unapred odreenu datost. Sigurno da su linosti oca i majke prvi i, na izgled, jedini svet infantilnog oveka; ukoliko ovaj to ostane isuvie dugo, ovek je na sigurnom putu ka neurozi, poto veliki svet, u koji ovek treba da stupi kao ce342

lina, vie nije svet oca i majke, ve nadlina datost. Ve kod brae i sestara poinje odvikavanje od dejeg odnosa prema ocu i majci. ak i stariji brat vie nije pravi otac, niti starija sestra prava majka. Su prug i supruga su meusobno prvobitno stranci i do laze iz stranih porodica sa razliitom istorijskom a esto i socijalnom pozadinom. Deca do kraja doteraju roditelje u oinsku i materinsku ulogu, koju su ovi, zbog svoje infantilne predstave, prethodno videli samo na drugima i pri tom hteli da sebi osiguraju sve prednosti deje uloge. Ovaj enantiodromski tok svakog vie ili manje normalnog ivota prinuava na menjanje stava od ekstrema deteta do drugog ekstre ma roditelja. Ova promena zahteva priznavanje ob jektivnih injenica i vrednosti, za koje dete ne mora da vodi brigu. Ali ve kola mu neumoljivo donosi pojam objektivnog vremena, sastavljenog od duno sti i ispunjenja dunosti, kao i stranog autoriteta, bez obzira da li dete voli ili mrzi kolu ili uitelja. A sa kolom i nezadrivim odmicanjem vremena uvlai se objektivno prisustvo drugih i to u znatnoj meri u lini ivot, bez obzira na to da li su poeljni, ili da li se ima bilo kakav stav prema ovome. Pri tom je neosporno jasno da mora biti skupo plaeno svako produavanje statusa oinskog i materinskog sveta iznad odobrenog vremena. iSvi pokuaji prenoenja linog infantilnog sveta u veliki svet konano pro mauju/ pa ak je i prenos u terapiji neuroza u naj boljem sluaju meustadijum, u kome je pruena pri lika da se skinu sve ljuske od jajeta prilepljene za individuu jo od detinjstva, i (da se projekcija imaga roditelja odstrani iz spoljne stvarnostiJ Ova operacija spada u najtee zadatke moderne psihoterapije. Ra nije se optimistiki smatralo da bi se imago roditelja mogao rastaviti i razloiti pomou analize njihovih sadraja. Ali u stvarnosti nije tako: imagines rodi telja se, dodue, mogu izvui iz stanja projekcije i vratiti u spoljni svet, ali ona, kao sve rane infantilne tekovine, ostaju ouvana u prvobitnoj sveini. Kroz povlaenje projekcija ovi se ponovno survavaju na343

trag u duu, gde najveim delom i imaju svoje po reklo. Pre nego to preemo na ono, ta se deava onda kada se vie ne projektuju imagines roditelja, posvetiemo se jednom drugom problemu, naime pitanju da li je ovaj problem, nabaen od strane moderne psihologije novost u tom smislu da je ranije, kada nije postojala nauna psihologija, bio poznat ili ne poznat, i kako se ovaj problem predstavljao u pro losti. Ukoliko ranija vremena stvarno nisu poznavala psihoterapiju u naem smislu, onda je nemogue oe kivati da se u istorijskoj prolosti nau bilo kakve formulacije sline naim. Ali, ukoliko su ove promene od deteta do roditelja svuda i odvajkada prisutne sa rastuom svesnou, moralo bi se, ak i ako bi se subjektivno osealo kao teko, naslutiti postojanje jednog ili vie optih psihoterapijskih sistema, koji bi oveku omoguavali tee prelaze. Ve na primi tivnom stupnju sreemo izvesne odlune mere u svim ivotnim momentima, gde se ostvaruju psihiki pre lazi. Pre svega bih podsetio na pubertetska posvei vanja, zatim na obiaje prilikom svadbi, roenja i sahrane. Sve ove ceremonije, koje su tano i briljivo ouvane na primitivnom i od stranih uticaja jo slo bodnom stupnju, slue moda u prvoj liniji da j _ | p< r strane psihika oteenja koja prete u ovim trenu cima, zatim i tome da posveenom prue pouke i pripreme neophodne za ivot. ivot i napredak pri mitivnog plemena zapravo zavisi od savesnog izvo enja ceremonija, shodno tradiciji. Tamo gde je zbog uticaja belaca dolo do izumiranja ovih navika, pre staje samostalni ivot plemena, ono gubi duu i ras pada se. U ovom pogledu su vrlo podeljena miljenja u odnosu na uticaj hrianskih misija. Ono to sam lino video u Africi, pobudilo je u meni duboki pe simizam.
2

Kao to je poznato imago roditelja se jednim delom sastoji od lino steenih slika linih roditelja, drugim delom, meutim, od arhetipa roditelja, koji je prisutan a priori, tj. u predsvesnoj strukturi psihe.
2

344

Na viem, civilizovanom stupnju vidimo na istom poslu velike religije. I mi imamo obiaje prilikom krtenja, konfirmacije, venanja i sahrane, koji su unutar katolikih rituala mnogo izvorniji, ivlji i pot puniji nego kod protestanata. Ovde isto tako vidimo kako se deji svet oca i majke smenjuje pomou bo gate analogne simbolike: patrijarhalni poredak pri hvata odraslog u novo detinjstvo putem duhovnog zaea i ponovnog roenja. Papa kao Pater patrum i Ecclesia mater su roditelji porodice koja obuhvata sve hriane, ukoliko se ovi delimino ne bune protiv toga. Da je tokom razvitka imago roditelja bio rasto en i tako postao pasivan, ovakav poredak bi izgubio svoj raison d'etre kao i svoje mogunosti i stoga ne bi mogao ni da postoji. Na ovaj nain, meutim, naeno je mesto za stalno aktivne imagines roditelja kao i za neugaslo deje oseanje, koje nalazi zatitu i skrovite u krilu ovog poretka. Osim toga i mnoge druge institucije crkve staraju se za stalni napredak i za odgovarajua obnavljanja starih, prekinutih veza. Od tih bih pomenuo pre svega misu i ispoved. Priee je zapravo porodini sto oko koga se skupljaju la novi porodice i u prisustvu boanstva obeduju prema svetim obiajima, koji daleko zadiru u prethrianska vremena.
3

Izlino je iscrpnije izlagati ove svima poznate stvari. Pominjem ih samo da bih pokazao da je te rapija due u vremenima pre nas imala na umu istovetne osnovne injenice ovekovog ivota kao i mo derna psihoterapija. Ali kako drugaije postupa re^I ligi ja sa imagom roditelja! Ona i ne pomilja da ih rj razrei ili uniti, ve ih prihvata kao ivotne injenice " ije odstranjivanje ili nije mogue ili nije korisno. Ona ih ostavlja da dalje ive u promenjenom i po veanom obliju u okvirima najstroijih tradicija pa trijarhalnog poretka, koje se u ivotnoj povezanosti ne odravaju samo decenijama, ve hiljadama godina^ Kao to religija nosi i uva deju duu pojedinca, tako je i deju duu oveanstva konzervisala u mno* Krtenje. Up. i tekst benedictio fontis u uskrnjoj misi.

345

gobrojnim ivotnim tragovima. Time religija titi pojednica od najveeg duevnog zla, naime gubitka korena, koje ne samo da je opasno za primitivna ple mena ve i za civilizovane ljude. [Rasturanje neke tradicije, pa ma kako to bilo neophodno u odreeno vreme, uvek je gubitak i opasnost; psihika opasnost zbog toga to se instinktivni ivot, kao neto najkon zervativnije u oveku, upravo izraava u tradicional nim obiajima. Davnanja ubeenja i biaji duboko su ukorenjeni u instinktima. Ako se gube, onda do lazi do odvajanja svesti od instinkta: time je svest iz gubila svoj koren a tako bezizrazno nastali instinkt vraa se u nesvesno i pojaava njegovu energiju, koja se onda, sa svoje strane, pretae na svagdanje sadr aje svesti, zbog ega tek postaje opasan nedostatak korena svestij Ovaj potajni vis a tergo prouzrokuje opaku razuzdanost svesti, koja se izraava ili kao samoprecenjivanje ili kao kompleks nie vrednosti. U svakom sluaju dolazi do poremeaja ravnotee, to je najprijemljivija hranljiva podloga za duevna oteenjaj Ako pogledamo unazad na hiljadugodinju istoriju nae evropske civilizacije, onda emo videti da je evropski ideal vaspitanja i tretmana bio i najveim delom jo uvek je patrijarhalni poredak, koji je po ivao na priznavanju imagines roditelja. Stoga kod pojedinca, ne obraajui panju kako revolucionarno je postavljena njegova svest, imamo da raunamo sa patrijarhalnom ili hijerarhijski postavljenom psihom, koja se instinktivno vrsto dri ovog poretka ili ga bar trai. Stoga je ve unapred osuen na neuspeh na eventualni pokuaj da pasiviziramo imagines ro ditelja u deju duu uopte. Time se vraamo naem ranijem pitanju, ta se deava onda kada se imagines roditelja povuku iz projekcije? Odvajanje roditeljskih imaga od izvesnih linih nosaa projekcija bez sumnje je mogue i spada tako rei u stalni deo naeg terapijskog uspeha. Na suprot tome problem postaje tei u sluaju prenoe nja imaga na lekara. Ovde odvajanje moe ak pre rasti u odsudnu dramu, jer ta treba da se zbiva sa 346

imagom kada vie nije vezan za nekog oveka? Papa, kao vrhovni otac hrianstva, ima svoje mesto pred Bogom. On je sluga svoje potinjenosti, a time je prenoenje imaga prevedeno na oca na nebu i na majku crkvu na zemlji. Ali, ta se deava sa onima koji su izgubili koren, otrgnuti od tradicije? Profesor Marej (Murrav) sa Harvardskog univerziteta, u pot vrdu mog ve ranije objavljenog iskustva, a na osno vu opsenog statistikog materijala, dokazao je da je postojanje kompleksa u proeku najvee kod Jevreja. Na drugom mestu nalaze se protestanti a tek na treem katolici. Da je pogled na svet neposredno povezan sa blagostanjem due, moemo konano v i deti i na tome da je nain shvatanja, naime pogled, od monog uticaj a na oveka i njegovo duevno sta nje, i to od tolikog da bi se skoro moglo rei da.su stvari mnogo manje takve kao to jesu, nego u stvari onakve kakvim ih vidimoUAko imamo neprihvatljive nazore o nekoj situacijilli stvari, onda nam je obino pokvarena radost, tako da i ova obino postaje nepri hvatljiva. A kako bi, obrnuto mnogo ta bilo podno ljivo i ak mogue ako bismo odbacili izvesne pred rasude ili promenili nae nazore! Paracelzus, koji je u prvoj liniji bio genijalan lekar, naglaava da ne moe biti lekar onaj ko ne shvata vetinu teoreciranja. Pod tim ne misli nita drugo do da lekar ne samo sebi ve i da bolesniku mora prineti shvatanje i pogled na bolest, koji lekaru omoguuje leenje a bolesniku ozdravljenje ili bar bolovanje. Zbog toga on kae: I svekolika bolest je istilite. On je sve sno spoznao i obilato koristio lekovitost shvatanja. Stoga, ako za pacijenta imam pobonog katolika, onda se u situaciji prenosa povlaim uz pomo svog lekarskog poziva i problem sprovodim dalje u krilo crkve. Ali kod nekatolika ovaj izlaz mi je zatvoren, tako da se upravo zbor svog lekarskog poziva ne mogu p o vui, jer inae po pravilu nema nikoga i nita na
4 5 6
4

dica.

Explorations in Personalitv, 119. Labyrinthus medicorum, 129, Cap. VIII: Theorica me De ente Dei, 130, S. 226.

347

koga bi se pogodno mogao preneti imago oca. Dodu e, ja mogu u pacijentu izgraditi razuman uvid da nisam otac. Ali tada sam razumni otac i uprkos sve mu otac. I pacijent, a ne samo priroda, ima horror vacui. On se instinktivno jei i od same pomisli da imagines roditelja i svoju deju duu baci u nitavilo beznadene prolosti, liene budunosti. Instinkt mu kae da, zbog njegove sopstvene celovitosti, ove stvari treba da ostanu u ivotu u bilo kom obliku. On zna da je potpuno povlaenje projekcije praeno privid no bezgraninom usamljenou malo voljenog i stoga tako napadnog Ja. Prethodno se to ve nije izdralo. Stoga je malo verovatno da e se to sada uiniti i to jo iz istog razuma. Zbog toga u ovom trenutku ka toliku, osloboenom od prevelike vezanosti za ro ditelje, nije teko da se vrati bolje i dublje shvae nim tajnama crkve. Ima i protestanata koji u novijim varijantama protestantizma otkrivaju njima odgova rajui smisao i tako dospevaju do istinskog verovanja. Svi ostali sluajevi ukoliko nije dolo do nasilnog i ne retko tetnog razreenja u stanju prenosa za staju, kako se to obino kae, i tako sebe i lekara stavljaju na munu probu strpljenja. Ovo se ne moe zaobii, jer iznenadni pad u stanje naputenosti, bez roditelja moe, verovatno zbog sa tim skopane iz nenadne aktivnosti nesvesnog, da ima opasne posledice, npr. kod psihotine optereenosti. Stoga vraa nje projekcija moe i treba da se odvija stupnjevito. Integracija sadraja otcepljenih od roditeljskih imaga ima aktivirajui uticaj na nesvesno, poto su ovi ima gines nabijeni onom energijom, koju su posedovali jo u detinjstvu i koja je, u odraslom dobu, delovala esto sudbonosno. Pomou integrisanja nesvesno do dija znatan energetski priliv, koji se uskoro primeuje na taj nain to je svest jako determinisana po mou nesvesnih sadraja. \ Izolacija u samo-Ja biu ima paradoksne posledie, tako da se u snovima i fantazijama javljaju nelini, kolektivni sadraji, koji su istovremeno graa iz koje se izgrauju izvesne shizofrene psihoze. Iz ovog razloga situacija nije bezopasna, poto izdvajanje Ja iz projektivnih veza,
J

348

meu kojima prenos na lekara igra glavnu ulogu, ima za posledicu da se Ja, koje je ranije bilo razloeno u veze sa linom sredinom, nalazi u opasnosti da se raspline u sadraje kolektivno nesvesnog, poto su u njemu nestali i roditelji i njihova imaga, nakon to su umrli u ovom svetu, i sad odande podstiu iste projektivne tendencije kao i pre. Ovde nastupa lekoviti kompenzatorni efekat, kome se uvek iznova divimo kao udu. Nasuprot opasnim rastonim tendencijama podie se iz istog kolektivno nesvesnog protivdejstvo u obliku Jprocesa centriranja, koji se jasno izraava simbolima. Ovaj proces ne formira nita manje do novi centar lino sti, koji je kroz simbole oznaen kao nadreeni i jai od Ja, a koji se kasnije i empirijski ispostavlja kao nadreen.) Stoga se- ovaj ne moe supsumovati, ve se, prilikom vrednovanja, mora nadrediti ovom drugom. Takoe mu se vie ne moe dati naziv Ja, zbog ega sam ga nazvao Sopstvenost (Selbst). Saznanje i do ivljavanje ove Sopstvenosti je najvaniji i najple menitiji cilj indijske Joge, zbog ega je dobro kada se za psihologiju Sopstvenosti obratimo dragocenostima indijskog znanja. Saznanje Sopstvenosti nema, kako kod nas tako ni u Indiji, niega zajednikog sa intelektualizmom, ve je to vitalno i iz osnove preobraajno zbivanje. Proces koji dovodi do ovog saznanja nazvao sam proT "*iiriduacije Ako preporuujem prouavanje klasinog Joga uenja, onda to nije zbog toga to pripadam onim ljudima koji ekstatino pa daju u trans kada zau ju diana, buda ili mukti ili kakvu drugu maginu re, ve zbog toga to se psi holoki vrlo mnogo moe nauiti iz joga filozofije, to se moe i praktiki koristiti. A osim toga je materijal u istonjakim knjigama, odnosno njihovim prevodima, sadran u jasno razumljivim formulacijama. To se ne deava ni zbog toga to mi na Zapadu eventu alno ne bi imali neto ekvivalentno: preporuujem Jogu samo zato to je nae zapadno, jogi srodno ue nje tako rei nepristupano, tj. pristupano samo za specijaliste. Ono je prikriveno tajanstvenou, a glu post koja je noena njegovom maticom iznakazuje ga
ir

349>

do neraspoznavanja: naime, u alhemiji se krije za padnjaka joga-meditacija, koja je briljivo skrivana iz straha od jeresi i njenih neprijatnih posledica. A l hemija, meutim, u odnosu na indijsku Jogu ima neprocenjivu prednost posebno za praktinog psihologa, i injenica je da su u njoj ideje izraene skoro isklju ivo u krajnje bogatoj simbolici, i to upravo u sim bolici koju jo danas nalazimo kod naih pacijenata. Pomo koju moe pruiti alhemija za razumevanje simbola procesa individuacije, po mome miljenju je od velikog znaaja.
7

Ono to ja nazivam Sopstvenost, alhemija ozna ava sa incorruptibile, tj. supstancija koja se vie ne moe rastoiti, kao jedna jedinica i jednostavnost koja se vie ne moe redukovati na neto drugo, a istovremeno univerzalno, kome je alhemiar XVI ve ka ak dao ime filius macroscosmi.' Sa ovom formu lacijom moderni nalazi se u principu potpuno slau. Sve ove stvari morao sam da pomenem da bih doao do pitanja dananjice. Naime, ako istrajno i konsekventno pratimo put prirodnog razvitka, onda emo dospeti do saznanja Sopstvenosti i jednostav nog postojanja (sosein). Isto, ali kao etiki zahtev, izraava takoe i tipino vajcarska, kao i tipino alhemijska deviza Paracelzusa, iju smo 400-godinjicU smrti praznovali u jesen 1941. godine: Alterius non sit, qui suns esse potest. (Nikom drugom ne pripada onaj ko moe biti svoj). Ali put ovom cilju je muan. i na njega ne stupaju svi. Est longissima via, kau-, alhemiari. U svakom sluaju nalazimo se na poetku razvitka, iji poeci zadiru u pozni antiki period aiji se ivot tokom celog srednjeg veka nalazio u sta nju vanrednog postojanja, koje jedva da je vegeti ralo u tami, zastupljeno usamljenim udacima, koji su, ne ba nepravino, nazivani tenebriones. Ipak ljudi kao Albert Magnus, Roder Bekon i Paracelzus (Albertus Magnus, Roger Bacon, Paracelsus) su oevi modernih prirodnih nauka, iji je duh znatno dopriUp. Psychologie und Alchemie, 82. i Psvchologie und Religion, 84. Henricus Khunrath, 96.
7 8

350

neo da se uzdrma autoritet totalitarne crkve. Iz duha prirodnih nauka izrasla je i naa moderna psihologi ja, koja ne znajui nastavlja delo koje su zapoeli alhemiari. Kao to su oni bili uvereni da donum artis pripada samo mali broj electis, tako i mi isu vie jasno saznajemo kako je mukotrpan rad na po jedincu i kako samo mali broj moe prihvatiti sazna nja i iskustva psiholokog rada. Pri svem tom opasno se nastavlja razlaganje i slabljenje lekovitih institu cija hrianske crkve, a gubitak sigurnog autoriteta postepeno vodi u politiko socijalnu anarhiju kao i do formiranja anarhinih pogleda na svet, to stvara otpor u dui Evropljanina, naviknutog na patrijar halni red. Zaeci individualnog sazrevanja svesti i sazrevanja linosti, socijalno vieni, slabi su u tolikoj meri da uopte nemaju znaaja naspram istorijskih neminovnosti. Ako ne treba da se uzdrmaju osnove evropskog drutvenog poretka, onda bi moralo da se a tout prix i u prvoj liniji ponovo uspostavi autoritet. Iz ovog razloga u Evropi se javila tenja da se kolektiv crkve zameni kolektivom drave. I kao to je nekad crkva bila apsolutna u svojoj tenji da uspo stavi teokratiju, tako i sada drava polae apsolutno pravo na iskljuivi totalizam. Mistika duha se ne zamenjuje mistikom prirode ili sa lumen naturae, kako je to nazivao Paracelzus, ve potpunim ukljui vanjem pojedinca u politiki kolektiv zvani drava. Na taj nain se otvara izlaz iz dileme time to se imago roditelja moe projektovati na dravu kao hranioca svih ljudi i kao autoritet koji odreuje sva miljenja i htenja. Nauka se stavlja u slubu socijal nog kolektiva i vrednuje na osnovu njene materijalne koristi za njegove svrhe. Na mesto prirodnog duev nog razvitka ne dolazi duhovna orijentacija koja, pre moujui vremenska prostranstva, odrava u ivotu kulturne vrednosti, ve politika, koja slui tenji za vlau izvesnih grupa i masi obeava izvesne eko nomske prednosti. Na ovaj nain u Evropljanima du boko ukorenjena enja za patrijarhalnim i hijerar hijskim poretkom nalazi pogodan konkretni izraz, koji isuvie dobro odgovara masovnom instinktu, ali 351

se fiksira na nivou koji je u svakom pogledu tetan za kulturu. Ovde se duhovi zaelo moraju razii. Ukoliko se psihoterapija poziva na naune osnove a time i na principijelno slobodno istraivanje, ona onda oglaava svoju nameru da ljude odgaja ka samostalnosti nji hovog bia i moralne slobode u skladu sa saznanjima steenim kroz nauno istraivanje, lieno predrasuda. Bez obzira kojim uslovima namerava da se prilagodi individua, ovo uvek treba da se deava svesno i slo bodno. Ukoliko, meutim, politiki ciljevi, tj. drava, treba da potvrde svoje prvenstvo, onda psihoterapija neminovno postaje instrument odreenog politikog sistema, za ije ciljeve se onda odgaja ovek, pri emu se istovremeno mora odvojiti od njegovog sopstvenog i najvieg opredeljenja. Protiv ovakvog zakljuka si gurno e se staviti zamerka da konano opredeljenje oveka ne lei u njegovoj individualnoj egzistenciji, ve u stremljenjima ljudskog drutva, poto bez ovih individua uopte ne bi mogla ni da postoji. Ova za merka je vrlo teka i ne moe se tako jednostavno od baciti. Neosporno je istina da individua postoji samo zahvaljujui drutvu i da je uvek tako i postojala. Sto ga kod primitivnih plemena sreemo prilikom posve ivanja mukaraca da se pojedinac pomou mistine smrti odvaja od porodice i svog prethodnog identiteta uopte i ponovo raa kao lan plemena. Ili nalazimo rane civilizacije, kao egipatsku i vavilonsku, gde se sva individualnost zavrava u linosti kralja i gde je pojedini ovek anoniman. Ili viamo itave porodice gde ve generacijama individualnost imena kompen zuje nitavnost nosioca ovog imena, ili sreemo ja panske umetnike koji usvajaju ime majstora uz skromno navoenje redosleda, ali odbacuju sopstveno ime. U suprotnosti sa ovim arhainim pojavama, koje sve poivaju na prvobitnim projekcijama psihikih sadraja, bilo je to neugasivo i veliko delo hrianstva, to je svakom dodelilo dostojanstvo posedovanja besmrtne due, dok je ranije pravo na ovaj pre rogativ imala jedino linost kralja. Daleko bi nas odvelo ispitivati na ovom mestu u kojoj meri hrian-

352

ska novina predstavlja napredak ljudske svesti i kul ture uopte, time to je uklonila projekciju vrednosti pojedine due sa linosti kralja ili kakvih drugih iza branika. Unutranje opredeljenje koje lei u prirodi ovekovog bia pokazalo se u odnosu na opredelje nje za svesnost, za moralnu slobodu i kulturu ovde jaim od tupe prinude projekcija, koje su indi viduu stalno drale zatoenu u tami nesvesnosti i time je potiskivale do nitavnosti. Time je oveku sva kako natovaren krst, naime muke svesnosti, moralni konflikt i neizvesnost sopstvenog miljenja. Ovaj za datak je tako neuveno teak da ako bi se ikad i nalo reenje, onda bi se to moglo postii samo u vekovnim stupnjevima, iskupljeno beskrajnim patnjama i ne voljama u borbi sa svim silama, koje hoe da nago vore na, na izgled, lake puteve nesvesnosti. Na putu ka nesvesnosti veruje se da bi zadatak mirno mogao biti preputen drugom ili, na kraju, pak anonimnoj dravi. Ali ko su ovi drugi, ti oigledno nadljudi, koji su pozvani da mogu ono to je svako ubeen da ne moe? To su ljudi koji su isti takvi, misle i oseaju kao mi, samo su majstori vetine da to prepuste dru gima. ta je na kraju krajeva drava? Ona je gomi lanje nuliteta iz kojih je sastavljena. Da se moe personifikovati, onda bi iz nje proizila individua ili, mnogo pre, monstrum, koji bi u duhovnom i etikom pogledu stajao daleko ispod veine prosenih od kojih se drava sastoji, jer bi on predstavljao najpotenciraniju psihologiju mase. Zbog toga ni u svojim najbo ljim vremenima hrianstvo nije izraavalo poverenje prema dravi, ve je oveku postavljalo nadsvetski cilj da bi ga oslobodilo od prinudne sile svih njegovih projekcija na ovaj od mranjakog duha osvojeni svet. Ono mu je dalo besmrtnu duu da bi imao jednu taku odakle bi mogao da podigne svet iz stoera, i da na taj nain svoj cilj ne vidi u ovladavanju ovim svetom, ve u ulasku u boje carstvo, koje mu lei u srcu. Stoga ovek ne moe postojati bez zajednice, kao to ne moe biti bez kiseonika, vode, belanevina, ma sti itd. Kao i ovi, tako je i zajednica jedan od neop23 Jung, Odabrana dela, II

353

hodnih preduslova egzistencije. Bilo bi smeno tvrditi da ovek ivi za to da bi mogao da die vazduh. Isto tako je smeno rei da individua postoji za zajednicu. Zajednica je samo pojam za simbiozu jedne ljudske grupe. Pojam nije nosilac ivota.^Prirodni i jedini nor silac ivota je individua i to je tako u celoj prirodi.f Zajednica ili drava je gomilanje nosilaca ivota a istovremeno, kao organizacija istih, jedan od vanih ivotnih preduslova. Zbog toga nije sasvim tano da individua moe egzistirati samo kao deo zajednice. U svakom sluaju ovek moe mnogo due da ivi b e z ^ drave nego bez vazduha. Kada prevagne politiki cilj, onda je bez sumnje neto sporedno podignuto na nivo glavnog. Tada je pojedinac prevaren u svojoj pravoj unutarnjoj opredeljenosti i zbrisano je dve hiljade godina hrianske kulture; jer na mesto proirenja svesti, pomou vra anja projekcija, dolazi do suavanja iste; naime zato to se zajednica, inae samo uslov ovekove egzisten cije, istura kao cilj. Zajednica je, meutim, najvei zavodnik ka nesvesnom, poto masa nepogreivo guta pojedinca koji u sebi nema temelja a u svim sluaje vima ga redukuje na slabani deli. Totalitarni zahtev drave ne bi mogao trpeti ni za trenutak da psihote rapija sebi uzme pravo da pomae oveku u ispunje nju njegove prirodne opredeljenosti. Naprotiv, dra va bi morala da nastoji da psihoterapija ne bude nita drugo do pomoni instrument za stvaranje dravi korisne pomone snage. Na ovaj nain psihoterapija
Pestaloci (Pestalozzi) 132, S. 187, kae: Institucije, norme i obrazovna sredstva, koji se stvaraju zbog mase i narodne gomile i njegovih potreba kao takvih, bilo u kom obliku i obliju da se javljaju... oni uopte nisu stvar ljud skog oformljenja. U hiljadu sluajeva oni ne vrede nita i deluju upravo suprotno. Na ljudski rod se formira samo od lica licu, samo od srca srcu. On se formira dakle, samo u uskim, malim krugovima, koji se postepeno ire u milosti i ljubavi, u slobodi i vernosti. Izobroaianje ka ovenosti, iz graivanje oveka i sva za to potrebna sredstva su u svom korenu i u svojoj biti veno stvar individue i onih institucija koje se usko i blisko priljubljuju individui, za njeno srce i njen duh. Oni za sva vremena nisu stvar ljudske gomile. Oni za sva vremena nisu stvar civilizacije.

354

bi postala korisni tehnicizam, iji bi jedini cilj mogao biti podizanje socijalnog uinka. Dua bi izgubila sopstveni ivot i postala bi funkcija koja bi se kori stila prema dravnom nahoenju. Psiholoka nauka bila bi svedena na istraivanje mogunosti racionali zacije psihikog aparata. Sto se, konano, tie tera pijskih namera izleenja, kriterijum izleenja bio bi uspeno totalno ukljuivanje u dravni sklop. Uko liko se, meutim, taj cilj najbolje moe postii pomo u potpunog obezduenja individue, tj. pomou nje nog to opsenijeg svoenja na nesvesno, jednim uda rom postale bi neupotrebljive sve metode prevoenja u svesno, i preporuilo bi se da se iz starinarnice pro losti ponovo vrate sve one metode koje su sluile da se ovek zatiti od prevoenja u svest nesvesnih sa draja." To je, u velikim potezima, alternativa pred koju se trenutno postavlja psihoterapija. Zavisie od bu dueg razvitka da li Evropu, koja uludo veruje da je umakla srednjem veku, treba po drugi put potopiti u mrak vievekovne inkvizicije. Do ovog bi svakako dolo ako bi se nasilno sprOveo i stalno primenjivao totalitarni zahtev drave. Niko ko ima uvida nee osporiti da organizacija naeg drutva, nazvana dr ava, ne samo da osea ivahnu potrebu, ve i da je prilike teraju da sebi pribavlja vei autoritet. Ako se ovo deava sa slobodnim odobravanjem na osnovu
Kolektivna egzistencija ovekovog roda moe se samo civilizovati, ona se ne moe kultivisati. Ili misli da ovo nije tano, a zar ne vidi svakoga dana, sve to je vea ljudska gomila, sastavljena kao krdo, i to je slobodnije polje rada i to je vea sila neke vlasti, koja predstavlja zakonski koncentrisanu silu ove mase, da se tim lake gasi i boanski dah nenosti ovekove ljubavi u indi viduama ove ljudske gomile i ovih ljudi koji poseduju vlast, a u istom stepenu i isto tako lako se u njima gube dublji te melji sklonosti ka istini u ljudskoj prirodi?
10

Kolektivno sjedinjeni ovek, ako nije nita drugo do to, tone u svim odnosima u dubine civilizovane propasti i, utonuo u ovu propast, na celoj zemlji ne trai nita drugo pd onoga to divljak taknrto trai n jumi. (Pestalozzi, 1. c. p.

23

355

svesnog uvida graana, onda je postignuto ono to se poeleti moe. Ali ako se ovo deava iz komotnosti, da bi se izbeglo donoenje neprijatnih odluka, ili nesvesno, onda pojedinac upada u sigurnu opasnost da se ugasi i njegova odgovornost. Tada se drava ni u emu nee razlikovati od zatvora ili termitnjaka. Iako postajanje svesnim vlastite individualnosti odgovara prirodi unutranjeg opredeljenja, ipak ovo nije celokupni cilj. Naime, nemogue je da se cilj odgajanja oveka sastoji u stvaranju jednog anarhikog konglomerata pojedinanih egzistencija. To bi isuvie odgovaralo nepriznanom idealu ekstremnog individualizma, koji nije nita drugo do bolesna reak cija na isto tako nedovoljni kolektivizam. Nasuprot tome prirodni proces individuacije donosi svest ljud ske zajednice, jer privodi u svest upravo ono to spaja ljude i ono to je u svim ljudima zajedniki ne svesno. Individuacija je sjedinjavanje sa samim so bom a istovremeno i sa oveanstvom, to je ovek isto. Ako je ovo postignuto, onda postoji jemstvo za to da gomilanje pojedinaca u dravi, takoe i u dr avi sa velikim autoritetom, vie nee dovesti do stva ranja anonimne mase, ve do svesne zajednice. Neizbena pretpostavka za ovo je svesni i slobodni izbor i individualno odluivanje. Bez ove slobode i samo stalnosti pojedinca nema prave zajednice i to mo ramo rei bez takve zajednice ne moe trajno da opstane samostalna i u sebi ukotvljena individua." Sem toga samostalna linost je najbolji sluga za opte dobro. Drugo je pitanje, meutim, da li dananji o vek ve poseduje dovoljno zrelosti za ovakav izbor. Ali isto tako sumnjiva su i reenja koja se nameu oveku si om, u elji da se preduhitri prirodni raz vitak. Prirodne stvari trajno ne trpe nasilje. Sa po1

Pre vie od jednog stolea, po prilici u vreme slino dananjem, rekao je Pestalozzi (1. c., S. 186): Ljudski rod ne moe ostati drutveno ujedinjen bez snage poretka. Snaga kulture sjedinjuje ljude kao individue u samostalnosti i slo bodi u pravu i umetnosti. Snaga nekulturne civilizacije sje dinjuje ljude kao masu pomou sile bez obzira na samo stalnost, slobodu, pravo i umetnost.
11

356

tisnim i prodornim svojstvom vode one e podlokati i pre ili kasnije dovesti do pada svaki sistem, koji o njima ne vodi rauna. Ali autoritet, koji sa mudrom dravnikom vetinom, u to spada i duh, ostavlja dovoljno neophodnog prostora, ne mora da se plai brzog pada. Za evropskog oveka moe biti sramno svedoanstvo duhovne nezrelosti ako u veoj meri treba i eli autoritet. Ipak smo suoeni sa injenicom da su bezbrojni milioni u Evropi umakli crkvenom autoritetu kao i patris potestas kraljeva i careva uz grenu pomo kako netradicionalnih tako i infantil nih prosvetitelja, da bi besmisleno i bez kormila po stali rtve bilo kakve sile koja sebi prisvaja autoritet. USa nezrelou oveka treba da raunamo kao sa injenicomj Mi u Svajcarskoj ne ivimo na nekakvom planetoidu koji lebdi u praznom prostoru, ve na istoj onoj zemlji iz koje se sastoji Evropa. Mi se nalazimo usred ovih problema, i ako smo nesvesni, propaemo isto onako kao svaka druga nacija. Najopasnije bi bilo ako bismo uobraavali da se nalazimo na viem stupnju svesti nego naa dalja okolina. O tome nema ni go vora. Nepristojno ne smatrajui vanim ili bolje bez da ovu aicu psihologa i psihoterapeuta, to pred stavlja ovaj na skup, na neumesan nain oznaim kao vaan, ili bolje, uticajan, eleo bih da naglasim da je, upravo u svojstvu psihologa, na zadatak i dunost da shvatimo psihiko stanje naeg doba i da jasno sagledamo koja nam pitanja i zahteve donosi sada njost. Ako je na glas isuvie slab, tako da ga gui buka politike vreve, onda se moemo teiti kineskom poslovicom: Ako je prosveeni u sebi sam i istinu misli, ue ga na hiljade kilometara udaljenosti. Sve to poinje, uvek poinje u malome. Zbog toga ne sme nam biti teko da sprovodimo dodue tegoban, ali savestan rad na neznatnom pojedincu, ak i kada izgleda da se cilj kome stremimo nalazi u nedostinim daljinama. Ali jedan cilj je dostian pred nama, a to je razvitak i sazrevanje individualne linosti. Ako smo ubeeni da je individua nosilac i357

vota, onda smo sluili ivotnom smislu ako nam uspe da bar jedno drvo donosi ploda i onda kada hiljade drugih ostaje jalovo. Jer onaj ko ima nameru da sve to raste dovede i do krajnjeg napretka, taj e ubrzo doiveti da ga preraste korov, koji uvek najbolje uspeva. Stoga smatram najvanijim zadatkom psihote rapije danas da nepokolebljivo slui cilju razvitka pojedinca. Time naa nastojanja prate stremljenja prirode da u svakom pojedincu razvije najvee mo gue obilje ivota, poto ivot samo u pojedincu moe ispuniti svoj smisao a ne u ptici, zatvorenoj u zlatnom kavezu.

VIII OSNOVNA PITANJA PSIHOTERAPIJE Nije tako davno da se u medicinskim publikaci jama, pod naslovom Terapija, posle niza opisa te rapijskih postupaka i recepata, mogla proitati i re psihoterapija. Sta se pod tim podrazumevalo, osta lo je obavijeno znaajnom tamom. Hipnoza, sugestija, persuazija, katarktina metoda, psihoanaliza, A d lerovo odgajanje linosti, autogeni trening, itd.? Ovo nabrajanje jasno predoava neodreenu raznolikost miljenja, shvatanja, teorema i metoda, koje sve za jedno idu pod nazivom psihoterapija. Kada se otkrije nov, nenastanjeni kontinent, onda tamo nema zemljopisnih karti, nema imena, puteva, i svaki novi pionir, koji stupi na njegovo tle, pria neto drugo o njemu. Izgleda da se desilo neto slino kada su se lekari prvi put sreli sa nepoznatom zemljom psihom. Jedan od prvih, kome imamo da zahvalimo za bar donekle jasne izvetaje, je Paracelzus. Njegovo vanredno znanje, iz koga katkada zjape nasluene dubine, izraeno je, meutim, jezi kom optereenim duhom X V I veka. On se ne sastoji samo od demonolikih i alhemijskih predstava ve i od Paracelzusovih neologizama, iji bujni rasko kompenzuje potajno oseanje nie vrednosti i odgo varajue tenje za uvaavanjem njihovog, esto ne bez razloga pogreno shvaenog stvaraoca. Prirodno vek
[] Objavljeno u Dialectica, NeuchateL 1951, Bd. V, H. 1. S. 824.

359

nauke, koji je zapravo poeo sa XVII vekom, zajedno sa nevrednom zbrkom prosuo je i bisere Paracelzusove medicine. Tek dva stolea kasnije naila je nova empirija, naime Mesmerovo (Mesmer) uenje o i votnom magnetizmu, proisteklo s jedne strane iz praktinog iskustva, koje bismo danas pripisali su gestivnom fenomenuj a s druge iz starog, alhemijskog uenja. Ovom linijom kretali su se lekari romantike, ije interesovanje se, shodno tome, okrenulo somnambulizmu. Time su postavljene osnove za kliniko ot krivanje histerije. Ali bilo je potrebno skoro jo jedno stolee, dok su Sarko i njegova kola doneli bar do nekle vrste pojmove u ovo podruje. Dublje i tanije poznavanje histerinih fenomena zahvaljujemo Zaneu (Pierre Janet) a sistematsko istraivanje i opi sivanje sugestivnih fenomena dvojici francuskih le kara, Libolu i Bernemu (Liebault, Bernheim), kojima se u Svajcarskoj prikljuio Forel (August Forel). Za upoznavanje kauzalnosti psihogenih simptoma Brojer-Frojdovo otkrie afektivnih izvora znailo je od luujui prodor u podruje psihologije. injenica da u osnovi histerije lee iz svesti izgubljene slike seanja i njihov oseajni ton, neposredno je dovela do postulata nesvesnog sloja psihikih zbivanja. Ovo poslednje se nije pokazalo kao somatsko, kao to je bila sklona da prihvati tadanja akademska psihologija, ve kao psihiko, poto se ponaalo upravo kao psi hika funkcija samo sluajno oduzeta svesti, to jest asocijacijama sa sopstvenim Ja. Kao sto je Zane, ot prilike istovremeno i nezavisno od Frojda dokazao, ovo vai za histerine simptome uopte. Ali dok je Zane sumnjao da je izvesna specifina slabost osnova ovog oduzimanja iz svesti, Frojd je ukazao na to da je slikama seanja etioloki zajedniki neprijatni afektivni ton. Stoga nije bilo teko njihov gubitak iz svesti objasniti potiskivanjem. On je zato etioloke sadraje shvatio kao ink'ompatibilne sa tendencijama svesti. Ova hipoteza se oslanjala na injenicu da po tisnuta seanja u razliitom pogledu izazivaju jednu moralnu cenzuru i to zbog njihove traumatske ili mo ralno sablanjive prirode.
360

Frojd je sa velikim heuristikim uspehom teo riju potiskivanja preneo na celokupno podruje psihogenih neuroza; pa ak prodreo jo dalje, naime sve do objanjenja fenomena kulture. Tako je dospeo u podruje opte psihologije, koja je tada bila poverena filozofskom fakultetu. Osim verbalnih pojmova i ne koliko metodskih gledita, praktina psihologija le kara u svakom sluaju mogla je malo ta da pozajmi od opte psihologije, i tako je medicinska psihologija, koja se odmah u poetku susrela sa nesvesnom psi hom, zapravo zakoraila u prazninu. Pojam nesves nog je, uz retke izuzetke, sa odvratnou odbacivan od strane akademske psihologije i tako su samo feno meni svesti ostali predmet psiholokog istraivanja. Stoga je sudar medicinske sa vaeom optom psiho logijom bio znatan. Na drugoj strani Frojdovo otkrie formiralo je, nasuprot isto somatskoj orijentaciji lekara, isto tako izazivaki kamen spoticanja. Ovo je ostalo ovako i sledeih pedeset godina. Da bi se ovoj slici dodale nove crte, bio je potreban pravac tako zvane psihosomatske medicine, prenesen iz Amerike. Ali opta psihologija jo uvek nije elela da iz inje nice nesvesnog izvue neophodne konsekvence. Prodor u nepoznatu, novu zemlju u sebi uvek krije izvesne opasnosti: pionir je pri svom poduhvatu upuen na onaj alat i opremu, koje tako rei sluajno ima sa sobom. To je u naem sluaju njegovo obra zovanje u somatskoj medicini, njegovo opte obrazo vanje i pogled na svet, to sve uglavnom poiva na njegovim subjektivnim, delom od temperamenta za visnim, a delom socijalnim pretpostavkama. Njegove medicinske pretpostavke osposobljavaju ga da isprav no procenjuje socijalni i bioloki aspekt iskustvenog materijala a njegovo opte obrazovanje omoguuje mu da priblino obuhvati karakter potiskujueg fak tora; njegov pogled na svet, konano, pomae mu uoptavanje a time i ukljuivanje njegovih posebnih saznanja u veliku celinu. Ali ako se istraivanje kree u nekom do sada neotkrivenom i stoga nepoznatom podruju, pionir uvek mora biti svestan toga da neko drugi, ko na drugom mestu stupi na novi kontinent 361

sa drugaijom opremom moe skicirati sasvim druga iju sliku. Frojdu se desilo da je njegov uenik Alfred A d ler razvio shvatanje koje neurozi dodeljuje sasvim drugaiji lik. To vie nije seksualni nagon, odnosno princip zadovoljstva koji dominira slikom, ve nagon. za moi (nagon za uvaavanjem sopstvene linosti, muki protest, elja da se bude gore). Kao to sam pokazao na jednom konkretnom sluaju, obe teorije se uspeno mogu primeniti na jednom te istom sluaju, a osim toga psiholoki je opte poznato da su oba nagona u ravnotei a isto tako da je esto jedan drugome podreen. Adler je ostao isto tako jednostran kao i Frojd, a obojici je zajedniko jedno, da ne samo neuroze ve i oveka objanjavaju iz Senke, to jest iz moralne manje vrednosti. Ovakvo stanje stvari odgovara postojanju linog merila, subjektivnog predubeenja, koje nikada nije bilo podvrgnuto kritici. Krutost, sa kojom obojica za stupaju svoja gledita, znai, kao i uvek, kompenza ciju za potajnu nesigurnost i unutranje sumnje. i njenice koje opisuju ova dva istraivaa, odravaju se cum grano salis. Njihovo tumaenje, meutim, moe se privesti u delo kako na jedan tako i na drugi nain, to jest oba su netana, odnosno meusobno se dopunjuju. Iz toga se moe izvui pouka da je dobro u da tom sluaju uzeti u obzir oba shvatanja. Osnova ovoj prvoj dilemi medicinske psihologi je lei po svoj prilici u tome to lekari nisu nailazili na ve obraeno polje, budui da im opta psihologija nije imala nita da ponudi na polju injenica. Stoga su bili upueni na sopstvenu, subjektivno prejudici ranu opremu. Iz toga je za mene proistekla nepo sredna neophodnost da se jednom ispita sa kojim se stavovima objekta (pa ma ko ovo bio) ovek uopte susree. Shodno tome postavio sam niz tipova, koji skupa poivaju na svagdanjoj dominaciji jedne ili druge orijentacione funkcije svesti, i time sam prob no skicirao shemu u koju se mogu ukljuiti razliiti
2

S. 38, Ges. Werke, Bd. 7, Par. 1655.

* Vber die Psychologie des Vnbevmssten, 87, 6. Izd., 1948,

362

empirijski stavovi. Iz toga proistie nita manje do osam teorijski moguih gledita. Ako uz to urauna mo sve ostale manje ili vie individualne pretpostav ke, onda iz toga proizilazi bezbroj mogunosti shva tanja, koja sva imaju bar svoju subjektivnu opravda nost. Ali time kritika psiholokih pretpostavki u od nosu na svaku teoriju postaje imperativna neophod nost. Na alost, ovo jo nije svuda shvaeno, inae izvesna gledita ne bi mogla biti zastupana sa toliko upornosti i zaslepljenosti. Ali da je to tako moe se shvatiti samo ako se uzme u obzir ta znai subjek tivni prejudicijum: on je po pravilu vie ili manje briljivo izgraeni produkt celokupnog ivotnog is kustva individue. On nastaje iz sukoba individualne psihe sa uslovima sredine i stoga po pravilu stvara jed nu subjektivnu varijantu opteg iskustva; a da bi sud postao neto optiji, potrebna je ve briljiva samokri tika i, opsean uporedni rad. Ali to se ovek pri ovom neophodnom nastojanju vie oslanja na principe sve sti, tim vie i raste opasnost da se iskustvo tumai u njihovom smislu, a time se injenice nasilno teoreti ziraju. Nae psiholoko iskustvo je jo isuvie mlado i isuvie malo proireno da bi omoguilo opte teorije. Istraivanju je pre svega potrebno jo mnotvo inje nica koje osvetljavaju sutinu due, pre nego to bi i pomislili na to da postavljamo opte vaea naela. Pre svega moramo se drati pravila da svako psiho loko naelo moe polagati pravo na znaenje tek onda kada je prihvaen kao vaei i njegov smisao koji proistie iz njegovog preokretanja. Lini prejudicijumi kao i oni proizili iz pogleda na svet stoje dodue ozbiljno na putu psiholokog donoenja suda. Ali oni mogu biti eliminisani sa ne to dobre volje i uvida. Ve je Frojd prihvatio moj predlog da bi trebalo da se svaki lekar, koji se u tera pijske svrhe bavi nesvesnim svojih pacijenata, pret hodno podvrgne tzv. samoanalizi. Svi uviavni psi hoterapeuti, koji priznaju neophodnost privoenja u svest nesvesnih etiolokih injeninih stanja, slagali su se sa ovim gleditem. Bez daljnjeg je shvatljivo i stotinama puta iskustvom potvreno da lekar ono to 363

ne vidi kod sebe, kod pacijenta ili uopte ne opaa ili, ako je to sluaj, onda u preteranoj meri, i da po tencira ono emu je sam nekontrolisano sklon te pro klinje kod drugog ono to kod sebe osuuje. Kao to se s pravom zahteva od hirurga da njegove ruke ne budu infektivne, tako se mora sa posebnim akcentom zahtevati da psihoterapeut na sebi sprovede dovoljno samokritike, odnosno da u svako doba bude na to spreman, to e mu se onda nametnuti kao neophod nost, kada kod pacijenta naie na nesavladljive ot pore, koji su moda i opravdani. Pacijent je, naime, tu da bi bio leen a ne da bi se verifikovala neka te orija. Naime, u irokom polju praktine psihologije nema teorije koja, u datom sluaju, ne bi mogla biti skroz pogrena. Naroito treba odbaciti nazore da su otpori pacijenta uvek neopravdani. Otpor, naime, moe dokazati da terapijska procedura poiva na netanim pretpostavkama. Temu samoanalize istiem iscrpno zbog toga to se od nedavno primeuje tendencija da se lekarski autoritet prihvati kao postojei eo ipso i da se opet inaugurie psihoterapija ex cathedra; namera, koja se ni po emu ne razlikuje od neto zastarelijeg su gestivnog postupka, ija je nedovoljnost odavno po znata. (Ovo ne treba shvatiti da je time reeno da uopte ne postoje indikacije za sugestivnu terapiju). Uviavni psihoterapeuti su ve dugo svesni da svako komplikovano leen je predstavlja individualni, dijalektiki proces, u kome lekar kao linost uestvu je koliko i pacijent. Prilikom takve rasprave znaajno je pitanje da li lekar ima isto onoliko uvida u svoja sopstvena psihika zbivanja koliko oekuje od paci jenta i to, naravno, vrlo znaajno naroito u odnosu na tzv. raport, tj. odnos poverenja, od kojeg u kraj njoj liniji zavisi terapijski uspeh, poto u datom slu aju pacijent moe stei svoju unutranju sigurnost samo iz sigurnosti njegove veze sa ljudskom lino u lekara. Sa lekarskim autoritetom moe se tota sprovesti kod lakovernih ljudi. Ali za kritiki pogled ovaj je isuvie providan. Iz ovog razloga je i psiho loki terapeut koji je bio prethodnik lekara, naime

364

svetenik, u velikoj meri izgubio svoj autoritet bar kod obrazovane klijentele. Stoga teki sluajevi znae, kako za pacijenta tako i za lekara, nita manje do probu ljudskih vrednosti. Zbog toga lekar mora biti koliko je mogue bolje pripremljen i to na taj nain to e se i sam podvri analitikom postupku. Ova analiza lekara sigurno da nije idealno i apsolutno si gurno sredstvo da sprei iluzije i projekcije. Ali ona moe mladom psihoterapeutu bar da demonstrira ne ophodnost samokritike i da podri izvesnu spremnost za to. Nijedna analiza ne bi bila u stanju da za uvek ukloni sve nesvesnosti. Covek beskonano ui i ni kada ne treba da zaboravi da svaki novi sluaj naba cuje probleme i da time daje povoda do tada nekonstelisanim nesvesnim pretpostavkama. Bez isuvie velikog preterivanja moglo bi se rei da se skoro po lovina svake terapije, koja zadire u dubinu, sastoji od samoprovere lekara, poto on moe dovesti u red kod pacijenta samo ono to je u sebi samo postavio ispravno. Nije greka ako se osea pogoenim od strane pacijenta: on moe da leci samo u onoj meri u kojoj je ranjen. Ovim se ne eli da kae nita drugo do ono to kazuje grki mit o ranjenom lekaru.
3

Problemi o kojima je ovde re, tako rei se ne postavljaju u podruju tzv. male psihoterapije. Tu se ve moe izai na kraj sa sugestijom, dobrim savetom, objanjenjem. Nasuprot tome neuroze ili psihotina granina stanja kod komplikovanijih i inteli gentnih ljudi esto zahtevaju ono to se naziva veli ka psihoterapija, naime dijalektiku proceduru. Da bi se ovo poslednje moglo sprovesti sa nekim izgle dima na uspeh, moraju se, ako je ikako mogue, eliminisati ne samo subjektivne ve pretpostavke po gleda na svet. Muhamedanac se ne moe tretirati sa hrianskim pretpostavkama, niti pars jevrejskom ortodoksnou, niti hrianin antiko-mnogoboakom filozofijom, a da se, po prilici, ne prokrijumari opa sno strano telo. Sigurno da se ovakve stvari praktikuju stalno i ne uvek sa loim uspehom, ali one
s

K. Kerenyi, 94, S. 84.

365

predstavljaju eksperiment ija mi legitimnost izgleda sumnjiva. Po mogustvu ne treba razarati vrednosti koje se nisu pokazale direktno tetnim. Hrianski pogled na svet zameniti materijalistikim smatram pogrenim isto kao i nastojanja da se materijalistiko ubeenje odbaci. To su zadaci za misionara, ali ne i za lekara. Nasuprot meni, mnogi psihoterapeuti smatraju da problemi pogleda na svet uopte ne dolaze u pi tanje u terapijskom procesu. Etioloki faktori su, smatraju oni, svi bez razlike pitanja line psihologije. Ali ako ove faktore stavimo neto preciznije pod lupu, onda se stie sasvim drugaija slika. Uzmimo, na pri mer, seksualni nagon koji u Frojdovoj teoriji igra tako veliku ulogu. Ovaj nagon nije, kao svaki nagon uopte, lina tekovina, ve objektivna i opta datost, koja nema ni najmanje posla sa eljama, htenjima, miljenjem i odluivanjem. To je sasvim bezlina sila, sa kojom pokuavamo da se raspravimo sa svakako subjektivnim procenama i sudovima pogleda na svet. Od ovih poslednjih u linu sferu spadaju samo sub jektivne premise (pa i ove samo delimino); one, ve zane za pogled na svet, ovek je meutim najveim delom primio zahvaljujui uticaju sredine a samo si uni deo lino izgradio ili izabrao svesno. Kao to nalazim da sam oformljen pomou spoljnih i objek tivno socijalnih uticaja, tako sam i pomou unutra njih, najpre nesvesnih datosti, koje sam naprosto oznaio kao subjektivni faktor. Jedan, naime ekstra^vertno nastrojen, uglavnom se zasniva na socijalnim vezama, drugi, introvertno nastrojen, uglavnom na subjektivnom faktoru. Prvi najveim delom ne opaa svoju subjektivnu odreenost, ak zazire od toga. Drugi pokazuje malo interesovanje za socijalne veze, rado ih previa i osea ih kao teret, ako ne i kao ne to to izaziva strah. Svet veza i odnosa jednom iz gleda kao neto bitno, normalno, vredno stremljenja, drugom je u prvoj liniji stalo do unutranje doslednosti, slaganja sa samim sobom. Pri analizi linosti kod ekstravertnog se ispostav lja da on svoje ulanjivanje u svet veza i odnosa is-

366

kupljuje pomou nesvesnosti o njegovom subjektu, odnosno pombu iluzije o sebi samom; nasuprot tome kad introvertnog da on pri ostvarenju svoje linosti u zajednici i ne slutei ini najgrublje greke i najapsurdnije nesmotrenosti. Ve ova oba opte poznata tipina stava nezavisno od tipino psiholokih temperamenata koje je opisao Kremer (Kretschmer) pokazuju kako se malo moe uiniti za oveka i nje govu neurozu koristei jednu jedinu teoriju. Po pravilu ove subjektivne premise su nepoznate pacijentu, a na alost mnogostruko i lekaru, zbog ega je ovaj isuvie esto u iskuenju da previdi staru istinu: Quod licet Jovi non licet bovi, ili ono to jed nome koristi drugom je tetno, i da time otvara vrata koja treba da ostanu zakljuana i obrnuto. Kao to je pacijent u najveoj meri rtva svojih subjektivnih premisa, tako je i lekar, iako u manjoj meri, poto su ove bar proistekle iz poreenja veeg broja sluajeva, to je odstranilo isuvie individualne varijante. Me utim, ovo vai samo u ogranienoj meri za lini, prethodno doneseni sud njegovog stvaraoca. On e se, dodue, uporednim radom donekle ublaiti, ali lekarskoj delatnosti ipak dati izvesnu prebojenost i po staviti izvesne granice. U zavisnosti od toga jedan ili drugi nagon, jedan ili drugi pojam postae granica a time i prividni princip, koji onda znai kraj istra ivanja. Unutar ovog okvira moe se sve tano posmatrati i shodno subjektivnoj pretpostavci logino tumaiti, to je kod Frojda kao i Adlera bez sumnje sluaj, a ipak ili upravo stoga, kao to smo videli, proizala su krajnje razliita shvatanja koja primo vista jedva da se mogu pomiriti. Osnova za ovo lei, kao to se lako moe videti, u svagdanjoj sub jektivnoj premisi, koja akumulira ono to odgovara, a nepodesno eliminie. U istoriji nauke ovakav razvitak nikako nije izu zetak, ve pravilo. Stoga onaj ko zamera medicinskoj psihologiji da ne moe da se sloi ak ni oko sopstve nih teorija, taj potpuno zaboravlja da jo nijedna nauka nije ostala u ivotu bez divergentnih teorijskih gledita. Ovakva neslaganja stvaraju, kao i uvek, po367

lanu taku za nova pitanja. Tako je i ovde bio sluaj. Dilema Frojd-Adler nala je svoje reenje u prizna vanju razliitih principijelnih stavova, koji uvek stav ljaju akcenat na odreeni aspekt celokupnog pro blema. Odavde proistiu mnoge mogunosti daljeg istra ivanja. Pre svega interesantan je problem aprioristikog tipa odreenog stava i funkcija koje ovome lee u osnovi. Na ovoj liniji kreu se Rorahov test, psihologija getalta i dalji pokuaji postavljanja ti pinih razlika. Jedna druga, kako mi izgleda isto tako vana mogunost jeste istraivanje faktora pogleda na^svet, koji, kao to smo videli, imaju odluujui znaaj pri izboru i odluivanju. Oni ne dolaze u obzir samo pri etiologiji neuroza, ve i prilikom ovrednjivanja analitikih rezultata. Ve je Frojd, sa snanim naglaavanjem, ukazao na funkcije moralne cenzu re kao na uzrok potiskivanja, pa se ak oseao pri nuenim da religiju prikae kao jedan od onih neurotizirajuih faktora, koji podravaju infantilne oblike elja. I premise pogleda na svet su ono to, s obzirom na sublimaciju, ima odluujue sadejstvo; drugim recima, to su kategorije vrednosti za snovane na pogledu na svet, koje treba pomou ogo ljenih tendencija, dobijenih analizom nesvesnog, as pospeujui, as koei, ukljuiti u ivotni plan paci jenta. Ne samo u odnosu na etiologiju, ve i to je mnogo vanije u odnosu na terapiju i neizbeno ponovno izgraivanje linosti istraivanju takozvanih faktora pogleda na svet pripada posebno veliki zna aj, to je ve Frojd svakako u negativnom smeru potvrdio svojim kasnijim radovima. Vaan deo ove premise je ono to je Frojd nazvao nad-ja, na ime zbir svih svesno predatih kolektivnih ubeenja i vrednosti, koji, kao Mojsijev zakon ortodoksnom Jevrejinu, predstavljaju sopstvenom Ja nadreeni, konsolidovani psihiki sistem, iz koga proizilaze dej stva koja predstavljaju izvore konflikata za Ja. Pored toga Frojd je ve primetio da nesvesno po prilici produkuje slike koje se ne smeju drugaije nazvati do arhaine. One se naroito sreu u snovima 368

i fantazijama. On se ve trudio oko istorijskog tu maenja ili amplifikacije ovakvih simbola, kao na primer u tumaenju motiva dveju majki u jednom snu Leonarda da Vinija. Poznata je injenica da ono to predstavlja tzv. nad-ja, odgovara representations collectives, pojmu koji je postavio Levi-Bril (Levy-Bruhl) za psihologiju primitivnih naroda. To su opte predstave i kategorije vrednosti koje poivaju na mitolokim pramotivima, a koje psihiki i socijalni ivot primitivnog oveka tako regulie i uobliava kao za nas vaea opta ubeenja, shvatanja i etike vrednosti, pomou ko jih smo odgajani i pomou kojih se orijentiemo u svetu i ivotu. Oni zadiru, kao to je opte poznato, skoro automatski u svaki in naih izbora i odluka, kao i u formiranje naih shvatanja. Stoga, ako malo razmislimo, skoro uvek moemo objasniti zato neto inimo i iz kojih optih pretpostavki potie na sud i naa odluka. Neurotski pogreni zakljuci i pogre ne odluke, koji deluju patogeno, sastoje se, po pra vilu, od konflikta sa ovim premisama. Onaj ko unutar ovih moe iveti bez trenja, taj je tako ukljuen u nau zajednicu, kao primitivac koji plemenska pra vila uzima kao apsolutni putokaz. Postoji mogunost da neka individua zbog razline line dispozicije (bez obzira u emu se ovo ogleda) vie ne sadri kanon kolektivnih ideja i da zbog toga ne doe samo u konflikt sa zajednicom, ve i izvan toga u sukob sa samim sobom, poto nad-ja i u njoj samoj predstavlja psihiki sistem. U ovom sluaju ona e postati neurotina, to jest dolo je do disocijacije linosti, koja uz odgovarajuu psi hopatsku podlogu moe ak dovesti sve do rascepa iste, to jest do shizofrenije. Ovaj zamiljeni sluaj predstavlja model line neuroze, kojoj je sasvim do voljno personalistiko objanjenje, poto joj, kako pokazuje iskustvo, za izleenje nije potrebno nita drugo do razgradnja subjektivnih pogrenih zaklju aka i pogrenih odluka. Pacijent moe da se, posle
4
4

Freud, 51.

24 Jung, Odabrana dela, II

369

uspene korekcije nepravilnih stavova, ponovo uklju i u zajednicu. Njegova bolest uglavnom nije bila ni ta drugo do produkt uroene ili steene slabosti. Bilo bi pogreno u jednom ovakvom sluaju neto menjati u optoj pretpostavci, representation collective. Time bi se pacijent jo dublje gurnuo u konflikt sa zajednicom, poto bi se dala prednost upravo njegovoj patogenoj slabosti. Klinikim posmatranjem shizofrenih bolesnika izdvojeni su nagovetaji dva razliita tipa, jednog asteninog (stoga i francuski termin psvchasthenie!) i jednog napetog i aktivno konfliktnog. Isto je sluaj i kod neuroza. Prvi tip vodi do neuroze koja se moe objasniti isto personalistiki a koja predstavlja ne prilagoenost izniklu na linoj slabosti. Nasuprot tome drugi tip predstavlja individuu koja teko da moe biti neprilagoena i koja je pokazala svoje spo sobnosti za to. Ona iz ubeenja ne moe ili nee da se prilagodi, ili ne razume zato joj njena prilago enost ne omoguuje normalan ivot, gde bi takav, po svim merilima, trebalo da bude sasvim mogu. Osnova za njenu neurozu izgleda da lei u plusu, su ficitu, koji prelazi iznad proeka za koji ne postoje mogunosti korienja. U ovakvim sluajevima treba oekivati svesnu ili ee nesvesnu kritiku premise pogleda na svet. Izgleda da je Frojd doao do istog iskustva, inae jedva da bi se oseao pozvanim da se usudi na pokuaj da, sa stanovita medicinskog psi hologa, kritiki napadne religiju kao jezgro premisa pogleda na svet. Ovaj poduhvat je bio, posmatrano u svetlu lekarskog iskustva, u izvesnom smislu potpuno dosledan, iako bi se o nainu njegovog sprovoenja moglo imati mnogo razliitih miljenja; ipak sama religija ne samo da nije neprijatelj bolesnika, ve ak psihiki lekoviti sistem, kako nam to razjanjava hrianski nain govora a, uostalom, to evidentno pro istie i iz Starog zaveta* Upravo su neuroze dvaju gore pomenutih tipova one koje lekara suoavaju sa ovakvim problemima.
6

Na primer Psalm 147, 3, Knjiga o Jovu 5, 18.

370

Ali nisu samo one, ve postoji ne mali broj tzv. pa cijenata kod kojih se kliniki ne bi mogla ustanoviti neuroza, koji konsultuju lekara zbog psihikih kon flikata i drugih ivotnih tekoa i lekaru izlau pro bleme, na koje odgovori vode upravo u diskusiju principijelnih pitanja. Ovakvi ljudi esto tano znaju to neurotiar retko ili nikada ne zna da se kod njihovih konflikata radi o fundamentalnom proble mu stava, i da ovaj zavisi od izvesnih principa ili optih predstava, to jest od izvesnih religijskih, eti kih ili filozofskih ubeenja. Zahvaljujui ovakvim sluajevima psihoterapija, kao i psihijatrija, se pro tee daleko preko okvira somatske medicine i zadire u podruja kojima su se ranije bavili svetenici i filozofi. Prema meri u kojoj to oni danas vie ne ine ili im sluaoci odriu sposobnost da to ine, da se sa gledati koliku prazninu psihoterapeut mora katkad da ispuni, odnosno do koje mere su se s jedne strane briga za spas dua a s druge filozofija udaljile od ivotne stvarnosti. Duobriniku se prebacuje da se unapred zna ta e rei, a-filozofu da ne kazuje nita, ime bi se moglo neto poeti. udnovato da je obojici nezavisno od retkih izuzetaka izrazito nesimpa tina psihologija i to ona koja je ovde u pitanju. Pozitivan znaaj religijskog faktora u premisama gledanja na svet ne spreava da se zbog promene vremena, socijalnih prilika i s time udruenog raz vitka svesti izgube i tako postanu neupotrebljiva izvesna tumaenja i shvatanja. Mitologemi na kojima, na kraju krajeva, poivaju religije su, bar za nae pojmove, izraz unutranjih duevnih dogaaja i do ivljaja i pomou kultske anamneze omoguuju stalnu povezanost svesti sa nesvesnim, koje prvobit no i uvek iznova ekforie praslike. Zahvaljujui ovim obrascima i slikama nesvesno je dovoljno izraeno u svesti, i njegovi instinktivni podsticaji se mogu bez trenja prenositi u svest, tako da ova nikada ne gubi svoje instinktivne korene. Ali ako neki od ovih obra zaca zastari, tj. ako izgubi svoju shvatljivu povezanost sa svesti o sadanjosti, tada su svesni inovi izbora i odluivanja odseeni od svojih instinktivnih korena,
24'

371

i nastaje jedna, u prvom momentu parcijalna dezorijentiranost jer sudu nedostaje oseanje odreenosti i sigurnosti a odluivanju emocionalni vis a tergo. Representations collectives, koje primitivnog ove ka spajaju sa precima ili sa stvaraocem pradoba gra de, i kod kulturnog oveka most prema nesvesnom, kojeg vernik smatra svetom boanskog bia. Ovi mos tovi su bar delimino srueni i lekar se ne nalazi u situaciji da za ovu nesreu ini odgovornim one koji su pogoeni tim gubitkom. On zna da se radi o se kularnim promenama celokupnog psihikog stanja, kao to se toliko puta deavalo u istoriji. Pojedinac je nemoan prema ovakvim promenama. Lekar moe samo da posmatra i da pokua da shvati koje terapijske i restitucione pokuaje preduzima priroda. Iskustvo je ve odavno pokazalo da iz meu svesti i nesvesnog postoji kompenzatorni odnos, i da nesvesno pokuava, dodavanjem svesti onoga to joj nedostaje, da upotpuni psihu do celovitosti i tako da predupredi opasne gubitke ravnotee. U naem sluaju nesvesno stvara, kao to se moe oekivati, kompenzatorne simbole, koji treba da zamene sru ene mostove, to stvarno mogu, meutim, samo uz pomo svesti. Naime, simboli koje stvara nesvesno, da bi postali efektivni, moraju prvo biti shvaeni od strane svesti, tj. asimilovani i integrisani. Neshva eni san ostaje samo kao dogaaj, ali razumevanje stvara od njega doivljaj. Stoga, da bih nauio da razumem govor nesves nog, smatrao sam mojim glavnim zadatkom istrai vanje njegovih izraajnih oblika. Kako s jedne strane premise pogleda na svet predstavljaju eminentno istorljski faktor, a s druge simboli koje produkuje ne svesno proistiu iz arhainog naina funkcionisanja psihe, to se kod ovakvih istraivanja jednim delom mora savladati veliki istorijski materijal, a drugim mora se skupiti i obraditi isto tako veliki empirijski materijal. Oevidna je praktina neophodnost produbljenog shvatanja produkata nesvesnog. Ovim nastavljam onaj smer kojeg je uzeo ve Frojd, pri emu uostalom 372

pokuavam da se odreknem prethodno stvorenih me tafizikih miljenja. Nastojim da se drim neposred nog iskustva i da ostavim po strani metafizika ubeenja. Ne uobraavam da se nalazim iznad ili s onu stranu psihe elei da je u neku ruku procenjujem sa transcendentalne arhimedske take. Svestan sam da sam i sam upleten u psihu i da nisam sposoban ni za ta drugo do da opisujem ono na ta naiem unutar nje. Ako ovek, na primer, istrauje svet baj ki, on se ne moe odbraniti od utiska da se izvesna oblija ee ponavljaju, iako u razliitoj odori. Iz ovakvih poreenja proistie ono to folkloristika na ziva istraivanje motiva. Nita drugaije ne postupa psihologija nesvesnog sa psihikim oblijima koji se javljaju u snovima, fantazijama, vizijama i sumanu tim predstavama, kao i u sagama, bajkama, mitovima i religijama. Na ovom optem psihikom podruju ima motiva, to jest tipinih oblija, koji se kroz istoriju mogu pratiti daleko unazad pa ak i kroz predistoriju i stoga se smeju obeleiti kao arhetipovi. Izgle da mi da oni naprosto pripadaju strukturnom posedu ovekovog nesvesnog, poto drugaije ne bih mogao da objasnim njihovo univerzalno i uvek identino javljanje, bez obzira da li je npr. spasilac riba, zec, jagnje, zmija ili ovek. To je ista figura spasitelja u najrazliitijim akcidentalnim preruavanjima. Iz ve likog iskustva ove vrste izvukao sam zakljuak da je najindividualnija na oveku njegova svest, a na suprot tome njegova Senka, to jest izvesni povrni sloj nesvesnog je ve manje jedinstven, budui da se ovek od svoje vrste vie razlikuje vrlinama nego manama. Ali nesvesno, u svojoj pretenoj i najuticajnijoj manifestaciji, moe se smatrati kolektivnim fenomenom, koji je svuda identian, a poto izgleda da se nigde ne razlikuje od sebe samog, moda stvara udnovati entitet, ija je priroda svakako jo uvek obavijena gustom tamom. Uz to treba dodati da da6

* Pojam arhetipa formira psiholoki poseban sluaj pattern of behaviour u biologiji. Dakle, kod arhetipa se ni u kom sluaju ne radi o nasleenim predstavama, ve o nainu ponaanja.

373

nas postoji i paraspihologija, iji su objekt manife stacije koje su direktno u vezi sa nesvesnim. Tu spa daju pre svega fenomeni izvan ulnog opaanja (extra-sensory perception) koje medicinska psiholo gija nikako ne sme da previdi. Ako ovi fenomeni neto dokazuju, onda je to izvesna psihika relativ nost prostora i vremena, to znaajno osvetljava j e dinstvo kolektivno nesvesnog. Pre svega su svakako sigurne dve grupe injenica, naime s jedne strane po dudarnost izmeu individualnih simbola i mitologema i s druge E. S. P. fenomen. Tumaenje ovih fenomena ostavljeno je budunosti.
7

IX TERAPIJSKA VREDNOST ABREAGOVANJA U svojoj raspravi o radu Vilijama Brauna (William Brown) The Revival of Emotional Memories and Its Therapeutic Value, Vilijem Mek Dugal (William McDougall) izneo je nekoliko vanih miljenja, na koja bih ovde hteo da ukazem. Zbog neuroza, koje su se javile posle prvog svetskog rata sa svojom bitno traumatskom genezom, ponovo je postalo aktuelno pitanje traumatske teorije neuroza, koje je, razum ljivo u godinama pre prvog svetskog rata bilo u po zadini naunih diskusija. Tvorci ove teorije bili su Brojer i Frojd. Frojd je preduzeo temeljno ispitivanje neuroza i ubrzo je do ao do shvatanja koja su bolje odgovarala njihovom stvarnom poreklu, jer kod veine obinih neuroza ne moe se utvrditi nikakav traumatski uzrok. Kako bi se odrala teza da je neuroza uzrokovana nekom traumom, istiu se nevana, sekundarna zbi vanja. Ukoliko ovi traumatski sadraji ne poivaju samo na lekarevoj fantaziji ili predusretljivosti pa cijenta, oni predstavljaju sekundarne pojave, koje proistiu iz stava koji se ve sam moe oznaiti kao neurotski. Po pravilu neuroza je patoloki jednostra

ni Prevod predavanja The Therapeutic Value of Abreactions, koje je izalo u British Journal of Psychology, (Lon don, 1921, I, S. 1322). Kasnije je revidirano i publikovano u Contributions to Analytical Psychology (London and New York, 1928).

375

ni razvitak linosti, iji se jedva primetni poeci mogu pratiti do u najranije detinjstvo. Ako bi se htelo sa izvesnou govoriti o stvarnom poetku neuroze, onda bi to predstavljalo vrlo proizvoljnu procenu. Bilo bi skoro opravdanije traiti determinirajue uzroke u prenatalnom stadijumu pacijenta a time razmotriti psihiku i fiziku dispoziciju roditelja u vreme zaea i trudnoe, nego neki trenutak u paci jentovom ivotu proizvoljno okrivljavati za nastaja nje neuroze. Jasno je da kod ovog pitanja oveka ne srne isuvie impresionirati javljanje simptoma, ak i kada pacijent i njegova porodica izbijanje neuroze izjed naavaju sa pojavom simptoma. Temeljnije istrai vanje sa velikom verovatnoom e pokazati da je ve dugo pre pojave klinikih simptoma postojala bolesna tendencija. Ova specijalistima ve dugo poznata injenica dovela je dotle da je traumatska teorija dospela neto u pozadinu, sve do trenutka kada je, kao posledica rata, naila prava poplava traumatski uslovljenih ne uroza. Ako izdvojimo mnogobrojne ratne neuroze, kod kojih je trauma estoki ok pogodila neurotski predistorijat, onda ostaje ne mali broj sluajeva kod kojih nije mogla biti utvrena neurotska dispozicija ili je ova bila beznaajna, tako da bi neuroza jedva izbila bez traume. Ovde je trauma vie nego samo po kretaki momenat; ona je uzrok u smislu causa efficiens, pre svega ako se kao bitan faktor uzme u obzir posebna psihika atmosfera bojnog polja. Ovi sluajevi stavljaju nas pred nov terapijski problem, koji izgleda da opravdava obnavljanje pr vobitne Brojerove i Frojdove metode i njihove osnov ne teorije; jer trauma je u ovom sluaju ili jedini odreeni snaan potres ili kompleks ideja i emocija, koji se moe uporediti sa psihikom ozledom. Sve to poiva na kompleksu, pa ma kako neznatno, razbuk tava izvanredno estoku reakciju, pravu pravcatu provalu oseanja. Stoga bi se trauma mogla pred staviti kao kompleks od intenzivnog emocionalnog 376

naboja; a kako pri povrnom posmatranju ovaj kraj nje dejstveni naboj izgleda kao patoloki uzrok po remeaja, razumljivo je da se ovek zalae za tera piju koja omoguuje potpuno pranjenje. Ovakvo shvatanje je jednostavno i logino i na izgled se slae sa injenicom da abreagovanje tj. dramatino po navljanje traumatskog momenta, afektivna rekapitu lacija u budnom stanju, ili hipnozi esto ima leko vito dejstvo. Kao to je poznato ovek ima potrebu da jake doivljaje stalno iznova i iznova prepriava, sve dok ne izgube svoju afektivnu vrednost. Ono ega je srce puno, to prelazi u re kae poslovica. Kroz prianje postepeno slabi afektivnost traumat skog doivljaja i time gubi i ometajui uticaj. Ali, na alost, ovo na izgled tako jasno i jedno stavno shvatanje odgovara stvarnosti isto onako malo kao i druga, isto tako jednostavna ali pogrena obja njenja kao to s pravom naglaava Mek Dugal. Shvatanja ove vrste esto se estoko, ak fanatino zastupaju, kao, da se radi o dogmi, poto se ne mogu potvrditi iskustvenim injenicama. Dakle Mek Dugal s pravom ukazuje da je abreagovanje u velikom bro ju sluajeva ne samo uzaludno, nego ak i tetno. Nasuprot ovome moe se izneti da metoda abreagovanja nikada nije polagala pravo da je univer zalno sredstvo, i da kod svake metode ima sluajeva koji joj ne odgovaraju. Uz ovo eleo bih da dodam da briljivo ispiti vanje upravo refraktornih sluajeva daje najbolje objanjenje neke metode ili teorije; jer u neuspesima se najbolje pokazuju slabosti neke teorije. Time se, naravno, ne dovodi u pitanje niti vrednost niti oprav danost metode, a ipak takva ispitivanja mogu dovesti do korekture teorije a time posredno i do ko rekture metode. Kada Mek Dugal naglaava da glavni faktor ne uroze nije napetost prouzrokovana afektima, ve disocijacija psihe i da se, shodno tome, terapijski pro blem ne sastoji u prvoj liniji od abreagovanja ve od uklanjanja disocijacija, onda je tom tvrdnjom pogo dio sutinu. Ovaj argument dovodi nau diskusiju 377

dalje utoliko to se slae sa iskustvom da traumatski kompleks dovodi do disocijacije psihe. Kompleks ne podlee kontroli volje, ve poseduje psihiku auto nomiju. - - Autonomija se sastoji u tome to se kompleks manifestuje nezavisno od volje i ak se moe pojaviti u direktnoj suprotnosti prema svesnim tendencijama. Kompleks se tiranski namee svesti. Izbijanje afekta je istovetno totalnom napadu na linost, individuu kao da je napala neka divlja ivotinja ili neprijatelj. Primetio sam da se tipini, traumatski afekat u snu esto predstavlja kao divlja i opasna ivotinja iz vrsna ilustracija njegove autonomne prirode, kada je afekat otcepljen od svesti. P ^ S a ovog stanovita abreagovanje se pojavljuje u /sasvim drugaijem svetlu, naime, kao pokuaj da se ponovo integrie autonomni kompleks, tj. da se po stepeno kao sastavni deo pridoda i inkorporira u svest, budui da se traumatska situacija ponovno doivljava jednom ili vie puta. Ali sumnjam da je stvar stvarno tako jednostavna kao to izgleda, tako da se postavlja pitanje da li ovaj proces ne prate jo neki drugi bitni i znaajni faktori. Naime, mora se naglasiti da samo isto ponavljanje iskustva nema terapijskog dejstva, ono se mora po navljati u prisustvu lekara. Da je terapijsko dejstvo zavisno jedino od ponav ljanja doivljaja, onda bi pacijent mogao sasvim sam da sprovede abreagovanje, tako rei kao neku vrstu vebe. Njemu ne bi bila potrebna nikakva ljudska prisutnost da prima njegov afekat. Ali zahvat lekara je apsolutno neophodan, i jasno je bez daljnjega ta znai pacijentu kada moe da svoj doivljaj poveri saoseanju i punom razumevanju ovoga. Njegova svest nalazi u lekaru moralni oslonac protiv afekta traumatskog kompleksa, koga inae nije kadar da savlada. On vie nije sam u borbi protiv ovih elemen tarnih sila, ve ovek kome on poklanja poverenje stoji uz njega i tako mu daje moralnu snagu, koja mu je potrebna da savlada tiraniju nekontrolisanih emocija. Na ovaj nain jaa njegova svest, sve dok 378

ne uspe da integrie kompleks i konano ovlada afek tom. Ovaj apsolutno neophodan uticaj od strane le kara moda se moe nazvati sugestijom. Meni, meutim, izgleda da je to pre ljudsko interesovanje i lina spremnost za zalaganjem. Pri tom se ne radi o odreenoj metodi; to su moralni kvaliteti koji su od najveeg znaaja ne samo u sluaju abreagovanja, ve i u svim psihoterapijskim metodama. Neurotska disocijacija moe pri ponavljanju traumat skog momenta da se otkloni tek onda, kada je svesna linost pacijenta kroz vezu sa lekarem ojaala toliko da pacijent moe da autonomni kompleks svesno potini kontroli svoje volje. Samo pod ovim uslovima abreagovanje ima te rapijsko dejstvo; ipak ovo dejstvo ne zavisi samo od pranjenja afektivnog napona, ve, kako je pokazao Mek Dugal, znatno vie od toga da li je efikasno tre tiran rascep svesti. Tako se sluajevi, kod kojih abre agovanje dovodi do negativnog rezultata, pojavljuju u sasvim drugaijem svetlu. Samo abreagovanje, naime, nije dovoljno da bi se ponovo objedinila disocirana psiha, pa ak i kada su ispunjeni gore pomenuti uslovi. Ako se uprkos po navljanju traume ne uspe da se reintegrie autonom ni kompleks, onda odnos prema lekaru moe nivo sve sti pacijenta podii toliko da pacijent bude kadar da savlada i asimiluje kompleks. Meutim, ako pacijent gaji posebno tvrdokoran otpor prema lekaru ili ako lekar ne nalazi pravi stav prema pacijentu, onda e metoda abreagovanja promaiti. Samo po sebi je razumljivo da e katartika me toda abreagovanja kod neuroza, koje su samo delimino uslovljene traumatski, imati malo uspeha; jer sa tim se zapravo ne uzima u obzir sutina neuroza i zato u ovim sluajevima kruta primena katartike metode nije na mestu. Ako i ima deliminog uspeha, onda se ovome ne srne pridati vie znaaja nego uspehu bilo koje druge metode, koja se isto tako malo brine o stvarnom ustrojstvu neuroze. Ovakav uspeh treba pripisati sugestiji; po pravilu ovaj je od vrlo ogranienog trajanja i nita drugo do 379-

srean sluaj. Glavni uzrok ovakvih uspeha je uvek prenos na lekara a ovaj se formira bez velikih te koa pod pretpostavkom da je lekar iskreno ubeen u svoju metodu. Ve se odavno sa katartike metode prelo na analizu, i to zapravo zato to ona zahvata isto toliko malo ili isto toliko mnogo sutinu neuroze, kao npr. hipnoza i slini terapijski postupci. Nije sluajno da jaina analitike metode lei upravo tamo, gde je katartika najslabija, naime u odnosu izmeu lekara i pacijenta. Nita ne menja na stvari to jo uvek vlada miljenje da se analiza sa stoji uglavnom u tome da se iskopaju najraniji deji kompleksi, da bi se zlo istrglo iz korena. Tu se radi samo o poznom dejstvu stare traumatske teorije. Bio grafske injenice su od znaaja samo ukoliko otea vaju pacijentovo prilagoavanje na stvarnost. Bri ljivo istraivanje sveg grananja detinjastih fantazija po sebi je relativno nevano, poto terapijsko dejstvo proistie iz nastojanja lekara da prodre u duu paci jenta i da na taj nain uspostavi psiholoki ispravan odnos. Upravo je nedostatak jednog takvog odnosa ono zbog ega pati pacijent. Ve odavno je i Frojd spoznao da je prenos alfa i omega psihoanalize. Pre nos predstavlja pacijentov pokuaj da uspostavi psi holoki raport sa lekarem. Njemu je potrebna ova veza, ako eli da prevazie disocijaciju. Ali to je slabiji raport, tj. to se lekar i pacijent, manje razu me ju, tim se intenzivnije forsira prenos, i to uglav nom u svom seksualnom obliku. Za pacijenta je od toliko vitalnog znaaja osva janje cilja prilagoavanja, da seksualnost sauestvuje samo kao kompenzatorna funkcija. Uz njenu pomo treba da se uspostavi ona veza, koja se ne moe uspo staviti obinim putem i pomou meusobnog razumevanja. Pod ovakvim uslovima prenos moe postati najvea prepreka uspenoj terapiji. Nije onda udno to se seksualno jako obojen prenos posebno esto javlja tamo gde se analitiar isuvie esto koncentrie na seksualni aspekt, poto su zatvoreni svi ostali putevi sporazumevanja. Jednostrano seksualno tuma enje snova i fantazija je nasilje nad psihikim mate380

rijalom pacijenta, poto se u ovom materijalu uopte ne radi samo o infantilnim seksualnim fantazijama. Tu se uvek nalaze i stvaralaki elementi, sa ijom pomoi se moe uobliiti izlaz iz neuroze. U neurozi je blokiran ovaj prirodni izlaz. Tako je lekar jedino si gurno pribeite u tom darmaru seksualnih fantazija i pacijentu ne preostaje nita drugo do da se pomou grevitog erotskog prenosa uhvati za lekara; osim ako ovaj sa puno mrnje ne prekida ovakvu vezu. U oba sluaja rezultat je duhovno opustoenje. Ovo je utoliko alosnije to psihoanalitiar oigledno nikako ne stremi ovako beznadenom rezultatu ali, na alost, to je esto posledica njegove slepe odanosti dogmi seksualnosti. Sa intelektualnog stanovita prirodno da je iz vanredno jednostavna interpretacija koja uzima u obzir samo seksualnost; nje se tie samo mali broj elementarnih injenica, koje se sreu u bezbroj va rijacija. Ve se unapred zna na ta e da se svede itava stvar. Inter faeces et urinam nascimur osta je vena istina, ali je besplodna, jednolina i pre sve ga neukusna istina. Ne vodi niemu najvia stremlje nja due stalno i iznova objanjavati iz majinog krila i time je obezvreivati. Osim toga to bi bila gruba tehnika greka, koja bi razarala psiholoko shvata nje umesto da ga unapreuje. Neurotskim pacijenti ma je pre svega drugog potreban psiholoki raport, sa ijom pomoi se u svom disociranom stanju mogu prilagoditi na psihu lekara. Ipak nije tako jednostav no uspostaviti takav ljudski odnos; ovo uspeva samo uz ogromne napore i panju. Neprestana redukcija svih projekcija na njihovo poreklo i prenos je sa stavljen od projekcija moe biti od znatnog istorijskog i naunog interesa, ali ova nikada ne stvara pogodan stav prema ivotu, poto osujeava sve po kuaje pacijenta da formira normalne ljudske odnose, jer svaki odnos uvek i iznova razlae na njene prvo bitne komponente. Ako pacijent uprkos tome uspe da se prilagodi ivotu, onda to ide na raun mnogih moralnih, inte lektualnih i estetskih vrednosti, iji gubitak je za 381

aljenje, jer je na taj nain bitno oteen razvitak celokupne linosti. Sasvim nezavisno od toga postoji opasnost da se pacijent izgubi u istraivanju prolo sti, setno alei za stvarima koje se vie ne mogu izmeniti, poto je meu neurotiarima vrlo rairena tendencija da uzrok svoje manje vrednosti trae u po lutami prolosti, na primer u pogrenom vaspitanju, u stavu roditelja itd. Nijedno, pa ma kako tano obrazloenje ovih sporednih uzroka, nee moi da uplivie na sadanju manju vrednost pacijenta; isto kao to se postojei socijalni odnosi nee poboljati temeljnim istraiva njem uzroka svetskog rata. Ono to je u osnovi vano jeste moralna snaga celokupne linosti. Svakako bi bilo kratkovido principijelno reduktivnu analizu smatrati nepotrebnom; isto tako bi bilo neinteligentno osporavati vrednost istraivanja uzro ka rata. Lekar mora da koliko je mogue prodre do poetaka neuroze da bi stvorio osnovu za sledeu sin tezu. Tokom reduktivne analize, koja pacijenta od vodi natrag njegovom poreklu, lomi se i njegova, do due nedovoljna prilagoenost; razumljivo da ovaj gubitak njegova psiha eli da ponovo nadoknadi i zbog toga se tim grevitije hvata za ljudski objekat. Po pravilu taj objekat je lekar, ali ponekad to moe biti i neki drugi ovek, npr. brani drug ili prijatelj, koji onda deluje kao suprotni pol lekaru. Ponekad ova situacija moe uravnoteiti isuvie jednostrani prenos, ali ipak esto se pokazuje kao smetnja na predovanju rada. Intenzivno vezivanje za lekara prenos je kompenzacija za nedovoljni stav pacijenta prema stvarnosti. Fenomen prenosa je neizbeno obeleje svake dublje analize, poto je apsolutno neophodno da lekar ostvari to je mogue bliu vezu sa psiho lokim razvojem pacijenta. Moe se rei da se lekar u istoj meri, u kojoj razume tj. asimiluje, najintim nije psihike sadraje pacijenta, sa svoje strane biva kao figura pripajan pacijentovoj psihi. Kada kaem kao figura, onda bih hteo da naglasim da pacijent ne opaa lekara onako kakav je on u stvari, ve 382

u njemu vidi ona tipina oblija koja su bila od zna aja u njegovoj predistoriji. Lekar se kontaminira sa ovim slikama seanja, jer on daje pacijentu povoda da poveri svoje najintimnije tajne. Izgleda kao da snaga tih slika seanja prelazi na njega. Prenos se, dakle, sastoji od razliitih projekcija koje slue kao zamena za stvarni psiholoki odnos. Ove stvaraju prividni odnos; ipak ovaj je u izvesnom periodu od velikog znaaja za pacijenta, naime, onda kada se poveanim bavljenjem prolou jo pojaava njegova habitualna slabost prilagoavanja. Zbog toga je iznenadno prekidanje prenosa esto skopano ak sa opasnim posledicama; pacijent na taj nain dospeva u stanje usamljenosti, lieno odnosa sa drugima. I kada se projekcije analiziraju unazad do nji hovog porekla a sve projekcije se mogu razreiti na ovaj nain ipak preostaje pacijentova potreba za ljudskim kontaktom i ovoj treba udovoljiti, poto bez odnosa bilo koje vrste ovek propada u prazninu. Njemu se mora omoguiti da se nekako vee za neposredno prisutni objekt, ako se eli da donekle udovolji zahtevu koji je u pacijentu izrastao iz na stojanja da se i prilagodi. Nezavisno od reduktivne analize on se lekaru nee obraati samo kao seksual nom objektu, ve e ga posmatrati kao partnera u i sto ljudskom odnosu, pri emu je svakome osigurano njegovo individualno mesto. Ovo, prirodno, nije mo gue sve dok se projekcije svesno ne spoznaju; shod no tome ove se najpre moraju podvrgnuti reduktivnoj analizi, pod pretpostavkom da se ima na umu oprav danost i vanost zahteva koji podleu linom odnosu. Kada su projekcije kao takve upoznate, zavrava se ova posebna vrsta raporta, naime prenosa, i pre lazi se na problem individualnog odnosaj Ko donekle poznaje literaturu u vezi sa oVim problemom i ko se bavio interpretacijom snova i istraivao komplekse kod sebe i drugih, bez veih tekoa e doi do ove odlune take. Ali pravo da ide dalje ima samo onaj lekar koji je i sam proao kroz analizu ili u svoj rad imosi istinoljubivosti u tolikoj meri da mu uspeva da kroz pacijente analizira i samog sebe. Lekar koji 383

za prvo nema elje a drugo ne moe dostii nikada, ne bi trebalo da se usuuje na analizu; neto e mu uvek nedostajati, pa ma kako se pozivao na svoj auto ritet. Na kraju krajeva njegov rad se ispostavlja kao intelektualni blef, jer kako bi mogao da pomogne pa cijentu da savlada bolesnu niu vrednost, kada je njegova inferiornost tako oigledna? Kako moe pa cijent da rtvuje svoja neurotska pribeita, kada uvi a kako lekar igra skrivalice sa samim sobom, kao da se plai da e ga smatrati manje vrednim ako dopusti da spadne profesionalna maska autoriteta, kompeten cije, superiornog znanja, itd.? Probni kamen svake analize, koja se ne zadovo ljava deliminim uspehom ili bezuspeno dolazi do zastoja, je uvek ovaj odnos oveka prema oveku. U ovoj psiholokoj situaciji pacijent je prema lekaru ravnopravan i sa onom istom nemilosrdnom kritikom koju je on sam tokom tretmana morao da doivi od strane lekara. Ovaj oblik linog odnosa odgovara slobodno pri hvaenoj obavezi ili vezi, koja je suprotna okovima prenosa. Za pacijenta ovaj odnos istovremeno pred stavlja most, preko koga e moi da se usudi na prve korake ka smisaonoj egzistenciji. On otkriva vrednost svoje sopstvene, jedinstvene linosti; on uvia da e biti prihvaen onakav kakav jeste i da je kadar da se prilagodi zahtevima ivota. Ali ovo otkrie se ne moe postii sve dok je lekar uanen iza neke me tode i sebi dozvoljava da neogranieno guna i kritikuje. Ma koju metodu on tada upotrebio, ona e se malo razlikovati od sugestije i donee odgovarajue rezultate. Umesto ovog lekar bi trebalo da pacijentu osigura pravo na apsolutno slobodnu kritiku, poto se pacijent po svaku cenu mora oseati ljudski ravno pravan. Verujem da iz iznetog jasno proizilazi da analiza, po mome miljenju, postavlja duhovnom i moralnom kvalitetu lekara daleko vee zahteve nego primena rutinske tehnike i da terapijski uticaj lekara pre sve ga lei u ovom, vie linom pravcu. 384

A k o bi italac ipak doao do zakljuka da od m e tode zavisi tek malo ili nita, onda bi to bio znak da je moje tumaenje shvaeno potpuno pogreno. Samo lino sauee i saoseanje nikada ne moe da paci jentu posreduje ono objektivno razumevanje neuroze, koje ga oslobaa zavisnosti od lekara i predstavlja protivteu prenosu. Za objektivno razumevanje njegove bolesti i za stvaranje ljudskog odnosa neophodno je znanje i to ne samo isto medicinsko znanje, koje pogaa ogra nieno podruje, ve obuhvatno poznavanje svih a s pekata ljudske due. Terapijom se mora postii vie od razreenja starog, bolesnog stava; ono mora da dovede do novog stava, koji je zdrav i ivotvoran. Za to je esto neophodna fundamentalna promena ivot nog shvatanja. Pacijent ne treba samo da je kadar da spozna poreklo svoje neuroze, on mora i da vidi cilj kome stremi. Bolesno se ne moe jednostavno o d straniti kao strano telo, a da se ne izloi opasnosti da se istovremeno razori neto bitno, neto to je trebalo da ivi. Na zadatak se ne sastoji u unitavanju, ve naprotiv mi treba da uvamo kao malo vode na dlanu ono to eli da raste, dok ne bude kadro da konano preuzme svoju ulogu u celovitosti due.
1

26 Jung, Odabrana dela, li

S A D R A J

1
O PSIHOLOGIJI NESVESNOG I. Psihoanaliza _ _ 7 18 30 42 68 86 96 121 127

II. Teorija erosa III. Drugo gledite: volja za mo

IV. Problem tipa zauzetog stava V. Lino i nadlino ili kolektivno nesvesno V I . Sintetska ili konstruktivna metoda VII. Arhetipovi kolektivno nesvesnog

VIII. Tumaenje nesvesnog. Opte o terapiji Zakljuak _ _ _ _ _ _ _

II V E Z E I Z M E U JA I N E S V E S N O G Predgovor drugom izdanju 131

Prvi

deo

DEJSTVO NESVESNOG NA SVEST I. Lino i kolektivno nesvesno 137 150 169

II. Posledine pojave asimilacije nesvesnog III. Persona kao iseak iz kolektivne psihe
25-

387

IV. Pokuaji oslobaanja individualnosti iz kolektivne psihe 177 177 183 A) Regresivno uspostavljanje persone B) Identifikacija sa kolektivnom psihom

Drugi

deo

INDIVIDUACIJA I. Funkcija nesvesnog II. Anima i Animus IV. Mana-linost _ 189 205 231 247

III. Tehnika razlikovanja izmeu ja i figura nesvesnog

III OPSTI PROBLEMI PSIHOTERAPIJE I. Osnovi praktine psihoterapije II. Sta je psihoterapija? 265 286 295 303 322 331 341 359 375

III. Neki aspekti moderne psihoterapije IV. Ciljevi psihoterapije V. Psihoterapija i pogled na svet V I . Medicina i psihoterapija VII. Psihoterapija u dananjici

VIII. Osnovna pitanja psihoterapije

I X . Terapijska vrednost abreagovanja

ODABRANA DELA K. G. JUNGA O PSIHOLOGIJI NESVESNOG

III izdanje Glavni urednik
RASA P O P O V

Lektor MILICA B U I A S

MILAN

ZARKOVIC

Tehniki urednik MIRJANA JOVANOVIC Korektor DUSANKA VIDAKOVIC Izdavaka radna organi/arija Matice srpske Novi Sad Ti ra 7500 prim'eraka tampa RO Kultura. OOUR Radia Timoti. Beograd. .Takieva 9 1984