Leonard Bulen

Budizam metod vebanja uma

Prevod Branislav Kovaevi

www.yu-budizam.com

ada proitate poneto o budizmu u dnevnim novinama obino pomislite kako je on neraskidivo vezan za ogromne kamene idole i monahe u utim ogrtaima, za atmosferu zgusnutu od raznovrsnih egzotinih mirisa. Nikada ni ne pomislite da u tome ima bilo ega to bi se i vas ticalo, izuzev moda orijentalnog spektakla. No da li se budizam sastoji jedino od toga? Da li razni TV izvetai daju snimke pravoga budizma? Da li vam asopisi sjajnih stranica pokazuju sutinu ili samo ono spoljanje? Pogledajmo zato ta budizam zaista jeste, budizam kakav je izvorno bio izloen i kakav jo uvek postoji ispod spoljanjih ukrasa i predstava. Mada se najee smatra religijom, budizam je u osnovi metod usavravanja uma. Tano je da on sa svojom monakom tradicijom i naglaskom na etikim kvalitetima poseduje mnoge od spoljanjih karakteristika koje Zapadnjaci povezuju sa religijom. Meutim, on nije teistian, jer istie da univerzumom upravljaju bezlini zakoni, a ne neki bog-stvoritelj; molitva nema nikakvog smisla, jer Buda je bio uitelj, a ne boanstvo; a predanost se ne smatra religijskom obavezom, ve jedino sredstvom izraavanja zahvalnosti prema utemeljivau i sredstvom samorazvijanja. Zbog toga, posmatran sa te strane, budizam ni u kom sluaju nije religija.

Leonard Bulen

injenica je takoe da budizam poznaje veru jedino u smislu poverenja u put koji je preporuio Buda. Od budiste se ne oekuje da gaji slepu veru ili da veruje u bilo ta samo zato to je to izrekao Buda ili zato to tako kae tradicija ili zato to tako drugi veruju. On se, naravno, moe odluiti da Budino uenje uzme kao radnu hipotezu i ima poverenje u njega, ali se ne oekuje da bilo ta prihvati sve dotle dok to ne prihvati njegov razum. Ovo ne znai da se sve moe pokazati na racionalan nain, jer mnoge stvari lee izvan dosega intelekta i mogue ih je dokuiti jedino razvijanjem viih sposobnosti; ali ostaje injenica da nema potrebe za slepim prihvatanjem bilo ega u Budinom uenju. Budizam je nain ivota zasnovan na vebanju uma. Njegov krajnji cilj je da pokae put do potpunog oslobaanja od patnje dostizanjem Neuslovljenog, stanja izvan domena obinog, neuvebanog uma. Njegov neposredni cilj je da udari u koren patnje u svakodnevnom ivotu. Svaka ovekova aktivnost usmerena je, neposredno ili posredno, ka postizanju sree u ovom ili onom obliku ili, ako to isto izrazimo negativnim pojmovima, svaka ovekova aktivnost je usmerena ka oslobaanju od nekog oblika nezadovoljstva ili neugode. Tako se nezadovoljstvo moe smatrati polaznom takom ovekove aktivnosti, sa sreom kao krajnjim ciljem. Nezadovoljstvo, polazna taka ovekovog postojanja, takoe je polazna taka budizma; ta injenica je izraena u formuli etiri osnovne tvrdnje, koje se tiu injenice da postoji nezadovoljstvo, njegovog uzroka, mogunosti njegovog leenja i naina leenja. Prva osnovna tvrdnja se moe ovako iskazati:

Budizam - metod vebanja uma

NEZADOVOLJSTVO JE NEIZBENO U IVOTU IJI JE CENTAR SOPSTVO

U svome izvornom znaenju re koja je ovde prevedena kao nezadovoljstvo i koja se esto prevodi kao patnja obuhvata ne samo bol, alost i nezadovoljstvo, ve i sve to je neugodno, od akutnog fizikog bola i otre mentalne teskobe, na jednom kraju, do lakog zamora, dosade i blagog razoarenja. Ponekad se ovaj termin prevodi i kao nezadovoljstvo ili nezadovoljenost; u nekom kontekstu ovo je prikladnije, dok je u drugom re patnja ekspresivnija. Zbog toga emo koristiti i patnju i nezadovoljstvo i nezadovoljenost, ve prema kontekstu. Dakle, Budino uenje kae da su nezadovoljstvo ili patnja neodvojivi od ivota iji je centar sopstvo; ovo takoe zahteva objanjenje. Naime, uenje tvrdi da sopstvo, uzeto kao trajna, nepromenljiva, vena dua, ne postoji. Sr svakoga bia nije bilo kakva nepromenljiva dua, ve ivotna struja, jedan stalno promenljiv tok energije koji ni u dva sasvim bliska trenutka nije isti. Sopstvo, uzeto kao jedna vena dua, otuda je obmana i gledano sa krajnje take gledita uopte ne postoji; a samo unutar te obmane sopstva moe postojati patnja. Kada na kraju prevladamo tu samoobmanu i dostignemo konano prosvetljenje, dostiemo ujedno i onu apsolutnu egzistenciju to lei izvan ovoga relativnog univerzuma. U tome apsolutnom stanju, u Neuslovljenome, patnja je iskorenjena; ali sve dok preostaje bilo kakav element sopstva, makar to bila i obmana, patnja ostaje mogua. Moramo razumeti, zato, da Prva osnovna tvrdnja ne znai da je patnja neizbena; ona znai da je patnja neizbena u ivotu iji je centar sopstvo ili sve dok traje iluzija sopstva. Sada moemo prei na Drugu osnovnu tvrdnju, koja glasi: 

Leonard Bulen

IZVOR NEZADOVOLJSTVA JE ELJA

Ako se okliznete na skliskom podu i ugruvate, rei ete da je uzrok vaoj patnji sklizak pod. U tome ste, naravno, u pravu i rei da je uzrok vaem padu elja nema nikakvog smisla. Ali Druga osnovna tvrdnja se ne odnosi na pojedinane sluajeve ili neposredne uzroke. Ona znai da je povezujua sila koja dri na okupu ivotni tok elja usmerena ka sopstvu; jer ta ivotna struja ta iluzija sopstva sadri u sebi uzroke patnje, dok je sklizak pod tek jedna od prilika za ispoljavanje te patnje. Oigledno je nemogue, prema prirodi sveta u kojem ivimo, da patnju izleimo uklanjanjem svih prilika za ispoljavanje patnje; dok je prema budizmu mogue da se udari po njezinom prvom ili temeljnom uzroku. Zbog toga trea osnovna tvrdnja glasi:
OSLOBAANJE SE MOE POSTII RAZARANJEM ELJE

elja usmerena ka sopstvu dri na okupu sile koje ine ivotnu struju, onaj tok postojanja koji nazivamo sopstvom; i samo unutar te iluzije sopstva nezadovoljstvo ili patnja mogu postojati. Unitavanjem onoga to odrava tu iluziju sopstva razara se i osnovni uzrok patnje. Krajnji cilj budistike prakse otuda je ponitavanje sopstva. Tu nastaje dobar deo nesporazuma, to je i normalno; ali onda kada shvatimo da ponitavanje sopstva znai i ponitavanje iluzije ovi nesporazumi nestaju. Kada je obmana uklonjena, pojavljuje se stvarnost; tako razaranje iluzije znai otkrivanje stvarnosti. Stvarnost se ne moe otkriti sve dotle dok je iluzija sopstva zaklanja.

Budizam - metod vebanja uma

A kakva je ta stvarnost koja se pojavljuje kada se obmana ukloni? Krajnja realnost je Neuslovljeno, zvano jo i Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno i Nesastavljeno. Moemo ga prikladno i ne sasvim precizno opisati kao pozitivno stanje bia. Karakterie ga vrhunsko blaenstvo i potpuna osloboenost patnje i ono je toliko drugaije od uobiajenog iskustva da ga zapravo ne moemo ni opisati. Neuslovljeno se moe nagovestiti, u izvesnoj meri, jedino nabrajanjem onoga to nije; jer ono je izvan rei i izvan misli. Dostizanje Neuslovljenog je krajnji cilj itave budistike prakse i isto je to i postizanje osloboenja od nezadovoljstva ili patnje. Ovo nas dovodi do poslednje od etiri osnovne tvrdnje:
PUT OSLOBAANJA JE PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT

Osam inilaca ovoga puta su: 1. ispravno razumevanje, znanje o pravoj prirodi egzistencije 2. ispravna namera, misao osloboena poude, zlovolje i okrutnosti . ispravan govor, govor bez lai, ogovaranja, gneva i naklapanja . ispravni delovanje, izbegavanje ubijanja, krae i preljube . ispravno ivljenje, obavljanje profesije koja ne ugroava ostala svesna iva bia . ispravan napor, napor da se uklone neistoe u umu . ispravna svesnost, usavrenost uobiajene sposobnosti panje 8. ispravna koncentracija, negovanje natprirodnih stanja uma da bi se stekla svest o Neuslovljenome, krajnjoj realnosti izvan relativne pojavnosti univerzuma.

Leonard Bulen

Sada moete videti da na ovom Osmostrukom putu nema bilo ega sutinski religioznog; on je pre neka vrsta moralne psihologije. Ali na Istoku, ba kao i na Zapadu, ljudi po pravilu trae neto to e ih ve na prvi pogled impresionirati, tako da u nekim sluajevima sporedno dobija vei znaaj od sutinskog. Dok neke spoljanje osobine prakse u budizmu nuno variraju u skladu sa okolinom, sutina i trajne karakteristike te prakse su saete u Plemenitom osmostrukom putu, srednjem putu izmeu tetnih ekstrema, kako je to Buda poduavao. Mada je zgodnije govoriti o razliitim vidovima Osmostrukog puta kao o osam delova, njih ne treba smatrati odvojenim delovima koji se prelaze jedan po jedan. Naprotiv, svaki treba praktikovati zajedno sa ostalima i moda je bolje razmiljati o njima kao o osam paralelnih staza na jednom jedinom putu nego o osam sukcesivnih delova. Prvi deo ovoga puta, ispravno razumevanje, prvenstveno zavisi od sagledavanja stvari onakvim kakve one jesu, bez okolienja. Drugim reima, ispravno razumevanje zapoinje kao intelektualno shvatanje prirode postojanja i kao takvo se moe smatrati poetkom Puta; ali kada se tim putem stigne do kraja, ovo puko intelektualno shvatanje se nadomeuje direktnim i prodornim uvianjem apsolutne ili neuslovljene realnosti koja lei iza sveta relativnosti. Dok se ispravno razumevanje moe smatrati potpunim razumevanjem Budinog uenja, ono je zasnovano na prepoznavanju tri dominantna obeleja relativnog univerzuma, univerzuma vreme8

Budizam - metod vebanja uma

na, oblika i materije. Ova tri obeleja se ukratko mogu izloiti na ovaj nain. 1. Nepostojanost: Sve stvari u relativnom univerzumu se neprestano menjaju. 2. Nespokojstvo: Izvestan stepen patnje ili nespokojstva svojstven je ivotu usmerenom ka sopstvu ili ivotu ogranienom relativnou univerzuma i individualne egzistencije. . Nepostojanje sopstva: Nijedno bie ni ljudsko, niti bilo koje drugo ne poseduje trajnu, nepromenljivu, venu duu ili sopstvo. Umesto toga, svako se bie sastoji od jednog stalno menjajueg toka sila, jedne stalno menjajue struje materijalnih i mentalnih fenomena, nalik reci koja neprekidno tee i ni za trenutak ne zastane. Tako sopstvo nije statian entitet, ve jedan uvek promenljiv tok. Ovakav dinamiki koncept postojanja je tipian za dublje budistiko razumevanje stvari; ne postoji u ivotu nita statino i poto je on u stalnom kretanju, moramo nauiti da se kreemo zajedno sa njime. Drugi vid ispravnog razumevanja jeste uvianje da se sve u univerzumu odvija prema strogom sledu uzroka i posledica ili akcija i reakcija, sledu koji je isto tako nepromenljiv i precizan u mentalnoj ili moralnoj sferi kao i u fizikoj. U skladu sa tim zakonom moralne akcije i reakcije svaka moralno ispravna ili poeljna voljna aktivnost kad-tad poiniocu donosi sreu, dok nepoeljna ili moralno loa voljna aktivnost poiniocu donosi patnju. Posledice poeljnih i nepoeljnih voljnih aktivnosti - to znai, srea i patnje koje iz toga proizilaze - u principu ne dolaze 

Leonard Bulen

odmah, postoji odreena vremenska pauza, poto plod sree ili patnje moe da se ispolji tek kada se steknu odgovarajui uslovi. Tako se posledice ne moraju javiti u ovome ivotu. Zato se u trenutku smrti obino javlja koliina zasluga koje se jo nisu ispoljile kao srea; i u isto vreme postoji koliina grehova koji kao svoju neizbenu posledicu jo nisu doneli patnju. Posle smrti se telo, naravno, raspada ali ivotna struja nastavlja da postoji, ne u obliku nepromenljive due, ve jednog stalno menjajueg toka energije. Odmah posle smrti novo bie zainje novi ivot kako bi nastavilo taj ivotni tok; ali novo bie nije nuno ljudsko i preporaanje se moe odigrati na nekom drugom nivou egzistencije. No, u svakom sluaju, novo bie je neposredni produetak bia koje je upravo umrlo. Tako novo bie postaje direktni nastavak starog bia i ivotna struja je neprekinuta. Novo bie nasleuje od starog bia svu koliinu zasluga koje e jednom u budunosti neizbeno doneti sreu. U isto vreme, novo bie nasleuje od staroga i su koliinu grehova, koji e u budunosti doneti patnju. U stvari, gledano iz ugla kontinuiteta, novo bie je isto kao i prethodno. Na potpuno isti nain to jest, jedino u smislu kontinuiteta starac je isti onaj mladi koji je nekada bio, mladi je isti onaj deak koji je bio, a deak je ista ona beba koja je nekada bio. Ali ta istovetnost starca, mladia, deaka i bebe postoji jedino zahvaljujui kontinuitetu; ne postoji bilo ta drugo u emu su isti. Sve se na svetu menja iz dana u dan i iz trenutka u trenutak, tako da je svako bie malo drugaije bie od onoga malopre; jedina identinost je sadrana u kontinuitetu. Na isti nain, bie koje se rodilo je razliito od prethodnog koje je umrlo; ali identinost koja proizilazi iz kontinuiteta ostaje kao i pre.

10

Budizam - metod vebanja uma

Ovo bi bile osnove Budinog uenja - prividnost sopstva, zakon akcije i reakcije u moralnoj sferi i preporaanje ivotnih sila - ali nema potrebe za bilo koga da prihvata neto od ovoga to se kosi sa njegovim razumom. Prihvatanje bilo kojeg odreenog uenja je nebitno; ono to je bitno jeste stalni napor da se sagledaju stvari onakve kakve zaista jesu, bez samoobmanjivanja i izvrdavanja. Toliko o kratkom izlaganju uenja u domenu ispravnog razumevanja. Drugi korak, ispravna misao ili cilj, odnosi se na oslobaanje intelektualnih sposobnosti od nepovoljnih emocionalnih faktora kao to su pouda, zlovolja i okrutnost, koji ine nemoguim donoenje mudrih i predubeenjima neoptereenih odluka. Ispravan govor, ispravni postupci i ispravno ivljenje ine skupa moralni odeljak Puta, a uloga im je da negativna stanja uma dre pod kontrolom i spreavaju ih da se na nepovoljan nain ispolje. Ova se stanja, meutim, ne mogu potpuno iskoreniti samo zahvaljujui moralu, ve i ostali delovi Puta imaju svoju ulogu u potpunom ienju uma od neistoa.

Sa sledeim korakom - ispravnim naporom - ulazimo u sferu praktine psihologije, jer u ovome kontekstu ispravan napor znai napor volje. Drugim reima, esti deo Puta je samodisciplina, 11

Leonard Bulen

vebanje volje kako bismo spreili nastajanje ili savladali ona ve nastala stanja uma koja ometaju napredovanje, a podstakli i ojaali ona koja pospeuju mentalni razvoj. Sedmi deo Puta je takoe u domenu praktine psihologije; to je deo koji se zove ispravna sabranost panje i sastoji se od najpotpunijeg mogueg razvijanja obine sposobnosti panje. Uglavnom zahvaljujui razvijanju panje podizanjem nivoa svesnosti, s jedne strane, i njezinog intenziviranja, sa druge, moe um na kraju postati sposoban da probijajui se kroz pojavni svet dopre do krajnje realnosti. Primarna uloga sedmog dela, ispravne sabranosti panje, jeste da razvije svesnost u odnosu na sopstvo i privid koji ga ini. Medutim, ona je mogua jedino istrajnim usavravanjem normalne sposobnosti panje, osposobljavajui um za uspeniji susret sa problemima i stresovima svakodnevnog ivota. Prema Budinom putu, sabranost panje treba i da stvori neprekidnu svesnost u odnosu na sve misli koje se jave, sve izgovorene rei i sve postupke, drei ih sve skupa podalje od sebinosti, emocionalnih predubeenja i samoobmanjivanja. Ispravna sabranost ima mnotvo primena u svakodnevnim aktivnostima. Na primer, moe biti upotrebljena kao jasnija svest, odnosno bolje shvatanje motiva za sve te aktivnosti, a to jasno razumevanje motiva je izuzetno vano. Kod ispravne koncentracije, poslednjem od osam delova, dolazi do razvijanja viih stanja svesti, stanja koja su izvan normalnih sposobnosti uma i ona slue da ujedine, proiste i ojaaju um radi dostizanja oslobaajueg uvida. U tome konanom postignuu dostie se Neuslovljeno. U tome transcendentalnom stanju svesnosti stie se znanje o Venom izvan vremena, Beskonanom 12

Budizam - metod vebanja uma

izvan oblika i Apsolutnom izvan bilo kakve relativne egzistencije. Time se prevazilazi i iskorenjuje obmana o postojanju sopstva, zajedno sa njome podsticanom eljom i patnjom. Ovaj prodoran uvid je krajnji cilj itave budistike prakse i sa njime dolazi i uvid u pravu prirodu ivota. I dok Neuslovljeno donosi iskorenjivanje sopstva, ono ipak ne znai ne-postojanje ili ponitavanje, jer iskorenjivanje sopstva nije nita drugo do iskorenjivanje iluzije. Svaki opis Neuslovljenoga je besmislen, jer ono lei ne samo izvan rei, ve i izvan misli; i jedini put da ga upoznamo je sleenje Plemenitog osmostrukog puta do njegovog kraja.

Tek tada je to pravi budizam, budizam Plemenitog osmostrukog puta, puta koji vodi od okovanosti sopstvom do oslobaajueg uvida u stvarnost.

1

Dar Uenja nadmauje sve druge darove Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse, kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga. Nadamo se da emo tako biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili predloge italaca. Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju, razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom. Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom. Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad, Srbija budizam@yahoo.com

Ova knjiica namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme