Drame Oskara Vajlda

Književna radionica Rašić

i 

Beograd, 2015,

OSKAR VAJLD

DRAME

Saloma

Sveta Kurtizana

Važno je da si Ernest

preveli Tea Nikolić, Vladimir Petrović i Aleksandra Erdeljanović

Beograd, 2015.

Saloma

Tragedija u jednom činu. Preveo sa originalne verzije Oskara Vajlda lord Alfred Daglas

Lica:

Irod Antipas, vladar Judeje

Jovan, prorok

Mladi Sirijac, kapetan straže

Kapadokijac

Nubijac

I,II vojnik

Paž Irodijin

Jevreji, Nazarećani itd.

Rob

Naaman, dželat

Irodija, žena Tetrarhova

Saloma, ćerka Irodijina

Salomini robovi

Scena, velika terasa u Irodovoj palati, smeštena iznad sale za gozbe. Neki vojnici su nagnuti preko balkona. Sa desne strane su velike stepenice, sa leve strane u pozadini stari bunar okružen zelenim bronzanim zidom. Mesečina.

MLADI SIRIJAC: Kako je lepa princeza Saloma večeras!

IRODIJIN PAŽ: Pogledaj mesečinu! Kako čudno izgleda! Kao žena ustala iz groba. Kao mrtva žena. Možeš pomisliti da traži mrtve stvari.

MLADI SIRIJAC: Čudno izgleda. Kao mala princeza koja nosi žuti veo i čija su stopala od srebra. Ona je princeza koja ima male bele golubice umesto stopala. Možeš zamisliti kako igra.

IRODIJIN PAŽ: Ona je kao mrtva žena . Kreće se veoma sporo.

Buka u sali za gozbe

PRVI VOJNIK: Kakva buka! Koje to divlje zveri urlaju!

DRUGI VOJNIK: Jevreji. Oni su uvek takvi. Oni se svađaju oko svoje vere.

PRVI VOJNIK: Zašto se svađaju oko svoje vere?

DRUGI VOJNIK: Ne umem da ti kažem. Uvek to rade. Fariseji, na primer, kažu da postoje anđeli, a Sadukeji tvrde da anđeli na postoje.

PRVI VOJNIK: Mislim da je smešno raspravljati se oko takvih stvari.

MLADI SIRIJAC: Kako je lepa princeza Saloma večeras.

IRODIJIN PAŽ: Ti uvek gledaš u nju. Previše je gledaš. Opasno je gledati ljude na takav način. Nešto bi se strašno moglo dogoditi.

MLADI SIRIJAC: Ona je veoma lepa večeras.

PRVI VOJNIK: Tetrarh je nešto tmuran večeras.

DRUGI VOJNIK: Da, mračan mu je pogled.

PRVI VOJNIK: On gleda u nešto.

DRUGI VOJNIK: On gleda u nekog.

PRVI VOJNIK: U koga gleda?

DRUGI VOJNIK: Ne bih znao reći.

MLADI SIRIJAC: Kako je princeza prebledela. Nikada je nisam video tako bledu. Ona je kao senka bele ruže u srebrnom ogledalu.

IRODIJIN PAŽ: Ne smeš gledati u nju, suviše je gledaš.

PRVI VOJNIK: Irodija puni čašu Tetrarhu.

KAPADOKIJAC: Je li ono kraljica Irodija, ona što nosi crnu kapu opšivenu biserima, čija je kosa posuta plavim puderom ?

PRVI VOJNIK: Da, to je Irodija, Tetrarhova žena.

DRUGI VOJNIK: Tetrarh je ljubitelj vina. Ima ih tri sorte. Jedno je doneto sa ostrva Samotrake i purpurno je kao Cezarev ogrtač.

KAPADOKIJAC: Nikada nisam video Cezara.

DRUGI VOJNIK: Drugo dolazi iz grada zvanog Kipar i žuto je kao zlato.

KAPADOKIJAC: Ja volim zlato.

DRUGI VOJNIK: Treće je vino sa Sicilije. To vino je crveno kao krv.

NUBIJAC: Bogovi moje zemlje veoma vole krv. Dva puta godišnje mi im žrtvujemo mlade muškarce i device, pedeset mladića i sto devica. Ali, čini mi se da im nikada ne dajemo sasvim dovoljno, jer su jako grubi prema nama.

KAPADOKIJAC: U mojoj zemlji nijedan bog nije ostao. Rimljani su ih oterali. Postoje neki koji kažu da su se oni sakrili u planine, ali ja u to ne verujem. Tri noći sam proveo u planinama tražeći ih posvuda. Nisam ih našao. Na kraju sam ih zvao poimence, ali nisu došli. Mislim da su mrtvi.

PRVI VOJNIK: Jevreji obožavaju boga koji se ne može videti.

KAPADOKIJAC: Ja to ne razumem.

PRVI VOJNIK: U principu, oni samo veruju u stvari koje se ne mogu videti.

KAPADOKIJAC: Sve mi tom zajedno izgleda kao budalaština.

GLAS JOVANOV: Posle mene doći će drugi moćniji nego što sam ja. Nisam vredan ni toliko da mogu da im odre{im remen na cipelama. Kad On dođe, usamljenim dušama biće drago. One će procvetati kao kao ljiljan. Oči slepih videće dan, uši gluvih će ozdraviti. Novorođenče će stavljati svoju ruku u zmijsko leglo, On će voditi lavove za grive.

DRUGI VOJNIK: Ućutkajte ga. On uvek govori budalaštine.

PRVI VOJNIK: Ne, ne. On je sveti čovek. Veoma je ljubazan takođe. Svakog dana, kad mu donesem jelo, on mi zahvali.

KAPADOKIJAC: Ko je on?

PRVI VOJNIK: Prorok.

KAPADOKIJAC: Kako se zove?

PRVI VOJNIK: Jovan.

KAPADOKIJAC: Odakle je?

PRVI VOJNIK: Iz pustinje gde se hranio skakavcima i medom divljih pčela. Bio je ogrnut kamiljom kožom, a oko slabina je imao kožni pojas. Bilo je jadno pogledati ga. Velika gomila ga je pratila. Čak je imao i učenike.

KAPADOKIJAC: O čemu on govori?

PRVI VOJNIK: Mi to nikad ne znamo. Ponekad govori strašne stvari, ali je nemoguće razumeti šta kaže.

KAPADOKIJAC: Može li ga neko videti?

PRVI VOJNIK: Ne, Tetrarh je to zabranio.

MLADI SIRIJAC: Princeza je sakrila lice iza lepeze! Njene male bele ruke podrhtavaju kao golubice koje lete svojim golubijim gnezdima. One su kao beli leptiri. One su baš kao beli leptiri.

IRODIJIN PAŽ: Šta je to sa tobom? Zašto je gledaš? Ne smeš je gledati… Nešto se strašno može desiti.

KAPADOKIJAC (pokazujući bunar): Kakav čudan zatvor!

DRUGI VOJNIK: To je stari bunar.

KAPADOKIJAC: Stari bunar! Mora da je tu vrlo nezdravo.

DRUGI VOJNIK: O, ne! Tetrarhov stariji brat, prvi muž kraljice Irodije, bio je, na primer, tu zatvoren dvanaest godina. To ga nije ubilo. Na kraju dvanaeste godine morao je biti udavljen.

KAPADOKIJAC: Udavljen? Ko se usudio to da učini?

DRUGI VOJNIK (pokazujući na dželata, velikog Crnca): Onaj čovek tamo, Naaman.

KAPADOKIJAC: Nije se bojao?

DRUGI VOJNIK: O, ne! Tetrarh mu je poslao prsten

KAPADOKIJAC: Kakav prsten?

DRUGI VOJNIK: Prsten smrti. Tako da se nije plašio.

KAPADOKIJAC: Ipak je užasna stvar udaviti kralja.

PRVI VOJNIK: Zašto? Kraljevi imaju samo jedan vrat, kao i drugi ljudi.

KAPADOKIJAC: Mislim da je to strašno.

MLADI SIRIJAC: Princeza ustaje! Napušta sto! Izgleda vrlo uznemireno. Ah, dolazi ovamo! Da, ide prema nama. Kako je bleda. Nikada je nisam video tako bledu.

IRODIJIN PAŽ: Ne gledaj je. Molim te da je ne gledaš.

MLADI SIRIJAC: Ona je kao golubica koja je zalutala… Kao narcis koji se njiše na vetru. Ona je kao srebrni cvet.

Ulazi Saloma

SALOMA: Neću ostati! Ne mogu da ostanem. Zašto me Tetrarh gleda sve vreme svojim krtičijim očima ispod drhtavih kapaka? Čudno je da me muž moje majke gleda na takav način. Ne znam šta to znači. Zapravo, znam.

MLADI SIRIJAC: Vi ste upravo napustili gozbu, princezo?

SALOMA: Kako je prijatan vazduh ovde! Ovde mogu da dišem. Unutra su Jevreji iz Jerusalima koji razdiru jedni druge na komade svojim budalastim ceremonijama, i varvari, koji piju i piju i prosipaju vino po zemlji, i Grci iz Smirne sa našminkanim očima i obrazima, ukovrdžanom kosom smotanom u punđe, i ćutljivi, prepredeni Egipćani sa noktima od žada i ogrtačima boje rđe, i Rimljani, brutalni i prosti, sa prostačkim žargonom. Ah, kako se gnušam Rimljana! Oni su obične bitange, a drže se kao plemenita gospoda.

MLADI SIRIJAC: Hoćete da sednete, princezo?

IRODIJIN PAŽ: Zašto pričaš sa njom? Zašto je gledaš? O! Nešto strašno će se dogoditi.

SALOMA: Kako je lepo videti Mesec. On je kao novčić, možete pomisliti da je mali srebrni cvet. Mesečina je hladna i čedna. Sigurna sam da je netaknuta, ima devičansku lepotu. Da, sigurno je netaknuta. Nikada sebe nije oskrnavila. Siguno se nikad nije prepustila muškarcima, kao druge boginje.

JOVANOV GLAS: Gospod je došao. Sin božiji će doći. Kentauri su se sakrili u reke, a sirene su ih napustile i leže pod lišćem šume.

SALOMA: Ko je taj što je vikao?

DRUGI VOJNIK: Prorok, princezo.

SALOME: Ah, prorok! Onaj koga se Tetrarh boji?

DRUGI VOJNIK: Ništa ne znam o tome, princezo. Taj što je vikao je prorok Jovan.

MLADI SIRIJAC: Da li vam je po želji da naredim da vam se donese ležaljka, princezo? Noć je lepa u vrtu.

SALOMA: On govori užasne stvari o mojoj majci, zar ne?

DRUGI VOJNIK: Mi nikada ne razumemo o čemu on govori, princezo!

SALOMA: Da, on govori užasne stvari o njoj.

Ulazi rob

ROB: Princezo, Tetrarh vas moli da se vratite na gozbu.

SALOMA: Neću se vratiti.

MLADI SIRIJAC: Izvinite, princezo, ali ako se ne vratite, mogla bi se dogoditi neka nevolja.

SALOME: Da li je on starac, taj prorok?

MLADI SIRIJAC: Princezo, bolje je da se vratite. Dozvolite mi da vas uvedem.

SALOMA: Taj prorok… je li on neki starac?

PRVI VOJNIK: Ne, princezo, on je prilično mlad čovek.

DRUGI VOJNIK: Nije sigurno. Postoje neki koji kažu da je on Ilija.

SALOMA: Ko je taj Ilija?

DRUGI VOJNIK: Drevni prorok ove zemlje, princezo.

ROB: Kakav odgovor od princeze mogu odneti Tetrarhu?

JOVANOV GLAS: Ne raduj se, ti, zemljo Palestino, jer bič njigov koji udara je slomljen. Iz semena zmije izrašće bosiljak i njegovim plodovima hraniće se ptice.

SALOMA: Kakav čudan glas! Želela bih da pričam sa njim.

PRVI VOJNIK: Bojim se da je to nemoguće. Tetrarh ne želi da iko priča sa njim. Čak je i prvosvešteniku zabranio da priča sa njim.

SALOMA: Ja želim da razgovaram sa njim.

PRVI VOJNIK: To je nemoguće, princezo.

SALOMA: Pričaću sa njim.

MLADI SIRIJAC: Zar ne bi bilo bolje vratiti se na gozbu?

SALOMA: Dovedite mi ovog proroka.

Rob izlazi

PRVI VOJNIK: Ne