Mikulin - Aktivan Dug Zivot

PDF Studio - PDF Editor for Mac, Windows, Linux. For Evaluation. https://www.qoppa.
com/pdfstudio
PDF Studio - PDF Editor for Mac, Windows, Linux. For Evaluation. https://www.qoppa.com/pdfstudio
http://www.stripzona.com/
A. A. MIKULIN
AKTIVAN DUG ŢIVOT

(MOJ SISTEM BORBE PROTIV STARENJA)
POPULARNA PRIĈA O KORISNIM FIZIOLOŠKIM PREDSTAVAMA I ĈINJENICAMA,

KOJE SVAKI ĈOVEK MORA DA ZNA OD NAJRANIJE MLADOSTI I PAMTI TOKOM
CELOG ŢIVOTA
BEOGRAD
1978.
Prevod: MILAN ĈOLIĆ

Urednik: BRANISLAV MARKOVIĆ
Struĉni recenzent: VLADIMIR PARANOSIĆ
Korektura: NATAŠA KOSTIĆ
Naslovna strana: MIROSLAV MARKOVIĆ
Tiraţ: 3000
Izdavaĉ:
»Partizan« — Novinska izdavaĉko-propagandna ustanova Saveza za fiziĉku kulturu
Jugoslavije
Štampa: »Dimitrije Davidović« — Smederevo

INŢENJERIJA ZDRAVLJA
— Priĉa o akademiku A. A. Mikulinu i njegovoj knjizi —
I u velikim amfiteatrima ponekad moţe doći do neobiĉnih i nesvakidašnjih dogaĊaja.

Tako se jednom desilo da je predavanje profesora prekinuo tresak table koja se otkaĉila sa
jedne kuke. Upravo pre toga je na toj istoj tabli profesor nacrtao nekakav grafikon. Dva
studenta su pojurila da tablu postave na njeno mesto. Zaĉuo se ţagor — momci su se
preznojili, ali tablu nisu nikako mogli ni da pomere. Profesor je jedno vreme ironiĉno
posmatrao mladiće, a onda je nestrpljivo bacio pogled na sat i rekao:
— Prijatelji, okanite se za jedan tren table. Moramo na drugi naĉin da organizujemo
rad. Vi — obratio se jednom studentu — pridrţavajte tablu da se ne otkaĉi sa druge kuke i ne
prebije vam noge, a vi — rekao je drugome — stanite po strani i pazite da se alka zakaĉi
taĉno na kuku. A ja...
I stari profesor je sa lakoćom digao tablu.
Zapanjen takvim obrtom stvari, student se oĉigledno prisetio letnje prakse na radnoj
akciji i poĉeo da komanduje:
— O-ruk! Sada malo nagore ... još malĉice... Gotovo!
Profesor je obrisao ruke maramicom, mirno se vratio na katedru i rekao:
— Zahvaljujem vam se što ste mi pomogli, omladinci. Ali, pre nego što nastavimo naš
razgovor, dozvoliću sebi da vam nešto kaţem. Obojica imate ukupno najviše ĉetrdesetak
godina, ne više, a ja — preko osamdeset. Iz toga treba izvući zakljuĉak: preporuĉujem vam da
se bavite fiskulturom. A sada — vratimo se reaktivnim motorima, koji se koriste u sovjetskoj
avijaciji...
Predavaĉ je bio akademik Aleksandar Aleksandroviĉ Mikulin.
Fantastiĉno zdravlje i snaga! Ali — danas je u to teško ĉak i poverovati — pre više od
trideset godina, medicina je jedva uspela da ga povrati u ţivot. Ne samo da nije smeo da diţe
nikakav teret — bilo mu je kategoriĉno zabranjeno da se uopšte kreće. Ţivot, proraĉunat po
minutama, ţivot, u kome jednostavno ranije nije uopšte imao vremena za sebe — najednom je
bio zaustavljen.
»Do svoje pedesete godine, kao i većina ljudi, nisam pridavao neku posebnu paţnju ni
znaĉaj fiskulturi, piše A. A. Mikulin. — Ali, kada sam se teško razboleo i našao u bolnici,
dobio sam ţelju i našao vremena da poĉnem da razmišljam o komplikovanom ustrojstvu
ljudskog organizma. Prouĉivši veliki broj knjiga o tome, razradio sam svoj sistem, koji sam
ispravio i dopunio kritikom i eksperimentalnom proverom mojih prijatelja. Taj sistem mi je
omogućio da savladam oboljenja, da prestanem da starim i da saĉuvam radnu sposobnost
tokom dugog niza godina, ukljuĉujući i sadašnje doba«.
Potrebno je osvrnuti se u prošlost, da bi shvatili ne samo zašto je, već najvaţnije kako
je taj ĉovek poĉeo da se bori za svoje zdravlje, za svoj um, inaĉe bi suviše banalan bio
odgovor: jednostavno što je hteo, kao i svi ljudi, da ţivi što je moguće duţe.
Kako je to i normalno kod konstruktora, on je sebi postavio »tehniĉki zadatak«,
formulišući ga od samog poĉetka maksimalno kratko i jasno. Evo ga:
1) Shvatiti na koji naĉin radi ljudski organizam;
2) Pomoći sebi i drugima;
3) Dug ţivot mora biti i aktivan.
Po poslednjim statistiĉkim podacima, granicu od devedeset godina je u SSSR prešlo
preko 300.000 ljudi. A onih, koji su prešli sedamdeset godina — ima na milione. To je
rezultat rasta blagostanja sovjetskih ljudi, posledica uspeha medicine. Pomoći tako ogromnoj
1
armiji ljudi svojim bogatim iskustvom, pronaći u sebi snage i mogućnosti kako i na koji naĉin
što duţe davati društvu svoja znanja, rad, iskustvo — vaţan je zadatak.
... Obratimo se poĉetku XX stoleća. Ogroman kabinet, zidovi prekriveni knjigama.
Zeleni otoman, a kraj otomana ĉuĉe dva ĉoveka: deĉak Saša Mikulin i stariji ĉovek ogromnog
ĉela, raskošne sede brade, koji popravlja nekakvu mehaniĉku igraĉku:
— Mašine treba voleti, — neţno i pouĉno govori on svom mladom roĊaku.
Nalazimo se u kabinetu Nikolaja Ţukovskog, oca ruske avijacije. Kasnije će taj
kabinet postati Aleksandru Mikulinu za dugi niz godina jedini dom, a zeleni otoman —
postelja. On će provesti sa Ţukovskim poslednje, najteţe godine njegovog ţivota, do
maksimuma ispunjenog nauĉnom delatnošću, organizatorskim radom za dobrobit mlade
Sovjetske drţave.
Toga se ne prisećamo zbog toga da bismo ozarili slavom Mikulina zbog njegovog
slavnog roĊaka. Jer, nije najvaţniji veliki roĊak, već ono što je preuzeo od njega za
organizovanje sopstvenog ţivota, ono što je mladić prihvatio od njega kao njegov prijatelj i
pomoćnik.
U moskovskom Višem tehniĉkom uĉilištu N. E. Ţukovski drţi svoja ĉuvena
predavanja o vazduhoplovstvu. Do kasno u noć gori prekrivena novinama stona lampa u
njegovom kabinetu. Ali, kada je poĉela da gubi snagu ruka nauĉnika, njegov roĊak je taj koji
priljeţno prepisuje njegova predavanja i ĉlanke. I kada se nauĉnik razboleo, predavanja se ne
prekidaju. Na katedru se penje mladi student, za sada samo kao rektor. U auditoriji — ni jedan
ironiĉan osmejak. Svi znaju: Aleksandar Mikulin na to ima moralno pravo, jer je i sam ĉlan
vazduhoplovnog kruţoka koji je pri uĉilištu organizovan na inicijativu Ţukovskog, a u sastavu
kojeg se, izmeĊu ostalih, nalaze takvi divni mladići kao što su A. Tupoljev, A. Arhangelski,
K. Ušakov, V. Vetĉinkin, B. Steĉkin.
Godine 1918. Ţukovski je uputio komandi Crvene Armije referat, u kojem je
dokazivao neophodnost stvaranja vazduhoplovnog raĉunsko-istraţivaĉkog biroa:
»Istina, raĉuno-istraţivaĉki biro će predstavljati za Upravu Vazdušne flotile izvestan
rashod, — piše on, — ali izdrţavanje raĉunskog biroa tokom godine dana stajaće isto koliko
staju i tri slupana ratna aeroplana. A u stvari, na Moskovskom aerodromu je za poslednjih pet
nedelja bilo slupano. .. osam aparata«.
Ideja Ţukovskog je bila odmah prihvaćena, i saradnici su mogli da se angaţuju. Oni su
već postojali — uĉenici i jednomišljenici Ţukovskog. To su istovremeno i prvi inţenjeri-
aeromehaniĉari A. Arhangelski. A. Tupoljev, B. Steĉkin, V. Petljakov i A. Mikulin.
Prvo zajedniĉko delo novog kolektiva bio je gliser. Gliser i avijacija? Ali, ne treba se
ĉuditi. Jer, to je bila osnova hidroaviona sutrašnjice. Godine 1919. formira se KOMPAS —
Komisija za konstruisanje aerosaonica. I ponovo se meĊu zaĉetnicima te ideje nalazi mladi
inţenjer A. Mikulin. Nekoliko konstrukcija aerosanki koristila je i Crvena Armija u borbi
protiv belogardejaca, a posle dvadesetih-tridesetih godina, aerosanke su uspešno koristile
polarnim ekspedicijama.
— Kada su po našem nebu letele još uvek spore »police«, Nikolaj Jegoroviĉ mi je
govorio: »Avijacija će se razvijati na raĉun motora« — seća se danas akademik A. A.
Mikulin. — Sigurno upravo tu i treba traţiti izvornik stvari, kojoj sluţim i dan današnji.
Danas je glupo postavljati pitanje ko je konstruktor avioona »TU« ili »ANT« ĉak i
detetu. Svi znaju — to su avioni koje je konstruisao Tupoljev. Ĉuveni »šturmovik«, »leteći
tenk« izašao je iz konstruktorskog biroa Iljušina — to takoĊe znaju svi. Porodica fantastiĉno
brzih MIG-ova — to su Mikojan i Gureviĉ...
A ko je konstruktor motora za te avione, sigurnih, jakih, koji su otišli ispred
inţenjerske misli svog doba na nekoliko godina i koji su omogućili da se ostvari smela parola:
»Leteti više, dalje od svih, brţe od svih!«
2
Takvo pitanje se moţe postaviti ne samo uĉeniku. Imena konstruktora »plamenih

srdaca« mnogo su manje poznata.
Akademik A. A. Mikulin
... Legendarni let Valerija Ĉkalova preko Severnog pola u Ameriku na avionu
konstrukcije Tupoljeva »ANT-25«. Ponavljanje tog leta od strane M. Gromova na avionu
istog tipa. Dodajmo: sa motorima najsigurnijim i najjaĉim u to doba. Njihov konstruktor je A.
A. Mikulin. On je tvorac prvih avionskih motora originalne domaće konstrukcije, kako
klipnih, tako i turboreaktivnih, koji se široko koriste u vazdušnoj flotili.
Motori A. A. Mikulina su i pre rata i u poratnom periodu (razume se, više ne klipni,
već — reaktivni) radili na mnogim tipovima MIG-ova. Prvi je još 1937. godine na visini od
6000 metara razvio snagu od 1200 konjskih snaga.
Za vreme rata je konstruktorski biro, na ĉijem se ĉelu nalazio A. A. Mikulin
konstruisao jak motor AM-38 za »šturmovike« IL-2 kojih su se bojali fašisti.
3
Za dve decenije konstruktorskog rada stvoren je veliki broj motora, koji su se serijski
proizvodili. To je bio posao izuzetno naporan. Njega je otadţbina visoko ocenila. Aleksandar
Aleksandroviĉ Mikulin je — Heroj Socijalistiĉkog Rada. On je laureat ĉetiri Drţavne
nagrade, nosilac mnogobrojnih odlikovanja.
Konstruktor najsavremenijih avionskih motora, koji su doneli slavu sovjetskoj
avijaciji, decenijama je radio ne znajući za odmor.
U mladosti se bavio jahanjem i osvojio više nagrada kao dţokej. Posle je postao
sumanuti motociklista i takoĊe uĉestvovao na trkama. Ali, rad ga je naterao da zaboravi na
sve svoje mladalaĉke zanose.
Mikulin je odliĉno znao koliki je radni vek svakog motora i u instrukcijama je taĉno
navodio kako motor treba odrţavati, kada treba obavljati generalnu, a kada tekuću opravku, a
kada ga opet treba otpisati. I, u avijaciji postoji pravilo da se svi moraju pridrţavati, i to
striktno, tih instrukcija. A svoj jedini i nezamenljivi »motor« — srce, A. A. Mikulin je u
potpunosti i sasvim zapustio.
Da ga »otpiše«? Sa time se nikako nije slagao. Primeri dugog ţivota najbolje dokazuju
da su rezerve organizma znatno veće — mi jednostavno ne obraćamo dovoljno paţnje na
sebe, organizam radi do maksimuma i pre vremena ispada iz stroja.
Analitiĉki um nauĉnika, inţenjera-konstruktora je i ovde, u potpuno novoj
problematici, izdvojio najvaţnije beoĉuge u traganju i prouĉavanju toga kako i na koji naĉin
utiĉu na ţivot ĉoveka biopotencijali, znojenje, rad mišićnog aparata za vreme kretanja, fiziĉke
veţbe.
Mikulin je poĉeo da prouĉava potpuno novu za njega literaturu. Neki od prijatelja su
mu savetovali da ne gubi vreme uzalud, već da poĉne da se bavi specijalnim veţbama po
instrukcijama lekara. I ništa više. On je to priljeţno i radio. Ali, istovremeno je ţeleo da i sam
shvati zašto se i kako treba baviti fiskulturom, kako treba hodati i trĉati, kako bi iz kretanja
izvukao maksimum koristi po organizam. On je hteo da proanalizira osnovne uzroke starenja i
radio je oprezno, smišljeno. Ovoga puta eksperimentalna baza nisu bili poligon ili
laboratorija, već on sam.
Postupno je poĉela da se formira hipoteza o jednom od osnovnih uzroka starenja —
taloţenju produkata razmene materija — »šljake« kako je naziva Mikulin — u meĊućelijskim
prostorima. Znaĉi, upravo tu, na tom nivou, treba da otpoĉne, pomoć ĉoveka sopstvenom
organizmu. I, ta pomoć se sastoji u stalnom kretanju, pravilnom disanju, racionalnoj ishrani.
Moţe se postaviti pitanje: da A. A. Mikulin nije preuzeo na sebe preteţak zadatak,
prihvativši se razrade sopstvenog sistema borbe protiv starenja, nudeći svoje objašnjenje za
niz fizioloških procesa, koji se odigravaju u organizmu?
U naše doba se front prouĉavanja ljudskog organizma u velikoj meri proširio. Hemiĉar
i fiziĉar prouĉavaju ţivotnu delatnost na molekularnom niivou. Zajedno rade lekar, fiziolog,
matematiĉar, inţenjer-elektriĉar, akustiĉar, kibernetiĉar, pa ĉak i struĉnjak za atomsku
energiju. Takav usaglašeni rad pomaţe nam da se brţe uspinjemo po stepenicama
najsloţenijeg dela prirode — ĉoveka, pomaţe nam da pronalazimo nove naĉine borbe sa
oboljenjima, koja su do nedavno izgledala neizleĉiva, pomaţe ĉoveku da do poznih godina
oĉuva sveţinu uma, bodrost duha, fiziĉku snagu. I to je davalo pravo akademiku A. A.
Mikulinu da se ukljuĉi u istraţivanja sa pozicija svojih širokih znanja, koja raĊaju
neoĉekivane i nemoguće, za onog ko nije inţenjer, analogije, zakljuĉke, da razmišlja o
ljudskom organizmu, razotkriva tajne harmoniĉnog uzajamnog delovanja njegovih elemenata
i uzroĉnike neusaglašenost njegovog rada; da traţi puteve povećanja koeficijenta korisnog
dejstva, dugoveĉnosti i sigurnosti, predlaţe svoje fiziĉke veţbe, pravila ponašanja i ishrane;
da pronalazi pribore i mehanizme. Pravilnost svojih razmišljanja, zakljuĉaka i preporuka on
potvrĊuje liĉnom praksom, sopstvenim zdravljem i aktivnim radom u osamdeset trećoj godini.
4
Ali, kakvo je mišljenje fiziologa i biologa, kada su se upoznali sa rukopisom, u kome

je izlagan sistem borbe za stvaralaĉku dugoveĉnost koji predlaţe inţenjer — struĉnjak za
avionske motore? Dajmo im reĉ.
Akademik, sekretar Odeljenja fiziologije AN SSSR, J.M. Kreps:
»Posle obimnog redaktorskog rada koji sam obavio zajedno sa autorom što se tiĉe
fizioloških predstava i ĉinjenica, smatram da je rukopis u celosti veoma interesantan i koristan
za objavljivanje u biblioteci nauĉno-popularne literature« .
Doktor medicinskih nauka, profesor V. N. Gurjev:
»Monografija je jako interesantna. Sa svim osnovnim postavkama moţemo se sloţiti.
Knjiga je jako korisna...«
»Nisam našao u njoj nikakve greške — govori rukovodilac laboratorije fiziološke
kibernetike Lenjigradskog drţavnog univerziteta profesor P. I. Guljaljev.
Akademik A. L. Kursanov:
»Moram priznati da kao biolog nalazim da su neke vaše formulacije presmele, ali to ne
smeta da se u vašem radu vidi ono najvaţnije — njegova originalnost, koja se sastoji u tome,
da vi teţite da shvatite organizaciju ljudskog organizma, ocenjujući ga pogledom inţenjera-
konstruktora i mehaniĉara. Pri tome vam polazi za rukom da vidite mnoge poznate nam
pojave u novoj svetlosti, što ili ubeĊuje u to da ste vi u pravu, ili tera ĉoveka da traţi nove
pristupe za njihovo proveravanje, a to znaĉi da stvara stvaralaĉku misao«.
Akademik A. A. Imšenecki:
»U potpunosti se slaţem sa tim da fiziĉke veţbe koje preporuĉuje A. A. Mikulin mogu
biti korisne za ljude umnog rada«.
I, na kraju, mišljenje Nauĉnog medicinskog saveta Ministarstva zdravstva SSSR,
upućeno u redakciono-izdavaĉki savet AN SSSR:
»Nauĉni medicinski savet Ministarstva zdravstva SSSR nema ništa protiv
objavljivanja knjige akademika A. A. Mikulina »Moj sistem borbe protiv starenja« (»Aktivni
dug ţivot«).
Zamenik predsednika Nauĉnog medicinskog saveta Ministarstva zdravstva SSSR,
profesor G. K. Ušakov«.
Niz autoritativnih mišljenja mogli bi smo da nastavimo. Ali i ona koja smo naveli,
dovoljna su da se sa interesovanjem okrenemo prema stranicama ove knjige, ĉiji je cilj da nas
ubedi: potrebno je nauĉiti da se borimo za sebe, svoje zdravlje, kako bismo sto duţe bili
korisni društvu.
S. Ĉumakov
5
Poglavlje 1
KAKO SE RAĐALA OVA KNJIGA
Svaki ĉovek ţeli da ţivi, bude zdrav i radi što je moguće duţe, ne osećajući pri tome
breme svojih godina. Ali, kako se to kaţe, starost se prikrada neprimetno, i tu je nemoguće
bilo šta uraditi. Koliko je samo fatalizma i pokornosti sudbini u tom ustaljenom mišljenju!
Ĉovek se najĉešće, u borbi protiv starosti, povlaĉi u pasivnu odbranu. Sistem borbe je
uglavnom istovetan: diţu se »odbrambena utvrĊenja« od lekova — ali su pobede nad
staraĉkim oboljenjima ĉiste iluzije. Ĉovek svake godine ima sve više i više zabrana: ne sme
da trĉi, ne sme da koraĉa brzo, ne sme da diţe nikakve terete, ne sme da radi — ali sve te
zabrane ne udaljavaju, već suprotno — pribliţavaju starost. Organizam postaje sve nemoćniji.
Nekako neprimetno nastupa doba, kada stari poznanici, susreću se na ulici, umesto
uobiĉajenog »Kako ste?« postavljaju pitanje: »Kako se osećate?« — »Škripim pomalo« —
glasi odgovor, i glavna tema razgovora postaje ne rad, već zdravlje. Šta da se radi — u pitanju
su godine. Ali, moţda nisu godine krive za sve, već mi sami, i starost nam se moţda uopšte ne
prikrada, već je mi sami uvlaĉimo u svoj dom, iako se ona otima i tvrdi: »Rano je još da te
uzmem u svoje šake!«
Pre tridesetak godina osećao sam se mnogo lošije i starije nego danas. Do svoje
pedesete godine se, kao i većina ljudi, nisam baš previše brinuo za svoje zdravlje, nisam
pridavao neki poseban znaĉaj fiskulturi. Ali, kada sam se razboleo — i to teško, i kada sam se
našao u bolnici, konaĉno sam imao dovoljno vremena i ţelje da shvatim — kao inţenjer,
elektroniĉar, mehaniĉar i konstruktor — uzroke starenja ljudskog organizma, mogao sam da
razradim aktivni sistem borbe protiv starenja. To sam ţeleo da uradim da ne bih »škriputao«
što duţe i kao penzioner posmatrao sa strane kako kljuĉa ţivot, već da bih što duţe aktivno
uĉestvovao u njemu i radio.
Pre više od tri stotine godina nastala je gerontologija, nauka ĉiji je zadatak —
rešavanje problema dugog ţivota i borba protiv starenja. Hiljade lekara, biologa, fiziologa i
drugih nauĉnika radi danas na rešavanju tih problema. U SSSR i drugim zemljama osnovani
su nauĉno-istraţivaĉki instituti gerontologije. Nauĉnici raznih profila razmenjuju svoja
mišljenja na kongresima gerontologa. Jer, postoji oko dvesta hipoteza o uzroĉnicima
nastupanja starosti, o bolestima starenja.
U literaturi ima dosta podataka o ljudima, koji su dugo ţiveli. Tako su na primer
Kentingern i Peter Zortaj ţiveli po 185 godina. Prirodna dugoveĉnost nije retkost ni u SSSR,
gde danas ţivi preko 30.000 radnika i penzionera starih preko 100 godina i oko 300.000 ljudi
starijih od 90 godina. Liĉno sam prouĉavao ţvot jednog Abhaza, druga Kiuta, kome je danas
preko 153 godine. On je svakodnevno radio u vrtu i jahao konja bez iĉije pomoći. Moţemo
samo da pretpostavljamo kakav je on bio dţigit, kada je imao 100 godina. Sve to govori da
ljudi i njihove ćelije mogu da ţive jako dugo. Treba samo stvoriti takve uslove spoljne sredine
za ćelije, u kojima nove ćelije ne bi gubile punovredne osobine svojih roditelja.
Temi ţive ćelije posvećeno je mnoštvo bioloških, biohemijskih i fizioloških radova.
Ali, u njima se moţe snaći samo struĉnjak. Istovremeno sam ubeĊen da bi svaki ĉovek morao
da se u što je moguće mlaĊem uzrastu upozna sa najosnovnijim podacima o fiziološkim,
konstruktivnim osobenostima svog organizma, koje utiĉu na zdravlje, bodar duh i dug radni
ţivot.
Dokle god smo zdravi, ili se bar tako osećamo, mi bezobzirno eksploatišemo sami
sebe, svoje organe, svoje mogućnosti, ne misleći pri tome na posledice. A prema mašinama se
odnosimo mnogo briţljivi je.
6
Kupili ste na primer motocikl. Ali, vi nećete sesti na njega pre no što prouĉite sva
uputstva i njegove delove, pravila voţnje. Nećete moći dugo da ga koristite, ako poĉnete
bezobzirno da ga eksploatišete. Svojim organima takoĊe nećete moći racionalno da se
koristite sve donde, dok ne saznate kako su oni ustrojeni, kakve su njihove mogućnosti i kako
im treba popomagati da bi ste saĉuvali stvaralaĉku dugoveĉnost. Zato i dotiĉem u ovoj knjizi
najvaţnije, osnovne osobenosti ljudske fiziologije. A u njih svrstavam sledeće: uticaj
biopotencijala na ţivot ĉoveka, uticaj krvotoka, disanja, znojenja, fiskulture, kretanja na
mišićni aparat.
U poslednje vreme u štampi se sve ĉešće pojavljuju napisi o tome šta treba raditi da bi
ĉovek što duţe ostao zdrav. Interesantni su na primer ĉlanci sovjetskog hirurga, akademika
medicinskih nauka N. M. Amosova. Na ruski jezik prevedena je brošura G. Gilmora »Trĉanje
radi ţivota«. Mnogi ljudi pokušavaju da primenjuju gimnastiku joga.
Ali, mogi ljudi, na ţalost, podcenjuju odluĉujuću ulogu fiskulture u našem
suvremenom ţivotu i ne koriste je dovoljno. Ĉini mi se da do toga dolazi zbog toga, što ni u
jednom objavljenom radu ne postoji, nije dato objašnjenje zašto je potrebno da se ĉovek bavi
fiskulturom, zašto je potrebno hodati i trĉati, a uz sve to nisu date ni instrukcije kako treba
hodati i trĉati.
Sa skoro stoprocentnom sigurnošću moţe se reći da najveći broj ljudi naroĉito onih
starijih od 35 godina ne trĉi i ne bavi se gimnastikom koja je neophodna za zdravlje samo
zato, što im niko na vreme nije objasnio zašto su našem organizmu potrebni odreĊeni pokreti,
što im niko nije dokazao da mirovanje vodi ka lenjosti, opuštenosti i slabosti, da nepokretnost
samo ubrzava nastupanje starosti.
Postoji mnoštvo recepata i preporuka. Tako na primer, jedan poznati lekar smatra da
osnovni metod za dugi ţivot predstavljaju terpentinske kupke. Ali, kada sam ih isprobao,
ispostavilo se da su mi one kontraindikovane. Iz toga sledi zakljuĉak: ne postoje dva ista
ĉoveka na svetu, što opet znaĉi da nije svako sredstvo podjednako korisno za sve ljude. Zato i
ne pišem o koristi ili šteti od medicinskih preparata. Neka se time bave lekari.
A ona sredstva i metodi ponašanja, koje sam razradio i proverio tokom tri decenije —
moţe da koristi svaki ĉovek, pošto se ta sredstva i metodi odnose samo na osnovna ţivotna
svojstva i osnovne fiziološke prirode ĉoveka.
PredviĊam potpuno normalno u ovakvim sluĉajevima pitanje o tome, ko je jednom
inţenjeru dao pravo da daje savete, da se meša u fiziologiju i predlaţe svoj sistem. Potrudiću
se da odgovorim na to pitanje. A za to je potrebno izvršiti mali izlet u istoriju.
Prouĉavanjem konstrukcije ljudskog organizma bavili su se ne samo lekari, već takoĊe
i veliki mislioci, nauĉnici prvih stoleća naše ere. O tome govore radovi Platona, Aristotela,
Hipokrata (o ljudskoj prirodi), Gelena, Eudema i mnogih drugih aleksandrijskih nauĉnika iz
škole Gerofila.
Posebno je veliki udeo u prouĉavanju organa ĉoveka i ţivotinja najvećeg genija epohe
Preporoda, slikara, vajara, arhitekte, inţenjera i anatoma Leonarda da Vinĉija, koji je za
sobom ostavio kapitalno delo »Anatomija, beleške i crteţi«. U tom delu dat je opis svih
kostiju, unutrašnjih organa, nervnog sistema i sistema krvnih sudova, ligamenata itd. U to
doba je takav univerzalni i teţak rad mogao da obavi samo izuzetan, raznovrstan mislilac i
nauĉnik.
Evo kako Leonardo da Vinĉi objašnjava zašto ljudi stare:
»Starci, koji ţive potpuno zdravi, umiru od nedostatka hrane; to se dešava zbog toga,
što kod njih dolazi do neprestanog suţavanja venae mesantericae i zahvaljujući zadebljanju
zidova tih vena, pa sve do kapilarnih vena koje se prve u potpunosti zaĉepljuju. Iz toga sledi
da se starci boje hladnoće više od mladih ljudi i da oni koji su stari imaju koţu boje drveta ili
sasušenog kestena, jer im se koţa uopšte ne hrani. Sa tom opnom kod vena kod ljudi se
7
dešava isto što i sa pomorandţom, ĉija kora deblja, a sredina se smanjuje sa tim kako one
stare«.
Iako je od Leonarda prošlo više od 450 godina, njegov lakonski sud moţemo i danas
da smatramo kao veoma taĉan dokaz jednog od uzroĉnika prevremenog starenja ljudi koji
nisu shvatili svoj organizam i koji nisu primenjivali najelementarnije fiziološke mere za
odrţavanje zdravlja svojih arterija i vena.
Tome pitanju, uzgred budi reĉeno, ja posvećujem posebnu paţnju u knjizi, jer ma
koliko se ljudi meĊusobno razlikovali po svom uzrastu, zdravstvenom stanju, fiziĉkom
razvoju — funkcije vena i arterija kod svih su istovetne, zakoni razmene materija kod svih
ljudi su istovetni i zajedniĉki.
Pored Leonardovih radova, zaustavio bih se i na traktatu Andreja Vezalija »O strukturi
ljudskog tela«, objavljenom 1543. godine. Njegove misli su aktuelne i danas, kada se nauka i
tehnika nalaze na savremenoj etapi razvoja.
»Za prouĉavanje nauka i umetnosti ima mnogo prepreka. — pisao je on. — U svakom
sluĉaju dosta veliku štetu nanosi prekomerno usitnjavanje onih uĉenja koja sastavljaju svaku
od tih nauka. I još veću prepreku predstavlja uska podela pojedinih oblasti izmeĊu raznih
specijalista. (Oni) se toliko posvećuju samo jednoj njenoj oblasti, da ostale, koje su sa njom
na najuţi naĉin povezane, ostaju po strani. Zato oni nisu u stanju da stvore nešto odista
izuzetno...«
Ta odista pravilna misao odnosi se na raniju nastavu medicinskih nauka, koja nije
uzimala u obzir uticaj elektronike i elektromagnetnih polja na normalan razvoj ljudskih ćelija
i aktivnu dugoletnost. I tom pitanju u knjizi posvećujem posebnu paţnju. Jer, uticaj
elektromagnetnih polja je istovetan na sve ljude — ona deluje na sve podjednako i pri tome ne
vrši nikakvu selekciju.
Poslednjih nekoliko godina karakteriše kompleksno prouĉavanje ljudskog organizma
od strane nauĉnika najrazliĉitijih specijalnosti. MeĊu njima će te susresti ne samo lekara i
fiziologa, već i struĉnjake iz oblasti opšte biologije, genetike, biohemije, biofizike ... Medicini
pomaţu najnovija dostignuća savremenog napretka: laser, izotopi, kibernetika ... Taj spisak bi
mogao da se nastavi.
Danas lekara-traumatologa moţemo da susretnemo u laboratoriji otpora materijala
politehniĉkog instituta. Bez dobrog poznavanja karakteristika ĉvrstine kosti, njenog otpora na
saţimanje i savijanje, nemoguće je zamisliti efikasno leĉenje preloma.
Izvanredni hirurg Nikolaj Mihajloviĉ Amosov, ĉije sam radove već spominjao, pored
medicinskog, završio je vanredno i industrijski fakultet. Savremenom lekaru potrebna su
inţenjerska znanja, kako bi on imao mogućnosti da baci što je moguće šire pogled na funkcije
i konstrukciie ljudskog organizma, kako bi mogao što autoritativnije da uĉestvuje u uvoĊenju
dostignuća nauĉno-tehniĉkog progresa u medicinsku praksu.
Po profesiji sam inţenjer-konstruktor. To mi je u mnogome pomoglo da za vreme
obdukcija i prepariranja, koja sam obavljao pod rukovodstvom struĉnjaka, shvatim kako je
priroda konstruisala »mehanizam« ĉoveka. Pored toga, morao sam da prouĉim filozofiju i
izvršim mnoštvo eksperimenata, da bih shvatio neke fiziološke procese i ĉinjenice, da bih
obavio ĉitavu seriju eksperimenata, otkrio zakone po kojima dolazi do konstrukcije
muskulature. Upravo na osnovu tih svojih fizioloških eksperimenata, posle dugotrajne provere
svakog elementa mog sistema na samome sebi i mojim prijateljima odabrao sam potrebne
veţbe i sada ih preporuĉujem ljudima — bez obzira na njihov uzrast.
Sada se fiskulturi i sportu poklanja posebna paţnja. Mnogi istaknuti nauĉnici, lekari,
sportisti pišu radove o zdravom ponašanju i korisnim veţbama. Njihove savete prihvatam i
trudim se da ih se pridrţavam. Ali, materijal koji se nalazi u ovoj knjizi, ne ponavlja podatke
koji se nalaze u knjigama objavljenim na tu temu. Rekao bih da ih ovaj materijal samo
dopunjuje.
8
Ţelim da podvuĉem da ova moja knjiga nije nikakav udţbenik. Terma mog rada je —
analiza nekih osnovnih uzroĉnika starenja, koje sam proverio, a isto tako i teoretska i
praktiĉna analiza uloge biopotencijala, disanja, znojenja, poreĊenja uslova ţivota prvobitnog i
savremenog ĉoveka i ocena uloge fiskulture u ţivotu savremenog ĉoveka.
Pored toga, ja predlaţem i neke pribore, koje sam konstruisao za borbu protiv starenja.
U knjizi objašnjavam šta mi je pomoglo da savladam oboljenja, prestanem da starim i
saĉuvam relativnu mladost, radnu sposobnost tokom dugog niza godina. I ţelim da što veći
broj ljudi koristi ove moje podatke.
Priroda sebi nije postavila za zadatak da ţivotinje i ĉoveka obezbedi dugim ţivotom,
što potvrĊuju mnogobrojne ĉinjenice. Na primer — nestabilnost zuba, koja dovodi
predstavnike ţivotinjskog carstva do prevremene smrti od gladi. Slabljenje vida i sluha opet
dovodi do pogibije od nezaštićenosti. Na kraju, prevremena smrt nastupa i od gomilanja
otrova i »šljake« u meĊućelijskim prostorima i od poremećaja delatnosti nervnog sistema.
Prema svemu, priroda je teţila da na Zemlji ubrza smenu pokoljenja za što brţe
obavljanje procesa samousavršavanja (evolucije). Novo lišće na granama neće zazeleneti, dok
staro ne oduva vetar. Ali, ĉovek se ne podĉinjava slepo prirodi. On se bori, i putevi te borbe
su razliĉiti. Umesto zuba, on je dobio proteze. Za slabi vid — izmislio je naoĉare. Protiv
raznih oboljenja — tu su opet dostignuća medicine. Starenju organizma — on je suprotstavio
fiskulturu i sport.
Ĉitalac moţe da pomisli da se tim kratkim reĉima iscrpljuju prvi podaci o borbi
ĉoveka za dug ţivot. Ali, na ţalost, to nije taĉno! Ispostavilo se da postoji još jedan neprijatelj
— podao i nevidljiv. On se zove — lenjost i slaba volja.
Na hiljade ljudi je prevremeno umrlo od nagomilavanja »šljake« u organizmu i od
poremećaja nervne delatnosti samo zato, što su bili lenji da se svakog jutra bave gimnastikom.
Da bi se saĉuvalo zdravlje, srećan dug i radan ţivot nije dovoljno kupiti što veći broj knjiga o
koristima koje donosi fiskultura, nije dovoljno okaĉiti na zidove postere sa opisima jutarnje
gimnastike. Najvaţnije je pronaći u sebi snagu volje i postepeno je vaspitavati, kako bismo
pobedili lenjost. Samo u tom sluĉaju uspeh moţe biti obezbeĊen.
Višekratno ponovljeni eksperimenti pokazali su da svim metodama i naĉinima mog
sistema za povišenje radne sposobnosti mogu da se koriste kako muškarci, tako i ţene, kako
deca, tako i ljudi u godinama. Ali, za svakog ĉoveka je odluĉujući uslov za primenu mog
metoda — obavezno pridrţavanje krajnje postupnosti i opreznosti pri savlaĊivanju novih
veţbi, na koje organizam ranije nije bio naviknut.
Ţive ćelije ne mogu za samo nekoliko dana da promene svoju strukturu i naĉin ţivota.
Za to je potrebno vreme. Ĉovek u godinama, koji se ranije nikada nije bavio fiskulturom,
mora da se prilagoĊava ovim veţbama najmanje mesec dana.
Dan za danom svakoj veţbi treba postupno dodavati po jedan-dva pokreta (na primer
kod dizanja tegova). Prilikom trĉanja, svakog dana treba dodavati po 5—10 koraĉaji itd., sve
do odreĊene granice, individualne za svakog ĉoveka.
Naglo opterećivanje izuzetno je opasno po organizam. Suprotno — postupnost u
savlaĊivanju veţbi dovodi do jaĉanja celog organizma, ĉini ĉoveka zdravijim i izdrţljivijim,
vodi ga ka dugom i aktivnom ţivotu.
Smatram za potrebno da kaţem i nekoliko reĉi o mom odnosu prema medicini i
biologiji.
Teško je naći reĉi, dovoljno jarke, da bih izrazio oduševljenje delatnosti naše partije i
Sovjetske drţave, usrnerene na usavršavanje medicinske pomoći stanovništvu i organizaciju
odmora ljudi. Medicina i lekari rade mnogo. Ali, ĉini mi se da u nekim sluĉajevima lekari,
koristeći aktivno lekove, podcenjuju ulogu takvog faktora kao što je samostalnost ţivih ćelija,
kada je za njihovo ozdravljenje, razvoj i reorganizaciju ĉovek kadar da sam stvori
9
odgovarajuće uslove. Tu postoji široko polje za izuzetno interesantne eksperimente i

istraţivanja.
Slika 1. Kod kuće. Autor ima 62 godine
Slika 2. Autor ima 82 godine

10
Ako npr. ĉovek, koji se nikada nije bavio veslanjem, poĉne aktivno da se bavi tim
sportom, njemu će se kroz jedan sat dlanovi prekriti krvavim plikovima, pošto se ćelije još
nisu prilagodile novim uslovima spoljne sredine — stalnom trenju dlanova o drvo vesla. Ali,
ako se veslanju priĊe razumno i postupno, kako i treba postupati na poĉetku bavljenja svakim
sportom, onda će se posle nekoliko dana na dlanovima pojaviti ţuljevi. Razgledao sam pod
mikroskopom strukturu ranijih i novoformiranih ćelija kod ljudi koji su poĉeli da se bave
veslanjem. Te ćelije nemaju meĊusobno apsolutno niĉeg zajedniĉkog!
Ko je tu, ili šta je to komandovalo tom rekonstrukcijom, ko je pravio proraĉun
preureĊenja, ko je obavio proraĉun stabilnosti, ko je kontrolisao da preĊašnje ćelije
istovremeno zapoĉnu i završe rad na svojoj reorganizaciji, zašto ta reorganizacija nije
zahvatila celu koţu, površinu dlana, već se završila samo i iskljuĉivo na bazi prstiju na dlanu?
Na veliku ţalost, na sva ta pitanja koja izgledaju tako jednostavna, savremena
biologija za sada ne moţe da pruţi prihvatljiv odgovor.
Stolećima je formirano mišljenje da ljudski mozak — najsloţenije delo prirode —
predstavlja apotezu delatnosti te iste prirode, i da je on, taj isti mozak, u stanju da rukovodi
bilo kakvom rekonstrukcijom delatnosti ćelija, pa izmeĊu ostalog i onakve, o kojoj smo
upravo govorili. Dozvoljavam sebi da se usprotivim: a da li je ćelija sposobna za samostalnu
logiĉku delatnost? Jer, teško da bih pomoću lekova uspeo da na svojim dlanovima stvorim
tako brzo ţuljeve na potrebnim mestima. A pod uticajem delovanja spoljne sredine, ţuljevi su
se pojavili, i to veoma brzo.
Eto zašto mi se ĉini da je potrebno traţiti takve uslove spoljne sredine, pri kojima bi se
ćelije same ĉistile od »šljake« — glavnog uzroĉnika starenja, pri kojima bi se same leĉile od
bolesti pomoću leukocita, fagova itd., koje su same pronašle, pri kojima bi menjale svoju
strukturu i formu u potrebnom pravcu i, na kraju, pri kojima bi same sticale osobine, koje su
neophodne za to da ĉovek dugo i aktivno ţivi.
Eto, to sam sebi postavio za zadatak tokom ovih tridesetak godina koliko se bavim
ovim problemom. Ako mi je pre trideset godina bilo teško da dokaţem da odluĉujući znaĉaj
za ţivot imaju elektriĉna praţnjenja, joni, elektromagnetska polja koja uzajamno deluju u
molekulima, ćelijama i nervnom sistemu, sada su tu tezu prihvatili biolozi i oni je prouĉavaju.
Tako je na primer nedavno objavljena knjiga G. A. Sergejeva »Bioritam i biosfera«. U njoj,
izmeĊu ostalog stoji:
»Godine 1969. smo otkrili tzv. biolaserski efekat mozga. Zahvaljujući tom efektu, u
okolnom prostranstvu moţe da dolazi do zraĉenja elektriĉnog talasa koje se registruje pomoću
visokoosetljivih detektora .. .«
U toj knjizi se govori i o sledećim interesantnim posmatranjima: »... Iznenadna
vlaţnost je jednaka po svom efektu radioaktivnom delovanju, koje izaziva teške poremećaje
funkcije stvaranja krvi. Nagla kolebanja pritiska. . . dovode do takvih oboljenja као što su
hipertonija. . . recidivi srĉano-vaskularnih oboljenja. Promene napetosti elektromagnetnog
polja utiĉu na bioelektriĉnu aktivnost mozga.
U nizu zemalja se (preko radia) daju prognoze biometeorološke situacije«.
Analogna pitanja sam prouĉavao pre više od dvadeset i pet godina i tom prilikom sam
došao do zakljuĉka: ljudske ćelije je potrebno ĉuvati od negativnih delovanja spoljne sredine.
Kao prvu meru predloţio sam uzemljenje ćelija, odnosno povezivanje njihovog spoljnjeg
elektriĉnog potencijala sa Zemljinim potencijalom. Ali, o tome će detaljnije biti reĉi u
sledećem poglavlju.
11
Poglavlje 2
O ULOZI VENSKIH ZALISAKA
Hrana i »ĉišćenje« ćelija
Oĉigledno je da postoji mnoštvo biohemijskih i biofiziĉkih uzroĉnika koji dovode do

starenja ĉoveka. Ĉini mi se da na prvo mesto treba staviti zagaĊenje ćelija i meĊućelijskog
prostora otpacima razmene materija, produktima oksidacije, koji se neprekidno odvijaju u
ljudskom organizmu.
Pozivam vas da se setite školskih godina, ĉasova biologije, na kojima ste se upoznali
sa jednoćelijskim organizmima. Prineli ste oko mikroskopu i ugledali kako ţivi ameba. Evo
produkata razmene materija, koji kroz membranu prodiru u taj najjednostavniji organizam.
Ameba se postupno povećava do odreĊene granice zasićenja. Posle toga se ameba, pod
delovanjem mehaniĉkih sila u membrani skuplja, i na taj se naĉin kroz mikroskopske pore —
vakuole, oslobaĊa otpadaka prethodnog ciklusa razmene materija i oksidacije. Tako je priroda
organizovala hranjenje ţivih ćelija i njihovo ĉišćenje od »šljake«.
Kako vidimo, sa zadatkom hranjenja ţivih ćelija priroda je uspela da izaĊe na kraj
odista fantastiĉno, iskoristivši elektriĉne molekularne snage i Kulonove elektriĉne snage,
zakone elektroosmoze itd. Na temu dešifrovanja mehanizama hranjenja ćelije napisano je
mnoštvo radova. Stvorene su teorije prenosa, aktivnog prenosa, pinocetoze. Ali — mi nećemo
da se bavimo teorijom. Recimo samo to, da bi sa ishranom ćelija stvari stajale mnogo bolje,
kada bi konaĉno bili razraĊeni meseĉni jelovnici za ljude raznog uzrasta i raznih profesija.
Ali, ljudski organizam se sastoji od fantastiĉno velikog broja ćelija »Šljaka« i druge
hemijske materije, izbaĉene kroz spoljne membrane, skupljaju se u meĊućelijskom prostoru, a
odatle se usisavaju u limfne i krvne sudove, gde se stvara veonozna, iskorišćena krv. Ona se
kreće prema srcu, za dalju transformaciju u bubrezima, jetri, plućima itd.
Kako je samo jednostavan i efikasan proces hranjenja ćelije, i kako je komplikovan,
vijugav i dug put »šljake« sve do momenta, kada organizmu konaĉno polazi za rukom da je se
otarasi! Lako je zamisliti koliko se na tom putu nalazi »ritova« u kojima »šljaka« moţe da se
taloţi, kao mulj na reĉnom dnu!
(Uzgred budi reĉeno, godine 1973. je u zborniku radova Ĉikaškog univerziteta
objavljen jedan rad, u kome je kao osnovni uzrok starenja ljudi navoĊeno postupno taloţenje
otpadaka u meĊućelijskim prostorima, pa izmeĊu ostalog i u mozgu. Taj izveštaj je potvrdio
hipotezu o štetnosti »šljake«, koju sam otkrio 30 godina ranije).
Kretanje te iskorišćene materije izmeĊu miiliona i miliona ćelja, po krivudavim
pukotinama meĊućelijskog prostora je nemoguće zamisliti bez uĉešća nekakvih jakih sila koje
deluju spolja na rastvorenu »šljaku«.
Koje su to mehaniĉke sile, koje omogućuju kretanje šljake po meĊućelijskim
prostorima? Takvih sila ima, prema svemu, tri.
Prva je — snaga vibracije ćelija. Ona je jako mala.
Druga je — snaga skupljanja ćelije, koja nastaje prilikom kontrakcije muskulature.
Treća sila su — inercioni napori, koji nastaju u gravitacionom zemljlinom polju,
prilikom potresa organizma ĉovek za vreme hodanja, trĉanja, skokova itd.
Oĉigledno je da su druga i treća sila najznaĉajnije kako po svojoj veliĉini, tako i po
svom znaĉenju.
...Mlionima godina ĉoveĉanstvo nije pripremalo ni doruĉke, ni ruĉkove, ni veĉere.
Razume se, nisu postojale ni menze, ni restorani. U traganju za hranom za sebe i svoje
potomstvo, prvobitni ĉovek je morao da trĉi po ceo dan. Da trĉi i bori se. I to da trĉi onako,
kako danas trĉe zeĉevi, vukovi. Ali evo, ĉoveĉanstvo je pronašlo koplje, luk, noţ, toĉak,
12
automobil, lift, otoman, obuću sa gumenim Ċonom. Ja, razume se, uprošćavam istoriju razvoja
materijalne kulure, ali ĉinjenica ostaje ĉinjenica: savremeni ĉovek, naroĉito gradski ţitelj, u
potpunosti se odvojio od elektriĉnog potencijala Zemlje, tokom razvoja civilizacije je izgubio
sve svoje prirodne instikte i našao se pred neophodnošću da se samostalno bori za oĉuvanje,
leĉenje i produţavanje ţivota.
Tokom miliona godina, u procesu evolucije je priroda konstruisala i tempom, dalekim
od tempa nauĉno-tehniĉkog progresa, usavršavala naše unutrašnje organe: srce, bubrege,
ţeludac, creva, muskulaturu, mozak. Ali, ona ipak nešto prema svemu nije uspela da dovede u
potpunosti do kraja. Svi ti organi su se formirali u uslovima visoke fiziĉke aktivnosti —
trĉanja, mišićnih kontrakcija, neprekidnih (osim za vreme odmora i spavanja) potresa
organizma tokom mnogih ĉasova svesne aktivnosti.
Ne našavši drugo, efikasnije konstruktivno rešenje, priroda je upravo te, inercione,
gravitacione snage potresa i snage kontrakcije mišića iskoristila za ĉišćenje ćelija i
meĊućelijskog prostora od štetnih, rekao bih ĉak smrtonosnih po organizam »šljaka«, koje su
postupno remetile proces oksidacije, razmene materijala u ćelijama, a samim tim i zdravlje
ĉoveka.
Uzgred budi reĉeno, razvoj nauke i tehnike doveo je do situacije, u kojoj nestaje
mogućnost bilo kakvih potresa — vibracija, naglo je smanjena potreba za kontrakcijom i
uopšte upotrebom muskulature i pojaĉanih biopotencijala. Pri tome mislim na kosmiĉke
letove, kada se ĉovek nalazi u besteţinskom stanju. Dugotrajni boravak u uslovima
besteţinskog stanja moţe da dovede do teških posledica, i zato kosmonauti na veštaĉki naĉin
stimulišu biopotencijal za kontrakciju muskulature specijalno konstruisanim u tu svrhu
priborima i mehanizmima.
Zašto je priroda stvorila zaliske u venama
»Anatomija ĉoveka«, prvi udţbenik studenta medicine, veoma detaljno govori o

strukturi ljudskog tela, ali zato ne daje objašnjenja o funkcionalnoj zavisnosti svih delova
našeg organizma. Ĉini mi se da bi bio ništa manje koristan — ako ne i korisniji — udţbenik
»Konstrukcija ĉoveka«, kao što je za studente tehnike neophodan udţbenik »Konstrukcija
motora«. Ali, na ţalost, knjigu »Konstrukcija ĉoveka« nemoguće je kupiti, jer je još niko nije
napisao. Savremena filozofija, iako je otišla jako daleko, ipak još uvek nije uspela da dešifruje
mnoge funkcionalne zavisnosti i mehanizme delatnosti ĉak i najosnovnijih ĉovekovih organa.
Do sada još, na primer, nije objašnjen mehanizam kontrakcije muskulature. Eto zašto bih pre
svega hteo da porazmislim malo o nekim, skrivenim za naše oĉi, delovima konstrukcije našeg
organizma, zašto bih hteo da pokušam da shvatim mehanizam njihovog uzajamnog delovanja
i predloţim naĉine kako da im se pomogne u njihovom izuzetno sloţenom i vaţnom radu.
No, pod pritiskom sila kontrakcije srĉanog mišića i zidova arterije, sveţa arterijska krv
se kreće kroz ćelo ljudsko telo, kroz mreţu arterija i kapilara, koji prehranjuju ćelije i odnose
iz njih produkte razmene materija.
Tokom procesa kretanja po kapilarima, ta ista krv oduzima meĊućelijskoj limfi otpatke
reakcija oksidacije i »šljaku«, ĉime se arterijska krv pretvara u venoznu.
Potrebno je obratiti posebnu paţnju na to, da prilikom kretanja po mikroskopskim
kanalima kapilara sa preĉnikom manjim od 0,005 cm, venozna krv gubi skoro u potpunosti
svoj pritisak (slika 3). Na njeno kretanje deluje podpritisak u plućnim alveolama.
Kakvim je konstruktivnim rešenjem priroda obezbedila kretanje venozne krvi ka srcu i
njeno dizanje od prstiju nogu do bedara i od prstiju ruku do ramena? Da bismo odgovorili na
to pitanje, moramo paţljivo da razgledamo popreĉni presek vena bilo kog našeg ekstremiteta
(slika 4).
13
Slika 3. Odnos prolaznih preseka u arteriji, u kapilarima i veni
Ispostavlja se da je unutrašnja površina vena od prstiju ruku do ramena, i od prstiju

nogu do bedara, na razmacima od oko ĉetiri santimetara, snabdevena prirodnim ventilima,
nalik na srĉane zaliske. Oni omogućuju da se krv kreće samo nagore, prema srcu, i zatvaraju
se kada krv poteĉe u suprotnom pravcu (slika 5).
Slika 4. Zalisci u veni Slika 5. Zalisci u venama mišića
Svaki zalisak predstavlja za protok teĉnosti suvišan, nepotreban otpor. Zašto se u tom
sluĉaju na venama nogu nalazi 22 otpor-ventila, a 17 na venama ruku, ako posle kapilara
takoreći kompletan pritisak u velikim venama sasvim nestaje?
Pri svakoj kontrakciji muskulature, popreĉni presek vena se povećava, muskulatura
steţe vene i krv izmeĊu dva zaliska kreće prema srcu (slika 6).
Eto, takvo je rešenje smislila priroda. Ona je pretvorila mišiće u svojevrsne pumpe.
Pored toga, ona je predvidela širenje po našem organizmu, pri svakoj kontrakciji mišića,
impulsa slabih biopotencijala, koji izazivaju slabu kontrakciju mišića i koji daju dodatne
impulse za kretanje venozne krvi ka srcu. Ali, takva slaba kontrakcija je za potpuno ĉišćenje
od »šljake« ipak nedovoljna. To najbolje mogu da pokaţu dva primera.
Svako instinktivno ţeli da se posle sna protegne. Ali, ĉovek moţe da se protegne samo
ako jako napne mišiće, tojest ako pri tome iz meĊućelijskog prostora i iz vena izbaci na taj
14
naĉin veliku koliĉinu zagaĊene preko noći krvi. To isto rade i maĉke, psi i druge ţivotinje.
Posle sna, one se obavezno proteţu. Znaĉi, za vreme sna, kada venama pomaţe uglavnom
samo srĉani mišić, ĉišćenje krvi od »šljake je nepotpuno.
Slika 6. Pumpanje venozne krvi ka srcu mišićnim kontrakcijama (sa leve strane —
mišić u stanju kontrakcije, sa desne strane — opruţen mišić)
Ako je ĉovek prinuĊen da leţi, ne ustajući pri tome nekoliko dana, a tim pre nekoliko
nedelja iz postelje, on moţe da se kreće samo uz tuĊu pomoć.
Obiĉno se misli da je malaksalost — posledica oboljenja. Ali, posle provere u Institutu
za prouĉavanje klimatskih leĉilišta, ispostavilo se da ĉak i potpuno zdrav sportista, odleţavši u
postelji nedelju dana bez kretanja, ne moţe da hoda. Malaksalost je — rezultat poremećaja
normalne razmene materije zbog skupljanja »šljake« u meĊućelijskom prostoru.
Lako je moguće da ste obratili paţnju na to, da sam govorio samo o venama
ekstremiteta, a da uopšte nisam pomenuo glavne krvne sudove, koji prolaze kroz telo prema
srcu. Zašto je priroda snabdela tim zaliscima vene svakog ĉetvoronošca i dvonošca samo od
ekstremiteta do karlice i do ramena? Kako se venozna krv kreće odatle prema srcu? Setimo se
izgleda ĉetvoronošca. Njihovo telo je horizontalno, a to znaĉi da se krv kontrakcijom
muskulature mora da diţe samo do karlice i ramena, dok će dalje sama, slobodnim tokom da
se kreće prema srcu. I ĉinjenica, da ĉovek, kao i ĉetvoronošci nema zaliske po telu — još
jedan je dokaz toga, da su preci ĉoveka, pre nekoliko miliona godina, kada su se formirali naši
organi, išli po zemlji ĉetvoronoške. Nepostojanje zalisaka na razdaljini od skoro pola metara
(u zavisnosti od visine), pokazuje da naĉin ţivota na dve noge priroda uopšte nije predvidela.
Ĉoveka je odista formirao rad.
Hipoteza autora o ulozi zalisaka
Maloĉas smo govorili o tome, da je za uklanjanje »šljake« iz meĊućelijskih prostora

potrebna pomoć spolja. Sada ţelim da izloţim svoju hipotezu o još jednom efikasnom naĉinu
korišćenja zalisaka za borbu protiv »šljake«.
Poĉeću od analogije, koja je daleko od fiziologije. Ako treba otvoriti flašu, kada nema
vadiĉepa, zapušaĉ se moţe izbiti iz grlića ako se dnom flaše udari o meku zemlju ili o dlan.
To se objašnjava time, da je koliĉina kretanja, jednaka proizvodu mase teĉnosti
pomnoţene sa njenom brzinom, usmerenom prvobitno prema ruci, naišavši na otpor dlana,
promenila svoj smer i krenula prema zapušaĉu, izbacujući ga sa ranije saopštenom energijom
teĉnosti, umanjenom za gubitak izazvan trenjem (slika 7).
15
Slika 7. Shema pribora za demonstriranje energiĉnog kretanja venozne krvi nagore

posle udarca cevi (3) po dnu suda (2) ispunjenog teĉnošću (1)
Do iste pojave će doći i sa venoznom krvlju, ako dovoljno jako udarimo petom o
zemlju. Celokupnoj masi krvi, koja se nalazi u venama izmeĊu zalisaka, daje se pri tome
brzina, koja je usmerena prema zemlji. Ali, posle udarca petom o zemlju, ta krv, oslanjajući se
o donje zaliske (već znamo da u suprotnom pravcu upravo ti zalisci ne propuštaju krv) kreće
sada energiĉno prema srcu.
U kojim trenucima ţivota ljudsko telo i njegove vene trpe potrese i ubrzanja, koja su
usmerena prema zemlji, duţ gravitacionog polja? Takva ubrzanja nastaju za vreme trĉanja i
brzog hodanja.
Na slici 8 prikazana je shema kretanja nogu ĉoveka i centra teţe njegovog tela za
vreme trĉanja. Kada je noga izbaĉena napred i na nju preneta celokupna teţina tela, kuk
ĉoveка, a to znaĉi i njegov centar teţe, opisaće krivulju ĉiju je radijus jednak duţini noge.
Kod sledećeg koraka desiće se to isto. Rezultat je taj, da centar teţe ĉoveka, prilikom trĉanja i
brzog hodanja opisuje cikloidu. Pri tome su ubrzanja usmerena prema zemlji i taĉki P. Ta
ubrzanja za vreme brzog hodanja i izazivaju udarci potpetice o zemlju, a to znaĉi i udarce
venozne krvi po zaliscima. Sa svakim udarcem zagaĊena »šljakom« krv kreće kroz vene
prema srcu, sliĉno onome kao kada zapušaĉ izbacujemo iz grlića udarcem dna flaše o dlan ili
zemlju.
Shema mehanizma kretanja ĉoveka omogućuje da se naĉini još jedno interesantno
posmatranje. Kao što je poznato iz mehanike, za pravolinijsko kretanje tela sa stalnom
brzinom nije potrebno nikakvo trošenje energije. Ali, za vreme pravolinijskog kretanja ĉovek
se zamara. Na šta se troši ta energija? Kako smo već rekli, centar teţe ĉoveka se ne kreće
pravolinijski, već po cikloidi, i zato se centar teţe pri svakom koraku diţe i spusta otprilike
osam santimetara, pri duţini nogu od jednog metra.
Ako uzmemo da je ĉovek teţak osamdeset kilograma, onda će obavljeni rad dizanja
teţišta tela pri svakom koraku za osam santimetra iznositi: 80 х 0,08 = 6,4 kilogrammetra (ne
raĉunajući pri tome na trenje i gubitak energije).
Ako ĉovek za jedan sat preĊe 5 kilometara, naĉinivši pri tome 6250 koraĉaja, onda on
troši 6250 х 6,4, tojest on obavlja potpuno nepotreban rad od 40.000 kilogramometara, što
iznosi 0,15 jedne konjske snage! Ako uzmemo u obzir gubitak energije za trenje pri spuštanju
na svakom koraku i ĉinjenicu da koeficijent korisnog dejstva mehanizma nogu iznosi oko 0,5,
16
onda nije teško izraĉunati da će opšta potrošena snaga iznositi oko 0,3 konjske snage. To je
upravo ono, što i izaziva zamor.
Slika 8. Shema kretanja centra teţe po cikliĉnoj krivulji (A) ĉoveka prilikom hodanja i
trĉanja (r — duţina noge, P — sile koje deluju)
Analizirajući mehanizam koraĉanja sa taĉke gledišta inţenjerije, ĉovek dolazi do

zakljuĉka da je priroda, kako za ĉetvoronošce, tako i za dvonošce razradila ipak dosta
nesavršenu shemu višebeoĉugnog ureĊaja za kretanje. Ta shema zahteva prekomerno trošenje
energije, koje je, uz sve to praćeno i izdvajanjem »šljake«, koju treba podići na visinu od
jednog i po metra do srca. Zato je veoma korisno potraţiti pomoć vernog pomagaĉa —
udracima petom ili celim stopalom o zemlju za vreme brzog hodanja. Ali, za to je potrebno da
ne koraĉamo onako, kako smo to navikli od najranijeg detinjstva. Racionalnom hodanju i
trĉanju treba se uĉiti od turista i maratonaca, kod kojih centar teţe tela »poskakuje« jako
malo, zbog ĉega dolazi do veoma malih utrošaka energije za kretanje. Pogledajmo shemu
takvog trĉanja (slika 9). Centar teţe tela se kreće takoreći pravolinijski.
Slika 9. Šest postupnih pokreta tela pri pravilnom trĉanju bez podizanja teţišta. Faze
oslonca — 1, 2, 3, 4, faze »leta« — 5, 6
Interesantan je proraĉun sumarnih pramena energije, do kojih dolazi u vezi sa

razmenom materija u ljudskom organizmu, a koji je obavio E. Bol. Pošto se pretvaranje
kiseonika u vodu odigrava uz uĉešće atoma vodonika i elektrona, opštu veliĉinu protoka
elektrona u našem telu moţemo da izrazimo u amperima. Polazeći od toga da u stanju
mirovanja naš organizam troši 264 kubna santimetra kiseonika u minutu, i da su za stvarnje
vode svakom atomu kiseonika potrebna po dva atoma vodonika i po dva elektrona, Bol je
izraĉunao: svakog minuta, u svim ćelijama našeg tela, kiseoniku se pridruţuje 2,86.1022
elektrona. Ta »struja« je napona 76 ampera.
Izvucimo zakljuĉak iz ovog našeg razmatranja. Ĉišćenje ćelija od »šljake« priroda
ostvaruje na tri naĉina: 1) putem neprekidne, ali veoma slabe vibracije ćelija biopotencijalima
nervnih impulsa; 2) izbacivanjem »šljake« iz ćelije i meĊućelijskog prostora posredstvom
17
snage kontrakcije mišića i 3) na »raĉun« energiĉnog kretanja »šljake« iz ćelija i

meĊućelijskog prostora inercionim silama za vreme »truckanja« ljudskog tela (trĉanje, veţbe
sa preskakanjem konopca itd.).
Ako se ne koriste drugi i treći naĉin, telo se lagano zagaĊuje »šljakom«, prevremeno
poĉinje da stari i konaĉno umire.
Vibrogimnastika
Kompleks jutarnje gimnastike se ne naziva na ruskom jeziku tek onako »zarjadka«

(punjenje). Odista, to je »punjenje« bodrošću, sveţinom, aktivnošću za ceo dan koji se nalazi
pred ĉovekom. Ĉak i ljudi istrenirani, fiziĉki jaki, koji se bave teškim umnim radom, posle
nekoliko ĉasova rada poĉinju da osećaju teţinu u glavi. Mozak se jednostavno zamara.
Predlaţem jednostavnu veţbu, koju mogu da obavljaju ĉak i ljudi, kojima su iz
raznoraznih razloga zabranili trĉanje i brzo hodanje.
Ako se ĉovek digne na prste, tako da mu se pete odvoje od poda za samo jedan
santimetar (slika 10) i naglo spusti petu na pod, onda se oseća udarac, potres. Pri tome će se
desiti isto što se dešava i prilikom trĉanja i brzog hodanja: zahvaljujući zaliscima u venama,
krv će dobiti dopunski, impuls za kretanje nagore, prema srcu.
Te veţbe autor je nazvao »vibrogimnastika«.
Slika 10. Shema ĉoveĉijeg stopala prilikom udarca petom o pod. Verozna krv juri ka
srcu
Te veţbe treba raditi dosta sporo — ne ĉešće od jednog udarca u pod u sekundi. Posle
trideset »potresa« potrebno je naĉiniti pauzu od 5—10 sekundi. Niukom sluĉaju se ĉak i ne
trudite da diţete pete više od jednog santimetra iznad poda. Veţba zbog toga neće postati
efikasnija, već će samo izazvati nepotreban zamor stopala.
Suviše uĉestali potresi takoĊe nisu korisni. U prostorima izmeĊu venskih zalizaka neće
se skupiti dovoljna koliĉina krvi i talas te krvi neće uspeti da zahvati sledeći »sprat« vene.
Sećate li se, na poĉetku poglavlja sam navodio primer sa flašom, napunjenom teĉnošću? Ako
je flaša napunjena samo do polovine, ĉep se ne moţe izbiti iz grlića udarcem dna flaše o dlan.
Hidrodinamiĉki udarac će biti preslab.
Pri svakoj veţbi je potrebno obavljati najviše do šezdeset »potresa«. Obavljajte ih
energiĉno, ali ne tako resko, da pri tome osetite bol u glavi. Potresi moraju biti isti onakvi,
18
kakve je priroda predvidela prilikom trĉanja. I upravo zato vibrogimnastika ne predstavlja

nikakvu opasnost ni za kiĉmu, ni za diskuse meĊu pršljenovima. Moje iskustvo sa
vibrogimnastikom, kojom se bavim već decenijama, to najbolje potvrĊuje.
Preporuĉujem da se veţba ponovi 3—5 puta tokom dana, i to u trajanju od jednog
minuta. Smatram da je vibrogimnastika posebno korisna za ljude koji su prinuĊeni da dugo
sede ili stoje.
Teţina u glavi, koja nastaje od priliva krvi, do koga dolazi zbog dugotrajnog i napetog
umnog rada — prolazi posle vibrogimnastike. To se objašnjava time, što inercione sile
energiĉno pokreću venoznu krv od glave prema srcu.
Zamor prolazi posle jednog minuta veţbanja za vreme penjanja na planinu.
Preporuĉujem da se te veţbe obavljaju svakih 150—200 preĊenih metara uspona. Posebno
efikasno zamor nestaje posle takvih veţbi za vreme dugotrajnih pešaĉenja.
Vibrogimnastika se, po mome mišljenju, moţe potpuno smelo uvrstiti u medicinsku
gimnastiku. Ranije sam već objasnio zašto se i kako kod vibrogimnastike iz organizma
izdvaja »šljaka«. Ako se ove veţbe stalno primenjuju, onda venozni zalisci prestaju da bivaju
»rukavci«, »ritovi« u kojima se taloţe »otpaci«. Potresi organizma, koji stlmulišu energiĉnije
pulsiranje krvi u venama, onemogućuju skupljanje »šljake« i stvaranje trombova kraj
venoznih zalizaka. Prema tome, vibracija organizma predstavlja efikasnu pomoć u predohrani
i leĉenju ĉitavog niza oboljenja unutrašnjih organa, to je sigurno sredstvo za onemogućavanje
tromboflebitisa, pa ĉak i infarkta (mikrotromboflebitisa vena srĉanog mišića).
To potvrĊuju sve pristalice vibrogimnastike. Kao primer navodim pismo akademika V.
A. Ambarcumjana, koji se uspešno bavi vibrogimnastikom (pismo navodim sa dozvolom
autora).
»Dragi Aleksandre Aleksandroviĉu!
IzmeĊu 1966. i 1969. godine sam u nekoliko mahova bolovao od tromboflebitisa.
Godine 1969. sam posle leĉenja u bolnici poĉeo da primenjujem metod vibrogimnastike koji
ste mi vi preporuĉili, kada akutna faza oboljenja još nije bila sasvim prošla.
Posle dva — tri meseca nestali su svi tragovi oboljenja. I, više od dve godine nije bilo
nikakvih znakova recidiva. Ĉini mi se da Vaš naĉin odista pomaţe da se uklone pojave
tromboflebitisa...«
U periodiĉnoj štampi se ĉesto mogu pronaći ĉlanci, koji potvrĊuju koriist vibracija.
Tako se 1974. godine u ĉasopisu »Tehnika moloĊoţi« pojavio ĉlanak »Jahanjem protiv
paralize« :
»Godine 1952. na Olimpijskim igrama u Helsinkiju, srebrnu medalju u jahanju
osvojila je australijska sportistkinja D. Hartel. Kakvo je bilo ĉuĊenje publike, kada je saznala
da je ova sportistkinja u mladosti bolovala od deĉje paralize!
Uspeh Hartelove je nagnao lekare na pomisao da pokušaju leĉenje posledica paralize
jahanjem. I, eksperimenti, obavljeni u ŠR Nemaĉkoj, Engleskoj, Švedskoj i Holandiji vec
govore o pozitivnim rezultatima sportsko-terapeutske medicine. Tako je u jednu kliniku SR
Nemaĉke bio primljen dvanaestogodišnji pacijent sa ozbiljnim poremećajem koordinacije
pokreta. Deĉak nije mogao sam da naĉini vise od pet-šest koraĉaja, gubio je ravnoteţu od
najmanjeg dodira, govor mu je bio nerazumljiv, lice mu se stalno grĉilo u tikovima. Ĉak ni
lekari i struĉnjaci za medicinsku gimnastiku nisu verovali da će uspeti da savladaju oboljenje.
Ali, već posle trideset i pet ĉasova pacijent je mogao potpuno samostalno da obavlja
jednostavne gimnastiĉke veţbe i silazi sa konja. Posle pedesetog ĉasa, on je smelo jahao
galopom...
Struĉnjaci su mišljenja da jahanje istina ne moţe u potpunosti da izleĉi posledice
paralize, ali da zato u velikoj meri pozitivno deluje na pacijente, jaĉajući njihovo opšte-fiziĉko
stanje«.
19
Završavajući priĉu o vibrogimnastici i njenom delovanju na ljudski organizam, ţeleo

bih da dam nekoliko saveta: kao prvo, kada se bavite vibrogimnastikom, steţite jaĉe vilice, a
kao drugo, trudite se da ne veţbate na sred sobe. Biće najbolje da veţbate u prostoru ispod
ragastova vrata, kako nebiste izazvali prekore suseda u stanu ispod vas.
Kako treba trĉati
Ni u jednoj od popularnih brošura, koje reklamiriju i propagiraju trĉanje, nije reĉeno

kako treba hodati i trĉati. Sada se nadam da svaki ĉitalac moţe da shvati da lagano,
»elegantno« trĉanje — kako se uglavnom i kreću ljudi u godinama — mora da izaziva
osećanje zamora, pošto se »šljaka« loše izdvaja iz organizma. A ako ĉovek za vreme šetnje,
barem na kratkim delovima puta koraĉa energiĉno, brzo, krupnim koracima, trudeći se pri
tome da se noga spušta na zemlju što »oštrije«, sa osloncem na petu i spuštajući pri tome nogu
celim stopalom na zemlju, kako bi se jakim kontrakcijama mišića, a takoĊe i udarcima
izazvalo punovredno ĉišćenje organizma od »šljake«, onda posle takve šetnje ĉovek ne moţe
da oseća zamor, već suprotno — bodrost i priliv novih snaga.
Isto je tako potrebno »otšro« spuštati nogu na zemlju ili pod, prvenstveno potpeticu za
vreme trĉanja, trĉkaranja u mestu i pri bilo kakvim veţbama sa skokovima.
Trĉanje na vrhovima prstiju nije korisno, pošto vibracije slabe napetosti stopala koja
se uz to i zamaraju, a samim tim se pogoršava i ĉišćenje organizma od »šljake«.
Za sticanje maksimalne bodrosti i zdravlja poţeljno je da se svaki dan trĉi 15-20
minuta po 2-3 kilometra, trudeći se pri tome da se noga spušta na potpeticu što »oštrije«.
Na trĉanje se treba privikavati veoma oprezno i postupno.
Prvog dana treba napraviti desetak brzih koraĉaja, a posle toga, savivši ruke u laktovima, 5-10
koraĉaja trkom. Pri tome treba disati mirno. Na dva koraka — udisanje kroz nos, posle toga
izdisanje na dva koraka, — kroz usta. Kada doĊe do »sekundarnog disanja«, udisaj i izdisaj
treba da budu duţi — na ĉetiri koraka. Sa prilagoĊavanjem organizma na trĉanje, delove staze
koji se prelaze hodom treba smanjivati, i tako se ĉovek lagano privikava da trkom prelazi po
dva-tri kilometra dnevno. Stariji ljudi moraju da obavljaju tu veţbu, naizmeniĉno smenjujući
trk i brzi hod svakih mintu i po.
Pri tom je veoma vaţno podvući još i to, da je takvo trĉanje korisno i za unutrašnje
organe. Srce, ţeludac, jetra, creva, bubrezi i drugi organi su se tokom miliona godina formirali
u uslovima visoke pokretljivosti ĉoveka, u uslovima svakodnevnih vibracija za vreme trĉanja,
brzog hodanja, skokova, borbe itd. Zato je sada kada vodimo naš »sedeći« naĉin ţivota, svim
tim organima potrebna pomoć za ĉišćenje od »šljake«. Tim organima je takoĊe potrebno da se
»potresaju«. Ni jetru, ni bubrege, a tim pre srce je nemoguće »isprati« na neki drugi naĉin.
Zato sam mišljenja da je pomoću trĉanja na ĉistom vazduhu po mome sistemu, ili kaskanjem
ili hodanjem u mestu u stanu moguće stimulisati procese samopreĉišćavanja naših unutrašnjih
organa.
Ali, ponavljam još jednom, potrebno je privikavati svoj organizam na trĉanje oprezno i
postupno, jer se inaĉe na drugi naĉin organizmu moţe naneti ozbiljna šteta.
Smatram da su veţbe, koje predlaţem, potrebne ne samo ljudima u godinama. Ako
hoćemo da vaspitamo izdrţljivu omladinu i vojnike, onda jedan beoĉug njihove fiziĉke obuke
mora da postane i svakodnevno trĉanje — najmanje tridesetak minuta — sa osloncem noge na
stopalo i petu. Takve veţbe su potrebne našoj omladini — uĉenicima, studentima, i, ubeĊen
sam u to, jednostavno su neophodne svim inţenjerima i nauĉnicima koji vode »sedeći« naĉin
ţivota, u ĉijem se onemoćalom telu ţivot suviše ĉesto prekida, na ţalost, upravo onda, kada
mozak stiĉe maksimalnu informisanost i iskustvo.
20
Poglavlje 3
O ULOZI BIOPOTENCIJALA
Biopotencijali i razmena materija
Ma kako da teška bila rana na nekom ekstremitetu, svakog hirurga interesuje pre svega
da li je ĉitav nerv. Lekar se trudi da pre svega, ako je to ikako moguće, spase upravo njega.
Ako mu je to pošlo za rukom, ekstremitet se istina lagano, ali zato sigurno vraća u normalno
stanje, a ako je nerv prekinut — on jednostavno visi kao kamdţija. Na prvi pogled — arterije i
vene su potpuno ĉitave. Kost je takoĊe ĉitava. Zašto onda ekstremitet — bila to ruka ili noga
— ne bi, kada rana zaraste, ostao upotrebljiv još godinama? Ali — u tom sluĉaju dolazi do
lagane atrofije mišića. Stvar je u tome, što se, zbog poremećaja biopotencijala, prekida
razmena materije u tkivu.
Evo i drugog primera. Mladić sa slabim nerazvijenim mišićima, poĉinje sistematski da
veţba sa tegovima. Posle izvesnog vremena njegova snaga jaĉa, i mišići postaju i teţi i veći
po obimu.
Savremena fiziologija to objašnjava na sledeći naĉin. Da bi se saĉuvala normalna
struktura i radna sposobnost mišića ili bilo kog drugog organa, on mora da bude aktivan. A da
bi to bio, on mora da dobije nervne impulse od centralnog nervnog sistema.
U prvom primeru nervni impulsi nisu mogli da dospeju do onih mišica kojima su bili
upućeni, jer je put bio preseĉen. U drugom sluĉaju je nervna mišićna aktivnost izazivana
pojaĉanim nervnim impulsima. Upravo je to i povećalo razmenu materije u mišićima i
povećavalo obim samih mišića. Ĉovek je postajao jaĉi.
Na taj naĉin, a to su dokazali fiziolozi, sa gledišta uticaja nervnih impulsa na zdrav
ţivot ĉoveka, stalno kretanje fiskultura su od odluĉujućeg znaĉaja, jer oni zahtevaju stalnu
napetost mišica, što se moţe postići samo pojaĉanim nervnim impulsima. Iz toga postaje jasno
neraskidiva veza izmeĊu elektrorazmene i razmene materija u ćelijama.
Deca se intenzivno i neprekidno kreću. U tome se ispoljava njihova nesvesna teţnja da
pojaĉaju razmenu materija biopotencijala. Pokretno dete je mnogo jaĉe, zdravije, izdrţljivije
od mirnog tunjavog deteta. I zato nareĊenje: »Prestani već jednom da se vrpoljiš, posedi
mirno barem jedan minut!« — treba izdavati što reĊe. Јеr to je direktno mešanje u proces rasta
deĉijih ćelija.
Izometrijske veţbe
Svakog dana izjutra se trin minuta bavim specijalnom gimnastikom u krevetu. Dva ili
tri puta dnevno jе ponavljam, sedeći u fotelji kraj pisaćeg stola. Po mome mišljenju, takvom
vrstom gimnastike korisno je baviti se ĉak i za vreme bolesti, kada je lekar naredio da
bolesnik ne sme da ustaje.
Prvo je potrebno opustiti mišiće, a posle toga ih postupno, maksimalno jakim voljnim
impulsima po desetak puta napinjati, ne pokrećući se pri tome uopšte.
Prvo treba napinjati mišiće prstiju nogu, posle toga mišiće listova, pa onda mišiće
stomaka, grudi, vrata, ruku. Pri tim veţbama mišići se moraju širiti i »igrati« onako, kako se
to obiĉno moţe videti kod »mister univerzuma«.
Takva voljna, ili izometrijska gimnastika komplesno deluje na organizam: sa jedne
strane ona podstiĉe biopotencijale u ćelijama, što sa svoje strane povećava razmenu materija,
a sa druge strane — pomaţe mišićima i venama da se oslobaĊaju od šljake.
21
Ne treba zaboravljati da je za vreme ove vrste veţbi potrebno obratiti posebnu paţnju
na ravnomemo i duboko disanje. Na svakih pet kontrakcija muskulature treba naĉiniti po
jedan udisaj, a na svakih pet opuštanja — po jedan izdisaj.
Gimnastika disanja
Disanje igra veliku ulogu u voljnoj gimnastici.

Delim mišljenje mnogih lekara, fiziologa i struĉnjaka za medicinsku fiskulturu, koji se
veoma oprezno odnose prema gimnastici joga. Ali, u potpunosti odbacivati iskustvo drevne
fiskulture je isto tako pogrešno. To se odnosi i na moj sistem pojedinih elemenata gimnastike
disanja. Potrebno je jasno shvatiti zašto su ovi elementi korisni i šta se dešava u organizmu
prilikom dubokog udisanja i izdisanja vazduha. Uzgred budi reĉeno, škola disanja nije
karakteristiĉna samo za školu joga. Bez pravilnog postavljenog disanja, nezamislivi su sport i
fiskultura uopšte.
Kada se probudite i slatko protegnete, treba leći na leĊa i maksimalno opustiti sve
mišiće. Posle toga treba naĉiniti maksimalno dubok udisaj, posle ĉega treba, skraćivanjem
muskulature stomaka odmaći dijafragmu, koja odvaja šupljinu ţeluca i creva što više prema
ţelucu (slika 11). Pri tome će stomaĉni mišići izvršiti pritisak na abdominalnu šupljinu.
Pritisak će se proširiti na sve unutrašnje organe: jetru, bubreg, slezinu, pankreas itd. Ta
svojevrsna presa će izbacivati na taj naĉin iz ćelija i meĊućelijskog prostora unutrašnjih
organa »šljaku« koja se tamo nakupila preko noći. Pri-
Slika 11. Dijafragma u dignutom (1) i spuštenom stanju (II) 1 — dijafragma, 2 — srce,
3 — stomaĉni mišići
Pritisak dijafragmom na abdominalnu šupljinu mora biti propraćen naduvanjem

stomaka: što više, to bolje. Da bi se u potpunosti savladala veština voljnog kretanja
dijafragme gore-dole, potrebno je višekratno ponoviti ovu veţbu, (izgovarajući istovremeno
bilo šta na glas i ne prekidati pri tome disanje (naduvavanje ţeluca nema nikakve veze sa
disanjem). Uspeo sam da savladam ovu veţbu za nekoliko dana.
Ali, vratimo se praksi gimnastike disanja. Leţeći na leĊima, prvo je potrebno duboko
udahnuti vazduh, a posle toga naporom dijafragme »naduti« ţeludac. Posle toga treba
zaustaviti disanje 3—5 sekundi, da bi »šljaka« mogla, pod pritiskom, da napusti mesta na
kojima se nataloţila preko noći. Posle zadrške vazduh treba ispuštati iz pluća u deset izdisaja,
i to kroz ĉvrsto stegnute usne tako, da se ceo stomak intenzivno deset puta zanjiše. U toj
22
masaţi (potresu) unutrašnjih organa se i krije sva korist od gimnastike disanja. Uzgred budi
reĉeno, do takve masaţe dolazi i kad se smejemo. Odatle je jasno zašto se smeh od vajkada
smatra za zdrav i koristan.
Fiziološki smisao gimnastike disanja, a drugim recima masaţe organa abdominalne
šupljine pomoću dijafragme sastoji se u tome, što se za vreme te veţbe poboljšava
ispunjavanje srca krvlju, a što srce dobija više krvi, tim će je više i izbacivati za vreme
kontrakcije u aortu.
Ponavljam te veţbe ne samo izjutra, već i svako veĉe, pred spavanje. Da se ĉovek ne
bi premarao, dovoljno je svako jutro i veće naĉiniti po 10 dubokih udisaja i pulsirajućih
izdisaja.
Ja liĉno osećam i sledeću korist od redovne gimnastike disanja. Ranije sam imao ĉeste
srĉane napade, ubrzani puls. Kada sam proanalizirao mehaniku gimnastike disanja i njene
posledice, došao sam do zakljuĉka da kontrakcija mišića stomaĉnog pojasa moţe da mi
pomogne da likvidiram srĉane napade. Tok rasuĊivanja bio je sledeći: našem srcu je priroda
podarila odreĊeni prostor — srĉanu šupljinu — ograniĉenu plućima i dajafragmom. Prilikom
kontrakcije srĉanog mišića krv pod velikim pritiskom odlazi u aortu. Ali, šireći se prilikom
opuštanja, srĉani mišić ne moţe uopšte da izvrši nikakav pritisak na zidove srĉane šupljine.
Ako je obim šupljine mali, onda će srce primiti, odnosno usisati malu koliĉinu krvi. Ako je
obim šupljine veliki, onda će i »porcija« krvi biti mnogo veća. Prilikom konstruisanja
dijafragme, priroda joj je, na ţalost, podarila preveliku osetljivost. Za vreme emocijonalnih
uzbuĊenja, prilikom straha, uzbuĊenosti, diskusija i sa starenjem ĉoveka, dijafragma se diţe i
srĉana šupljina se samim tim smanjuje.
U moţdanoj masi priroda je stvorila aparat, koju reguliše minutni volumen krvi, koji je
neophodan za ţivot ćelija i za rad koji on obavlja. To regulisanje se moţe ostvarivati samo
promenom ritma i snage srĉanih impulsa. Ako je krvi malo — rad srca je potrebno ubrzati,
pojaĉati, a ako je krvi mnogo — onda ga treba usporiti. Zato se sa svakim dizanjem
dijafragme i odgovarajućim smanjivanjem srĉane šupljine puls ubrzava. Kod nervoznih ljudi
to izaziva strah. Od straha se dijafragma diţe još više, obim srĉane šupljine se još više
smanjuje, puls se ubrzava. Nastupa stanje, koje bolesnici nazivaju srĉanim napadom. A on se
veoma ĉesto završava ozbiljnim posledicama.
I ja sam se, eto zamislio: moţe li ĉovek, bez pomoći lekara brzo da zaustavi,
onemogući srĉani napad? Liĉno sam mišljenja da moţe. Za to je potpuno dovoljno odmah
posle poĉetka ubrzavanja pulsa, a pre sledećeg širenja srca, pruţiti tom istom srcu što je
moguće veći volumen srĉane šupljine. Mehanizam delovanja gimnastike disanja govori:
potrebno je naĉiniti duboki udisaj, »ispupĉiti« stomak i iz sve snage ga zadrţati u tom
poloţaju 2—3 sekunde. Posle toga treba ponoviti istu veţbu dva do tri puta. Retko je kada
posebno ponoviti veţbu i ĉetvrti put, pošto su i tri takve veţbe potpuno dovoljne da bi se
obezebedio takav protok krvi, kome će srce ponovo poĉeti da radi normalnim ritmom. Taj
najjednostavniji metod mi je tokom punih trideset godina pomagao da se oslobodim srĉanih
napada, zbog kojih sam ranije morao da pozivam »Hitnu pomoć« i leĉim se po bolnicama.
Zahvaljujući redovnim veţbama gimnastike disanja dva puta dnevno, veţbama širenja
dijafragme, obezbeĊuje se elastiĉnost dijafragme, povećava se volumen srĉane šupljine,
smanjuje se opasnost od srĉanih napada.
Jednom sam imao prilike da gledam dokumentarni film o tome kako je ţena, sa
obolelim mitralnim zaliskom i teškom srĉanom manom uspela da se oslobodi ovog oboljenja.
U prvo vreme se trudila da se što je moguće manje kreće i uglavnom nije ustajala iz postelje.
Ali, nekome je pošlo za rukom da je nagovori da se upiše u grupu medicinske gimnastike za
starije ljude na stadionu »V. I. Lenjin« u Luţnikama. Posle izvesnog vremena su medicinska
fiskultura, gimnastika disanja i trĉanje uspeli da je izleĉe, što je potvrĊivano poreĊenjem dva
23
rentgenska snimka — pre i posle oboljenja, pre i posle poĉetka bavljenja fiskulturom pod
nadzorom lekara.
Sama priroda se nije borila protiv oboljenja, sve dok spoljni faktori — fiskultura i
sport — voljom ĉoveka nisu zatraţili od srca da radi pod velikim opterećenjem. Tog istog
ĉasa je u ćelijama otpoĉeo proces prilagoĊavanja.
Za bilo koji proces reorganizacije potrebno je vreme, postupnost. Zato svesno
reorganizovanje bilo kog svog organa pomoću unutrašnjih rezervi organizma ĉovek mora da
ostvaruje izuzetno oprezno i postupno, kako ne bi izazvao katastrofu. To se odnosi i na takve,
na prvi pogled mirne veţbe, za koje navodno nije potreban nikakav poseban napor, kao što su
izometriĉke veţbe i gimnastika disanja, a takoĊe i jutarnja gimnastika.
Prema mojim posmatranjima, veţbe postaju tim korisnije i efikasnije, ako su praćene i
jaĉim biopotencijalima. One izazivaju jaĉanje nervnih impulsa, ako se obavljaju pomoću
specijalnih pribora. Zato jutarnju gimnastiku obavljam sa tegovima. Njihova teţina se odabira
individualno.
A sa pozicija jaĉanja delovanja biopotencijala, nisu ništa manje korisne ni veţbe sa
ekspanderima. Ali, u svakom sluĉaju, treninge treba ograniĉiti na razumno opterećenje, i ni u
kom sluĉaju pri tome ĉovek ne srne da dovede samog sebe do toga da se zadiše.
Izometriĉne (voljne) veţbe lica
Zašto su mišići lica, koji pokreću naše vilice, tako ĉvrsti? Jednostavno zbog toga, što
ih ĉesto steţemo jakim voljnim impulsima, to jest treniramo ih za vreme jela i razgovora.
U mladosti su mišići lica elastiĉni i napeti, pošto za vreme rasta i razvoja u njima
cirkulišu jaki »nesvesni« biopotencijali. A što su jaĉi ti biopotencijali, sve jedno da li su oni
izazvani svesno ili nesvesno, tim su ĉvršći i mišići.
Sa godinama obrazi postaju mlitavi, mišići postaju sve opušteniji, oni osećaju sve veću
i veću elektronsku »glad« i ne samo zbog toga što sa uzrastom postajemo manje emocionalni.
Jednostavo — mi se ne brinemo za zdravlje tih mišića i ne treniramo ih sistematski,
svakodnevno, jakim, voljnim nervnim impulsom i biopotencijalima, to jest voljnom
izometriĉnom gimnastikom lica.
Da lice ne bi postalo opušteno i mlohavo, ja 8—10 puta dnevno obavljam sledeću
veţbu, koja mi oduzima najviše jedan do dva minuta. Iz sve snage, tako da mi zadrhti glava,
privlaĉim obraze ĉas oĉima, ĉas opet ušima, a onda ivice usana ka zubima, tojest — radim sve
moguće, da u mišićima lica izazovem što efikasniju razmenu materija.
Veţbe su praćene jakim grimasama lica. Ali, šta da se radi? Zdravlja i sveţine lica
radi, ĉovek ipak moţe nekoliko minuta i da pravi razne grimase. Potrebno je shvatiti da tamo,
gde barem nekoliko puta dnevno ne stiţu nervni impulsi i biopotencijali, neizbeţno dolazi do
opuštenosti i mlitavosti. Opušteno, mlohavo lice ĉoveka, kome upravo zbog toga moţemo dati
mnogo više godina nego što ih on stvarno ima — to je posledica toga, što puštamo ţivot da
»teĉe« — protiv ĉega se ja odluĉno borim. A da se vaši najbliţi ne bi uplašili grimasa,
obavljajte ove veţbe lica za vreme jutarnjeg umivanja, kada ste sami sa ogledalom u kupatilu.
Jer, njemu je sve jedno šta radite...
Pored ovih veţbi, svakodnevno izjutra i uveĉe vršim i termomasaţu lica, kako bi
ubrzao protok krvi kroz kapilara. Za to imam dve debele salvete, nešto veće od lica, a
sašivene od dva sloja frotira.
Jednu salvetu potapam u vrelu vodu takve temperature da to jedva mogu da izdrţim, i
na pola minuta je stavljam na liсе. Posle toga jedan minut drţim na licu drugu salvetu koju
sam prethodno namoĉio u ledenoj vodi (leti u nju stavljam ĉak i komad leda). Ovu vrstu
termomasaţe ponavljam svakodnevno izjutra i uveĉe dva-tri puta. Za celu proceduru je
potrebno najviše tri-pet minuta. Rezultat je odista odliĉan.
24
Završavajući ovaj odeljak, ţeleo bih da kaţem nekoliko reĉi i o ogromnoj ulozi
biopotencijala lica. Svi znamo da se emocije po pravilu odmah odraţavaju na našem licu. To
znaĉi, da kada osećamo radost ili tugu, kada smo razdraţeni ili imamo neke neprilike, kada
smo dobro ili loše raspoloţeni — potpuno nesvesno, moţda nervi impulsa skraćuju ili
opuštaju razne grupe mišića lica. Uspeo sam da zapazim da te funkcije u mozgu moţemo da
preobratimo. Dovoljno je, kada vam je nešto neprijatno, da naĉinite izraz zadovoljstva na licu,
i biopotencijali u moţdanim neuronima dovode do promene rasoploţenja. Ne govori se tek
onako uvreĊenom detetu: »No, prestani već jedom da plaĉeš, osmehni se i sve će proći!«
Eto zašto ne bi bilo loše kada bi se svaki ĉovek trudio da saĉuva mladalaĉki, prijatan
izraz lica tokom celog svog ţivota. I za njega liĉno, i za okolinu je to od posebne vaţnosti.
Elastiĉnost, pokretljivost, masaţa
Veliki udeo u fiziološko vaspitanje savremenog radnika umnog rada uneo je V. E.

Nagorni, koji je u MGU formirao nauĉno-istraţivaĉku laboratoriju za prouĉavanje reţima
ţivota ljudi koji se bave umnim radom. Pre deset godina je u izdanju izdavaĉke kuće
»Sovjetska Rusija« izašla iz štampe njegova knjiga »Misao i kretanje«, u kojoj se razmatraju
pitanja elastiĉnosti, pokretljivosti tela, a takoĊe i masaţe. U razradi ĉitavog niza metoda
uĉestvovao sam aktivno i ja.
U toj knjizi Nagorni je pisao da u svojoj radnoj delatnosti i svakodnevnom ţivotu
ĉovek obavlja pokrete sa amplitudom mnogo manjom od one, za koju su sposobni njegovi
mišići, zglobovi i ligamenti. Rezultat toga je taj, da ligamenti postaju manje elastiĉni,
muskulatura koja upravlja kretanjem zglobova gubi sposobnost za trakciju i kontrakciju.
»Radni ugao« zglobova se smanjuje. Navikavši se na kretanja sa malom amplitudom, ĉovek
gubi svoju elastiĉnost, i obavljanje ĉuĉnjeva, širokih pokreta kod njega izaziva bol, a ponekad
ĉak dovodi i do ozleda. Sve se to još više pogoršava, time što se na zglobovima, koji nisu
dovoljno opterećeni, taloţe štetne materije — soli.
Kako onemogućiti takve i sliĉne pojave? Pomoću specijalnih veţbi. U reţimu radne
delatnosti treba predvideti specijalne veţbe za zglobno-ligamentni aparat, koje treba
sistematski obavljati tokom celog ţivota. U takve veţbe spadaju: rotacioni pokreti rukama,
glavom, telom, mahanje rukama i nogama, naginjanja napred i na stranu, ĉuĉnjevi itd. Takve
veţbe je potrebno obavljati sa najvećom mogućom amplitudom.
Prilikom svake veţbe, trudite se da »razradite« maksimalan broj zglobova: ramenski,
karliĉni, kolena, gleţnjeve, a takoĊe i komplikovani sistem kiĉme. Ako za vreme jednog
veţbanja niste u stanju da obavite sve to, onda veţbe podelite u nekoliko dana.
Svaku veţbu treba ponoviti 6-10 puta. Ako prilikom veţbi sa velikom amplitudom
dolazi do bolnih manifestacija, ne treba se bojati. Ne sme se samo dopuštati da dolazi do jakih
bolova, kako ne bi došlo do eventualnih ozleda. Veţbama treba pristupati »zagrejavši«
prethodno telo i obavljati ih sa malom amplitudom, koju ćemo postupno povećavati.
Da bi se u sportu uklonio zamor, ili povećala radna sposobnost, ĉesto se primenjuje
masaţa. Ali, ĉovek se zamara ne samo posle bavljenja sportom, već i tokom procesa rada. Da
li masaţa moţe tu da pomogne?
Masaţa potiĉe iz najdrevnijeg doba. Istoriĉari su konstatovali da se ona primenjivala u
skoro svim zemljama sveta. Koristili su je grĉki ratnici i rimski gladijatori, stari kineski lekari
i narodi Afrike. Masaţa se široko primenjivala na jugu i severu SSSR.
Klaudije Galen (131—201 g. pre n. e.), koji je leĉio gladijatore u Pergamu, navodio je
devet vrsta masaţe, opisao je metodiku glaĊenja, trljanja i gnjeĉenja muskulature. On je
detaljno razradio metodiku »jutarnje« i »veĉernje« masaţe. Rimljani su, sliĉno Grcima, uveli
masaţu u sistem fiziĉkog vaspitanja vojnika. Oni su primenjivali masaţu pred istupanja u
25
arenama i posle toga, da bi uklonili osećanje zamora i fiziĉku napetost. Masaţa je bila praćena
mazanjem tela mirišljavim uljima, kupkama i trljanjem peskom.
Svojevrsna je masaţa naroda Juţne Afrike, Srednjeg Istoka, Tihookeanskih ostrva.
Ĉuveni ruski putnik N. N. Mikluho-Maklaj ovako je opisao masaţu domorodaca Nove
Gvineje, koju je liĉno isprobao:
»... devojĉica mi je prišla i, uhvativši mi glavu obema rukama, poĉela da mi je
periodiĉno steţe iz sve snage. Prepustio sam joj svoju glavu da sa njom radi šta hoće. Pritisak
je prešao u trljanje koţe glave sa dva prsta, pri ĉemu je maserka stiskala mesto koje je trljala
koliko je mogla. Kada joj se desna ruka zamorila, poĉela je to da radi levom, pri ĉemu sam
zapazio da joj snaga prstiju leve ruke nije bila ništa manja od desne... Osećaj je bio prijatan:
pri tome sam nekako prestao da osećam bol, pa ĉak nisam ni pomislio na kokosovo ulje i
ohru, kojim su joj bile namazane ruke«.
Masaţa se kod slovenskih naroda praktikovala iz davnina u formi šibanja sopstvenog
tela granama za vreme ili posle kupanja u sauni, a za jaĉanje krvotoka. O toj formi masaţe,
koja se kod starih Slovena nazivala »šibanje«, govori se u Nestorovom letopisu: »Kako se
kupahu, biĉevahu... videh kupatila drvena i jako zagrejana, i skunuše se i goli su, i prelivahu
se ceĊu i dograbe grane i poĉinju se šibati... i obliju se vodom ledenom i tako ţive«.
Viševekovna istorija masaţe svedoĉi o njenom blagotvornom delovanju na zdravlje
ljudi. Masaţa obuhvata ĉitav niz zahvata: glaĊenje, trljanje, gnjeĉenje, lupkanje i udaranje,
pomoću kojih se na odgovarajući naĉin razraĊuje ćelo telo ili njegovi pojedini delovi.
Masaţa, koja se obavlja u pravcu kretanja venozne krvi i limfe, pomaţe brţem odlasku
krvi od organa koji rade, smanjivanju zastoja krvi, smanjivanju otoka. Zahvaljujući niasaţi,
koja izaziva umereno širenje perifernih krvnih sudova, moţe se olakšati i rad srca. Pravilno
obavljena masaţa blagotvorno deluje i na delatnost nervnog i drugih sistema organizma.
U zavisnosti od zadataka, koji ţele da se postignu masaţom, ona se deli na: higijensku,
rehabilitacionu, masaţu kod traumatskih ozleda, trenersku itd.
Higijenska masaţa se primenjuje posle jutarnje gimnastike. Njen osnovni zadatak je da
se opšti tonus organizma digne na još viši nivo. To je najĉešće samomasaţa, koja u sebi
ukljuĉuje glaĊenje, gnjeĉenje, rastresanje i aktivno-pasivne pokrete.
Blagotvorno deluje veĉernja masaţa, koja se obavlja neposredno pred odlazak na
poĉinak. Ona se obavlja leţeći u postelji. Pri tome se obavljaju takvi zahvati kao što su
glaĊenje, lako gnjeĉenje, slabo rastresanje mišića. Veĉernja masaţa slabi nervnu napetost koja
se javlja preko dana, pomaţe opštem opuštanju celog organizma i pobljšava san.
Dajemo nekoliko metodskih instrukcija za samomasaţu.
Samomasaţu je dobro spajati sa jutarnjom ili veĉernjom gimnastikom. Najbolje je ako
se ĉovek masira potpuno go. U pojedinim sluĉajevima, ako je vazduh u prostoriji na primer
hladan, masaţa se moţe obavljati kroz pamuĉni ili ĉak vuneni donji veš.
Kod masaţe je najvaţnije da telo zauzme takav poloţaj, pri kome će se mišići, koji se
masiraju, nalaziti u opuštenom stanju. Po pravilu, kretanje ruke koja masira mora da se
obavlja u pravcu limfnih puteva, prema najbliţim limfnim ĉvorovima. Ruke se masiraju
prema laktovima i pazuhu, grudi — od grudne kosti prema pazuhu, leĊa — od kiĉme ka
rukama, vrat — od glave nadole, prema kljuĉnjaĉama.
Masaţa limfnih ĉvorova je zabranjena. Ona je dozvoljena samo u izuzetnim
sluĉajevima, kada je ĉovek stoprocentno siguran da u limfnim ĉvorovima nema nikakvih
mikroba, koji bi mogli da dospeju u krvotok.
Masaţa je takoĊe zabranjena kada postoje bilo kakva zapaljenja, ĉirevi, koţna
oboljenja, upaljene vene, tromboza i varikozna oboljenja. U svakom sluĉaju, pre nego što se
poĉne sa masaţom, ĉovek treba da se obrati lekaru za savet.
Izuzetno je prijatna masaţa lica i ĉela. Ona se obavlja po nervu trigeminusu. Lako
trljanje lica, koje podseća na kretanje ruku prilikom umivanja, obavlja se u pravcu od centra
26
lica ka slepooĉnicama: prvo po donjim ivicama oĉnih jabuĉica, posle po liniji obrva i na kraju
po površini ĉela. Pokreti ne smeju biti prejaki, oni moraju samo lako da pomeraju koţu,
naroĉito onda, kada prsti stignu do slepooĉnica. Jak pritisak u toj zoni moţe da izazove
osećanje nelagodnosti.
Površina glave se masira u pravcu rasta kose istovremeno sa obe ruke. Prsti pri tome
kao da se trude da štipaju ili smiĉu koţu sa lubanje. Posle toga na red dolazi mirno glaĊenje
glave. U jutarnjim i veĉernjim ĉasovima sa uspehom se moţe koristiti metod lakog lupkanja
prstima po površini lubanje. Ovakva masaţa glave traje ukupno oko pet minuta. Ona treba da
ima prijatno i umirujuće delovanje.
Intenzivnost i duţina trajanja masaţe ne srne ju uvek biti podjednaka. Pri jakom
zamoru i nervnoj uzbuĊenosti, pokreti prilikom masiranja moraju biti mnogo lakši, a traganje
duţe. Suprotno, kada je ĉovek bodar, na primer, posle jutarnje gimnastike, masaţa treba da se
obavlja mnogo energiĉnije.
Automasaţa nogu obiĉno poĉinje od postupnog razraĊivanja muskulature stopala,
ahilove tetive, muskulature potkolenice i nadkolenice, muskulature bedara. Stopalo i ahilova
tetiva najbolje se masiraju kada ĉovek sedi na krevetu: noga koja se masira savijena je u
kolenu, druga je ispruţena i leţi slobodno na krevetu.
Mišić potkolenice se masira sedeći, sa nogama savijenim pod pravim uglom. Pri tome,
da bi se mišić što više opustio, stopalo se oslanja o »kobasicu« otomana, jastuk ili stopalo
druge noge. Masaţa se takoĊe moţe obavljati i sedeći na stolici ili ivici otomana, spustivši pri
tome jednu nogu na pod, a drugu, koja se masira, pridigavši u vis. Za vreme veĉernje masaţe
taj mišić se moţe masirati leţeći na leĊima, podigavši u vis odgovarajuću nogu.
Masaţa muskulature bedra se obavlja u raznim poloţajima, a u zavisnosti od toga koja
se mišićna vlakna masiraju: 1) »pacijent« seda na otoman, jedna noga je opuštena, a druga,
koja se masira, leţi duţ otomana; 2) »pacijent« sedi na ivici otomana samo na jednoj strani
straţnjice, dok je noga koja se masira puštena malo po strani i oslanja se na vrhove prstiju; 3)
»pacijent« sedi na stolici, noga koja se masira je polusavijena i oslanja se petom o neki
predmet iznad nivoa stolice, pri ĉemu leĊa moraju da imaju stabilan oslonac. U svakom
sluĉaju, masiraju se oni mišići, koji u datoj pozi nisu napeti, već su opušteni.
Posle nogu, masiraju se mišići straţnjeg dela tela i oblast struka. Muskulatura
straţnjice razraĊuje se metodom pritiskanja i energiĉnog rastresanja. Oblast struka se trlja
istovremeno sa obe ruke — prstima ili spoljnom površinom šake, koja je stegnuta u pesnicu.
Trljanje struka je poţeljno upotpunjavati sa gimnastiĉkim veţbama — savijanjem tela napred
i kruţnim pokretima bedrenog pojasa.
Muskulaturu grudi najbolje je masirati leţeći na leĊima, i pri tome treba primenjivati
glaĊenje, rastresanje i trljanje.
Automasaţa ruku moţe se obavljati u stojećem, sedećem ili leţećem poloţaju. Prvo se
masiraju prsti, spoljna strana šake, ruĉni zglob. Osnovni metod je — trljanje. Kod automasaţe
nadlaktice i ramenog pojasa, primenjuje se uglavnom glaĊenje, stezanje, gnjeĉenje, lupkanje.
Kada se završi sa masaţom nadlaktice, prelazi se na masaţu lakta. Na ramenom pojasu
odvojeno se masiraju biceps i triceps. Tu se najĉešće primenjuju glaĊenje i razmrdavanje.
Kada se obavlja automasaţa glave i vrata, najbolje je leći na leĊa. A ako već masaţa
mora da se obavlja sedeći na stolici, onda laktove treba osloniti o ivicu stola, da bi se spreĉilo
premaranje muskulature ruku i prekomerni napor muskulature ramenog pojasa.
Prvo se masira površina potiljka pa onda muskulatura površine vrata i ramena.
Uglavnom se izvode glaĊenje i razmrdavanje muskulature srednjim i domalim prstima obe
ruke u pravcu od potiljka ka ramenima. Ispupĉenja iza ušiju masiraju se kruţnim pokretima
palĉeva.
27
Oblast kljuĉnjaĉe i ramena masira se naizmeniĉno: prvo leva, a onda desna strana. Tu
treba biti izuzetno oprezan i treba izbegavati jako stiskanje mišića, pošto se u toj oblasti nalazi
veliki broj bolnih taĉaka.
Posebno se treba zaustaviti na masaţi prednjeg dela površine vrata, gde prolaze glavni
magistralni krvni sudovi koji snabdevaju mozak: arterija karotis i vene jugulares superficales.
Ta masaţa je posebno efikasna kod umnog premora, kada se zbog dugotrajnog boravka u
skoro nepokretnom stanju, sa savijenim leĊima, povijenom glavom, pogoršava oticanje
venozne krvi iz mozga.
U ovom sluĉaju masaţa se sprovodi kada se glava malo zabaci i kada se mirno, lakim
pokretima gladi odozgo nadole prednja boĉna strana vrata duţ venae jugulares superficales.
Isto tako preporuĉujem da se povremeno (1-2 puta meseĉno) obavlja i masaţa limfnih
ĉvorova koji se nalaze izmeĊu leve strane grudi i kljuĉnjaĉe. Za to je potrebno sa ĉvrsto
stegnuta tri prsta desne ruke kruţnim pokretima pritiskivati muskulaturu i terati limfu od leve
strane grudi ka kljuĉnjaĉi, pa ĉak i dalje, pritiskajući prstima ispod nje. Takva masaţa mi
pomaţe da nestane rezak uporan bol u 1evom ramenu, do koga dolazi zbog zagaĊenja limfnih
sudova.
Svi nabrojani metodi masaţe dobro ĉine svakom ĉoveku i pomaţu da se ćelije oĉiste
od soli i »šljake«, kako bi mogle što duţe da ţive.
28
Poglavlje 4
ULOGA KISEONIKA U BORBI PROTIV STARENJA
Mehanizam snabdevanja kiseonikom
Hranljive materije — ugljovodonici, masnoće, a takoĊe i belanĉevine, oksidišu u

organizmu pomoću kiseonika, tj. sagorevaju, oslobaĊajući pri tome energiju ipretvarajući se u
ugljenu kiselinu, vodu i azotna jedinjenja. Ta energija se troši na razne ţivotne procese:
kretanje, sintezu sloţenih hemijskih jedinjenja, sekreciju i ekskreciju, umnu energiju, a takoĊe
se delimiĉno oslobaĊa i u obliku toplote za odrţavanje temperature tela.
Poznato je da bez unošenja hrane u organizam ĉovek moţe da ţivi 40—50 dana (za
raĉun zaliha svih materija u njegovom organizmu); bez unošenja vode — oko 5 dana; bez
kiseonika ĉak ni najiskusniji gnjurac ne moţe da izdrţi više od 3—5 minuta.
Te cifre najbolje govore o odluĉujućoj ulozi kiseonika u ţivotu ĉoveka. Kako
obezbediti optimalno priticanje kiseonika u ljudski organizam? Kako postići zdravlje za raĉun
kiseonika? Pre nego što odgovorimo na to pitanje, razmotrimo dva primera.
Primer broj jedan. Da bi ĉuo hriptanje u plućima, lekar moli pacijenta da diše što
dublje. Ako lekar »osluškuje« pacijenta duţe, onda zbog smanjivanja u plućima i krvi
sadrţaja CO2 moţe doći do vrtoglavice i nesvetice. O takvom pacijentu se obiĉno govori:
«Izgubio je dah«.
Primer broj dva. Zdrav, ali netreniran ĉovek, penjući se uz stepenice, diše ubrzano i
duboko, ali pri tome ne oseća ni vrtoglavicu niti kod njega dolazi do nesvestice.
Razlika izmeĊu ova dva primera sastoji se u tome, što je u prvom sluĉaju ĉovek stajao
nepokretno i ubrzano disanje nije bilo izazvano potrebom organizma, dok su u drugom
sluĉaju noge obavljale veliki i naporan rad. U prvom sluĉaju disanje je bilo prinudno, a u
drugom je do njega dolazilo na zahtev samog organizma.
U prvom sluĉaju je prekomerno prodiranje u krv i moţdanu materiju kiseonika dovelo
do pojava vrtoglavice i nesvestice. U drugom sluĉaju je prirodno pojaĉavanje i ubrzavanje
disanja bilo izazvano potrebom unošenja veće koliĉine kiseonika u muskulaturu nogu, koja je
obavljala veliki rad i izdvajanja prekomerne koliĉine ugljene kiseline koja se stvarala. Ali,
povećanje koliĉine kiseonika u noţnoj, muskulaturi nije poremetilo delatnost mozga. Znaĉi na
nekakav zadivljujući konstruktivni naĉin pri neprinudnom disanju priroda je obezbedila
automatsko (prilagoĊeno) razliĉito rasporeĊivanje kiseonika po svim organima, a u
koliĉinama koje su neophodne tim istim organima u datom trenutku.
MeĊu tim mehanizmima za prilagoĊavanje najvaţniju ulogu igra kao prvo
preraspodela krvi u organizmu koji radi. IzmeĊu ostalog, u mišiću se otvaraju dotle zatvoreni
kapilari, koji su »dremali« i njihov preĉnik se povećava. Lokalni protok krvi se, zahvaljujući
tome pojaĉava. Kao drugo, nagomilavanje produkata razmene materija u tkivima organa koji
radi vodi ka pojaĉanom zahtevu za kiseonikom; i mnogo većoj potrošnji kiseonika koji stiţe
iz kapilara.
Hipoteza autora o ulozi elektriĉnih potencijala u kretanju eritrocita
U već poznate mehanizme snabdevanja mišića kiseonikom, hteo bih da dodam još
jednu hipotezu — o tome kako se kiseonik transportu je po sloţenoj mreţi magistrala unutar
organizama i kako stiţe na odreĊeno mesto u strogo odreĊenoj koliĉini. Zadatak prebacivanja
na nekoliko mesta raznih koliĉina iste materije u narodnoj privredi se rešava na sledeći naĉin:
roba se pakuje u kontejnere, šalje na uputnu ţelezniĉku stanicu, gde se istovaruje i
29
rasporeĊuje krajnjim korisnicima. U alveolama pluća priroda takoĊe pakuje kiseonik u

mikrokontjnere, koji se nazivaju eritrociti.
Eritrociti zasićeni kiseonikom negativno su naelektrisani. Ljudski organi su takoĊe
obiĉno negativno naelektrisani. Na primer mišići, koji se dodiruju sa zemljom, naelektrisani
su negativno, kao i zemaljska kugla. Postoji zakon: elektroni se kreću od većeg ka manjem
potencijalu, sve dok ne nastupi ravnoteţa. Krv-reka prihvata eritrocite i raznosi ih po celom
telu. Organi, kojima je potreban kiseonik, uzimaju iz tih eritrocita potrebnu koliĉinu kisenika.
To se ostvaruje na sledeći naĉin.
U mišićima koji rade, procesi oksidacije postaju sve jaĉi, a to znaĉi da se smanjuje
koliĉina negativnog elektriciteta, što opet sa svoje strane znaĉi da se smanjuje i zaliha
kiseonika. Od većeg potencijala ka manjem kreću elektriĉni naboji, noseći sa sobom, po
principu jonoforeze, molekule kiseonika. Upravo te snage oĉigledno prinuĊuju jone kiseonika
da prelaze iz eritrocita u mišiće, da bi tamo uĉestvovali u procesima oksidacije.
Ako je ta hipoteza taĉna, u mišiću koji radi, a u odnosu na analogan mišić koji ne radi,
mora da opada potencijal elektriĉnog naboja za veliĉinu koja je suprotno proporcionalna
opterećenju.
Takve eksperimente je obavio autor. Na mišiće (bicepse) ĉoveka koji je leţao na
otomanu, bile su stavljene elektrode prvog izvoda elektrokardiografa. Posle regulisanja
izolacije, pacijent je desnom rukom digao teret od 4 kilograma. Na dijagramu (slika 12) se
vidi da je prilikom dizanja tereta mišić izgubio naboj u poreĊenju sa mišićem koji nije radio
(kretanje linije gore — deo B—V). Kada je teţina tereta bila prepolovljena, onda se i
potencijal naboja prepolovio. Kada je teret bio uklonjen, potencijal mišića desne i leve ruke
ponovo je bio izjednaĉen. Eksperiment je bio obavljen pri jako smanjenim strujama, merenim
u mišiću. Iz ovog eksperimenta moţe se izvući zakljuĉak, da je rad mišića praćen suprotno
proporcionalnim opadanjem u njemu slobodnog negativnog elektriciteta.
Slika 12. Uporedni dijagram razliĉitosti potencijala elektriĉnih naboji u mišićima

(bicepsima) ruku pacijenta, koji desnom rukom diţe teg. Padovi potencijala pri svakoj
kontrakciji srĉanog mišića obeleţeni su špicevima
I tako, što je veća razlika potencijala organa ljudskog organizma i naboja eritrocita,
tim intenzivnije eritrociti snabevaju taj organ kiseonikom.
U stanju mirovanja organizma, svi organi imaju potenciјal naboja nešto niţi od naboja
eritrocita, pa izmeĊu ostaog i takvi organi kao što su na primer mozak, koji je po svom naboju
pozitivan. To i obezbeĊuje neprekidnu razmenu elektriciteta, razmenu materije i ţivot ćelija.
Šta pokreće eritrocite
Kao dopunu već konstatovanim faktorima koje obezbeĊuju kretanje eritrocita po

kapilarima, treba uzeti u obzir i sledeće okolnosti.
U organima i mišićima ĉoveka krv iz arterija se rasporeĊuje po najfinijim kapilarima,
sa preĉnikom u stanju mirovanja manjim od 0,005 santimetara. Eritrocit je preĉnika 0,008
santimetara, i oblika je dvostruko ugnutog diska, tj. on liĉi na Ċevrek bez rupe.
30
Na slici 13. se vidi da okrugli eritrocit debljine 0,008 cm moţe da prodre u otvor
kapilarne cevii preĉnika 0,005 cm (bez debljine zidova kapilara) samo ako je zidovima
krvnog suda stegnut u cilindar.
Slika 13. Shema kaplirnog suda (I—1) i eritrocita (I—2, 3). On moţe da prodre u
kapilar samo ako se deformiše u cilinder. Iz arterije (I—4) dolaze eritrociti, noseći po šest
(uslovno) negativnih naboja. Skraćeni mišić koji obavlja rad, sniţenog je potencijala, jer u
njega prelaze naboji iz eritrocita. Izgubivši naboj, eritrociti se slabije odbijaju jedan od
drugoga. Zbog toga ih se u kapilaru skuplja tim više, što je jaĉi od potencijala. Posle opuštanja
u mišiću (III—5) potrošnja kiseonika i naboja se smanjuju, sile odbijanja postaju sve veće i
grupisanje eritrocita je manje.IV — Prikaz brzine kretanja krvi u arteriji. Kraj zidova gde su
brzine zlfcog trenja male — pritisak je po jednaĉini Bernulija veći nego u sredini protoka.
Takva forma povećava spoljnju po vršinu dodira eritrocita sa zidom kapilara i

povećava pritisak na taj zid. To nesumnjivo pomaţe prelasku kiseonika iz kapilara u limfu
mišića. Kiseonik se istiskuje kao voda iz sunĊera. Takva forma, odnosno takav oblik pretvara
eritrocit u cilinder u koji odozdo vrši jak pritisak arterijska krv ko ja pristiţe u kapilar.
Hidrodinamiĉke sile nisu u stanju da obezbede kretanje teĉnosti u tako tankim sudovima zbog
trenja. Tu ponovo pomaţe elektricitet. Kulonove sile prinuĊuju svaki eritrocit da se odbija od
onog koji se kreće za njim.
Ĉini mi se da te velike elektriĉne sile zajedno sa silama vibracije, koje okruţuju
kapilare, obezbeĊuju kretanje krvi u kapilarima.
Zato se eritrociti odbijaju od zidova i kreću se sredinom protoka, gde je brzina veća od
proseĉne brzine krvi.
31
Mehanizam »sekundarnog disanja«
Ako ĉovek najednom, bez »zagrevanja« poĉne da trĉi, uskoro će poĉeti da mu jako
lupa srce, i on će poĉeti da gu bi dah. Ali, ako nastavi da trĉi i dalje, onda će posle izvesnog
vremena pojave kiseoniĉke gladi (hipoksije) lagano po ĉeti da nestaju, doći će do
ravnomernijeg disanja, puls ce poĉeti da se smiruje i tada nastaje tzv. »sekundarno disanje«.
UtvrĊeno je da »sekundarno disanje« nastaje tim brţe, što je bolje istreniran ĉovek. Poznato je
takoĊe da se proseĉan puls kod ĉoveka, koji se aktivno bavi sportom, tom prilikom smanjuje
sa 20—80 na samo 50—60 udaraca u minuti. Te pojave se mogu objasniti samo ponašanjem
eritrocita Shematski se taj proces odvija na sledeći naĉin. Kod ĉoveka, koji se ne bavi fiziĉkim
radom i gimnastikom potrošnja kiseonika u sekundi se malo koleba i nju priroda odrţava na
najniţem mogućem nivou. Pri tome koštana srţ i slezina (slikovito reĉeno — »fabrike« za
proizvodnju eritrocita) izbacuju i odrţavaju u krvi cirkualciju minimalno potrebne koliĉine tih
»mikrokontejnera« za obezbeĊivanje ljudskog organizma kiseonikom i za popunjavanje
gubitaka uginulih eritrocita. Za to je potreban minimalan broj »radnih ruku« i materijala.
Prirodi nije potrebna superprodukcija.
I najednom ĉovek poĉinje da trĉi brzo, ili poĉinje da se penje uz stepenice. Potreba za
kiseonikom se naglo povećava. U kabinet »generalnog direktora« — u centralni nervni sistem
— stigao je signal iz mišićnog odeljenja: naglo povećati proizvodnju kontejnera za prenos
kiseonika u jednoj sekundi!
Ali, fabrici nije baš lako da se brzo prebaci na novu orijentaciju i novi tempo rada!
I zato organizam u prvo vreme mora da eksploatiše postojeće rezerve »kontejnera«,
sve dok »fabrika« ne otpoĉne veću proizvodnju eritrocita.
Da bi se povećala doprema kiseonika u mišiće sa malim brojem eritrocita, priroda
automatski povećava broj kontrakcija srca u minuti i pojaĉava pulsaciju, tj. ubrzava
cirkulaciju krvi u protok eritrocita. Pojavaĉa se, ubrzava disanje kako bi postojeći broj
eritrocita u krvi mogao biti opterećen u dovoljnoj meri kiseonikom. I, rezultat je taj, da ĉovek
postaje zadihan i da srce poĉinje da mu ubrzano lupa — ako je to ĉovek, koji se ne bavi
aktivno sportom.
Posle 5—10 minuta »fabrika« poĉinje da proizvodi veći broj eritrocita, i onda, ĉak i
pri normalnom, jedva malo ubrzanom pulsu i jedva malo uĉestalijem disanju, zahvaljujući
većem broju eritrocita koji pristiţu da bi prihvatili kiseonik u plućnim alveolama, mišići
poĉinju da dobijaju potrebnu koliĉinu kiseonika u sekundi. Tako dolazi do potpuno
normalnog stanja organizma, nazvanog »sekundarno disanje«.
Sada postaje jasno zašto kod ĉoveka, koji se bavi sportom, ne dolazi do naglog skoka
pulsa kada on poĉinje da trĉi. Ako ĉovek svakodnevno trenira, onda »direktor fabrike« svoje
radnike ne raspušta i odmah, na prvi zahtev, izbacuje sa konvejera potreban broj eritrocita u
krv. To je razlog zašto kod ĉoveka, koji se aktivno bavi sportom, veoma brzo dolazi do pojave
»sekundarnog disanja«.
U vezi sa redovnim svakodnevnim treninzima i zahtevima za dodatnim eritrocitima,
»direktor fabrike« za svaki sluĉaj drţi u krvi, u specijalnom »depou« — u slezini — veliku
zalihu »mikrokontejnera«, zalihu koja moţe biti odmah, na prvi signal ubaĉena u krv. Tako i
dolazi do, na prvi pogled, neshvatljive pojave da se prilikom trĉanja puls usporava sa 70—80
na 50—60 udaraca u minutu.
Kao druga linija zaštite organizma od kiseoniĉkog gladovanja (hipoksije) kod
istreniranog ĉoveka aktivno radi koštana srţ. To smanjuje opterećenost srĉanog mišića i
pomaţe dugoveĉnosti.
32
Posledice nepravilnog disanja
Jednom sam se nalazio u prezidijumu nekakvog skupa. Govornik je ĉitao referat.

Petnaest minuta posle poĉetka ĉitanja na njegovom potiljku i vratu pojavile su se nabubrele
vene, a još petnaestak minuta kasnije, na vratu su se pojavile i graške znoja.
Zašto se to desilo? Jer, govornik je potpuno mirno ĉitao svoj referat, nije se nervirao, a
u sali je bila prijatna hladovina. Zainteresovao sam se za to pitanje, i obratio se prijatelju
lekaru, sa molbom da mi objasni u ĉemu je stvar. Ali, on tu pojavu nije mogao da objasni
niĉim drugim, do poremećajem nervne delatnosti.
Tada sam otišao u bolnicu i zamolio da se na pneumografu (slika 14) snimi dijagram
mog disanja kada se nalazim u stanju mirovanja. Na slici 15. prikazan je taj, potpuno
normalan dijagram. Za jedan sekund pluća se šire (uspon linije nagore), posle ĉega jedan
sekund traje izdisanje kada nastupa pauza, koja traje 2 sekunde (horizontalni poloţaj linije).
To znaĉi da proseĉni ciklus traje 4 sekunde, što iznosi — 15 udisaja u minuti.
Ako se izmeri površina dijagrama koju je nacrtao pribor, i dobijena veliĉina pomnoţi
odreĊenim koeficijentom moţe se saznati i obim jednog udisaja izraţen u kubnim
santimetrima. U stanju mirovanja on iznosi 500 kubnih santimetra, odnosno minutni obim
iznosi 7.500 kubnih santimetara.
Slika 14. Pneumograf, koji omogućuje da se na traci zabeleţi promena obima grudne
šupljine prilikom udisanja. Grafiĉki prikaz obima vazduha kod tri pacijenta prilikom udisanja:
prvi — obim je izuzetno veliki, drugi — normalan, treći — obim je nedovoljan
Posle toga sam uzeo novine, poĉeo naglas da ĉitam nekakav ĉlanak. Karakter krivulje
se naglo promenio. Udisaj je bio mnogo reskiji, a izdisaj — prvo rezak, da bi se posle toga
otegao, postao jedan i po put duţi nego na prvom dijagramu. Pauze više uopšte nije bilo.
Ciklus je trajao 8 sekundi (slika 16).
Slika 15. Grafiĉki prikaz vazduha koji koristi ĉovek u stanju mirovanja
33
Slika 16.
Slika 17. Za vreme ţuĉne diskusije celokupna faza udisaja povećava se ĉetiri puta
Na istom priboru bio je snimljen i dijagram ĉoveka za vreme nervozne, ţuĉne

diskusije (slika 17). Ovde je udisaj bio još reskiji, linija dijagrama se dizala skoro vertikalno,
a onda je vazduh neracionalno brzo izdisan, posle ĉega je govornik sa minimalnim ostacima
vazduha u plućima pokušao da izgovori što veći broj reĉi.
Jedan udisaj trajao je 16 sekundi, tj., ĉetiri puta duţe od normale. Pauze posle izdisanja
nije bilo.
Odredimo zapremine udisanog vazduha u drugom i trećem sluĉaju. One iznose 275,
odnosno 325 kubnih santimetara. Poredeći te brojke sa zapreminom normalnog disanja,
zapaţamo da pri ĉitanju novina ĉovek udiše 25 procenata manje kiseonika od norme, tj. da je
u oba sluĉaja dolazilo do akutne hipoksije — kisioniĉkog gladovanja!
Eto zašto i govorniku i diskutantu pocrveni lice, eto zašto oni gube dah, zašto se
ubrzavaju disanje i puls.
Za vreme drţanja govora ili ĉitanja tekstova naglas, osnovnoj funkciji disanja —
obezbeĊivanju organizma potrebnom koliĉinom kiseonika — pridruţuje se i druga funkcija:
ispuštanje glasova za vreme izdisanja. Kod ĉoveka, koji nije naviknut na drţanje monologa,
izmeĊu te dve funkcije dolazi do nesklada.
Pri tome strada osnovna funkcija — snabdevanje organizma kiseonikom, pošto se
ĉovek trudi da izgovori što je moguće veći broj reĉi prilikom izdisanja, a samim tim se
usporava, odnosno odlaţe udisanje vazduha.
Kod profesionalca — predavaĉa, pevaĉa koji imaju pravilno postavljen glas, do takvih
konfliktnih situacija u procesu disanja ne dolazi. Zato svi ljudi, koji moraju da se bave
govorništvom, obavezno moraju da proĊu i kroz obuku postavljanja glasa, a u ime zaštite
sopstvenog zdravlja, pa ĉak i ţivota.
Obavljeni eksperimenti objašnjavaju i sluĉajeve smrti glumaca za vreme izgovaranja
strastvenih i angaţovanih monologa na sceni. Uzroĉnik takve smrti nije ni u kom sluĉaju
nervna napetost ili srĉano oboljenje, već dugotrajna hipoksija — kiseoniĉno gladovanje —
organizma, a takoĊe i prenapetost rada samog glumca, govornika, koja remeti razmenu
materija, nervnu delatnost i krvotok u mozgu.
34
Postoje roditelji koji ne uĉe svoju decu kako treba lepo koraĉati, trĉati ili sedeti — i to
uspravljeno, koji ne uĉe decu da se ne grbe, ne isteţu noge i ne leţe u stolici, a što je
najvaţnije, na ţalost, ne uĉe ih da pravilno dišu.
Sada se prilikom prouĉavanja mnogobrojnih oboljenja ispostavilo da pojedini ljudi
udišu suviše mnogo kiseonika i da se zbog toga u njihovom organizmu ne stvara dovoljna
koliĉina CO2, dok drugi, pak, ne dišu dovoljno intenzivno, i zbog njihovih »tupih« alveola
dolazi do manifestacija hipoksije — kiseoniĉkog gladovanja — kao što su na primer
bronhijalna astma ili hipertonija.
Zdravo disanje za vreme trĉanja
Postoje tri vrste disanja za vreme trĉanja:

1) Udisanje i izdisanje vazduha kroz nos sa ĉvrsto stegnutim usnama;
2) Udisanje vazduha kroz nos, izdisanje kroz usta;
3) Udisanje vazduha kroz usta i izdisanje kroz usta.
Teoretski se svaki od ovih naĉina moţe opravdati ukratko na sledeći naĉin:

1) Disanje kroz nos ima to preimućstvo, što se vazduh zagreva i vlaţi, prolazeći preko
sluzokoţe, što ĉuva gornje disajne puteve od prehlade i sušenja. Ali, otpor kretanja vazduha
kroz nos je u svakom sluĉaju veći, nego kada ulazi kroz usta.
2) Ista preimućstva udisanja vazduha kroz nos kao i u sluĉaju broj jedan. Ali, izdisanje
kroz usta obezbeĊuje brzo ĉišćenje pluća od štetnih gasova.
3) Brzo slobodno udisanje i izdisanje.
Zaustavio sam se na drugom naĉinu disanja kao najzdravijem i najkorisnijem po

organizam: udisanje kroz nos, izdisanje kroz usta.
Kada poĉinjem da trĉim, dišem na sledeći naĉin: jedan udisaj na dva koraka i jedan
izdisaj na dva koraka. Posle pojave »sekundarnog disanja« — ĉetiri koraka na jedan udisaj i
ĉetiri na jedan izdisaj.
Kod normalnog trĉanja obim pluća se ne koristi u potpunosti. Zato se u donjem reţnju
pluća zbog povećanja relativne teţine, postupno skuplja ugljen dioksid. Da bi ga se oslobodio
za vreme trĉanja, ĉovek instiktivno ţeli da naĉini što je moguće intenzivniji, dublji udisaj. Ja
liĉno ostvarujem takvo »preĉišćavanje« pluća na svakih 50 koraĉaja.
Trĉim i dišem na taj naĉin već više od trideset godina svakog jutra, trudeći se da ne
propustim ni jedan jedini dan. Ako je vreme jako loše, onda trĉim, odnosno »kaskam« u
hodniku stana — 5 koraka napred, 5 nazad. Obraćam paţnju na disanje za vreme drţanja
predavanja i govora. Trudim se da što je moguće ĉešće udišem vazduh i da ga što miruje
ispuštam iz sebe. Trudim se da ni u kom sluĉaju ne zadrţavam disanje i ne govorim posle
izdisanja, a pre nego sto sam nanovo udahnuo vazduh.
Kiseonik je osnova ţivota na Zemlji. Tu istinu znaju svi, ali je mali broj onih koji
svakodnevno misle na to i ĉuvaju svoj oranizam od hipoksije - kiseoniĉkog gladovanja. Imajte
na umu da će, ako prekinete pristup kiseonika u karburator automobilskog motora, kola istog
ĉasa stati.
Što ĉešće provetravajte sobe u stanovima i na radnom mestu.
Evo ukratko zakljuĉaka:

1) Što je obimniji rad koji obavlja organ (recimo mišić) tim mu je potrebna veća
koliĉina kiseonika u sekundi, i tim se više sniţava u njemu veliĉina negativnog elektriciteta.
35
2) Samo zahvaljujući »pakovanju u porcijama« kiseonika u eritrocitima, postiţe se

mogućnost da se оn, kiseonik, individualno rasporeĊuje po organima ĉoveka kojima je i
potreban.
3) Kiseonik je u krvi negativno naelektrisan. Broj eritrocita i koliĉina koju ti eritrociti
»istovaruju« direktno su proporcionalni razlici potencijala elektriĉnog naboja elektrocita u
odnosu na naboj organa-potrošaĉa. U istoj proporciji je i razlika sadrţaja broja eritrocita u
kapilamma organa-potrošaĉa.
4) Elektriĉne sile Kulona teraju eritrocite da se kreću po kapilarima, a Bernulijeve sile
opet teraju eritrocite da se kreću brţe od proseĉne brzine kretanja krvi u arterijama.
36
Poglavlje 5
ISHRANA I ZNOJENJE
Kako regulisati sopstvenu teţinu
Prvobitni ĉovek je unosio u svoj organizam hranu u ne pravilnim vremenskim

razmacima. Zato je Priroda, morala tako da konstruiše mehanizam korišćenja hrane, da ćelije
ne upijaju u sebe odmah sve hranljive materije, već da se odreĊeni procenat tih hranljivih
materija ostavlja na stranu »za crne dane«. Zalihe se moraju nalaziti što je moguće bliţe onim
mestima, gde se hranljive materije unose u krv a što dalje od mišića koji ĉesto koriste te iste
materije. Takvo mesto su creva, kraj kojih se u obliku grozdova skuplja, taloţi masnoća,
najbolji magacin energije, i u oblasti oko stomaka, bedara, vrata, lica — tamo, gde najreĊe i
najslabije dolazi do kontrakcije mišića.
Sada, da bi smo što jasnije zamislili sliku procesa ishrane nacrtajmo dijagram (slika
18) na kome je vertikalnom crtom predstavljena teţina ĉoveka, a horizontalnom vreme
doruĉka, ruĉka i veĉere. Idealan za ĉoveka koji se ne goji, takav dijagram njegove teţine
tokom jednog dana trebalo bi da bude predstavljen taĉkastom linijom.
Slika 18. Shema pravilne ishrane
Slika 19. Shema nepravilne ishrane
Pre nego što sedne da doruĉkuje, ĉovek već oseća glad. Njegova teţina je niţa od
proseĉne, koja je obeleţena isprekidanom taĉkastom linijom. Posle doruĉka njegova teţina
37
poĉinje da opada i dolazi do proseĉne. Do ruĉka organizam mora da pretvori u energiju i onaj
deo hranljivih materija, koje su se u obliku masnoća nataloţile posle doruĉka. Za vreme
trošenja zaliha, ĉovek oseća glad.
Iz dijagrama je jasno, da će se ako ĉovek sedne za sto a pri tome ne oseća glad, teţina
tela, zalihe masnoće poĉeti svakodnevno povećavati, i da će ĉovek postupno poĉeti da se goji,
što je opasno po zdravlje, radnu sposobnost i dugi ţivot (slika 19). Polazeći od toga, moţemo
da formulišemo osnovna pravila ishrane i gladovanja.
Prvo: ne sedati za sto, sve dok ĉovek ne oseća jaku glad. Po tom pitanju se ne slaţem
sa onima, koji preporuĉuju redovno unošenje hrane u organizam po satnici, nezavisno od toga
da li je ţeludac napunjen još nesvarenom hranom ili je pak prazan. Drugaĉije stoje stvari sa
ljudima koji se bave teškim fiziĉkim radom. Oni moraju redovno da unose obroke u
organizam, pošto uvek sedaju za sto sa osećanjem gladi i zdravog apetita. Sledeća pravlila se
uopšte ne odnose na ljude koji se bave fiziĉkim radom.
Drugo: ceo obrok u mislima treba podeliti na tri dela. Prvi — utoljavanje jake gladi,
drugi — zasićivanje. Ja ustajem od stola upravo onda, kada bih sa nesmanjenim apetitom
mogao da pojedem još onoliko, koliko sam do tog ĉasa upravo pojeo.
Postoji i treći deo — »preţderavanje«, kada se posle zasićavanja jede ono što je
preostalo na tanjiru, ili kada vas roĊaci mole da pojedete, još samo jedan komad. Tu fazu
zdrav ĉovek mora u potpunosti da izbaci iz svog »jelovnika«.
Pridrţavam se takvog metoda ishrane i jedem, na uţasavanje svih svojih roĊaka,
porodice, prijatelja i lekara — posebno u sanatorijumima i odmaralištima — dva puta manje
od ostalih ljudi. Ali, zato je moj organizam nauĉio da koristi, i on odista iskorišćava najveći
deo onoga što sam uneo u svoj ţeludac — ja nemam nikakvih masnih »taloga« i odrţavam
zdravu »rimsku« teţinu — visok sam 180 santimetara minus 100 — tojest 80 kilograma. Sa
takvom ishranom bavim se napornim umnim radom, fiziĉki sam jak, bavim se fiskulturom,
trudim se da svakodnevno trĉim po 3 kilometara, leti igram tenis i kada se odmaram na
Krirnu, svaki drugi dan pešaĉim po 15 kilometara.
Svake godine jednom, ili ĉak i dva puta sprovodim kuru gladovanja po sledećem
sistemu.
Uveĉe, dan pre poĉetka gladovanja, uzimam klizmu ĉiste vode sobne temperature.
Sutradan izjutra tu proceduru ponavljam. Posle klizme obavljam normalnu jutarnju
gimnastiku i šetam se 1-2 kilometra.
U doba te šetnje već se javlja osećanje gladi. Ali, umesto da nešto pojedem, ispijam
1—2 ĉaše prokuvane vode. Voda ispunjava ţeludac, i osećanje gladi nestaje.
Tokom celog dana treba nastaviti sa radom onako, kako je ĉovek radio i pre poĉetka
gladovanja. Ĉim se pojavi osećanje gladi, ispijam po ĉašu prokuvane vode. Izlazeći iz kuće,
nosim sa sobom termos ili ĉuturicu sa prokuvanom vodom. Voda ispira organizam i uklanja
pozivne signale gladi. Tako treba raditi svih sedam dana kure gladovanja: uveĉe i izjutra svaki
dan klizma, a umesto hrane — voda, i to 10—12 ĉaša dnevno. Strogo je zabranjeno uzimati
bilo kakve lekove, piti ĉaj, jesti šećer itd. Jedna jedina šolja ĉaja svodi na nulu korist od celog
gladovanja, pošto izaziva luĉenje ţeludaĉnog soka koji, ako se ĉovek pridrţava ovih pravila,
prestaje da se luĉi trećeg dana kure gladovanja — dijete, i organizam tada poĉinje da »jede«
sopstvene ćelije. Ali, koje ćelije pre svega? Obiĉno na to pitanje svi odgovaraju: masnoću. To
nije taĉno! Organizam pre svega poĉinje da »ţdere« bolesne ćelije. I tako dolazi do izleĉenja
od svih oboljenja. Ako se za vreme gladovanja pojavi malaksalost, onda što pre treba uzeti još
jednu klizmu.
Osmog dana treba otpoĉeti sa unošenjem hrane i to ovako: prvog dana sokovi, sveţ
jogurt, mladi beli sir, ĉaj, kocka šećera. Drugog dana jelovnika treba dodati kuvano povrće,
dvopek. Ali, sve to u minimalnim koliĉinama, i to u malim obrocima svaka 2-3 ĉasa. Trećeg
38
dana dopunjujem svoj jelovnik kuvanom piletinom, krompirom, pirinĉem. A posle toga ĉovek
moţe potpuno normalno da nastavi da jede.
Doziranje normalne ishrane
Hteo bih da kaţem nekoliko reĉi i o tome koje prehrambene proizvode izbegavam ili
upotrebljavam u minimalnim koliĉinama.
Svaki prehrambeni artikal sa kvascem izaziva proces previranja u crevima i ţelucu.
Zato se trudim da se pridrţavam propisa juţnih naroda, koji jedu samo lepinje peĉene bez
kvasca. Izbegavam da unosim u organizam veće koliĉine bilo kakvih organskih masnoća koje
mogu da izazovu pojave skleroze. Takve masnoće treba zamenjivati bilo kakvim biljnim
fnasnoćama — suncokretovim, maslinovim, kukuruznim uljem.
Umesto mleka smatram da treba jesti sve vrste baktericidnih proizvoda — jogurt,
kiselo mleko, pavlaku, mladi beli sir. Kuvano meso i ribu treba jesti u umerenim koliĉinama,
a uzimati što je moguće više povrća, raznih kaša. Ameriĉki biolozi preporuĉuju nekuvano
voće i povrće usitnjeno na rendeu kao 1/5 dnevnog obroka. Mišljenja sam da dnevno treba
unositi u organizam najmanje 7-8 ĉaša teĉnosti, kako bi se krv »razblaţila«. Bilo kakve mesne
ĉorbe ili buljone sam odavno izbacio iz jelovnika, pošto ta i takva jela jetra moţe veoma teško
da »svari«. Ne treba zaboravljati ni na vitamine i korist od njih — zato treba svakodnevno
unositi u organizam askorbinsku kiselinu (vitamin C) po jedan gram dnevno — jesti pekmez
od šipaka, piti ĉaj od šipaka itd.
So i šećer upotrebljavam u umerenim koliĉinama, dobro je ako šećer moţe da se
zameni medom barem u minimalnim koliĉinama. Šećer i so smatram za bele neprijatelje
ĉoveka.
Potrebno je obratiti posebnu paţnju na funkcije ţeluca i uveĉe, prvog dana kure
gladovanja, aktivno mu pomagati, uzimajući povremeno po pola ĉaše teja za slabljenje. Na taj
naĉin ĉovek moţe da izbegne veliki broj oboljenja, do kojih obiĉno dolazi nesmotrenošću
samog ĉoveka.
Na kraju bih hteo da spomenem i jedan interesantan eksperiment, koji sam obavio na
samome sebi i kaţem ĉime se i kako on završio.
Jednom sam poĉeo da razmišljam o tome zašto krava i svi ostali preţivari po celu noć
preţivaju travu i seno izmeĊu zuba, a zašto opet grabljivice i mesoţderi — lav, tigar itd. meso
ne ţvaću, već ga gutaju u ĉitavim komadima.
Odgovor na moje pitanje bio je veoma jednostavan. Od hrane, koju je pojela ţivotinja,
u krv moţe da ode samo onaj deo, koji je jonizovan ili disociran, tj. svaren.
Za disocijaciju ugljovodonika (trava, seno) potrebno je prisustvo baza, koje se u
minimalnim koliĉinama nalaze u pljuvaĉki. Zato krave i ostali biljoţderi moraju da preţivaju
hranu. Ali, procenat njene koncentracije u ustima krave jako je mali, i zbog toga
ugljovodonici moraju biti isitnjeni i izgnjeĉeni do kolidnog stanja. Eto zašto krava prvo brzo
jede, akumulira hranu, a posle toga je lagano, dugo mesa sa pljuvaĉkom, guta u prvi ţeludac, i
vraća nazad, da bi je ponovo sitnila sve donde, dok se ne završi proces diisocijacije, kada
krava konaĉno guta hranu u drugi ţeludac.
Belanĉevine (meso) se disociraju u prisustvu sone kiseline, koja se izdvaja u ţelucu
grabljivca-mesoţdera. Ali, mi znamo da baze neutrališu kiselinu. I zato, ako bi tigar poĉeo da
ţvaće meso, on bi ga natopio bazom iz pljuvaĉke, i kiselina u ţelucu bi se neutralizovala u
dodiru sa tom bazom i — meso bi prošlo kroz creva nesvareno, što bi se završilo previranjem
u crevima, stvaranjem gasova i trovanjem organizma.
Kada sam sve to tako lepo smislio, zakljuĉio sam da sam došao do velikog otkrića.
Istovremeno je, znaĉi zabranjeno jesti ugljovodonike i belanĉevine. Jedne ĉovek treba da guta,
a druge opet dugo da ţvaće. Zato sendviĉe — hleb (ugljovodonici) sa šunkom (belanĉevine)
39
ĉovek uopšte ne bi smeo ni da jede. Usput sam zakljuĉio da je ljudski rod uništio prvi
prvobitni divljak, koji je pojeo komad peĉene divljaĉi sa prvom lepinjom od maisa.
Da bih skupio materijal po pitanju »razdvojene« ishrane, otišao sam u biblioteku i
tamo pronašao debelu knjiţurinu »Institut rašĉlanjene ishrane« doktora Zamhua. U
predgovoru knjige su izlagane otprilike iste ĉinjenice do kojih sam bio i sam došao. Dalje je u
knjizi bilo mnoštvo fotografija ljudi u dubokoj starosti pre i posle leĉenja rašĉlanjenom
ishranom, koji su posle završetka leĉenja poĉinjali da trĉe i igraju tenis. Lica su im svima bila
mladolika.
U predgovoru je takoĊe stajalo da na rašlanjeni naĉin ishrane treba prelaziti lagano i
postupno. U protivnom će oni antitoksini, koje stvara naš organizam za borbu protiv
previranja pomešane hrane u crevima, nastavljajući da se inerciono i dalje stvaraju, izazvati
trovanje organizma i visoku temperaturu. Upoznavši se sa svim tim, postupno sam prešao na
razdvojenu ishranu. Rezultata je bio odista zapanjujući! Postao sam, bodar, jak! Podmladio
sam se, lice mi je postalo rumeno! Ali... u našim uslovima ţivota apsolutno je nemoguće
pridrţavati se stoprocentno razdvojenog naĉina ishrane. I zato, kada sam prvi put narušio
dijetu, moj organizam u kome su prestali da se stvaraju antitoksini, nije mogao da izaĊe na
kraj sa trovanjem— temperatura se popela na 40°C, i ja nikada ne bih napisao ovu knjigu, da
mi odmah nisu bili isprani ţeludac i creva.
Posle toga više nikome ne preporuĉujem metod razdvojene ishrane.
Iz ovoga treba izvući zakljuĉak da nije baš svaka teorija korisna po ĉoveka, da je
potrebno prvo sve dobro proveriti na ţivotinjama.
Mišljenja sam da se po pitanju ishrane treba pridrţavati poznatog pravila — jedi samo
onda kada si gladan, i jedi što je moguće manje.
Koliko ĉasova dnevno treba spavati
Kada se ĉovek probudio, posle toga malo odleţao, on oseća slabu malaksalost i ĉini
mu se da će mu se snaga povratiti i da će postati bodar ako još malo ostane da leškari.
Ne verujte takvim laţnim osećanjima! Što duţe ĉovek leţi bez sna, tim više gubi
snage.
U literaturi ima dosta podataka o tome, koliko je ĉasova sna potrebno ĉoveku da bi
obnovio svoje snage. Sa jedne strane se tvrdi da se za vreme sna ćelije pune elektricitetom i
dobro preĉišćavaju sveţom arterijskom krvlju od mleĉne kiseline i drugih otpadaka razmene
materija i oksidacije — i to je korisno! A sa druge strane, u ćelijama se za vreme leţanja
postepeno skuplja »šljaka« — što je opet štetno. To je jedna od mnogobrojnih protivureĉnosti,
saputnika celog našeg ţivota.
O tom koliko treba spavati, mišljenja su podeljena. Jedni smatraju da treba spavati
najmanje osam sati, drugi opet (pronalazaĉ Edison na primer) tvrdi da je sasvim dovoljno
spavati i samo pet sati. Ja sam liĉno mišljenja da je ĉoveku potpuno dovoljno 6-7 sati sna. Ali,
pri tome treba imati na umu da na svetu ne postoje dva prsta sa istim daktiloskopskim šarama.
Ne postoje ni dva istovetna ĉoveka, što se tiĉe osobenosti organizma. I zato svako mora
potpuno sam, eksperimentalnim putem da odredi koliko mu je minimalno potrebno sna, da bi
obnovio svoje snage.
Zašto je priroda organizovala znojenje
U procesu evolucije, priroda je smislila još jedan konstruktivni kanal za izbacivanje

»šljake« iz ljudskog organizma. Ona je snabdela naše telo milijardama znojnih ţlezĊa i
mikroskopskim kanalima za izluĉivanje znoja i gasova. Na taj naĉin je priroda duplirala krvni
40
i limfni sistem, koji izdvajaju »šljaku«, stvorivši najkraći mogući put od mesta njihovog
nastanka do mesta izluĉivanja — kroz znojne ţlezde u koţi.
Pokušajte da liznete jezikom svoje rame posle gimnastike, i osetićete ljut ukus kiseline
i soli, mnogo neprijatniji od ukusa ĉiste soli. Ĉak i više od toga, znoj je otrovan. Prema
mnogobrojnim istraţivanjima, dovoljno je da ţivotinja proguta minimalnu koliĉinu ljudskog
znoja, da bi uginula.
Objavljen je takoĊe i rezultat eksperimenata, koji su obavljeni, kako bi se razjasnilo
zašto se ĉovek loše oseća i zašto ĉak ljudi padaju i u nesvest prilikom velikih masovnih
skupova u neprovetrenim prostorijama. Ispostavilo se da je uzrok tih pojava ne toliko
smanjivanje procenta kiseonika ili povećanje CO2 u vazduhu, koliko povećanje sadrţaja
otrovnih materija u gasovima koje izluĉuje ljudsko telo.
Znojenje, pored funkcije izluĉivanja »šljake« ima i drugu funkciju. Ono uĉestvuje u
toplotnoj regulaciji, odnosno odrţavanju normalne temperature tela. U sauni, pri temperaturi
koja je viša od temperature naše koţe, da bi se izbegle opekotine, organizam izluĉuje velike
koliĉine znoja, koji, isparavajući se sa površine koţe, hladi. Taj znoj sadrţi u sebi mnogo
manje »šljake«, a to znaĉi da znojenje u sauni ni u kom sluĉaju po svojoj korisnosti ne moţe
da zameni znojenje pri fiziĉkom radu ili veţbama.
Treba reći i nekoliko reĉi o tome, zašto je priroda odredila da temperatura tela zdravog
ĉoveka iznosi 36—37°C. Upravo u tome dijapazonu temperature za zagrevanje vode za 1°C,
je potrebna minimalna koliĉina kilogram kalorija (slika 20). Zar to odista nije dokaz mudrosti
prirode?
Slika 20. Pri 36—37°C za povišenje temperature odreĊenog obima vode potrebna je
minimalna koliĉina toplote
Znaĉi, iz zdrave i ţive ćelije, prema zamisli prirode, treba izdvajati »šljaku« ne samo
po limfnim i krvnim sudovima, već i kroz znojne ţlezde. Uprovo se to tako i odigravalo
tokom milion godina, kada je prvobitni ĉovek po ceo dan trĉao, traţeći hranu i kada se po ceo
dan znojio. Ali, sada se ĉovek kreće mnogo manje, a samim tim se manje i znoji. Kompletna
doza otrova, koja je izluĉena na površinu koţe zajedno sa znojem, ostaje u organizmu, trujući
na taj naĉin ćelije.
41
Najkraći kanal za izbacivanje »šljake« je poĉeo našom krivicom da radi jako loše,
ispod svojih pravih mogućnosti, i krvni i limfni sistemi, a to znaĉi i jetra, i bubrezi rade sa
velikim preopterećenjem. Rezultat tog neprirodnog opterećenja je taj, da su ljudi sve ĉešće
poĉeli da oboljevaju od raznih oboljenja jetre, bubrega i mokraćne bešiike. Razna oboljenja i
zemljana boja lica zapaţaju se i kod ljudi, naroĉito kod dece, koji su se navikli da spavaju
pokriveni ćebetom preko glave. Ti ljudi se truju otrovnim gasovima koji izlaze iz pluća i koje
izluĉuje koţa.
Znaĉi, potrebno je znojiti se svakog dana u pravom smislu te reĉi. Svakodnevno
intenzivno trĉanje u trajanju od 20—30 minuta sa obilnim znojenjem, smatram za neobiĉno
vaţnu proceduru za oĉuvanje zdravlja.
Isto su tako korisne i bilo kakve druge veţbe, koje su praćene znojenjem: trĉanje u
mestu, preskakanje konopca, skokovi itd.
Odavno je poznato kakve koristi ĉoveku daje parno kupatilo — rusko, rimsko, finsko,
tursko i bilo kakvo.
Parno kupatilo nije teško napraviti ni u sopstvenom kupatilu. Za to je potpuno
dovoljno kupiti »hula-hop« obruĉ i priĉvrstiti za njega plastiĉnu foliju tako, da ona oko tela
stvara cilindriĉnu »zavesu« do nogu, gde se nalazi »hula-hop« obruĉ, a završava se oko vrata,
gde je stegnuta lastišem. Na taj naĉin se glava nalazi van »parnog kupatila«; — jer nju uvek
treba drţati u hladovini, dok se telo nalazi unutar zatvorenog prostora. Pri tome treba stajati na
drvenom podmetaĉu, koji treba staviti na dno kade.
Ako se sada ispod zavese pusti para kroz gumeno crevo, navuĉe na »nos« elektriĉnog
ĉajnika, odrţavajući tako unutar ove »saune« ţeljenu temperaturu, onda na taj naĉin moţemo
da se preznojavamo svaki dan barem pet minuta. Posle takvog parenja, dobro je istuširati se
prohladnom, ali ne sasvim hladnom vodom.
Ako se svaki dan ne oznojite, bilo pomoću fiziĉkih veţbi ili pomoću ovakvog parenja,
otići ćete na posao noseći u svom telu isto onoliko otrovnih kiselina, »šljake« i otrova, koliko
biste ih izdvojili iz organizma za vreme korisnog znojenja. A to opet tera vaše unutrašnje
organe da rade pod velikim opterećenjem.
Ĉovek, koji ne pridaje duţan znaĉaj fiskulturi i znojenju, moţe mnogo brţe da oboli,
oslabi, prevremeno da izgubi svoje radne sposobnosti.
No, izvucimo sada kratke zakljuĉke.
1) Samo fiziĉkim veţbama moţemo da postignemo povećanje broja eritrocita u krvi,
sniţavanje broja pulsacija srca u minutu i brzi prelaz na »sekundarno disanje«. Za zdravlje je
posebno vaţno da kapilari »rade« besprekorno i da ĉovek ume pravilno da diše.
2) Ĉovek treba da se nauĉi da diše tako, da za vreme ĉitanja i drţanja predavanja ili
govora ne dovodi svoj organizam do stanja hipoksije — kiseniĉkog gladovanja.
3) U procesu unošenja hrane u organizam, treba strogo voditi raĉuna i ograniĉiti
koliĉinu hrane koja se unosi. Povećanje teţine je štetno po zdravlje.
4) Jedan od glavnih kanala za ĉišćenje organizma od »šljake« i otrova je znojenje.
Redovno, svakodnevno znojenje je neophodno za zdravlje i dug ţivot. Trĉanje na ĉistom
vazduhu je najbolje sredstvo za znojenje. Veštaĉko »parenje« je korisna zamena procedure
»fiskulturnog znojenja«.
42
Poglavlje 6
ATMOSFERSKI ELEKTRICITET I ŢIVOT ĈOVEKA
Uloga jona
Da li je ţivot na zemlji moguć u nejonizovanoj spoljnoj sredini?

Atomi, koji se meĊusobno razlikuju po tome što imaju po jedan ili dva elektrona više,
ili kojima opet nedostaje poneki elektron, nazivaju se negativni ili pozitivni jorii. U vazduhu
se neprekidno raĊaju joni pod delovanjem kosmiĉkih zraka, radioaktivnih materija u zemljinoj
kori, vodi i vazduhu, ultraljubiĉastih sunaĉnih zraka, fotoelektriĉnog efekta Halvaksa—
Stoljetova, od baloelektriĉnog efekta (stvaranje jona pri rasprašivanju vode), od zagrejanih
površina metala, plamena itd. i, na kraju, od lišća biljaka.
... Na laboratorijskom stolu dopisnog ĉlana AN SSSR, profesora L. L. Vasiljeva nalaze
se dva staklena sanduka. U svakom se nalazi po trideset belih miševa. Sanduci se ventiliraju
na istovetan naĉin. Eksperiment traje već pun jedan dan. Nad sanduke su se nadneli
eksperimentatori i nauĉnici.
Ponašanje miševa u sanducima je razliĉito. U kontrolnom sanduku, gde cirkuliše sobni
vazduh, miševi se osećaju odliĉno, a u drugom, u kome sobni vazduh prolazi kroz specijalni
elektriĉni filter, koji zadrţava i neutrališe sve naelektrisane ĉestice vazduha (jone i aerosole),
miševi se nalaze u predsmrtnom hropcu — oni gube dah, zanose se, padaju na leĊa i umiru od
nedostatka kiseonika. Posle obdukcije, u njihovoj krvi uopšte nije bilo kiseonika. Ali, stanite!
Kako je to moguće? Jer, u sanduk je ubacivana dovoljna koliĉina vazduha. Miševi su
intenzivno disali. Zašto su onda umrli od hipoksije — kiseoniĉkog gladovanja? Zar je
neutralizacija ništavnih po veliĉini i elektriĉnom naboju ĉestica mogla da onemogući razmenu
gasova u plućima. Ma kako to izgledalo neverovatno i nemoguće, eksperiment je potvrdio
upravo taj i takav zakljuĉak. Da, moţe!
Da bi se proverila ova pojava, vršeni su mnogobrojni dopunski eksperimenti. I, svaki
put su ţivotinje umirale u sanduku u ĉijem su vazduhu neutralisani svi elektriĉni naboji jona i
aerosola. Znaĉi, ti eksperimenti nam omogućuju da izvuĉemo sledeći zakljuĉak: Ţivot na
zemlji je moguć samo u jonizovanoj spoljnoj sredini.
U drugoj grupi eksperimenata, proveravan je uticaj veštaĉke jonizacije kiseonika
vazduha na ponašanje ţivotinja. Miševi su stavljani u hermetiĉke staklene sanduke, u kojima
je bilo dovoljno vode i hrane. Proveravano je koliko dugo mogu da ţive miševi, koristeći
samo kiseonik koji se nalazio u sanduku.
Posle nekoliko ĉasova boravka u sanduku, odreĊeni procenat kiseonika u vazduhu,
neophodan za normalan ţivot, bio je utrošen, posle ĉega su miševi padali u stanje asfiksije, sa
slabim znacima ţivota. Ali, aerojonizacija preostale, ništavne koliĉine kiseonika u sanduku iz
korena je promenila sliku ponašanja ţivotinja. Evo kako tu pojavu opisuje L. L. Vasiljev u
svojoj knjizi »Teorija i praksa leĉenja jonizovanim vazduhom«.
»Ţivotinje, koje su bile bliske smrti od gušenja, i koje su leţale potpuno nepokretno,
usporeno i nepravilno dišući, odmah su se oporavljale, sedale, poĉinjale da njuše vazduh po
sanduku, trĉkaraju, pri ĉemu im se ritam disanja ubrzavao. Iskljuĉivanje jonizatora ponovo je
dovodilo miševe u asfiksije. Ponovo ukljuĉivanje aparata ih je nanovo dizalo na noge.«
Mnogobrojni analogni eksperimenti koje su obavili japanski profesor Kimura i ruski
nauĉnik Kijanicin, kao i mnogi drugi nauĉnici, potvrdili su ove rezultate.
Na taj naĉin, odsustvovanje negativnih elektriĉnih naboja u vazduhu remeti proces
razmene gasova. Povećanje elektriĉnog naboja kiseonika pojaĉava razmenu gasova. Ţivot u
nejonizovanoj sredini praktiĉno je nemoguć.
43
Ako je ova tvrdnja taĉna, onda bi i ţivot u podvodnom svetu morao da zamre u
nejonizovanoj vodi, tj. u dva puta destilisanoj vodi, redestilatu. Eksperimenti su pokazali
taĉnost ovakve pretpostavke. Ĉak i ameba, izvaĊena iz akvarijuma i stavljena u redestilat,
momentalno umire.
Koliko dugo mogu da ţive ţivotinje u nejonizovanoj spoljnoj sredini? Neki nauĉnici
su istupili sa pretpostavkom da taj rok zavisi od teţine njihove muskulature i zalihe jona u
organima. Po toj hipotezi, ĉovek bi u nejonizovanom vazduhu mogao da ţivi nekoliko meseci,
pošto je njegova teţina oko 600 puta veća od teţine miševa, koji su umirali posle 25 ĉasova
ţivota u nejojnizovanoj sredini. Taĉnih podataka o tome u literaturi za sada još nema. Ali, zna
se da odsustvovanje negativnih jona u vazduhu, ĉak i samo nekoliko ĉasova, negativno utiĉe
na raspoloţenje i ponašanje ljudi.
L. L. Vasiljev piše u knjizi koju smo već spominjali: »Aerojonizacija je davala
nesumnjivi pozitivni efekat u svim sluĉajevima... Ljudi su prestajali da se ţale na glavobolju,
na to da se loše osećaju itd...«
Smatram da jonizacija vazduha lakim negativnim aerojonima mora obavezno da se
obavlja u rudnicima, metrou, podmornicama, kosmiĉkim brodovima, avionima, po
kancelarijama, pozorištima, fabrikama.
Vazduh treba jonizovati
Prisustvom optimalne koliĉine lakih, negativno naelektrisanih jona u vazduhu (od

500—5.000 u kubnom santimetru) objašnjavaju se lekovita svojstva mikroklime recimo u
Abjaziji, gde se zapaţa izuzetno dug ţivot tamošnjeg stanovništva. Na temu o lekovitim
svojstvima negativno naelektrisanih jona u vazduhu je i u Sovjetskom Savezu i u inostranstvu
napisano preko 300 nauĉnih radova. U nizu bolnica i letovališta sada postoje posebni
medicinski ureĊaji za aerojonizaciju vazduha. U sovjetskoj štampi je objavljivano u više
mahova da oboleli od hipertonije i bronhijalne astme mogu uspešno da se leĉe pomoću
»biotrona« — komore sa jonizovanim vazduhom (po metodu profesora M. B. Panĉenka, G.
A. Jakovljeva i drugih).
U svojoj knjizi, koju smo već dva puta citirali, proiesor L. L. Vasiljev piše:
»Prouĉavanje aerojonizacije sa higijenske taĉke gledišta imalo je za posledicu pojavu ideje o
postojanju optimalnog, najpovoljnijeg za ţivot, zdravlje i emocije jonskog reţima vazduha,
koji treba veštaĉki stvarati i odrţavati u stambenim i radnim prostorijama, uporedo sa
optimalnom temperaturom, vlaţnošću, dovoljnom ventilacijom itd... Poznato je da klima-
ureĊaji, koji se sada uvode, ne samo da ne obogaćuju vazduh, već mu, suprotno oduzimaju
jone... Sa idejom o ukljuĉivanju veštaĉke aerojonizacije u sistem klima-ureĊaja industrijskih i
školskih prostorija istupili su sovjetski higijeniĉari Raaben, Sedĉikov i Varišĉev još tridesetih
godina...«
Na taj naĉin, za veštaĉku i dopunsku jonizaciju vazduha, koji je prošao kroz klima
ureĊaje, morao bi da primi oko 1.000 lakih, negativnih jona u kubnom santimetru. Takov
vazduh će ĉuvati zdravlje i povećavati produktivnost rada.
Ja liĉno u svom stanu jonizujem vazduh do 1.000 jona u kubnom santimetru vazduha.
Na temu o lekovitim svojstvima aerojona, napisano je i odbranjeno mnogo disertacija.
U mnogim bolnicama uspešno se koristi j ono terapija.
Joni protiv bakterija
Otkriće ranije nepoznatog svojstva negativno naelektrisanih aerojona — da uništavaju

bakterije — pripada A. A. Mikulinu, G. P. Golovanovoj i A. G. Cejtlinu, koji su tu pojavu
otkrili 1953. godine, kada je konstruisan prvi specijalni hidrijonizator IM—5. Uticaj jona na
44
bakterije proveravan je na sledeći naĉin. Lekar G. P. Golovanova bila je rukovodilac deĉijih

jaslica, koje su bile smeštene u dve razliĉite zgrade. U jednoj zgradi je Golovanova postavila
spomenuti hidrojonizator za jonizaciju vazduha. U periodu od godinu dana u toj zgradi su
deca oboljevala mnogo manje nego u kontrolnoj zgradi, u kojoj jonizacija nije obavljena.
Na molbu autora ove knjige i G. P. Golovanove, godine 1955. profesor Cejtlin je sa
svojim nauĉnim saradnikom S. M. Grombahom izvršio detaljna nauĉno-medicinska
prouĉavanja uticaja aerojona na bakterije. Rezultati tih istraţivanja bili su objavljeni 1959.
godine u »Vesniku pedagoških nauka«, tomu broj 101. Na kongresu, posvećenom jonizaciji,
odrţanom u Budimpešti, potvrĊene su ĉinjenice uništavanja bakterija jonizacijom vazduha.
Doneta je odluka: postavljati jonizatore po bolnicama, operacionim salama itd. Otpoĉela je
masovna proizvodnja jonizatora u MaĊarskoj, Švajcarskoj i drugim zemljama po patentu A.
Mikulina. Autor je ubeĊen, da je široka primena aerojonizacije — jedan od puteva
poboljšavanja zdravlja stanovništva.
Kakvi su jonizatori potrebni
U aerojonizatorima koje proizvodi NIL »Sojuzglavsantehprom«, se jonizacija, ili

taĉnije elektronski vetar, stvara za raĉun koronarnog praţnjenja, koje efikasno nastaje pri
naponu od nekoliko desetina hiljada volti na iglama — odnosno pri maksimalnoj opasnoj
struji. Pored toga, ti aerojonizatori stavljaju pacijenta pod uticaj štetnog, neprirodnog polja, tj.
sa negativnim polom u oblasti glave, dok je priroda postavila ĉoveka nogama na zemlju, koja
je naelektrisana negativno, a glavom ga je okrenula prema pozitivnim nabojima atmosfere. Ti
jonizatori pomaţu nastanku u vazduhu ozona i azot-dioksida — a to su štetni po ĉoveka
gasovi.
Slika 21. Sobni aerohidrojonizator konstrukcije A. Mikulina, koji generira 1,5 miliona
lakih negativnih jona u jednom cm3
Pored svega toga, joni koronarnog praţnjenja su kratkoga veka. Kako se navodi u
literaturi, takvi joni mogu da traju samo 2-5 sekundi. I zato je praktiĉno nemoguće ostvariti
45
ravnomernu jonizaciju velikih prostorija, a ventilacione cevi ne mogu da dovedu u prostorije

jonizovani vazduh.
Tek posle mukotrpnog rada koji je trajao pune tri godine, autoru je pošlo za rukom da
zajedno sa svojim saradnicima konstruiše novi tip jeftinog i jednostavnog hidrojonizatora koji
generira pomoću tipskog elektromotora od 350 vati oko 3 miliona lakih negativnih jona u
jednom kubnom santimetru vazduha, a na raĉun baloefekta (raspršavanja vode). Brojanje je
obavljeno brojaĉem »Tartu« na razdaljini od 1 metra od izlaza jonizatora.
Slika 22. Jonizator A. Mikulina za velike prostorije
Slika 23. Detalji jonizatora
46
Slika 24. Promena sadrţaja lakih negativnih jona u 1 cm3 vazduha koji je prošao kroz
klima ureĊaj u Konstruktorskom birou. (Po horizontali je obeleţeno vreme posmatranja)
Modifikovani »Hidrojonizator Mikulina IM — 51« omogućuje da se vazduh u radnim

i stambenim prostorijama zasiti negativnim jonima i to u koliĉini od 1000 do 5000 jona u
kubnom santimetru vazduha. Sada se taj jonizator nalazi u fazi ispitivanja. Na crteţima 21, 23
i 24 dati su opšti izgled, detalji jonizatora i krivulja »ţivota« jona. Za individualno korišćenje
u sobi, autor je konstruisao jonizator »IM-5«, ĉija je masovna proizvodnja već odobrena. Na
slici 22 prikazan je jonizator, koji su konstruisali autor sa grupom saradnika za moskovski
metro, gde su ispitivanja uspešno završena.
47
Poglavlje 7
ŢIVOT U ELEKTRIĈNOM POLJU
Da li je ĉovek naelektrisan?
Prema najnovijim istraţivanjima, zemaljska kugla je negativno naelektrisana, tj.

nabijena je prekomernom koliĉinom slobodnih elektriĉnih naboja od oko 0,6 miliona Kulona.
To je odista veliki naboj.
Odbijajući se jedan od drugoga Kulonovim silama, elektrojoni teţe da se skupe na
površini zemljine kugle. Na velikoj razdaljini od zemlje, obuhvatajući je sa sviju strana, nalazi
se jonosfera, koja je sastavljena od velike koliĉine pozitivnih elektrona. IzmeĊu zemlje i
jonosfere postoji elektriĉno polje.
Kada je nebo potpuno vedro, na razdaljini od jednog metara od površine zemje, razlika
potencijala iznosi oko 125 volti. Zahvaljujući tome, moţemo smelo da tvrdima da su
elektroni, koji teţe da pod dejstvom elektriĉnog polja krenu sa zemljine površine, prodirali u
gola stabla i nervne završetke prvobitnog ĉoveka, koji se po zemlji kretao potpuno bos, koji
nije nosio ni ĉizme niti cipele sa Ċonom od veštaĉke materije, izolatorom. To prodiranje jona
je trajalo samo donde, dok se opšti slobodni negativni naboj ĉoveka nije izjednaĉavo sa
potencijalom naboja na delu zemljine površine na kome je ĉovek stajao. Pod delovanjem
elektriĉnog polja su naboji, koji su prodirali u ljudsko telo, teţili da se otrgnu na »slobodu«,
gde su i »hvatani« rekombinirani, pozitivnim elektrojonima atmosfere, koja se neposredno
dodirivala sa otvorenim koţnim pokrovima glave i ruku. Telo ĉoveka, njegove ţive ćelije i
sve funkcionalne zavisnosti metabolizma priroda je milionima godina prilagoĊavala za zdrav
ţivot ĉoveka u uslovima okozemaljskog elektriĉnog polja i akcionih potencijala, koji su bili
izraţeni, izmeĊu ostalog, i u priticanju elektrona u stopala, i odlaţenju, rekombinaciji
elektrona u pozitivno nabijene jone atmosfere.
Sada moramo sami sebi da postavimo nekoliko pitanja. Da li bi mišići ĉoveka mogli
da nose u sebi poţitivni elektriĉni naboj? Ne, ne bi mogli, pošto bi ih elektroni sa površine
Zemlje odmah neutralisali. Da li bi mišići mogli da nemaju nikakav naboj? Ne, ne bi mogli,
pošto bi im zemljini elektroni odmah dali »punjenje«. Pokušajmo da iz toga izvuĉemo prvi i
najvaţniji zakljuĉak: mišiće ţivotinje i ĉoveka, koji su se dodirivali sa površinom zemlje,
priroda je naĉinila tako, da oni moraju da budu negativno naelektrisani i to tako da ta
naelektrisanost mora da odgovara veliĉini naboja površine Zemlje, na kojoj se ţivo biće nalazi
u datom trenutku.
Slika 25. Aueralna elektriĉna polja oko riba

48
Veliĉina negativnog naboja ljudskog tela mora da se menja u zavisnosti od naboja

elektriĉnog polja u datoj taĉki zemlje i u datom trenutku. Ĉak i kod riba su glava pozitivno, a
mišići tela — negativno naelektrisani (slika 25).
Uzroĉnika promene snage elektriĉnog polja ima mnogo. Jedan od najvaţnijih je —
oblaĉnost, koja u sebi nosi veoma jake lokalne elektriĉne naboje. Oni u momentu stvaranja
munje imaju snagu od nekoliko desetina miliona volti. U ţivom organizmu, na površini koţe,
jaĉina elektriĉnog naboja ponekad dostiţe takvu veliĉinu, da se pojavljuju varnice pri dodiru
metala ili prilikom skidanja veša od sintetiĉkog vlakna.
Prema esperimentima koje je obavio autor, fiziĉki rad je praćen sniţavanjem naboja
mišićnih ćelija, koje uĉestvuju u tom radu. Nanovno punjenje se vrši za raĉun pretvaranja
energije hemijsko-oksidacionih reakcija sa velikim koeficijentom pozitivnog dejstva u
elektriĉnu pozitivnu i negativnu energiju, tojest priroda je već rešila problem hemijskog
elementa, nad kojim se muĉe nauĉnici i inţenjeri.
To znaĉi da su ţivot ćelije i razmena materija u njoj praćeni neprekidnom
elektrogenezom (razmenom). Što je mlaĊe i zdravije biće, tim je i intenzivnija razmena struja.
Ako se poremeti permanentna elektrogeneza, ako se na primer preseĉe nerv, onda mišić, kao
što je to poznato, lagano umire i atrofira, bez obzira na to što je krvotok u njemu oĉuvan.
Najnovija posmatranja, koja su obavili saradnici Instituta društvene i komunalne
higijene su pokazala, da pri promeni vremena kod bolesnog ĉoveka njegovo zdravstveno
stanje zavisi od veliĉine lokalnog naboja zemljinog polja, a isto tako i od promene
atmosferskog pritiska, koji u većini sluĉajeva prati promenu jaĉine polja. Ali, pošto u
svakodnevnom ţivotu u stanu nemamo pribore za merenje jaĉine elektriĉnog naboja
zemljinog polja, mi onda i ne objašnjavamo promenu raspoloţenja osnovnim uzroĉnikom —
promenom jaĉine polja, već posledicama — padom atmosferskog pritiska.
Joni vlaţne zemlje
Flora reaguje na elektriĉne potencijale isto tako kao i fauna. Najnovija istraţivanja su
pokazala da elektroni sa negativno naelektrisanim joriiima vlaţne zemlje prodiru u korenje
rastinja i osmotskim silama i silama elektriĉnog polja se diţu sa hranljivim sokovima do lišća
drveća, koje se ponekad nalazi na visini i od preko 50 metara nad zemljmom površinom,
odakle i poleću u atmosferu. Objavljene su i fotografije elektronskih zraĉenja sa vrhova lišća.
NavoĊeni su i podaci o promeni strukture ćelija biljaka za vreme nepogoda, tojest za vreme
nagle promene napona elektriĉnog polja. Bila bi velika pogreška smatrati da u ţivim ćelijama
ĉoveka za vreme nepogode i posle eksplozija na Suncu ne dolazi do sliĉnih promna, koje na
kraju deluju i utiĉu na zdravlje, raspoloţenje pa ĉak i ţivot ĉoveka. Na ţalost, nauka jos nije u
potpunosti dešifrovala te pojave, iako su savremena istraţivanja ne samo potvrdila uticaj
elektriĉnog polja i kosmiĉkih zraka na ponašanje ţivih bića, već i pruţila mogućnost da se
pronaĊu naĉini leĉenja teških oboljenja pomoću elektriĉnih polja.
U Institutu fiziologije biljaka AN SSSR je doktor bioloških nauka E. Ţubricki izvršio
niz eksperimenata da bi prouĉio delovanje elektriĉnog polja na biljke. Jaĉanje polja do
izvesne mere ubrzava rast biljke. Smeštajne biljke u neprirodno polje kada se iznad biljke
nalazi negativni pojas a u zemlji pozitivni — dovodi do prestanka rasta biljke. Zubriĉki je
mišljenja da je intenzitet fotosinteze tim veći, što je veća razlika potencijala izmeĊu zemlje i
atmosfere. U staklenicima se na taj naĉin prinosi mogu povećati za 20—30%. Pitanjima
uticaja elektriciteta na biljke bavi se ĉitav niz nauĉnih institucija. Centralna genetiĉka
laboratorija »I. V. Miĉurin«, saradnici Botaniĉke bašte MGC itd.
49
Elektricitet i uzemljenje ĉoveka
Koje su to promene bile u ţivotu ĉoveka, koje su uslovile njegovo udaljavanje od

prvobitnog naĉina ţivota? Ĉovek je navukao na noge ĉizme, sagradio kuće, pronašao
linoleum koji je idealni izolator, pronašao gumene donove, zalio ulice garadova i puteve
asfaltom — takoĊe izolatorom. Ĉovek se danas mnogo manje dodiruje sa elektriĉnim
praţnjenjima zemlje. U tome leţi jedan od osnovnih uzroĉnika takvih »uobiĉajenih« oboljenja
kao što su glavobolje, razdraţljivost, neuroze, srĉano-vaskularna oboljenja, brzi zamor,
nesanica itd.
Ranije su u Rusiji stari lekari preporuĉivali i prepisivali pacijentima da se šetaju po
rosi bosi. U Engleskoj i danas postoji nekoliko udruţenja »bosonoţaca«. To leĉenje se ne
moţe nazvati drugaĉije, do »uzemljavanje tela pacijenata«.
Zašto i mi ne bismo isprobali metod »uzemljavanja«, da bismo se oslobodili od gore
navedenih oboljenja? Prvi eksperimenti, koje sam obavio 1958. godine (objavljeni su 1958.
godine u ĉasopisu »Sportski ţivot Rusije«, br. 6) pokazali su da ĉak i najobiĉniji elektriĉni
pribori mogu da registruju pojavu u izolovanom od zemlje ĉoveku štetnih, pozitivnih
elektriĉnih naboja, koji nastaju tokom procesa njegovog rada i svakodnevnog ţivota. Tako na
primer, ako ĉovek, leţući u krevet, navuĉe ćebe na sebe, onda se on, po podacima
eksperimenata koji je obavio M. A. Ostrjakov, puni štetnim neprirodnim statiĉnim pozitivnim
nabojem napona od oko 600—700 volti. Prilikom koraĉao ja po linoleumu na podu, pozitivni
naboji dostiţu napon od hiljadu volti. Pojedini ljudi se do te mere pune štetnim pozitivnim
elektricitetom, da je sa njima ĉak opasno rukovati se, ako ste negativno naelektrisani, jer
varnice mog da izazovu opekotine na rukama.
U ĉasopisu »Znanie-sila« pre nekoliko godina je bio objavljen ĉlanak »Šta smeta
vozaĉima« u kome je govoreno o eksperimentu, tokom koga se ispostavilo da se vozaĉi
automobila, ograĊeni od elektrona i zemljinog elektriĉnog polja metalnim ploĉama kabine i
gumenim toĉkovima, zamaraju dva puta brţe od ĉoveka koji se nalazio pod uticajem
zemljinog polja. Smatram da elementi uzemljavanja moraju pozitivno da utiĉu na
produktivnost rada. Za to je potrebno izvršiti uzemljavanje podova, postelja, stvoriti Ċonove-
provodnike za cipele itd.
Eksperimenti su pokazali da je bilo kakav umni ili fiziĉki rad, koji obavlja ĉovek koji
je izolovan od zemlje, praćen smanjivanjem njegovog prirodnog negativnog elektriĉnom
naboja. Ali, ni jedan od opisanih promena elektriĉnog potencijala se ne moţe zapaziti niti
izmeriti ĉak ni najpreciznijim priborima, ako se telo ĉoveka poveţe sa zemljom. Nedostatak
elektriciteta se u tom sluĉaju odmah likvidira. Na bilo kom oscilografu se lako mogu zapaziti
te struje i odlediti njihova veliĉina. Na slikama 26. 27 i 28 prikazana su aueralna polja, koja
opkoljavaju ĉoveka.
Slika 26. Aueralno elektriĉno polje, koje nastaje na raĉun biopotencijala muskulature
ruke u stanju kontrakcije. (Zabeleţeno u laboratoriji fiziološke kibernetike Lenjingradskog
50
drţavnog univerziteta. Slika ne predstavlja taĉan odraz polja, već predstavlja samo crteţ, koji
je dobijen primenom metode modeliranja)
Slika 27. Potpuna mreţa elektriĉnog polja srca. Ciframa su obeleţeni potencijali u
milivoltima u odnosu na zemlju u momentu maksimalnog razvoja vrha auerokardiograma.
Ĉovek stoji na provodniku. Frontalni crteţ polja (Dijagram uzet u laboratoriji fiziološke
kibernetike Lenjingradskog drţavnog univerziteta, pod rukovodstvom prof. P. I. Guljajeva)
Slika 28. Shema ureĊaja za aueralni sistem registrovanja elektriĉnih polja
Najbolje sredstvo za uzemljavanje je bilo kakva ogoljena ili izolovana ţica, koja je
jednim svojim krajem zaletovana za vodovodnu cev ili radijator centralnog grejanja, dok je
drugim svojim ogoljenim krajem preko ploĉe od nerĊajućeg metala povezana sa telom ĉoveka
(najbolje za stopala). Za vreme umnog rada korisno je drţati metalnu uzemljenu ţicu sa
51
metalnom kuglom ili ploĉicom u levoj ruci, a za vreme sna slobodni kraj uzemljene meke i
tanke gole ţice moţe da leţi preko ĉaršava, obuhvatajući madrac. Sada se u inostranstvu već
reklamira provodna guma, linoleum i drugi provodnici za podove stambenih i radnih
prostorija.
Posle objavljivanja ĉlanka o korisnosti uzemljavanja, pojavili su se sledbenici mog
metoda. Svi oni podvlaĉe da su zapazili naglo povećanje radnih sposobnosti, a takoĊe i
poboljšanje sna i opšteg zdravstvenog stanja.
52
Poglavlje 8
RASPORED RADNOG DANA
Budilnik mi zvoni u sedam sati izjutra. Budim se, skidam sa nogu uzemljenje i
ukljuĉujem sobni jonizator.
Proteţem se i, leţeći u postelji na leĊima, poĉinjem da se bavim gimnastikom disanja.
Duboki udisaj, trudim se da dijafragmu usmerim nadole, zadrška 3 sekunde i izdisanje kroz
stegnute usne u 8—10 »porcija«. To ponavljam desetak puta, svaku veţbu po 6 sekundi —
ukupno jedan minut.
Posle toga se bavim izometrijskim veţbama — jedan minut.
Kada sam to obavio, i dalje leţeći na leĊima, poĉinjem da teram »bicikl«. Ruke
stavljam pod kukove. Noge diţem u vis i njima pravim pokrete kao da vozim bicikl — po 20
okretaja svakom nogom. Posle toga se noge ispravljaju, pravim njima što šire krugove po 3
puta svakom riiogom i ponovo vozim »bicikl« — ponovo 20 puta. Tako ukupno tri puta.
Svaki ciklus po 25 sekundi — ukupno dva minuta.
Kada ustanem iz kreveta, poĉinjem da radim gimnastiku sa tegovima od dva
kilograma. Prvo veţbe za ruke, posle ĉuĉnjevi, savijanja, okreti — ukupno 5 minuta. To su
veţbe koje je razradio J. Šapošnjikov, stariji trener moskovskog bazena »Galeb« (slika 29).
Kompleks gimnastiĉkih veţbi
Slika 29. Kompleks gimnastiĉkih veţbi sa tegovima
1. Poĉetni poloţaj — osnovni stav, tegovi u opuštenim rukama. Posle toga podići
ispruţene ruke u vis sa istovremenim dizanjem tela na vrhove prstiju nogu — udisaj.
Spuštajući ruke nadole, vratiti se u poĉetni poloţaj — izdisaj. Ponoviti veţbu 10—15 puta.
53
2. Poĉetni poloţaj, tegovi u ispruţenim rukama, ali su dlanovi okrenuti prema napred.
Naizmeniĉna savijanja i pruţanja ruku u laktovima. Za vreme savijanja ruku tegovi dolaze do
ramena, a laktovi ostaju nepokretni. Disanje proizvoljno. Ponoviti 15—20 puta.
3. Poĉetni poloţaj — ruke sa tegovima ispred tela. Raširiti ispruţene ruke maksimalno
u stranu, tako da se lopatice spoje — udisaj, sastaviti ruke ispred sebe — izdisaj. Ponoviti
10—15 puta.
4. Poĉetni poloţaj — stojeći, telo nagnuto napred za 90°, ruke sa tegovima spuštene
nadole, dlanovi okrenuti unutra. Podići ispruţene ruke u stranu — udisaj, spustiti ruke u
poĉetni poloţaj — izdisaj. Ponoviti 10—12 puta.
5. Poĉetni poloţaj — sedeći na stolici, stopala nogu zakaĉena za nekakav oslonac na
visini stolice, ruke sa tegovima iza glave. Lagano se naginjati unazad, okrećući telo ulevo —
udisaj. Vratiti se u polazni poloţaj — izdisaj. Uraditi to isto, okrećući telo udesno. Ponoviti
6—8 puta.
6. Poĉetni poloţaj — leţeći na leĊima na podu ili klupi, ruke sa tegovima ispruţiti duţ
tela, dlanovi okrenuti prema dole. Podignuti ispruţene ruke napred i spustiti ih nazad sve dok
ne dotaknu pod — udisaj. Vratiti ruke lagano nazad — izdisaj. Ponovtii 10—15 puta.
7. Poĉetni stav — noge rastavljene šire od ramena, ruke sa tegovima iznad glave.
Naĉinivši udisaj, saviti telo sa istovremenim zamahom rukama nadole i unazad izmeĊu nogu
— izdisaj. Ispravljajući telo podignuti ruke — udisaj. Ponoviti 8—12 puta.
8. Poĉetni poloţaj — noge na širini ramena, ruke sa tegovima iznad glave. Okretati
karlicu u jednom i drugom pravcu. Disanje — proizvoljno.
Slika 30. Veţbe na »mašini zdravlja«
Posle gimnastike prelazim na veţbe na »mašini zdravlja« (pogledaj fotografiju i crteţ)

i pravim tri ciklusa po 15 punih pokreta telom napred i nazad (crteţ 30). Posle svakog ciklusa
— odmor sa dubokim disanjem (udisanje — kroz nos, izdisanje kroz usta). Svaki ciklus traje
po 2 minuta, ukupno 6 minuta. Posle toga iskljuĉujem jonizator.
54
Oblaĉim trenerku i trĉim po ulicama i bulevaru 3 kilometra, smenjujući trĉanje na brzi

korak svakih 5 minuta, ĉvrsto koraĉajući celim stopalom — uglavnom na petu. Posle poĉetka
»sekundarnog disanja« — udisanje na ĉetiri koraka, izdisanje — na ĉetiri koraka. Za
proĉišćavanje pluća svakih 25—30 koraĉaji pravim duboki udisaj. (Ako je napolju jako loše
vreme, onda trĉkaram u mestu ili trĉim po hodiku napred-nazad — 10 minuta).
Posle toga radim vibrogimnastiku (šezdeset »potresa« — dizanje na prste na jedan
santimetar od poda i udaraca petama o pod izmeĊu vrata).
Ako za vreme gimnastike nije došlo do znojenja, onda pristupam »parenju« u kupatilu
— 5 minuta, posle ĉega se tuširam 1 minut, prvo toplom, a posle toga nešto hladnijom vodom.
Ukupno 6 minuta. Ako nemam vremena da se istuširam, onda se obavezno istrljam po celom
telu frotirskom grubom rukavicom. Voda — sobne temperature.
Posle toga se brijem elektriĉnim aparatom za brijanje, umivam i oblaĉim — ukupno 10
minuta.
Na taj naĉin, jutarnje vreme, koje mi je potrebno, za zdravu fiziološku pripremu
organizma za radni dan mi oduzima:
1.10 veţbi gimnastike disanja u krevetu 1 min.

2. Izometriĉne veţbe 1 min.
3. Gimnastika za noge – »bicikl« 2 min.
4. Gimnastika sa tegovima 5 min.
5. »Mašina zdravlja« 6 min.
6. Trĉanje na vazduhu 3 kilometara 20 min.
7. Vibrogimnastika 2 min.
8. »Parenje« 5 min.
9. Tuširanje, brijanje, umivanje 10 min.
10. Doruĉak 10 min.
11. NepredviĊeno vreme 12 min.
UKUPNO 1 sat i 15 min.
Doruĉkujem uglavnom ovsenu kašu. Za vreme doruĉka ponovo ukljuĉujem svoj

jonizator.
Kada radim kod kuće danju, ili kada sam u Institutu, bavim se uglavnom
intelektualnim radom. Da bih odmorio moţdane ćelije, trudim se da svakih 1,5—2 ĉasa po 5
minuta napravim pauzu, i tada se bavim vibrogimnastikom — dva ciklusa po 30 »potresa«.
To mi pomaţe da uklonim sve pojave zamora.
Trudim se da svaki dan prepešaĉim bodrim korakom najmanje 2—3 kilometra. Da bih
se odmorio, uveĉe ne radim, već ĉitam beletristiku — 1 sat. Pre nego što ću da legnem na
poĉinak, 10—15 minuta se šetam ĉvrstim korakom oko kuće. Leţern u 23 ĉasa svaki dan.
Da bih stekao enregiju za radnu aktivnost, smatram da je potpuno dovoljno utrošiti na
to dnevno oko jedan i po ĉas, što predstavlja samo 8% od ukupnog vremena koje ĉovek
dnevno provodi u bodrom stanju. Svaki ĉovek, u bilo kom uzrastu, koji se pridrţava tog
reţima (što uopšte nije teško), moţe da se ponosi svojom snagom volje. Pokušajte to i vi.
Ako ste bili lenji da se izjutra bavite gimnastikom, onda se setite ĉuvenih Betovenovih
reĉi:
»Ako ne veţbam jedan dan — to zapaţam samo ja.
Ako ne veţbam dva dana — to zapaţaju moji prijatelji. Ako ne veţbam tri dana — to
zapaţa publika«.
Eto, tako se brzo popunjavaju »šljakom« i postaju mrtvi mišići. I zato ne propuštajte ni
jedan dan, a da niste uradili jutarnju gimnastiku i — bićete uvek zdravi i ĉili.
55
Slika 31. Tenis — korisna fiziĉka veţba
Slika 32. »Konferencija za štampu« u dvorištu, posvećena mom sistemu
56
Poglavlje 9
KAKO BI KONSTRUKTOR MOTORA KONSTRUISAO MEHANIZAM
MIŠIĆNE KONTRAKCIJE
Opšte opaske
Da bismo mogli svesno i racionalno da obraćamo paţnju na. svoje zdravlje, svaki
ĉovek bi trebalo da zna šta se dešava u njegovim mišićima, kada se oni po njegovoj ţelji ĉas
skupljaju, obavljajući zamišljeni rad, ĉas se opet opuštaju. Na ţalost, današnji nivo znanja iz
oblasti fiziologije, biofizike i biohemlije ne dopušta nam da stvorimo barem pribliţnu shemu,
koja bi mogla da nam objasni ovu pojavu. Zato ĉitalac mora da ima razumevanja za autora
ove knjige, koji je pokušao da stvori apstraktnu shemu mehanizma kontrakcije mišića, koja bi
po svim punktovima tehniĉkog znanja odgovarala onim posmatranjima, do kojih su došli
nauĉnici, prouĉavajući fiziologiju ţive muskulature.
Zadatak tehniĉki formulišemo polazeći od pojave, koje fiziolozi posmatraju u
muskulaturi.
1) Pri postupnoj kontrakciji mišića dolazi do laganog smanjivanja elektriciteta u
njemu. To znaĉi da pri podjednakom teretu svakoj geometrijskoj duţini odgovara odreĊeni
negativni elektriĉni naboj, (slika 12, taĉke B—C—D)
2) Kod dizanja tereta mišić obavlja rad, koji je jednak proizvodu teţine tega i visine na
koju je on dignut.
3) Prilikom obavljanja rada, ruka se zamara.
4) Ruka se još više i brţe zamara, ako se dignuti teg drţi na istoj visini.
Slika 33. Shema elementarnog popreĉno-prugastog mišićnog vlakna i miofibrila
Slika 34. Shema odnosa debelih protofibrila u miofibrili

57
5) Pri kontrakciji duţine mišića, povećava se njegov popreĉni obim po zakonu x2у —
VK, gde je х — širina mišića, у — duţina, V — obim opuštenog mišića i K — koeficijent
(obim mišića se praktiĉno ne menja ni posle njegove kontrakcije — vidi sliku 39).
6) Kontraktirani (napet) mišić je veoma teško stisnuti u popreĉnom pravcu. Zbog
neĉega se u mišiću javljaju snage otpora. Ako prestanemo da stiskamo mišić, te sile
momentano nestaju i oblik mišića se ne menja.
7) Iz mišića koji radi, kao i iz mišića koji ne radi, izdvaja se toplota.
8) Nekoliko ĉasova (2—3) posle smrti ĉoveka, toplota nestaje i njegovi mišići lagano
prelaze u stanje kontrakture (skoĉanjenost), pri kojoj mišići imaju ĉvrstinu porcelana, a sva
teĉnost iz mišića odlazi u unutrašnje organe.
9) Posle izvesnog vremena stanje kontrakture nestaje, i mišići ponovo stiĉu mekoću.
10) Ako preseĉemo nerve (aksone), koji spajaju moţdanu masu sa mišićima, tojest ako
onemogućimo pristup nervnih impulsa u njih, onda u mišićima ne dolazi do kontrakture.
11) Prilikom kupanja u hladnoj vodi ili pri jakoj napetosti ĉesto se moţe zapaziti
grĉenje pojedinih mišića, tj. deimiĉna kontraktura tih mišića.
12) Prilikom grĉa mišić postaje ĉvrst, bolan. Samo dugotrajna masaţa moţe da
likvidira posledice stezanja mišića od grĉa i od skupljanja soli i »šljake« u njoj. To još jednom
potvrĊuje loše samostalno ĉišćenje ćelija od »šljake« bez mešanja sa strane.
13) Ako kod ramena preseĉemo nervni stub ruke, onda će ruka poĉeti da visi kao
kamdţija. Ali, krvotok u njoj ostaje bez ikakvih izmena, a put biopotencijala je pekinut, zbog
ĉega dolazi do atrofije ćelija, venozna krv odnosi atome i molekule tih ćelija, mišići se
»suše«, od ruke ostaje kost i koţa.
14) Suprotna pojava, tojest povećanje obima mišića ĉak i za dva puta, moţe se zapaziti
kod netreniranog ĉoveka posle intenzivnih veţbi sa tegovima, tj. posle sistematskog
stimulisanja jakih biopotencijala.
15) Za vreme prouĉavanja strukture mišića pomoću elektronskog mikroskopa
ispostavilo se da je za obezbeĊivanje ravnomerne kontrakcije mišića, a takoĊe i za
ispoljavanje svih ĉetrnaest gore navedenih svojstava mišića, priroda morala ceo mišić da
podeli na izduţena popreĉnoprugasta vlakna, preĉnika oko 0,05 santimetra.
Ako uzmemo da preĉnik bicepsa na najdebljem mestu kod netreniranog ĉoveka iznosi
oko 8 santimetara, moţemo da izraĉunamo pribliţni broj vlakana, koji u proseku u bicepsu
iznosi oko 1000. Ali, ĉak ni pri takvom broju nije mogla da se organizuje njihova pravilna
duţinska kontrakcija. Zato je priroda svako vlakno sastavila od još tanjih niti — miofibrila
debljine 1—2 mikrona, kojih u prošeku ima oko 20.000 (slika 33).
Najtanji miofibrili su podeljeni na još tanja, golim okom nevidljiva vlakna —
protofibrile — debele i tanke (slika 34), koje su rasporeĊene u strogom geometrijskom
heksagonalnom poretku (slika35). Protofibrile su dijametra oko 100 angstrema, tojest —
jedan desetohiljaditi deo milimetra. Takvo mikroskopsko isitnjavanje niti daje nam za pravo
da pretpostavljamo da je mehanizam mišićne kontrakcije priroda mogla da ostvari samo na
molekularnom nivou.
Koji oblik energije pretvara mišić u mehaniĉku energiju dizanja tega?
Shema sila principa mehanizma mišićne kontrakcije mora u potpunosti da odgovara

svim zahtevima i svojstvima, kojima je priroda nadarila mišiće ĉoveka. A ako shema ne
objašnjava barem jedno od navedenih svojstava ţivog mišića, onda to znaĉi da celokupna
ideja sheme ništa ne valja.
Pre nego što pristupimo razradi zamišljene sheme, treba prvo shvatiti koji oblik
energije pretvara mišić u mehaniĉku energiju. Mi posedujemo osam oblika produktivnih
58
energija: termodmamiiĉnu, aerodinamiĉnu, hiĊroĊinamiĉnu, sunĉanu, atomsku, nuklearnu,

hemijsku, elektriĉnu.
Slika 35. Popreĉni presek mišića. Heksagonalni raspored protofibrila. Snimak naĉinjen
elektronskim mikroskopom
Da bi mišić obavljao rad, bilo koji oblik energije mora biti pretvoren u mehaniĉku,
potencijalnu (saţeta opruga) ili kinetiĉku (metak koji leti) energiju.
Termo dinamiĉna energija našim razmatranjima ne odgovara, pošto njeno pretvaranje
u mehaniĉku obavezno zahteva promenu obima radnog tela, a obim opuštenog i napetog
mišica je praktiĉno istovetan.
Aerodinamiĉna i hidrodinamiĉna energija takoĊe ne odgovaraju, posto je za njihovo
pretvaranje u mehaniĉku potrebna cirkulacija velikih obima gasova ili teĉnosti koii u
mišićima ne postoje.
Atomska i nuklearna energija, koje su praćene štetnim zraĉenj ima, takoĊe su
iskljuĉene.
Pretvaranje hemijske enerdije u mehaniĉku uglavnom je moguće samo pomoću
termodinamike koju smo odbacili, ili kroz membrane, putem neposrednog pretvaranja
hemijske energije u elektriĉnu energiju.
Sunĉana energija se takoĊe neposredno pretvara u elektriĉnu.
Ova rasuĊivanja nam omogućuju da doĊemo do prvog i najvaţnijeg zakljuĉka: za
mehanizam mišićne kontrakcije priroda je mogla da odabere samo elektriĉnu energiju, koja se
neposredno pretvara u mehaniĉku.
Kakve sile mogu da deluju na molekularnom nivou protofibrila? Sile graviticionog
polja, sile kovalentriih veza i sile elektromagnetnih polja. Gravitacione sile su ništavno male,
njih moţemo da zanemarimo, i zato preostaju samo elektriĉne sile uzajamnog delovanja
izmeĊu jona. Druge sile uzajamnog delovanja izmeĊu molekula na tom nivou ne mogu da
postoje. Zato je »hipoteza klizanja«, sa kojom je istupio biolog Haksil, nerealna i pogrešna,
pošto ona ne daje nauĉno objašnjenje navedenim svojstvima ţivog mišića.
Drugi faktor, koji potvrĊuje pravilnost našeg izbora elektriĉne energije je tacka 1.
našeg tehniĉkog zadatka, gde je navedeno da je dizanje tereta praćeno smanjenjem elektriĉnog
naboja u mišiću i da svakoj njenoj geometrijskoj duţini odgovara odreĊeni elektriĉni naboj.
To znaĉi da postoji neposredna veza izmeĊu elektriĉne energije i rada mišića.
Postavimo sada pitanje: kako pretvoriti elektriĉnu energiju u mehaniĉki rad na
molekularnom nivou? Elektrotehnika je u tu svrhu stvorila mnoštvo mašina i mehanizama
najrazlicitijih vrsta. Ali, na mišiće, koji su sastavljeni od molekula, njihova konstrukcija se ne
moţe primeniti. No, postoje ipak pribori, koji omogućavaju da se elektriĉna energija pretvara
u rad pomoću naelektrisanih molekula.
59
Takav mehanizam je najobiĉniji školski elektroskop (slika 36). Vi dajete elektriĉni

naboj komadićima papira ili folije, savijene napola, i krajevi papira se šire, pošto se istoimeni
naboji E — E odbijaju. Rad elektriĉnih naboja je jednak (kada se oduzmu gubici) radu
savlaĊivanja molekularne elastiĉnosti papira. Moţemo da zamislimo i mnogo sloţeniju
shemu. U ĉetvorouglu (slika 37) molekuli su u obliku šarnira A i B naelektrisani istoimenim
nabojima. Sile odbijanja izmeĊu njih stvaraju silu dizanja tega. Za dobijanje te sile, uveli smo
u shemu dva nova naboja — A i B. Ali, takva shema sila protivureĉi taĉki 1. našeg tehniĉkog
zadatka, gde eksperiment potvrĊuje da je dizanje tereta praćeno, suprotno, smanjenjem
napona.
Slika 36. Shema elektroskopa: A) telo, B) izolator, C) kugla, D) osovina, E) papirići
Slika 37. Shema romboidalnog mnogougaonika sila: A i B — pozitivni naboji, C i D

— negativni naboji
Moţe se pronaći shema, koja bi odgovarala tom zadatku. Zbog toga ćemo u shemu
višeugaonika uvesti još naboje C i D suprotnog znaka u odnosu na naboje A i B. Odabraćemo
koliĉinu elektriĉnih naboja u taĉkama A, B, C i D tako, da se beoĉuzi našeg romba nalaze u
stanju ravnoteţe (shema isprekidanom linijom).
60
Sada oduzmimo od molekula C i D po jednu jedinicu naboja. Tada će naboji C i D

slabije da se odbijaju jedan od drugoga, i ravnoteţa u figuri će biti poremećena. Da bismo
ponovo uveli ravnoteţu, u taĉke C i D treba uvesti silu, koja bi mogla da digne teg. Tada će u
svim beoĉuzima molekula ponovo zavladati ravnoteţa.
Prema zakonu oĉuvanja energije, rad utrošen na dizanje tereta na visinu, biće jednak
energiji dve oduzete jedinice elektriĉnih naboja od C i D.
Takva shema se moţe proraĉunati. Ona u potpunosti zadovoljava zahtev taĉke 1.
tehniĉkog zadatka.
Interesantno je da nam sile uzajamnog odbijanja naboja A i B onemogućuju da
stegnemo u popreĉnom pravcu taj romb sila. Ali, ĉim prestanemo da steţemo romb, sile
otpora nestaju, pošto su sve sile u rombu uravnoteţene. To svojstvo sheme odgovara zahtevu
taĉke 2.
Prihvatimo predloţenu jonsku elektromolekularnu shemu sila kao jednu od radnih
varijanti za rešenje našeg zadatka u celosti.
Sada preĊimo na razmatranje mehanizama mišićne kontrakcije koji smo projektovali.
Na slici 38. prikazan je mišić (biceps) ljudske ruke. Da bismo uprostili zadatak
zamenimo je prvobitno shemom u obliku geometrijske figure pokretnog mnogougaonika
izduţenog romba. Na uglovima po horizontali skoncentrišimo pozitivne jone, a po vertikali —
negativne. Istoimeni naboji se odvajaju, dok se raznoimeni privlaĉe. Naboji 1—1 i 7—7 na
uglovima romba odabrani su tako, da su sve podjednake sile Kulona u mnogougaoniku
uravnoteţene. Po proraĉunu do toga dolazi pri uslovu da pozitivni naboji sadrţe po jedan a
negativni po 7 naboja i ako je ugao na vrhu romba 30° (odnos broja naboja je 1:7).
Da bi podigli teg, potrebno je prema dijagramu (slika 12) smanjiti broj slobodnih
negativnih naboja, tojest smanjiti odreĊeni broj elektrona, na primer sa 7—7 na 4—4. Tada će
smanjeni negativni naboji 4—4 slabije da se odbijaju.
Slika 38. Uslovna zamena mišića ruke jonskim romboidom sila.
To znaĉi da je za novu ravnoteţu sila u mnogougaoniku potrebno dati teţinu tega, koji
se lagano diţe nad stolom. Da bi se teg digao još više, potrebno je još više smanjiti broj
negativnih naboja itd.
61
Analogno postupno elektriĉno praţnjenje mišića moţemo posmatrati na dijagramu

(pogledaj crteţ 12, deo B—V) pri laganom dizanju tega rukom. To znaĉi da je za drţanje
jednog te istog tereta, pri raznom stepenu kontrakcije mišića potreban razliĉiti broj naboja u
mišiću. Promena uglova u mnogougaoniku to i potvrĊuje. Na taj naĉin, taĉku jedan našeg
tehniĉkog zadatka ova shema u potpunosti zadovoljava.
Prema zakonu oĉuvanja energije rad za dizanje tega na odreĊenu visinu mora biti
jednak energiji oduzetih iz mnogougaonika elektrona sa oduzimanjem gubitaka. Taĉka 2. je
udovoljena.
Što se više oduzima negativnih naboja, tim će više mnogougaonik liĉiti na kvadrat
(crteţ 38, III). Kada broj negativnih i pozitivnih naboja bude jednak, tojest kada u svim
uglovima ostane samo po jedan naboj, mnogougaonik će se pretvoriti u kvadrat i ravnoteţa
svih elektriĉnih sila (proraĉun to potvrĊuje) nateraće jone, koji se nalaze na uglovima
kvadrata, da se primaknu jedan drugome sve do dodira molekula sa takvom snagom, da će se
mišići pretvoriti u tvrdo telo. Moţemo da posmatramo tu pojavu prilikom kontrakture, kada se
krvotok zaustavlja, kada se procesi oksidacije u mišićima remete, kada se svi slobodni
negativni naboji neutrališu i ostaje samo neutralna jonizovana sredina, u kojoj je broj
pozitivnih i negativnih jona jednak (jonska simetrija).
Taĉka broj 8. je zadovoljena.
Slika 39. Dijagram poreĊenja teoretske krivulje odnosa duţine i širine mišića sa
krivuljom dobijenom za vreme eksperimenta
Da bi smo sudili o ogromnoj veliĉini Kulonovih sila — uzajamnom privlaĉenju

elektriĉnih naboja, dovoljno je reći da se dva istoimena naboja sa po jednim kulonom
elektriĉne energije, udaljeni jedan od drugoga jedan kilometar, privlaĉe snagom od 0,9 tona.
Sada treba razmotriti, gde iz mišića, posle smrti ĉoveka, nestaju oduzeti slobodni
naboji i gde se oni neutrališu.
U taĉki 10. je reĉeno da posle presecanja nerva ne dolazi do kontrakture. To znaĉi, da
slobodni naboji iz mišića za vreme kontrakture mogu da odu po nervima koji provode
elektriĉnu energiju u moţdanu masu koja sadrţi pozitivne elektriĉne naboje. Ako je nerv
62
preseĉen, naboji neće otići iz mišića i do kontrakture neće doci. Posle neutralizacije svih
naboja i završavanja »skoĉanjenosti« leša, mišići se osmotskim silama ponovo opuštaju.
Prilikom skraćivanja duţine mišića moţemo da zapazimo povećanje njegovog
popreĉnog preseka po eksperimentalnoj krivulji koja je prikazana na dijagramu (slika 39). Tu
je prikazana zakonomerna teoretska krivulja promene popreĉnog preseka »х« našeg romba pri
skraćivanju njegove duţine po jednaĉini x2y = VK = const. Razlika krivulja nije veća od 2%.
To govori u korist hipoteze mnogougaonika. Taĉka 5. je zadovoljena.
U popreĉnom preseku napeti mišić je teško stisnut. Prsti nailaze na jak otpor. Odakle
nastaju te zaĉuĊujuće sile u mišiću? Shema mnogougaonika to objašnjava. Da bismo stegli u
popreĉnom preseku mišić, potrebno je pribliţiti izjednaĉene pozitivne jone 1—1
mnogougaonika (pogledaj sliku 38). MeĊutim, to je jako teško uraditi, pošto Kulonove sile —
uzajamno odbijanje tih istoimenih naboja — ometaju njihovo zbliţavanje. Taĉka 6. je
zadovoljena.
To znaĉi da je romb sila prihvatljiv. Predloţena shema pokazuje da bi tako mogao da
izgleda elementarni mišićni elektromotor na molekularnom nivou.
Stvari se komplikuju
Na slici 40, IV prikazana je fotografija T. Hajašija, snimljena elektronskim

mikroskopom sa povećanjem 250.000 puta na kojoj se vide debele (tamnije) i tanke (svetlije)
protofibrile. Pored fotografije se nalazi shema autora (slika 40, III). Za kontrakciju mišića
potrebno je smanjiti broj naboja na vrhovima konusa. To se moţe postići, ako se jedan deo
negativnih naboja udalji iz tankih protofibrila i ako se njima neutrališe deo pozitivnih naboja
u debelim protofibrilama. Ali, izmeĊu debelih i tankih protofibrila se nalaze opne. Kako su
one konstruisane, ako do te neutralizacije dolazi samo onda, kada ja »hoću« da skratim mišić?
Slika 40. Shema obimnih konusnih mnogougaonika sila molekula sa nabojem: I —

lanac konusa, II — raspored kao u ogledalu pozitivno i negativno nabijenih protofibrila, III —
popreĉni presek miofibrile, IV — to isto, snimljeno elektronskim mikroskopom
63
Kako je priroda trebalo da konstruiše mehanizam voljnog skraćivanja mišića
U tehnici analogne funkcije obavlja radiolampa-pojaĉivaĉ (ili kristal poluprovodnika).

U zavisnosti od veliĉine potencijala, koji dospeva u mreţu, elektriĉna provodljivost lampe se
menja. Poznato je da neke ćelije i molekuli poseduju svojstva poluprovodnika. To znaĉi, da bi
po našoj shemi opne protofibrila morale da imaju svojstva radio-lampi. Ako po njima
propuštamo najslabije struje — »struje akcije«, onda opne postaju elektriĉni provodnici i kroz
njih mogu da prolaze na primer negativni naboji za neutralizaciju pozitivnih naboja debelih
protofibrila. Tako akcione struje mogu da regulišu veliĉinu uzajamne neutralizacije naboja,
sile mišića i stepen njihove kontrakcije.
Akcione struje
Prema našoj shemi su opne protofibrila, kao i vlaknasta materija u nervima —

aksonima, zasićene negativnim nabojima. Moţdana masa nosi u sebi koncentraciju pozitivnih
naboja. Elektroni u nervima teţe da neutraliišu naboje. Da do toga ne bi dolazilo
samoinicijativno, priroda je morala da stvori mehanizam, koji bi regulisao kretanje naboja od
nerava ka mozgu. Prema svemu, takav ureĊaj je neuron, kojim se u mozgu završava svaki
akson. Za neuron su spojeni dendriti, koji ga povezuju sa drugim nervnim ćelijama mozga.
Ako ţelim da podignem teg, onda kroz odgovarajući dendrit stiţe slaba struja u
poluprovodnik-neuron, koji je pomoću aksona povezan sa mišićem Neuron postaje
elektroprovodnik. Duţ nerva i opni protofibrila kreću nervni impulsi — akcione struje. One
regulišu struje u opnama i vrše neutralizaciju negativnih i pozitivnih naboja u protofibrilama.
Mnogougaonici se skraćuju, i mišić obavlja ţeljeni rad.
Da bi mnogougaonik u protofibrilama obnovio svoju formu, na mesto neutralizovanih
naboja moraju da doĊu novi. Njih stvaraju ćelije tokom procesa oksidacionih reakcija. Ako
akcionih struja nema, naboji u protofibrilama se neće neutralizovati, neće doći do reakcije
obnavljana i neće biti razmene materija. To se moţe videti posle ozlede aksona. Mišić umire i
atrofira. To znaĉi da ĉak i onda, kada spavamo, dendriti moraju da obezbeĊuju minimalne
akcione struje, koje su neophodne za neprekidne hemijske reakcije i razmenu materija.
Što se jaĉe i ĉešće stimulišu akcione struje, tim „se intenzivnije obavlja razmena
elektriĉne energije u mišićima, tim zdraviji i jaĉi postaje ĉovek.
Kako odrţavati elektriĉni napon u ljudskim organima na odreĊenom nivou
Prema našoj shemi, molekuli mišića u organizmu ţivog ĉoveka se kroz membrane
neprekidno jonizuju hemijsko-oksidacionim reakcijama i neutrališu se za obavljanje rada. I
zbog toga, ĉim mi, da bi smo digli nekakav teret, udaljimo iz opni protofibrila deo negativnog
napona, to će izazvati neutralizaciju glavnog naboja. Hemijske reakcije će teţiti da ih
momentalno, što pre obnove. Ali, za to im je potrebno vreme. Eto zašto je za odrţavanje
tereta na jednoj odreĊenoj visini i za odrţavanje potencijala napona mišića na zadatom nivou
potrebno da se iz opni protofibrila stalno udaljuju negativni naboji tako brzo, kako novi naboji
(stvoreni hemijskim reakcijama) ne bi mogli da ih obnavljaju. Što brţe budemo oduzimali
napon akcionim strujama, tim će manji napon ostajati u opnama i mišiću i tim će veću snagu
razvijati mišić, pošto oksidacione reakcije neće uspevati da obnavljaju napon. Jednostavan
primer objašnjava taj proces.
U kadu stalno teĉe voda kroz neprekidno otvorenu slavinu. Na taj naĉin hemijsko-
oksidacioni proces neprekidno stvaraju u mišiću stalno nove naboje jona. Ali, mi moramo u
kadi da odrţavamo razliĉiti nivo vode (razliĉiti potencijal slobodnog elektriĉnog napona u
mišiću). Tada otvaramo odvod vode iz kade. Što je otvor veći, tim će niţi biti nivo vode u
64
kadi, što je teret teţi, tim u mišiću mora biti niţi potencijal napona i tim brţe i više elektrona
(tj. energije) treba svakog sekunda da se udaljava iz mišića. Taĉke 3, 4 i 7 su zadovoljene (ta
shema je detaljno prikazana na slici 41). Na taj naĉin energija udaljavanih (neutralizovanih)
negativnih naboja mora biti proporcionalna (sa oduzimanjem gubitaka) mehaniĉkom radu,
koji obavljaju veliki naponi u konusnim lancima protofibrila.
Slika 41. Energetski bilans. Hemijsko-oksidacione reakcije mogu da obezbede veliku

zalihu elektriĉne energije u mišićima. Po analogiji: u sudu A zaliha vode se odrţava na
visokom nivou. U mišiću koji ne radi, u jednoj sekundi se neutralise mali broj naboja — leva
slavina ispušta malo vode, jer se u levom sudu (mišiću koji ne radi) odrţava visoki nivo
(potencijal naboja u mišiću). Ako mišić poĉne da radi, tj. ako se desna slavina u potpunosti
otvori, nivo vode će se u desnom sudu sniziti (smanjiće se potencijal u mišiću)
A šta je to zamor? To je — gubitak energije i skupljanje šljake. To znaĉi da što se više

u jednoj sekundi bude neutralizovalo u mišiću elektriĉnih naboja, tim će se više tokom jedne
sekunde u mišiću sakupljati otpadaka produkata razmene materije, koji bi trebalo da se
udaljavaju pri kretanju ruke kontrakcijom mišića. Ali, ako ruka drţi teret nepomiĉno, onda će
»šljaka« da se udaljava veoma sporo. To opet znaĉi da će do zamora dolaziti mnogo brţe. Eto
zašto se pri višekratnom dizanju i spuštanju tega ruka manje zamara. Iz istog razloga konj,
kada pase travu na livadi, veoma ĉesto maše glavom. Jak zamor mišića ruke prilikom
odrţavanja tega na jednoj visini protivureĉi zakonima mehanike, koji tvrde da je rad jednak
proizvodu sile pomnoţenom sa preĊenim putem. Pri drţanju tega na jednoj visini, ruka ne
prelazi nikakav put, i zato energija ne bi trebalo da se troši! Ali — mi taj gubitak energije
osećamo. U ĉemu je stvar? Stvar je u tome, što zakoni mehanike i termodinamike na rad
mišica ne mogu da se primene, ali zato zakoni elektrotehnike sva posmatranja u potpunosti
objašnjavaju.
Kao analogiju moţemo da razmotrimo shemu (slika 42). Tu su mišići zamenjeni
oprugama 1, 2 i 3. Opruge su skupnjene do maksimuma elastiĉnosti metala. Kod mišića takva
kontrakcija moţe da nastupi — do kompaktnosti ĉvrstog tela — samo kod kontrakture, tojest
jonske simetrije, kada su jom ćelija raznoimenog znaka napona maksimalno pribliţeni jedan
drugome Kulonovim silama.
Da bismo rastegli opruge, u shemu treba ukljuĉiti kalem elektriĉnog solenoida, tim se
više izvlaĉi iz njega jezgro i tim jaĉe ono rasteţe opruge.
I u mišićima — što su intenzivnije nabijene protofibrile hemijsko-oksidacionim
reakcijama, tim se jaĉe odbijaju negativni i pozitivni naboji jedan od drugoga i time se Više
opušta i rasteţe mišić. Da bi rastegnute opruge obavile rad dizanja tega, treba oslabiti struju u
solenoidu. I u mišiću akcionim strujama (biopotencijalima) u opnama protofibrila treba
izazvati takav uzajamni odnos izmeĊu raznoimenih napona u protofibrilama, pri kome će se
65
smanjiti njihov opšti napon koji rasteţe mišiće, što će dovesti do njihove kontrakcije i dizanja
tega.
Slika 42. Elektroopruţni model mehanizma kontrakcije mišića: I — mišić se rasteţe

jakim nabojima u protofibrilama. Jaka elektriĉna struja u solenoidu rasteţe opruge gvozdenim
jezgrom C. koje izlazi napolje II — akcione struje u opnama protofibrila izazivaju u njima
neutralizaciju, tj. smanjivanje napona, zbog ĉega se mišić skraćuje i diţe teg. Pri smanjenju
struje u solenoidu opruge se automatski skraćuju i diţu teg. III — struja u solenoidu i
oksidacione reakcije u mišiću posle smrti nestaju, a opruge i mišići se automatski skupljaju,
nastupa kontraktura
Jasno je da je rad, koji obavlja ruka, jednak (sa oduzimanjem gubitaka) energiji broja
naboja koje su izgubile protofibrile.
Marksistiĉko-lenjinistiĉka dijalektika govori da se sve pojave na svetu javljaju kao
jedinstvo suprotnosti. To oznaĉava »priznavanje (otkrivanje) protivureĉnih, uzajamno
iskljuĉivih, suprotnih tendencija u svim pojavama i prirodnim procesima«.
Pogledajmo, odgovara li tim koncepcijama konstruktivna shema koju predlaţemo.
Opšta ideja sheme svodi se na sledeće:
1) Materija mišića (molekuli) ĉoveka jonizovana je elektriĉnim nabojima suprotnog
znaka.
2) Molekuli raznoimenog znaka naboja celog ţivota ĉoveka se trude da se stegnu u
ĉvrsto telo (kao opruge na slici 42).
3) Tokom celog ţivota hemijsko-oksidacione reakcije u odrĊenim grupama molekula
mišića koncentrišu slobodne elektriĉne naboje istoimenog znaka. Ti naboji, odbijajući se
jedan od drugoga, celog ţivota ĉoveka suprostavljaju se silama saţimanja materije, oni
rasteţu mišiće i ĉine ih spremnim za obavljanje rada.
Moţe li naša shema eksperimentalno da se proveri?
Moţe — jer, što su jaĉe akcione struje u opnama protofibrila niţe treba da pada u
njima potencijal slobodnih negativnih naboja, pošto oksidacione reakcije ne mogu
momentalno da ih obnove. Za proveru te pojave stavimo elektrode na bicepse dve ruke.
Ukljuĉimo u kolo elektromiograf i poĉnimo da diţemo teg jednom rukom. Snimak će
pokazati da na ruci koja radi, potencijal negativnih naboja pada proporcionalno teţini tega. To
znaĉi da eksperiment potvrĊuje realnost naše sheme.
66
Kao rezultat svedh toga, mi dolazimo do niza zakljuĉaka, U ljudskom organizmu,

prema našoj shemi, mora da se odvija neprekidna borba suprotnosti. Celog ţivota se negativni
naboji u opnama i aksonama trude da neutralieuju pozitivne naboje moţdane mase, ali im u
tome smetaju neuroni. Celog ţivota oksidacione reakcije teţe da nanovo obnove elektricitet
molekula mišića, ali akcione struje ih u tome ometaju i ne dozvoljava ponovno punjenje
elektriĉnom energijom. Na taj naĉin, mišići celog ţivota teţe da vrše kontrakcije, ali im
oksidacione reakcije u tome smetaju.
Shema potvrĊuje da mišić obavlja dizanje tereta za raĉun jaĉanja akcionih struja u
opnama, smanjivanja napona u opnama i fibrilama i daljnjeg automatskog stremljenja mišića
da obavlja kontrakciju, tojest da se pribliţava stanju kontrakture. Shema pokazuje da mi
koristimo uglavnom energiju hrane da bi mišići bili meki, opušteni, za to da se u celom
organizmu obnavlja elektricitet u procesu razmene materija.
Iz toga sledi da se rad po našoj shemi obavlja od strane mišića automatski, teţnjom
materije da se skupi Kulonovim silama. Moţda upravo te teze mogu da objasne paradoks, koji
se moţe videti na gradilištima, gde radnici i programer jedu u restoranima jednu te istu hranu,
iako se posao koji oni obavljaju jako razlikuje po utrošku energije. To znaĉi da je hrana
potrebna uglavnom za odrţavanje ţivota.
Sva rasuĊivanja, koja smo naveli, odnose se na biopotencijale, koje izazivaju ove ili
one kontrakcije mišića pod delovanjem voljnih nervnih impulsa. Ali, za odrţavanje ţivotno
neophodnih oksidacionih reakcija razliĉite intenzivnosti u svim organima ĉoveka neophodan
je aparat, koji bi regulisao neprestano kretanje proizvoljnih biopotencijala. Setimo se da bez
biopotencijala u opnama protofibrila oksidacione reakcije prestaju da se obavljaju.
Takav aparat, koji odreĊuje snagu biopotencijala je specijalna grupa dendrita i neurona
u našem mozgu, koja reguliše tok svih procesa kemijskih reakcija u našem telu. Sa
nastupanjem starosti meĊućelijski prostori i ćelije postupno se »zagaĊuju«, oksidacione
reakcije i razmena materija se gase. Da bi se odrţala delatnost dendrita i oksidacionih
reakcija, potrebno je celog ţivota boriti se protiv »šljake«.
Zašto se u akcionim strujama ne odraţava stalni potncijal elektriĉne energije?
Zašto grafiĉki prikaz biopotencijala podseća na izubljenu liniju? Potencijal ĉas pada,
ĉas se opet povećava, i tako se to ponavlja desetak puta u sekundi. Zašto je priroda smislila
upravo takvo doziranje, takve svojevrsne »kvantne skokove« akcionih struja, takvu
isprekidanost oksidacionih procesa?
Razmotrimo ovakav primer.
Mašinista ekskavatora sedi leĊima okrenut kranu. Kako podići teret samo do odreĊene
visine? Potrebno je prvom polugom dići teret na relativno nisku visinu, posle toga se okrenuti,
pogledati teret i konstatovati na kojoj se on visini nalazi. Ako se ne nalazi na dovoljnoj visini,
onda se treba ponovo okrenuti prema pultu upravljanja, prihvatiti se; poluga i ponovo dići
teret za još malo. Kada se mašinista ne bi okretao, teret bi se brzo digao u vis i slomio bi
ekskavator, pre nego što bi mašinista uspeo da se snaĊe.
Isto tako, prema svemu, treba da deluju dendriti i neuroni. Dendrit daje neuronu
impuls da ruka digne teg. Teg se diţe veoma malo. Prvi dendrit poništava nareĊenje i akciona
struja nestaje. Drugi dendrit saopštava prvome kakvu su geometrijsku formu zauzeli
mnogougaonici u mišiću. Da li je dovoljna visina na koju je dignut teg ili nije. Ako nije, onda
prvi dendrit izdaje novo nareĊenje neuronu da nastavi sa dizanjem ruke. Mišić se još malo
skuplja, i teg se diţe još više. Akciona struja ponovo nestaje, i tako to ide sve donde, dok teg
ne stigne do zamišljene visine. Tako se i ostvaruje dizanje tega: impuls »da« — struja se troši,
potencijal opada; impuls »ne« — potencijal se obnavlja oksidacionim reakcijama. »Da« —
»ne«, »da« — »ne«.
67
Ako ste za vreme dizanja tega gledali u njega, onda su vaši »optiĉki« dendriti desetak
puta u sekundi registrovali visinu na koju je stigao teg. Ako ga niste posmatrali, onda su
desetine puta u sekundi, nezavisno od vas, visinu na koju je stigao teg kontrolisali dendriti
koji »mere« promenu geometrijske forme mnogougaonika protofibrila.
Shema pokazuje da u prirodi ĉoveka ne postoji pojam »koĉenje« (to jest usporavanje),
već da postoje samo nareĊenja akcije i nareĊenja prestanka akcije da bi organi prokontrolisali
»obratnu vezu«. Na taj naĉin celokupan ţivot ĉoveka predstavlja u stvari borbu podsvesnih
biopotencijala sa akcionim strujama. Reakcije jonizuju molekule, a akcione struje neutrališu
naboje u njima. Ako su nadjaĉale akcione struje, onda dolazi do kontrakcije mišića, (mišići se
prazne). Ako nadjaĉaju struje hemijskih reakcija — mišići se pune elektriĉnom energijom,
opuštaju se.
Za regulisanje (obratnu vezu) ţivotnih procesa organizma ĉoveka, elektriĉna struja od
dendrita ka neuronima mora da dolazi takoĊe kvantima (porcijama) što, sa svoje strane, mora
da izazove isprekidanu promenu akcionih struja: »da« — »ne«, »da« — »ne«.
Ishrana ćelija mišića i njihovo ĉišćenje od otpadaka razmene materije ostvaruje se po
našoj shemi na slici 43, gde je prikazan presek po aksonu sa jednom debelom i dve tanke
protofibrile.
Slika 43. Shema hranjenja jedne debele i dve tanke protofibrile sveţom limfom i
udaljavanje produkata razmene materijala limfom u artirijsku krvi na onim delovima
miofibrila (po presecima L—K, M—D) gde se nalaze samo debele ili tanke protofibrile
ZAKLJUĈAK
Prema ovoj ukratko izloţenoj shemi, mišićni aparat predstavlja svojevrsni molekularni
biohemijski elektromotor veoma visokog koeficijenta korisnog dejstva. Autor ni u kom
sluĉaju ne pretenduje na tvrdnju da se u ţivim mišićima proces voljne kontracije ostvaruje
upravo onako, kako je to opisano u priloţenoj shemi.
Ona je data sam zbog toga, da bi se elementarno objasnila, sa gledišta mehaniĉara i
konstruktora, sva zadivljujuća, a ponekad ĉak i zapanjujuća svojstva koja se mogu posmatrati
prilikom kontrakcije mišića. Shema je data još i zbog toga, da bi svaki ĉovek mogao da shvati
68
ogroman znaĉaj fiskulture u ţivotu, u oĉuvanju zdravlja i radne sposobnosti. Zato je

elementarna shema koju smo dali sagraĊena na materijalu srednje škole. Ta shema je data još
i zbog toga, da bi se dao impuls za kritiĉku reviziju sada prihvaćene potpuno netaĉne sa
gledišta mehanike i elektrotehnike hipoteze G. Hakslija o klizanju (u momentu kontrakcije
mišića) debelih protofibrila u odnosu na tanke, koje stvaraju nešto kao spoj zupĉanika.
Svakome mehaniĉaru je jasno da nikakvog klizanja u mehanizmu sa zupĉanicima nema. Ĉak i
više od toga, prilikom klizanja ne postoji taĉka oslonca gde bi molekuli mišića, koji diţu
stotine kilograma, mogli da pronaĊu taĉku oslonca sila reakcije.
Da bi se saznala potpuna istina, bilo bi korisno podvrgnuti shemu koju predlaţem
analizi, nauĉnoj kritici i usavršavanju
Na ţalost, princip elektriciteta pri nastanku ţivota na zemlji ne uzima se dovoljno u
obzir. Po mome, mnogi procesi u ţivoj materiji još nisu dešifrovani i mnoge fotografije
elektronske mikroskopije dovode nauĉnike u zabludu, pošto se pod elektronskim
mikroskopima posmatra ne ţiva, već mrtva materija, u kojoj je zbog neutralizacije elektriĉnih
naboja došlo do preraspodele molkula. Zato i materija pod mikroskopom gubi svoju »ţivu«
formu i zakonitosti.
Zapanjujuća jednostavnost, logiĉnost i istovremeno sa tim komplikovanost mehanizma
mišićne kontrakcije — od nastanka eritrocita do mikroskopnosti protofibrila — celokupna ta
konstruktivna i elektriĉna shema mehanizma mišićne kontrakcije koju je stvorila priroda
odista moţe da zapanji i najsmelije pomisli ljudske fantazije.
U ovoj knjizi opisane su sve fiziološke mere koje sam proverio i koje koristim. Ali, ne
smatram da sam time svoj rad završio. Prikupljam nova znanja, postavljam nove opite,
paţljivo prouĉavam iskustvo i dostignuća struĉnjaka sa kojima se savetujem o svakom novom
koraku u usavršavanju i razvoju mog sistema. Sve korisno, što mi saopšte ĉitaoci, prouĉiću
isto tako paţljivo i detaljno.
69
PRILOZI
OPIS PRONALASKA UZ AUTORSKO SVEDOĈANSTVO br. 65930 A. A. Mikulin

UreĊaj za veţbanje i razvoj mišića ljudskog tela
Već su dobro poznati ureĊaji za veţbanje i razvoj mišića ljudskog tela, koji se sastoji
od: nepokretnog rama, pokretnog sedišta oslonca za noge i pogonske ruĉke koja je spojena sa
frikcionom koĉnicom sa opterećenjem. U uobiĉajenim ureĊajima ovakva koĉnica sa
opterećenjem radi u oba pravca okretanja ruĉke, što suţava oblast korišćenja ureĊaja.
Ovaj ureĊaj ima tu osnovnu osobenost, da obezbeĊuje mogućnosti rada koĉnice samo
u jednom pravcu okretanja pokretaĉke koĉnice.
Slika 44. Shema »mašine zdravlja« A. Mikulina
Slika 45. Mehanizam opterećenja i slobodnog hoda »mašine zdravlja«
Na slici 44 prikazan je opšti izgled ureĊaja; na slici 45 — mehanizam opterećenja i

slobodnog hoda (dole sa desne strane nalazi se popreĉni presek bubnja 13 sa palcem 15).
UreĊaj se sastoji od nepokretnog rama 1, koji je opremljen usmeravajućim ţljebovima
8 za pokretno sedište 2, oslonca za noge naĉinjenog u obliku dve osovine 3 i 4 i pokretaĉke
70
ruĉke 5, koja je spojena sa frikcionom koĉnicom sa opterećenjem. Ova poslednja je montirana

na nepokretnoj osovini 6 rama i sastoji se od diska 7, koji se okreće oko osovine 6 i koji nosi
pokretaĉku ruĉku 5. Sa obe strane diska 7 nalaze se frikcioni diskovi 9 i frikcioni diskovi 10,
11 koji na njih naleţu sa spoljne strane, od kojih je jedan priĉvršćen zavrtnjem 12 za ivicu
bubnja 13, koji se okreće na tulcu 14 osovine 6.
Na bubanj 13 namotana je opruga 14, koja zajedno sa bubnjem saĉinjava kvaĉilo
naglavka, koje zaustavlja okretanje bubnja.
Jedan kraj opruge 14 ĉvrsto je priĉvršćen za ram 1, dok je drugi navijen na bubanj 13,
pri ĉemu opruga 14 moţe da uzajamno deluje sa površinom bubnja 13 prilikom njegovog
okretanja u pravcu namotavanja opruge. Da bi kvaĉilo naglavka moglo da radi u oba pravca
okretanja poluge 5, primenjen je palac 15, koji je okretno montiran na ramu 1 i koji
zabravljuje bubanj 13. Prilikom zabravljivanja bubnja 13 palcem 15, otpor poluge 5 će biti
ravnomeran za oba pravca njegovog okretanja.
Da bi telo veţbaĉa moglo da se ispravlja punim rastom pri najniţem poloţaju
njegovog grudnog koša, pokretaĉka ruĉka 5 je naĉinjena ispupĉenom u pravcu suprotnom
veţbaĉu. Na kraju poluge 5, popreĉno je priĉvršćena traverza 16, u obliku osovine izvijene u
stranu suprotnu veţbaĉu. Na traverzi se nalaze gumene ruĉke 17, koje se mogu slobodno
pokretati po traverzi 16.
Da bi se uspravljenom telu veţbaĉa dao oslonac tokom potrebnog vremena, na ureĊaju
se nalazi oslonac 18 za leĊa, koji se moţe pomicati po visini i koji je uĉvršćen na ramu 1.
Gornja osovina 3 sluţi za oslonac stopala sa strane njegovog uspona, a donja osovina 4 — za
oslonac stopala sa strane pete.
OPIS PRONALASKA UZ AUTORSKO SVEDOCANSTVO br. 115834 A. A.

Mikulin
Naĉin jonizacije atmosferskog vazduha
Pronalazak se odnosi na naĉine jonizacije atmosferskog vazduha za dobivanje

aerojonova kiseonika, koji se koriste prilikom aeroj ono terapije (na primer prilikom leĉenja
katara disajnih puteva itd).
Poznati naĉini jonizacije atmosferskog vazduha, zasnovani na principu da molekuli
rasprašene u vazduhu teĉnosti stiĉu elektriĉne naboje, ne obezbeĊuju potrebnu unipolarnost i
intenzivnost zasićivanja vazduha jonima.
Naĉin koji se predlaţe odlikuje se time, što se rasprašivana na mehaniĉki naĉin ili
pomoću nekog drugog ureĊaja teĉnost koja cirkuliše u zatvorenom krugu u procesu odvoĊenja
jonizovanog vazduha zasićava ionima posredstvom višekratnog prinudnog vraćanja
razdrobljenih kapi u osnovnu masu teĉnosti. To omogućuje da se povisi unipolarnost i
intenzivnost zasićavanja vazduha jonima.
Principijelna shema jednog od mogućih ureĊaja za ostvarivanje datog naĉina:
Sud ispunjen teĉnošću (na primer destilovanom vodom), koja se usisava kroz nagnuto
koleno cevi elisom, koju pokreće elektromotor, koji je montiran na poklopcu aerojonizatora.
Leteći pod delovanjem centrifugalnih sila sa lopatica elise, koja istovremeno
predstavila i ventilator koji uvlaĉi kroz otvore vazduh iz okolne sredine, teĉnost dospeva na
lopatice elise, sa kojih se višekratno rasprašuie. U momentu rasprašivanja, molekuli teĉnosti
dobijaju elektriĉni naboj.
Vazduh koji zajedno sa teĉnošću kreće od lopatica elise nosi sa sobom srednje i lake
aerohidrojone i izbacuje ih kroz izlazne otvore u atmosferu.
Krupni aerohidrojoni se odvajaju od vazduha specijalizuju je, višekratno povećavajući
na taj naĉin efekat jonizacije vazduha i sadrţaja aerojona u njemu.
71
72
SADRŢAJ
Strana
Inţenjerija zdravlja — — — — — — — — — — — — — — — — — — 1
Kako se raĊala ova knjiga — — — — — — — — — — — — — — — — 6
O ulozi venskih zalisaka — — — — — — — — — — — — — — — — 12
O ulozi biopotencijala — — — — — — — — — — — — — — — — — 21
Uloga kiseonika u borbi protiv starenja — — — — — — — — — — — —29
Ishrana i znojenje — — — — — — — — — — — — — — — — — — —37
Atmosferski elektricitet i ţivot ĉoveka — — — — — — — — — — — — 43
Ţivot u elektriĉnom polju — — — — — — — — — — — — — — — — 48
Raspored radnog dana — — — — — — — — — — — — — — — — — 53
Kako bi konstruktor motora konstruisao mehanizam mišićne kontrakcije — 57
Zakljuĉak — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 68
Prilozi — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — 70
73

Mikulin - Aktivan Dug Zivot

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mikulin - Aktivan Dug Zivot

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PDF Studio - PDF Editor for Mac, Windows, Linux. For Evaluation. https://www.qoppa.

AKTIVAN DUG ŢIVOT

POPULARNA PRIĈA O KORISNIM FIZIOLOŠKIM PREDSTAVAMA I ĈINJENICAMA,

Prevod: MILAN ĈOLIĆ

Štampa: »Dimitrije Davidović« — Smederevo

I u velikim amfiteatrima ponekad moţe doći do neobiĉnih i nesvakidašnjih dogaĊaja.

Takvo pitanje se moţe postaviti ne samo uĉeniku. Imena konstruktora »plamenih

Ali, kakvo je mišljenje fiziologa i biologa, kada su se upoznali sa rukopisom, u kome

odgovarajuće uslove. Tu postoji široko polje za izuzetno interesantne eksperimente i

Slika 1. Kod kuće. Autor ima 62 godine

Slika 2. Autor ima 82 godine

Oĉigledno je da postoji mnoštvo biohemijskih i biofiziĉkih uzroĉnika koji dovode do

Zašto je priroda stvorila zaliske u venama

»Anatomija ĉoveka«, prvi udţbenik studenta medicine, veoma detaljno govori o

Slika 3. Odnos prolaznih preseka u arteriji, u kapilarima i veni

Ispostavlja se da je unutrašnja površina vena od prstiju ruku do ramena, i od prstiju

Slika 4. Zalisci u veni Slika 5. Zalisci u venama mišića

Hipoteza autora o ulozi zalisaka

Maloĉas smo govorili o tome, da je za uklanjanje »šljake« iz meĊućelijskih prostora

Slika 7. Shema pribora za demonstriranje energiĉnog kretanja venozne krvi nagore

Analizirajući mehanizam koraĉanja sa taĉke gledišta inţenjerije, ĉovek dolazi do

Interesantan je proraĉun sumarnih pramena energije, do kojih dolazi u vezi sa

snage kontrakcije mišića i 3) na »raĉun« energiĉnog kretanja »šljake« iz ćelija i

Kompleks jutarnje gimnastike se ne naziva na ruskom jeziku tek onako »zarjadka«

kakve je priroda predvidela prilikom trĉanja. I upravo zato vibrogimnastika ne predstavlja

Završavajući priĉu o vibrogimnastici i njenom delovanju na ljudski organizam, ţeleo

Kako treba trĉati

Ni u jednoj od popularnih brošura, koje reklamiriju i propagiraju trĉanje, nije reĉeno

Disanje igra veliku ulogu u voljnoj gimnastici.

Pritisak dijafragmom na abdominalnu šupljinu mora biti propraćen naduvanjem

Izometriĉne (voljne) veţbe lica

Elastiĉnost, pokretljivost, masaţa

Veliki udeo u fiziološko vaspitanje savremenog radnika umnog rada uneo je V. E.

Mehanizam snabdevanja kiseonikom

Hranljive materije — ugljovodonici, masnoće, a takoĊe i belanĉevine, oksidišu u

Hipoteza autora o ulozi elektriĉnih potencijala u kretanju eritrocita

rasporeĊuje krajnjim korisnicima. U alveolama pluća priroda takoĊe pakuje kiseonik u

Slika 12. Uporedni dijagram razliĉitosti potencijala elektriĉnih naboji u mišićima

Šta pokreće eritrocite

Kao dopunu već konstatovanim faktorima koje obezbeĊuju kretanje eritrocita po

Takva forma povećava spoljnju po vršinu dodira eritrocita sa zidom kapilara i

Mehanizam »sekundarnog disanja«

Posledice nepravilnog disanja

Jednom sam se nalazio u prezidijumu nekakvog skupa. Govornik je ĉitao referat.

Na istom priboru bio je snimljen i dijagram ĉoveka za vreme nervozne, ţuĉne

Zdravo disanje za vreme trĉanja

Postoje tri vrste disanja za vreme trĉanja:

Teoretski se svaki od ovih naĉina moţe opravdati ukratko na sledeći naĉin:

Zaustavio sam se na drugom naĉinu disanja kao najzdravijem i najkorisnijem po

Evo ukratko zakljuĉaka:

2) Samo zahvaljujući »pakovanju u porcijama« kiseonika u eritrocitima, postiţe se

Prvobitni ĉovek je unosio u svoj organizam hranu u ne pravilnim vremenskim

Slika 18. Shema pravilne ishrane

Slika 19. Shema nepravilne ishrane

Doziranje normalne ishrane

Koliko ĉasova dnevno treba spavati

Zašto je priroda organizovala znojenje

U procesu evolucije, priroda je smislila još jedan konstruktivni kanal za izbacivanje

Da li je ţivot na zemlji moguć u nejonizovanoj spoljnoj sredini?

Vazduh treba jonizovati

Prisustvom optimalne koliĉine lakih, negativno naelektrisanih jona u vazduhu (od

Joni protiv bakterija

Otkriće ranije nepoznatog svojstva negativno naelektrisanih aerojona — da uništavaju

bakterije proveravan je na sledeći naĉin. Lekar G. P. Golovanova bila je rukovodilac deĉijih