Valpola Rahula - ČEMU JE BUDA PODUČAVAO

Valpola Rahula EMU JE BUDA PODUAVAO
Valpola Rahula
emu je Buda poduavao
Prevod Branislav Kovaevi
Naslov izvornika Walpola Rahula What the Buddha Taught
Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put www.yu-budizam.com/srednjiput budizam@yahoo.com
Copyright za prevod Branislav Kovaevi 2000
Fotografija na koricama
Ova knjiga je namenjenja iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme
Sadraj
Predgovor Buda Budistiki pogled na svet Prva plemenita istina Druga plemenita istina Trea plemenita istina etvrta plemenita istina Uenje o nepostojanju sopstva Meditacija ili oplemenjivanje uma Budino uenje danas Odabrani tekstovi Skraenice Renik Bibliografija
7 9 11 25 39 45 55
70 75
86 92 100 117 126
Predgovor
vuda u svetu danas raste interesovanje za budizam. Mnotvo je drutava i grupa osnovano i objavljeno je jako puno knjiga ija je tema Budino uenje. Medutim, za a1jenje je to su veinu njih napisali oni koji nisu sasvim kompetentni ili u tom svom poslu polaze od pogrenih pretpostavki proizalih iz drugih religija, pa je onda neizbeno pogreno predstavljanje i tumaenje predmeta o kojem piu. Jedan profesor uporedne religije koji je nedavno objavio knjigu o budizmu nije znao ak ni to da je Ananda, verni Budin pratilac, bio bhikkhu (monah), ve je mislio da je re o nezaredenom sledbeniku! Dakle, itaocu nije teko da zamisli kakvo mu znanje o budizmu takve knjige mogu doneti. to se mene tie, u ovoj knjiici sam se trudio da je prilagodim obrazovanom i pronicljivom itaocu, ne suvie upuenom u itavu problematiku, a kojeg interesuje emu je to Buda poduavao. Cilj mi je bio da u kraim crtama, to je mogue neposrednije i jednostavnije, to vernije izloim Budino uenje onakvo kakvo nalazimo u originalnim pali tekstovima Tipitake, koje su naunici jednoduno ocenili kao najranije celovite zapise Budine nauke. Materijal koji je ovde korien i citirani odlomci preuzeti su direktno iz tih tekstova. Tek na nekoliko mesta okrenuo sam se kasnijim spisima. Takode sam na umu imao i itaoca koji ve ima neka znanja o tome ta je Buda propovedao i eleo bi to svoje znanje jo da produbi. Da bih mu u tome pomogao, nisam samo dao pali ekvivalente za veinu kljunih pojmova, ve i upuivanja na originalne tekstove u fusnotama i selektivnu bibliografiju. 7
Buda
uda, ije je ime Siddhattha (Siddhartha na sanskritu), a porodino ime Gotama (sansk. Gautama), iveo je na severu Indije u estom veku pre nae ere. Njegov otac, Sudodana, vladao je kraljevstvom Sakja (u dananjem Nepalu). Majka mu je bila Maja. U skladu sa tadanjim obiajima, bio je oenjen jo kao sasvim mlad, u esnaestoj godini, za prelepu i odanu mladu princezu Jasodaru. Mladi princ je iveo u svojoj palati okruen raskoi. Ali je iznenada, suoen sa stvarnou ivota i patnjom ljudi, odluio da pronade reenje put koji vodi izvan te sveopte patnje. U dvadeset devetoj godini, neposredno po roenju svoga sina prvenca Rahule, napustio je kraljevstvo i postao asketa tragajui za reenjem. est godina je asketa Gotama tumarao dolinom Ganga, sretao uvene religiozne uitelje, prouavao i sledio njihove sisteme i metode, i podvrgavao sebe iscrpljujuem asketskom vebanju. Ipak, sve to ga nije zadovoljilo. Tako je napustio sve tradicionalne religije i njihove metode i krenuo sopstvenim putem. Njime je iao sve do onog trenutka kada je, sedei pod drvetom (od tada poznatim kao drvo mudrosti), na obali reke Neranare u Bodgaji (blizu Gaje u dananjoj indijskoj dravi Bihar) Gotama u svojoj 35. godini postigao prosvetljenje, posle kojeg je dobio naziv Buda, Budni. Prvu propoved posle prosvetljenja Gotama Buda je saoptio petorici asketa, svojih ranijih prijatelja, u Parku jelena u Isipatani (dananjem Sarnatu) blizu Benaresa. Od tog dana, pa tokom 45 godina, poduavao je on mukarce i ene svih slojeva kraljeve i 9
seljake, bramane i otpadnike iz kastinskog sistema, imune i prosjake, svece i razbojnike ne pravei ni najmanju razliku meu njima. Nije priznavao bilo kakve razlike u klasi ili drutvenoj grupi, a Put o kojem je propovedao bio je pristupaan svim mukarcima i enama spremnim da ga razumeju i slede. U osamdesetoj godini Buda je preminuo u Kusinari (u dananjoj indijskoj dravi Utar Prade). Danas budizam sreemo na ri Lanki, u Burmi, Tajlandu, Kampuiji, Laosu, Vijetnamu, Tibetu, Kini, Japanu, Mongoliji, Koreji, na Tajvanu, u nekim delovima Indije, Pakistanu i Nepalu, kao i u Sovjetskom Savezu. U svetu ima preko petsto miliona budista.
10
Budistiki pogled na svet
eu osnivaima religija Buda je (ukoliko njegovo uenje uopte moemo da nazovemo religijom u pravom znaenju te rei) bio jedini uitelj koji nije tvrdio da je bilo ta drugo do obino ljudsko bie. Ostali uitelji behu ili bogovi ili njihove inkarnacije u razliitim oblicima ili su, pak, tvrdili da su njima nadahnuti. Buda ne samo da je bio ljudsko bie, ve je tvrdio da ga ne nadahnjuje bilo kakav bog ili spoljanja sila. Sva svoja postignua pripisivao je ljudskom naporu i ljudskim sposobnostima. ovek i jedino ovek moe postati Buda. Svaki ovek u sebi sadri mogunost da postane Buda, i to zavisi jedino od njegove elje i truda. Budu moemo nazvati ovekom par excellence. On je bio toliko savren u svojoj ljudskosti da su ga najiri slojevi sledbenika kasnije poeli smatrati nadovekom. Prema Budinom shvatanju, ovekov poloaj je izuzetan. On je sam svoj gospodar i ne postoji bie ili sila koja stoji iznad njega i odreuje njegovu sudbinu. Svako je sam sebi utoite, a i ko bi drugi to mogao biti? [1] govorio je Buda. Opominjao je svoje uenike da budu sami svoje utoite i nikada ne tragaju za utoitem u drugom ili se oslanjaju na njegovu pomo. [2] Pouavao je, ohrabrivao i podsticao svakoga da se usavrava i izbori za sopstveno osloboenje, jer u oveku je mo da samoga sebe izbavi iz svih okova i to kroz lini napor i otroumnost. Buda kae: Sami za sebe morate da preete taj put; tathagate [3] ga jedino pokazuju. [4] Ukoliko bi Budu uopte trebalo nazivati spasiocem, to je 11
jedino u smislu da je on ponovi otkrio i ukazao na put izbavljenja, nirvanu. No, taj put mora prei svako za sebe. Na osnovu tog principa individualne odgovornosti Buda ostavlja slobodu svojim sledbenicima. U Mahaparinibbana sutti Buda kae da nikada nije ni pomiljao da nadzire sanghu (monaki red) [5], niti je eleo da sangha zavisi od njega. Govorio je da ne postoji nita skriveno u njegovom uenju, niti je ostalo bilo ta sakriveno u uiteljevoj stisnutoj aci (acariya-mutthi); drugim reima, nikada svoje sluaoce nije delio na posveene i one druge. Sloboda miljenja koju je doputao Buda nezabeleena je bilo gde u istoriji religija. Ova sloboda je nuna zato to, prema Budi, ovekovo osloboenje zavisi od njegovog linog pronicanja u Istinu, a ne od milosti boije ili bilo kakve spoljanje sile koja nagrauje svoje sledbenike. Buda je jednom posetio gradi Kesaputu u kraljevstvu Kosala. Stanovnici tog grada bili su znani po imenu Kalame. Kada su uli da je Buda u njihovom gradu, Kalame se sakupie da ga vide i ovako mu se obratie: Gospodine, ima nekih asketa i bramana koji dolaze u Kesaputu. Oni svoju vlastitu teoriju objanjavaju i tumae, a tuu teoriju oni kude, ocrnjuju, zanemaruju i obezvreuju. Onda dou neki drugi askete i bramani, pa i oni objanjavaju i tumae samo vlastitu teoriju, a tuu kude, ocrnjuju, zanemaruju i obezvreuju. Tako smo mi, gospodine, u sumnji i nedoumici kad je re o njima i pitamo se koji od ovih asketa i bramana govori pravo, a koji od njih lae? Tada im Buda dade ovakav savet, jedinstven u istoriji religija: Da, Kalame, normalno je to sumnjate i u nedoumici ste, jer nedoumica je nastala iz onoga to je sumnjivo. Zato, Kalame, ne dajte se zavesti onim to se prepriava, ni to je postalo tradicija; ni tvrdnjama, ni zato to je u skladu sa svetim knjigama, ni 12
Valpola Rahula
logikim zakljucima i domiljanjima, ni zato to se po svemu ini da je tako, ni zato to vam neko gledite izgleda uverljivo, ni zato to tako kae isposnik koji vam je uitelj. Tek onda, Kalame, kada sami uvidite da su odreene stvari nepovoljne (akusala) i pogrene, tek tada ih napustite... A kada sami uvidite da su odreene stvari povoljne (kusala) i ispravne, tek tada ih prihvatite i sledite. [6] Buda je otiao ak i dalje. Govorio je monasima da svaki sledbenik treba da kritiki posmatra i samog tathagatu (Budu), tako da bi mogao do kraja da uvrsti svoje poverenje prema uitelju kojeg sledi. [7] Prema Budinom uenju, sumnja (vicikiccha) jedna je od pet prepreka (nivarana) [8] za jasno shvatanje Istine i duhovno (i bilo kakvo drugo) napredovanje. Meutim, sumnja nije greh, jer u budizmu nema elemenata vere. Zapravo, u budizmu ne postoji ni greh u znaenju u kojem se on shvata u pojedinim religijama. Koren svakog zla je neznanje (avijja) i pogreno stanovite (miccha ditthi). Neporeciva je injenica da sve dok postoji sumnja, nedoumica, kolebanje, nikakav napredak nije mogu: Isto tako je neosporno da sumnje mora biti sve dok neto ne razumemo ili jasno sagledamo. No da bismo ili napred apsolutno je nuno da se oslobodimo sumnje. Da bismo se oslobodili sumnje moramo jasno da vidimo. Besmisleno je govoriti da ne treba da sumnjamo ili da treba da verujemo. Ako jednostavno kaete ja verujem, to ne znai da razumete i da vidite. Kada student reava matematiki problem, on dolazi do take iza koje ne zna kako da krene dalje i tada postaje sumnjiav i u nedoumici je. Sve dok je u njemu ta sumnja, on ne moe da nastavi. Ukoliko eli da se primakne reenju, mora razreiti tu sumnju. A postoje putevi da se ta sumnja razrei. Rei jednostavno verujem ili ne sumnjam nikako ne znai i reenje problema. Prisiliti sebe da poverujemo i prihvatimo neku stvar bez njezinog razumevanja je politiki, a ne duhovni i intelektu13
alni gest. Buda je uvek nastojao da raspri sumnju. ak i neposredno pred smrt nekoliko puta zaredom pita svoje uenike ima li u njima bilo kakve nedoumice vezane za njegovo uenje, opominjui ih da se ne kaju kasnije to nisu na vreme odagnali te nedoumice. No uenici su ostali nemi. Dirljiv je njegov komentar na to: Ukoliko nita ne pitate samo iz potovanja prema Uitelju, pitajte barem svoga prijatelja do sebe (tj. kaite mu ta da on kasnije pita u vae ime). [9] Onoga ko prouava istoriju religija zapanjuje ne samo sloboda miljenja, ve isto tako i tolerancija na koju nailazimo kod Bude. Jednom je u Nalandi sam Mahavira (veliki ainski reformator) poslao uglednog i bogatog Upalija, poznatog laikog sledbenika aina, da se sretne sa Budom i porazi ga u raspravljanju o odreenim pitanjima teorije karme, jer se Budino stanovite o tome problemu razlikovalo od Mahavirinog. [10] Potpuno suprotno oekivanjima, Upali je na kraju diskusije ostao ubeen da je Budino stanovite ispravno, a ono njegovog uitelja pogreno. Zato je zamolio Budu da ga prihvati kao jednog od svojih nezareenih sledbenika (upasaka). No Buda ga zamoli da o tome jo jednom razmisli i da ne prenagljuje; jer pomno razmatranje je dobro za ljude tako ugledne kao to si ti. Kada je Upali ponovio svoju elju, Buda zatrai od njega da nastavi da potuje i podrava i svoje dotadanje religiozne uitelje kao to je to inio i do tada. [11] U treem veku pre nae ere, veliki budistiki imperator Aoka, sledei taj plemeniti primer tolerancije i razumevanja, potovao je i pomagao sve ostale religije svoje nepregledne imperije. U jednom od svojih edikata uklesanih u steni, iji se original moe jo i danas itati, imperator objavljuje: Ne treba potovati samo svoju, a odbacivati religije drugih, ve ih treba potovati zbog ovog ili onog razloga. Na taj nain pomaemo sopstvenoj religiji da raste i inimo uslugu religijama drugih. inei suprotno kopamo grob sopstvenoj religiji i 14
Valpola Rahula
isto tako tetimo i drugima. Ko god tuje sopstvenu religiju i blati druge, ini to zapravo posveujui se svojoj religiji i pomilja: Veliau svoju religiju. Ali, naprotiv, on je time smrtno ranjava. Jedino je ovakvo razmiljanje ispravno: Neka svi sluaju i budu voljni da sasluaju uenja koja drugi propovedaju [12] Ovde bismo dodali samo toliko da bi ovaj duh razumevanja danas trebalo primeniti ne samo na planu religija, ve i na sve ostalo. Taj duh tolerancije i razumevanja bio je od samog poetka jedan od najcenjenijih ideala budistike kulture i civilizacije. Otuda ne postoji nijedan primer progona ili prolivanja makar kapi krvi radi preobraanja u budizam ili njegovog propagiranja tokom istorije duge 2.500 godina. On se proirio Azijom na miran nain i danas ima vie od petsto miliona sledbenika: Nasilje u bilo kom obliku, bilo kojim povodom, apsolutno je protivno Budinom uenju. esto se postavlja sledee pitanje: Je li budizam religija ili filozofija? Nema nikakvog znaaja kako ga nazivate. Budizam ostaje ono to jeste kakvu god mu etiketu prilepili. Etiketa je bespredmetna. ak i etiketa budizam koju stavljamo na Budino uenje nema mnogo vanosti. Imena nisu neto to pripada sutini. Kakav je smisao imena? Ono to nazivamo ruom mirisalo bi pod bilo kojim imenom jednako zanosno. Na isti nain, Istini nije potrebna etiketa: ona nije ni budistika, ni hrianska, hinduistika niti muslimariska. Ona nije bilo iji monopol. Sektake etikete su prepreka nezavisnom razumevanju Istine i uzrokuju opasne predrasude u ljudskim umovima. Ovo ne vai samo u stvarima intelekta i duhovnosti, ve isto tako i u odnosima meu ljudima. Kada, na primer, sretnemo oveka, ne posmatramo ga kao ljudsko bie, ve na njega odmah stavljamo etiketu: Englez, Francuz, Nemac, Amerikanae ili Jevre15
jin i gledamo ga kroz sve one predrasude koje su u naem umu povezane sa tom etiketom. I pored toga to on moe biti lien svih tih atributa koje smo mu pripisali. Ljudi su toliko privreni najrazliitijim etiketama da ak idu dotle da ih stavljaju na ljudske kvalitete i emocije zajednike za sve: Tako govore o razliitim tipovima milosra, kao to su, na primer hriansko milosrde ili budistiko milosrde, tako da sa prezirom gledaju na druge tipove milosra. No milosre ne moe biti sektako; ono nije ni hriansko ni budistiko, hinduistiko niti muslimansko. Majina ljubav prema detetu nije ni budistika ni hrianska: to je majinska ljubav. Ljudskim osobinama i emocijama, kao to su ljubav, milosre, samilost, tolerancija, strpljenje, prijateljstvo, elja, mrnja, zlovolja, neznanje; obmanutost itd. nisu potrebne sektake etikete; one ne pripadaju nijednoj pojedinanoj religiji. Za tragaoca za istinom nebitno je odakle neka ideja potie, Izvor i razvoj jedne ideje su stvar za akademsko ispitivanje. Zapravo, da bismo razumeli Istinu nije potrebno da znamo ak ni to da uenje potie od Bude ili nekog drugog. Sutina je vienje stvari, njeno razumevanje. U Majjhima nikayi (sutta broj 140) ima jedna vana pria koja to ilustruje. Buda je jednom prenoio u kui jednog grnara. U toj kui je boravio i mladi pustinjak koji je tu stigao jo ranije. Oni se nisu poznavali. Buda primeti pustinjaka i pomisli: Prijatno je ponaanje ovog mladia. Bilo bi dobro da se raspitam o njemu. Tako ga Buda upita: O bhikkhu, [13] u ije ime ti napusti dom? Ko ti je uitelj? Kojem se uenju priklanja? O prijatelju, odgovori mladi, ima jedan pustinjak Gotama, izdanak plemena Sakja, koji ostavi svoj rod kako bi se odao pustinjakom ivotu. Za njega se govori da je arahant, potpuno prosvetljen. U ime tog Blaenog postadoh pustinjak. On je moj uitelj i njegovom se uenju priklanjam. A gde sada boravi taj Blaeni, arahant, potpuno prosvetlje16
Valpola Rahula
ni?
Tamo na severu, prijatelju, nalazi se grad Savati. Tamo sada ivi taj Blaeni, arahant, potpuno prosvetljeni. Jesi li ikada video tog Blaenog? Bi li ga prepoznao da ga ugleda? Nikada nisam video Blaenog. Niti bih ga prepoznao da ga ugledam. Buda shvati da je u njegovo ime taj nepoznati mladi napustio svoj dom i postao pustinjak. Ne otkrivajui ko je, on mu ovako ree: O bhikkhu, pouiu te uenju. Sluaj i dobro pazi ta u ti rei. Vrlo dobro, prijatelju, ree mladi u znak pristanka. Tada Buda ovom mladiu izree jedan od najznaajnijih govora u kojima se objanjava Istina (na narednim stranicama data je njegova sutina). [14] Tek na kraju govora mladi pustinjak, ije ime bee Pukusati, shvata da je osoba koja mu govori sam Buda. Zato on ustaje, staje pred Budu, klanja se do nogu Uiteljevih i izvinjava se to ga je oslovljavao sa prijatelju. [15] Tada moli Budu da ga zaredi i primi u monaki red (sangha). Buda ga pita ima li ve posudu za proenje hrane i ogrta. (Bhikkhu mora imati tri ogrtaa i posudu za proenje hrane.) Kada Pukusati na to odgovori odreno, Buda ree da ga bez toga ne moe zarediti. Pukusati izae napolje kako bi naao posudu i ogrtae, ali na njega nasrnu razjareni bik i ubije ga. [16] Kasnije, kada je tuna vest dola do Bude, on objavi da je Pukusati bio mudrac koji je ve ugledao Istinu, dosegao stanje pred samo postizanje nirvane i da se ponovi rodio u egzistenciji u kojoj e postati arahant [17] i na kraju umreti da se vie nikada ne pojavi u ovome svetu. [18] Iz ove prie je sasvim jasno da Pukusati kada je sluao Budine rei i razumeo njegovo uenje nije uopte znao ko mu to govori, odnosno ije je to uenje. On je video Istinu. Ukoliko je lek dobar, bolest e biti izleena. Nije nuno znati ko ga je pripre17
mio i gde. Skoro sve religije su sagradene na veri na slepoj veri, reklo bi se. No u budizmu naglasak je na vienju, znanju, razumevanju, a ne na veri, odnosno verovanju. U budistikim tekstovima nailazimo na re saddha (sansk. sraddha), koja se obino prevodi sa vera ili verovanje. Ali saddha nije vera kao takva, ve pre poverenje roeno iz ubedenja. U popularnom budizmu i takoe u uobiajenoj upotrebi u tekstovima re saddha, treba to priznati, ima jedan element vere u tom smislu da oznaava poverenje u Budu, dhammu (uenju) i sanghu (redu). Prema Asangi, velikom budistikom filozofu iz etvrtog veka nae ere, sraddha ima tri vida: (1) puna i vrsta ubeenost da neka stvar jeste, (2) smireno uivanje u dobrim osobinama i (3) tenja ili elja da se dosegne neki objekat koji je na vidiku. [19] Kako god je formulisali, vera ili verovanje onako kako je shvaeno u veini religija nema mnogo veze sa budizmom [20] Pitanje verovanja iskrsava onda kada nema vienja vienja i u doslovnom i u prenesenom znaenju. Onog trenutka kad progledate nestaje pitanje verovanja. Ako vam kaem da imam dragulj skriven u stisnutoj aci, javlja se pitanje verovanja jer ga vi sami ne vidite. Ali ako otvorim aku i pokaem vam dragulj, tada ga i sami vidite i ne postavlja se uopte pitanje verovanja. Otuda izraz u drevnim budistikim tekstovima: Shvativi kao to gledamo dragulj (ili lotosov cvet) na dlanu. Budin sledbenik po imenu Musila kae drugom monahu: Prijatelju Savita, i bez predanosti, vere i verovanja, [21] bez dopadanja i sklonosti, bez glasina ili tradicije, bez razmatranja onoga to je oigledno, bez uivanja u spekulacijama, znam da prestanak nastajanja jeste nirvana. [22] A Buda kae: O prosjaci, kaem vam da razaranje prljanja i neistoa uma jeste (predodreeno) za onoga ko zna i ko vidi, a 18
Valpola Rahula
ne za onoga ko ne zna i ne vidi. [23] Uvek je u pitanju znanje i videnje, a ne verovanje. Budino uenje se karakterie kao ehi passiko, jer poziva doi i vidi, ali ne dodi i veruj. Izrazi korieni svuda u budistikim tekstovima da se oznae oni koji su shvatili Istinu su: Otvori se nenatrunjeno i nezamueno oko lstine (dhamma-cakkhu): Ugledao je Istinu, dosegao je Istinu, saznao je Istinu, prodro je u Istinu, prevaziao je sumnju, u njemu nema kolebanja. Tako on uz pomo ispravne mudrosti to vidi onako kako jeste (yatha bhutam). [24] Mislei na sopstveno prosvetljenje, Buda je rekao: Oko bee roeno, znanje bee roeno, mudrost bee roena, nauk bee roen, svetlost bee roena. [25] Uvek je u pitanju vienje na osnovu znanja ili mudrosti (aa-dassana), a ne verovanje na osnovu vere. Sve ovo je imalo izuzetnu vanost u vreme kada je bramanska ortodoksija netolerantno insistirala na verovanju i prihvatanju svoje tradicije i autoriteta kao jedine istine, i to bez ikakvog dovoenja u sumnju. Jednom je grupa uenih i svima znanih bramana otila da poseti Budu i dugo je sa njim raspravljala. Jedan iz te grupe, esnaestogodinji braman po imenu Kapatika, smatran je izuzetno otroumnim i on Budi postavi sledee pitanje: [26] Blaeni Gotama, postoje drevni spisi bramana koji su usmenom predajom prenoeni s kolena na koleno. Imajui ih u vidu, bramani dolaze do apsolutnog zakljuka: Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano. ta o tome misli blaeni Gotama? A Buda ga upita: Ima li medu bramanima ijednoga koji tvrdi da on lino zna i vidi ovo: Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano.? Mladi bee poten i ree: Ne. A ima li neki uitelj ili uitelj uitelja bramana unazad sve do sedme generacije ili bilo koji od prvih autora tih tekstova koji tvrdi da on lino zna i vidi: Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano? 19
Ne. Onda su oni poput kolone slepaca od kojih se svaki dri za onoga ispred sebe; prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi i poslednji takoe ne vidi. Tako mi se bramanska zajednica ini poput te kolone slepaca. Zatim Buda dade grupi bramana izuzetno vaan savet: Ne valja za mudrog oveka koji podrava (doslovno: titi) istinu da doe do zakljuka: Jedino je ovo istina i sve ostalo je lano. Na pitanje mladog bramana da objasni ideju podravanja ili zatite istine, Buda ree: ovek poseduje veru. Ako kae Ovo je moja vera, utoliko podrava istinu. Ali odatle on ne moe nastaviti dalje do apsolutnog zakljuka: Jedino je ovo Istina i sve ostalo je lano. Drugim reima, ovek moe da veruje u ta hoe i moe rei Verujem u to. Utoliko on potuje istinu. Ali zbog onoga u ta veruje ne treba da kae kako je to i jedina istina, a sve drugo je lano. Buda kae: Biti privren jednoj stvari (odreenom stanovitu) i gledati na druge stvari (stanovita) kao na manje vredne to mudraci nazivaju okovom. [27] Jednom je Buda objanjavao [28] svojim uenicima uenje o uzroku i posledici i oni mu rekoe da ga vide i razumeju sasvim jasno. Onda im Buda ree: O prosjaci, ak i ovo stanovite, koje je toliko isto i toliko jasno, ako prijanjate uz njega, ako se njime poigravate, ako ga krijete od drugih; ako ste njime privueni, tada ne razumete da je uenje slino splavu, koji slui da se pree reka, a ne da se veemo za njega. [29] Na drugom mestu Buda objanjava ovo uveno poreenje svoga uenja sa splavom, na kojem se prelazi reka, a ne slui za to da ga prihvatimo i vuemo na ledima: O prosjaci, jedan ovek krete na put. Stie do velike reke. Na ovoj strani je bila opasna, dok je sa druge strane sigurna i bez opasnosti. Nikakav amac ne ide na drugu obalu, koja je sigurna 20
Valpola Rahula
i bez opasnosti, niti ima kakvog mosta da bi se moglo prei. On kae sebi: Ovo je ogromna voda i obala je sa ove strane puna opasnosti; no suprotna je obala sigurna i bez opasnosti. Nikakav amac ne ide na drugu obalu, niti ima kakvog mosta da bi se moglo prei. Zato bi bilo dobro kada bih nakupio trave, drveta, grana i lia i napravio splav; njime bih bez problema preao na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Tada taj ovek, o prosjaci, nakupi trave, drveta, grana i lia i napravi splav, njime bez problema pree na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Preavi reku i domogavi se druge obale, on pomisli: Ovaj splav mi je mnogo pomogao. Uz njegovu pomo sam bez problema preao na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Bilo bi dobro ako ponesem ovaj splav na leima kud god dalje krenem. ta mislite, o prosjaci, ako tako uini postupa li taj ovek ispravno u pogledu splava? Ne, gospodine. Kako bi, onda, trebalo on ispravno da postupi u pogledu splava? Poto je preao reku i domogao se druge obale, pretpostavimo da je taj ovek pomislio: Ovaj splav mi je mnogo pomogao. Uz njegovu pomo sam bez problema preao na drugu obalu veslajui nogama i rukama. Bilo bi dobro ako bih splav izvukao iz vode ili ga privezao za obalu, a onda krenuo dalje putem. Ako bi tako postupio, taj bi ovek pravilno postupio u odnosu na splav. Na isti nain, o prosjaci, pouavao sam vas uenju slinom tom splavu ono slui da se pree bujica, a ne za noenje. Vi, o prosjaci, koji uviate da je uenje slino splavu trebalo bi da napustite dobre stvari (dhamma); a jo pre bi trebalo da napustite loe stvari (adharnota). [30] Iz ove parabole sasvim je jasno da je Budino uenje namenjeno da oveka odvede do sigurnosti, mira, sree, smirenosti, dostizanja nirvane. Celokupno uenje koje je izlagao Buda vodi tom cilju. On nije govorio bilo ta samo zato da bi zadovoljio intelektualnu znatielju. On bee praktini uitelj i pouavao je samo 21
onim stvarima koje e oveku doneti mir i sreu. Buda je jednom boravio u umi Simsapi u Kosambiju (blizu Alahabada). Uzeo je nekoliko listova i zapitao svoje uenike: ta mislite, o prosjaci, ega je vie? Ovih nekoliko litova u mojoj ruci ili listova na ovom drveu oko nas? Gospodine, sasvim je malo listova u ruci Blaenog, a listova u umi Simsapi je bezbroj. Isto tako , prosjaci, malo vam rekoh od onoga to znam, jer toga je neuporedivo vie. A zato vam nisam rekao (sve ostalo)? Zato to to nije bitno... ne vodi ka nirvani. Eto zato vam nisam govorio o tim stvarima. [31] Isprazno je, kao to to neki uenjaci pokuavaju da ine, razbijati glavu oko toga ta je to sve Buda znao a nije nam saoptio. Buda nije mario za diskusiju o nevanim metafizikim pitanjima koja su isto spekulativna i stvaraju vetake probleme. Smatrao ih je umom ubedenja. ini se da je meu njegovim uenicima bilo i takvih koji se nisu oduevljavali ovakvim stavom. Jer imamo primer jednog od njih, po imenu Malunkyaputa, koji je Budi postavio deset dobro znanih, klasinih pitanja o metafzikim problemtma i zahtevao odgovore. [32] Jednog dana je Malunkyaputa ustao posle svoje popodnevne meditacije, otiao do Bude, pozdravio ga, seo sa strane i rekao: Gospodine, dok sam meditirao u samoi ova se misao u meni javi: Ovi su problemi neobjanjeni, njih je Blaeni ostavio po strani i zanemario. To su (1) je li univerzum vean ili (2) nije vean, (3) je li univerzum konaan ili (4) nije konaan, (5) je li dua isto to i telo ili je (6) dua jedno, a telo drugo, (7) postoji li Tathagata posle smrti ili (8) on ne postoji posle sinrti ili (10) on u isto vreme ne postoji i postoji posle smrti. Ove mi probleme Blaeni nije objasnio. Takav me (stav) ne raduje i ne ini zahvalnim: Otii u do Blaenog i upitati ga o tome. Ukoliko mi Blaeni objasni sve te stvari; tada u nastaviti sveti ivot pod njegovim vodstvom. Ukoliko mi ih ne objasni, napustiu zajednicu i otii. Ako Blaeni zna 22
Valpola Rahula
da je univerzum vean, neka mi to i objasni. Ako Blaeni zna da univerzum nije vean, neka to i kae. Ako Blaeni ne zna je li univerzum vean ili ne itd., tada je za osobu koja ne zna najpotenije da kae: Ne znam nita o tome i u to nisam pronikao. Budin odgovor Malunkyaputi dobro bi mogao da poslui milionima onih koji trae dragoceno vreme na takva metafizika pitanja i bespotrebno pomuuju mir svoga uma: Jesam li ti kad rekao, Malunkyaputa: Hajde, Malunkyaputa, vodi sveti ivot pod mojim vostvom i ja u ti dati odgovor na ta pitanja? Ne, gospodine. A jesi li ti, Malunkyaputa, ikada meni ovako rekao: Gospodine, vodiu sveti ivot pod vodstvom Blaenog, a on e mi odgovoriti na ta pitanja? Ne, gospodine. Pa ak ni sada, Malunkyaputa, ja ti ne kaem: Hajde vodi sveti ivot pod mojim vostvom i ja u razjasniti ta pitanja. A ni ti ne kae meni: Gospodine, vodiu sveti ivot pod vodstvom Blaenog i on e mi razjasniti ta pitanja. U takvoj situaciji, ti usijana glavo, ko koga odbacuje? [33] Malunkyaputa, ako bilo ko kae: Neu voditi sveti ivot pod vostvom Blaenog sve dok mi ne odgovori na ta pitanja, taj e i smrt doekati a da mu Tathagata nee dati odgovor na ta pitanja. Zamisli, Malunkyaputa, oveka ranjenog strelom namoenom u otrov i njegovi prijatelji i roaci dovedu lekara k njemu. Zamisli da taj ovek tada kae: Ne dam da mi tu strelu izvadite sve dok ne saznam ko me je ranio; je li to bio katrija (pripadnik kaste ratnika) ili braman (pripadnik kaste svetenika) ili vaija (pripadnik kaste trgovaca i zemljoradnika) ili udra (pripadnik najnie kaste robova); kako se zove i iz koje je porodice; je li visok; nizak ili srednjeg rasta; je li mu koa crna, smee ili zlatne boje; iz kojeg sela, grada i zemlje on dolazi. Ne dam da mi tu strelu izvadite sve dok ne saznam iz 23
kakvog luka me je gaao; kakva perca su na streli i od kojeg materijala je izraden vrh strele: Malunkyaputa, taj bi ovek umro a da ne bi doznao odgovor ni na jedno od ovih pitanja. Isto tako, Malunkyaputa, ako bi neko rekao: Neu slediti svetaki ivot Blaenog sve dok ne odgovori na pitanja je li svet vean ili ne itd., taj bi umro a da mu Tathagata nije odgovorio na takva pitanja. Tada Buda objasni Malunkyaputi da svetaki ivot ne zavisi od takvih pitanja. Kakvo god miljenje mi imali o odgovorima na ove probleme, postoje starost, razaranjc, smrt, patnja, alost, bol; jad, nevolja, a ja objavljujem prestanak svega toga (nirvana) jo u ovom ivotu. Zbog toga, Malunkyaputa, ono to sam objasnio imaj na umu kao objanjeno, a ono to nisam objasnio kao neobjanjeno. A koje stvari nisam objasnio? Je li svet vean ili ne itd. (tih deset miljenja) nisam objasnio. A zato ih, Malunkyaputa, nisam objasnio? Jer nije korisno, nije sutinski povezano sa duhovnim, svetakim ivotom, ne doprinosi odbojnosti, odvojenosti, iezavanju, smirivanju, dubokom pronicanju, potpunom ostvarenju, nirvani. Zbog toga ti nisam govorio o njima. A ta sam onda, Malunkyaputa, objasnio? Objasnio sam dukkhu, nastanak dukkhe, okonanje dukkhe i put koji vodi do okonanja dukkhe. [34] Zato sam, Malunkyaputa, ba to objasnio? Zato to je korisno, sutinski je povezano sa duhovnim, svetakim ivotom, doprinosi odbojnosti, odvojenosti, iezavanju, smirivanju, dubokom pronicanju, potpunom ostvarenju, nirvani. Zbog toga sam ih objasnio: [35]
24
Prva plemenita istina: Dukkha
utina Budinog uenja lei u etiri plemenite istine (Cattari ariyasaccani), koje je protumaio jo u svojoj prvoj propovedi [1] svojim starim prijateljima, petorici asketa, u Isipatani (dananji Sarnat) blizu Benaresa. U toj propovedi, kako je zabeleeno u najstarijoj predaji, te etiri istine ukratko su izloene. No, bezbroj je mesta u ranim budistikim tekstovima gde se one iznova objanjavaju, sa mnogo vie detalja i na razliite naine. Ukoliko prouavamo etiri plemenite istine uz pomo tih mesta i objanjenja, dobijamo prilino dobru i preciznu predstavu o sutini Budinog uenja onako kako je dato u najstarijim sauvanim tekstovima. etiri plemenite istine su: 1. Dukkha [2] 2. Samudaya; nastanak ili izvor dukkhe 3. Nirodha, iskorenjivanje dukkhe 4. Maga, put koji vodi do iskorenjivanja dukkhe. Prva plemenita istina: dukkha Prva plemenita istina (dukkha-ariyasacca) uglavnom je meu veinom poznavalaca prevoena kao plemenita istina o patnji i tumaena u smislu da ivot, prema budizmu, nije nita drugo do patnja i bol. I prevod i tumaenje u velikoj meri ne zadovoljavaju i promauju pravo znaenje. Upravo zbog ovog ogranienog, proizvoljnog i olakog prevoda i njegovog povrnog tumaenja mnogi su bili navedeni na pogrean zakljuak da je 25
budizam pesimistian. Pre svega, budizam nije ni pesimistian ni optimistian. Ako je uopte neto, on je realistian, jer na realan nain gleda na ivot i svet. Stvari posmatra objektivno (yatha bhutam). On vas ne uljuljkuje budalastim rajem, niti plai i mui svakovrsnim izmiljenim strahotama i grehovima. On vam precizno i objektivno govori ta ste i ta je svet oko vas, ukazuje vam na put kako da usavrite slobodu, mir, uravnoteenost i sreu. Jedan lekar moe preceniti bolest i napustiti svaku nadu u izleenje. Drugi moe neuko objaviti da nikakve bolesti nema i da ni leenje nije potrebno, obmanjujui tako pacijenta lanom utehom. Prvog moete nazvati pesimistom, a drugog optimistom. Obojica su podjednako opasni. No, trei lekar tumai ispravno simptome, razume uzrok i prirodu bolesti; jasno uvida da se ona moe leiti i hrabro propisuje terapiju, spasavi tako pacijentu ivot. Buda je poput ovoga poslednjeg lekara. On je mudri t veti iscelitelj za bolesti ovoga sveta (bhisakka ili bhaisajya guru). Tano je da pali re dukkha (ili na sanskritu duhkha) u uobiajenoj upotrebi znai patnju, bol, alost ili jad, kao suprotnost rei sukha koja znai sreu, ugodnost ili mir. Ali pojam dukkha kao prva plemenita istina, koja predstavlja Budino vienje ivota i sveta, ima dublje filozofsko znaenje i pokriva daleko iri smisao. Prihvaeno je da pojam dukklta u prvoj plemenitoj istini sadri, sasvim oigledno, uobiajeno znaenje patnje, ali sem toga ukljuuje dublje ideje kao to su nesavrenost, nestalnost, ispranjenost, nesutastvenost. Otuda je teko pronai jednu re koja bi obuhvatila itav spektar znaenja pojma dukkha kao prve plemenite istine, pa ga je bolje ostaviti neprevedenog, nego davati pogrenu i neprikladnu predstavu o njegovom znaenju prevodei ga sa uobiajenim patnja i bol. Buda ne odbacuje sreu u ivotu kada kae da postoji patnja. Naprotiv, on priznaje razliite oblike sree, materijalne i duhovne, za laike sledbenike, kao i za zareene. U Anguttara nikayi, 26
Valpola Rahula
jednoj od najstarijih zbirki Budinih govora pisanih na pali jeziku, nalazi se spisak srenih stvari (sukhani), kao to je srea porodinog ivota i srea ivota u osami, srea ulnih zadovoljstava i srea odvraenosti, srea privrenosti i srea odvojenosti, fizika srea i mentalna srea itd. [3] Ali sve su one ukljuene u dukkhu. ak su i veoma proiena duhovna stanja dhyana (recueillement ili zadubljenja) postignuta zahvaljujui istrajnoj meditaciji, koja su osloboena svake trunke patnje u uobiajenom znaenju rei, stanja koja se mogu opisati kao nepomuena srea, kao i stanje dhyana lieno i prijatnih (sukha) i neprijatnih (dukkha) opaanja i ini ga jedino ista ravnodunost i svesnost ak su i takva veoma visoka duhovna stanja ukljuena u dukkhu: U jednoj od sutta u okviru Majjhima nikaye (jedne od najstarijih zbirki govora), poto je pohvalio duhovnu sreu ovih dhyana (zadubljenja), Buda kae za njih da su prolazna, dukhha i podlona promeni (anicca dukkha viparinarnadhamma). [4] Treba ovde uoiti da se re dukkha eksplicitno pojavljuje. Ne zato to se radi o patnji u uobiajenom znaenju rei, ve zato to sve to je prolazno jeste dukkha (yad aniccam tam dukkham). Buda bee realistian i objektivan. On kae, mislei na ivot i uivanje u ulnim zadovoljstvima, da bi trebalo tri stvari da su, nam jasne: (1) privlanost i zadovoljstvo (assada), (2) loe posleice, opasnost ili nemogunost zadovoljenja (adinava) i (3) sloboda ili osloboenost (nissarana). [5] Kada vidite prijatnu, atraktivnu i lepu osobu; vi je elite, njome ste privueni, uivate u svakom ponovnom gledanju, izvlaite iz te osobe prijatnost i zadovoljstvo. To je zadovoljstvo (assada). Ono je injenica iskustva. Ali ovo zadovoljstvo nije trajno, kao to ni ta osoba, niti njezina privlanost nisu trajni. Kada se okolnosti promene, kada vie ne moete da vidite tu osobu, kada ste lieni tog zadovoljstva, postajete tuni, moete postati nepromiljeni i uznemireni, ak uiniti neku glupost. To je loa, nezadovoljavajua i opasna strana te slike (adinava). Ovo je takode injenica iskustva. No, ako 27
niste privueni tom osobom, ako ste potpuno ravnoduni, to je sloboda, osloboenost (nissarana). Ove tri stvari vae za svako zadovoljstvo u ivotu. Iz ovoga je jasno da nije u pitanju pesimizam ili optimizam, ve da moramo uzeti u obzir zadovoljstva u ivotu, kao i iz njih proizale tekoe i neprijatnosti, i uz to osloboenost od njih, a sve to kako bismo razumeli ivot u potpunosti i objektivno. Tek tada je mogua istinska sloboda. S ovim u vezi Buda kae: O monasi, ako neki pustinjak ili braman ne uvidi na taj nain da uivanje u ulnim zadovoljstvima jeste uivanje, da njima izazvano nezadovoljstvo jeste nezadovoljstvo, da osloboenost od njih jeste osloboenost, tada nije mogue da do kraja razume elju za ulnim zadovoljstvima, niti da u to uputi drugoga, niti e drugi, sledei njegova uputstva potpuno razumeti elju za ulnim zadovoljstvima. Ali, o monasi, ako neki pustinjak ili braman uvidi na taj nainda uivanje u ulnim zadovoljstvima jeste uivanje, da njima izazvano nezadovoljstvo jeste nezadovoljstvo, da osloboenost od njih jeste osloboenost, tada je mogue da do kraja razume elju za ulnim zadovoljstvima, da u to uputi drugoga, da drugi sledei njegova. uputstva potpuno razume elju za ulnim zadovoljstvuna. [6] Pojam dukkha moe se posmatrati u tri vida: (1) dukkha kao uobiajena patnja (dukklta-dukkha), (2) dukkha kao proizvod promene (viparinama-dukkha) i (3) dukkha kao uslovljena stanja (samkhara-dukkha). [7] Sve vrste patnje u ivotu, kao to su roenje, starost, bolest, smrt, bliskost sa neprijatnim osobama i stanjima, razdvojenost od voljenih i prijatnih stanja, nedobijanje onoga to elimo, alost, pla, uznemirenost svi ovi oblici fizike i mentalne patnje, koji su najire prihvaeni kao patnja ili bol, ukljueni su u dukkhu kao uobiajenu patnju (dukkha-dukkha). Oseaj sree, srena okolnost u ivotu, nisu trajni, nisu neprolazni. Oni se menjaju pre ili kasnije. Kada se dogodi promena, 28
Valpola Rahula
ona stvara bol, patnju, nesreu. Ova nestalnost ukljuena je u dukkhu kao proizvod promene (viparinama-dukkha). Lako je razumeti dva oblika patnje (dukkha) koja smo upravo pomenuli. Sa njima e se svako sloiti. Ovaj vid prve plemenite istine je optepoznat ba zbog svoje lake razumljivosti. On je deo iskustva u naem svakodnevnom ivotu. Ali trei oblik dukkhe kao uslovljenih stanja (samkhara-dukkha) najvaniji je filozofski vid prve plemenite istine i zahteva malo analitikih objanjenja onoga to nazivamo bie, individua ili ja. Ono to nazivamo bie, individua ili ja, prema budistikoj filozofiji, samo je kombinacija stalno menjajuih fizikih i mentalnih sila ili energija, koje se mogu podeliti u pet grupa ili sastojaka (pancakkandha). Buda kae: Ukratko, tih pet sastojaka prijanjanja jesu dukkha. [8] Na drugom mestu on izriito definie dukkhu kao tih pet sastojaka: O prosjaci, ta je dukkha? Treba rei da je ona tih pet sastojaka prijanjanja. [9] Ovde treba da je jasno kako dukkha i pet sastojaka nisu dve razliite stvari; samih tih pet sastojaka jesu dukkha. Ovaj stav bolje emo razumeti kada malo razmotrimo tih pet sastojaka koji ine takozvano bie. Dakle, kojih pet? Pet sastojaka Prvi je sastojak materija (rupakkhandha). U ovaj pojam sastojak materija ukljuena su tradicionalna etiri elementa (cattari mahabhutani) i to: vrsti, teni, topli i vazduni element, kao i derivati (upadaya rupa) etiri elementa. [10] U pojam derivati etiri elementa ukljueno je naih pet materijalnih ulnih organa, tj. oko, uvo, nos, jezik i telo, kao i njima odgovarajui objekti u spoljnom svetu, tj. vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus i opipljive stvari; uz to i misli, ideje ili pojmovi koji su u sferi objekata uma (dhamayatana). [11] Tako je itavo podruje materije, unutranje 29
i spoljanje, ukljueno u sastojak materije. Drugi su sastojak oseanja (vedanakkandha). U ovu grupu su ukljuena sva naa oseanja, prijatna, neprijatna ili neutralna, nastala zahvaljujui kontaktu fizikih ili mentalnih organa sa spoljanjim svetom. Njih delimo na est vrsta: oseanja nastala kontaktom oka i vidljivih oblika, uva i zvukova, nosa i mirisa, jezika i ukusa, tela i opipljivih stvari i uma (koji je esto ulo prema budistikoj flozofiji) i objekata uma, odnosno misli ili ideja. [12] Sva naa fizika i mentalna oseanja ukljuena su u ovu estodelnu emu. Ovde je korisno rei nekoliko rei o tome ta se u budistikoj filozofiji podrazumeva pod pojmom um (manas). Treba da je jasno kako um nije duh suprotstavljen materiji. Treba stalno imati na umu da budizam ne priznaje opoziciju duha i materije, kako je ona prihaena u veini drugih filozofskih i religioznih sistema. Um je tek sposobnost ili organ (indriya), nalik oku ili uhu. Njega je mogue kontrolisati i razvijati slino svakoj drugoj sposobnosti i Buda vrlo esto govori o vrednosti kontrolisanja i disciplinovanja tih est sposobnosti. Razlika izmeu oka i uma kao sposobnosti je u tome da prva osea svet boja i vidljivih oblika, dok ova druga osea svet ideja, misli i mentalnih objekata. Deo naeg iskustva su razliiti delovi sveta, zahvaljujui razliitim ulima. Ne moemo da ujemo boje, ali moemo da ih vidimo. Niti moemo da vidimo zvukove, ali moemo da ih ujemo. Tako uz pomo svojih pet fizikih organa ula oka, uha, nosa, jezika, tela doivljavamo jedino svet vidljivih oblika, zvukova, mirisa, ukusa i opipljivih objekata. No oni predstavljaju tek deo sveta, ne njegovu celinu. ta sa idejama i mislima? One su takoe deo sveta. No njih je nemogue osetiti, njih ne moemo opaziti okom, uhom, nosom, jezikom ili telom. Ali ih moemo opaziti zahvaljujui drugim sposobnostima, a to je um. Dakle ideje i misli nisu nezavisni od sveta koji doivljavamo uz pomo tih pet fizikih ula. Zapravo, one zavise i uslovljene su fizikim iskustvima. Otu30
Valpola Rahula
da ovek koji je roen slep ne moe imati bilo kakvu predstavu o boji, izuzev analogijom sa zvukom ili nekim drugim stvarima doivljenim zahvaljujui njegovim drugim sposobnostima. Ideje i misli, koji ine deo sveta, na taj nain su proizvedeni i uslovljeni fizikim iskustvima, a opaa ih um. Otud se um (manas) smatra sposobnou ili organom ula (indriya), kao to su to oko ili uho. Trei su sastojak opaaji (sannakhandha). Isto kao oseanja, i opaaji su estovrsni, u skladu sa est unutranjih sposobnosti i est njima odgovarajuih spoljanjih objekata. Poput oseanja, oni nastaju kontaktom naih est sposobnosti sa spoljanjim svetom. Opaaji su ti koji razluuju objekte na fizike i mentalne. [13] etvrti sastojak su izrazi volje [14] (samkharakkhandha). U ovu grupu ukljuene su sve voljne aktivnosti, i dobre i loe. Ono to je najire poznato kao karma (ili kanuna) spada u ovu grupu. Ovde bi se trebalo prisetiti Budine definicije karme: O monasi, volja (cetana) jeste ta koju nazivam karmom. Poelevi neto, ovek deluje putem tela, govora ili uma. [15] Volja je mentalna konstrukcija, mentalna aktivnost. Njezina funkcija je da upravlja um ka sferi dobrih, loih ili neutralnih aktivnosti. [16] Isto kao oseanja i opaaji, volja je estovrsna, povezana sa est unutranjih sposobnosti i est njima odgovarajuih objekata (fizikih i mentalnih) u spoljanjem svetu. [17] Oseanja i opaaji nisu voljne radnje. Oni ne stvaraju karmike posledice. Jedino voljne radnje takve kao panja (manasikara), volja (chanda), odlunost (adhimokkha), poverenje (saddha), koncentracija (samadhi), mudrost (paa), energija (viriya), elja (raga), gnuanje ili mrnja (patigha), neznanje (avijja), tatina (mana), ideja sopstva (sakkaya-ditthi) itd. mogu imati karmike posledice. Ima 52 takve mentalne aktivnosti, koje ine sastojak izrazi volje. Peti je sastojak svest (vianakkhandha). [18] Svest je reakcija ili odgovor koji za svoju osnovu ima jednu od est sposobno31
sti (oko, uvo, nos, jezik, telo i um) i za svoj objekat jedan od njima odgovarajuih est spoljanjih fenomena (vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus, opipljive stvari i objekte uma, tj. ideju ili misao). Na primer, svest o vtdenom (cakkhu-viana) ima oko kao svoju osnovu i vidljiv oblik kao svoj objekat. Mentalna svest (manoviana) ima um (manas) kao svoju osnovu i mentalni objekat, tj. ideju ili misao (dhamma) kao svoj objekat. Tako je svest povezana sa drugim sposobnostima. Slino oseanju, opaaju ili volji, svest je takode estovrsna, u odnosu na est spoljanjih sposobnosti i u vezi sa est spoljanjih objekata.[19] Ovde treba razgraniiti da svest ne prepoznaje objekat: Ona je tek vrsta svesnosti svesnosti prisustva nekog objekta. Kada oko doe u kontakt sa bojom, na primer plavom, javlja se vizuelna svest, koja je jednostavno svesnost prisustva boje; ali ona ne raspoznaje da je to plava. Na tom stupnju nema prepoznavanja. Opaaj (trei sastojak na naem spisku) jeste taj koji prepoznaje da se radi o plavoj boji. Pojam vizuelna svest je filozofski izraz koji oznaava istu ideju koja se prenosi uobiajenom reju vienje. Vienje ne znai i prepoznavanje. Isto to vai i za ostale oblike svesti. Treba ponoviti ovde da prema budistikoj filozofji ne postoji trajan, nepromenljiv duh koji bi se mogao nazvati sopstvo, dua ili ego, a stajao bi nasuprot materiji, i ovu svest (viana) ne treba smatrati duhom suprotnim materiji. Ovu injenicu treba naroito naglasiti, poto je pogreno uverenje o tome da je svest neka vrsta sopstva ili due i ini trajnu sutinu tokom ivota imalo zagovornike od najranijih vremena do dananjeg dana. Jedan od Budinih sledbenika po imenu Sati smatrao je da uitelj ovako poduava: Jedna te ista svest se transmigrira i krui iz jednog u drugi ivot. Buda ga pak upita ta podrazumeva pod sveu. Satijev odgovor je ve klasian: Ona je to to se izraava, to osea, to trpi posledica i plodove svojih dela, ovde i tamo. Gde si ti, neznalico, usprotivi mu se Uitelj, uo da na 32
Valpola Rahula
takav nain izlaem svoje uenje? Zar nisam na bezbroj naina objasnio da svest nastaje zahvaljujui odreenim uslovima: da nema nastanka svesti bez tih uslova. Potom Buda nastavi, objanjavajui svest podrobnije: Svest se naziva prema onom uslovu na osnovu kojeg i nastaje: putem oka i vidljivih oblika nastaje svest i onda se naziva sveu o vienom; putem uha i zvukova nastaje svest i onda se naziva sveu o utom; putem nosa i mirisa nastaje svest i onda se naziva sveu o omirisanom; putem jezika i ukusa nastaje svest i onda se naziva sveu o okuenom; putem tela i opipljivih objekata nastaje svest i onda se naziva sveu o dodirnutom; putem uma i objekata uma (ideja i misli) nastaje svest i onda se naziva sveu o miljenom. Onda se Buda u svome objanjavanju poslui jednim primerom: Plamen se naziva prema materijalu zahvaljujui ijem sagorevanju nastaje. Plamen moe nastati sagorevanjem drveta i naziva se plamenom drveta. Moe nastati sagorevanjem sena i tada se naziva plamenom sena. Tako se i svest naziva prema uslovu zahvaljujui kojem nastaje. [20] Zadravajui se na ovome mestu, Budagoa, veliki komentator budistikih spisa, objanjava: ... plamen to nastaje sagorevanjem drveta gori sve dotle dok ima drveta, ali se gasi na istom tom mestu kada ga (drveta) vie nema, jer su se tada i uslovi promenili; isto tako svest nastala zahvaljujui oku i vidljivim oblicima nastaje na vratima organa ula (tj. u oku) samo kada se steknu oko, vidljivi oblici i panja kao uslovi, ali nestaje onda i tamo gde (uslova) vie nema, jer su se tada i uslovi promenili... [21] Buda je na nedvosmislen nain rekao da svest zavisi od materije, oseanja, opaaja i izraza volje i da ne moe postojati nezavisno od njih. On kae: Svest moe postojati koristei materiju kao svoje sredstvo (rupupayam), materiju kao svoj objekat (ruparammanam), materiju kao svoju osnovu (rupapatittham) i traei zadovoljstvo ona moe rasti i razvijati se; ili svest moe postojati koristei oseaj 33
kao svoje sredstvo... ili opaaj kao svoje sredstvo... ili izraze volje kao svoje sredstvo, izraze volje kao svoj objekat, izraze volje kao svoju osnovu i traei zadovoljstvo ona moe rasti i razvijati se. Kada ovek kae: pokazau nadolaenje, proticanje, prolaenje, nastanak, rast, jaanje ili razvijanje svesti odvojeno od materije, oseaja, opaaja i izraza volje, tada on govori o neemu to ne postoji. [22] Ovo bi ukratko bilo objanjenje pet sastojaka. Ono to nazivamo biem, individuom ili ja jedino je konvencionalni naziv ili etiketa stavljena na kombinaciju ovih pet delova. Svi su oni nepostojani, svi se neprestano menjaju. Sve to je nepostojano je dukkha (Yad aniccam tam dukkham). Ovo je pravo znaenje Budinih rei: Ukratko, pet sastojaka prijanjanja jesu dukkha. Oni nisu jednaki ni u dva trenutka koji slede jedan za drugim. Tako A nije jednako sa A. Oni su unutar toka trenutnog nastajanja i nestajanja. O bramanu, to je poput planinske reke to juri, nosei sve pred sobom; ni trenutka, ni za as ne prestaje ona da tee. Takav je, bramanu, i ljudski ivot; slian planinskoj reci. [23] Kao to je Buda jednom rekao Ratapali: Svet je u neprekidnom proticanju i nepostojan je. Jedna stvar nestaje, uslovljavajui nastajanje naredne u tom sledu uzroka i posledica. U njima nema nepromenljive sutine. Iza njih ne ostaje bilo ta to bi se moglo nazvati trajnim sopstvom (atman), individualitetom, ili neega to bi se zaista moglo nazvati ja. Svako e se sloiti da se ni materija, ni oseaj, ni opaaj, niti bilo koja od mentalnih aktivnosti, niti svest ne moe zapravo nazvati ja. [24] Ali kada tih pet fizikih i mentalnih sastojaka, koji su nezavisni, ponu da rade zajedno u kombinaciji poput nekakve fiziko-psiholoke maine, [25] onda nam na um padne ideja o ja. No to je pogrena ideja, izraz volje, nita drugo do jedan od onih 52 izraza volje u okviru etvrtog sastojka o kojem smo ve raspravljali, dakle to je ideja o sopstvu (sakkaya-ditthi). 34
Valpola Rahula
Ovih pet sastojaka uzetih zajedno, koje popularno nazivamo bie, jesu sami po sebi dukkha (samkhara-dukkha). Ne postoji drugo bie ili ja koje bi stajalo iza tih pet sastojaka i doivljavalo dukkhu. Kao to kae Budagoa: Postoji patnja, ali ne i onaj ko pati; postoje dela, ali ne i njihov poinitelj. [26] Iza nekog pokreta ne postoji nepokretni pokreta. Jedino pokret. Nije ispravno rei da ivot pokree, ve je ivot sam pokret. ivot i pokret nisu dve razliite stvari: Drugim reima, iza misli nema onoga ko misli. Sama misao je onaj ko misli. Ako uklonite misao, nemogue je pronai onoga ko misli. Ovde ne moemo da ne primetimo kako je ovo budistiko stanovite dijametralno suprotno kartezijanskom cogito ergo sum: Mislim, dakle postojim. Sada se moe postaviti pitanje ima li ivot svoj poetak. Prema Budinom uenju, poetak ivotnog toka ivih bia je neto o emu se ne moe razmiljati. Onaj ko veruje u to da je Bog stvorio ivot moe biti zaprepaen ovakvim odgovorom. Ali ako ga upitate Gde je poetak Boga?, on e bez oklevanja odgovoriti Bog nema poetka, a da ga takav odgovor nimalo ne iznenadi. Buda kae: O monasi, ovaj beskrajni krug (samsara) nema vidljivi kraj, kao to se ne moe sagledati ni poetak lutanja i kruenja bia, zaogrnutih neznanjem (avijja) i sputanih okovima edi (elje, tanha) [27] I jo, govorei o neznanju kao glavnom uzroku tog kontinuiteta ivota, Buda tvrdi: Poetak neznanja (avijja) ne moe se uoiti na takav nain da je mogue odrediti taku pre koje nije bilo neznanja. [28] Tako nije mogue rei ni da nema ivota iza odreene; definisane take. Ovo je ukratko znaenje plemenite istine o dukkhi. Izuzetno je znaajno dobro razumeti ovu prvu plemenitu istinu, jer, kao to Buda kae, onaj ko vidi dukkhu, vidi takoe nastanak du35
kkhe, vidi takoe dokonanje dukkhe, vidi takoe put koji vodi do dokonanja dukkhe. [29] Ovakav stav uopte ne ini ivot budiste melanholinim ili tunim, kako to neki Ijudi sasvim pogreno zamiljaju. Naprotiv, istinski budista je najsreniji meu biima. U njemu nema strahova i zabrinutosti. Uvek je miran i vedar i ne mogu ga oneraspoloiti ili zastraiti promene i nevolje, zato to vidi stvari onakvim kakve jesu. Buda nikada nije bio melanholian ili zlovoljan. Savremenici su ga opisali kao stalno nasmeenog (mihita-mubbangama). U budistikom slikarstvu i vajarastvu Buda je uvek predstavljen sa likom na kojem se ogledaju srea, vedrina, zadovoljstvo i samilost. Nigde ni traga patnje, agonije ili bola. [30] Budistika umetnost i arhitektura, budistiki hramovi, nikada ne odaju utisak sumornosti i alosti, ve stvaraju atmosferu mira i zadovoljstva. Mada u ivotu postoji patnja, budista ne treba zbog toga da bude smrknut, ne treba da bude ljut ili nestrpljiv zbog toga. Jedno od osnovnih zala u ivotu, prema budizmu, jeste odbojnost ili mrnja. Odbojnot (pratigha) objanjena je kao zlovolja prema ivim biima, prema patnji i prema stvarima koje se odnose na patnju. Njezina funkcija je da stvori osnovu za nesrena stanja i loe postupke. [31] Tako je pogreno biti nestrpljiv sa patnjom. Nestrpljivost ili ljutnja prema patnji ne pomau njezinom uklanjanju. Naprotiv, one je jo uveavaju i ve ionako teku situaciju pogoravaju i oteavaju. Zato je nuno, ne ljutiti se i biti nestrpljiv, ve razumeti problem patnje, kako ona nastaje, kako je se osloboditi i potom delovati u skladu sa tim: strpljivo, mudro, istrajno i energino. Postoje dva drevna budistika teksta naslovljena Theragatha i Therigatha, koji su prepuni prekrasnih svedoanstava Budinih sledbenika, mukih i enskih, koji su kroz njegovo uenje pronali u ivotu mir i sreu. Kralj Kosale jednom ree Budi da su, za razliku od sledbenika razliitih drugih religioznih sistema, 36
Valpola Rahula
koji izgledaju zbunjeni, neuglaenog ponaanja, bledi, iznureni i neugledni, njegovi radosni i puni elana (hattha pahattha), oduevljeni i veseli (udaggudagga), uivaju u duhovnom ivotu (abhiratarupa), i malim su zadovoljni (pinitindriya), bezbrini (apposukka), vedri (pannaloma), smireni (paradavutta), uma lakog poput gazele (migabhutena cetasa), tj. bezbrini Kralj dodade kako mu veruje da je ovako blaga ud rezultat injenice da su ovi plemeniti ljudi svakako ve pronikli u veliko i bremenito znaenje uenja Blaenog. [32] Budizam je suta suprotnost melanholinom, alobnom, pokajnikom i sumornom stavu uma za koji se pretpostavlja da je posledica uvida u lstinu. Sa druge strane, interesantno je ovde se podsetiti da je ushienje (piti) jedan od faktora prosvetljenja (bojjhanga), osnovnih kvaliteta koje treba negovati da bi se dostigla nirvana. [33]
37
Druga plemenita istina: Samudaya nastanak dukkhe
euga plemenita istina tie se nastanka ili porekla dukkhe (Dukkhasamudaya-ariyasacca). Najpoznatija i najpopularnija definicija druge plemenite istine moe se nai na bezbroj mesta u najstarijim tekstovima i glasi ovako: Upravo ta e (elja, tanha) uzrokuje novu egzistenciju i novo roenje (ponobhavika) i povezana je sa pohlepom ispunjenom strau (nandiragasahagata) i sve nova ushienja nalazi sad tu, sad tamo (tatratatrabhinandini), a zove se (1) ed za ulnim uivanjima (kamatanha), (2) ed za egzistencijom i ponovnim roenjem (bhava-tanha) i (3) style=mso-spacerun: yes> e za nepostojanjem (samoponitavanjem; vibhava-tanha). [1] Ta e, elja, pohlepa, udnja, koja se manifestuje na najrazliitije naine, uzrok je nastanka svih oblika patnje i kontinuiteta bia. No, nju ne treba uzimati kao prvi uzrok, jer prema budizmu ne postoji prvi uzrok, sve je relativno i meuzavisno. ak i ta e, tanha, koja se smatra uzrokom ili izvorom dukkhe, zavisi u svome nastanku (samudaya) od neeg drugog, a to je oseanje (vedana) [2], a oseaj nastaje zahvaljujui kontaktu (phassa) i tako dalje se nastavlja krug poznat kao uslovljenost nastanka (paticca-sarnuppada), o emu emo kasnije govoriti.[3] Dakle tanha, e, nije prvi, niti jedini uzrok nastanka dukkhe. Ali je najuoljiviji i najdirektniji uzrok, najglavnija stvar i sveproimajua stvar.[4] Otuda na nekim mestima u izvornim pali tekstovima definicija samudaye ili nastanka dukkhe ukljuuje i druga prljanja i neistoe (kilesa, sasava dhamma) sem tanhe, ei, koja se uvek stavlja na prvo mesto.[5] Mada nuno ogranieni prostorom, bie dobro da se podsetimo da ova e svoje sredite ima u zabludi o sopstvu, koja nastaje iz neznanja. 39
Ovde pojam e ne ukljuuje u sebe samo elju i privrenost ulnim zadovoljstvima, bogatstvu i moi, ve isto tako elju i privrenost idejama, idealima, stanovitima, teorijama, pojmovima i verovanjima (dhamma-tanha).[6] Prema Budinoj analizi, sve nevolje i sukobi u ivotu, od malih meusobnih zadevica do velikih ratova izmeu naroda i drava, izviru iz sebine ei.[7] Sa ove take gledita, svi ekonomski, politiki i drutveni problemi ukorenjeni su u toj sebinoj ei. Veliki dravnici koji ele da ree meunarodne sukobe i o ratu i miru govore samo kroz prizmu ekonomije i politike tek paraju po povrini i nikada ne prodiru do samog korena problema. Kao to Buda ree Ratapali: Svet je gladan i edan i robuje elji (tanhadaso). Svako e se sloiti da sva zla na svetu izaziva sebina elja. To nije teko razumeti. Ali kako ta elja, e, moe izazvati novu egzistenciju i novo roenje (ponobhavika), taj problem nije tako lako shvatiti. Tako smo ovde pred dubljom filozofskom stranom druge plemenite istine. Zato prvo moramo upoznati neke stavove teorije karme i reinkarnacije. Postoje etiri hrane (ahara) u smislu uzroka ili uslova nuna za postojanje i trajanje bia: (1) obina, materijalna hrana (kabalinkarahara), (2) kontakt naih organa ula (ukljuujui um) sa spoljanjim svetom (phassahara), (3) svest (vinnanahara) i (4) izrazi volje (manosancetanahara). [8] Od tih etiri poslednji pomenuti, izrazi volje, jesu volja za ivotom, za postojanjem, za ponovnim postojanjem, za nastavljanjem, za bivanjem.[9] Oni ine koren egzistencije i kontinuiteta, stremljenjem napred uz pomo dobrih i loih dela (kusalakusalakamrna).[10] Isto je to i voljom (cetana).[11] Ve smo ranije videli [12] da volja jeste karma, kao to je to i sam Buda odredio. Mislei na upravo pomenute izraze volje, Buda kae: Kada razumemo hranu izraza volje, razumemo tri oblika ei (tanha).[13] Tako termini e, volja, izraz volje i karma svi oznaavaju istu stvar: oznaavaju elju, volju da se bude, postoji, 40
Valpola Rahula
reinkarnira, da se bude sve vei, da se sakupi sve vie. To je uzrok nastanka dukkhe i nalazi se unutar sastojka izrazi volje, jednog od pet sastojaka koji ine bie. [14] Ovo je jedna od najvanijih i najbitnijih taaka Budinog uenja. Otuda moramo jasno i briljivo oznaiti da uzrok, klica nastanka dukkhe jeste unutar same dukkhe, a ne izvan nje; i isto tako moramo dobro zapamtiti da je uzrok, klica prestanka dukkhe, razaranja dukkhe, takoe unutar dukkhe, a ne izvan nje. To se eli rei dobro znanom formulom koja se esto nalazi u izvornim pali tekstovima: Yam kinci samudayadhammam sabbam tam nirodhadhammam Sve to nastaje, mora i da nestane [15] Bie, stvar ili sistem, ako u svojoj prirodi sadri nastajanje, dolazak u postojanje, imaju takoe u svojoj prirodi klicu sopstvenog nestanka i razaranja. Tako i dukkha (pet sastojaka) u svojoj prirodi sadri sopstveno nastajanje i takoe u sebi sadri svoj nestanak. Ova injenica bie uzimana u obzir i prilikom razmatranja tree plemenite istine, nirodha. Pali re kamma ili sanskritska re karma (od korena kr, initi) doslovno znai delo, injenje. Ali u budistikoj teoriji karme ona ima specifino znaenje: znai samo voljom pokrenuto delo; a ne svako. Niti ona znai rezultat karme, kako je mnogi pogreno koriste. U budistikoj terminologiji karma nikada ne znai svoju posledicu; njezina posledica je znana kao plod ili rezultat karme (kamma-phala ili kamma-vipaka). Volja relativno moe biti dobra ili loa, ba kao to i elja relativno moe biti dobra ili loa. Tako i karma moe biti dobra ili loa. Dobra karma (kusala) proizvodi dobre efekte, a loa karma (akusala) proizvodi loe efekte. ed, volja, karma, bilo da su dobri ili loi, imaju kao svoj efekat jednu silu - silu ka produavanju - produavanju u dobrom ili loem smeru. Je li on dobar ili lo jeste relativno i nalazi se unutar kruga trajanja (samsara). Arahant, mada dela, ne akumulira karmu, jer se oslobodio lane ideje o sopstvu, oslobodio se ei za trajanjem i preporaanjem, oslo41
bodio se svakog drugog prljanja i neistoa (kilesa, sasava dhamma). Za njega nema vie ponovnog roenja. Teoriju karme ne bi trebalo brkati sa takozvanom moralnom pravdom ili nagradom i kaznom. Ideja moralne pravde i nagrade i kazne nastaje iz teorije o vrhovnom biu, Bogu, koji presuuje, koji propisuje zakone i odreuje ta je ispravno, a ta pogreno. Termin pravda je dvoznaan, opasan i u njegovo ime oveanstvu je dolo vie tete nego dobroga. Teorija karme je teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; re je o prirodnom zakonu, koji nema nikakve veze sa idejom pravde ili nagrade i kazne. Svaki voljni in proizvodi svoje posledice ili rezultate. Ako ispravno delo proizvodi dobre rezultate, a loe delo loe, tu nije re o pravdi, nagradi ili kazni koju je odmerio bilo ko ili bilo kakva sila koja prosuuje vae delo, ve je to u samoj njegovoj prirodi, njegov zakon. Ovo nije teko razumeti. No potekoa se javlja zato to, prema teoriji karme, efekti voljnih aktivnosti mogu da se protegnu u svome manifestovanju ak i na ivot posle smrti. Ovde moramo da objasnimo ta je, prema budizmu, smrt. Ve ranije smo videli da bie nije nita drugo do kombinacija fizikih i mentalnih sila ili energija. Ono to nazivamo smru jeste prestanak funkcionisanja fizikog tela. Da li sve te sile i energije presuuju zajedno sa prestankom funkcionisanja fizikog tela? Budizam kae ne. Volja, elja, e da se postoji, da se traje, da se postaje sve vie, ogromna je sila to pokree itave ivote, itave egzistencije, itav svet. To je najvea sila, najvea energija na svetu. Preina budizmu, ta sila ne prestaje sa prestankom funkcionisanja fela, odnosno smru; ona nastavlja da se manifestuje u drugom obliku, izazivajui novu egzistenciju, odnosno ono to nazivamo . reinkarnacijom. Sada se javlja jedno drugo pitanje: Ako nema trajnog, nepromenljivog entiteta ili sutine kao to je sopstvo ili dua (atman), ta je to to ponovo nastaje ili se preporaa posle smrti? Pre no to preemo na ivot posle smrti, razmotrimo ta je ivot i kako 42
Valpola Rahula
se on odrava. Ono to nazivamo ivotom, kao to smo vie puta ponovili, jeste kombinacija pet sastojaka, kombinacija fizikih i mentalnih energija. One se neprestano menjaju; nisu potpuno iste ni u dva sasvim bliska trenutka. Svakog trenutka one se raaju i umiru. Kada sastojci nastaju, razlau se i nestaju, o monasi, u svakom trenutku i vi se raate, razlaete se i nestajete. [16] Tako, ak i u ovom ivotu, mi se u svakom trenutku raamo i umiremo i tako trajemo. Ako moemo da razumemo da u ovome ivotu moemo trajati bez trajne, nepromenljive sutine kakva je sopstvo ili dua, zato ne bismo mogli razumeti da i te sile mogu trajati bez sopstva ili due posle prestanka funkcionisanja tela? Kada ovo fiziko telo vie nije u stanju da funkcionie, energije u njemu ne zamiru, ve prelaze u neki drugi oblik, odnosno formu, koju nazivamo drugim ivotom. U detinjstvu sve fizike, mentalne i intelektualne sposobnosti su krhke i slabe, ali u sebi sadre potenciju stvaranja potpuno odraslog oveka. Fizike i mentalne energije koje ine takozvano bie sadre u sebi snagu da se pretvore u drugi oblik, postepeno rastu i dostignu svoj puni intenzitet. Poto nema trajne, nepromenljive sutine, nita ne prelazi iz jednog u drugi trenutak. Tako, sasvim oigledno, nita trajno ili nepromenljivo ne moe prei ili transmigrirati iz jednog ivota u sledei. Jedino taj niz promena ostaje neprekinut. U pravom smislu rei, taj niz nije nita drugo do kretanje. Lii na plamen svee to gori u noi: niti je uvek isti, niti je drugi. Dete poraste i potom postane ovek od ezdeset godina. Svakako da taj starac nije isto to i ono dete pre ezdeset godina, a niti je to druga osoba. Slino ovome, osoba koja umire i ponovo se rodi negde drugde nije ni ista osoba, niti druga (na ca so na ca anno). Ona je kontinuitet istog niza. Razlika izmedu smrti i roenja je jedino jedan momenat misli: poslednji momenat misli u ovom ivotu uslovljava prvi momenat misli u takozvanom sledeem ivotu, koji je zapravo samo nastavak istog niza. I tokom ovoga ivota jedan momenat 43
misli uslovljava naredni momenat misli. Tako, sa budistikog stanovita, pitanje ivota posle smrti nije velika misterija i budista nikada ne lupa mnogo glavu oko tog problema. Sve dok postoji ed da se bude i da se postaje, odrava se kruni tok preporaanja (samsara). Njega je mogue zaustaviti jedino kada mu pokretaka sila, ta e, presahne zahvaljujui mudrosti koja sagleda Stvarnost, Istinu, nirvanu.
44
Trea plemenita istina Nirodha dokonanje dukkhe
rea plemenita istina kae da postoji izbavljenje, oslobaanje od patnje, od trajnosti dukkhe. Ona se naziva plemenitom istinom o dokonanju dukkhe (dukkhanirodha-ariyasacca), a to je nibbana, poznatija po svome sanskritskom obliku nirvana. Da bismo eliminisali dukkhu moramo eliminisati glavni koren dukkhe, a to je e (tanha), kao to smo to ve videli. Tako je nirvana takoe poznata pod nazivom tanhakkhaya, iskorenjivanje ei. Sada ete upitati: Ali ta je nirvana? Napisani su tomovi da bi se odgovorilo na ovo sasvim prirodno i jednostavno pitanje; time je samo pravljena sve vea zbrka oko ovoga pitanja. Jedini razuman odgovor na njega je da se ne moe reima formulisati potpun i zadovoljavajui odgovor, poto je ovekov jezik suvie oskudan da bi izrazio pravu prirodu ili krajnju realnost koju predstavlja nirvana. Jezik su stvarale i koristile mase ljudskih bia da bi izrazile stvari i ideje koje su iskusili njihovi organi ula i njihov um: Nadzemaljsko iskustvo kakvo je apsolutna istina ne pripada takvoj kategoriji. Otuda i ne postoje rei kojima bi se izrazilo takvo iskustvo, ba kao to ni riba u svome reniku nema re za vrsto kopno. Kornjaa je priala svojoj prijateljici ribi da je upravo pre no to je skoila u jezero etala po kopnu. Naravno, ree riba, htela si da kae da si plivala. Kornjaa je pokuavala da objasni da se na kopnu ne moe plivati, da je ono vrsto i da se po njemu hoda. Ali riba je insistirala da tako neto ne postoji, da mora biti teno poput jezera, sa talasima i da na njemu mora da je mogue gnjuranje i plivanje. Rei su simboli koji predstavljaju stvari i nama poznate ideje; ti simboli ne odgovaraju pravoj prirodi ak i najobinijih stvari. U pogledu razumevanja Istine, jezik se smatra obmanjujuim i varljivim. Tako se u Lankavatara sutri kae da se neznalice zagli45
bljuju u rei poput slona u mulju. [1] Istina je, ne moemo bez jezika. No ako nirvanu treba da izrazimo i objasnimo pozitivnim pojmovima, skloni smo da se uhvatimo za neku ideju povezanu sa tim pojmovima, mada ona moe biti neto sasvim suprotno. Zato se ona izraava najee negativnim pojmovima [2] - to je moda manje opasan nain. Tako se ona esto pominje pod takvim negativnim pojmovima kao to je tanhakkhaya iskorenjivanje ei, asankhata jedinstvena, neuslovljena, viraga odsustvo elje, nirodha utrnue, nibbana ugasnue ili iskorenjivanje. Razmotrimo sada nekoliko definicija i opisa nirvane koje nalazimo u originalnim pali tekstovima: To je potpuni nestanak upravo te ei (tanha), odustajanje od nje, odbacivanje, oslobaanje, odvajanje od nje. [3] Smirivanje svih uslovljenih stvari, odustajanje od svakog prljanja, iskorenjenje ei, odvajanje, nestanak, nirvana. [4] O prosjaci, ta je Apsolut (asamkhata, neuslovljeno)? To je, o prosjaci, iskorenjivanje elje (ragakkhayo), iskorenjivanje mrnje (dosakkhayo), iskorenjivanje obmanutosti (mohakkhayo). To se, o prosjaci, naziva Apsolutom.[5] O Rada, iskorenjivanje ei (tanhakkhayo) jeste nirvana. [6] O prosjaci, kakve god bile stvari, uslovljene ili neuslovljene, meu njima je neprijanjanje (viraga) najuzvienije. Ono znai osloboenost samoljublja, razaranje poude, prestanak vezivanja, presecanje kontinuiteta, iskorenjivanje ei (tanha), odvraenost, prestanak, nirvanu. [7] Odgovor Saripute, glavnog Budinog uenika, na direktno pitanje ta je nitvana?, koje mu je postavio Parivraaka, identian je sa definicijom asamkhate koju je dao Buda: Iskorenjivanje elje, iskorenjivanje mrnje, iskorenjivanje obmanutosti. [8] Naputanje i razaranje elje i poude za tih pet sastojaka prijanjanja: to je prestanak dukkhe. [9] 46
Valpola Rahula
Prestanak kontinuiteta preporaanja (bhavanirodha) jeste nirvana. [10] I dalje, u vezi sa nirvanom Buda kae: O prosjaci, postoji neroeno, neodraslo i neuslovljeno. Kad ne bi bilo neroenog, neodraslog i neuslovljenog, tada ne bi bilo izlaza za roeno, odraslo i uslovljeno. Poto postoji neroeno, neodraslo i neuslovljeno, postoji i izlaz za roeno, odraslo i uslovljeno. [11] Tu etiri elementa vrstoe, tenosti; toplote i kretanja nemaju mesta; pojmovi duine i irine; velikog i malog, dobra i zla, imena i oblika su takoe razoreni; ni ovaj svet, ni drugi, ni dolaenje, ni odlaenje, ni ostajanje, ni smrt, ni roenje, niti je objekte ula mogue nai. [12] Poto je nirvana opisana ovakvim negativnim terminima, mnogi su stekli pogrean utisak da je ona negativna i znai samoponitenje. Nirvana ni u kom sluaju nije ponitavanje sopstva, jer ni ne postoji sopstvo koje bi trebalo ponititi. Ona jedino moe biti ponitavanje iluzije, lane predstave o sopstvu. Nepravilno je rei da je nirvana negativna ili pozitivna. Ideje negativnog i pozitivnog su relativne i unutar su podruja dualiteta. Ti pojmovi se ne mogu primeniti na nirvanu, apsolutnu istinu, koja je iza dvojnosti i relativnosti. Negacija ne znai nuno i negativno stanje. Pali i sanskritska re za zdravlje je arogya, negativan termin, koji doslovno znai odsustvo bolesti. Ali arogya (zdravlje) ne predstavlja negativno stanje. Re besmrtan (ili njezin sanskritski ekvivalent amrta ili pali amata), to je takoe sinonim za nirvanu, jeste negacija, ali ona ne oznaava negativno stanje. Negacija negativnih vrednosti nije negativna. Jedan od dobro poznatih sinonima za nirvanu jeste sloboda (pali mutti, sanskrit. mukti). Niko ne bi ustvrdio da je sloboda negativna. Ali ak i sloboda ima svoju negativnu stranu: sloboda je uvek oslobaanje od neega to sputava, to je loe, to je negativno. Ali sloboda nije negativna. Tako nirvana, mutti ili vimutti, apsolutna sloboda, jeste sloboda od svakog zla, 47
sloboda od elje, mrnje i neznanja, sloboda od svakog pojma dualiteta, relativnosti, vremena i prostora. Izvesnu predstavu o nirvani kao apsolutnoj istini daje nam Dhatuvibbanga-sutta, 140. govor u Majjhima-nikayi. Ovaj izuzetno vaan govor odrao je Buda (ve pomenutom) Pukusatiju, za kojeg je Uitelj ustanovio da je poten i inteligentan, naavi ga jedne noi u grnarskoj kolibi. Ovo bi bila sutina vanijih delova sutte: ovek je sastavljen od est elemenata: vrstog, tenog, toplog, pokretnog, prostora i svesti. On ih analizira i utvruje da nijedan od njih nije moj, ja ili moje sopstvo. Zatim tumai kako svest nastaje i prestaje, kako prijatni, neprijatni i neutralni opaaji nastaju i nestaju. Zahvaljujui takvom znanju um mu ostaje neprivuen bilo im. Tada u sebi pronalazi istu ravnodunost (upekha), koju moe usmeriti ka bilo kojem uzvienom duhovnom stanju, i zna da e takva ista ravnodunost veoma dugo potrajati: Ali onda pomisli: Ako ovu proienu i nepomuenu ravnodunost usmerim ka sferi omeenog prostora i razvijam um u skladu sa njom, to je mentalna kreacija (samkhatam). [13] Ako ovu proienu i nepomuenu ravnodunost usmerim ka sferi beskrajne svesti.., ka sferi nitavila... ili ka sferi ni-opaanja-ni-neopaanja i razvijam um u skladu sa njom, to je mentalna kreacija. Potom on naputa i mentalnu kreaciju, kao i elju za produavanjem i ponovnim postojanjem (bhava) ili ponitavanjem (vibhava). [14] Poto vie ne stvara, niti eli produavanje i ponovno nastajanje, niti ponitavanje, on ne prijanja ni za ta na svetu; poto vie ne prijanja, nije nespokojan; poto vie nije nespokojan, u sebi je potpuna miran. I on zna: Nema vie roenja, proivljen je ivot, uinjeno je ono to je trebalo uiniti, nita vie ne preostaje. [15] Sada kada doivljava prijatno, neprijatno ili neodreeno oseanje, on zna da je ono prolazno, da ga ne sputava, da u njemu ne budi strast: Kakvo god da je oseanje, doivljava ga on bez vezivanja za njega (visa48
Valpola Rahula
myutto). Zna da e sva ta oseanja uminuti kada se telo raspadne, ba kao to i plamen umine kada nestane ulja i dogori fitilj. Zato, o prosjae, onaj ko je tako opremljen, opremljen je apsolutnom istinom, jer znanje o okonanju celokupne dukkhe jeste apsolutna plemenita mudrost. Ovakvo njegovo osloboenje, utemeljeno u Istini, jeste definitivno: O prosjae, ono to nije stvarnost (mosadharnma), lano je; ono to je stvarnost (arnosadhamma), nirvana, jeste Istina (sacca). Zato, o prosjae, onaj ko je tako opremljen, opremljen je apsolutnom istinom. Jer apsolutna plemenita istina (paramam ariyasaccam) jeste nirvana, jeste stvarnost. Drugde Buda oigledno koristi re istina umesto rei nirvana: Pouavau vas Istini i putu koji vodi do Istine. [16] Sasvim izvesno da ovde Istina znai nirvanu. Dakle, ta je apsolutna istina? Prema budizmu, apsolutna istina je da nema nieg apsolutnog na svetu, da je sve relativno, uslovljeno i prolazno, da ne postoji nepromenljiva, trajna, apsolutna supstanca zvana sopstvo, dua ili atman, bilo unutra, bilo spolja. To je apsolutna istina. Istina nikada nije negativna, mada postoji rairen izraz kakav je negativna istina. Shvatanje te istine, tj. sagledavanje stvari onakvim kakve one jesu (yathabhutam) bez iluzija ili neznanja (avijja), [17] jeste iskorenjivanje elje, edi (tanhakkhaya), i prestanak (nirodha} dukkhe, a to je nirvana. Interesantno je i korisno zapamtiti ovde mahayansko stanovite o nirvani kao neemu to se ne razlikuje od samsare. [18] Ista stvar je i samsara i nirvana, ve u zavisnosti od naina na koji je posmatramo - subjektivno ili objektivno. Ovakvo stanovite ie verovatno razviieno iz ideja koie su se prvobitno nalazile u theravadskim tekstovima, na koje smo se upravo pozvali u ovom kratkom razmatranju. Nepravilno je misliti da je nirvana prirodan rezultat iskorenjivanja elje. Nirvana nije rezultat bilo ega. Kada bi bila rezultat, onda bi ona predstavljala posledicu izazvanu uzrokom. Bila 49
bi samkhata proizvedena i uslovljena. Nirvana nije ni uzrok ni posledica. Ona nije stvorena poput mistinog, duhovnog, mentalnog stanja kakvo je dhyana ili samadhi. Istina jeste, nirvana jeste. Jedina stvar koju moete uiniti je da je uvidite, shvatite. Postoji put ka ostvarivanju nirvane. Ali nirvana nije rezultat toga puta. [19] Mogue je popeti se stazom na planinu, ali planina nije rezultat, nije posledica puta. Mogue je videti svetlost, ali svetlost nije rezultat vida. Ljudi esto pitaju: ta je iza nirvane? Ovo pitanje je nemogue postaviti, jer nirvana je krajnja istina. Poto je krajnja, ne moe biti bilo ega iza nje. Kada bi bilo iega iza nirvane, onda bi to bilo krajnja istina, a ne nirvana. Monah po imenu Radha postavio je to pitanje Budi u neto drugaijem obliku: Kakvu svrhu (ili cilj) ima nirvana? Ovo pitanje pretpostavlja neto posle nirvane, poto pretpostavlja neku svrhu ili cilj njezin. Zato je Buda odgovorio: O Radha, odgovor na to pitanje nema granica (tj. pitanje je bez smisla). Monah ivi svoj sveti ivot sa nirvanom kao konanim uranjanjem (u apsolutnu istinu), kao svojim ciljem, kao krajnjom svrhom. [20] Neki vrlo raireni, ali nepravilno sroeni izrazi kao to je, recimo, Buda je stupio u nirvanu ili parinirvanu posle svoje smrti podstakli su nastanak niza neosnovanih spekulacija o nirvani. [21] Jer u trenutku kad ujete izraz da je Buda stupio u nirvanu ili parinirvanu poinjete nirvanu da smatrate nekakvim stanjem ili podrujem, poloajem u kojem postoji neka vrsta egzistencije, i pokuavate da je zamislite u pojmovima vezanim za znaenje rei postojanje kakvo je ono vama poznato. Takvi izrazi kao to je stupio je u nirvanu ne pojavljuju se u originalnim tekstovima. Ne postoji takva stvar kao to je stupanje u nirvanu posle smrti. Postoji re parinibbuto, koja oznaava smrt Budinu ili nekog arahanta koji je dosegao nirvanu, ali ona ne znai stupanje u nirvanu. Parinibbuto jednostavno znai: potpuno utrnue, potpuno gaenje ili potpuno iskorenjivanje, jer Buda ili arahant posle 50
Valpola Rahula
svoje smrti ne stupa u novi ivot Sada se javlja novo pitanje: ta se dogaa se Budom ili arahantom posle njegove smrti, posle parinirvane? I ono pripada kalegoriji pitanja na koja nema odgovora (avyakata). [22] ak i kad je Buda o ovome govorio, ukazivao je da u naem reniku nema rei koja bi objasnila ta se deava arahantu posle njegove smrti. U odgovoru parivraaki po imenu Vaa Buda je rekao da pojmovi roen ili neroen ne odgovaraju u sluaju arahanta, jer takve stvari kao to su: materija, oseaj, opaaj, izrazi volje i svest, sa kojima su pojmovi roen i neroen povezani, potpuno su unitene i iskorenjene i nikada se ponovo nee pojaviti posle njegove smrti. [23] Arahant se posle smrti esto uporeuje sa vatrom koja se ugasila jer nema vie drveta ili lampom to se gasi kad nestane fitilja i ulja. [24] Ovde mora biti jasno da to to se uporeuje sa plamenom ili lampom nije nirvana, ve bie sastavljeno od pet sastojaka koje je doseglo nirvanu. Ovo treba naglasiti zato to je velik broj ljudi, ak i neki ugledni naunici, pogreno razumeo i pogreno interpretirao ovo poreenje tako kao da se odnosi na nirvanu. Nirvana se nikada ne uporeuje sa ugaenim plamenom ili lampom. Postoji jo jedno esto pitanje: Ako ne postoji sopstvo, atman, ko onda dostie nirvanu? Pre no to nastavimo sa nirvanom, postavimo sledee pitanje: Ko ovo sada ita, ako ne postoji sopstvo? Ve ranije smo videli da je misao ta koja misli, da iza nje nema mislioca. Na isti nain, mudrost (paa), dostignue, jeste to koje dosee. Ne postoji neko drugo sopstvo iza dostignua. Kada smo raspravljali o poreklu dukkhe videli smo da ta god neto bilo bie, stvar, sistem - ukoliko je nastalo, ono u svojoj prirodi sadri klicu svoga nestanka; svoga razaranja. Dakle i dukkha i samsara, krug neprestanog nastanka i nestanka, jesu nastali; tako oni moraju i da nestanu. Dukkha nastaje zahvaljujui ei (tanha) i nestaje zahvaljujui mudrosti (paa). ed i mudrost su oboje 51
unutar pet sastojaka, kao to smo to ve ranije videli. [25] Tako je klica i nastanka i nestanka sadrana unutar samih pet sastojaka. To je pravo znaenje dobro poznate Budine tvrdnje: Unutar ovog ni dva metra visokog tela sadran je svet, nastanak sveta, prestanak sveta i put koji vodi do prestanka sveta. [26] To znai da su sve etiri plemenite istine sadrane unutar pet sastojaka, tj. unutar nas samih. (Ovde re svet [loka] stoji umesto dukkha). To takoe znai da ne postoji neka spoljanja sila koja izaziva nastanak i neslanak dukkhe. Kada je mudrost razvijena i odnegovana u skladu sa etvrtom plemenitom istinom, ona vidi tajnu ivota, realnost stvari kakve one zaista jesu: Kada je tajna otkrivena, kada je Istina sagledana, sve sile to grozniavo produavaju samsaru i njezinu iluziju slabe i postaju nesposobne da proizvedu nove karmike naboje; jer nema vie iluzije, nema vie ei za produavanjem. To je slino mentalnoj bolesti koja je izleena onog trenutka kada je uzrok ili tajna bolesti otkrivena i pacijent ju je uvideo. U skoro svim religijama summum bonum je mogue postii jedino posle smrti. A nirvanu je mogue postii jo u ovom ivotu; nije nuno ekati da umremo da bismo je postigli. Onaj koji je shvatio Istinu, nirvanu, najsrenije je bie na svetu. Osloboen je svih kompleksa i opsesija, briga i nevolja to razapinju ostale. Njegovo mentalno zdravlje je savreno. Ne kaje se zbog prolosti, niti sniva o budunoti: Do kraja ivi u sadanjosti. [27] Tako on prihvata i uiva u stvarima u najistijem obliku, ne upliui u njih i sebe. Veseo je, razdragan, uiva u istom ivotu, zadovoljan, osIoboen napetosti, smiren i oputen. [28] Poto je lien sebinosti, mrnje, neznanja, tatine, samoljublja i svih slinih neistoa, ist je i blag, ispunjen sveoptom ljubavlju, saoseanjem, ljubaznou, simpatijom, razumevanjem i tolerancijom. Njegovo sluenje, drugima je sasvim isto, jer on ne razmilja o sopstvu. Ne dobija nita, ne gomila nita, ak ni bilo ta duhovno, jer je osloboen iluzije o sopstvu i ei za 52
Valpola Rahula
postojanjem. Nirvana je izvan bilo kakvih pojmova dualiteta i relativiteta. Ona je otuda izvan naih pojmova o dobru i zlu, ispravnom i pogenom, postojanju i nepostojanju. ak i re srea (sukha), koja se koristi da se opie nirvana ima ovde jedno potpuno drugaije znaenje. Sariputa jednom ree: O prijatelju, nirvana je srea! Nirvana je srea! Onda Udaji upita: Ali, prijatelju Sariputa, kakva je to srea ako nema oseanja? Sariputin odgovor bee visoko filozofski i izvan uobiajenog shvatanja: Ba u tom odsustvu oseanja jeste srea. Nirvana je izvan logike i rezonovanja (atakkavacara). Ma koliko se trudili, najee kroz uzaludno intelektualno poigravanje, da visoko spekulativnim raspravljanjem shvatimo nirvanu, krajnju istinu ili stvarnost, nikada nam to nee poi za rukom na taj nain. Dete koje jo nije krenulo u kolu ne treba da se svaa oko teorije relativnosti. Umesto toga, ako strpljivo i s elanom prione na uenje jednog e je dana razumeti. Nirvanu e mudri spoznati u samima sebi (paccattam veditabbo viuhi). Ako strpljivo i istrajno sledimo Put, ako sebe iskreno vebamo i proiujemo i postignemo neophodni duhovni razvoj, moemo je jednoga dana prepoznati u sebi - a da sebe ne optereujemo zbunjujuim i visokoparnim reima. Okrenimo se zbog toga sada Putu koji vodi do nirvane.
53
etvrta plemenita istina: Magga Put
etvrta plemenita istina je ona o Putu to vodi do iskorenjivanja dukkhe (Dukkhanirodha-gamini- -patipada-ariyasacca). On je poznat kao srednji put (majjhima patipada), zato to izbegava dva ekstrema: jedan je traganje za sreom kroz zadovoljstva ula i ono je nisko, prostako, svojstveno prostim ljudima; drugi ekstrem je traganje za sreom kroz samoumrtvljavanje putem razliitih oblika asketizma, i on je bolan, bezvredan i nekoristan. Poto je i sam iskusio ta dva ekstrema i naao da su beskorisni, Buda je na osnovu linog iskustva otkrio srednji put koji prua uvid i znanje, vodi do smirenja, uvida, prosvetljenja, nirvane. Ovaj srednji put se najee oznaava kao Plemeniti osmostruki put (Ariyaatthangikamagga), jer je sastavljen od osam kategorija ili delova; to su: 1. ispravno razumevanje (samma ditthi) 2. ispravna misao (samma sankappa) 3. ispravan govor (samma vaca) 4, ispravno delovanje (samma kammanta) 5. ispravno ivljenje (samma ajiva) 6. ispravan napor (samma vayama) 7. ispravna panja (samma sati) 8. ispravna koncentracija (samma samadhi) Praktino, itavo uenje Budino, kojem je on posvetio 45 godina, u vezi je na ovaj ili onaj nain sa ovim putem. On ga je objasnio na razliite naine i razliitim reima obraajui se 55
razliitim ljudima, prilagoavajui se stupnju njihovog razvoja i njihovoj sposobnosti da ga razumeju i prate u izlaganju. Ali sutina tih vie hiljada govora rasejanih po budistikim tekstovima nalazi se u Plemenitom osmostrukom putu. Ne treba misliti da osam kategorija ili delova puta treba slediti i praktikovati jedan za drugim po redosledu kako je on ovde dat. Njih treba razvijati vie-manje istovremeno, koliko je to mogue prema sposobnosti svakog pojedinca. Svi su oni meusobno povezani i svaki od njih potpomae razvoj ostalih delova. Ovih osam faktora imaju za cilj da unaprede i usavre tri kljune stvari u budistikom vebanju i disciplini: (a) moralno ponaanje (sila), (b) mentalnu disciplinu (samadhi) i (c) mudrost (paa). [1] Zbog toga e za koherentnije i dublje razumevanje osam delova Puta biti korisnije ako ih grupiemo i objasnimo prema ta tri podruja. Moralno ponaanje (sila) zasnovano je na irokom pojmu sveopte ljubavi i saoseanja za sva iva bia, na emu je zasnovano i Budino uenje. alosno je to mnogi naunici zaboravljaju ovaj veliki ideal Budinog uenja i preputaju se jedino suvoparnim filozofskim i metafizikim zastranjivanjima kada govore ili piu o budizmu. Buda je svoje uenje saoptio za dobrobit mnogih, za sreu mnogih, iz saoseanja sa svetom (bahujanahitaya bahujanasukhaya lokanukampaya). Prema budizmu, da bi ovek bio savren postoje dva kvaliteta koja on podjednako treba da razvija: saoseanje (karuna) na jednoj strani i mudrost (paa) na drugoj. Ovde saoseanje predstavlja ljubav, milosre, ljubaznost, toleranciju i sline plemenite kvalitete na strani emocija, odnosno kvalitete srca, dok bi mudrost predstavljala intelektuaInu stranu ili kvalitete uma. Ako neko razvija samo emocionalno, zanemarujui intelektualno, tada on moe postati dobroduna budala; razvijanje jedino intelektualne strane zanemarujui emocionalnu moe nas pretvoriti u hladni 56
Valpola Rahula
intelekt bez oseanja za druge. Zato, da bi neko bio savren mora razvijati obe strane podjednako. To je cilj budistikog naina ivota: u njemu su mudrost i saoseanje meusobno nerazmrsivo povezani, kao to emo to videti kasnije. U moralno ponaanje (sila), zasnovano na ljubavi i saoseanju, ukljuena su tri faktora Plemenitog osmostrukog puta: ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno ivljenje. Ispravan govor znai uzdravanje (1) od laganja, (2) od ogovaranja, klevetanja i govora koji moe izazvati mrnju, neprijateljstvo, razjedinjenost i neslogu meu pojedincima ili grupama ljudi, (3) od psovki, grubih, neutivih, zlonamernih i uvredljivih rei i (4) od nepotrebnog i lakoumnog naklapanja. Kada se uzdravamo od ovakvih oblika pogrenog i tetnog govora prirodno je da moramo da govorimo istinu, moramo da koristimo rei koje su prijateljske i dobronamerne, prijatne i blage, bremenite znaenjem i korisne. Ne treba da govorimo nesmotreno: rei treba da izau u pravo vreme i na pravom mestu. Ukoliko ne moemo da kaemo neto korisno, trebalo bi da se priklonimo plemenitom utanju. Ispravno delovanje ima za cilj unapreivanje moralnog, asnog i miroljubivog ponaanja. Ono nas upozorava da treba da se uzdrimo od unitavanja ivota, od krae, neasnih rabota, od razvrata i da takoe pomaemo drugima da na pravi nain vode miran i astan ivot. Ispravno ivljenje znai da se treba kloniti zaraivanja za ivot od poslova koji ugroavaju druge, kao to su trgovina orujem i drugim smrtonosnim sredstvima, alkoholnim piem i otrovima, zatim ubijanjem ivotinja, prevarom itd, ve treba iveti od profesije koja je asna, potena i bezopasna za druge. Ovde je lako uvideti da se budizam otro suprotstavlja bilo kakvoj vrsti rata kada odreuje da je bilo kakva trgovina orujem i drugim sredstvima za ubijanje poguban i neastan nain ivljenja. Ova tri faktora (ispravan govor, ispravno delovanje i 57
ispravno ivljenje) ine u okviru osmostrukog puta onaj njegov deo koji regulie moralno ponaanje. Treba shvatiti da budistiko moralno ponaanje ima za cilj unapreenje srenog i harmoninog ivota, kako pojedinca tako i itave zajednice. Ovakvo moralno ponaanje smatra se nezaobilaznim temeljem za bilo kakvo vie duhovno dostignue. Nikakav duhovni razvoj nije mogu bez ove ukorenjenosti u moralu. Sledea dolazi mentalna disciplina, u kojoj su ukljuena druga tri faktora osmostrukog puta: ispravan napor, ispravna panja (ili paljivost) i ispravna koncentracija. Ispravan napor je energina volja (1) da se sprei nastajanje loih i nekorisnih stanja uma i (2) da se oslobodimo onih loih i nekorisnih stanja uma koja su se ve pojavila u oveku, takoe (3) da se stvore, izazovu dobra i korisna stanja uma koja se jo nisu pojavila i (4) da se razviju i dovedu do savrenstva ona dobra i korisna stanja uma koja u oveku ve postoje. Ispravna panja (ili paljivost) znai biti to je mogue vie svestan, sabran i paljiv (1) aktivnosti tela (kaya), (2) opaaja ili oseanja (vedana), (3) aktivnosti uma (citta) i (4) ideja, misli, pojmova i stvari (dhamma). Vebanje koncentracije na dah (anapanasati) jedno je od najpoznatijih metoda mentalnog usavravanja vezanih za telo. Postoji jo nekoliko naina razvijanja panje koji se oslanjaju na telo i to su takoe oblici meditacije. to se tie opaanja i oseanja, treba biti potpuno svestan svih oblika opaanja i oseanja, prijatnih, neprijatnih i neutralnih; naina na koji nastaju i nestaju unutar nas. Kod aktivnosti uma treba biti svestan da li nam je um ispunjen poudom ili ne, mrnjom, da li je obmanut, rastresen ili koncentrisan itd. Na taj nain biemo svesni svakog pokreta uma, onoga to u njemu nastaje i to nestaje. to se tie ideja, misli, pojmova i stvari, moramo znati njihovu prirodu, kako se one pojavljuju i kako nestaju, kako se 58
Valpola Rahula
razvijaju, kako se uklanjaju i unitavaju i tako dalje. Ova etiri oblika mentalnog usavravanja ili meditacije detaljno se razrauju u Satipatthana sutti (Govoru o temeljima sabranosti panje). [2] Trei i poslednji faktor mentalne discipline jeste ispravna koncentracija, koja vodi do etiri stupnja dhyane, koja se najee prevodi kao zadubljenje ili recueilleritent. Na prvom stupnju dhyane strasne elje i odreene tetne misli kao to su pouda, zlovolja, lenjost, zabrinutost, nespokojstvo i sumnjiavost se odbacuju i podstiu oseanja zadovoljstva i sree, zajedno sa odreenim mentalnim aktivnostima. Na drugom stupnju se potiskuju sve intelektualne aktivnosti, razvija se smirenost i usmerenost uma na jednu taku, a jo uvek se zadravaju oseanja zadovoljstva i sree. Na treem stupnju, oseanje zadovoljstva, koje je jedno aktivno oseanje, takoe iezava, dok obuzetost sreom i dalje ostaje zajedno sa sabranom ravnodunou. Na etvrtom stupnju dhyane sva oseanja, ak i sree i nezadovoljstva, radosti i tuge, nestaju, samo ista ravnodunost i svesnost ostaju. Tako se um veba, disciplinuje i razvija putem ispravnog napora, ispravne panje i ispravne koncentracije. Preostala dva faktora, ispravna misao i ispravno razumevanje, ine mudrost. Ispravna misao oznaava misli nesebinog odbacivanja i neprijanjanja, misli ljubavi i misli nenasilja, koje.su usmerene ka svim biima. Veoma je interesantno i vano ovde uoiti da su misli nesebinog odbacivanja i neprijanjanja, ljubavi i nenasilja grupisane na strani mudrosti. Ovo jasno pokazuje da je istinska mudrost obdarena ovakvim plemenitim kvalitetima, a da su sve misli podstaknute sebinosu, zlovoljom, mrnjom i nasiljem posledica pomanjkanja mudrusti u svim oblastima ivota, individualnoj, drutvenoj ili politikoj. Ispravno razumevanje jeste razumevanje stvari onakvih kakve one jesu, a etiri plemenite istine su te koje objanjavaju stvari kakvim one zaista jesu. Otuda je ispravno razumevanje 59
u krajnjoj instanci razumevanje etiri plemenite istine. To razumevanje jeste najvia mudrost koja vidi krajnju realnost. Prema budizmu, postoje dve vrste razumevanja: ono to mi najee nazivamo razumevanjem je zapravo znanje, nagomilano seanje, jedno intelektualno shvatanje predmeta u skladu sa izvesnim ve usvojenim pojmovima. To se naziva znanjem u skladu sa (anubodha). Ono mje naroito produbljeno. Pravo razumevanje se naziva pronicanjem (pativedha), sagledavanjem stvari u njihovoj pravoj prirodi, bez imena i pojma. Ovo pronicanje mogue je jedino kada je um osloboen svih neistoa i potpuno razvijen putem meditacije. [3] Iz ovog kratkog pregleda Puta jasno je da je to nain ivota koji treba slediti, praktikovati i razvijati, i to svako za sebe. On je samodisciplina tela, rei i uma, samorazvijanje i samoproienje. On nema nikakve veze sa verovanjem, molitvama, oboavanjem ili nekakvim ceremonijalom. U tom smislu, nema nieg to bi se moglo nazvati religioznim. To je Put to vodi do sagledavanja krajnje realnosti, do potpune slobode, sree i mira kroz moralno, duhovno i intelektualno usavravanje. U budistikim zemljama postoje jedinstveni i lepi obiaji i ceremonije u religiozne svrhe. Oni imaju malo veze sa pravim Putem. No, svoju vrednost nalaze u zadovoljavanju odreenog religioznog oseanja i potreba onih koji nisu daleko odmakli, pomaui im da istraju na Putu. U pogledu etiri plemenite istine imamo etiri funkcije koje treba da ispunimo: Prva plemenita istina je dukkha, priroda ivota, njegova patnja, njegove alosti i uivanja, njegova nesavrenost i nedovoljnost, njegova nestalnost i nesutastvenost. S tim u vezi, naa je funkcija da sve to shvatimo kao injenicu, jasno i do kraja (parinneyya). Druga plemenita istina je nastanak dukkhe, zahvaljujui elji, ei, udruenoj sa svim ostalim strastima, neistoama i 60
Valpola Rahula
talogom. Puko razumevanje ove injenice nije dovoljno. Ovde je naa funkcija da sve to odbacimo, eliminiemo, unitimo i iskorenimo (pahatabba). Trea plemenita istina je okonanje dukkhe, nirvana, apsolutna istina, krajnja realnost. A naa je funkcija da je shvatimo (sacchikatabba). etvrta plemenita istina jeste Put koji vodi do nirvane. Puko znanje o Putu, ma kako bilo podrobno, nije dovoljno. U ovom sluaju naa funkcija je da ga sledimo i ne naputamo (bhavetabba). [4]
61
Uenje o nepostojanju sopstva
no to se sugerie pojmom dua, sopstvo, ego ili da upotrebimo sankritski izraz atman jeste da u oveku postoji trajni, veni i apsolutni entitet, koji jeste nepromenljiva sutina iza promena pojavnog sveta. Prema nekim religijama, svaki pojedinac ima takvu pojedinanu duu koju je stvorio Bog i ona; posle smrti, veno ivi ili u paklu ili na nebu; njezina sudbina zavisi od presude tvorca. Prema nekim drugima, ona prolazi kroz bezbroj vota sve dok se potpuno ne proisti i postane konano sjedinjena sa Bogom ili brahmanom, Sveoptom duom ili atmanom, iz kojeg je prvobitno proistekla. Ova dua ili sopstvo u oveku jeste ono to misli, ono to osea, primalac nagrada i kazni za sve svoje postupke, dobre ili loe. Takav pojam nazvan je idejom sopstva. Budizam stoji jedinstven u istoriji ljudske misli poriui postojanje takve due, sopstva ili atmana. Prema Budinom uenju, ideja sopstva jeste jedno izmiljeno, lano verovanje, koje nema nikakvog uporita u stvarnosti i stvara pogubne misli vezane za ja i moje; sebinu elju, pohlepu, vezanost, mrnju, zlovolju, tatinu, samoljublje, egoizam i druga prljanja, mentalne neistoe i probleme. Ovo je izvor svih nevolja u svetu, od sukoba pojedinaca do ratova izmedu naroda. Ukratko, izvor svakodnevnog zla u svetu mogao bi se pronai u ovom pogrenom shvatanju. Dve ideje su psiholoki duboko ukorenjene u oveku: samozatita i samoouvanje. Radi samozatite ovek je stvorio Boga, od koga zavisi njegova zatita i sigurnost, ba kao to deca zavise od svojih roditelja. Radi samoouvanja ovek je zaeo ideju jedne besmrtne due ili atmana, koji e iveti veno. U njegovom ne63
znanju, slabosti, strahu i elji oveku su potrebne ove dve stvari da ga utee. Otuda on za njih prijanja tako duboko i fanatino. Budino uenje ne podrava ovakvo neznanje, slabost, strah i elju, ve tei prosvetljivanju oveka njihovim uklanjanjem i razlaganjem, udarajui pravo u koren. Prema budizmu, nae ideje Boga i due su lane i prazne. Mada vrlo razvijene kao teorije, sve su one izuzetno suptilne mentalne projekcije, zaogrnute u jednu razraenu metafiziku i filozofsku frazeologiju. Ove ideje su tako duboko ukorenjene u oveku i toliko mu bliske i drage da on ne eli da razume bilo kakvo uenje koje ih porie. Buda je ovo sasvim dobro znao. Zapravo, tvrdio je da je njegovo uenje protiv struje (patisotagami), protiv ovekove sebinosti. Ve etiri nedelje posle prosvetljenja, dok je sedeo pod banjanovim drvetom, pomislio je: Pronikao sam u tu istinu, koja je duboka, teka da se uvidi, teka da se razume... koju mogu shvatiti jedino mudri... Oni ljudi koji su obuzeti strastima i okrueni potpunom tamom ne mogu videti ovu istinu, koja je protiv struje, uzviena, duboka, suptilna i teka za razumevanje. S ovim mislima na umu, Buda je oklevao za trenutak, hoe li biti uzalud ako pokua da svetu objasni Istinu koju je upravo uvideo. Potom je svet uporedio sa jezerom u kojem rastu lotosi: u njemu postoje lotosi koji su jo uvek ispod povrine vode; drugi su izrasli do same povrine jezera, a ima i onih koji su iznad vode i njome su nedotaknuti. Na isti nain u ovome svetu postoje ljudi na razliitom stupnju razvoja: Neki od njih e razumeti Istinu. I tako je Buda odluio da je objavi.[1] Uenje o anatti ili nepostojanju due prirodan je rezultat i zakljuak analize pet sastojaka i uenja o uslovljenosti nastanka (paticca-samuppada) [2] Ve smo ranije videli, prilikom raspravljanja o prvoj plemenitoj istini (dukkha), da je ono to nazivamo biem ili pojedincem u stvari sastavljeno od pet sastojaka i kada ih razmotrimo i proanaliziramo iza njih ne ostaje bilo ta to bi se moglo smatrati 64
Valpola Rahula
da je ja, atman, sopstvo ili bilo kakva nepromenljiva trajna sutina. To bi bio analitiki metod. Isti rezultat dobijamo i kroz uenje o uslovljenom nastanku, koje je u stvari sintetiki metod, a prema njemu nita na svetu nije apsolutno: Sve je uslovljeno, relativno i meusobno zavisno. To je budistika teorija relativnosti. Pre no to se dublje upustimo u problem anatte, korisno je da steknemo osnovnu predstavu o uslovljenom nastanku: Princip ovog uenja dat je u kratkoj formuli od etiri reda: Kad ovo jeste, i to jeste (Imasmim sati idam hoti); Ako ovo nastaje, i to nastaje (Imassuppada idam uppajjati); Kad ovo nije, ni to nije (Imasmim sati idam na hoti); Ako ovo nestaje, i to nestaje (Imassa nirodha idam nirijjhati).[3] Kada je A, i B je; A nastaje, B nastaje; Kada A nije, ni B nije; A nestaje, B nestaje. Na ovom principu uzronosti, relativnosti i medusobne zavisnosti itavo postojanje i kontinuitet ivota i njegov prestanak objanjeni su uz pomo detaljne formule nazvane paticca-samuppada, uslovljenost nastanka, koja se sastoji od dvanaest faktora: 1. Neznanjem su uslovljene voljne aktivnosti ili karmike naslage (avijjapaccaya samkhara). 2. Voljnim aktivnostima je uslovljena svest (samkharapaccaya vinnanam). 3. Sveu su uslovljeni mentalni i fiziki fenomeni (vinnanapaccaya namarupam). 4. Mentalnim i fizikim fenomenima je uslovljeno est sposobnost.i (tj. pet fizikih organa ula i um) (namarupampaccaya salayatanam). 5. Sa est sposobnosti je uslovljen (ulni i mentalni) kontakt (salayatanapaccaya phasso). 65
6. (ulnim i mentalnim) kontaktom uslovljen je oseaj (phassapaccaya vedana). 7. Oseanjem je uslovljena elja, ed (vedanapaccaya tanha). 8. eljom ,(edi) uslovljeno je prijanjanje (tanhapaccaya upadanam). 9: Prijanjanjem je uslovljen proces nastajanja (upadanapaccaya bhavo). 10. Procesom nastajanja uslovljeno je raanje (bhavapaccaya jati). 11. Roenjem su uslovljeni (12) propadanje, smrt, alost, bol itd. (jatipaccaya jaramaranam...). Tako ivot nastaje, postoji i produava se. Ukoliko ovu formulu posmatramo obrnutim redom, dolazimo do kraja procesa: potpunim nestankom neznanja, voljne aktivnosti ili karmikih naslaga; nestankom voljnih aktivnosti nestaje svest... nestankom roenja nestaju i propadanje, smrt, alost itd. Treba zapamtiti da je svaki od ovih faktora uslovljen (paticcasamuppanna) i da istovremeno uslovljava (paticca samuppada).[4] Zato su svi oni relativni, medusobno zavisni i meusobno povezani, a nijedan nije apsolutan ili nezavistan; otuda se u budizmu ne prihvata prauzrok, kao to smo to ve ranije videli.[5] Uslovljeni nastanak bi trebalo posmatrati kao krug, a ne kao lanac [6] Pitanje slobodne volje zauzima vano mesto u zapadnoj misli i filozofiji. Ali, imajui u vidu uslovljeni nastanak, ovo se pitanje u budistikoj filozofiji ne moe javiti. Ukoliko je itava egzistencija relativna, uslovljena i meusobno zavisna; kako onda uopte moe biti slobodne volje? Volja koja je ukljuena u etvrti sastojak (samkharakkhandha), kao i svaka druga misao, uslovljena je (paticca-samuppanna). Takozvana sloboda i sama u ovome svetu nije slobodna. I ona je uslovljena i relativna. Postoji, na66
Valpola Rahula
ravno, uslovljena i relativna slobodna volja, ali ne i neuslovljena i apsolutna. Ne moe postojati bilo ta apsolutno slobodno u ovome svetu, fiziko ili mentalno, poto je sve uslovljeno i relativno. Ukoliko slobodna volja podrazumeva volju nezavisnu od uslova, nezavisnu od uzroka i posledice, takvo neto ne postoji. Kako moe volja, ili bilo ta od toga, nastati bez preduslova, izvan uzroka i posledice, kada je itav ivot, itavo postojanje uslovljeno i relativno? I opet, ideja slobodne volje je u osnovi povezana sa idejom o Bogu, dui; pravdi, nagradi i kazni. Ne samo da takozvana slobodna volja nije slobodna, ve ni sama ideja slobodne volje nije liena preduslova. U skladu sa uenjem o uslovljenom nastanku, kao i prema analizi pet sastojaka koji ine bie, ideja o trajnoj, besmrtnoj sutini u oveku i izvan njega, bilo da se ona naziva atman, ja, dua, sopstvo ili ego, smatra se zabludom, mentalnom projekcijom. To je budistiko uenje o anatti, nepostojanju due ili nepostojanju sopstva. Da bismo izbegli konfuziju, trebalo bi ovde pomenuti da postoje dve vrste istine: konvencionalna istina (sammuti-sacca, sanskr. samvrti-satya) i konana istina (paramatha-sacca, sanskr. paramatha-satya).[7] Kada u naem svakodnevnom ivotu koristimo izraze kao to su ja, ti, bie, pojedinac itd. mi ne laemo zato to ne postoji ni sopstvo ni bie kao takvo, ve govorimo istinu koja se uklapa u konvencije ovoga naeg sveta. No, konana istina je da ne postoji ja ili bie. Kao to kae Mahayana-sutralankara: Za osobu (pudgala) trebalo bi napomenuti da postoji jedino kao naziv (prajanapti) (tj. bie postoji po konvenciji), ali ne i u stvarnosti (ili u sutini, dravya).[8] Negiranje jednog neunitivog atmana zajednika je karakteristika svih dogmatskih sistema theravade i mahayane i zato nema razloga za sumnju da je budistika tradicija, koja je u celini saglasna po ovom pitanju, odstupila od izvornog Budinog uenja.[9] 67
Otuda je udno da su neki naunici[10] uzalud pokuavali da ideju sopstva prokrijumare u budistiko uenje, to bi bilo sasvim suprotno duhu budizma. Ti naunici potuju, dive se i odaju priznanje Budi i njegovom uenju. Oni s potovanjem gledaju na budizam. No ne mogu da zamisle da je Buda, kojeg smatraju najjasnijim i najdubljim misliocem, mogao poricati postojanje neeg tako neophodnog kao to je atman ili sopstvo. Oni i nesvesno od Bude trae potvrdu svoje potrebe za venom egzistencijom -- naravno ne kroz maleno pojedinano sopstvo sa malim s, ve kroz Sopstvo sa velikim S. Bolje je rei poteno da verujemo u atman ili Sopstvo. Ili ak moemo da kaemo da je Buda sasvim omanuo u poricanju atmana. Ali svakako nije primereno bilo kome da pokuava uvoenje u budizam jedne ideje koju Buda nikada nije prihvatao, barem koliko se to moe videti iz sauvanih najstarijih tekstova. Religije koje zagovaraju veru u Boga i duu ne kriju to; naprotiv, one ih objavljuju, stalno i uvek iznova, na najreitiji nain. Da je Buda prihvatio te dve ideje, tako vane u svim religijama, on bi to sigurno nedvosmisleno potvrdio, ba kao to je i govorio o ostalim stvarima, i ne bi ih ostavio prikrivenima tako da se one otkrivaju tek 25 vekova posle njegove smrti. Ljude iritira kada shvate da e kroz Budino uenje o anatti sopstvo za koje zamiljaju da ga poseduju biti razoreno. Buda je bio svestan ovoga. Jedan monah je jednom zapitao: Gospodine, postoji li sluaj da se neko nae na mukama kad ne moe u sebi da nade nita trajno? Da, prosjae, postoji, odgovori Buda. ovek ima ovakav stav: Univerzum je taj atman, to u ja biti posle smrti, trajan, vean, nepromenljiv i takav u postojati zauvek. A onda uje Tathagatu ili njegovog uenika kako propoveda uenje nastojei da potpuno razori sva spekulativna stanovita... ciljajui na iskorenjivanje ei, ciljajui na neprijanje, utrnue, nirvanu. Tada 68
Valpola Rahula
taj ovek pomisli: Biu uniten, biu razoren, vie me nee biti. Zato on guna, zabrinut je, narie, plae, uzdie i postaje zbunjen. Tako, prosjae, nastaje sluaj da se neko nae na mukama kad ne moe u sebi da nae nita trajno [11] Na drugom mestu Buda je rekao: O prosjaci, ideja da ga moda nee biti; da moda nee imati, zastraujua je za onog ko nije upuen. [12] Oni koji ele da nau sopstvo u budizmu imaju ovakvu argumentaciju: Tano je da Buda analizira bie i razlae ga na materiju, oseaj, opaaj, izraz volje i svest i ka:e da nijedno od toga nije sopstvo. Ali ne kae da sopstvo uopte ne postoji, odvojeno od tih sastojaka. Ovakav stav je neodriv iz dva razloga: Jedan je taj da je, prema Budinom uenju, bie sastavljeno jedino iz tih pet sastojaka i nijednog vie. Nigde on, nije rekao da u biu postoji bilo ta drugo mimo tih pet sastojaka. Drugi razlog je u tome to je Buda kategoriki poricao, nedvosmislenim reima i na vie mesta, postojanje atmana, due, sopstva ili ega unutar oveka ili izvan njega, niti bilo gde drugde u univerzumu. Pogledajmo nekoliko primera. U Dhammapadi postoje tri stiha izuzetno vana i kljuna unutar budistikog uenja. To su stihovi broj 5, 6 i 7 u XX poglavlju (odnosno stihovi 277, 278 i 279). Prva dva stiha kau: Svi su sklopovi nepostojani (Sabbe SAMKHARA anicca) i Svi su sklopovi bolni (Sabbe SAMKHARA dukkha), Trei stih glasi: Sve su pojave liene podrke u sebi (Sabbe DHAMMA anatta).[13] Ovde treba uoiti da je u prva dva stiha upotrebljena re samkhara sklopovi. Ali na njezinom mestu u treem stihu upotrebljena je re dhamma. Zato u treem stihu nije upotrebljena re samkhara, sklopovi, kao u prethodna dva stiha i zato je zamenjena terminom dhamma? Tu lei klju itavog ovog pitanja. 69
Termin samkhara [14] oznaava pet sastojaka, koji su svi uslovljeni, meusobno zavisni, ine ih relativne stvari i stanja, i fizika i mentalna. Ukoliko bi trei stih glasio: Sve samkhare (sklopovi) liene su sopstva, tada bi se moglo pomisliti da, mada su uslovljene stvari liene sopstva, ipak moe postojati Sopstvo izvan uslovljenih stvari, izvan pet sastojaka. Upravo da bi se izbeglo ovakvo pogreno razumevanje upotrebljen je u treem stihu termin dhamma. Termin dhamma je mnogo iri nego samkhara. Ne postoji termin unutar budistike terminologije koji je iri od dhamma. On ukljuuje ne samo uslovljene stvari i stanja, ve isto tako i neuslovljene, Apsolut, nirvanu. Ne postoji bilo ta u univerzumu ili izvan njega, dobro ili loe, uslovljeno ili neuslovljeno, relativno ili apsolutno, to nije ukljueno u taj termin. Zato, sasvim je jasno da, prema tvrdnji: Sve dhamme su liene sopstva, ne postoji Sopstvo, ne postoji atman, ne samo u pet sastojaka, ve i bilo gde izvan njih ili odvojeno od njih [15] To znai, prema theravada uenju, da ne postoji sopstvo ni u pojedincu (puggala) ni u dhammama. Mahajanska budistika filozofija zauzima potpuno isti stav, stavljajui naglasak na dharmanairatmya, kao i na pudgala-nairatmya. U Alagaddupama sutti, uvrenoj u Majjhima nikayu, obraajui se svojim uenicima, Buda je rekao: O monasi, prihvatite teoriju o dui (attavada) iz koje ne proizlaze alost, naricanje, patnja, rastrojenost i jad. Ali vidite li, o monasi, takvu teoriju o dui iz ijeg prihvatanja ne proizilaze alost, naricanje, patnja, rastrojenost i jad? Sigurno da ne, gospodine. Dobro, o monasi; i ja takoe, o monasi, ne vidim teoriju o dui iz ijeg prihvatanja ne proizilaze alost, naricanje, patnja, rastrojenost i Jad.[16]. Ukoliko bi postojala bilo kakva teorija o dui koju je Buda prihvatio, on bi je svakako ovde objasnio, poto je zamolio mo70
Valpola Rahula
nahe da prihvate teoriju o dui koja ne izaziva patnju. Ali, prema Budinim shvatanjima, takva teorija o dui ne postoji, i svaka teorija o dui kako god bila formulisana, ma kako suptilno i mudro, lana je i izmiljena, stvara svakovrsne probleme, povlai za sobom alost, naricanje, patnju, rastrojenost, jad i nevolju. Nastavljajui razgovor, Buda je u nekim drugim suttama ovako rekao: O monasi, kada se ni sopstvo ni bilo ta to pripada sopstvu ni na koji nain ne moe nai, nije li potpuno nepromiljena ovakva tvrdnja: Univerzum je taj atman (dua); takav u ja biti posle smrti, trajan, vean, nepromenljiv i takav u postojati zauvek. [17] Ovde Buda eksplicitno tvrdi da atman, duu ili sopstvo nigde nije mogue nai u stvarnosti i glupo je pomiljati da postoji neto takvo. Oni koji tragaju za sopstvom u budistikom uenju citiraju nekoliko primera, koje prvo pogreno prevedu, a onda pogreno i tumae. Jedan od takvih je i uveni stih iz Dhammapade: Atta hi attano natho (glava XII, stih 4, odnosno 160) koji se prevodi sa Sopstvo je gospodar sopstva, a onda interpretira kao da je veliko Sopstvo gospodar malog sopstva. Pre svega, ovo je netaan prevod. Atta ovde ne znai sopstva u smislu due. U paliju re atta se najee upotrebaljava kao povratna ili neodreena zamenica, izuzev nekoliko sluajeva kada ona specifino i filozofski upuuje na teoriju o dui, kao to smo to ranije videli. Ali u najiroj upotrebi, kao u XII poglavlju Dhammapade gde se pojavljuje ovaj stih, a i na mnogim drugim mestima, koristi se kao povratna ili neodreena zamenica u znaenju sebe neko itd. [18] Dalje, re natho ne znai gospodar, ve utoite, potpora, pomo, zatita. [19] Otuda, Atta hi attano natho zapravo znai Svako je sam sebi zatita ili Svako je sam sebi utoite ili potpora. Ovde nema mesta ni za kakvu metafiziku duu ili 71
sopstvo. To jednostavno znai da morate da se oslonite na samoga sebe, a ne na druge. Jo jedan primer pokuaja da se ideja sopstva ukljui u Budino uenje jeste u dobro znanim reima Attadipa viharatha attasarana anannasarana, koje su preuzete iz Mahaparinibbana sutte [20] Ova reenica doslovno znai: Boravi stvarajui od sebe sopstveno ostrvo (potporu}, stvarajui od sebe sopstveno utoite, jer niko drugi nije tvoje utoite:[21] Oni koji ele da u budizmu vide sopstvo tumae rei attadipa i attasarana uzimajui sopstvo kao vodia, uzimajui sopstvo kao utoite [22] Ne moemo razumeti puno znaenje Budinog saveta Anandi sve dok ne uzmemo u obzir pozadinu i kontekst u kojem su te rei izgovorene. U to vreme Buda je boravio u selu po imenu Beluva. Bilo je to tri meseca pre njegove smrti, parinirvane. U to vreme imao je osamdeset godina i bio ozbiljno bolestan, skoro na samrti (maranantika). No smatrao je da nije ispravno umreti a da se ne oprosti sa svojim uenicima, koji su mu bili dragi i uvek uz njega. Zato je uz pomo hrabrosti i odlunosti potisnuo sve bolove, suzbio bolest i oporavio se. No zdravlje mu je i dalje bilo loe. Posle ovoga poboljanja, sedeo je jednog dana u hladovini ispred svoga boravita. Ananda, najverniji Budin pratilac, otiao je do svoga voljenog Uitelja; seo kraj njega i rekao: Gospodine, brinem se ta e biti posle smrti Blaenog, brinem se zbog njegove bolesti. Na vidiku posle smrti Blaenog sve je tamno i obuzima me potpuna nemo. Pa ipak, postoji jedna uteha: pomislih da Blaeni nee umreti pre no to svome prosjakom redu ne ostavi poslednja uputstva. Potom Buda, ispunjen saoseanjem i razumevanjem, blago odgovori svome predanom i voljenom pratiocu: Ananda, ta jo prosjaka zajednica od mene oekuje? Pouio sam vas dhammii (Istini) ne pravei bilo kakvu razliku: izmedu laika i posveanih. U pogledu istine Tathagata nije nita ostavio u sklopljenoj aci uiteljevoj (acariya-mutthi). Svakako, Ananda, ukoliko bilo ko 72
Valpola Rahula
pomilja da e voditi sanghu i da bi sangha trebalo od njega da zavisi, neka iznese svoja uputstva. Ali Tathagatha nema takvih namera. Zato bi onda ostavljao uputstva u pogledu sanghe? Star sam, Ananda, osamdeset mi je godina. Ba kao to stara kola treba stalno popravljati, tako i telo Tathagate ne moe vie da slui bez popravki. Zato, Ananda, budi sam sebi ostrvo (potpora), budi sam sebi, a ne neko drugi, utoite; u Dhammi nai svoje ostrvo (potporu), svoje utoite, i niko drugi neka ti ne bude utoite.[23] Ono to je Buda eleo da saopti Anandi sasvim je jasno. A ovaj je bio tuan i potiten. Pomiljao je da e se cela prosjaka zajednica osetiti usamljenom, bespomonom, bez utoita, bez voe posle smrti njihovog velikog Uitelja: Zato im je Buda pruio utehu, ohrabrenje i poverenje, govorei da treba da zavise jedino od samih sebe i od Dhamme kojoj ih je pouavao, a ne od nekog ili neeg drugog. Ovde je deplasirano postavljanje bilo kakvog pitanja o atmanu ili sopstvu. Dalje, Buda je objasnio Anandi kako se moe biti sopstveno ostrvo ili utoite, kako se od Dhamme moe nainiti sopstveno ostrvo ili utoite: razvijanjem sabranosti panje ili svesnosti prema telu, oseanjima, umu i objektima uma (etiri satipatthane) [24] Ovde uopte nema rei o atmanu ili sopstvu. Jo jedno mesto, pogreno citirano, koriste oni koji pokuavaju da u Budinom uenju pronau atman. Buda je jednom sedeo pod drvetom u umi, kraj puta od Benaresa ka Uruveli. Toga dana trideset prijatelja, od kojih su svi bili prinevi, krenue na izlet u istu umu zajedno sa svojim suprugama. Jedan od prineva, koji nije bio oenjen, povede sa sobom metresu. Dok su se ostali zabavljali, ona sakri nekoliko dragocenosti i nestade. Tragajui za njom u umi, mladi prinevi naioe na Budu kako sedi pod drvetom i upitae ga je li video enu. On ih upita u emu je stvar. Kad mu objasnie, Buda ih zapita: ta mislite mladii, ta je bolje za vas? Da tragate za enom ili da tragate za sobom?[25] 73
I ovde se radi o jednostavnom i prirodnom pitanju i nema opravdanja za komplikovanje putem uvoenja tako dalekosenih ideja kao to su atman ili sopstvo. Mladii odgovorie da je bolje traganje za sobom. Buda ih potom pozva da sednu i izloi im Dhammu. U onome to je od tog izlaganja stiglo do nas, u originalnom tekstu; nijednom nije pomenut atman. Mnogo je napisano o Budinom utanju kada ga je izvesni parivraaka (lutalica) po imenu Vahagota upitao postoji li atman ili ne. Evo kako je to bilo: Vahagota otide Budi i upita ga: Blaeni Gotama, postoji li atman? Buda ne izusti ni re. Blaeni Gotama, znai li to da atman ne postoji? I opet Buda ne izusti ni re. Vahagota ustade i ode. Poto je parivraaka otiao, Ananda pita Budu zato nije odgovorio na Vahagotino pitanje. Buda objanjava svoj stav: Ananda, da sam kada me je Vahagota upitao: Postoji li sopstvo? odgovorio: Postoji sopstvo, tada bi to, Ananda, bilo pristajanje uz one pustinjake i bramane koji zastupaju teoriju o venosti (sassata-vada). Da sam, Ananda, kada me je upitao Lutalica: Znai li to da ne postoji sopstvo? odgovorio: Sopstvo ne postoji, tada bi to bilo pristajanje uz one pustinjake i bramane koji zastupaju teoriju o ponitavanju {uccheda-vada) [26] I opet, Ananda, kada me je Vahagota upitao: Postoji li sopstvo? da sam odgovorio: Postoji sopstvo, bi li to bilo u skladu sa mojim znanjem da su sve dhamme bez sopstva?[27] Svakako da ne bi, gospodine: I opet, Ananda, kada me je Vahagota upitao: Znai li to da ne postoji sopstvo?, da sam odgovorio: Sopstvo ne postoji tada bi to unelo jo veu pometnju u ionako ve zbunjenog Vahagotu.[28] Jer on bi svakako razmiljao: Ranije sam zaista posedovao 74
Valpola Rahula
atman (sopstvo), ali sada ga nemam.[29] Sada bt trebalo da je sasvim jasno zato je Buda utao. No to e biti jo jasnije ako u obzir uzmemo sve okolnosti i nain na koji se Buda odnosio prema pitanjima i ispitivaima -- to isto tako zanemaruju oni koji raspravljaju o.ovom problemu. Buda nije bio kompjuter koji izbacuje odgovore na pitanja koja bi mu bilo ko postavio. On je bio praktian uitelj, pun saoseanja i mudrosti. Nije odgovarao na pitanja da bi pokazao svoje znanje i inteligenciju; ve da pomogne onome ko ih postavlja na putu samoostvarenja. Uvek je govorio ljudima imajui na umu njihov stupanj razvoja, sklonosti, njihov mentalni sklop, karakter, sposobnost da razumeju odreeno pitanje [30] Prema Budi, postoje etiri naina tretiranja pitanja: (1) na neka bi trebalo direktno odgovoriti; (2) na druga bi trebalo odgovoriti analizirajui ih; (3) na trea bi trebalo odgovoriti pitanjem; (4) i na kraju, ima pitanja koja bi trebalo ostaviti po strani.[31] Postoji nekoliko naina na koje se pitanje ostavlja po strani. Jedan je rei da se na to pitanje ne moe odgovoriti ili se ono ne moe objasniti, ba kao to je Buda ne jednom rekao upravo ovom Vahagoti; kada mu je ovaj postavljao ona uvena pitanja je li univerzum vean ili nije itd. [32] Na isti nain je odgovorio Malunkyaputi i ostalima. No nije isto mogao da odgovori na pitanje da li postoji atman (sopstvo) ili ne, ve je o tome uvek raspravljao i objanjavao ga. Nije mogao da kae postoji sopstvo, jer je to u suprotnosti sa njegovim znanjem da su sve dhamme bez sopstva. Nije eleo ni da kae da sopstvo ne postoji, jer bi to nuno, bez ikakve svrhe, zbunilo i uznemirilo sirotog Vahagotu, koji je ve bio zbunjen odgovorom na slino pitanje, kao to je to ranije i sam priznao.[33] On nije jo bio u poziciji da razume ideju anatte. Zato je ostavljanje ovog pitanja po strani bilo u tom sluaju najmudrije. Takode ne smemo zaboraviti da je Buda ve due vremena dobro poznavao Vahagotu. Nije to bio prvi puta da je Lutalica 75
doao da ga neto upita. Mudar i saoseajan, Uitelj je dobro razmislio i pokazao veliku brigu za ovog zbunjenog tragaa. U pali tekstovima se isti ovaj Vahagota pominje na vie mesta, njegovi esti odlasci Budi i njegovim uenicima, postavljanje uvek istih pitanja, iz ega se vidi da je bio veoma zabrinut, skoro opsednut tim problemima. [34] Budino utanje kao da je imalo vei efekat na Vahagotu nego bilo kakav elokventan odgovor ili raspravljanje?[35] Neki ljudi sopstvo uzimaju u znaenju um ili svest. No Buda kae da je bolje za oveka ako svoje fiziko telo smatra sopstvom, nego um, misao ili svest, jer prvo se ini postojanijim od ovog drugog; um, misao ili svest (citta, mano, viana) stalno se menjaju i to bre od tela (kaya).[36] Neodreeno oseanje JA SAM stvara ideju sopstva, koja nema nikakav oslonac u stvarnosti i uvideti ovu istinu znai ostvariti nirvanu, to nije sasvim lako. U Samyutta nikayi [37] postoji jedan dragocen razgovor o ovoj temi izmeu monaha po imenu Kemaka i grupe monaha. Ti monasi upitae Kemaku vidi li on u pet sastojaka bilo kakvo sopstvo ili bilo ta to pripada sopstvi. Kemaka odgovori Ne. Tada monasi rekoe da, ako je tako, on bi trebalo da je arahant osloboen svih neistoa. Ali im se Kemaka poveri da iako u pet sastojaka ne nalazi sopstvo, niti bilo ta to potpada sopstvu: Ja nisam arahant osloboen svih neistoa. O prijatelji, u pogledu pet sastojaka prijanjanja imam oseaj JA SAM, ali ne vidim sasvim jasno Ovo je to JA SAM. Potom Kemaka objasni da ono to on zove JA SAM nije ni materija, oseaj, opaaj, izraz volje, ni svest, a ni bilo ta unutar toga. Ali ima oseanje JA SAM u pogledu pet sastojaka, mada ne moe jasno da vidi Ovo je to JA SAM.[38] Potom im ree da je to poput mirisa cveta: nije miris ni latica, ni boje, ni polen, ve miris cveta. Kemaka dalje objanjava da ak i osoba koja je dosegla rane 76
Valpola Rahula
stupnjeve uvida jo uvek zadrava to oseanje JA SAM. Ali kasnije, kako napreduje, ovo oseanje JA SAM takoe nestaje, kao to miris svee opranog rublja nestaje vremenom kako ono stoji u ormanu. Ovo raspravljanje je bilo toliko korisno i upuujue za sve njih da su na kraju, kae se u tekstu, svi sluaoci, kao i Kemaka, postali arahanti osloboeni svih neistoa i tako se konano oslobodili toga JA SAM. Prema Budinom uenju, misliti ja nemam sopstvo (to je teorija o ponitavanju) jednako je pogreno kao i misliti ja imam sopstvo (to je teorija o venosti) jer oba miljenja su okovi, oba izrastaju iz pogrene ideje JA SAM. Ispravan stav prema pitanju anatte jeste ne zauzimati bilo kakvo miljenje ili stav, ve sagledati stvari objektivno, kakve jesu, bez mentalnih projekcija, uvideti da ono to nazivamo ja ili bie jeste tek kombinacija fizikih i mentalnih sastojaka, koji funkcioniu nezavisno u toku neprestanih trenutnih promena prema zakonu uzroka i posledice i da ne postoji bilo ta trajno, veno, nepromenljivo i neunitivo u itavoj egzistenciji. Ovde se prirodno namee pitanje: Ako ne postoji atman ili sopstvo, ko trpi posledice karme (dela)? Niko na ovo pitanje ne moe odgovoriti bolje od Bude. Kada mu je monah postavio to pitanje, Buda ree: Uio sam vas; o monasi; da uvidite uslovljenost u svim stvarima.[39] Budino uenje o anatti, ne-dui ili ne-sopstvu, ne treba smatrati negativnim ili nihilistikim. Poput nirvane, ono je Istina, Stvarnost; a Stvarnost ne moe biti negativna. Lana vera u nepostojee, umiljeno sopstvo jeste negativna. Uenje o anatti razmie temu zabluda i daje svetlost mudrosti: Ono nije negativno: kao to Asanga veoma dobro ree: Postoji injenica ne-sopstvenosti (nairatmyastita).[40]
77
Meditacija ili oplemenjivanje uma: Bhavana
uda ree: O monasi, postoje dve vrste bolesti. Koje dve? Fizika bolest i mentalna bolest. Postoje ljudi koji kao da su lieni fizikih bolesti tokom godinu ili dve... ak i tokom sto godina i vie. Ali, o monasi, retki su oni u ovome svetu koji su lieni mentalne bolesti ak i za trenutak, sem onih koji su se oslobodili mentalnih neistoa (tj, sem arahanta).[1] Budino uenje, naroito njegov put meditacije usmeren je ka stvaranju stanja savrenog mentalnog zdravlja, ravnotee i smirenosti. Na nesreu, teko da je bilo koji drugi deo Budinog uenja toliko esto pogreno shvatan kao to je to meditacija, i meu budistima i meu nebudistima. Onog trenutka kaa se pomene re meditacija odmah se pomisli na bekstvo od svakodnevnih aktivnosti; na zauzimanje naroitog poloaja, nalik statui u nekoj peini ili monakoj eliji, na nekom udaljenom mestu, daleko od bilo kakvog drutva; na razmiljanje ili pre uranjanje u neku vrstu mistinih stanja ili u trans. Prava budistika meditacija uopte ne znai takvu vrstu bekstva. Budino uenje o tome je toliko esto bilo pogreno ili slabo shvatano da se u poslednje vreme meditacija degenerisala u neku vrstu rituala ili ceremonije, skoro tehnike u svojoj rutini.[2] Velik broj ljudi zainteresovan je za meditaciju ili jogu u nadi da e zadobiti nekakve duhovne ili mistike snage, kao to je tree oko, koje drugi ne poseduju. Pre izvesnog vremena ivela je u Indiji budistika kaluerka koja je pokuavala da razvije mo da vidi na ui, mada je ve posedovala mo savrenog vida! Ova79
kva vrsta ideja nije nita drugo do duhovna perverzija. Ona je uvek vezana za elju, ed za moi. Re meditacija je vrlo slaba zamena za originalan termin bhavana, koja znai negovanje ili razvijanje, tj. oplemenjivanje ili razvijanje uma. Precizno govorei, budistika bhavana jeste oplemenjivanje uma u punom znaenju rei. Usmerena je na proiavanje uma od neistoa i smetnji kakve su pouda, mrnja, zlovolja, lenjost, brige i nespokojstvo, skepsa, kao i na razvijanje takvih kvaliteta kakvi su koncentracija, svesnost, inteligencija, volja, energinost, pronicljivost, poverenje, radost, smirenost, vodei na kraju do dostizanja najvie mudrosti koja vidi prirodu stvari kakve one zaista jesu i ostvaruje krajnju Istinu, nirvanu. Postoje dve vrste meditacije. Jedna je razvijanje mentalne koncentracije (samatha ili samadi), usredsreenosti uma (cittekaggata, sanskr. cittaikagrata), uz pomo razliitih metoda iznetih u tekstovima, i vodi do najvieg stanja kakva su sfera nitavila ili sfera ni-opaanja-ni-neopaanja. Sva ta mistina stanja stvorio je, prema Budi, um i on ih uslovljava (samkhata).[3] Ona nemaju nita zajedniko sa Stvarnou, Istinom, nirvanom. Ovaj oblik meditacije postojao je pre Bude. Otuda on nije isto budistiki, ali nije iskljuen iz domena budistike meditacije. Meutim, on nije sutinski za postizanje nirvane. Sam Buda je, pre svoga prosvetljenja, prouavao ove jogijske vebe pod nadzorom razliitih uitelja i dosegao je najvia mistina stanja; no ona ga nisu zadovoljavala, jer nisu pruala uvid u krajnju Realnost. Ta mistina stanja smatrao je tek srenim ivljenjem u ovoj egzistenciji (ditthadhammasukhavihara) ili mirnim ivljenjem (santavihara) i nita vie [4] Zato je otkrio drugi oblik meditacije poznat kao vipassana (sanskr, vipasyana ili vidarsana), uvid u prirodu stvari, koji vodi do potpunog oslobaanja uma, do ostvarivanja krajnje Istine, nirvane. Ovo je sutinski budistika meditacija, budistiko oplemenjivanje uma. Re je o jednom analitikom metodu zasnovanom 80
Valpola Rahula
na sabranosti panje, svesnosti, budnosti, posmatranju. Nemogue je pozabaviti se tako sloenim pitanjem na svega nekoliko stranica. Ipak, ovde je uinjen jedan pokuaj da se stvori barem gruba predstava prave budistike meditacije, oplemenjivanja ili razvijanja uma, na praktian nain. Najvaniji Budin govor o razvijanju uma (meditaciji) naslovljen je Satipatthana sutta, Temelji sabranosti panje (22. govor po redu u Digha nikayi ili 10. u Majjhima nikayi). Taj govor je toliko potovan u tradiciji da se redovno recituje ne samo u budistikim manastirima, ve i u budistikim domovima, kad lanovi porodice sede unaokolo i s punom predanou sluaju. Veoma esto monasi recituju ovu suttu kraj uzglavlja samrtnika kako bi proistio svoje poslednje misli. Putevi meditacije dati u ovom govoru nisu odseeni od ivota, niti izbegavaju ivot; naprotiv, oni su do kraja povezani sa naim ivotom, naim svakodnevnim aktivnostima, naim alostima i radostima, naim reima i mislima, naim moralnim i intelektualnim preokupacijama. Govor je podeljen na etiri glavna dela: prvi deo odnosi se na nae telo (kaya), drugi na oseaje (vedana), trei na um (citta) i etvrti na razliite moralne i intelektualne sadraje (dhamma). Treba imati na umu da o kakvoj god se formi meditacije radilo, sutina je u sabranosti panje i svesnosti (sati), paljivosti i posmatranju (anupassana). Jedan od najpoznatijih, popularnih i praktinih primera meditacije povezana sa telom je sabranost panje na udah i izdah (anapanasati). Jedino je za tu meditaciju u tekstu propisan poseban i tano odreen poloaj. Za ostale oblike meditacije date u ovoj sutti moete po volji sedeti, stojati, hodati ili leati. No, da bismo razvijanju sabranosti panje na udah i izdah treba, prema tekstu, da sednemo nogu prekrtenih, uspravnog tela i budnog uma. Medutim, sedenje sa ukrtenim nogama (takozvani lotos poloaj) nije praktino, niti lako za sve ljude, naroito Zapadnja81
ke. Zato, oni kojima je to teko mogu sesti na stolicu, drei telo uspravno, a um budnim. Izuzetno je vano za ovu vebu da lea zaista budu ispravljena, ali ne ukoena; ake udobno smestiti u krilo. U takvom poloaju moete sklopiti oi ili pogled usmeriti ka vrhu nosa, ve kako vam vie odgovara. Diete ceo dan i celu no, ali nikada niste toga svesni, nikada ni za trenutak um ne skoncentriete na to. Sada treba upravo to da uinite. Udiite i izdiite kao i obino; bez bilo kakvog napora ili napetosti. Potom, skoncentriite se na udisanje i na izdisanje; neka va um bude svestan i paljiv u odnosu na udah i izdah: Kada diete; ponekad udahnete duboko, a nekad ne. To uopte nije vano. Diite normalno i prirodno. Jedina stvar je da kada udahnete duboko budete svesni da je to dubok udah i tako dalje. Drugim reima, va um bi trebalo da bude tako skoncentrisan na disanje da ste svesni njegovog kretanja i promena. Zaboravite sve drugo, ono to vas okruuje, sve spoljanje; ne diite pogled i ne gledajte ni u ta. Pokuajte ovo da radite tokom pet ili deset minuta. U poetku e vam biti krajnje teko da um skoncentriete na disanje. Biete zapanjeni kako va um nikada ne miruje; nikako da se zaustavi. Poinjete da mislite na razliite stvari. ujete zvukove spolja. Um vam je time uznemiren i pometen. Moda ete biti obeshrabreni i razoarani. Ali ako nastavite vebanje dva puta dnevno, ujutro i uvee, po pet do deset minuta; postepeno ete, malo-pomalo, poeti da usredsreujete svoj um na disanje. Posle izvesnog perioda, doiveete onaj trenutak tokom kojeg je va um potpuno koncentrisan na disanje, kada neete uti ak ni zvuke oko sebe, kada spoljanji svet za vas nee postojati. Ovaj trenutak je ogromno iskustvo za vas, ispunjen radou, sreom i mirom, tako da ete poeleti da ga produite. No jo uvek to niste u stanju. Ali ako nastavite redovno vebanje, moete to iskustvo ponavljati tokom sve dueg vremena. To je trenutak kada se potpuno gubite u sabranosti svoje panje na disanje. No, sve dok ste 82
Valpola Rahula
svesni sebe ne moete se skoncentrisati na bilo ta. Ova veba sabranosti panje na disanje, koja je jedna od najjednostavnijih i najlakih, predviena je da razvija koncentraciju i vodi do veoma visokih mistinih zadubljenja (dhyana). Sem toga, mo koncentracije je nuna za bilo koju vrstu dubljeg razumevanja, pronicanja, uvida u prirodu stvari, ukljuujui i ostvarivanje nirvane. Sa druge strane, vebanje sa dahom daje odmah rezultate. Dobro je za vae zdravlje, oputanje, vrst san i efikasnost u svakodnevnim poslovima. ini vas smirenim i spokojnim. ak i u trenucima kada ste nervozni ili uzbudeni, ako ga praktikujete nekoliko minuta uveriete se da ste odjednom postali smireni i vedri. Oseate se kao da ste se probudili posle dobrog poinka. Drugi veoma vaan, praktian i koristan oblik meditacije (mentalnog razvoja) jeste biti svestan i sabran na sve ono to inite, fiziki ili verbalno, tokom dana, na poslu, u privatnom ivotu. Bilo da hodate, stojite, leite ili spavate, bilo da ispruate ili savijate svoje udove, bilo da gledate oko sebe, oblaite se, govorite ili utite, jedete ili pijete, ak i kada zadovoljavate prirodne potrebe - u tim i drugim aktivnostima trebalo bi da ste potpuno svesni i sabrani na ono to radite u tom trenutku. Ne znai to da uopte ne treba da razmiljate o prolosti ili budunosti. Naprotiv, razmiljajte o tome u odnosu na trenutak sadanjosti, na ono to sada radite, onda i tamo gde je to potrebno. Uopte uzev, ljudi ne ive u onome to rade, u sadanjem trenutku. Umesto toga, ive u prolosti ili budunosti. Mada izgleda da neto rade sada, ovde, oni u stvari ive negde drugde u svojim mislima, u svojim izmiljenim problemima i brigama, obino seajui se prolosti ili u eljama i razmiljanjima o budunosti. Zato ne ive, niti uivaju u onome to rade u ovome trenutku. Tako su nesreni i nezadovoljni sadanjou, onim to dre u ruci i prirodno je da ne mogu potpuno da se predaju onome to rade. 83
Ponekad vidite oveka u restoranu kako jede i ita novine u isto vreme - sasvim normalan prizor. On odaje utisak veoma zauzetog oveka, koji nema vremena ak ni za jelo. Pitate se ita li on ili jede. Moglo bi se rei da radi obe stvari. Zapravo, ne radi ni jednu, ne uiva ni u jednoj. Napet je; um mu je pometen i ne uiva u onome to trenutno radi, ne ivi u svome ivotu u sadanjosti, ve nesvesno i nepromiljeno pokuava da umakne iz ivota. (Ovo, meutim, ne znai da ne treba razgovarati sa prijateljem dok ruamo ili veeramo.) Ma koliko se trudili, ne moete umai ivotu. Sve dokle ivite, u gradu ili peini, morate se sa njime suoiti i proiveti ga. Pravi ivot je sadanji trenutak - ne seanja na prolost, koja je mrtva i minula, niti snovi o budunosti, koja se jo nije rodila. Onaj ko ivi u sadanjosti ivi u pravom ivotu i taj je najsreniji. Kada su ga upitali zato njegovi uenici, koji ive jednostavnim i mirnim ivotom i sa samo jednim obrokom na dan, toliko zrae Buda je odgovorio: Oni se ne kaju zbog prolosti, niti lupaju glavu o budunosti. Oni ive u sadanjosti. Zato toliko zrae. Mozgajui o budunosti i alei zbog prolosti budale venu poput poseene zelene trske ostavljene na suncu.[5] Sabranost panje, ili svesnost, ne znai da treba da razmiljate i budete svesni: Sad radim to i to ili Sad radim ovo. Ne. Upravo suprotno. Onog trenutka kada pomislite Sad radim to postajete samosvesni i tada ne ivite u onome to radite, ve u ideji ja jesam i otuda je i va rad upropaten. Trebalo bi da potpuno na sebe zaboravite i izgubite se u onome to radite. Onog trenutka kad sagovornik postane samosvestan i pomisli Obraam se publici, njegov govor se prekida i remeti mu se tok misli. Ali kada sebe zaboravi u svome govoru, u onome o emu govori, tada je najupeatljiviji, dobro govori i razumljivo objanjava stvari. Svako veliko delo - umetniko, pesniko, intelektualno ili duhovno - stvoreno je u takvim trenucima, kada su njegovi tvorci potpuno izgubljeni u svojim delima, kada su sasvim zaboravili na 84
Valpola Rahula
sebe i oslobodili se samosvesti. Ova sabranost panje ili svesnost sopstvenih aktivnosti, kojoj je poduavao Buda, znai ivljenje u sadanjem trenutku, ivljenje u sadanjem delu. (Put zena je takode prvenstveno zasnovan na ovom uenju). U ovom obliku meditacije ne morate da inite nita posebno da biste razvili sabranost; ve jedino da usmerite panju i budete svesni toga to se dogaa. Ne morate izgubiti ni trenutak svoga dragocenog vremena za ovakvu meditaciju: sve to treba da inite jeste da neprekidno negujete sabranost i svesnost, nou i danju, u odnosu na sve svoje aktivnoti u svakodnevnom ivotu. Ova dva oblika meditacije o kojima smo prethodno raspravljali povezani su sa naim telom. Potom postoji nain praktikovanja mentalnog razvoja (meditacije) u odnosu na sve nae oseaje, bilo da su sreni, nesreni ili neutralni. Uzmimo samo jedan primer. Doivljavate oseanje nesree, alosti. U takvom stanju va um je smrknut, mutan, nejasan, deprimiran. U nekim sluajevima ak ni ne uoavate jasno zato vas je obuzelo takvo stanje nesree. Pre svega, trebalo bi da nauite da ne budete nesreni zbog svojih oseanja nesree, da ne brinete zbog svojih briga. Ve da pokuate da jasno sagledate otkuda taj oseaj nesree, zabrinutosti, alosti. Pokuajte da ga ispitate tako kao da ga posmatrate spolja, bez bilo kakve subjektivne reakcije, ba kao to naunik posmatra neki predmet. Ne bi, takoe, trebalo da ga posmatrate kao moje oseanje ili moj opaaj, ve da ga jednostavno objektivno posmatrate kao oseanje ili opaaj. Ponovo bi morali da zaboravite na lanu ideju ja. Kada uvidite njegovu prirodu, kako nastaje i kako nestaje, va um postaju sve ravnoduniji prema tom oseanju, postaje njime neokrznut i od njega osloboen. Isto je i sa svim drugim oseanjima. Razmotrimo sada oblik meditacije vezan za nae umove. Trebalo bi da ste do kraja svesni injenice da vam je um ispunjen strau ili smiren, da je preplavljen mrnjom, zlovoljom, lju85
bomorom ili je pun ljubavi, saoseanja; da ste svesni kad god je obmanut ili poseduje jasno i ispravno razumevanje i tako dalje. Moramo priznati da se veoma esto plaimo ili stidimo da zavirimo u sopstvene umove. Zato nam je drae da to izbegavamo. Treba biti hrabar i poten i pogledati sopstveni um isto onako kako pogledamo svoje lice u ogledalu.[6] Ovde se ne radi o kritikovanju, prosuivanju i proceni izmeu ispravnog i pogrenog, dobrog ili loeg. Re je jednostavno o posmatranju, motrenju, istraivanju. Vi niste sudija, ve naunik. Kada posmatrate svoj um i jasno vidite njegovu pravu prirodu, postajete obestraeni u odnosu na emocije kojima je ispunjen, na oseanja i stanja. Tako postajete ravnoduni i slobodni i u stanju ste da vidite stvari onakvim kakve jesu. Navedimo jedan primer. Recimo da ste zaista ljuti, obuzeti ljutnjom, zlovoljom, mrnjom. Zanimljivo je, paradoksalno, da ovek koji je ljut zapravo nije toga svestan, ne zna da je ljut. Onog trenutka kada postane svestan i sabran na stanje svoga uma, onog trenutka kada vidi svoj bes, on zapravo postaje postien i poinje da se povlai. Trebalo bi da ispitujete prirodu tog besa, kako nastaje i kako prestaje. I ovde imajte na umu da ne treba da mislite ja sam ljut ili moja ljutnja. Jedino treba da budete svesni uma obuzetog ljutnjom. Vi samo objektivno ispitujete i istraujete jedan um obuzet ljutnjom. Takav stav treba zauzeti prema svim oseanjima i stanjima uma. Pored ovoga, postoji oblik meditacije o etikim, duhovnim i intelektualnim pitanjima. Sva naa prouavanja, itanje, raspravljanje i razmiljanja o takvim problemima ukljuena su u takvu meditaciju. itati ovu knjigu i duboko promiljati o onome o emu se u njoj govori jeste takode oblik meditacije. Ve smo ranije videli [7] da je razgovor izmeu Kemake i grupe monaha bio oblik meditacije, koja je vodila do postizanja nirvane. Tako, prema ovom obliku meditacije, moete prouavati, 86
Valpola Rahula
razmiljati i razmatrati pet prepreka (nivarana), a to su: 1. pouda (kamacchanda), 2: zlovolja, mrnja ili ljutnja (vyapada), 3. tupost ili tromost (thina-middha), 4, nespokojstvo ili zabrinutost (uddhacca-kukkucca), 5. sumnja (vicikiccha). Ovo je pet vrsta prepreka ka bilo kakvoj vrsti jasnog razumevanja, a time zapravo ka bilo kakvoj vrsti napredovanja. Kada smo njima savladani i ne znamo kako da ih se oslobodimo, tad ne moemo ni da razumemo ta je ispravno, a ta pogreno, odnosno ta je dobro, a ta loe. Mogue je takode meditirati o sedam faktora prosvetljenja (bojjhanga). To su: 1. Sabranost panje (sati), tj. biti svestan i sabran na sve aktivnosti i pokrete i fizike i mentalne, kao to smo to ve ranije objasnili. 2. Istraivanje i ispitivanje razliitih problema vezanih za Uenje (dhamma-vicaya). Ovde su ukljuena sva naa religijska, etika i filozofska prouavanja, itanja, ispitivanja, raspravljanja, razgovori, ak i poseivanje predavanja koja se odnose na ovakve dokrinarne probleme. 3. Energija (viriya), odluan rad sve do kraja. 4. Oduevljenje (piti), kvalitet potpuno suprotan pesimistinom, sumornom ili melanholinom stavu uma. 5. Oputenost (passaddhi) i tela i uma. Ne treba biti ukoen fiziki i mentalno. 6. Koncentracija (samadhi), kako je ve ranije objanjeno. 7. Ravnodunost (upekkha), tj. biti u stanju suoiti se sa ivotom, sa svim njegovim promenljivostima, smirenog uma, oputen, bez uzbuivanja. Da bismo razvijali ovakve kvalitete kljunu ulogu igra istin87
ska elja, volja ili sklonost. Mnogi drugi materijalni ili duhovni uslovi koji doprinose razvoju svakog od ovih kvaliteta opisani su u tekstovima. Mogue je takoe meditirati o takvim stvarima kao to je pet sastojaka, istraujui pitanje ta je bie? ili ta je to to se naziva ja? ili o etiri plemenite istine, o kojima je ve bilo rei u ranijim poglavljima. Prouavanje i istraivanje takvih pitanja ini ovaj etvrti oblik meditacije, koji vodi do ostvarivanja krajnje Istine. Sem ovih o kojima je ve bilo rei, postoje mnogi drugi predmeti meditacije, po tradiciji ih je etrdeset, od kojih emo posebno pomenuti etiri uzviena stanja (brahma vihara): (1) proirivanje bezgranine, sveopte ljubavi i blagonaklonosti (metta) na sva iva bia bez razlike, kao to majka voli svoje jedino dete; (2) saoseanje (karuna) prema svim ivim biima koja pate, u nevolji su i zadesila ih je nesrea; (3) radost (mudita) zbog uspeha, dobrobiti i sree drugih i (4) ravnodunost (upekkha) prema svim nedaama ivota.
88
Budino uenje danas

Ima onih koji veruju da je toliko uzvien i subliman kao sistem da ga ne mogu praktikovati obini mukarci i ene u svom svakodnevnom ivotu, te da se treba povui recimo u manastir ili na neko osamljeno mesto ukoliko elimo da budemo istinski budisti. Ovo je tuna zabluda, oigledno proistekla iz pogrenog razumevanja Budinog uenja. Ljudi na brzinu donose takve pogrene zakljuke na osnovu neega to su uli ili proitali o budizmu. a to je napisao neko ko, poto ni sam nije razumeo predmet razmatranja u svim njegovim vidovima, daje tek delimino ili iskrivljeno gledanje na njega. Budino uenje nije namenjeno samo monasima, ve i obinim ljudima koji vode normalan porodian ivot. Plemenita osmostruka staza, to je naziv za budistiki nain ivljenja, otvorena je za sve, bez ikakve razlike. Ogromna veina ljudi u svetu ne mogu postati monasi ili se povui u peine ili ume. Makako budizam bio plemenit i ist, ostao bi beskoristan za mase ljudi kada ga ne bi mogli slediti u svom svakodnevnom ivotu i u dananjem svetu. No, ako razumete duh budizma (a ne samo rei), sigurno da od njega moete imati koristi i ivei ivotom koji i sada vodite. Bie naravno onih kojima je lake i prikladnije da prihvate budizam ukoliko ive na nekom udaljenom mestu, odseeni od ostalog sveta. Druge, meutim, ovakva izolacija moe uiniti umrtvljenim i potitenim, te otuda nee doprineti razvijanju njihovog duhovnog i intelektualnog ivota. Prava obuzdanost na znai fiziko bekstvo od sveta. Sari89
puta, glavni Budin uenik, ree jednom da ovek moe iveti u umi posveujui se asketskom vebanju, ali u isto vreme biti pun neasnih misli i neistoa; drugi moe iveti u selu ili gradu, ne praktikujui asketsku disciplinu, ali mu je um ist i lien neistoa. Od njih dvojice, ree Sariputa, onaj ko ivi istim ivotom u selu ili gradu daleko je superiorniji i vei nego onaj u umi. [1] Raireno uverenje da je potrebno povui se iz ivota da bi se sledilo Budino uenje sasvim je pogreno. Tu je zapravo re o podsvesnoj odbrani od praktikovanja tog uenja. U budistikoj knjievnosti na bezbroj mesta se spominju ljudi i ene koji ive obine, normalne, porodine ivote i uspeno praktikuju ono emu je Buda poduavao, da bi na kraju ostvarili nirvanu. Lutalica Vahagota (kojeg smo ve ranije sreli u poglavlju o anatti) jednom je direktno pitao Budu je li bilo ljudi i ena koji su ivei porodinim ivotom uspeno sledili njegovo uenje i dosegnuli visoka duhovna stanja. Buda je kategorino ustvrdio da ih nije bilo jedno ili dvoje, ni stotinu, dve stotine ili pet stotina, ve mnogo vie onih koji su vodei porodian ivot sledili uspeno njegovo uenje i dosegli visoka duhovna stanja. [2] Nekim ljudima odgovara da ive usamljenikim ivotom na mirnom mestu, daleko od buke i uznemiravanja. No, svakako je vie hvale vredno i hrabrije praktikovati budizam ivei meu sebi srodnim biima, pomaui im i bivajui im na slubi. Moe moda biti korisno za oveka da u nekim sluajevima ivi povueno neko vreme kako bi poboljao svoj um i karakter, prvenstveno putem moralnog, duhovnog i intelektualnog treninga, kako bi postao dovoljno snaan da kasnije pomogne drugima. Ali ako ovek itav svoj ivot ivi u samoi, mislei jedino na sopstvenu sreu i izbavljenje, bez obzira na ostale, to svakako nije u skladu sa Budinim uenjem, koje je zasnovano na ljubavi, saoseanju i sluenju drugima. Neko bi sada mogao postaviti pitanje: ako ovek moe da sledi budizam ivei kao i svi obini ljudi, zato je onda Buda 90
Valpola Rahula
ustanovio sanghu, monaki red? Red obezbeuje priliku onima koji ele da svoje ivote ne posvete samo sopstvenom duhovnom i intelektualnom razvoju, ve isto tako i sluenju drugima. Za obinog, nezareenog sledbenika sa porodicom ne moe se oekivati da itav svoj ivot usmeri na dobrobit mnogih, za sreu mnogih, kako je to Buda savetovao. Tako je tokom istorije budistiki manastir postao ne samo duhovni centar, ve isto tako i centar uenja i kulture. Sigala sutta (31. govor u Digha nikayi) pokazuje koliko je potovanje Buda ukazivao ivotu nezareenih sledbenika, njihovoj porodici i drutvenim odnosima. Mladi po imenu Sigala praktikovao je da se ujutru klanja ka est glavnih taaka na nebu -- istoku, jugu, zapadu, severu, nadiru i zenitu -- povinujui se i potujui poslednji savet koji mu je otac dao na samrti. Buda ree mladiu da su prema plemenitom pravilu (ariyassa vinaye) njegovog uenja tih est smerova drugaiji. Prema njegovom plemenitom pravilu tih est smerova su: istok = roditelji; jug = uitelji; zapad = ena i deca; sever = prijatelji, roaci i susedi; nadir = sluge, radnici i najamnici; zenit = religiozni ljudi. Tim est smerovima treba odavati poast, ree Buda. Ovde je re poast (namasseyya) veoma znaajna, poto se poast odaje neem svetom, dostojnom potovanja. Tih est porodinih i drutvenih grupa koje su pomenute smatraju se u budizmu svetim, vrednim potovanja i poasti. Ali kako im odavati poast? Buda kae da je odavanje poasti prema njima u stvari ispunjavanje sopstvenih dunosti prema njima. Te dunosti su objanjene u govoru koji je uputio Sigali. Prvo: roditelji su sveti svojoj deci. Buda kae: Roditelje nazivaju Brahma (Brahmati matapitaro). Termin Brahma oznaava najvii i najsvetiji pojam indijske misli i u njega Buda ukljuuje roditelje. Tako u dobrim budistikim porodicama i u dananje vreme deca doslovno svakodnevno oboavaju svoje roditelje, 91
od jutra do mraka. Oni moraju da ispune odreene dunosti prema svojim roditeljima u skladu sa plemenitim pravilom: treba da se staraju o ostarelim roditeljima; treba da uine sve to je potrebno za njihovo dobro; treba da uvaju ast porodice i nastavljaju porodinu tradiciju; treba da sauvaju imetak koji su njihovi roditelji stekli i postaraju se za pogrebni ritual posle njihove smrti. Roditelji, sa svoje strane, imaju odreenu odgovornost prema svojoj deci: treba da se staraju da im deca ne krenu loim putem; treba da ih ukljuuju u dobre i korisne aktivnosti; treba da im prue dobro obrazovanje; treba da ih oene ili udaju u dobru porodicu i da im vremenom povere svoju imovinu. Drugo: odnos izmeu uitelja i uenika. Uenik treba da potuje i bude odan svom uitelju; treba da mu bude na usluzi ako je to potrebno; treba marljivo da ui. A uitelj, sa svoje strane, treba da veba i pravilno oblikuje svoga uenika; treba da ga dobro poduava; treba da ga upoznaje sa svojim prijateljima; treba da pokua da mu obezbedi sigurnost i posao poto mu je obrazovanje zavreno. Tree: odnos izmeu mua i ene. Ljubav izmeu mua i ene se smatra skoro religioznom ili svetom. Naziva se sadara brahmacariya, svetim porodinim ivotom. I ovde treba takode uoiti znaenje termina Brahma: ovom odnosu se pridaje najvie potovanje. ene i muevi treba da su verni, ispunjeni potovanjem i odani jedno drugom i imaju meusobno odreene obaveze: mu uvek treba da potuje svoju enu i nikada da je ne ostavlja na cedilu; treba da je voli i bude joj veran; treba da osigura njezin poloaj i udobnost; treba da je obraduje poklanjajui joj odeu i nakit. (injenica da Buda nije zaboravio da pomene ak ni takve stvari kao to su pokloni mua eni pokazuje koliko razumevanja i simpatija je gajio prema uobiajenim ljudskim emocijama.) ena, sa svoje strane, treba da nadzire i brine o domainstvu; treba da zabavlja goste, posetioce, prijatelje, roake i najamnike; treba da voli i bude verna svome muu; treba da uva ono to on 92
Valpola Rahula
zaradi; treba da je mudra i energina u svemu to radi. etvrto: odnos izmeu prijatelja, roaka i suseda. Oni treba da budu meusobno gostoljubivi i velikoduni; treba da razgovaraju ljubazno i prijatno; treba da se meusobno pomau; da su ravnopravni; ne treba da se svaaju, ve da se pomau i ne ostavljaju jedan drugog u nevolji. Peto: odnos izmeu uitelja i sluge. Gospodar ili poslodavac ima nekoliko obaveza prema slugi ili onome koga zapoljava: rad treba da je odreen prema mogunostima i sposobnostima; nadnica mora biti pravedna; treba da je osigurana medicinska zatita; treba da postoje povremeni pokloni i olakice. Sluga ili nadniar, sa svoje strane, treba da je vredan, a ne lenj; poten i veran i da ne vara svoga gospodara; treba da je priljean u svome radu. esto: odnos izmeu zareenih, odnosno pustinjaka i bramana, i obinih ljudi. Sledbenici treba da sa ljubavlju i potovanjem brinu o materijalnim potrebama zareenih; zareeni treba srca ispunjenog ljubavlju da znanje i uenje podele sa sledbenicima i vode ih stazom dobra, daleko od loeg. Tako vidimo da je laiki ivot, sa svojim porodinim i drutvenim odnosima, ukljuen u plemenito pravilo i unutar je okvira budistikog naina ivota, kako je to Buda predoio. Tako u Samyutta nikayi, jednoj od najstarijih zbirki pali tekstova, Sakka, kralj bogova (deva), objavljuje da potuje ne samo monahe koji ive svetakim ivotom ispunjenim vrlinom, ve isto tako i laike sledbenike (upasaka) koji ine milosrdna dela, puni su vrline i ispravno vode svoj porodini ivot. [3] Ukoliko neko eli da bude budista, ne postoji ceremonija inicijacije (ili krtenja) kroz koju bi morao da proe. (Ali da bi postao bhikkhu, lan monakog reda (sangha), mora proi dugi proces vebanja u disciplini i obrazovanju.) Ukoliko neko razume Budino uenje i uveren je da je to uenje pravi put, ukoliko pokuava da ga sledi, tada je on budista. No, prema sauvanoj drevnoj tradiciji u budistikim zemljama, neko se smatra budistom uko93
liko za svoja utoita uzme Budu, Dhammu (Uenje) i sanghu (monaki red) -- najee nazivane trostrukim draguljem -- i prihvati se potovanja pet pravila morala (panca sila), minimuma etikih skrupula svakog nezareenog budiste: (1) ne ubijati, (2) ne krasti, (3) ne initi preljubu, (4) ne lagati, (5) ne uzimati opojna pia i droge. Sve to on izraava recitovanjem formula datim u izvornim tekstovima. U sveanim prilikama budisti obino grupno recituju te formule, predvoeni monahom. Ne postoje spoljanji rituali ili ceremonije koje budista mora da obavlja. Budizam je nain ivota i ono to je sutinsko jeste sleenje Plemenite osmostruke staze. Naravno, u svim budistikim zemljama postoje jednostavne i ljupke ceremonije povodom verskih praznika. Postoje svetilita sa Budinim statuama, stupe ili dagabe i bodhi-drvee u manastirima, u koje budisti odlaze na hodoae, nude cvee, pale lampe i mirisne tapie. Ovo ne treba povezivati sa molitvom u teistikim religijama; to je tek nain odavanja poasti uspomeni na Uitelja koji je pokazao put. Ove tradicionalne svetkovine, mada sutinski nebitne, imaju svoju vrednost u zadovoljavanju religioznih oseanja i potreba onih koji su manje uznapredovali intelektualno i duhovno i sve im to pomae u postepenom napredovanju Stazom. Oni koji misle da je budizam zainteresovan jedino za uzviene ideale, visoki moral i filozofska promiljanja, a da zapostavlja drutvenu i ekonomsku dobrobit ljudi, nisu u pravu. Buda je bio i te kako zainteresovan za sreu ljudi. Za njega srea nije bila mogua bez voenja asnog ivota, zasnovanog na moralnim i duhovnim principima. Ali on je znao i da je voenje takvog ivota teko u nepovoljnim materijalnim i drutvenim prilikama. Budizam materijalnu dobrobit ne smatra nekim ciljem po sebi: ona je samo sredstvo da se stigne do cilja -- do vieg i plemenitijeg cilja. No to je sredstvo koje je nezaobilazno u dosezanju vie svrhe za ovekovu sreu. Zato budizam priznaje da je potreban odreeni minimum materijalnih uslova poeljnih za duhovni 94
Valpola Rahula
napredak -- u njih spada recimo mogunost da monah meditira na nekom usamljenom mestu. [4] Buda ivot nije uzimao izvan njegovog socijalnog i ekonomskog konteksta; posmatrao ga je u celini, u svim njegovim drutvenim, ekonomskim i politikim vidovima. Njegovi stavovi u vezi sa etikim, duhovnim i filozofskim problemima su prilino dobro poznati. No malo se zna, naroito na Zapadu, o njegovim pogledima na drutvena, ekonomska i politika pitanja. No, mnogo je govora meu drevnim budistikim tekstovima koji se time bave. Uzimamo samo nekoliko primera. U Cakkavattisihanada sutti, 26. govoru u Digha nikayi, jasno se kae kako je siromatvo (daliddiya) uzrok nemorala i kriminala kakav je kraa, dvolinost, nasilje, mrnja, okrutnost itd. Kraljevi su u davna vremena, kao i savremene vlade, pokuavali da suzbiju kriminal putem kanjavanja. Kutadania sutta iz iste nikaye objanjava koliko je to jalovo. U njoj se kae kako takav metod nikada ne moe biti uspean. Umesto toga, Buda sugerie da se, radi iskorenjivanja kriminala, poprave ekonomski uslovi ivota: seme i druge potrebe zemljoradnika treba obezbeivati; onima koji se bave poslovima treba osigurati poetni kapital; zaposlenima obezbediti odgovarajue plate. Kada pred ljudima stoje ovakve mogunosti za zaradu, oni e biti zadovoljni, nee imati u sebi strahova i napetosti i tako e zemlja biti mirna i osloboena kriminala. [5] Zato je Buda govorio svojim nezareenim sledbenicima koliko je vano da poprave svoje ekonomsko stanje. To ne znai da je podsticao gomilanje bogatstva, praeno pohlepom i vezivanjem, to je u suprotnosti sa temeljima njegovog uenja, niti je opravdavao svaki nain zaraivanja za ivot. Postoje odreena zanimanja, kao to je proizvodnja i prodaja oruja, na primer, koja je obeleio kao loa, kako smo to ve ranije videli. [6] Jedan je ovek po imenu Digaanu posetio Budu i rekao mu: Potovani gospodine, mi smo obini ljudi, vodimo porodian i95
vot sa enom i decom. Bi li nas Blaeni pouio tako da budemo sreni u ovom svetu i kasnije? Buda mu ree da postoje etiri stvari koje vode do ovekove sree u ovom svetu: Prvo -- treba da je vet, efikasan, vredan i energian u profesiji kojom se bavi i to bi dobro trebalo da upamti (utthana sampada); drugo -- trebalo bi da zatiti svoju zaradu, koju je na tako ispravan nain stekao, u sopstvenom znoju (arakkha sampada). (Ovo se odnosi na zatitu imanja od kradljivaca itd. Sve ove ideje treba posmatrati u kontekstu vremena u kojem su nastale.) Tree -- treba da ima dobre prijatelje (kalyana mitta), koji su verni, mudri, plemeniti i inteligentni, koji e mu pomoi na ispravom putu daleko od zla; etvrto -- trebalo bi da umereno troi, u srazmeri sa prihodom, ni premnogo, ni premalo, tj. ne treba da zgre bogatstvo zbog pohlepe, niti da bude rasipan -drugim reima, trebalo bi da ivi prema svojim mogunostima (samajivikata). Potom Buda razlae etiri osobine koje doprinose srei sledbenika posle smrti: (1) saddha: treba da ima veru i poverenja u moralne, duhovne i intelektualne vrednosti; (2) sila: treba da se uzdrava od razaranja i povreivanja svih ivih bia, od krae i prevare, preljube, laganja i opojnih pia; (3) caga: trebalo bi da praktikuje milosre, velikodunost, bez prijanjanja i elje za bogatstvom; (4) patina: trebalo bi da razvija mudrost koja vodi do potpunog razaranja patnje, do ostvarivanja nirvane. [7] Nekada je Buda ak zalazio u detalje o tednji i troenju novca, kao na primer kada je mladom Sigali rekao da bi trebalo da troi jednu etvrtinu onoga to zaradi na svakodnevne potrebe, pola uloi u poslove, a jednu etvrtinu ostavi na stranu za sluaj nude. [8] Jednom je Buda rekao Anatapindiki, velikom bankaru, jednom od svojih najvernijih laikih sledbenika, koji je za njega podigao uveni etavana manastir, blizu Savatija, da sledbenik koji vodi obian porodini ivot ima etiri vrste sree. Prva srea mu 96
Valpola Rahula
je da uiva u ekonomskoj sigurnosti ili dovoljnom imetku steenom na ispravan i poten nain (atthi-sukha); druga mu je srea da taj imetak troi slobodno na sebe, svoju porodicu, prijatelje i roake i na hvalevredna dela (bhoga sukha); trea da je osloboen dugova (anana sukha); etvrta srea mu je da ivi bezgrean i ist ivot, bez loih misli, rei i dela (anavajja sukha). Treba ovde ukazati na to da su tri od ovih srea ekonomske, a da je Buda na kraju podsetio bankara kako ekonomska i materijalna srea ne vrede ni jednu esnaestinu duhovne sree koja nastaje usled bezgrenog i ispravnog ivota.[9] Iz ovih nekoliko primera moe se videti da je Buda ekonomsku dobrobit smatrao nunom za ovekovu sreu, ali da napredovanje nije priznavao kao stvarno i istinsko ukoliko je ono bilo jedino materijalno, lieno duhovnog i moralnog temelja. Mada ohrabruje materijalni napredak, budizam uvek veliku vanost pridaje i razvijanju moralne i duhovne strane karaktera radi srenog, mirnog i zadovoljnog drutva. Buda je podjednako jasan bio i kada se radilo o politici, ratu i miru. Suvie je dobro poznato da bi se ovde ponavljalo da budizam zagovara nenasilje i mir kao svoju univerzalnu poruku i ne opravdava bilo kakvu vrstu nasilja ili razaranja ivota. Prema budizmu, ne postoji nita to se moe nazvati pravednim ratom -- to je tek pogrean termin skovan i puten u opticaj da bi se opravdala mrnja, okrutnost, nasilje i pokolji. Ko odluuje ta je pravedno, a ta nepravedno? Moni i pobednici su pravedni, a slabi i poraeni su nepravedni. Na rat je uvek pravedan, a va rat je uvek nepravedan. Budizam ne prihvata takav stav. Buda nije jedino poduavao nenasilju i miru, ve je ak iao i na samo bojno polje, lino intervenisao i spreio rat, kao u sluaju svae izmeu plemena Sakja i Kolija, koja su se pripremala da borbom ree pitanje kome pripada reka Rohini. A drugom prilikom su njegove rei odvratile kralja Aatasatua od napada na kraljevstvo Vai. 97
U Budino vreme, kao i danas, bilo je vladara koji su nepravedno vladali svojim dravama. Ljudi su bili ugnjeteni i izrabljivani, mueni i proganjani, nameti su bili visoki i dosuivane su surove kazne. Budu su duboko pogaale takve neovenosti. Dhammapadatthakatha belei da je on zbog toga svoju panju posvetio problemu dobre vladavine. Njegove stavove treba procenjivati imajui u vidu drutveni, ekonomski i politiki milje njegovog vremena. Tako je ukazivao da itava zemlja moe postati korumpirana, degenerisana i nesrena kada elnici njezine vlade, a to je kralj, ministri i ostali slubenici postanu korumpirani i nepravedni. Da bi zemlja bila srena mora imati pravednu vladavinu. Kako je to mogue ostvariti objasnio je Buda u svom uenju o deset kraljevih dunosti (dasa raja dhamma) datom u knjizi ataka. [10] Naravno, stari termin kralj (raja) trebalo bi danas zameniti terminom vlada. Tako je deset kraljevih dunosti danas primenljivo na sve one koji ine vladu, a to su ef drave, ministri, politike voe, zakonodavni i administrativni slubenici itd. Prva od deset kraljevih dunosti jeste slobodoumnost, velikodunost, dareljivost (dana). Vladalac ne bi trebalo da pokazuje elju i privrenost bogatstvu i imetku, ve bi trebalo da ga deli zajedno sa svojim narodom. Druga: visoko moralan karakter (sila). Nikada ne bi trebalo da unitava ivot, vara, krade i eksploatie druge, ini preljubu, govori lai i uzima opojna pia. To znai da on zapravo potuje Pet moralnih naela laikog sledbenika. Trea: rtvujui sve za dobro svog naroda (pariccaga), mora biti spreman da odbaci svaku linu udobnost, slavu, ak i ivot, u interesu tog naroda. etvrto: potenje i neporonost (ajjava). Mora se osloboditi straha ili popustljivosti prema ispunjavanju sopstvenih dunosti, mora biti iskren u svojim namerama i da ne obmanjuje javnost. Peto: ljubaznost i blagost (maddava). Mora imati blag ka98
Valpola Rahula
rakter. esto: umerenost u navikama (tapa). Mora voditi jednostavan ivot i ne povlaivati sebi luksuzom. Mora posedovati samokontrolu. Sedmo: osloboenost mrnje, zlovolje, neprijateljstva (akkodha). Ne sme zavideti bilo kome. Osmo: nenasilje (avihimsa), to znai ne samo da ne povreuje bilo koga, ve isto tako da pokuava da uvek uspostavi mir, izbegavajui i spreavajui rat i sve ostalo to sadri nasilje i razaranje ivota. Deveto: strpljenje, popustljivost, tolerancija, razumevanje (khanti). Mora biti u stanju da podnosi tekoe, probleme i uvrede, a da ne gubi strpljenje. Deseto: nesuprotstavljanje (avirodha), to znai da ne treba da se suprotstavlja volji naroda, niti spreava bilo kakve mere koje doprinose dobrobiti naroda, Drugim reima, trebalo bi da vlada u skladu sa dobrobiti svog naroda. [11] Ukoliko zemljom vlada ovek ovakvih kvaliteta, nije ni potrebno isticati da takva zemlja mora biti srena. Ali ovo nije Utopija, jer su u prolosti postojali kraljevi kakav je, recimo, Aoka u Indiji, koji su kraljevstva zasnivali na ovakvim principima. Svet danas ivi u neprestanom strahu, sumnjienju i napetosti. Nauka je proizvela takva oruja koja su u stanju da izazovu nezamisliva razaranja. Maui ovakvim sve novijim oruima smrti, velike sile plae i prete jedna drugoj, hvalei se bez imalo stida da jedna moe izazvati u svetu vie razaranja i patnji nego ona druga. One su toliku odmakle ovim putem ludila da bi sada, ukoliko preduzmu makar jo i jedan korak u tom smeru, posledica bila ni manje ni vie do meusobno unitenje, zajedno sa potpunim unitenjem ljudske vrste. Ljudska bia, u strahu od situacije koju su sama stvorila, ele da nau izlaz i tragaju za nekakvim reenjem. Ali njega nema, 99
izuzev onog na koji je ukazao Buda -- njegove poruke nenasilja i mira, Ijubavi i saoseanja, tolerancije i razumevanja, istine i mudrosti, potovanja i obzira prema svekolikom ivotu, osloboenosti od sebinosti, mrnje i nasilja. Buda kae: Mrnja se nikada ne iskorenjuje mrnjom; ona se iskorenjuje nemrnjom. Tako je bilo oduvek, [12] Treba ljutnju sresti ljubaznou, podlost dobrotom, sebinost velikodunou i la istinom. [13] Za oveka ne moe biti mira sve dok udi za time da pobedi i potini svoga suseda. Kao to Buda kae: Pobednik seje mrnju, a poraeni anje patnju. Onaj ko odbacuje i pobedu i poraz jeste srean i miran. [14] Jedina pobeda koja donosi mir i sreu jeste pobeda nad samim sobom. Mogue je pobediti i milion drugih u borbi, ali onaj ko sebe savlada jeste najvei od svih pobednika. [15] Rei ete da je sve to veoma lepo, plemenito i uzvieno, ali nepraktino. A je li praktino mrzeti drugog? Ubijati se meusobno? iveti u neprestanom strahu i na oprezu poput divljih ivotinja u dungli? Je li to praktinije i udobnije? Je li ikada mrnja bila smirena mrnjom? Je li ikada zlo bilo pobeeno zlom? Ali, ima primera, barem u pojedinanim sluajevima, da je mrnja umirena ljubavlju i ljubaznou, a zlo pobeeno dobrim. Moete rei da je to moda tano, izvodljivo u pojedinanim sluajevima, ali da nikada ne funkcionie na nacionalnom i meunarodnom planu. Ljudi su hipnotizovani, zbunjeni, zaslepljeni i obmanuti propagandnom upotrebom takvih pojmova kakvi su nacionalno, meunacionalno ili drava. ta je narod do ogroman konglomerat pojedinaca? Narod ili drava ne dela, pojedinac je taj koji dela. Ono to pojedinac misli i ini to misli i ini i narod ili drava. Ono to je primenljivo na pojedinca primenljivo je i na naciju ili dravu. Ukoliko mrnja moe biti umirena ljubavlju i ljubaznou na nivou pojedinca, svakako da je to mogue ostvariti i na nacionalnom i meunacionalnom nivou. ak i u 100
Valpola Rahula
sluaju individue, da bi na mrnju odgovorila ljubaznou mora imati ogromnu hrabrost, sranost, veru i poverenje prema moralnoj snazi. Nije li to jo vie potrebno u meunarodnim stvarima? Ukoliko pod pojmom nepraktino smatrate da to nije lako, u pravu ste. To u svakom sluaju nije lako. Pa ipak, vredi pokuati. Moete rei da je pokuaj rizian. Ali sigurno je da je manje rizian od izazivanja nuklearnog rata. Uteno je i inspirativno razmiljati danas da je postojao barem jedan vladalac, dobro poznat u istoriji, koji je imao hrabrosti, poverenja i vizionarskog duha da uenje o nenasilju, miru i Ijubavi primeni na upravljanje svojim ogromnim carstvom, na unutranjem i spoljanjem planu -- Aoka, veliki budistiki vladar u Indiji (3. vek pre nae ere) -- miljenik bogova, kako su ga zvali. Pre svega, on je sledio primer svoga oca (Bindusare) i dede (andragupte) i eleo je da upotpuni osvajanje indijskog potkontinenta. Krenuo je i osvojio Kalingu i pripojio je. Mnogo stotina ljudi bilo je ubijeno, ranjeno, mueno i utamnieno tokom tog rata. Ali, kasnije, kada je postao budista, on se potpuno izmenio i transformisao pod uticajem Budinog uenja. U jednom od svojih uvenih edikta, uklesanih u kamenu (broj XIII), iji se original moe proitati ak i danas, govorei o osvajanju Kalinge, Imperator je javno izrazio svoje kajanje i rekao kako je za njega izuzetno bolna pomisao na jedno takvo krvoprolie. Javno se obavezao da vie nikada nee izvui svoj ma radi nekakvog osvajanja, ve da svim ivim biima eli nenasilje, samokontrolu, praktikovanje vedrine i blagosti. Ovo se, naravno, smatra glavnom pobedom miljenika bogova (tj. Aoke), dakle pobedom uz pomo Ijubavi (dhamma-vijaya). Ne samo da je lino odbacio rat, ve je izrazio elju da moji sinovi i unuci ne pomisle na nova osvajanja kao neto vredno truda... neka pomiljaju jedino na osvajanje uz pomo ljubavi. To je dobro za ovaj svet, kao i za onaj koji dolazi posle. To je jedini primer u istoriji oveanstva da osvaja u ze101
nitu svoje moi, mada je jo uvek posedovao snagu da nastavi teritorijalna osvajanja, ipak odbacuje rat i nasilje i okree se miru i nenasilju. Eto lekcije za dananji svet. Vladalac jednog carstva javno je okrenuo lea ratu i nasilju i prigrlio poruku mira i nenasilja. Ne postoji istorijski dokaz da je bilo koji susedni kralj zloupotrebio Aokinu pobonost da ga napadne ili da je bilo kakvog revolta ili pobune u carstvu tokom njegovog ivota. Naprotiv, vladao je mir itavom zemljom i ak su drave izvan njegovog carstva izgleda prihvatile njegovu blagorodnu vladavinu. Glupo je govoriti o uspostavljanju mira putem ravnotee snaga ili nuklearnih sredstava za zastraivanje. Mo oruja moe samo proizvesti strah, a ne mir. Nemogue je da postoji pravi i trajan mir zasnovan na strahu. Strah raa jedino mrnju, zlovolju i neprijateljstvo, koji mogu privremeno biti potisnuti, ali spremni da izbiju i pretvore se u nasilje u svakom trenutku. Istinski i iskren mir moe zavladati jedino u atmosferi koju karakteriu metta, prijateljstvo, osloboenost straha, sumnjienja i opasnosti. Budizam tei stvaranju drutva u kojem je ruilaka borba za mo odbaena; u kojem mir i spokojnost nadvladavaju pobedu i poraz; u kojem je proganjanje nevinih odluno iskorenjeno; u kojem se onaj koji sam sebe pobeuje vie ceni od onih koji pobeuju milione vojnim i ekonomskim ratovanjem; u kojem je blagost pobedila mrnju, a dobro zlo; u kojem neprijateljstvo, ljubomora, zlovolja i pohlepa ne truju umove ljudi; u kojem je samilost pokretaka snaga svakog dela; u kojem se prema svima, ukljuujui sva iva bia, postupa iskreno, promiljeno i s ljubavlju; u kojem je ivot ispunjen mirom i harmonijom, u svetu materijalne sigurnosti, usmeren ka najviem i najplemenitijem cilju, ostvarivanju krajnje Istine, nirvane.
102
Odabrani tekstovi
rae objanjenje pomoi e savremenom itaocu da razume i prihvati stil originalnih pali tekstova izabranih ovde za prevoenje. Tri meseca posle Budine parinirvane (smrti) odran je sabor svih njemu bliskih uenika, na kojem su celo njegovo uenje, govori i pravila discipline po seanju bili recitovani, potvreni kao autentini i klasifikovani u pet zbirki, nazvanih nikaya, a koje ine Tipitaku (trostruki kanon). Te zbirke su bile poverene razliitim starcima (thera) i njihovim uenicima radi usmenog prenoenja za dobrobit buduih generacija. Kako bi se nastavilo neprekinuto i autentino usmeno prenoenje, bilo je neophodno redovno i sistematsko recitovanje. Treba posebno obratiti panju na to da ovakvo recitovanje nije bio in pojedinca, ve grupe. Svrha ovakvog kolektivnog recitovanja bila je da tekstovi ostanu neokrnjeni, nepromenjeni. Ukoliko je jedan lan grupe zaboravio re, drugi bi je se setio; ukoliko bi je jedan izmenio, dodao drugu ili ispustio rei ili itavu konstrukciju, drugi bi ga ispravio. Na taj nain, verovalo se, nista se nee izmeniti, ispustiti ili dodati. Tekstovi prenoeni ovakvom usmenom predajom smatrani su verodostojnijim i autentinijim nego bilo kakvo zapisivanje uenja koje bi uinio pojedinac mnogo godina posle smrti onoga koji je to uenje i objavio. Budino uenje prvi put je zapisano na saboru odranom u prvom veku nae ere na ri Lanki, etiri veka posle Budine smrti. Do tog vremena itava Tipitaka bila je prenoena sa generacije na generaciju neprekinutom usmenom tradicijom. 103
Originalni tekstovi su pisani na paliju, jeziku mekom, melodinom i lakom za izgovor. esta ponavljanja u njima i upotreba tano odreenih pojmova ne pomau samo lakem memorisanju, to je neophodno za produavanje usmene tradicije, ve im takode daju poetsku lepotu i arm. U njima je iskorien poetski ritam i imaju svu gracioznost poezije. Recitovanje ovih tekstova u originalu na paliju u smirenoj atmosferi tropske peine ili u manastiru jo uvek stvara prekrasan, harmonian i umirujui efekat. Zvonke pali rei, njihova uzvienost i dobro znani ritam ponavljanja stvaraju efekat, ak i na onoga ko ne razume njihovo znaenje, sveanog pojanja na jednom nerazumljivom jeziku. Recitovanje ovakve vrste, sa svojom konvencionalnom melodijskom linijom, toliko je umirujue i upeatljivo da se u nekim opisima pominje kako su boanstva koja borave u drveu ponekad bila njime fascinirana i privuena. U izboru iz originalnog Kanona koji sledi ponavljanja su zadrana tek na nekim mestima kako bi se itaocu predoio stil. Na drugim mestima ona su oznaena takicama. Pokuao sam da se to vie drim izvornika i da se istovremeno ne ogreim o smisao i ton Budinih rei. Pokretanje toka ispravnosti (Dhammacakka-ppavattana sutta) (Prva Budina propoved) Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Varanasija, u parku jelena u Isipatani. Tada se Blaeni obrati grupi od pet asketa: Dve su, monasi, krajnosti u koje onaj ko je otiao u beskunike ne bi trebalo da zapada. Koje dve? Vezanost za uitke ula, koja je niska, vulgarna, svojstvena prostim ljudima, neplemenita i ne donosi korist, a druga je vezanost za samomuenje, koja je bolna, neplemenita i ne donosi korist. 104
Valpola Rahula
Monasi, obe ove krajnosti izbegavajui, Tathagata je savreno razumeo srednji put, koji daje uvid i znanje, koji vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuenja i utrnua. A kakav je to, monasi, srednji put to ga je Tathagata savreno razumeo...? To je Plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravno delovanje, ispravan nain ivota, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija. To je, monasi, srednji put to ga je Tathagata savreno razumeo, a koji daje uvid i znanje, koji vodi do smirenja, neposrednog znanja, probuenja i utrnua. A ovo je, monasi, plemenita istina o patnji (dukkha): roenje je patnja, starost je patnja, bolest je patnja, smrt je patnja, biti sa onim to nam je mrsko jeste patnja, biti razdvojen od onoga to nam je drago jeste patnja, ne dobiti ono to elimo jeste patnja. Ukratko, pet osnova prijanjanja su patnja. A ovo je, monasi, plemenita istina o izvoru patnje: to je ona elja koja vodi do novog roenja, to zdruena sa ushienjem i strau, uvek nalazi novo uivanje, sad tu, sad tamo -- dakle, to je elja za ulnim uicima, elja za postojanjem i elja za nepostojanjem. A ovo je, monasi, plemenita istina o prestanku patnje: to je potpuno iezavanje i iskorenjivanje upravo te elje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobaanje i okretanje od nje. A ovo je, monasi, plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: to je upravo onaj Plemeniti osmostruki put sainjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnog delovanja, ispravnog naina ivota, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije. Ovo je plemenita istina o patnji: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ovu plemeniti istinu o patnji treba u potpunosti razumeti: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stva105
rima koje ranije nisu bile ute. Ova plemenita istina o patnji u potpunosti je shvaena: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ovo je plemenita istina o nastanku patnje: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ovu plemenitu istinu o nastanku patnje treba napustiti : takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ova plemenita istina o nastanku patnje je naputena: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ovo je plemenita istina o prestanku patnje: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ovu plemenitu istinu o prestanku patnje treba ostvariti : takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ova plemenita istina o prestanku patnje je ostvarena: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ovo je plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Tu plemenitu istinu o putu koji vodi do prestanka patnje treba razvijati: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. Ta plemenita istina o putu koji vodi do prestanka patnje je razvijena: takva se, monasi, u meni javila vizija, javilo znanje, mudrost i uvid, javila svetlost u vezi sa stvarima koje ranije nisu bile ute. I sve dok, monasi, to moje znanje i vizija ove etiri plemenite 106
Valpola Rahula
istine kakve zaista jesu, sa svoje tri faze i dvanaest vidova, [1] nisu bili na takav nain potpuno proieni, nisam tvrdio da sam se probudio za nenadmano, savreno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa Marom i Bramom, u ovom pokolenju sa asketama i bramanima. Ali kada su moje znanje i vizija ove etiri plemenite istine kakve zaista jesu, sa svoje tri faze i dvanaest vidova, bili na takav nain potpuno proieni, tada sam ustvrdio da sam se probudio za nenadmano savreno prosvetljenje u ovome svetu, sa njegovim boanstvima, sa Marom i Bramom, u ovom pokolenju sa asketama i bramanima, njegovim bogovima i ljudima. Znanje i vizija javie se u meni: Nepokolebljivo je osloboenje moga uma. Ovo je moje poslednje roenje. Nema vie preporaanja. Tako ree Blaeni. Zadovoljni, petorica asketa se obradovae reima Blaenog. (Samyutta nikaya, LVI.11) Propoved o vatri [2] (Aditlapariyaya sutta) Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio u Gaji, zajedno sa 1000 monaha. Tu se on obrati monasima: Monasi, sve gori. ta to sve gori? Oko gori. Oblici gore. Svest o vienom gori. Kontakt oka i oblika gori. I to god nastane na osnovu kontakta oka i oblika -- bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno -- takoe gori. A ime gori? Gori vatrom strasti, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kaem vam, roenjem, starenjem i smru, jadom, tugom, bolovima, patnjom i oajem. Uho gori. Zvukovi gore... Nos gori. Mirise gore... Jezik gori. Ukusi gore... 107
Telo gori. Taktilni oseaji gore... Um gori. Ideje gore. Svest o miljenom gori. Kontakt uma i ideje gori. I to god nastane na osnovu kontakta uma i ideje -- bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno -- takoe gori. A ime gori? Gori vatrom udnje, vatrom odbojnosti, vatrom obmane. Gori, kaem vam, roenjem, starenjem i smru, jadom, tugom, bolom, patnjom i oajem. Videvi to, u dobro upuenom plemenitom sledbeniku sve se vie raspruju iluzije o oku, iluzije o obliku, iluzije o svesti o vienom, iluzije o kontaktu oka i oblika. A isto tako i o onome to god nastane na osnovu kontakta oka i oblika, bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno. I oko toga mu se, takoe, raspruju iluzije. Sve mu se vie raspruju iluzije o uhu... Sve mu se vie raspruju iluzije o nosu... Sve mu se vie raspruju iluzije o jeziku... Sve mu se vie raspruju iluzije o telu... Sve mu se vie raspruju iluzije o umu, iluzije o idejama, iluzije o svesti o miljenom, iluzije o kontaktu uma i ideje. A isto tako i o onome to god nastane na osnovu kontakta uma i ideje, bilo da se doivljava kao prijatno, bolno, ni prijatno ni bolno. I oko toga mu se, takoe, raspruju iluzije. Kad mu se raspre iluzije, u njemu se hladi strast. Zahvaljujui hlaenju strasti, on se potpuno oslobaa. Sa potpunim oslobaanjem dolazi i znanje: Potpuno sam osloboen. On uvia: Nema vie preporaanja, svetaki ivot je proivljen, izvren je zadatak. Nema vie nieg na ovome svetu to bi trebalo uiniti. Tako ree Blaeni. Zahvalni, monasi se oduevie njegovim reima. I dok je jo trajalo to objanjenje, srca tih 1000 monaha, zahvaljujui neprijanjanju, potpuno se oslobodie neistoa. (Samyutta nikaya, XXXV, 28)
108
Valpola Rahula
Sveopta ljubav (Metta sutta) Ovo treba da uine oni veti u svojim ciljevima koji ele da stignu do smirenja: biti vet, estit i iskren, prijemiv za pouku, blag i neobmanut, zadovoljan i bez velikih prohteva, sa malo obaveza, jednostavnog ivota, smirenog srca, obuzdan, skroman i ne udei za sledbenicima. Ne uini ni najmanju stvar koju bi mudri kasnije prekoreli. Pomisli: Srena, u miru, neka sva bia budu srena u srcu. Kakvo god da je bie, slabo ili jako, bez izuzetka, dugo, iroko, srednje, kratko, tanano, dugako, vidljivo i nevidljivo, blisko ili daleko, roeno i jo neroeno: neka sva bia budu srena u srcu. Nek niko nikoga ne obmanjuje, niti vrea bilo koga bilo gde, niti u ljutnji i nervozi poeli drugome da pati. Kao to bi majka rizikovala svoj ivot da zatiti svoje dete, svoje jedino dete, 109
isto tako treba negovati bezgranino srce ljubavi za sva bia. Sa blagonaklonou prema itavom kosmosu, neguj bezgraninu ljubav: nagore, nadole i svuda unaokolo, neometen. bez neprijateljstva il mrnje. Bilo da stoji, hoda, sedi ili lei, sve dok si budan, treba da boravi u toj sabranosti. To ze zove uzvienim boravitem ovde i sada. Nezaveden pogrenim stanovitima, ve pun vrline i usavren u znanju, nadvladavi elju za ulnim zadovoljstvima, nikada vie u matericu ui nee. (Suttanipata, 18) Blagoslovi (Mangala sutta) Ovako sam uo. Jednom prilikom je Blaeni boravio u Savatiju, u etinom gaju, u parku manastira Anatapindike. Tada izvesna boginja, u sred noi, obasjavi svojim izuzetnim sjajem itav etini gaj, doe do Blaenog. Stigavi, poklonivi se Blaenom, ona stade sa strane. Dok je tako stajala, obrati mu se stihovima. Mnoga boanstva i ljudska bia razmiljaju o zatiti, 110
Valpola Rahula
prieljkujui sigurnost. Kai mi, onda, ta je najvea zatita. [Buda:] Ne druiti se sa budalama, druiti se sa mudrima, iskazivati potovanje onima vrednim potovanja: to je najvea zatita. iveti u civilizovanoj zemlji, sakupivi zasluge u prolosti, usmeravati sebe na pravi put: to je najvea zatita iroko znanje, vetina, dobro savladana disciplina, dobro izgovorene rei: to je najvea zatita Dareljivost i ispravno ivljenje, pomaganje sopstvene porodice, dela koja nisu za pokudu: to je najvea zatita. Velikodunost, ivot u estitosti, pomagati sopstvene roake, dela na koja ne pada ig srama: to je najvea zatita. Izbegavanje, uzdravanje od zla; uzdravanje od opojnih pia, istrajnost u Dhammi: 111
to je najvea zatita. Potovanje, poniznost, zadovoljenost, zahvalnost, sluanje o Dhammi u pravoj prilici: to je najvea zatita. Strpljenje, prijemivost, susreti sa asketama, razgovor o Dhammi u pravo vreme: to je najvea zatita. Jednostavnost, celibat, uvianje plemenitih istina, dostizanje osloboenja: to je najvea zatita. Um koji, kada ga okrznu naini ovoga sveta, ostaje neuzdrman, ne jadikuje, neuprljan, siguran: to je najvea zatita. Svagde neporaeni kad postupaju na taj nain, ljudi ive na svoju dobrobit: to je najvea zatita. (Suttanipata, II.4)
112
Valpola Rahula
Oslobaanje od svih briga i nevolja (Sabbasava sutta) Ovako sam uo. Jednom je prilikom Blaeni boravio kraj Savatthija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anathapindika. Tu se Blaeni obrati monasima: Monasi. Da. gospodine, odgovorie monasi Onda Blaeni ovako ree: Monasi, uklanjanje neistoa [3] je za onoga koji zna i vidi. Kaem vam, nije za onoga ko ne zna i ne vidi. A ta to on zna i vidi? Ispravnu panju i neispravni panju. Kada je monah nepaljiv, nenastale neistoe nastaju, a one ve nastale se poveavaju.. Kada je monah paljiv nenastale neistoe ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju. Ima neistoa koje treba ukloniti uvianjem, koje treba ukloniti obuzdavanjem, koje treba ukloniti korienjem, koje treba ukloniti tolerisanjem, koje treba ukloniti izbegavanjem, koje treba ukloniti unitavanjem, koje treba ukloniti razvijanjem. A koje su to neistoe koje treba ukloniti uvianjem? Ima sluajeva kada neznalica, nepromiljen ovek -- koji ne potuje plemenite, nije upuen ili uveban u njihovoj Dhammi -- ne uvia kojim stvarima vredi pokloniti panju ili kojim stvarima ne treba pokloniti panju. I poto je takav, on ni ne obraa panju na stvari kojima vredi pokloniti panju i umesto toga obraa panju na stvari kojima ne vredi pokloniti panju. A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti panju? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe neznanja u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti panju, a on se na njih ne obazire? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu ni ne nastaju, a 113
ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe neznanja u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju. To su stvari kojima vredi pokloniti panju, a on se na njih ne obazire. I upravo zato to obraa panju na stvari kojima ne vredi obraati panju i ne obraa na one na koje vredi obraati panju, upravo zato jo nenastale neistoe nastaju, a one ve nastale se pojaavaju. Ovako on pogreno usmerava svoju panju: Jesam li ja iveo u prolosti? Ili nisam iveo u prolosti: ta sam ja bio u prolom ivotu? Kakav sam bio u prolom ivotu? Ako sam bio takav, gde sam iveo? Hou li iveti i u buduem ivotu: Ili neu imati budui ivot? ta u biti u buduem ivotu? Kakav u biti u buduem ivotu? Ako u biti takav, gde u iveti? ili on lupa glavu o neposrednoj sadanjosti: Da li ja postojim? Ili ne postojim? Kakav sam ja? Otkud je ova stvar nastala? Od ega ona zavisi? I dok on tako panju poklanja onome to ne bi trebalo, jedno od est vrsta uverenja u njemu nastaje: Uverenje Ja imam sopstvo u njemu nastaje kao istinito i uvruje se, ili uverenje Ja nemam sopstvo ... ili uverenje Upravo uz pomo sopstva ja opaam sopstvo ... ili stanovite Upravo uz pomo sopstva ja opaam ne-sopstvo ... ili uverenje Upravo uz pomo ne-sopstva ja opaam sopstvo u njemu nastaje kao istinito i uvruje se; ili pak ima uverenje kao to je ovo: Upravo ovo moje sopstvo -- ono koje saznaje i prijemivo je ovde i sada za dozrevanje ploda dobrih i loih postupaka -- jeste sopstvo koje je nepromenljivo, trajno, veno, ne podlee promeni i zauvek e ostati ovakvo kakvo jeste. Ovo se naziva ikarom uverenja, dunglom uverenja, iskrivljenou uverenja, unakaenou uverenja, okovom uverenja. Sapet okovima uverenja, neznalica, nepromiljen ovek, ne oslobaa se roenja, starosti i smrti, alosti, tuge, bola, uznemirenosti i oaja. Ne oslobaa se, kaem vam, od patnje i nespokojstva. Dobro upuen sledbenik plemenitih -- koji potuje pleme114
Valpola Rahula
nite, koji je upuen ili uveban u njihovoj Dhammi, onaj koji u sebi ima potovanja za ljude od integriteta, koji poznaje i sledi njihovu Dhammu -- uvia kojim stvarima vredi pokloniti panju. I poto je takav, on ni ne obraa panju na stvari kojima ne vredi pokloniti panju i umesto toga obraa panju na stvari kojima vredi pokloniti panju. A koje su to stvari kojima ne vredi pokloniti panju i na koje on ni ne obraa panju? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju, nenastale neistoe neznanja u njemu nastaju, a ve nastale neistoe se pojaavaju. To su stvari kojima ne vredi pokloniti panju i na koje on ni ne obraa panju. A koje su to stvari kojima vredi pokloniti panju, i on se na njih i obazire? Svaka stvar zbog koje, kada na nju ovek obrati panju, nenastale neistoe ulne elje u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe elje za venim postojanjem u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju, nenastale neistoe neznanja u njemu ni ne nastaju, a ve nastale neistoe nestaju. To su stvari kojima vredi pokloniti panju, i on se na njih i obazire. I upravo zato to ne obraa panju na stvari kojima ne vredi obraati panju i obraa na one na koje vredi obraati panju, upravo zato jo nenastale neistoe u njemu ni ne nastaju, a one ve nastale nestaju. Ovako on ispravno usmerava svoju panju: Ovo je patnja... Ovo je nastanak patnje... Ovo je prestanak patnje... Ovo je put koji vodi do prestanka patnje. I dok tako ispravno usmerava svoju panju, sa njega spadaju tri okova: uverenja da postoji sopstvo, sumnja i vezivanje za pravila i rituale. To su neistoe koje treba ukloniti uvianjem. A koje su to neistoe koje treba ukloniti obuzdavanjem? Ima sluajeva kada monah, razmiljajui na pravi nain, ivi 115
obuzdan u odnosu na ono to vidi. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko bi iveo neoubuzdan u odnosu na ono to vidi u njemu ne nastaju, jer on ivi obuzdan u odnosu na ono to vidi. Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to uje... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to pomirie... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to okusi... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to dodirne... Razmiljajui na pravi nain, ivi obuzdan u odnosu na ono to pomisli. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko bi iveo neoubuzdan u odnosu na ono to pomisli u njemu ne nastaju, jer on ivi obuzdan u odnosu na ono to pomisli. To su neistoe koje treba ukloniti obuzdavanjem A koje su to neistoe koje treba ukloniti korienjem? Ima sluajeva kada monah, razmiljajui na pravi nain, koristi svoj ogrta samo da bi se zatitio od hladnoe, da bi se zatitio od vruine, da bi se zatitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo radi pokrivanja onih delova tela koje je nepristojno otkrivati. Razmiljajui na pravi nain, on isproenu hranu ne koristi za zabavu, ni za omamljivanje, ni za stvaranje zaliha, ni za ulepavanje, ve samo za ishranu i odravanje svoga tela u ivotu, za uklanjanje njegovih bolova, kao potporu svetakom ivotu, razmiljajui: Ovako u iskoreniti stari oseaj [gladi] i neu stvoriti novi oseaj [prejedenosti]. Nahraniu sebe, ostati neukaljan i iveti spokojno. Razmiljajui na pravi nain, on svoje boravite koristi samo da bi se zatitio od hladnoe, od vruine, da bi se zatitio od muva, komaraca, vetra, sunca i gmizavaca, samo da bi se zatitio od udi vremena i uivao u samoi. 116
Valpola Rahula
Razmiljajui na pravi nain, on lekove koristi samo da bi uklonio bolesti koje ga zadese i zadrao ih podalje od sebe. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi koristio [na ovakav nain] ne nastaju u njemu kada ih koristi [na ovakav nain]. To su neistoe koje treba ukloniti korienjem. A koje su to neistoe koje treba ukloniti tolerisanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, trpeljiv. On tolerie hladnou, vruinu, glad i e, muve, komarce, vetar i sunce, gmizavce; zlonamerne, rune rei i telesne oseaje koji su, kada se jave, bolni, naporni, otri, probadaju, neprijatni i ugroavaju ivot. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi tolerisao ne nastaju u njemu kada ih tolerie. To su neistoe koje treba ukloniti tolerisanjem. A koje su to neistoe koje treba ukloniti izbegavanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, izbegava divljeg slona, divljeg konja, divlje govedo, divljeg psa, zmiju, klade, bodljikavu ikaru, provaliju, liticu, jamu, kanal. Razmiljajui na pravi nain, on izbegava da sedi na raznim neprikladnim mestima, da tumara raznim neprikladnim krajevima i da bude u drutvu raznih loih prijatelja zbog ega bi njegovi drugi, mudri prijatelji u svetakom ivotu mogli da posumnjaju u ispravnost njegovog ponaanja. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi izbegavao ne nastaju u njemu kada ih izbegava. To su neistoe koje treba ukloniti izbegavanjem. A koje su to neistoe koje treba ukloniti unitavanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, ne tolerie misao o ulnim zadovoljstvima koja se u njemu javila. On je naputa, unitava, odbacuje i uklanja iz postojanja. Razmiljajui na pravi nain, ne tolerie misao ispunjenu zlovoljom koja se u njemu javila... Razmiljajui na pravi nain, ne tolerie misao ispunjenu okrutnou koja se u njemu javila... 117
Razmiljajui na pravi nain, ne tolerie rave, tetne mentalne sadraje koji se u njemu jave. On ih naputa, unitava, odbacuje i uklanja iz postojanja. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi unitavao ne nastaju u njemu kada ih unitava. To su neistoe koje treba ukloniti unitavanjem. A koje su to neistoe koje treba ukloniti razvijanjem? Ima sluajeva kada je monah, razmiljajui na pravi nain, razvija sabranost panje kao faktor prosvetljenja koji se oslanja na osamljenost.. obestraenost... utrnue, a rezultat mu je nevezivanje. On razvija analizu svojstava ako faktor prosvetljenja... istrajnost kao faktor prosvetljenja... ushienje kao faktor prosvetljenja... spokojstvo kao faktor prosvetljenja... koncentraciju kao faktor prosvetljenja... ravnodunost kao faktor prosvetljenja koji se oslanja na osamljenost.. obestraenost... utrnue, a rezultat mu je nevezivanje. Neistoe, bes ili strast koji bi nastali ukoliko ove stvari on ne bi razvijao ove kvalitete ne nastaju u njemu kada ih razvija. To su neistoe koje treba ukloniti razvijanjem. Kada su monahove neistoe koje treba ukloniti uvianjem uklonjene uvianjem, one koje treba ukloniti obuzdavanjem uklonjene obuzdavanjem, one koje treba ukloniti korienjem uklonjene korienjem, one koje treba ukloniti tolerisanjem uklonjene tolerisanjem, one koje treba ukloniti izbegavanjem uklonjene izbegavanjem, one koje treba ukloniti unitavanjem uklonjene unitavanjem, one koje treba ukloniti razvijanjem uklonjene razvijanjem, tek tada se on naziva monahom koji ivi obuzdan u pogledu svih vrsta neistoa. On je iskorenio elju, odbacio okove i -- prozrevi obmanu -- stigao na kraj patnje i nespokojstva. Tako ree Blaeni. Zadovoljni, monasi se obradovae reima Blaenog. (Majjhima nikaya, broj 2)
118
Valpola Rahula
Parabola o komadu tkanine (Vatthupama sutta) Ovako sam uo. Jednom je prilikom blaeni iveo kraj Savatija, u etinom gaju, u manastiru koji je podigao Anatapindika. Tu se on obrati monasima ovako: Monasi! -- Da, potovani gospodine, odgovorie oni. A Blaeni onda ree: Monasi, pretpostavimo da je krpa prljava i umrljana, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine, plavu, utu, crvenu ili ruiastu. Ona e potom izgledati loe obojena i flekava. A zato? Zbog neistoe na tkanini. Isto tako, monasi, kada je um uprljan, moe oekivati da stigne na nesreno odredite. Monasi, pretpostavimo da postoji ista i svetla tkanina, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine, plavu, utu, crvenu ili ruiastu. Ona e potom izgledati dobro obojena i ujednaene boje. A zato? Zbog istoe tkanine. Isto tako, monasi, kada je um neuprljan, moe se oekivati da stigne na sreno odredite. Koje su to, monasi, neistoe koje prljaju um? Pouda i gramzivost je neistoa koja prlja um. Zlovolja... bes... osveta... potcenjivanje... nadmenost... zavist... tvrdiluk... lukavstvo... prevara... tvrdoglavost... drskost... uobraenost... arogancija... tatina... nepaljivost je neistoa koja prlja um. Poto zna da su pouda i gramzivost neistoa koja prlja um, monah ih naputa. Poto zna da je zlovolja... nepaljivost neistoa koja prlja um, monah je naputa. Kada monah zna da su pouda i pohlepa neistoa koja prlja um i kada ih je napustio; kada monah zna da je zlovolja... nepaljivost neistoa koja prlja um i kad ju je napustio, on stie ovakvo savreno poverenje u Budu: Blaeni je usavren, potpuno probuen, obdaren znanjem i vetinom, uzvien, znalac svetova, nenadmani vodi onih kojima treba putokaz, uitelj boanstvima i ljudskim biima, prosvetljen, blaen.. 119
On stie ovakvo savreno poverenje u Dhammu: Dhammu je dobro formulisao Blaeni, vidljiva je ovde i sada, delotvorna odmah, poziva da je proverimo, vodi napred, mudri treba da je iskuse sami za sebe. On stie ovakvo savreno poverenje u Sanghu: Zajednica uenika Blaenog praktikuje dobar put, praktikuje direktan put, praktikuje istinit put, praktikuje valjan put, a ine je etiri para osoba, osam vrsta pojedinaca [4]; zajednica uenika Blaenog je vredna darova, vredna gostoprimstva, vredna ponuda, vredna potovanja, ona je nenadmano polje za sticanje zasluga. Kada je jednim delom odustao od, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od neistoa uma], on ovako razmilja: Posedujem savreno poverenje u Budu i biva nadahnut znaenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan, ushienje se raa u njemu; u onome ko je ushien, telo postaje oputeno; onaj ije je telo oputeno osea prijatnost; u onome ko osea prijatnost, um postaje skoncentrisan. On ovako razmilja: Posedujem savreno poverenje u Dhammu i biva nadahnut znaenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan... njegov um postaje skoncentrisan. On ovako razmilja: Posedujem savreno poverenje u Sanghu i biva nadahnut znaenjem, biva nadahnut Dhammom, biva obradovan Dhammom. Kad je obradovan... njegov um postaje skoncentrisan. On ovako razmilja: [Od neistoa uma] sam jednim delom odustao, odagnao ih, oslobodio ih se, napustio ih i okrenuo se od njih, te tako biva nadahnut znaenjem, nadahnut Dhammom, obuzima ga radost povezana sa Dhammom. Kad je obradovan, ushienje se raa u njemu; u onome ko je ushien, telo postaje oputeno; onaj ije je telo oputeno osea prijatnost; u onome ko osea prijatnost, um postaje skoncentrisan. Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentra120
Valpola Rahula
cije] i takve mudrosti jede isproenu hranu, koja se sastoji od odabranog pirina, zajedno sa razliitim prelivima i karijem, ak ni to nije prepreka za njega. Ba kao i tkanina koja je prljava i umrljana postaje ista i svetla uz pomo iste vode ili kao to zlato postaje isto i sjajno uz pomo topljenja, isto tako, ako monah takve vrline... jede isproenu hranu..., ak ni to nije prepreka za njega. On boravi, obuhvatajui jednu stranu sveta umom proetim prijateljskom ljubavlju, isto tako drugu, treu i etvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, ljubavlju prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajui itav svet umom proetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvienom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje. On boravi, obuhvatajui jednu stranu sveta umom proetim saoseanjem... umom proetim sa-radou... umom proetim spokojstvom, isto tako drugu, treu i etvrtu stranu; isto tako nagore, nadole, unaokolo i posvuda, spokojstvom prema svima, kao i prema sebi; on boravi obuhvatajui itav svet umom proetim spokojstvom, obilnim, uzvienim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i bez zlovolje. Ona razume ovako: Postoji ovo, postoji nie, postoji vie i izvan toga je izlaz iz itavog ovog polja opaaja. Kada on zna i vidi tako, njegov um se oslobaa mrlje ulne elje, mrlje bivanja i mrlje neznanja. Kada se oslobodi, tada dolazi znanje: Slobodan sam. On razume: Roenje je uniteno, proivljen je svetaki ivot, uinjeno ono to je trebalo uiniti, nema vie vie novih preporaanja. Monasi, takav monah se naziva okupanim iznutra. A tom je prilikom braman Sundarika Bharadvaa sedeo nedaleko od Bude. I onda on ree Blaenome: Ali da li uitelj Gotama odlazi do Bahuka reke da se okupa? Zato bih, bramanu, ja iao ba do Bahuka reke da se okupam? ta je to u stanju da uini Bahuka reka? Uitelju Gotama, mnogi smatraju da Bahuka reka donosi 121
osloboenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loa dela peru u Bahuka reci. Onda se Blaeni obrati bramanu Sundarika Bharadvai ovim stihovima: Bahuka i Adhikakka, Gaya i Sundarika takoe, Payaga i Sarassati, a i potok Bahumati u njima se budala moe kupati doveka i opet nee svoja nedelja oprati. ta to Sundarika moe odneti? ta Payaga? ta Bahuka? One zlotvora proistiti ne mogu, oveka to okrutna i gnusna poini dela. Onome ko je ist u srcu uve je dan prolea, sveti dan. Onaj ko je asnih dela, istog srca svoju vrlinu do savrenstva dovodi. To je mesto, bramanu, na kojem treba da se okupa, da sebe uini utoitem svih bia. I ako ne govori lai, ne povreuje druga iva bia, ne uzima to ti ponueno nije, s poverenjem u sebi i bez gramzivosti, zato bi uopte iao u Gayu? Svaki izvor bi za tebe bio Gaya. Kad ovo bi reeno, braman Sundarika Bharadvaa ree: Odlino, uitelju Gotamo! Odlino! Ba kao kad bi neko ispra122
Valpola Rahula
vio neto to je do tada stajalo naglavce, otkrio neto to je bilo skriveno, pokazao put onome ko je zalutao ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oi mogu da vide, na isti nain je uitelj Gotama -- na vie razliitih naina -- razjasnio Dhammu. Uzimam uitelja Gotamu kao utoite, njegovo uenje i zajednicu monaha kao utoite. Neka me uitelj Gotama prihvati kao zareenog sledbenika koji, od sad pa do kraja ivota, pronae svoje utoite! [14] I braman Sundarika Bharadvaa postade iskuenik pod Blaenim, a kasnije i monah. I ne zadugo posle punog zareenja, boravei sam, u osami, marljiv, predan i odluan, potovani Bharadvaa stekavi neposredno znanje, ovd ei sada dostie i zadra se na krajnjem cilju svetakog ivota, zbog kojeg sinovi iz dobrih porodica naputaju dom i odlaze u beskunike. On je neposredno znao: Nema vie preporaanja, proivljen je svetaki ivot, ... I potovani Bharadvaa postade jedan od arahanta. (Majjhima nikaya, sutta 7)
Savet Sigali (Porodini i drutveni odnosi) (Sigalovada sutta) Ovako sam uo. Jednom je Blaeni boravio u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice, blizu Raagahe. U to vreme je mladi Sigala, domainski sin, ustavi rano izaao iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljao razliite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit. [5] A Uzvieni je tada u cik zore obukao ogrta, uzeo svoju posudu za proenje hrane i poao do Raagahe. Tu vide mladog Sigalu kako izvodi obred i ovako ga upita: 123
Zato ti, mladi domaine, ustavi rano izae iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravlja razliite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit? Moj otac mi je, gospodine, na samrti ovako rekao: Dragi sine, odavae potu svih est strana sveta. I ja, gospodine, potujem, uvaavam, cenim i pridravam se oeve rei, te ustavi rano izaem iz Raagahe, iste odee i mokre kose, i sa sklopljenim rukama pozdravljam razliite strane sveta -- istok, jug, zapad, sever, nadir i zenit. Prema praksi plemenitih, mladi domaine, ne treba tako potovati svih est strana sveta. A kako onda, gospodine, prema praksi plemenitih treba potovati svih est strana sveta? Bilo bi dobro, gospodine, ukoliko bi me Uzvieni pouio i pokazao kako prema praksi plemenitih treba potovati svih est strana sveta. Onda, mladi domaine, posluaj i dobro zapamti ono to u ti rei. -- Vrlo dobro, gospodine, odgovori mladi Sigala. A Uzvieni ovako nastavi: Ukoliko je, mladi domaine, plemenitih uenik (1) iskorenio etiri rava postupka, (2) ukoliko ne ini zlo na etiri naina, (3) ukoliko ne sledi est naina rasipanja imovine, onda on, izbegavajui tih etrnaest loih stvari, pokriva svih est strana sveta i stupa na put koji vodi ka pobedi u oba sveta: naklonjen mu je ovaj svet, a i onaj posle. Posle propasti tela, posle smrti, preporaa se on u sretnom nebeskom svetu. (1) Koja su to etiri rava postupka koja je on iskorenio? Unitavanje ivota je, domaine, rav postupak; isto tako kraa, preljuba i laganje. To su etiri rava postupka koja je on iskorenio. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Ubijanje, kraa, laganje i preljuba, Ta etiri zla mudri nikada ne hvale. 124
Valpola Rahula
(2) Na koja etiri naina se ini zlo? Voeni udnjom inimo zlo. Voeni ljutnjom inimo zlo. Voeni neznanjem inimo zlo. Voenji strahom inimo zlo. Ali ako plemeniti uenik nije voen udnjom, ljutnjom, neznanjem i strahom, onda on ne ini zlo. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Ko god zbog udnje, ljutnje, neznanja ili straha prekri prirodni zakon (Dhamma) njegov ugled se smanjuje kao to se pun Mesec smanjuje Ko god zbog udnje, ljutnje, neznanja ili straha ne prekri Dhammu njegov ugled se poveava kao to se mlad Mesec poveava. di? (3) Kojih je to est naina rasipanja imovine koje on ne sle-
(a) sklonost piu i drugim stvarima koje izazivaju pomuenje uma i nepromiljenost; (b) lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme; (c) esti odlasci na zabave; (d) uivanje u kockanju; (e) boravak u loem drutvu; (f) navika dangubljenja. (a) Postoji, mladi domaine, est posledica sklonosti piu i drugim stvarima koje izazivaju pomuenje uma i nepromiljenost (i) gubitak imetka, (ii) sve ee svae, (iii) podlonost bolesti, (iv) izbijanje na lo glas, 125
(v) sramno izlaganje tela tuim pogledima, (vi) slabljenje razuma. (b) Postoji, mladi domaine, est posledica lutanje ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme: (i) ovek je nezatien i izloen opasnostima, (ii) njegova ena i deca su nezatieni i izloeni opasnostima, (iii) njegova imovina je nezatiena i izloena opasnostima, (iv) sumnjie ga za loa dela, (v) predmet je lanih glasina, (vi) nailazi na mnoge druge probleme. (c) Postoji, mladi domaine, est posledica estog odlaska na zabave: ovek je zaokupljen mislima: (i) gde se sada plee? (ii) gde se sada peva? (iii) gde se sada svira? (iv) gde se sada recituje? (v) gde se sada pljeska dlanovima? (vi) gde se sada bubnja u lonce? (d) Postoji, mladi domaine, est posledica uivanja u kockanju: (i) onaj ko dobija navlai na sebe mrnju ostalih, (ii) onaj ko gubi tuguje za gubitkom, (iii) gubitak imetka, (iv) re takvog oveka ne uvaava se na sudu, (v) preziru ga prijatelji i poznanici, (vi) nije poeljan kao suprug, jer ljudi kau da je kockar i nije u stanju da se stara o svojoj eni.
126
Valpola Rahula
(e) Postoji, mladi domaine, est posledica boravka u loem drutvu; naime, kockari, propalice, pijandure, varalice, laljivci i siledije, to su njegovi prijatelji i drugari. (f) Postoji, mladi domaine, est posledica navika dangubljenja: ovek ne radi pravdajui se: (i) da je suvie hladno, (ii) da je suvie toplo, (iii) da je suvie kasno uvee, (iv) da je suvie rano ujutru, (v) da je suvie gladan, (vi) da je suvie sit. ivei na ovaj nain, ovek ostavlja mnoge obaveze neispunjenima, novi imetak on ne stie, a imetak koji ima polako se tanji. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: ovek je prijatelj flae; drugi kae prijatelju, prijatelju samo sopstvenom licu; trei je prijatelj i drugar samo kada mu je to od koristi. Spavanje do podneva, preljuba, naprasitost, zlovolja, loe drutvo, krtost -- tih est uzroka potkopavaju oveka. Onaj ko ima rave prijatelje i drugare sklon je loim putevima, na niske grane pada u oba sveta -- u ovom i u sledeem. Kocka, ene, pie, ples, pesma, spavanje preko dana, lutanje do kasno, ravo drutvo, krtost -- ovih devet uzroka potkopavaju oveka. Onaj ko se kocka i pije, koji odlazi enama koje su drage drugima kao sopstveni ivot, ko se drui sa nedostojnima i ne sa mudrima -- taj propada kao to se pun Mesec smanjuje Onaj ko je pijanac, bedan, lien svega, i kad pije jo uvek 127
edan, ko ne izbija iz kafane, tone u dugove kao kamen u vodu, brzo svoju porodicu iznosi na lo glas. Ko iz navike spava preko dana, a nou je budan, stalno pod gasom, razuzdan, taj nije u stanju da vodi porodini ivot. Ko govori da je pretoplo, prehladno, prekasno, pa stvari ostavlja neuraenim, pored takvoga prilika za dobro brzo prolazi. Ali onaj ko o hladnoi i toploti ne razmilja vie no o vlati trave i ko svoje obaveze obavlja marljivo, taj se od sree ne razdvaja. *** Ovu etvoricu, mladi domaine, treba smatrati neprijateljima maskiranim kao prijatelji: (1) onog koji prisvaja ono to pripada prijatelju, (2) brbljivca, (3) laskavca, (4) rasipnika. (1) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj koji prisvaja ono to pripada prijatelju smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj: (i) on prisvaja prijateljev imetak, (ii) on daje malo i trai mnogo, (iii) on svoje obaveze ispunjava samo iz straha, (iv) drui se samo iz koristi. (2) Na etiri naina, mladi domaine, moe se brbljivac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj: (i) eli da ti se umili priajui o prolosti, (ii) eli da ti se umili priajui o budunosti, 128
Valpola Rahula
(iii) eli da ti se umili priajui o beznaajnim stvarima, (iv) kada se pojavi prilika da neto uini, pravda se da nije u stanju. (3) Na etiri naina, mladi domaine, moe se laskavac smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj: (i) odobrava prijateljeve loe postupke, (ii) kritikuje prijateljeve dobre postupke, (iii) hvali ga kad je ovaj prisutan, (iv) ogovara ga kad ovaj nije prisutan. (4) Na etiri naina, mladi domaine, moe se rasipnik smatrati neprijateljem maskiranim kao prijatelj:: (i) pravi drutvo u pijankama, koje izazivaju pomuenje uma i nepromiljenost, (ii) pravi drutvo u lutanju ulicama u kasne sate, kad tome nije vreme; (iii) pravi drutvo u estim odlascima na zabave; (iv) pravi drutvo u kockanju. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Prijatelj koji potkrada, prijatelj koji je brbljivac, prijatelj koji laska, prijatelj koji je rasipnik, ta etvorica su neprijatelji kojih se mudar kloni, izbegava ih jo izdaleka kao puteve ka pogibelji. Ovu etvoricu, mladi domaine, treba smatrati iskrenim prijateljima: (1) onog koji pomae, (2) onog ko je isti i u srei i u nesrei, 129
(3) onog ko daje dobar savet, (4) onaj ko je saoseajan. (1) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj koji pomae smatrati iskrenim prijateljem: (i) titi nas kad smo nepromiljeni, (ii) titi na imetak kad smo nepromiljeni, (iii) oslonac nam je u nevolji, (iv) kada ima obaveze prema nama daje i duplo vie nego to treba. (2) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj ko je isti i u srei i u nesrei smatrati iskrenim prijateljem: (i) otkriva nam svoje tajne, (ii) skriva nae tajne pred drugima, (iii) u nesrei nas ne naputa, (iv) i ivot bi rtvovao za nae dobro. (3) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj ko daje dobar savet smatrati iskrenim prijateljem (i) odgovara nas da uradimo neto loe, (ii) hrabri nas da uradimo neto dobro, (iii) obavetava nas o onome to ne znamo, (iv) ukazuje nam na put ka nebu. (4) Na etiri naina, mladi domaine, moe se onaj ko je saoseajan smatrati iskrenim prijateljem: (i) ne uiva u naoj nesrei, (ii) uiva u naoj srei, (iii) upozorava druge da ne govore loe o nama, (iv) hvali one koji govore dobro o nama. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo 130
Valpola Rahula
dodade: Prijatelj koji je pri pomoi, prijatelj u srei i nesrei, prijatelj koji daje dobar savet, prijatelj koji je i saoseajan -te etvorice se kao prijatelja mudar dri i o njima se stara predano kao majka o detetu sopstvenom. Mudar i estit poput velikog plamena blista. Onaj ko svoj imetak stie na nekodljiv nain nalik peli to sakuplja med, tome bogatstva rastu kao mravinjak to raste uvis. S imetkom tako steenim, laik spreman za domainski ivot, na etiri dela svoj imetak deli: tako on prijateljstvo zadobija. Jedan deo za svoje potrebe koristi, dva dela u svoj posao ulae a onaj etvrti za vreme nude uva. *** A kako, mladi domaine, plemeniti uenik pokriva svih est strana sveta? [6] Na tih est strana sveta treba gledati ovako. Na roditelje treba gledati kao na istok, na uitelje kao na jug, na enu i decu kao na zapad, na prijatelje i drugare kao na sever, na sluge i radnike kao na nadir, a na askete i bramane kao na zenit. 131
Na pet naina, mladi domaine, dete treba da se stara o svojim roditeljima kao o istoku: (i) poto su oni mene othranili, i ja u njih izdravati, (ii) preuzeu njihove obaveze, (iii) odravau porodinu tradiciju, (iv) nainiu sebe dostojnim svoga naslea, (v) sem toga, udeliu nevoljnima u ast svojih predaka. Na pet naina, mladi domaine, roditelji o kojima se njihovo dete tako stara kao o istoku iskazuju svoju ljubav: (i) uzdravaju ga od zla, (ii) ohrabruju ga da ini dobro, (iii) obrazuju ga za neku profesiju, (iv) pripremaju ga za prikladan brak, (v) u pravom trenutku preputaju mu svoj imetak. Na ovih pet naina, mladi domaine, dete se stara o svojim roditeljima kao o istoku, a roditelji iskazuju svoju ljubav prema njemu Tako oni pokrivaju istok i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, uenik treba da se stara o svom uitelju kao o jugu: (i) ustajui sa sedita u znak potovanja, (ii) starajui se o njegovim potrebama, (iii) marljivou da ui, (iv) portvovanou, (v) paljivou kada prima uputstva.. Na pet naina, mladi domaine, uitelji o kojima se njihov uenik tako stara kao o jugu iskazuju svoju ljubav: (i) daju mu dobru pouku, (ii) staraju se da je on dobro razume, (iii) upuuju ga u sve vetine i znanja, (iv) upoznaju ga sa svojim prijateljima i znancima, 132
Valpola Rahula
(v) osiguravaju ga sa svih strana. Uitelji o kojima se njihovi uenici staraju kao o jugu pokazuju svoju ljubav prema njima na ovih pet naina. Tako oni pokrivaju jug i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, mu treba da se stara o svojoj eni kao o zapadu: (i) tako to je potoje, (ii) tako to je ne omalovaava, (iii) tako to joj je veran, (iv) tako to joj preputa voenje domainstva, (v) tako to joj kupuje nakit. ena o kojoj se mu tako stara kao o zapadu pokazuje svoju ljubav prema muu na pet naina: (i) svoje dunosti dobro obavlja, (ii) gostoprimljiva je prema roacima i drugim posetiocima (iii) verna je, (iv) uva ono to mu donese, (v) veta je i vredna kad obavlja svoje dunosti. Na ovih pet naina iskazuje ena svoju ljuba prema muu koji se o njoj stara kao o zapadu. Tako oni pokrivaju zapad i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, ovek treba da se stara o svojim prijateljima i drugarima kao o severu: (i) dareljivou, (ii) lepim reima, (iii) spremnou da pomogne, (iv) nepristrasnou, (v) iskrenou.
133
Prijatelji i drugari o kojima se ovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet naina: (i) tite ga kada je nepromiljen, (ii) tite njegovu imovinu kada je nepromiljen, (iii) postaju njegovo utoite kada je u opasnosti, (iv) ne ostavljaju ga kada je u nevolji, (v) brinu se o njegovoj porodici. Prijatelji i drugari o kojima se ovek tako stara kao o severu pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet naina. Tako oni pokrivaju sever i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina treba gazda da se stara o svojim slugama i radnicima kao o nadiru: (i) dajui im posao prema njihovim sposobnostima, (ii) obezbeujui im hranu i nadnicu, (iii) brinui se o njima kad su bolesni, (iv) delei sa njima poslastice koje ima, (v) oslobaajui ih kada za to doe vreme. Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na pet naina: (i) ustaju pre njega, (ii) leu posle njega, (iii) uzimaju samo ono to im je dato, (iv) dobro obavljaju svoje dunosti, (v) odravaju njegovu dobru reputaciju i ugled. Sluge i radnici o kojima se gazda tako stara kao o nadiru pokazuju svoju ljubav prema njemu na ovih pet naina. Tako oni pokrivaju nadir i on je bezbedan i osiguran. Na pet naina, mladi domaine, treba domain da se stara o asketama i bramanima kao o zenitu: (i) prijateljskim delima, 134
Valpola Rahula
(ii) prijateljskim reima, (iii) prijateljskim mislima, (iv) otvarajui za njih svoju kuu, (v) zadovoljavajui njihove materijalne potrebe. Askete i bramani o kojima se domain tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu na est naina: (i) odgovaraju ga od zla, (ii) nagovaraju ga da ini dobro, (iii) vole ga iskrenog srca, (iv) omoguuju mu da uje ono to jo nije uo, (v) tumae mu ono to je ve uo, (vi) ukazuju mu na put ka nebeskom boravitu. Na ovih est naina askete i bramani o kojima se domain tako stara kao o zenitu pokazuju svoju ljubav prema njemu. Tako oni pokrivaju zenit i on je bezbedan i osiguran. Tako je govorio Uzvieni. I kada je Uitelj to izrekao, on jo dodade: Otac i majka su istok, uitelji su jug, ena i deca su zapad, prijatelji i drugari su sever. Sluge i radnici su nadir, askete i bramani su zenit; Onaj ko je spreman da vodi domainski ivot tim est delovima bi trebalo da se klanja. Onaj ko je mudar i estit, blag i dobronameran, skroman i odgovoran, takav potovanje moe stei. 135
Ko je energian, a ne lenj, nevoljama nepokoleban, bezgreanog ponaanja i zakljuivanja, takav potovanje moe stei. Ko je gostoprimljiv i drueljubiv irokogrud i nesebian, vodi, uitelj i predvodnik, takav potovanje moe stei. Velikodunost, blaga re, spremnost da se pomogne, nepristrasnost prema svakom, onako kako sluaj zahteva. Ova etiri pobednika puta pokreu svet, kao to tokovi pokreu kola. Ako njih u svetu nema, ak ni otac ni majka nee dobiti potovanje i panju od dece svoje. Poto ova etiri pobednika puta mudri hvale na svaki nain, za ugled svakome oni slue i s pravom potovanje od svakog zaslue. ree: Kada Uzvieni ovo izgovori Sigala, mladi domain, ovako
Izvanredno, gospodine, izvanredno! Kao kada bi neko ispravio neto to je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oi mogu da vide, isto tako je potovani Gotama objasnio istinu na vie naina. 136
Valpola Rahula
Zato uzimam utoite, gospodine, u Budi, Dhammi i monakoj zajednici. Neka me potovani Gotama prihvati kao svog nezareenog sledbenika koji, od danas pa do kraja ivota, pronae svoje utoite. (Digha nikaya, 31)
Rei mudrosti izbor iz Dhammapade 1 Um je pretea svih stvari, um ih stvara i njima upravlja; ko sa zlim naumom govori il radi, tog patnja prati kao toak volovsku zapregu. 2 Um je pretea svih stvari, um ih stvara i njima upravlja; ko sa dobrim naumom govori il radi, tog srea prati nerazdruiva kao sena. 3 Psovao me je, tukao, savladao, opljakao: u onome koga mue takve misli mrnja se nikad ne smiruje.
137
5 Mrnja u ovome svetu se nikada ne iskorenjuje mrnjom; mrnja se iskorenjuje nemrnjom. To je veni zakon. 24 Onaj ko je marljiv, sabran, istog ponaanja, obazriv, umeren, paljiv, tome se ugled stalno uveava. 25 Marljivou, istrajnou, disciplinom i ovladavanjem nad samim sobom nek mudrac naini (od sebe) ostrvo koje nikakva poplava ne moe potopiti. 26 Budale, bezumnici, preputaju se nemaru; no mudrac svoju marljivost uva poput najveeg blaga. 27 Ne preputaj se nemaru; ne vezuj se za uitke ula. Samo istrajnom meditacijom postie se potpuna srea.
138
Valpola Rahula
33 Taj prevrtljiv, nepostojan um, kojeg je teko kontrolisati, mudrac izotrava kao to strelac otri vrh svoje strele. 35 Teko ga je obuzdati, nestabilan je ovaj um; bei gde god mu se svidi. Dobro je obuzdati svoj um. Obuzdan um donosi sreu. 38 Onaj iji um je nepostojan, onaj ko nije upuen u Ispravno Uenje, onaj ije je poverenje kolebljivo, takav ovek ne moe dosei potpunu mudrost. 42 Ono to neprijatelj moe nauditi neprijatelju ili dumanin dumaninu mnogo je manje no to moe nauditi oveku ravo usmeren um. 43 Ni majka, ni otac, ni bilo koji srodnik ne moe oveku uiniti toliko dobrog koliko mu moe doneti ispravno usmeren um.
139
47 oveka koji samo sakuplja cvetove (ulnih uitaka), iji je um smuen, smrt odnosi kao to velika poplava odnosi usnulo selo. 50 Ne treba se obazirati na tue greke, na ono to jesu ili nisu uinili. Pre se treba zamisliti nad onim to smo sami uinili i to smo propustili da uinimo. 51 Nalik su prekrasnom cvetu jarkih boja, ali bez mirisa, rei onoga ko ne postupa u skladu sa onim to kae. 61 Ako na putu ne naie na saputnika koji je bolji ili ti je ravan, vrsto se dri puta samotnika; nema druenja sa budalom. 62 Imam sinove, imam imanje: tim mislima budala sam sebe mui. A zapravo, ni on sam nije svoj. Pa kako onda to mogu biti sinovi ili imanje?
140
Valpola Rahula
64 ak i ako se budala ceo ivot drui sa mudracem nee razumeti Istinu ba kao to i kaika nikad ne okusi ukus supe. 67 Ono delo nije dobro uinjeno zbog kojeg kasnije alimo, a njegove posledice doekujemo u suzama i alosti. 69 Budala o loem delu misli da je sam med sve dotle dok ono ne dozre (ne donese posledice). Ali kada ono dozre, budala pada u oajanje. 81 Kao to ogromnu stenu vetar ne pomera, isto tako mudrog ne mogu uzdrmati ni pohvala ni pokuda. 82 Kad uju Uenje mudri postaju spokojni poput jezera, dubokog, istog i mirnog.
141
85 Malo ljudi stigne na drugu obalu. Ostali tek tre gore-dole uz obalu reke. 90 U onome ko je zavrio putovanje, u kojem nema alosti i potpuno je osloboen, koji se oslobodio svih okova, u takvome nema plamena (strasti). 94 Onome kome su ula zauzdana poput konja pod vozarevom uzdom, onome ko je oien od tatine, osloboen strasti, takvom ak i bogovi zavide. 96 Smirena je misao, smirene su rei i dela onoga ko je ispravnim znanjem do kraja osloboen, stian i uravnoteen. 97 ovek koji nije lakoveran, koji zna ono nestvoreno i presekao je sve veze, koji je nadiao dobro i zlo, odbacio sve elje, zaista je on najvei medu ljudima. 103 Moe ovek u bici hiljadu puta savladati po hiljadu protivnika, pa ipak je najvei pobednik onaj ko pobedi samoga sebe.
142
Valpola Rahula
104-105 Zaista je bolje pobediti sebe nego pobedivati druge. Ni bog, ni aneo, [7] ni Mara, ni Brama, ne mogu pretvoriti u poraz pobedu onoga koji je savladao samoga sebe i proistio svoja dela. 111 Mogue je iveti stotinu godina bez pravog uvida i samokontrole, ali je od toga bolje, zaista, iveti u mudrosti makar jedan dan. 116 Uvek spreman na dobro, podalje dri svoj um od zla. Ko se premilja nad dobrim, um mu uiva u zlu. 119 Dobro je zloincu dok njegovo zlo delo ne dozre. Ali kada njegovo zlo delo donese plod, tek tada on uvia njegove posledice. 121 Ne misli olako o zlu: Ono me nee savladati. ak se i krag napuni kap po kap. Isto tako e se i budala napuniti zlom skupljajui ga makar kap po kap.
143
122 Ne misli olako o dobru: Ono me nee osvojiti. ak se i krag napuni kap po kap. Isto tako e se i mudrac napuniti dobrim skupljajui ga makar kap po kap. 125 Ko povredi nevina oveka, istog i bezazlenog, zlo se toj budali vraa poput praine baene u vetar. 129 Svi drhte pred orujem; svako se boji smrti. Videvi sebe na njihovom mestu, ne ubijaj, niti izazivaj ubijanje. 131 Onaj ko, zarad sopstvene sree, mui druga bia, takode eljna sree, nee nai sreu posle smrti. 152 ovek sa malo znanja odrasta poput bika; na njemu je sve vie mesa, ali ne i mudrosti.
144
Valpola Rahula
155 Ne ivei uzornim ivotom, ne sakupivi bogatstvo u mladosti, ljudi tue poput matorih aplji nad jezerom iz kojeg su pohvatane sve ribe. 159 Ko sam ini ono to i drugima savetuje, uspee da, tako usavren, utie i na druge. Samim sobom je, zaista, najtee ovladati. 160 Svako je sam sebi utoite; a i ko bi drugi to mogao biti? Sami sobom obuzdani, stiemo zatitu kakvu nije lako stei. 165 Svako sam ini zlo, svako sam sebe prlja. Svako sam sebe uzdrava od zla i proiuje. istota i prljavtina zavise od nas samih. Niko nikog nikad ne proisti. 167 Ne povodi se za nedostojnim stvarima. Ne preputaj se nepaljivosti. Ne usvajaj pogrena stanovita. Tako se dolazi do na kraj patnje.
145
171 Hajde, osmotri ovaj svet, vidi kako podsea na ukraene kraljevske koije, u kojima se budala koprca; ali za mudraca nema on nikakve privlanosti. 178 Bolje je ui u tok [8] od vladanja nad celim svetom, od odlaska na nebo, od upravljanja itavim univerzumom. 183 Izbegavaj zlo, ini dobro i proisti svoj um; to je uenje svih Budnih. 184 Najbolja asketska veba jeste strpljenje i popustljivost. Nibbana je vrhunac, kau Budni. Zaista nije usamljenik onaj ko povreuje drugog; niti je asketa onaj ko drugima nanosi zlo. 185 Ne grditi nikog, ne initi naao, biti obuzdan i biti umeren u jelu, iveti u osami, posvetiti se razvijanju svesti: to je uenje svih Budnih.
146
Valpola Rahula
197 Zaista sreno ivimo ne mrzei one koji su ispunjeni mrnjom. Zaista slobodno ivimo ne mrzei one koji su ispunjeni mrnjom. 201 Pobednik zainje neprijateljstvo; poraenog obuzima jad. Onaj ko je napustio i pobedu i poraz uiva nepomuen mir. 204 Zdravlje je najvei dobitak; spokojstvo je najvee bogatstvo. Iskren prijatelj je najbolji srodnik; nibbana je vrhunsko blaenstvo. 205 Onaj ko je okusio slast samoe i smirenosti postaje bezbrian i neukaljan, napojivi se sutinom uitka u Istini. 215 Iz poude nastaje oaj; iz poude nastaje strah. Za onoga ko se oslobodio poude ne postoji oaj, a jo manje strah.
147
222 Onoga ko zauzda naraslu ljutnju kao to se zauzdava zahuktala zaprega, njega ja nazivam pravim koijaem; ostali jedino pridravaju uzde. 223 Ljubavlju pobedi ljutnju, dobrim zlo; pobedi krticu velikodunou, a laljivca istinom. 231 Motri na uznemirenost tela, kontrolii telo. Naputajui pogrene postupke, uvrujemo se u ispravnima. 232 Motri na uznemirenost govora, kontrolii govor. Naputajui pogrean govor uvrujemo se u ispravnome. 233 Motri na uznemirenost uma, kontrolii um. Naputajui pogrene misli uvrujemo se u ispravnima. 234 Mudrac kontrolie svoja dela, kontrolie svoje rei, kontrolie svoje misli; zaista, on potpuno vlada sobom.
148
Valpola Rahula
239 Postupno, malo-pomalo, od prilike do prilike, mudrac uklanja iz sebe neistoe kao to zlatar skida neistou sa srebra. 240 Kao to ra nagrizajui gvoe na kraju i samu sebe pojede, tako i zloinca sopstvena dela dovedu na kraju u stanje oaja. 248 Znaj, o dobri ovee, da je loim stvarima nemogue ovladati. Ne dopusti da te pohlepa i obest odvuku u patnju bez kraja i konca. 251 Ne postoji plamen kakav je pouda. Ne postoji okov kakav je mrnja. Ne postoji zamka kakva je obmanutost. Ne postoji bujica kakva je udnja. 252 Greke drugih lako je videti, a sopstvene jako teko. Poput pleve kupimo greke drugih, a sopstvene tajimo kao iskusan strelac svoj lo hitac.
149
267 Onaj ko je nadiao zaslugu (dobro) i krivicu (zlo), onaj ko vodi ist ivot, onaj ko s razumevanjem ivi u ovome svetu, takav zaista zasluuje naziv bhikkhu (monah). 268-269 Ako je neko budalast i nepromiljen, takav utanjem ne postaje muni (mudrac). Ali promiljen ovek koji, kao na vagi, odmerava i uzima ono to je dobro, a ostavlja ono to je ravo, takav je zaista mudrac. Zbog toga je on mudrac. Onaj ko razume obe strane u ovome svetu naziva se mudracem. 273 Od svih puteva Osmostruka staza je najbolja; od svih istina etiri Plemenite istine; neprijanjanje je najbolje od svih stanja, a onaj sa uvodom od svih stvorenja. 274 To je jedina staza. Ne postoji druga za proienje bia. Sledi tu stau, jer sve ostalo je komar koji stvara Mara (zlo). 275 Sledi tu stazu i doi e na kraj patnje. Upravo sam na tu stau ukazao kad sam uio kako da se iz tela izvue strela (patnje). 150
Valpola Rahula
276 Sam mora da uloi napor; Probueni samo pokazuju put. Oni koji krenu tim Putem i sabrani su oslobaaju se okova Mare (zla). 277 Sve uslovljene stvari su prolazne: kada ovek u mudrosti to sagleda, tada postaje spokojan i u patnji. To je put ka istoti. 278 Sve uslovljene stvari su dukkha (patnja): kada ovek u mudrosti to sagleda, tada postaje spokojan i u patnji. To je put ka istoti. 279 Sva stanja (dhamma) su bez sopstva: kada ovek u mudrosti to sagleda, tada postaje spokojan i u patnji. To je put ka istoti. 280 Ko se ne trudi onda kada bi trebalo, ko se iako mlad i snaan preputa lenjosti, ko je neodreen u svojim namerama i mislima i ko je nemaran -- takav lenjivac nikada nee pronai put ka mudrosti.
151
281 Paljiv pri govoru, obuzdanog uma, neka takav ne ini zlo telom; nek proisti sva tri naina delovanja i dosegne Put znan mudrima. 334 elja u oveku naviknutom na nemaran ivot buja poput puzavice maluva. Ona skae sad tu, sad tamo, poput majmuna to skae s grane na granu traei plodove. 335 Koga god na ovome svetu savlada to sumorno prijanjanje njegove patnje bujaju poput trave birana posle kise. 336 Ali ko god na ovome svetu prevlada tu sumornu udnju, tako teku da se savlada, patnje sa njega otpadaju poput kinih kapi sa lotosovog lista. 338 Kao to poseeno drvo ponovo raste ukoliko mu je korenje ostalo netaknuto i jako, isto tako ta patnja narasta uvek iznova ukoliko nije razoren uzrok udnje.
152
Valpola Rahula
343 Voeni eljom ljudi jure tamo-amo nalik zeevima uhvaenim u zamku. Zato neka bhikkhu, ukoliko tei neprijanjanju, odbaci od sebe udnju. 348 Oslobodi se prolosti, oslobodi se budunosti, oslobodi se sadanjosti. Preavi na drugu obalu postojanja, uma potpuno osloboenog, za tebe nema vie ni nastajanja ni propadanja. 360 Dobra je obuzdanost oka. Dobra je obuzdanost uva. Dobra je obuzdanost nosa. Dobra je obuzdanost jezika. 361 Dobra je obuzdanost tela. Dobra je obuzdanost govora. Dobra je obuzdanost uma. Svuda je obuzdanost dobra. Bhikkhu obuzdan u svakom pogledu osloboen je bilo kakve patnje. 362 Onaj ko kontrolie ruku, ko kontrolie nogu, ko kontrolie rei i poseduje najviu kontrolu (uma), ushien u sebi, sabran, samotan i zadovoljan, takvog nazivaju bhikkhu.
153
365 Ne treba se aliti na ono to primarno, niti zavideti drugima (na dobitku). Bhikkhu koji zavidi drugima ne postie sabranost. 367 Onoga ko nije vezan ni za ime ni za oblik (um i telo) i koji ne jadikuje nad onim to nije, takvoga treba zvati bhikkhu. 368 Bhikkhu koji je obuzet saoseanjem, ushien uenjem Budinim, dosee stanje smirenosti, sreu ugasnua ivotne ei. 383 Onoga za koga ne postoji ni ova ni ona obala, niti obe zajedno, onog iji je mir nepomuen, a okovi odbaeni, njega nazivam bramanom. 387 Sunce sija danju; mesec sija nou; ratnik bleti sjajem svoga oklopa. U meditaciji bleti braman. Ali bez prestanka zrai svojim sjajem Probueni.
154
Valpola Rahula
420 Onoga iju sudbinu ne znaju ni bogovi, ni polubogovi, a niti ljudi, onoga ko je u sebi iistio talog i postao dostojan, njega ja nazivam bramanom. 423 Onoga ko poznaje svoje prethodne ivote, ko je sagledao nebo i pakao, za koga nema vie preporaanja jer je dosegao vrhovno znanje mudraca, potpuno usavrenog, njega ja nazivam bramanom. Poslednje Budine rei A onda se Blaeni obrati potovanom Anandi sledeim reima: Mogue je, Ananda, de se nekima meu vama javi misao: Okonala se re Uiteljeva; mi vie nemamo Uitelja. Ali ne treba, Ananda, tako razmiljati. Jer ono to sam objavio i emu sam vas pouio kao Dhammi i disciplini, to e biti va uitelj kada mene vie ne bude. I poto se, Ananda, monasi jedni drugima obraaju sa prijatelju, neka tako ne bude kada mene ne bude. Stariji monasi, Ananda, mogu se obraati mlaima po imenu, njihovom prezimenu ili sa prijatelju, ali mlai monasi bi starijima trebalo da se obraaju sa potovani gospodine ili sa vaa visosti. Ukoliko eli, Ananda, Sangha moe, kada mene ne bude, odbaciti neka od manje vanih pravila. Ananda, kada mene ne bude, neka se pojaa kazna odreena monahu anni. [9] Ali koja jaa kazna, gospodine? Monah anna, Ananda, moe da kae ta god mu drago, ali monasi niti e razgovarati sa njim, niti e ga savetovati, niti e ga 155
prekorevati. [10] Tada se Blaeni obrati monasima sledeim reima: Mogue je, monasi, da ima onih meu vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta osloboenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da alite pomislivi: Uitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam. Ali kada ovo bi izreeno, monasi su i dalje sedeli utke. Po drugi i po trei put Blaeni im ree: Mogue je, monasi, da ima onih meu vama koji sumnjaju ili su u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta osloboenja. Pitajte, monasi! Nemojte posle da alite pomislivi: Uitelj je sedeo pred nama, lice u lice, pa ipak propustio sam priliku da ga pitam. I po drugi i trei put monasi su i dalje sedeli utke. Tada im Blaeni ree; Mogue je, monasi, da iz potovanja prema Uitelju ne postavljate pitanje. Neka onda, monasi, va prijatelj pita umesto vas. [11] I nakon ovoga monasi su sedeli utke. A potovani Ananda se obrati Blaenome sledeim reima: udesno je to, o gospodine, izvanredno je to! Tako sam i verovao o monakoj zajednici, da ni u jednom jedinom monahu nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta osloboenja. Ti, Ananda, govori tako nadahnut poverenjem. Ali Tathagata zna sasvim pouzdano da ni u jednom meu ovim monasima nema sumnje, niti je u nedoumici oko Bude, Dhamme ili Sanghe, oko puta ili prakse. Jer, Ananda, meu ovih pet stotina monaha ak i najnii je na stupnju ulaska u struju, bezbedan od pada u nie svetove, na sigurnom putu ka prosvetljenju. I Blaeni se obrati monasima sledeim reima: Pazite sada, monasi, savetujem vas: sve sloene stvari podlone su propadanju. Vebajte ispunjeni revnou! To bee poslednja Tathagatina re. (Iz Mahaparinibbana sutte, Digha nikaya, 16) 156
Skraenice
A: Anguttara nikaya, ur. Devamitta Thera (Kolombo, 1929) i PTS izdanje. Abhisamuc: Abhidharma samuccaya (Asanga), ur. Pradhan (Visvabharati, antiniketan, 1950). D: Digha nikaya, ur. Nanavasa Thera (Kolombo, 1929). DA: Digha nikayatthakatha, Sumangalavilasini (Simon Hewavitarne Bewuest Series, Kolombo). Dhp: Dhammapada, ur. K. Dhammaratana Thera (Kolombo 1926) DhpA: Dhammasangani (PTS izdanje) Lanka: The Lankavatara sutra, ur. Nanjio (Kjoto, 1923). M: Majjhima nikaya (PTS izdanje) MA: Majjhima nikayatthakatha, Papancasudani (PTS izdanje) Madhyakari: Madhyamika karika (Nagaruna), ur. L. de la Vallee Poussin (Bib. Budd. IV). Mh -- Sutralankara: Mahayana sutralankara (Asanga), ur. Sulvain Levi (Pariz, 1907). Mhvg: Mahavaga (Vinava), ur. Saddhatissa Thera (Alutgama, 1922). PTS: Pali Text Societv, London. Prmj: Paramatthajotika (PTS izdanje). 157
S: Samyutta nikaya (PTS izdanje). Sarattha: Saratthappakasini (PTS izdanje). Sn: Suttnipata (PTS izdanje) Ud: Udana (Kolombo, 1929). Vibh: Vibhanga (PTS izdanje). Vism: Vusuddhimagga (PTS izdanje).
158
Renik
Acariya, uitelj acariya-mutthi, uiteljeva stisnuta pesnica tj. ezoterino uenje, tajna nauka. adhamma, loe, pogreno, neprikladno, nemoralno. adhimokkha, odreenje. adinava, loa posledica, opasnost, nelagodnost. ahara, hrana. ajjava, potenje, estitost. akkodha, osloboenost mrnje. akusala, neprikladno, pogreno, loe. amata (sansk.: amrta), besmrtnost, sinonim za nirvanu. anagami, ne-povratnik, trei stupanj u dostizanju nirvane. anapanasati, sabranost panje na dah, oblik meditacije. anatta, nepostojanje due, nepostojanje sopstva. anicca, prolaznost. arahant, onaj ko je osloboen svih okova, prljanja i neistoa zahvaljujui dostizanju nirvane i vie se nee preporaati. ariya-atthangika-magga, Plemenita osmostruka staza. ariya-sacca, plemenita istina. assada, uitak, privlanost. atakkavacara, s one strane logike. atman (pali: alta), dua, sopstvo, ego. attadipa, smatrati sebe za sopstveno ostrvo (zatitu). attasarana, smatrati sebe za sopstveno utoite. avihimsa ( = ahimsa), nenasilje. avijja, neznanje, obmana, privid. 159
avirodha, ne-suprotstavljanje, ne-ometanje. avuso, prijatelj (oblik obraanja meu ravnima). avyakata, (s obzirom na problem) neobjanjen, neprotumaen; (etiki) neutralno (ni dobro ni lose). ayasma, potovani. ayatana, sfera, podruje. est je mentalnih podruja: oko, uvo, nos, jezik, telo i um; est je unutranjih podruja: vidljivi oblik, zvuk, miri, ukus, opipljive stvari i objekti uma (ideje, misli, pojmovi). Bhaisajya guru, lekar. bhante, gospodin, potovani gospodin (pri obraanju). bhava, nastanak, egzistencija, trajanje. bhavana, meditacija, usavravanje uma. bhikkhu, budistiki monah, beskunik. bhisakka, lekar. bodhi (drvo), drvo mudrosti, Ficus religiosa, drvo pod kojim je Buda dostigao prosvetljenje. bojjhanga, faktori prosvetljenja. brahma, vrhovno bie, tvorac univerzuma. brahmana, braman, lan najvie kaste u Indiji. brahma vihara, boansko boravite (u sveoptoj ljubavi, samilosti, saoseanju i ravnodunosti). Buddha, Budni, Prosvetljeni. Cetana, volja. chanda, elja. citta, um. cittekaggata, usredsreenost uma. Dagaba, sinhaleka re izvedena od palijskog dhatu gabbha ili sanskritskog dhatu garbha, to znai doslovno soba relikvija; graevina u obliku kupole u kojoj su smetene budistike relikvije; stupa. 160
Valpola Rahula
dana, dar. dasa-raja-dhamma, deset kraljevih dunosti. deva, boanstvo, nebesko bie, bog. dhamma, (sanskr. dharma), Istina, Uenje, nauka, ispravnost, potovanje, moral, pravda, priroda, sve stvari i stanja bilo da su uslovljeni ili neuslovljeni itd. dhamma cakka, toak Istine. dhamma cakkhu, oko Istine. dhamma vicaya, traganje za Istinom. dhamma vijaya, pobeda zahvaljujui ispravnosti. dhyana, zadubljenje, recueillement, stanje uma dostignuto zahvaljujui viim stupnjevima meditacije. dosa, ljutnja, mrnja, zlovolja. dravya, tvarnost. dukkha, patnja, sukob, nedovoljnost, teskoba, strepnja. Ehi passiko, dosl.: dodi i vidi, formula koja se koristi da se opie otvorenost Budinog uenja. Hinayana, malo vozilo, termin skovan i u upotrebi meu mahajanskim budistima, a odnosi se na ranije, ortodoksne kole u okviru budizma. Vidi mahayana i theravada. Indriya, sposobnost, sposobnost ula, sam organ ula. Jati, roenje. jara-marana, starost i smrt. Kabalinkarahara, materijalna hrana. kalyana-mitta, dobar prijatelj, koji vas vodi ispravnom stazom. kama, zadovoljstvo ula, udnja za zadovoljstvima ula. kamma (sanskr.: karma), voljna aktivnost, dosl. postupak, delo. kamma phala, kamma vipaka, rezultat ili posledica nekog dela. 161
karuna, saoseanje. khandha, sastojak. khanti, strpljenje, popustljivost, tolerancija. kilesa, prljanje, neistoe, strasti. ksatriya, kraljevska kasta ratnika, druga po vanosti kasta unutar indijskog kastinskog sistema, pripadnik te kaste. kusala, prikladno, ispravno, dobro. Maddava, blagost. magga, put, staa. maha bhuta, veliki elementi (vrsti, teni, topli i pokretljivi). mahayana, veliko vozilo, grana budizma koja se kasnije razvila, a svoje sledbenike ima uglavnom u Kini, Japanu, Koreji i Tibetu. Vidi hinayana i theravada. majjhima patipada, srednji put. mana, ponos. manas, mentalni organ, um. manasikara, panja. mano-sancetanahara, volja kao podsticaj. metta, ljubav, sveopta ljubav, dosl. prijateljstvo. miccha ditthi, pogreno stanovite, pogreno miljenje. moha, neznanje, obmanutost, iluzija. mudita, saoseanje, radost zbog uspeha, dobrobiti i sree drugih. Nairatmya, bezdunost, injenica da dua ne postoji. nama-rupa, ime i oblik, mentalne i fizike energije. ana-dassana, uvid, sagledavanje uz pomo mudrosti. nirodha, prestanak. nirvana, (pali: nibbana) budistiki summum bonum, krajnja realnost, apsolutna istina, dosl. ugasnue. nissarana, sloboda, osloboenost, dosl. izlazak. nivarana, prepreka, smetnja.
162
Valpola Rahula
Panca-kkhandha, pet sastojaka (materija, oseaj, opaaj, mentalne aktivnosti i svest). paa, mudrost. paramattha (sanskr.: paramartha), apsolutna istina, krajnja stvarnost. pariccaga, naputanje, odbacivanje. parinirvana (pali: parinibbana), potpuno ugasnue, smrt Budina ili bilo kog arahanta. passadhi, oputanje. paticca samuppada, uslovljenost nastanka. patigha, protivljenje, ljutnja. patisotagami, kretanje uz tok. pativedha, prodiranje, duboko razumevanje. phassa, spoj, kontakt (organa ula i objekta). phassahara, spoj kao podsticaj (spoj unutranjih sposobnosti ula sa spoljanjim svetom. Pili, radost. puggala, (sanskr.: pudgala), individua, osoba. Raga, pouda, elja. ratanattaya, trostruki dragulj: Buda, Dhamma (njegovo uenje) i Sangha (monaki red). rupa, materija, oblik. Sacca, (sanskr.: satya), istina. saddha, (sanskr.: sraddha), poverenje, vera. sakadagami, jednom-povratnik, drugi stupanj u ostvarivanju nirvane. sakkaya-ditthi, verovanje u duu ili sopstvo. salayatana, est sfera. Vidi ayatana. samadhi, koncentracija postignuta zahvaljujui viem stepenu meditacije, mentalnog vebanja. samajivikata, iveti ne zavisei ni od koga. samatha, smirenost, koncentracija. 163
samkhara, samkhata, uslovljene stvari i stanja. samma-ajiva,. ispravno ivljenje. samma-ditthi, ispravno stanovite (taka gledita, razumevanje). samma-kammanta, ispravno delovanje. samma-samadhi, ispravna koncentracija. samma-samkappa, ispravna misao. samma-sati, ispravna svesnost. samma-vaca, ispravan govor. samma-vayama, ispravan napor. sammuti, konvencija, sammuti-sacca, konvencionalna istina samsara, krug postajanja, neprestano preporaanje. samudaya, nastajanje, postanak dukkhe, druga plemenita istina. sangha, zajednica budistikih monaha. saa, opaanje. sassata-vada, eternalizam, teorija o venosti due. sati, svesnost, paljivost, budnost. satipatthana, ustaljivanje svesnosti. sattha, uitelj, vodi. sila, vrlina, moral. sotapanna, ulazak u struju, prvi stupanj u dostizanju nirvane. stupa, vidi dagaba. sudra, nedodirljivi, etvrta, najnia kasta u Indiji; pripadnik te kaste. sukha, srea, zadovoljstvo, prijatnost. sutta, govor, propoved. Tanha (sanskr: trsna), ed, udnja, elja. tanhakkhaya, gaenje edi, sinonim za nirvanu. tapa, predanost. tathagata, onaj koji je naao Istinu, sinonim za Budu, termin koji Buda najee upotrebljava kad govori o sebi ili drugim Budama. Tatha (istina) + agata (doi, naii na). 164
Valpola Rahula
theravada, uenje starih, smatra se ortodoksnim i najstarijim oblikom budizma danas, a prihvaena je na ri Lanki, Burmi, Tajlandu i Laosu. Vidi mahayana i hinayana. thina-middha, tromost i mlitavost. tipitaka, (sanskr.: tripitaka), Tri knjige, obino nazvane Tri koare. Tri glavna kanonska dela Budinog uenja: Vinaya (pravila ponaanja ya monahe i monahinje), sutta (govori) i abhidhamma (rayrada uenja, filozofija i psihologija). tisarana, tri utoita: Buda, Dhamma (Uenje) i Sangha (zajednica monaha). Uccheda-vada, ponitavanje, teorija o ponitavanju. uddhacca-kukkucca, nespokojstvo i zabrinutost. upadana, dosezanje, prihvatanje, vezivanje. upadayarupa, izvedena stvar. upasaka, nezareeni budista. upekha, spokojstvo, potpuna ravnotea uma. Vaisya, kasta poljoprivrednika i trgovaca, trea po vanosti kasta u Indiji; pripadnik te kaste. vedana, oseanje, oseaj. vibhava, ponitavanje, vibhava-tanha, udnja za ponitenjem. vicikiccha, sumnja. viana, svest. vianahara, svest kao podsticaj. vipaka, posledica, rezultat. viparinama, promena, transformacija. vipassana, uvid, analitiki uvid. viraga, neprijanjanje, osloboenost elje. viriya, energija. vyapada, ljutnja, mrnja, zlovolja. yatha-bhuta, stvarnost, onako kako jeste. 165
Bibliografija
Arnold, Sir Edwin: The Light of Asia (vie izdanja). Burtt, Edwin A.: The Teaching of the Compassionate Buddha (The New American Librarv, 1955). Conze, Horner, Snellgrow, Waley: Buddhist Texts Through the Ages (Bruno Cassirer, Oxford). Dalke, Paul: Buddhism (Macmillan, London); Buddhist Essays (Macmillan, London); Buddhism and Science (Macmillan, London). Dhammapala, Bhikkhu: Basic Buddhism (The Associated Newspapers of Ceylon Ltd., Kolombo). Evola, J.: The Doctrine of Awakening (Luzac & Co., London). Humphreys, Christmas: Buddhism (Pelican Series). Lounsbery, G. Constant: Buddhist Meditation (Luzac & Co., London) Ludowyk, E. F. C: The Foolprint of the Buddha (George Allen & Unwin, London, 1958). Malalasekera, G. P.: The Buddha and His Teaching (The Lanka Bauddha Mandalava, Kolombo). Narada, Mahathera: Buddhism in a Nutshell (The Associated Newspapers of Ceylon, Kolombo). 167
Nyanaponika, Thera: Manual of Buddhism (The Associated Newspapers of CeyIon, Kolombo); The Heart of Buddhist Meditation (Kolombo, 1954). Nyanatiloka, Mahathera: The Essence of Buddhism (The Assoc. Newsp. of Ceylon, Kolombo); The Fundamentals of Buddhism i The Word of the Buddha (isti izdava) Rahula, Walpola: History of Buddhism in Ceylon (M. D. Gunasena & Co., Kolombo, 1956). Rhys Davids, T. W.: Buddhism, American Lectures (Putnam, London). Suriyabongs, Dr Luang: Buddhism in the Light of Modem Scientific Ideas, Bangkok. Tachibana, S.: The Ethics of Buddhism, The Maha Bodhi Societv, Kolombo. Thomas, E. J.: Early Buddhist Scruptures, Kegan Paul, London; The Life of Buddha as Legend and History, Kegan Paul, London; History of Buddhist Thought, Kegan Paul, London; The Road to Nirvana, John Murray, London; The Quest of Enlightenment, John Murrav, London. Warren, Henry Clark: Buddhism in Translation, Harvard University Press, SAD. Woodward, F. L.: Some Sayings of the Buddha, Worlds Classics, Oxford; The Buddhas Path of Virtue (prevod Dhammapade), Adjar, Indija.
168
Beleke
Budistiki pogled na svet [1] Dhp. XII, 160. [2] D II, Mahaparinibbana sutta. [3] Tathagata doslovno znai onaj koji je doao do sitine, tj .onaj koji je otkrio istinu. Ovaj termin je obino koristio Buda da oznai sebe i Bude uopte. [4] Dhp. XX, 276. [5] Sangha doslovno znai zajednica. No u budizmu ovaj termin oznaava zajednicu budistikih monaha, koja je monak ired. Buda, dhamma (uenje) i sangha (red) poznati su kao tisarana, tri utoita ili tiratana (sansk. tiratna) trostruki dragulj. [6] Kalama sutta (AN III, 65). [7] Vimamsaka sutta, broj 47 u Majjhima nikaya. [8] Pet prepreka su: (1) ulna elja, (2) zlovolja, (3) fizika i mentalna tromost, (4) nespokojstvo i zabrinutost, (5) sumnja. [9] D II, Mahaparinibbana sutta. [10] Mahavira, utemeljitelj ainizma, bio je Budin savremenik, verovatno tek nekoliko godina stariji od njega. [11] Upali sutta, broj 56 u Majjhima nikaya. [12] Edikt u kamenu broj 12. [13] Interesantno je ovde primetiti da se Buda ovome pustinjaku obraa sa bhikkhu, nazivom koji se koristi za budistike monahe. Kasnije postaje jasno da on nije bhikkhu, niti lan 169
monakog reda (sangha) poto moli Budu da ga primi u red. Moda je u Budino vreme termin bhikkhu korien za sve askete ili, pak, Buda nije mnogo mario za njegovu.preciznu upotrebu. Bhikkhu znai prosjak, onaj koji prosi hranu i ovde se moda koristi u bukvalnom znaenju. [14] U poglavlju o treoj plemenitoj istini. [15] Re koju je upotrebio je avuso, to znai prijatelj. To je utiv izraz za obratanje meu jednakima. Ali uenici se nikada tako ne obrataju Budi. Umesto toga koriste termin bhante, koji otprilike znai gospodine. U Budino vreme lanovi njegove monake zajednice (sangha) obraali su se jedan drugom sa avuso, prijatelju. No, pre smrti, Buda je uputio mlade monahe da se starijima obrataju sa bhontle, gospodine, ili ayasma, blaeni. Ali stariji treba da se obrataju mladima po imenu ili sa avuso, prijatelju. (D II, Mahaparinibbana sutta.). Ovakva praksa odrala se u zajednici sve do dananjih dana. [16] Dobro je poznato da u Indiji krave tumaraju ulicama. Iz ovoga se vidi da je ta tradicija veoma duga. Ali u celini uzev te krave su poslune i bezopasne. [17] Arahant je osoba koja je sebe oslobodila svakog prljanja i neistota kao to su elja, mrnja, zlovolja, neznanje, gordost, obmanutost itd. Ona je dostigla etvrti ili najvii i krajnji stupanj u dostizanju nirvane, ispunjena je mudrou, samilou i slinim istim i plemenitim osobinama. Pukusati je u to vreme bio dosegao tek trei stupanj, koji se tehniki naziva anagami, ne-povratnik. Drugi stupanj se naziva sakadagami, jednom-povratnik i prvi stupanj sotapanna, ulazak u struju. [18] Hodoasnik Kamanita Karla Gelupa kao da je nastao inspirisan ovom priom o Pukusatiju. [19] Abhisamuc., str. 6. [20] Ovaj problem obrauje Edith Ludowyk-Gyomroi u svojoj 170
Valpola Rahula
knjizi Uloga uda u ranoj pali knjievnosti. Na alost, ova doktorska disertacija nije jo tampana. O istom predmetu videti lanak iste autorke u University of Ceylon Review, vol. 1, broj 1 (april, 1943), str. 74 i dalje. [21] Ovde je re saddha u uobiajenom, popularnom znaenju predanost, vera, verovanje. [22] S II (PTS), str.117. [23] Ibid. I11, str.152. [24] Na prim. S V, (PTS), str. 423; III, str.103; M 111 (PTS), str.19. [25] S V (PTS), str. 422. [26] Canki sutta, broj 95 u Majjhima nikaya. [27] Sn (PTS), str.151 (stih 798). [28] U Mahatanhasankhaya sutti, broj 38 u Majjhima nikaya. [29] M I (PTS), str. 260. [30] M 1 (PTS), str.134-135. Dhamma ovde, prema komentarima, znai via duhovna postignua, kao i plemenite stavove i ideje. Ma kako one bile uzviene i iste, za njih se ne treba vezivati; tim pre bi isto tako trebalo postupiti u pogledu tetnih i loih stvari. MA II (PTS), str.109. [31] S V (PTS), str. 437. [32] Cula-Malunkya sutta, MN 63. [33] Tj. obojica su slobodni i nijedan od njih nema nikakvih obaveza prema onome drugom. [34] Ove etiri plemenite istine objanjene su u sledea etiri poglavlja. [35] ini se da je ovaj Budin savet ostavio povoljan utisak na Malunkyaputu, jer se na drugim mestima govori kako se ponovo obraao Budi za uputstva i sledei ih postao je arahant. A (Kolombo,1929), str. 345-346; S IV (PTS), str. 72 i dalje.
171
Prva plemenita istina [1] Dhammacakkappavattana sutta Pokretanje toka ispramosti. Mhvg (Alutgama, 1922) str. 9 i dalje; S V (PTS) str. 420 i dalje. [2] Prevodenje ove rei sam izbegao zbog razloga koje dajem neto kasnije. [3] A (Kolombo,1929) str. 49. [4] Mahadukkhakhandha sutta, M I (PTS) str. 90. [5] M I (PTS) str. 85 i dalje; S III (PTS) str. 27 i dalje. [6] M I (PTS) str. 87. [7] Vism (PTS) str. 499; Abhisamuc., str. 38. [8] Samkhittena pancupadanakakkhandha dukkha. S V (PTS) str. 421. [9] S III (PTS) str.158. [10] S III (PTS) str. 59. [11] Abhisamuc., str. 4. Vibh. str. 72. Dhs. str.133, stav 594. [12] S Il1 (PIS) str. S9. [13] S III (PTS) str. 60. [14] Izrazi volje je termin koji se danas najee koristi da predstavi iroko znaenje rei samkhara u okviru spiska pet sastojaka. Sarnkhara u drugim kontekstima moe oznaavati bilo ta uslovljeno, i u tom smislu su svih pet sastojaka samkhara. [15] A (Kolombo,1929) str. 590 Cetanaham bhikkhave kammarn vadami. Cetayitva kammam koroti kayena vaca manasa. [16] Abhisamuc, str. 6. [17] S II1 (PTS) str. 60. [18] Prema filozofiji mahayana budizma sastojak svesti ima tri vida: citta, rnanas i vijana, i alaya-vijana (obino prevoena kao skladina svesti) nalazi svoje mesto u ovom sastojku. [19] S III (PTS) str. 61. 172
Valpola Rahula
[20] Mahatanhasamkhaya sutta, M 1 (PTS) str. 256 i dalje. [21] MA II (PTS) str. 306-307. [22] S III (PTS) str. 58. [23] A (Kolombo, 1929) str. 700. Ove rei je Buda uputio uitelju (sattha) po imenu Araka, koji bee osloboden svih elja i iveo je u dalekoj prolosti. Ovde je interesantno setiti se Heraklitovog uenja da je sve u stanju kretanja i njegovog uvenog iskaza Ne moe se ui dvaput u istu reku, jer nova voda stalno nadolazi. [24] anatta, uenje o nepostojanju sopstva, bite razmotreno u etvrtom poglavlju. [25] Zapravo, Budagoa poredi bie sa drvenim mehanizmom (dantyanta). Vism. (PTS) str. 594-595. [26] Vism. (PTS) str. 513. [27] S II (PTS) str.178-179; II1 str.149, 151. [28] A V (PTS) str.113. [29] S V (PTS) str. 437. Zapravo, Buda kae da onaj ko vidi jednu od etiri plemenite istine vidi i ostale tri. Te etiri plemenite istine su medusobno povezane. [30] Postoji statua iz Gandare, kao i ona iz Fou Kiena u Kini, na kojoj je Buda predstavljen kao asketa, iscrpljen, sama kost i koa. Ali tako je izgledao pre prosvetljenja, kada se podvrgavao rigoroznim asketskim vebama, koje je odbacio poto je postao Buda. [31] Abhisamuc. str. 7. [32] M II (PTS) str.121. [33] Radi detaljnije informacije o ovih sedam faktora prosvetljenja, vidi poglavlje posveteno meditaciji.
173
Druga plemenita istina [1] Mhvg. (Alutgama, 1922) str. 9; SV (PTS) str. 421 i dalje. [2] Vedanasarnudaya tanhasarnudayo. M I (PTS) str. 51. [3] Videti stranu 69. [4] Abhisamuc. str. 43, pradhanyartha, sarvatrartha. [5] Vidi Vibh. (PTS) str. 106 i dalje. [6] M I (PTS) str. 51; S II str. 72; Vibh. str. 380. [7] M l str. 86. [8] M I str. 48. [9] Interesantno je uporediti ovaj izraz volje sa libidom u savremenoj psihologiji. [10] MA I (PTS) str. 210. [11] Manosancetanati cetana eva vuccatl . MA I (PTS) str. 209. [12] Vidi stranu 32. [13] S II (PTS) str.100. Tri oblika ei su: (1) e za ulnim zadovoljstvima, (2) e; za postojanjem i preporaanjem i (3) e za nepostojanjem, kao to je to dato u definiciji samudaye, nastanka dukkhe. [14] Vidi stranu 32. [15] M III (PTS) str. 280; 5 IV str. 47,107; V str. 423 i dalje. [16] Prmj. I (PTS) str. 78. Khandhesu jayamanesu jiyamanesu miyamanesu ca khane khane tvam bhikkhu jayase ca miyase ca. Ovo je citat u komentaru Paramatthajotika Budinih rei. Meutim, nisam mogao da ustanovim na kom mestu se one nalaze u kanonskim tekstovima.
Trea plemenita istina [1] Lanka. str.113. [2] Ponekad se za oznaavanje nirvane koriste pozitivni pojmovi kao siva povoljna , dobra, khema sigurnost, suddhi istota , dipa ostrvo , sarana utoite, tana zatita, para 174
Valpola Rahula
suprotna obala, druga strana, santi mir, smirenost. Postoje 32 sinonima za nirvanu u Asamkhata samyutti, delu Samyutta nikaye. Oni su uglavnom metaforini. [3] Mhvg. (Alutgama,1922) str. 10; S V str. 421. Interesantno je zapaziti da ova definicija nirodhe nestanak dukkhe, koja se nalazi u prvoj Budinoj propovedi u Sarnatu, ne sadri re nirvana, mada definicija to znai. [4] S I str. 136. [5] Isto IV, str. 359. [6] Isto Ill, str.190. [7] A (PTS) II, str. 34. [8] S (PTS) IV; str. 251. [9] Sariputine rei. M I (PTS) str.191. [10] Rei Muzile, jo jednog Budinog uenika. S II (PTS) str.117. [11] Ud. (Kolombo,1929) str.172. [12] Isto str.128; D I (Kolombo,1929) str.172. [13] Treba uoiti da su sva duhovna i mistina stanja, ma kako bila ista i uzviena, u stvari mentalne kreacije, dela uma, uslovljena i sloena (samkhara). Ona nisu ni stvarnost, ni istina (sacca). [14] Ovo znai da on ne stvara novu karmu, jer je sada osloboden ei, volje, elje. [15] Ovaj izraz znai da je on sada arahant. [16] S V (PTS) str. 369. [17] Upor. Lanka. str. 200; O mahamati, nirvana znai videti stvari onakvim kakve jesu. [18] Nagaruna jasno kae da se samsara uopte ne razlikuje od nirvane, niti nirvana od samsare (Madhya. XXV, 19). [19] Ovde treba zapamtiti da meu devet nadzemaljskih dharma (navalokuttaradhamma) nirvana jeste iza magga (puta) i phala (ploda). [20] S III (PTS) str.189. [21] lma onih koji piu: posle Budine nitvane umesto: posle 175
Budine parinirvane. Besmisleno je rei posle Budine nirvane i takva sintagma nepoznata je u budistikoj literaturi. Uvek je izraz: posle Budine parinirvane. [22] S IV (PTS) str. 375 i dalje. [23] M 1 (P1S) str. 486. [24] Isto I, str. 487; 111, str. 245; Sn (PTS), stih 232 (str. 41). [25] Vidi sastojke izraza volje na str. 32 i 43. [26] A (Kolombo,192d) str. 218. [27] S I (PTS) str. 5. [28] M II (PTS) str.121.
etvrta plemenita istina [1] M I (PTS) str. 301. [2] Videti sedmo poglavlje posveeno meditaciji. [3] Vism. (PTS) str, 510. [4] Mhvg. (Alutgama,1922) str.10.
Uenje o nepostojanju sopstva [1] Mhvg. (Alutgama,1922) str. 4 i dalje; M I (PTS) str. 167 i dalje. [2] Ovo je objanjeno neto kasnije. [3] M II1 (PTS) str. 63; S II (PTS) str. 28, 95 itd. [4] Vism. (PTS) str. 517. [5] Vidi prethodno na str. 41 [6] Ogranienost prostora ne dozvoljava ire raspravljanje o ovoj vanoj temi. Nameravam da o tome ire raspravljam u svome radu o budistikoj filozofiji koji je u pripremi. [7] Sarattha II (PTS) str. 77. [8] Mh. sutralankara, XVIII 92. 176
Valpola Rahula
[9] H, fon Glazenap u lanku Vedanta i budizam o problemu anatta u asopisu The Middle Way, februar, 1957, str. 154. [10] Pokojna gda Ris-Dejvids i ostali. Videti njena dela Gotama ovek, Sakya ili koreni budizma, Prirunik budizma, Kakav je bio prvobitni budizam itd. [11] M I (PTS) str.136-137. [12] Navedeno u MA II (PTS) str.112. [13] F. L. Vudvordov prevod rei dhamma ovde sa Sva stanja su sloena sasvim je pogrean. (Budin Put vrline, Adjar 1929, str. 69.) Sva stanja su sloena znai samo samkhara, ali ne i dhamma. [14] Samkhara na spisku pet sastojaka oznaava izraze volje ili mentalne aktivnosti koje za posledicu imaju karmu. No, ona ovde znai sve uslovljene ili neuslovljene stvari, ukljuujui i svih pet sastojaka bia. Termin samkhara ima razliite konotacije u razliitim kontekstima. [15] Upor. takode Sabbe samkhara anicca Sve uslovljene stvari su prolazne, Sabbe dharmma anatta Sve dhamme su liene sopstva. M I (PTS) str. 228; S III str. 132-133. [15] M I (PTS) str.137. [16] Isto, str. 138. Osvrui se na ovaj odlomak, S. Radakrinan (Indijska filozofija, tom I, London, 1940, str. 485) kae: Pogreno stanovite koje zagovara postojanje trajnog malog sopstva jeste ono to Buda pobija. Ne moemo se sloiti sa ovom opaskom. Ba naprotiv, Buda zapravo ovde pobija univerzalni atman ili Duu. Kao to smo upravo videli, u citiranom odlomku, Buda nije prihvatao bilo kakvo sopstvo, veliko ili malo. Po njegovom sudu sve teorije o atmanu su pogrene, mentalne projekcije. [18] U svome lanku Vedanta i budizam (The Middle Way, februar 1957) H. fon Glazenap sasvim dobro objanjava ovaj problem. 177
[19] Komentar Dhp. kae: Nathoti patittha Natho znai potporu (utoite, pomo, zatitu). Stari sinhaleki Sannaya parafrazira re natho sa pihita vanneya jeste potpora (utoite, pomo). (Dhammapada Puranasannaya, Kolombo; 1926, str. 77). Ukoliko uzmemo negativan oblik rei natho, ovo znaenje postaje jo uverljivije. Anatha ne znai bez gospodara, ve bespomoan, nezatien, jadan. ak i PTS pali renik objanjava re natha kao zatitnik, utoite, pomo, a ne kao gospodar. Prevoenje rei lokanatha sa spasilac sveta, to je korienje popularnog hrianskog termina, sasvim je netano, jer Buda nije spasilac. Ovaj izraz zapravo znai utoite za svet. [20] D II (Kolombo,1929) str. 62. [21] Ris Dejvids (prevod Digha nikaye II: str:108) Budite sebi vodii. Budite sebi utoite. Ne obazirite se na bilo kakvo spoljanje utoite. [22] Dipa ovde ne znai vodi, ve zapravo ostrvo. Komentar za Digha nikayu (DA Kolombo, str. 380), komentariuti re dipa, kae: Mahasamuddagatam dipam viya attanam dipam patlthanam katva viharatha. Boravi stvarajui od sebe ostrvo, oslonac (mesto za odmor) ba kao ostrvo u velikom okeanu. Samsara, kontinuitet egzistencije, obino se poredi sa okeanom, samsara-sagara, a ono to u okeanu prua utoite jeste ostrvo, kopno, a ne vodi. [23] D II (Kolombo, 1929) str. 61-62. Jedino je poslednja reenica doslovno prevedena. Ostatak prie je ukratko dat prema Mahaparinibbana sutti. [24] Isto, str. 62. Za satipathanu vidi poglavlje posveeno meditaciji. [25] Mhvh. (Alutgama,1929) str. 21-22. [26] Drugom prilikom Buda je istom tom Vahagoti odgnvorio da Tathagata nema teorija, poto on vidi prirodu stvari (M 178
Valpola Rahula
I (PTS) str. 486.) I ovde on ne eli da se prikloni bilo kakvim teoretiarima. [27] Sabbe dhamma anatta(Ovo su doslovno iste rei kao u prvom stihu Dhp. XX, 7, koje smo ranije razmatrali.) Vudvordov prevod ovih rei sve stvari su prolazne (Srodne izreke IV, str. 282) potpuno je pogrean, verovatno usled previda. No, to je veoma ozbiljna greka. I to je, moda, jedan od razloga za toliku nepotrebnu raspravu o Budinom utanju. Najvanija re u ovom kontekstu, anatta, bez sopstva, prevedena je kao prolazne, Prevodi na engleski tekstova pisanih na paliju sadre vee ili manje greke ove vrste - nekima je uzrok nepaljivost ili previd, a nekima slabije poznavanje samoga jezika. Kakav god uzrok bio; korisno je ovde pomenuti da su, uz sve potovanje prema velikim pionirima na ovom polju, takve greke odgovorne za dobar broj pogrenih predstava o budizmu medu ljudima koji nemaju pristup originalnim tekstovima. Zato je dobro znati da Pali Text Society planira da revidira postojee i objavi nove prevode. [28] Jednom drugom prilikom, oigledno pre ovoga, kada je Buda objasnio jedno duboko i komplikovano pitanje -- pitanje ta se dogaa sa arahantom posle smrti, Vahagota ree: Blaeni Gotama, obuze me neznanje, zapadoh u nedoumicu. Ono malo vere to sam imao na poetku ovoga razgovora sa blaenim Gotamom, sada je iilelo. (M I (PTS) str. 487. Zato Buda nije eleo da ga ponovo zbunjuje. [29] S IV (PTS), str. 400-401. [30] Ovo Budino znanje se naziva Indriyaparoparyattanana. M I (PTS) str. 70; Vibh. (PTS) str. 340. [31] A (Kolombo,1929) str. 216. [32] Na primer, S IV (PTS) str. 393, 395; M I (PTS) str. 484. [33] Vidi napomenu broj 28. 179
[34] Na primer, vidi S IlI (PTS) str. 257-263; N str. 391 i dalje, 395 i dalje, 398 i dalje; 400; M I str. 481 i dalje, 483, 489, A V str.193. [35] Jer vidimo da posle izvesnog vremena Vahagota ponovo dolazi da vidi Budu, ali ovoga puta ne postavlja pitanja kao i obino, ve kae: Odavno nisam razgovarao sa blaenim Gotamom. Bilo bi dobro ako bi mi blaeni Gotama ukratko razloio dobro i loe (kusalakusalam). Buda mu odgovori da e mu razjasniti dobro i zlo ukratko, kao i u detalje; tako i uini. Na kraju Vahagota postane Budin uenik i sledei njegovo uenje dostie stupanj arahanta, otvari lstinu, nirvanu, i vie ga nisu opsedali problemi atmana i drugi. (M I (PTS) str. 489 i dalje). [36] S II (PTS) str. 94. Neki ljudi misle da je alayavijnana svestskladite (Tathagathagabha) mahayana budizma neto slino sopstvu. Ali Lankavalara sutra kategorino kae da to nije atman (Lanka str. 78-79). [37] S III (PTS) str.126 i dalje. [38] ak i danas najvei broj ljudi upravo ovako razmilja o sopstvu. [39] M III (PTS) str.19; S III str.103. [40] Abhisamucaya, str. 31.
Meditacija ili oplemenjivanje uma [1] A (Kolombo,1929) str. 276. [2] The Yogovacaras Manual (urednik T. V. Rhys-Davids, London,1896), tekst o meditaciji napisan na ri Lanki verovatno u 18. veku, pokazuje kako se vremenom meditacija degenerisala u ritualno recitovanje formula, paljenje svea itd. Videti takode poglavlje XII o asketskom idealu u Walpola Rahula: History of Buddhism in Ceylon (Colom180
Valpola Rahula
bo,1956) str.199 i dalje. [3] Videti prethodno [4] Videti Sallekha sutta (broj 8) u Majjhima nikayi. [5] S I (PTS), str. 5. [6] M I (PTS) 100. [7] Vidi prethodno.
Budino uenje danas [1] M I (PTS) str. 30-31. [2] Isto, str. 490 i dalje. [3] S I (PTS) str. 234. [4] MA I (PTS) str. 290 i dalje. (Budistiki monasi, lanovi sanghe ne treba da imaju linu svojinu, ali im je dozvoljena zajednika (sanghika) svojina). [5] D I (Kolombo, 1929) str. 101. [6] Vidi prethodnu stranu. [7] A (Kolombo, 1929) str. 786 i dalje. [8] D III (Kolombo, 1929) str. 115. [9] A (Kolombo, 1929) str. 232-233. [10] Jataka 1,260,399; II, 274,320; V, 119, 378. [11] Interesantno je uoiti ovde da su Pet moralnih principa ili panca sila u indijskoj spoljnjoj politici u skladu sa budistikim principima koje je Aoka, veliki budistiki vladar, primenjivao u upravljanju svojim carstvom u 3. veku. Izraz panca sila je i sam budistiki termin. [12] Dhp.15. [13] Isto, XVII.3. [14] Isto XV.5. [15] Isto VIII.4.
181
Odabrani tekstovi [1] Kao to se moe videti iz etiri prethodna pasusa, postoje tri vida znanja o svakoj od etiri plemenite istine: 1. znanje da je ona Istina (sacca-ana) 2. znanje da neku funkciju ili delo s obzirom na tu Istinu treba uiniti (kicca-ana) i 3. znanje da je ta funkcija ili delo s obzirom na tu Istinu uinjeno (kata-ana). Kada se ta tri vida primene na svaku od etiri plemenite istine dobija se dvanaest naina. [2] Interesantno je ovde primetiti da se trei deo Puste zemlje T. S. Eliota naziva Propoved o vatri. U beleci uz stih 308: Gori, gori, gori, gori, Eliot pie: Kompletan tekst Budine Propovedi o vatri (koja po vanosti odgovara Propovedi na gori) iz koje su ove rei preuzete, moe se nai u knjizi pokojnog Henri Klarka Vorena Budizam u prevodu (Harvard Oriental Series). Gosp. Voren je bio jedan od velikih pionira u prouavanju budizma na Zapadu. [3] Termin asava u ovoj sutti ima ira znaenja nego u svom redovnom psiholokom i etikom znaenju priliva, odliva, taloga, neistoe. On se ovde koristi figurativno i obuhvata i razne brige i fizike tegobe i nevolje, kao to se to moe videti iz onoga to sledi. [4] etiri para osoba ine etiri vrste uenika koji su dosegli etiri Puta i etiri Ploda svetakog ivota, a to su: sotapatti (ulazak u tok), sakadagami (jednom povratnik), anagami (nepovratnik) i arahatta (uzvieni). Onaj ko je dosegao Put i onaj ko je dosegao Plod svakog od etiri stupnja svetakog ivota uzeti su zajedno i posmatrani kao par. Otud etiri para osoba. A kada se dve osobe svakog para posmatraju odvojeno imamo osam individua. [5] Ritual odavanja potovanja razliitim delovima sveta radi obezbeivanja zatite monih duhova ili bogova koji ih nastanjuju bio je jedan stari ritual u okviru vedske tradicije. Buda je pobijao i odbacivao takvo sujeverje, stare rituale, 182
Valpola Rahula
tako to im je davao novo znaenje i tumaenje, prilagoavajui ih osobi sa kojom je razgovarao. Uporediti Parabolu o komadu tkanine u ovom izboru, gde bramanu govori o unutranjoj kupki, umesto u kupanja u svetim rekama. [6] Sada Buda objanjava Sigali koji su to est delova sveta i kako im se treba klanjati u skladu sa uenjem plemenitih i to izvravanjem svojih dunosti i obaveza, umesto rituala koje je propisala bramanska tradicija. Ako se est smerova na takav nain uvaju, oni su zatieni i osigurani, nikakva opasnost od njih ne moe doi. Bramani su se takoe klanjali delovima spoljanjeg sveta kako bi spreili svaku opasnost koja bi mogla doi od duhova i bogova u njima nastanjenim. [7] Gandhabba, slobodnije se moe prevesti kao aneo, predstavlja vrstu poluboanskih bia, nebekih muziara. [8] sotapatti, prvi stupanj u dostizanju nirvane. [9] doslovno: boanska kazna, brahma-danda. [10] ana bee blizak prijatelj i vozar princa Sidarte pre no to je on postao Buda. Kasnije se pridruio redu, ali je bio egoistino ponosan na svoju bliskost sa Uiteljem. Bio je sklon nepopustljivosti i tvrdoglavosti i esto se ponaao mimo pravila. Posle Budine parinirvane (smrti), kada je Ananda posetio anu i saoptio mu ovu kaznu potpunog bojkota, time je ak i njegov ponos bio slomljen, postao je smeran, oi mu se otvorie. Kasnije je krenuo pravim putem, postao arahant i kazna je automatski otpala. [11] Misli se na mogunost da se monasi iz potovanja prema Uitelju usteu da mu postavljaju pitanja, pa treba svoje pitanje da doapnu onome pored sebe, a ovaj e ga javno izrei kao svoje.
183
Dar Uenja nadmauje sve druge darove Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse, kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga. Nadamo se da emo tako biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili predloge italaca. Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju, razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom. Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom. Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad, Srbija budizam@yahoo.com
vuda u svetu danas raste interesovanje za budizam. Mnotvo je drutava i grupa osnovano i objavljeno je jako puno knjiga ija je tema Budino uenje. Medutim, za a1jenje je to su veinu njih napisali oni koji nisu sasvim kompetentni ili u tom svom poslu polaze od pogrenih pretpostavki proizalih iz drugih religija, pa je onda neizbeno pogreno predstavljanje i tumaenje predmeta o kojem piu. Jedan profesor uporedne religije koji je nedavno objavio knjigu o budizmu nije znao ak ni to da je Ananda, verni Budin pratilac, bio bhikkhu (monah), ve je mislio da je re o nezaredenom sledbeniku! Dakle, itaocu nije teko da zamisli kakvo mu znanje o budizmu takve knjige mogu doneti. to se mene tie, u ovoj knjiici sam se trudio da je prilagodim obrazovanom i pronicljivom itaocu, ne suvie upuenom u itavu problematiku, a kojeg interesuje emu je to Buda poduavao. Cilj mi je bio da u kraim crtama, to je mogue neposrednije i jednostavnije, to vernije izloim Budino uenje onakvo kakvo nalazimo u originalnim pali tekstovima Tipitake, koje su naunici jednoduno ocenili kao najranije celovite zapise Budine nauke. Materijal koji je ovde korien i citirani odlomci preuzeti su direktno iz tih tekstova. Tek na nekoliko mesta okrenuo sam se kasnijim spisima. Takode sam na umu imao i itaoca koji ve ima neka znanja o tome ta je Buda propovedao i eleo bi to svoje znanje jo da produbi. Da bih mu u tome pomogao, nisam samo dao pali ekvivalente za veinu kljunih pojmova, ve i upuivanja na originalne tekstove u fusnotama i selektivnu bibliografiju.

Valpola Rahula - ČEMU JE BUDA PODUČAVAO

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Valpola Rahula - ČEMU JE BUDA PODUČAVAO

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Valpola Rahula EMU JE BUDA PODUAVAO

emu je Buda poduavao

Prevod Branislav Kovaevi

Naslov izvornika Walpola Rahula What the Buddha Taught

Srpsko izdanje Theravada budistiko drutvo Srednji put www.yu-budizam.com/srednjiput budizam@yahoo.com

Copyright za prevod Branislav Kovaevi 2000

Ova knjiga je namenjenja iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

86 92 100 117 126

emu je Buda poduavao

Budistiki pogled na svet

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

Prva plemenita istina: Dukkha

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

Druga plemenita istina: Samudaya nastanak dukkhe

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

Trea plemenita istina Nirodha dokonanje dukkhe

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

etvrta plemenita istina: Magga Put

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

Uenje o nepostojanju sopstva

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

Meditacija ili oplemenjivanje uma: Bhavana

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

Budino uenje danas

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao

emu je Buda poduavao