Jevrejin kojeg je Hitler voleo

Prolee je 1935. u Nemakoj, kojom ve dve godine upravlja

nacistiki voa Adolf Hitler. "Firerovi" planovi se besprekorno odvijaju: neometano vlada gvozdenom rukom, opozicija je unitena, a antijevrejska histerija se blii vrhuncu. Ali ba tada izbija skandal koji preti da uniti sve. Hitlerov najvei istunac u rasnim pitanjima, jedan od najuglednijih lidera Nacistike stranke sa lanskom karticom broj 94, lan SS-a broj 2 (Hitler je broj 1), Hitlerov telohranitelj, zatvorski cimer i dugogodinji prijatelj, poreklom je Jevrejin! Hitler e zbog svog starog prijatelja Jevreja pogaziti sve svoje antisemitske principe. Zbog njega e ugroziti svoju "arijevsku" reputaciju. Posvaae se ak i sa efom SS-a Hajnrihom Himlerom. I sve to, ipak, u njemu nee probuditi ni mrvu samilosti prema Jevrejima. Naprotiv, posle samo etiri meseca Firer e predstaviti Nemakoj zloglasni set Nirnberkih zakona koji e praktino zapeatiti sudbinu vie od est miliona Jevreja u Evropi. Prijatelji sa briima

Emil Moris sa ordenom koji je dobio kao Hitlerov pratilac u vreme Minhenskog pua. Nosio je iste brkove kao Hitler, a i kosu je eljao na razdeljak, samo sa suprotne strane od Hitlera

Pria poinje 1919. godine, kada 30-godinji Austrijanac po imenu Adolf Hitler upoznaje dve godine starijeg Emila Morisa, asovniara francuskog porekla. Privueni antisemitskom retorikom Partije nemakih radnika, obojica pristupaju stranci. Hitler kao lan broj 55, Moris sa lanskom karticom broj 99. Novi prijatelji se zajedno penju kroz partijsku hijerarhiju uskoro preimenovane Nacional-socijalistike partije radnika Nemake. Ve 1920. godine Moris biva imenovan za prvog vou batinakih SA trupa u okviru stranke, zaduenih za obezbeenje na nacistikim mitnizima. Tri godine kasnije postaje prvi telohranitelj Hitlera, koji je u meuvremenu stao na elo nacista. Izmeu Hitlera i Morisa stvara se sve jaa veza. Zlobnici, ak, govore da veoma lie jedan na drugog. Moris je, praktino, bio ulepana verzija Hitlera; obojica su imali karakteristine brie i eljanu kosu na razdeljak, samo to ga je Hitler nosio na desnoj strani glave, a Moris na levoj.

Zatvorski dani i glasine o homoseksualnoj vezi

Hitler i Moris (stoji) sa kolegom nacistom Hermanom Kribelom u zatvoru Landsberg, u kojem je Hitler napisao "Majn kampf"

Posle neuspelog Minhenskog pua 1923. godine, Hitler i Moris su uhapeni zbog veleizdaje i osueni na robiju u zatvoru Landsberg, nedaleko od Minhena. Hitlerova popularnost je ve tada u usponu, pa on i njegov telohranitelj, zatvorski cimeri, uivaju u luksuznoj eliji i primaju neograniene posete simpatizera i lanova partije.

Hitler i Moris (prvi i drugi s leva) su imali obiaj da se u zatvoru oblae u istgu tradicionalnu bavarsku odeu. Drugi sa desna je Rudolf Hes, jo jedan istaknuti nacista koji je s njima uivao u povlaenom zatvorskom tretmanu Veina slika iz tog vremena prikazuje Hitlera i Morisa kao nerazdvojne. Obueni u tradicionalnu bavarsku odeu, Hitler je obino slikan kako sedi, dok iza njega stoji verni telohranitelj, najee nasmejan. U takvoj idilinoj zatvorskoj atmosferi Hitler e napisati vei deo prvog toma "Majn kampfa" ("Moja borba"), njegove autobiografije i ideolokog, antisemitskog pamfleta. Hitler je proveo u zatvoru samo godinu dana, a po izlasku na slobodu, sa Morisom osniva zloglasne SS trupe. Hitler dobija lansku karticu broj 1, a Moris broj 2, i ostaje Hitlerov prvi telohranitelj i lini ofer. U paranoinom nemakom drutvu tog vremena, ire se glasine da je Hitler homoseksualac i da ne moe da odoli arima svog lepukastog telohranitelja. Tu teoriju danas pobija veina istoriara i strunjaka, mada neki, poput nemakog istoriara Lotara Mahtana i amerikog psihijatra Natanijela Lermana, i dalje tvrde da je Hitlerova homoseksualnost "dokazana van svake sumnje".

ena u koju su se obijica zaljubili

Hitler je bio zaljubljen u svoju 17-godinju sestriinu, ije srce je preoteo Emil Moris Moda Hitler i Moris nisu bili homoseksualci, ali su sigurno delili strast ka istoj eni - Hitlerovoj sestriini Angeli Raubal, erki Hitlerove polusestre. (Inae, i sam Hitler je roen kao plod ljubavi dvoje roaka - njegova majka ga je rodila iz brane veze sa svojim ujakom.) Geli, kako su je zvali, imala je 17 godina kada je 1929. godine dola da ivi kod "ujka Adolfa", tada ve veoma poznatog. Hitler se ubrzo zaljubio u nasmejanu devojku irokog lica, ali zbog politike karijere nije eleo da se eni.

"Ujka Adolf" je posesivno pratio svoju sestriinu u oping, bioskop ili operu kad god je imao vremena Kada se i Geli konano zaljubila, njen izbor nije bio Hitler. Pobesneo je od ljubomore kada je saznao da se radim o njegovom dobrom prijatelju Emilu Morisu! Izbezumljeni Hitler je otpustio Morisa, a Geli je pretvorio u zatoenicu: nije mogla da izlazi iz njegovog stana u Minhenu bez nadzora, a on bi je lino pratio u oping, bioskop ili operu kad god je imao vremena. Skrhana depresijom i pod ogromnim psiholokim pritiskom od svog posesivnog ujaka, Geli Raubal ubila se 18. septembra 1931. godine hicem iz Hitlerovog pitolja. Imala je 23 godine.

Skandal sa jevrejskim poreklom i svaa sa Himlerom Godine su prole i stare rane su zarasle. Moris je nastavio da napreduje u

slubi SS-a, to je u nacistikoj Nemakoj imalo brojne prednosti, ali je naposletku moglo i da mu doe glave. Prolea 1935. godine, Moris je eleo da se oeni. Svi lanovi SS-a su, iz razloga rasne istoe, morali da trae dozvolu za enidbu, a da bi je dobili morali su da dokau da unazad do 1750. godine nisu imali jevrejske pretke. Na opti ok, proverom se ispostavilo da je Emil Moris imao jevrejskog pretka, pradedu arla Morisa varcenbergera (1805 - 1896), osnivaa pozorita "Talija" u Hamburgu.

Fotografija Hitlera sa omiljenim esesovcima. S njegove desne strane se vidi da je sa slike "prevrljana" jedna osoba ije se cipele jo naziru. Re je o Emilu Morisu, ije je postojanje uklanjano sa dokumenata SS-a kad je otkriveno da ima jevrejskog pretka Hajnrih Himler, ef SS-a, traio je da Moris pod hitno bude izbaen iz SSa; Hitler nije hteo ni da uje. Na kraju su se nali na pola puta: Morisu je dozvoljeno da ostane u SS-u kao "poasni Arijevac", to je titula koju mu je lino Hitler dodelio svojim potpisom. S druge strane, Himler je izbrisao Morisa sa slika i iz dokumenata SS-a i zabranio da bilo koji potomak njegove porodice ikada bude primljen u SS.

Epilog

S titulom "poasnog arijevca" ispod koje je stajao Hitlerov potpis, Moris je iveo lagodnim ivotom zanatlije i dravnog slubenika. Tokom Drugog svetskog rata je proveo dve godine kao oficir u Luftvafeu, a posle sloma nacistike Nemake je osuen na etiri godine denacifikacije.

Emil Moris je od Hitlera dobio titulu "poasnog arijevca" zahvaljujui kojoj je lagodno iveo u nacistikoj Nemakoj uprkos jevrejskom poreklu Po izlasku iz radnog kampa radio je kao asovniar. Umro je 1972. godine. Njegova rodbina je godinama kasnije prodala sve njegove uspomene iz nacistikog doba za 26.500 dolara. Kupac je tvrdio da je porodica htela da ih se otarasi na insistiranje jednog od Morisovih sinova koji je preao u ortodoksni judaizam. Posle skandala sa jevrejskim poreklom Morisa, Hitler nije vie mogao da odrava bliske veze sa svojim prijateljem, ali ga nije zaboravio. Danima pred samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu, alei to nije uspeo da pobije vie Jevreja, u svojoj sobi je traio utehu u dve fotografije - svoje majke Klare i svog starog prijatelja Emila Morisa. Jevrejina kojeg je voleo.