TEOLOGIJA 3 DUHOVNI DAROVI Dord E. Rajs (George E.

Rice )

Uvod Duhovni darovi zauzimaju istaknuto mesto u spisima apostola Pavla. Ne samo da navodi neke od njih, ve jasno opisuje i njihovu ulogu: da pomognu u izgradnji Crkve. Duhovni darovi nisu bili namenjeni linom uivanju ili uzdizanju, ve su morali posluiti dobru cele Crkve. Poto su ti darovi postojali u krilu prve Crkve, mogli bismo kazati da je prva Crkva bila karizmatika, iako ne u smislu koji se tom izrazu danas pripisuje. Pavle je tvrdio da duhovni darovi ukljuujui dar prorotva, pouavanja, apostolstva, evangelizma, govorenja jezicima, injenja uda treba da se pokazu u ivotu i radu hriana svih ivotnih poziva. Iz njegove Poslanice Korinanima proizlazi da su neki zloupotrebljavali duhovne darove, posebno dar govorenja jezicima. Iako se u nekim sredinama veliki znaaj pridaje daru jezika, Novi zavet objanjava da su neki drugi darovi mnogo vaniji za dobrobit Crkve. Pavle preporuuje dar prorotva kao najpoeljniji. U skladu s time, najvei deo ovog poglavlja je posveen raspravi o tom duhovnom daru. Prorok je u prvom redu osoba koja govori u Boje ime, koja objavljuje boansku poruku. U drugom redu, prorok ima zadatak da objavi budunost. Delo proroka koji su pisali svoje poruke moglo je biti ukljueno u biblijski kanon. Delo proroka koji su svoje zadatke obavljali usmenom reju nije nita manje proroansko, iako nije sauvano u pisanom obliku. U svakom sluaju, poruka proroka, zapisana ili izgovorena, morala je biti u skladu s kanonskim spisima Biblije, morala je posluiti da opomene svet i da uvrsti i poui vernike. Jo u starozavetna izreena su obeanja o posebnim manifestacijama prorokog dara u "poslednja vremena". Na temelju tih obeanja obavljeno je istraivanje o nainu na koji se Elen G. Vajt sluila prorokim darom. I. Starozavetni primeri duhovnih darova A. Prorotvo 1. Usmeno prorotvo 2. Pisano prorotvo B. uda i izleenja

C. Mudrost i znanje II. Novozavetna doktrina o duhovnim darovima A. Definisanje terminologije B. Darovi dobijeni od Boga C. Darovi identifikovani i rangirani 1. Darovi identifikovani 2. Darovi rangirani 3. Priroda svakog dara 4. Priroda jezika D. Trajnost duhovnih darova E. Svrha duhovnih darova F. Uslovi za dobijanje duhovnih darova III.Lani duhovni darovi A. Prorotvo B. uda C. Jezici IV. Dar prorotva

A. Definisanje terminologije B. Proroki poziv C. Primanje i prenoenje poruke 1. 2. 3. 4. 5. 6. Vienja Snovi Re od Gospoda Model istraivanja Prenoenje poruke Prosvetljenje

V. Prorotvo i kanon A. Usmeno prorotvo 1. Potvrdne poruke 2. Pevai u Svetilitu 3. Proroki sinovi B. Pisano prorotvo

1. Kanonska proroanstva 2. Nekanonska proroanstva VI. VII. Prorotvo u Novom zavetu Uslovljena i neuslovljena proranstva

A. Neuslovljena proroanstva B. Uslovljena proroanstva

VIII. Proroki dar i zavreni kanon A. Pisana nekanonska proroanstva i zatvoreni kanon B. Uloga poslekanonskog prorokog dara 1. 2. 3. 4. 5. Uzdizanje Pisma Rasvetljivanje i razjanjenje Pisma Primenjivanje Pisma Ukoravanje i opominjanje Crkve Zatita od doktrinalnih zabluda

IX.

Ispitivanje prorokog dara

A. "Zakon i svedoanstvo traite!" B. Prorok se poznaje po svojim rodovima C. Ispunjena proroanstva D. Prorok priznaje Hrista E. Dodatni dokazi prorokog dara 1. 2. 3. 4. 5. Fizike manifestacije Bezvremenost proroke poruke Uverenost i neustraivost proroka Uzviena duhovna priroda poruke Praktina priroda poruke

X. Manifestacije prorokog dara u vreme posletka A. Dokazi B. Dokazi C. Dokazi D. Dokazi XI. iz Knjige proroka Joila koje pruio Isus koje je pruio Pavle koje je pruio Jovan

Uloga i delovanje Elen G. Vajt u Crkvi adventista sedmog dana

A. Elen G. Vajt B. Elen G. Vajt o sebi C. Crkva adventista sedmog dana i uloga Elen G. Vajt D. Izvori i knjievni pomagai 1. Izvori 2. Knjievni pomagai E. Plodovi ivotnog dela Elen G. Vajt F. uvanje knjievne zaostavtine Elen G. Vajt XII. Delovanje duhovnih darova

XIII. Istorijski pregled A. Montanizam 1. 2. 3. 4. Gledita o duhovnim darovima Istorijska procena novog prorotva Tertulijanova odbrana duhovnih darova Don Vesli i montanizam

B. Opteprihvaeno hriansko gledite 1. U rimokatilianstvu 2. U protestantizmu C. Pokreti ka svetosti 1. Metodistika episkopalna crkva

2. Pentekostalizam D. Savremeni karizmatiki pokreti 1. Meunarodno zajednitvo poslovnih ljudi potpunog evanelja 2. David di Plesis 3. Velike Crkve E. Crkva adventista sedmog dana 1. Emocionalizam 2. Jezici 3. uda

XIV.

Komentari Elen G. Vajt

A. Duhovni darovi B. Svakodnevno krtenje Svetim Duhom C. Gledite Elen G. Vajt o Bibliji D. Gledite Elen G. Vajt o njenom delu E. Elen G. Vajt i proroki dar F. Dar jezika G. Lani duhovni darovi

XV.

Literatura

I. Starozavetni primeri duhovnih darova

Paljivo istraivanje starozavetnih spisa pokazuje da su karizmata (duhovni darovi), nabrojeni u Novom zavetu, bili poznati u Bojem narodu i pre dana Pedesetnice. Jedini izuzetak su dar jezika i dar tumaenja jezika. A. Prorotvo

Prorotvo je najistaknutiji duhovni dar u Starom zavetu. Bog je rekao izrailjskom narodu: "ujte sada rei moje: prorok kada je meu vama, ja u mu se Gospod javljati u utvari i govoriu s njime u snu." (4. Mojsijeva 12,6) Starozavetni zapisi obiluju izvetajima o reima i delima ljudi i ena koji su imali proroki dar. Iako se proroci mogu razvrstati u dve iroko shvaene kategorije, ima nekih prorokih aktivnosti koje se ne mogu lako staviti ni u jednu od ove dve kategorije. Sledea kategorizacija na usmena i pisana prorotva predlae se zato kao samo jedan od moguih pristupa razumevanju prorokog dara u Starom zavetu. 1. Usmeno prorotvo

Hronoloki, usmeno prorotvo prethodi prvoj pisanoj knjizi starozavetnog kanona. Pre Potopa, Bog je saobraao s Adamovim potomcima preko proroka, kao to su bili Enoh i Noje. Posle Potopa, On je birao proroke kao to su bili Ilija i Jelisije. U toku cele starozavetne istorije Bog je nastavio da saobraa s ljudima, sa svojim narodom, preko usmenih proroanstava. 2. Pisano prorotvo Najstarije pisano prorotvo za koje znamo pripisuje se Mojsiju. Bog je birao ljudska orua i nadahnjivao ih svojim Svetim Duhom da putem pisanih poruka prenesu ljudima, Njegovom narodu, Njegove savete i da objave Njegovu volju. Proroci koji se uklapaju u ovu kategoriju mogu se svrstati u dve podgrupe: (1) u kanonske i u (2) nekanonske proroke. Kanonski proroci su oni iji su spisi sauvani u kanonu Biblije. Veina tih proroka je poznata po imenu; ali ima i onih ija imena su nam ostala nepoznata. Od Mojsija do Malahije, dela kanonskih proroka ispunjavaju stranice Starog zaveta. Na tim stranicama upoznajemo i dela druge podgrupe prorokih pisaca nekanonskih proroka. Iako njihova dela nisu sauvana u kanonu Biblije, njihove poruke nose peat boanskog autoriteta. Kasnije emo kazati i neto vie o ove dve podgrupe pisanih proroanstava i prorokih pisaca.

B. uda i izleenja

U starozavetnim spisima nalazimo mnogobrojne izvetaje o boanskom meanju u ljudsku istoriju i o udima koja je inio. U toku svih godina lutanja pustinjom Izrailj je gledao uda. U veini tih sluajeva, meutim, Mojsije je sluio kao najavljiva predstojeeg izraavanja boanske moi i pozivao narod da gleda boansko udesno delovanje. Jedino u nekim retkim okolnostima, kada je Bog birao samoga Mojsija kao svoje orue, kao to je sluaj izvoenja vode iz stene, vidimo dar uda u radu ovog velikog boanskog proroka. Ilija je bio glasnik troipogodinje sue. Oigledno je Bog unapred obavestio Iliju ta e uiniti, a Ilija je onda obavestio cara Ahava (1. Carevima 17,1-7). I ponovo, na Gospodnju re, Ilija je objavio Ahavu da dolazi kia; molio se i kia je dola (1. Carevima 18,41-46). Jakov, meutim, predstavlja celi dogaaj kao da Ilija ima dar uda: "Ilija bee ovek smrtan kao i mi, i pomoli se Bogu da ne bude dada i ne udari dad na zemlji za tri godine i est meseci. I opet se pomoli i nebo dade dad, i zemlja iznese rod svoj." (Jakov 5,17.18) Meutim, Ilijino iskustvo u toku sue mnogo vie lii na dar uda. Kada je udovica iz Sarepte posluala Ilijine naloge, imala je dovoljno brana i ulja da nahrani proroka, samu sebe i svoga sina u toku cele sue (1. Carevima 17,8-16). Kada je udoviin sin umro, Ilija ga je vratio u ivot (1. Carevima 17,17-24). Na Ilijinu re vatra je progutala 1o2 vojnika iz garde cara Ohozije (2. Carevima 1,9-14). Kada je dobio dvostruku meru Ilijinoga duha, Jelisije nije dobio samo proroki dar, ve i dar uda i izleenja. On je otrovnu vodu pretvorio u zdravu, bacajui u nju pregrt soli (2. Carevima 2,19-22); umnoio ulje oaloene udovice tako da je mogla platiti svoje dugove (2. Carvima 4,1-7), podizao mrtve (2. Carevima 4,32-37), uklonio otrov iz ponuenog variva i pretvorio ga u zdravu hranu (2. Carevima 4,38-41), umnoio dvadeset jemenih hlebova tako da se njima nahranilo oko stotinu ljudi (2. Carevima 4,42-44), izleio Nemana od gube (2. Carevima 5,8-14) i uinio da gvozdena sekira ispliva na povrinu (2. Carevima 6,1-7). C. Mudrost i znanje

Duhovni dar znanja se pokazao u zanatskoj vetini koja je bila data Veseleilu iz Judinog plemena, Elijavu iz Danovog plemena, ali i drugima koji su pod njihovom upravom radili prilikom graenja Svetilita. Bog je rekao Mojsiju: "Gle, pozvah po imenu Veseleila... od plemena Judina; i

napunih ga Duha Svetoga, mudrosti i razuma i znanja i svake vetine... i evo, udruih s njime Elijava... od plemena Danova, i svakom vetom oveku dadoh u srce vetinu da izrade sve to sam ti zapovedio." (2. Mojsijeva 31,1-6) Stari zavet sadri i druge izvanredne primere dara mudrosti i znanja. Faraon je prepoznao taj dar u Josifu kada je rekao: "Moemo li nai oveka kakav je ovaj, u kojemu bi bio duh Boji?" Onda se obratio Josifu: "Kada je Bog javio tebi sve ovo, nema nikoga tako mudra i razumna kao to si ti!" (1. Mojsijeva 41,38.39) Biblija govori o Danilu i o njegova tri prijatelja: "I dade Bog svoj etvorici mladia znanje i razum u svakoj knjizi i mudrosti; a Danilu dade da razume svaku utvaru i sne." (Danilo 1,17) Dar mudrosti bio je davan i stareinama. Isus Navin je bio "pun duha mudrosti, jer Mojsije bee metnuo na nj ruke svoje" (5. Mojsijeva 34,9). Mudrost upravljanja narodom bila je data sudijama (Sudije 2,16.18; 11,29) i Davidu (1. Samuilova 16,13). Izvetaji o drugim karizmata-duhovnim darovima mogu se nai u celom Starom zavetu. Solomun, na primer, zatraio je dar razumevanja da bi mogao mudro suditi svom narodu: "Daj, dakle, sluzi svojemu srce razumno da moe suditi narodu tvojemu i raspoznavati dobro i zlo." (1. Carevima 3,9) Bog je usliio njegovu molbu (1. Carevima 3,11.12). Dar milosra i gostoprimstva bio je dat udovici u Sarepti (1. Carevima 17,816) i eni Sunamki (2. Carevima 4,8-10.21.32). II. Novozavetna doktrina o duhovnim darovima

Novi zavet govori o duhovnim darovima kao o sposobnostima koja Hristos daje svojim sledbenicima i koja se dobijaju preko Svetoga Duha. Na osnovu onoga to pie u Starom zavetu, mi moemo prepoznati delovanje Svetoga Duha i prisutnost darova Svetoga Duha u starozavetno doba. Da bismo zapoeli prouavanje duhovnih darova u Novom zavetu, moramo prethodno definisati tri pojma kojima se slue novozavetni pisci. A. Definicija terminologije

U Novom zavetu se upotrebljavaju tri rei kojima se oznaava prisutnost Svetoga Duha i duhovnih darova koje On deli hrianima. "Karis" (blagodat, naklonost) je koren rei koju apostol Pavle najradije upotrebljava kada govori o duhovnim darovima: "karizmata". U svom najjednostavnijem znaenju, ova re znai "blagodat- dar". Osim u 1. Petrovoj 4,10. ovom reju se slui jedino Pavle

(16 puta), ali ne uvek da oznai duhovne darove (Rimljanima 5,15.16; 6,23; 11,29; 2. Korinanima 1,11). Pojam "pneumatikos" ("duhovno"), kao i "karizmata", pojavljuje se skoro iskljuivo u Pavlovim spisima (23 puta), osim u tekstu u1. Petrovoj 2,5. u kojemu se ponavlja dva puta. U 1. Korinanima 12,1. i 14,1. ovaj prilog se javlja u srednjem rodu i u slubi imenice ("duhovno" ili "duhovni darovi"). Pavle ukljuuje duhovne darove u svoju raspravu sluei se pojmom "pneumatikos": "A za duhovne darove neu vam zatajiti, brao!" (1. Korinanima 12,1) Misli se da su pojam "pneumatikos" upotrebili Korinani da bi opisali svoje iskustvo u Duhu (Pneuma) u pismu koje su poslali Pavlu, traei od njega savet o duhovnim darovima. acman (Schatzmann) smatra da su pojam izabrali Korinani da bi izrazili svoju navodnu duhovnu nadmonost i da Pavle, posto se njime posluio u prvom stihu odmah prelazi na "karizmata" da bi podvukao njihovu zabludu. Trei pojam "dorea" (dar, upotrebljen 11 puta) ne upotrebljava se kao oznaka duhovnih darova; meutim, zanimljiva je injenica da se njime etiri puta u delima apostola slui Luka. Na svakom od mesta, "dorea" oznaava primanje Svetoga Duha kao dara. Oigledno, kada je Sveti Duh prisutan u ivotu, "karizmata" e se svakako pojaviti, u skladu s tekstom u 1. Korinanima 12. Luka upotrebljava izraz "dorea" prvi put u tekstu u Delima 2,38. kada Petar onima koji se pokaju i krste u ime Isusa Hrista obeava dar Svetoga Duha. U Delima 8,17-20. opisano je kako su novoobraeni vernici u Samariji primili Svetoga Duha kada su Petar i Jovan stavili ruke na njih. Videi ta se deava Simon Mag je poeleo da kupi pravo da i on svakoga na koga poloi ruke moe ispuniti silom Svetoga Duha. Petar je odgovorio: "Novci tvoji da budu s tobom u pogibao to si pomislio da se dar ("dorea") Boji moe dobiti za novce!" (Dela 8,20) Tree, u Delima 10,44-46, u tekstovima u kojima se opisuje obraenje Kornilija i njegove porodice, spominje se da su i oni primili dar ("dorea") Svetoga Duha koji ih je osposobio da govore drugim jezicima. Konano, u Delima 11,1517, kada izvetava o obraenju Kornilija i njegove porodice, Petar naglaava da je Bog neznabocima dao isti dar ("dorea") koji je u poetku dao obraenicima iz jevrejstva. B. Darovi dobijeni od Boga Pavle bez imalo kolebanja tvrdi da duhovni darovi potiu od Oca i od Sina (Efescima 4,8.11) i da ih Sveti Duh svakom verniku dodeljuje prema svom nahoenju (1. Korinanima 12,11). Osim toga, Boji Duh, koji razume boanske misli, daje se hrianima da bi oni mogli razumeti i ceniti darove koje im On daje (1. Korinanima 2,10-13). I sam Otac izliva svoga Svetoga Duha na one koji ga trae (Luka 11,13).

Iskustvo vernika u Korintu pokazuje da Bog eli da svi duhovni darovi budu prisutni i delotvorni meu pripadnicima Njegovog naroda. Pavle istie da se "svedoanstvo Isusovo" (Duh prorotva, Otkrivenje 19,10) potvrdilo meu vernicima i da zato nemaju nedostatka ni u jednom duhovnom daru (1. Korinanima 1,6.7). Kasnije (1. Korinanima 14,1), Pavle hrabri vernike da iskreno tee za duhovnim darovima ("pneumatikos"), a posebno za darom prorotva. Pavle dva puta savetuje Timotiju da ne zanemaruje dar, koji mu je Bog dao kada su apostoli poloili ruke na njega (1. Timotiju 4,14; 2. Timotiju 1,6). Prema zapisima u sinoptikim Evaneljima, apostoli su imali odreene duhovne darove mnogo pre dana Pedesetnice. Tako je pokazano da su bili posveeni Svetim Duhom i poslani da obavljaju svoje delo propovedanja evanelja u javnosti. Tekst u Luki 9,1. kae da im je Isus "dao silu i vlast nad svim avolima i da isceljuju od bolesti" pre nego to e ih poslati da obave svoj prvi misionarski zadatak. U Mateju 10,8. im je zapovedio da "bolesne isceljuju, gubave iste, mrtve diu, avole izgone". Poto su ve bili osposobljeni Svetim Duhom za svoju javnu slubu (Luka 9,1), poto su ve dobili silu da lee bolesnike, podiu mrtve, iste gubavce i da izgone demone (Matej 10,8), apostoli su dobili jo mnogo veu silu Svetoga Duha kada je Isus, pojavivi se posle vaskrsenja ponovo meu njima, dunuo u njih i rekao: "Primite Svetoga Duha!" (Jovan 20,22) Puna snaga Svetoga Duha za obavljanje misije u celome svetu bila im je dodeljena kasnije, na dan Pedesetnice (Dela 2,14). Ona je bila obnovljena u trenutku kada se graevina u kojoj su se apostoli molili potresla i oni se ponovo ispunili silom Svetoga Duha. Tada su progovorili "Re Boju sa slobodom" (Dela 4,31). I tako je iskustvo apostola postalo presedan za mnogostruko "krtenje" Svetim Duhom. Posebna panja koju Luka posveuje manifestacijama Svetoga Duha na dan Pedesetnice (Dela 2,1-4), u Samariji (Dela 8,14-24), u Kornilijevom domu (Dela 10,44-48), u Efesu (Dela 19,1-7), istie dve injenice: Prvo, da se ispunjava Isusov nalog o propovedanju evanelja u Jerusalimu, Judeji, Samariji i po cemome svetu (Dela 1,8). Drugo, dar ("dorea") Svetoga Duha i duhovni darovi ("karizmata") koje On daje su univerzalni jer ih primaju Jevreji, Samarjani, Rimljani i Efesci. Luka time potvuje da se ispunila Petrova pentekostalna izjava: "Jer je za vas obeanja (Svetoga Duha) i za decu vau, i za sve daljne koje e god dozvati Gospod Bog na." (Dela 2,39) C. Darovi identifikovani i rangirani Apostol Pavle navodi razliite duhovne darove koje dodeljuje Sveti Duh. Dva od etiri sledea teksta navode imena pojedinaca kojima su duhovni darovi bili dodeljeni da bi uspenije obavljali svoju duhovnu slubu Bogu. 1. Darovi identifikovani

1. Korinanima 12,8-10. "Jer se jednome daje Duhom..." 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Re premudrosti Re razuma Vera Dar isceljivanja Da ini uda Prorotvo Sposobnost da razlikuje duhove Razliiti jezici Tumaenje jezika

Rimljanima 12,6-8. "A imamo razliite darove po blagodati koja nam je dana..." 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Proro'tvo Sluba Pouavanje Ukoravanje Uteavanje Pomaganje Dela milosra

1. Korinanima 12,28-30. "A jedne,dakle, postavi Bog u Crkvi..." 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Apostoli Proroci Uitelji udotvorci Iscelitelji Pomagai Stareine

8. Koji govore jezike 9. Koji tumae jezike

Efescima 4,11. "I On je dao..." 1. 2. 3. 4. 5. Apostoli Proroci Evanelisti Pastiri Uitelji

U 1. Korinanima 12,8-10. i u Rimljanima 12,6-8. Pavle nabraja duhovne darove, dok u 1. Korinanima 12,28. i u Efescima 4,11. nabraja duhovne slube date Crkvi kao dar. Iako darovi navedeni u 1. Korinanima 12,8-10. i u Rimljanima 12,6-8. deluju u okviru duhovnih slubi, nisu ogranieni samo na te slube, jer su duhovni darovi dati svima koji prihvate Hrista uz pomo Njegovog Svetog Duha i u skladu s Njegovom voljom. 2. Darovi rangirani Apostoli se nalaze na prvom mestu u obe liste duhovnih slubi, dok su proroci ili prorotvo na drugom. Apostoli ne samo da su na prvom mestu na listi, ve se apostol Pavle u 1. Korinanima 12,28. slui prilogom "prvi" koji moe da oznaava prvenstvo po vremenu ili prvenstvo po mestu. Ukoliko znaenje ove rei rastegljivog sadraja ograniimo na one koji su se sreli sa Gospodom i od Njega dobili zadatak, mogli bismo zakljuiti da je ovaj dar prestao da postoji. Meutim, ukoliko osnovno znaenje rei neko ko je poslan da obavi misiju zadrimo kao oznaku slube, onda je re "apostol" jednaka rei "misionar" prva potie iz grkog, a druga iz latinskog jezika. Svakako da je misija noenje radosne vesti svetu sadraj Gospodnje zapovesti i da treba da se obavlja sve do kraja sveta (Matej 28,18-20). Oigledno je da apostol ne pokuava da darove rangira po vanosti. U 1. Korinanima 12,8-10. prorotvo navodi kao esto, dok u Rimljanima 12,6-8. ono stoji na prvom mestu. Govorenje jezicima je pretposlednje u 1. Korinanima 12, a uopte se ne pojavljiuje u Rimljanima 12.

Postoji jasna mogunost da su darovi u 1. Korinanima 12,8-10. podeljeni u tri podgrupe, obeleene kao mudrost, vera i jezici. Darovi koji pripadaju svakoj od ove tri podgrupe povezani su grkom reju "allos" (drugi od iste vrste), dok se prelaz na sledeu podgrupu obeleava reju "heteros" (drugi od drukije vrste). Prema tome, rei ""mudrost" i "znanje" su povezane reju "allos" i pripadaju istoj podgrupi. Sa verom poinje druga podgrupa, koja je od prethodne odvojena reju "heteros". Isceljivanje, udotvorstvo, prorotvo i razlikovanje duhova su povezane s verom reju "allos". Dar jezika, sa druge strane, predstavlja poetak tree podgrupe, koja je od prethodne odvojena reju "heteros", dok je tumaenje jezika vezano uz dar jezika reju "allos". 3. Priroda svakog dara Prirodom dara jezika emo se pozabaviti neto detaljnije malo kasnije, dok emo dar prorotva razmatrati u ostatku poglavlja. Ostale darove emo ukratko prouiti odmah: a. Re mudrosti (1. Korinanima 12,8). Mogue je da re mudrosti predstavlja dva dara spojena ujedno. Prvi je dar shvatanja ili razumevanja, zajedno sa sposobnou da se razvija ono to je shvaeno; drugo je dar razmenjivanja rezultata putem praktinih saveta koji ne unose razdor, ve sklad i razvoj meu one koji ih uju. b. Re znanja (1. Korinanima 12,8). I ovaj dar se moe sastojati od dva dela. Prvi je dar prouavanja i prodiranja u sr Boje Rei tako da ona postaje razumljiva; drugi je dar prenoenja njenog znaenja tako da je i drugi mogu razumeti i dobiti blagoslov. c. Vera (1. Korinanima 12,9). Ovaj dar se hvata za Boje obeanje u uslovima kada ni sadanjost ni budunost ne pruaju nikakve nade u njegovo ispunjenje, a onda ide napred s pouzdanjem u Boga trudei se da ispuni Njegovu volju. d. Isceljenje (1. Korinanima 12,9). Ovaj dar donosi olakanje od telesnih i emocionalnih patnji. Bog je propisao molitvu i pomazanje uljem kao uobiajenu metodu traenja izleenja (Jakov 5,14.15), ali se izleenje esto dobija i samom molitvom.

e. udotvorstvo (1. Korinanima 12,10). Iako se obino povezuje sa isceljenjem, ovaj dar ukljuuje i sposobnost da se ini sve to se nikada ne bi moglo postii na prirodan nain. f.Sposobnost razlikovanja duhova (1. Korinanima 12,10). O ovom daru se govori i kao o daru pronicljivosti. To je dar identifikovanja problema i pobuda koji bi mogli izazvati sukobe. On takoe osposobljava svog nosioca da razlikuje istinu od lai, pravog proroka i uitelja od lanog. g. Sluba (Rimljanima 12,7). Ovo je dar obavljanja zadataka, koji ponekad mogu da budu neprijatni, pomaganja blinjima spremna i radosna srca. h. Pouavanje (Rimljanima 12,7). Darovi pouavanja i znanja su na neki nain vrlo slini. Dar pouavanja prua duhovne pouke na takav nain da Boja Re i Njegova volja postanu razumljivi i sluaoci su sposobni da ih ukljue u svoj ivot. i. Uteavanje (Rimljanima 12,8). Ovaj dar uteava i hrabri. U njegqa moe da bude ukljuena i sposobnost da se nejasne i maglovite ideje pretvore u razumljive ciljeve. j.Pomaganje (Rimljanima 12,8). Dar velikodunosti ukljuuje spremnost na sistematsko i radosno davanje svojih sredstava. k. Usmeravanje (Rimljanima 12,8). Ovaj dar se moe odnositi na sposobnost ulaganja vremena i napora na zadovoljavanje ljudskih potreba, bez obzira u kojem obliku se one pojavljuju. l. Dela milosra (Rimljanima 12,8). Dar saaljenja prema potrebama i oseanjima blinjih, ali i pruanja odgovarajue materijalne i duhovne pomoi.

4. Priroda dara jezika

Od svih duhovnih darova o kojima Pavle govori, dar jezika i dar prorotva izazivaju najvie rasprava. O daru prorotva emo detaljno razmiljati kasnije, zato bi bilo dobro da u ovom trenutku panju posvetimo daru jezika. Mnogi delfijska proroanstva uzimaju kao dokaz da iskustva sa darom jezika o kojima se govori u 1. Korinanima 14. imaju svoj koren u helenistikoj religiji. Meutim, teolog G.F. Hasel (47-49, 130-133) je pokazao da je ova vrlo proirena pretpostavka vrlo sumnjive prirode, bar prema najnovijim istraivanjima. Dokazano je da se pitijske proroice nisu bavile glosolalijom (nerazumljivi zvuci, slini jeziku, izreeni u stanju ekstaze) kada su izricale svoja proroanstva. G. F. Hasel (41-55) pokazuje dalje da se fraza "govoriti jezicima" (glossa lalein) "nikada ne pojavljuje izvan Novog zaveta u smislu koji se danas oznaava kao glosolalia" ili govorenje nerazumljivim jezikom. Gore spomenuta istraivanja ine sve neprihvatljivijim miljenje da frazu "govoriti jezicima" u Novom zavetu treba shvatiti kao govorenje ekstatikim, nerazumljivim zvucima. Nema nikakve sumnje da je dar jezika u Delima 2. bio u stvari "ksenoglossia" (govorenje drugim do tada nenauenim ljudskim jezicima). Luka dva puta izvetava da je narod uo apostole "gde govore naim jezicima veliine Boje" (Dela 2,8.11). Po tekstu u Delima 10,41-46. Jevreji koji su pratili Petra razumeli su Kornilija i lanove njegovog domainstva kada su hvalili Boga darom jezika. Dar jezika koji su dobili apostoli bio je trajne prirode. Ne samo da su pravilno govorili jezicima koji su im bili dati, ve im je dar jezika omoguavao da i svojim jezikom govore pravilno i precizno, to nikako nije bio sluaj pre dana Pedesetnice (AA 40). Kada je Pavle poloio ruke na dvanaest krtenih uenika u Efesu, Sveti Duh im je dao dva dara. Tekst kae: "Govorahu jezike i proricahu!" (Dela 19,6) Tekst ne odreuje da li je iskustvo koje su stekli s darom jezika bilo "ksenoglossia" ili "glosolalia", ali poto je iskustvo apostola na dan Pedesetnice postalo merilo za identifikovanje kasnijih iskustava sa darom jezika (Dela 10,44-46; 11,15-17), moemo sa sigurnou zakljuiti da se radilo o ljudskim jezicima kojima spomenuti uenici ranije nisu govorili. D.A. Karson (D.A. Carson, 83) tvrdi da je dar jezika u Pavlovom sluaju nesumnjivo bio "ksenoglossia": "Dokaz ide u korist gledita da je Pavle smatrao da je dar jezika dar stvarnih jezika, to znai, jezika koji su razumljivi, ili ljudima ili anelima." Hasel tvrdi da je dar jezika sposobnost govorenja stvarnim jezicima, ali odbija mogunost da su u taj dar ukljueni aneoski jezici. On kasnije naglaava da se taj dar ne odnosi na "nerazumljivo govorenje besmislenim slogovima", koji bi mogli da budu shvatljivi jedino Bogu. Govoriti jezicima znai "govoriti ljudskim jezicima

kojima Bog svoje otkrivene tajne objavljuje ljudskim biima" (Hasel 123, 126). I u Rimljanima 12. i u 1. Korinanima 12. Pavle se slui ljudskim telom kao slikom ili modelom da prikae kako se razliiti duhovni darovi meusobno odnose. Svaki dar ima svoje mesto u Bojem planu; prema tome, nijedan od njih ne sme nedostajati. Kada bi oni koji se smatraju najmanje vrednima nedostajali, celo telo bi trpelo (1. Korinanima 12,14-26). acman (Schatzmann 102) kae: "Nijedan od darova blagodati nije bezvredan; i nijedan nije manje vredan od bilo kojega drugoga!" D. Trajnost duhovnih darova Karizmata se moraju nalaziti u Crkve sve do Hristovog drugog dolaska! To je oigledno na temelju tri Pavlove izjave. Prvo, Pavle kae (1. Korinanima 1,6.7) da posle primanja Hristovog svedoanstva Crkvi nee nedostajati nijedan duhovni dar dok bude ekala na "otkrivenja Gospoda naega Isusa Hrista" (Vidi X. C!). Pavle je potpuno jasan: karizmata e aktivno delovati meu onima koji oekuju drugi Hristov dolazak, i sve dok Hristov dolazak bude odlagan i karizmata e ostati u Crkvi. Drugo, u svojem velikom poglavlju o ljubavi, Pavle kae da nae znanje i prorotvo nisu dostigli savrenstvo i da e zato, kada se pokae savreno, nesavrenoga nestati ((1. Korinanima 13,9.10). Ono to je savreno pojavie se prilikom Isusovog dolaska. Sve do tada duhovni darovi e imati svoju odgovarajuu ulogu u slubi Crkve. Tree, duhovne slube u ijem okviru deluju duhovni darovi darovane su Crkvi sve dok "dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje sina Bojega, u oveka savrena, u meru rasta visine Hristove." (Efescima 4,13) To e se ostvariti tek onda kada se Isus bude pojavio drugi put da ono to je propadljivo pretvori u nepropadljivo, da nau smrtnu prirodu promeni u besmrtnu (1. Korinanima 15,53). E. Svrha duhovnih darova Novi zavet jasno govori da su duhovni darovi dati da bi se dovrila misija poverena Crkvi. U tu misiju je ukljueno i unoenje evanelja u nova polja (Dela 1,8), hrabro objavljivanje Hrista (Dela 4,31), injenje znaka i uda na slavu Boga (Dela 2,43; 5,12-16), jaanje zajednitva i duha jedinstva (Dela 2,44-47; 4,32-37), suzbijanje zabluda uz pomo istine (Dela 6,10), prenoenje blagoslova putem razliitih duhovnih darova za utvrivanje svetih (Rimljanima 1,11; 12,6-8; 1. Petrova 4,10.11). U Efescima 4,11-14. Pavle nabraja darove duhovnih slubi koje je Bog dao Crkvi: apostole, proroke, evaneliste, pastire i uitelje. Ove slube treba da deluju zajedniki na utvrivanju i jaanju stada, kao i na objavljivanju

evanelja onima izvan stada. I pastiri i narod treba da uestvuju u obavljanju ovih slubi. Dok razliite duhovne darove i slube, dobijene od Svetoga Duha, bude upotrebljavala u delu spasavanja blinjih, Crkva danas treba da doivi i iskusi ono isto to je doivela i iskusila prva Crkva posle dana Pedesetnice. Svaki pojedini hrianin ima prednost da primi darove Svetoga Duha da bi pravilno svedoio za Hrista; svaki vernik ima priliku da se poslui svojim darovima u razliitim slubama i da tako doprinese izgradnji Crkve. Poto su duhovni darovi dati da bi se Crkva osposobila da ostvari svoju misiju u svetu, Hristova Crkva je karizmatika Crkva. Iako se danas sama re "karizmatiko" povezuje s ekstatikim ili emocionalnim iskustvima u toku pojedinanog ili zajednikog bogosluenja, u Novom zavetu karizmatiko oznaava osposobljenost za slubu ili pojedinanu ili zajedniku. F. Uslovi za dobijanje duhovnih darova Ve i sama pomisao da se moraju ispuniti neki uslovi za dobijanje Svetoga Duha i darova Svetoga Duha ini da se u izvesnim krugovima pojavi nesigurnost. Meutim, uslovi su usko povezani s novozavetnim uenjima o duhovnim darovima. Na primer, Petar obavetava svoje sluaoce da moraju ispuniti neke uslove da bi mogli dobiti dar Svetoga Duha da se moraju pokajati i krstiti u ime Gospoda Isusa Hrista za oprotenje greha (Dela 2,38). I pred Sinedrionom je nabrojao neophodne uslove: Sveti Duh se daje onima koji su posluni Bogu (Dela 5,32). Pavle obavetava Korinane da neduhovna osoba, koja nije u stanju da razume i prihvati ono to je duhovno, ne moe primiti ni darove Svetoga Duha (1. Korinanima 2,13.14). Zavist i sukobi meu vernicima u Korintu svedoili su da neki meu njima i dalje hode u telu, a ne u Duhu i da, prema tome, nisu dostojni da prime duhovne darove. Pre nego to e nabrojati sedam duhovnih darova (Rimljanima 12,6-8), Pavle savetuje rimskim vernicima da daju telesa svoja u ivu rtvu Bogu, svetu i ugodnu, i da se ne usklauju sa svetom (Rimljanima 12,1.2). Posle liste duhovnih slubi, Pavle poziva vernike da odbace stari nain ivota, da vie ne ive kao neznaboci, da se "obnove duhom uma svojega" i "obuku u novoga oveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i svetinji istine" (Efescima 4,24). Pavle poziva Timotija da "podgreje" dar koji je dobio od Boga, podsea ga da je Bog dao hrianima dar vladanja sobom (2. Timotiju 1,7). I pitanje poslunosti pokree mnoga pitanja. Na primer, da li hrianin moe da kri Boji zakon i da ne potuje Isusova uenja i da i dalje s pravom tvrdi da ima Svetoga Duha i duhovne darove koje Duh daje? Novi zavet ui da je to nemogue (1. Korinanima 2,14.15). Prema tome, kada

neko svesno kri Boji zakon i Isusova uenja, a tvrdi da ima duhovne darove, onda su njegovi takozvani duhovni darovi lani. III. Lani duhovni darovi Ponekad se govori o izopaivanju duhovnih darova. To nas moe navesti na pogrene zakljuke. Pavle nas uverava da Sveti Duh sam bira pojedince kojima e dati odreeni duhovni dar. "A ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe." (1. Korinanima 12,11) Nije verovatno da bi Sveti Duh dodelio bilo koji duhovni dar osobi koja bi ga zloupotrebila ili izopaila, jer sam Pavle kae: "Jer telesni ovek ne prima to je od Duha Bojega, jer mu je ludost, i ne moe da razume, jer treba da se duhovno prosuuje." (1. Korinanima 2,11. ari) Duhovni darovi se daju za slubu, a ne radi sebinog uivanja. Kada bi se istinski duhovni darovi mogli izopaivati, nema sumnje da bi do izopaivanja dolazilo iz sebinih razloga. Na primer, sebinost je pokrenula Simona Maga da od Petra zatrai da kupi sposobnost da Svetoga Duha daje po svom izboru (Dela 8,19). elja za dobitkom je pokrenula proroka Valama da stupi u slubu Valaka, cara Moavaca, i da pokua da prokune Izrailja (4. Mojsijeva 22-24). Ono to na prvi pogled izgleda kao izopaivanje duhovnih darova u stvari je falsifikovanje duhovnih darova. To postaje oigledno ako se ima na umu priroda velikog sukoba izmeu dobra i zla. Karizmata se daju za misiju i za slubu za izgraivanje i jaanje Bojega carstva, za osvajanje i unitavanje Sotoninog carstva. Zato je dobro promiljena namera neprijatelja da falsifikuje duhovne darove koje je Bog dao da bi se izgradila Crkva i unitilo Sotonino carstvo, i da se onda tim falsifikatima duhovnih darova poslui u velikom sukobu izmeu dobra i zla. Oni koji su nadahnuti lanim duhovnim darovima smatraju da su krteni Svetim Duhom, iako Boji Duh ne deluje u njima ni preko njih (Vidi Veliki sukob, I-VI!) A. Prorotvo

Kao to starozavetni izvetaji pokazuju, Sotona nee uspeti da u poslednje dane unese neto novo meu svoje falsifikate duhovnih darova. Lani proroci, koji se najavljuju, nee uspeti da uzopae istinski dar prorotva, oni e biti samo falsifikati sotonski pokuaj da zavede i zbuni ljude, ukoliko mu to bude bilo mogue. Izrailj je vrlo rano morao da se suoi s prevarama i lanim prorocima. Valam je bio pravi Boji prorok, ali je u vreme kada se pojavio u istoriji Izrailja izgubio pravi proroki dar zbog svog grenog lakomstva.

Nastavljajui da se predstavlja kao Boji prorok, postao je lani prorok, falsifikat (PP 439). Izrailj je bio upozoren: "to bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navri se, to je re koju nije rekao Gospod; nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se!" (5. Mojsijeva 18,22) Mnogo stolea posle toga ispit verodostojnosti pravoga proroka, postavljen u 5. Mojsijevoj, postao je predmet sukoba izmeu Jeremije i Ananije. Jeremija je prorekao da e se Jevreji, odvedeni u vavilonsko ropstvo, vratiti u Palestinu posle sedamdeset godina (Jeremija 25,11.12; 29,10). Ananija je u Gospodnje ime objavio da e se prognanici vratiti za dve godine (Jeremija 28,3). Jeremija je objavio narodu da e znati, ukoliko se rei proroka obistine, da je Gospod govorio preko njega. Onda je Jeremija izrekao i drugo proroanstvo: da e Ananija umreti te iste godine (Jeremija 28,9.16). Oba Jeremijina proroanstva su se obistinila: Ananija je umro sedmoga meseca te godine (Jeremija 28,17), a zarobljenici su se vratili tek posle sedamdeset godina. Ali, ako se rei istinskog proroka ne obistine, da li to znai da je postao lani prorok, falsifikat? Ne uvek, jer je sam Gospod postavio pravilo o uslovljenom proroanstvu. B. uda

Isus nije upozorio samo na pojavu lanih proroka pri kraju vremena (Matej 7,15-20; 24,24), ve i na pojavu lanih udotvoraca: "Mnogi e meni rei u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: nikada vas nisam znao! Idite od mene koji inite bezakonje!" (Matej 7,22.23) "U onaj dan" e mnogi koji su inili uda u Njegovo ime traiti da uu u Njegovo carstvo, ali e biti odbijeni. Ti udotvorci, koje Isus naziva zloincima, nisu izopaili istinski dar uda, jer ga zloinci nikada nisu ni mogli imati. Umesto toga, oni su sebe stavili u ruke velikog varalice, uda koja su inili bila su lana uda, falsifikati. Pavle je izrekao sledee proroanstvo kada je pisao Solunjanima: "Kojega je dolazak (oveka bezakonja) po injenju Sotoninu sa svakom silom, i znacima i lanim udesima i sa svakom prevarom nepravde meu onima koji ginu, jer ljubavi istine ne primie, da bi se spasli." (2. Solunjanima 2,9.10)

Jovan istie da se priprema za Armagedon temelji na prevarama. Tri demonska duha, koji deluju preko svojih predstavnika, falsifikovae dar uda i prevarie glavare celoga sveta da preuzmu aktivnu ulogu u konanom sukobu izmeu dobra i zla (Otkrivenje 16,13.14). C. Dar jezika

Dar jezika, kao i dar prorotva i uda, bie falsifikovan. Prvobitni dar na dan Pedesetnice bio je dar savrenog sluenja ljudskih jezicima. Izgovaranje zvukova koji se ne mogu izjednaili ni sa jednim ljudskim jezikom nije uzopaenje, ve falsifikovanje pravog dara jezika. Naglasak koji se stavlja na jezike u savremenom pentekostalnom pokretu moe se posmatrati kao izopaivanje pravog mesta dara jezika u Bojem sveukupnom planu. Na primer, pentekostalci kau da se zbog toga to je prva manifestacija sile Svetoga Duha "bilo natprirodno sluenje drugim jezicima", jezici moraju posmatrati kao "normativni dokaz pentekostalne sile u ivotu hrianina" (Ervin, 40). Meutim, Pavle pita: "Eda li svi govore jezike?" (1. Korinanima 12,30) Sluenje pridevskom negacijom "me" u grkom originalu Pavlovog pitanja slui kao dokaz da je Pavle oekivao negativan odgovor. Isti apostol kae: "A ovo sve ini jedan i taj isti Duh, razdeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe!" (2. Korinanima 12,11) Tvrenje da svi moraju govoriti jezicima pre nego to mogu da budu krteni Svetim Duhom predstavlja izopaivanje Pavlovih rei u 1. Korinanima 12. i 14, dok je samo govorenje glasovima koji ne pripadaju nijednom ljudskom jeziku falsifikat pravog dara jezika. Povezivanje duhovnih darova sa autoritetom takoe predstavlja izopaivanje Pavlovog uenja o duhovnim darovima. Korinanski fanatici su, moda, zloupotrebili dar jezika kada su sebe postavili iznad ostale brae. Posledica je bila da se njihov duhovni autoritet, izraen glosolalijom, pretvorio u anarhiju i ugrozio zajednitvo Crkve. acman (Schatzmann) zapaa: "Moglo bi se sa sigurnou tvrditi da karizmatski autoritet pojedinanog vernika prima i zadrava svoje znaenje jedino u njegovom pokoravanju karizmatskom autoritetu cele Crkve." (99) IV. Proroki dar

Vrednost prorokog dara se moe odrediti jedino u svetlosti njegovog najdragocenijeg proizvoda. L.E. Frum (L.E. Froom, PFOF 4,966)

objanjava: "Shvatanje da je Biblija, izraziti proizvod Duha prorotva, odmah iza samoga Hrista i Svetoga Duha, Boji najbolji dar oveku, uzdie Duh prorotva sa podruja neke udne neodreenosti na najvii nivo delovanja udesnog plana otkupljenja." Poto dar mora da ima i svoga primaoca, moramo postaviti i dva pitanja: (1) Ko prima dar prorotva? i (2) Koju ulogu u Hristovoj Crkvi imaju takve osobe? A. Definicija terminologije Nekoliko rei se u Bibliji prevode reju ""prorok". Dobro bi bilo ustanoviti ta znae sve te upotrebljene rei. U Starom zavetu, tri rei se prevode reju ""prorok". Jevrejske rei "hozeh" i "roeh!" znae "videlac" i naglaavaju nain na koji Bog prenosi svoje poruke proroku, putem vidljivih slika. Re "nabi" se najee upotrebljava i izgleda da svoj koren vue iz pojma "objaviti". Prema tome, prorok je osoba koja "objavljuje", osoba koja "objavljuje poruku". Jedan primer ove uloge nalazimo u sluaju Arona koji je Mojsiju sluio kao govornik na dvoru Faraona (2. Mojsijeva 7,1). Spajajui znaenje ove tri jevrejske rei, moemo zakljuiti da prorotvo u Starom zavetu oznaava: (1) poruku od Boga, koja se moe ali ne mora odnositi na budunost, (2) koju je primila osoba koja je dobila proroki dar, (3) i koja se mora objaviti odreenim sluaocima. Kada pisci Novog zaveta govore o porukama proroka, obino misle na starozavetne proroke. U novozavetnom svetu grka re "prophetes" (prorok) nije se odnosila samo na one koji prenose boanske poruke, koji govore u Boje ime, ve i na filozofe, uitelje, istoriare, ili strunjake na nekom naunom podruju. I u hrianskoj zajednici je bilo proroka: bili su to ljudi i ene koji su govorili u Boje ime. B. Proroki poziv Postoje neka razmimoilaenja o tome da li proroki poziv i izlivanje prorokog dara sainjavaju "proroku slubu" ili je taj dar striktno funkcionalan. U svakom sluaju, Biblija belei neka dramatina iskustva vezana uz pozivanje proroka i dobijanje prorokog dara. Na primer, Bog se obratio Mojsiju iz grma koji je goreo, a nije sagorevao (2. Mojsijeva 3,4). Ilija je bacio svoj plat na plea Jelisija (1. Carevima 19,19-21). Isaija je stajao u boanskoj prisutnosti kada je uareni ugarak sa oltara bio stavljen na njegove usne (Isaija 6). Jeremija je bio obaveten da ga je Bog izabrao za proroka pre njegovog roenja i da je dodirnuo njegove usne (Jeremija 1). Amos je bio pozvan od stada, pripadao je pastirima u Tekuji (Amos 1), dok je

Pavle pao na lice kada se sreo sa boanskom slavom vaskrsloga Hrista (Dela 9,1-9). Drugi su se pojavili kao proroci i bez nekog spektakularnog, dramatinog poziva. Pojavili su se u istoriji, obavili zadatak koji im je bio poveren, i nestali. utanje ne iskljuuje mogunost da su doiveli neko dramatino iskustvo u trenutku kada im je bio upuen poziv, niti znai da nisu imali prorokog dara. Meutim, svi istinski proroci imaju neto zajedniko. Iako su neki meu njima oklevali da prihvate odgovornost koju je Bog eleo da poloi na njihova plea, oni su se posluno poklonili pred Onim koji im je uputio poziv. Ovo pokorno dranje je proizlazilo iz srca koje se promenilo silom Svetoga Duha, kao to se vidi iz rei proroka Samuila: "Govori Gospode, uje sluga tvoj!" (1. Samuilova 3,10) i proroka Isaije: "Evo mene, polji mene!" (Isaija 6,8) Svrha prorokog dara je da poslui kao sredstvo veze izmeu Boga i oveka. Poto Boja dela u istoriji imaju znaajan uticaj na ljude, Bog eli da ih obavesti. Amos daje ovo obeanje: "Jer Gospod Gospod ne ini nita ne otkrivi tajne svoje slugama svojim prorocima!" (Amos 3,8) Razliite proroke poruke, zabeleene u Bibliji, pokazuju uloge ovog dara, koji treba, na primer, da usmerava, da savetuje, da ukorava, da pouava, da tei, da otkriva budunost, da opominje, da upozorava na pretstojee kazne, da poziva na probuenje, da spomenemo samo neke. Sve u svemu, prorotvo otkriva stvaralaka i otkupiteljska Boja dela onako kako su nam pokazana u Isusu. Ono slui kao udbenik koji treba da prouavaju i posluaju svi oni koji su svoju veru utemeljili na venoj nadi. C. Primanje i prenoenje poruka Pravo prorotvo se sastoji od primanja boanskih otkrivenja i od objavljivanja primljenih poruka. Lano prorotvo uvek eli da objavljuje svoje poruke, ali njegove poruke nisu rezultat otkrivenja koje dolazi od Boga. Mojsije kae: "Ako ustane uzmeu vas prorok ili koji sne sanja, i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne zna, i njima da sluimo, nemoj posluati to ti kae taj prorok ili sanja." (5. Mojsijeva 13,1-3) San, u tom sluaju, dolazi iz nekog drugog izvora, a ne od Boga. Bog je potvrdio Aronu i Mariji da istinski proroci primaju svoja otkrivenja od Njega, jer im je rekao: "ujte sada rei moje: prorok kada je meu vama, ja u mu se Gospod javljati u utvari i govoriu s

njime u snu." (4. Mojsijeva 12,6) Ova izjava nabraja dva najea naina uz iju pomo e Bog prenositi svoje poruke osobi koju je izabrao da primi proroki dar (Vidi Otkrivenje- Nadahnue III. IV). 1. Vienja Prorok u vienju moe da vidi simboline slike dogaaja koji e se odigrati u budunosti, ili da vidi stvarne dogaaje koji su se odigrali u prolosti ili neposredno treba da se zbudu. Prorok moe da razgovara sa Bogom i sa anelima; on je obaveten o dogaajima u ivotu naroda, careva i obinih ljudi; on moe da bude odnesen izvan vremena koje mi poznajemo, u vreme posle zavretka velikog sukoba izmeu dobra i zla, da posmatra dogaaje koji e se zbivati u venosti. Biblija opisuje i fizike fenomene koji su se dogaali u toku vienja, dogaaje koje su neki mogli smatrati delom nekog navodnog "ekstatikog" iskustva. Na primer, Valam opisuje kako je pao na lice pred vienjem Svemoguega i sluao Njegove rei otvorenih oiju (4. Mojsijeva 24,3.4.15.16). Danilo je ostao bez fizike snage, pao je na lice i ostao u naizgled dubokom snu. Osetio je ruku koja ga je dodirnula i podigla na ruke i kolena. Kada mu je bio zapoveeno da ustane, dobio je snagu i ustao drhtei, ali po svemu sudei nije disao (Danilo 10,8-11.17). Pavle je u trenutku svoga prvog vienja bio pogoen svetlou koja ga je obasjala i izazvala njegovo privremeno slepilo (Dela 9,3-8). Jovan je pao na zemlju, naizgled kao mrtav (Otkrivenje 1,17). Stanje Elen G. Vajt u toku vienja bilo je vrlo slino stanju proroka koje smo upravo opisali. Ove karakteristike stanja su podrobno opisali mnogi oevici. Meu te karakteristike spadaju gubitak fizike snage posle kojega je dobijala natprirodnu snagu, nedostatak disanja, otvorene oi koje su naizgled posmatrale neto u daljini, bila je nesvesna svoje okoline, dok joj je posle vienja neko vreme sve izgledalo obavijeno dubokom tamom. Iako su ovi fiziki fenomeni privlaili panju ljudi, sadrina poruke, primljene od Boga, ipak je predstavljala pravi predmet panje. 2. Snovi

Bog je Arona i Mariju obavestio da e saobraati s prorokom i putem prorokih snova. Poruke, primljene preko snova, nisu bile manje vredne od onih koje su primljene vienjem; razlika je samo u tome to su upuene u vreme dok je prorok spavao.

I sa ljudima koji nisu proroci Bog moe da stupi u vezu preko snova. Na primer, putem simbolinog lika caru Navuhodonosoru je u snu bilo pokazano kako e izgledati budua istorija ljudskog roda. Danilo, Boji prorok, dobio je sposobnost da protumai ono to je car Navuhodonosor video u "nonoj utvari" ili, bolje reeno, u snu (Danilo 2). Kada su je upitali kako zna da li joj je Bog preneo neku poruku preko sna ili je samo sanjala kao to sanjaju i drugi pripadnici ljudskog roda, Elen G. Vajt je odgovorila da joj se u toku sna javlja isti aneo koji joj se pokazuje u toku vienja (A. White 1969, 7). 3. Re Gospodnja

Ipak, ne dolaze sva otkrivenja putem vienja i snova. Na mnogo mesta u svetim spisima, pisci se pozivaju na metodu prenoenja boanskih poruka koju obeleavaju kao "doe mi re Gospodnja", ne spominjui pri tome ni vienja ni snove (Jeremija 1,4; Jezekilj 6,1; Osija 1,1). Izgleda da se ovde radi o nekoj vrsti otkrivenja kojom prilikom se Gospod obraa proroku, a prorok slua Njegov glas. 4. Istraivanje kao model

Luka opisuje jo jedan nain izraavanja pravog prorotva, i spominje istraivanje. U uvodu u svoje Evanelje, on tvrdi da su oevici ivota i delovanja Isusa Hrista, zajedno sa slugama Rei, predstavljali njegov izvor. On ovde ne spominje ni vienja ni snove, iako ni oni ne moraju biti iskljueni, ve jasno govori o razgovorima, napominjui posebno injenicu da je ono to je Isus uinio bilo "predano (paredosan) nama", prepriano njemu (Luka 1,2). Elen G. Vajt ovako opisuje dimenziju istraivanja u prorokoj slubi: "Bogu je bilo ugodno da svoju istinu objavi svetu preko ljudskih orua, i On je sam, svojim Svetim Duhom, kvalifikovao ljude i osposobio ih da obave to delo. On je usmeravao njihov um prilikom biranja ta e da kau i ta e da napiu." (GC VI) Kada shvate da boansko nadahnue obuhvata ne samo snove i vienja pod uticajem Svetoga Duha, ve da Sveti Duh usmerava nadahnute pisce prilikom sakupljanja informacija u toku istraivanja, treba da pomogne itaocima da prihvate injenicu da su se u nekim sluajevima i kanonski i nekanonski nadahnuti pisci sluili drugim izvorima informacija prilikom pisanja svojih spisa.

5. Prenoenje poruka

Proroke poruke su prenoene na razliite naine. Mnoge su objavljene usmeno pojedincima ili grupama (2. Samuilova 12,7-12; Dela 21,10-12). Neke su poslane u obliku pisma (Jeremija 29; Otkrivenje 2; 3; sve novozavetne poslanice su u stvari pisma koja su nadahnuti pisci slali pojedincima ili crkvama). Sluei se pantomimom prorok Jezekilj je mnoge svoje poruke uputio zarobljenicima u Vavilonu (Jezekilj 4; 5; 12; i tako dalje). Neki nadahnuti pisci su se sluili knjievnim pomonicima prilikom pisanja poruka koje su dobili od Boga. Na primer, Varuh je pomagao Jeremiji u zapisivanju svih uputstava koja mu je Gospod davao (Jeremija 36,1-4). Kada je car Joakim unitio originalni rukopis, Jeremija je ponovo diktirao Varuhu u pero proireni tekst (Jeremija 36,32). Izgleda da je i Pavle imao pomonike koji su mu pomagali u pripremanju teksta njegovih poslanica. Tercije je kao pisar napisao Poslanicu Rimljanima (Rimljanima 16,22). Neke poslanice se zavravaju pozdravom koji je pisan Pavlovom rukom, to znai da je neko drugi umesto njega pisao ostali tekst poslanice, na primer, poslanice 1. Korinanima, Koloanima, 2. Solunjanima, i verovatno Galatima. To je mogao biti sluaj i sa drugim njegovim poslanicama. 6. Prosvetljenje

Dar prorotva je dat za usavravanje Crkve (1. Korinanima 14,4). Onako kako mu Sveti Duh objavljuje poruke, tako ih prorok prenosi narodu da bi ljudi upoznali Boju volju. Zapisane proroke poruke pruaju priliku mnogobrojnim osobama da saznaju Boju volju koja je bila otkrivena proroku. Uitelji i propovednici koji pouavaju Boji narod tumaei mu Boju volju imaju dar opominjanja (Rimljanima 12,8) ili dar pouavanja (1. Korinanima 12,28). Kada uitelj ili propovednik priprema svoje poruke, Sveti Duh prosvetljuje njegovo razumevanje. To iskustvo se naziva prosvetljenje, a ne dar prorotva. Kada se poruka prenosi, autoritet svake poruke se temelji na nadahnutom biblijskom tekstu iz kojega je izvuena, a ne na neemu to bi bilo svojstveno uitelju ili propovedniku, niti na njegovom iskustvu prosvetljenja (Vidi Tumaenje II,D!)

V. Prorotvo i kanon Biblije

Poto Stari i Novi zavet objavljuju tako iroku i raznovrsnu lepezu aktivnosti pod zajednikim nazivom prorotvo, veoma je teko svaki primer nadahnute proroke aktivnosti, zabeleen u Pismu, svrstati u neke precizno odreene kategorije. Predlog da se prorotvo podeli u usmeno i pisano prorotvo predstavlja samo pokuaj navoenja dveju vrlo rastegljivih kategorija u koje bi se nadahnute proroke aktivnosti mogle svrstati. Osim toga, rasprava o prorotvu kao o duhovnom daru svakako da pokree i pitanje autoriteta proroka i njegovog odnosa prema ranijim otkrivenjima koja su ve prihvaena i ukljuena u kanon Biblije. U svrhu ovog prouavanja moglo bi se postaviti i pitanje: Kakvu bi ulogu mogao imati proroki dar posle zakljuenja biblijskog kanona? A. Usmeno prorotvo

Usmeno prorotvo je prethodilo pisanom, postojalo je istovremeno sa aktivnostima proroka koji su zapisivali svoje poruke i ono e biti prisutno u Bojem narodu sve do kraja vremena (Joilo 2,28.29). U ovu kategoriju spadaju i takvi starozavetni proroci kao to su bili Enoh i Noje pre Potopa, i Ilija i Jelisije posle Potopa. Usmeno prorotvo je postojalo i u novozavetna vremena, kao to emo kasnije videti (Vidi VI!) Manje poznati primeri usmenog prorotva mogu se svrstati u sledee ire kategorije: 1. Potvrdne poruke

U nekim sluajevima ljudi i ene, pokrenuti Svetim Duhom, izricali su rei koje su bile sraunate da potvrde veru, da utee Boji narod ili da mu poslue na blagoslov, objavljujui da je Bog prisutan u njegovoj sredini. Nekoliko primera moemo navesti i iz Starog i iz Novog zaveta. Stari zavet izvetava o iskustvu sedamdesetorice stareina koji su bili izabrani da pomau Mojsiju u upravljanju Bojim narodom. Po Bojem nareenju Mojsije je sazvao 70 stareina pred ator od sastanka i "Gospod sie u oblaku i govori k njemu i uzevi od duha koji bee na njemu metnu na onih sedamdeset ljudi izmeu stareina i kada duh

doe na njih prorokovahu, ali vie nikada" (4. Mojsijeva 11,25). Dvojica iz te grupe nisu dola na sastanak, ali se Sveti Duh spustio i na njih, pa su i on prorokovali (4. Mojsijeva 11,26-30). Iako nam Biblija ne otkriva ta su ti ljudi govorili, i iako oni vie nikada nisu proricali, moglo bi se zakljuiti da su zajedno sa Mojsijem dobili dar mudrosti i razuma, jer su s njime delili i odgovornost upravljanja Izrailjem. Uinivi da ovih 70 stareina proriu pod uticajem Svetoga Duha Bog je pred celim Izrailjem potvrdio da je te ljude izabrao da obave posebno delo. I prvi vladar Izrailja je stekao slino iskustvo. On je prvo proricao u znak da ga je Bog zaista izabrao da vodi Izrailja (1. Samuilova 10,113). Drugi put je Duh pokrenuo Saula da prorie da bi ga spreio da Davidu uzme ivot. U isto vreme su i ljudi koje je Saul poslao da ubiju Davida poeli da proriu (1. Samuilova 19,18-24). Iako ni Saul ni njegovi naoruani ljudi nisu bili proroci, njihovo iskustvo je uverilo Izrailjce da je Gospod s Davidom. Posle smrti cara Saula, grupa ljudi iz Venijaminovog i Judinog plemena potraila je Davida s namerom da mu se pridrui. David je bio spreman da ih prihvati ukoliko su doli kao prijatelji, ali nije bio siguran u njihove namere. "Tada Duh doe na Amasaja, poglavara meu vojvodama, te ree: tvoji smo, Davide, i s tobom emo biti, sine Jesejev; mir, mir tebi i pomagaima tvojim, jer ti pomae Bog tvoj!" Uvidevi da je Amasaj bio pokrenut Svetim Duhom da izgovori ove rei, David je prihvatio ove ljude u svoje redove i "postavio ih meu poglavare nad etama." (1. Dnevnika 12,18) Nema izvetaja da je Amasaj ikada vie proricao; on svakako nije bio prorok. Novi zavet belei iskustva Jelisavete i Zaharije. Luka tvrdi da su oboje bili puni Svetoga Duha: Jelisaveta je boansku poruku objavila vrlo glasno, dok je Zaharija proricao (Luka 1,41.67). Marija, Isusova majka, odgovorila je na Jelisavetinu nadahnutu izjavu svojom prekrasnom pesmom: "Velia dua moja Gospoda!" (Luka 1,46-55) Nema nikakve sumnje da je Marija govorila pod nadahnuem. Nainivi uvod u svoje Evanelje ovom trilogijom nadahnutih izjava, Luka potvruje da je dar prorotva bio obnovljen u Izrailju i da je najavio zoru mesijanskog dana. Starozavetni prorok Joilo je prorekao dan kada e proroki dar biti obilno izliven. Kada Boji Duh bude izliven na Boji narod, "proricae sinovi vai i keri vae, starci vai snie snove i mladii vai videe utvare" (Joilo 2,28). Petrova primena ovog teksta na dogaaje u dan Pedesetnice svakako je u skladu s kontekstom Joilovog proroanstva o davanju ranoga dada (Joilo 2,23. Vidi VI!). Drugi deo Joilovog

proroanstva koji se odnosi na pozni dad obeava Bojem narodu budue iskustvo slino onome na dan Pedesetnice. 2. Pevai u Svetilitu

Druga kategorija usmenih proroanstava moe se dovesti u vezu sa pevaima u Svetilitu. Pod Davidovim nadzorom bile su uspostavljene tri grupe pevaa da proriu uz lire, harfe i cimbale u toku bogosluenja. Sinovi Asafovi, potomci oveka koji je napisao mnoge psalme sauvane u kanonskoj Knjizi psalama, izricali su proroanstva. Sinovi Jedutunovi su proricali pod upravom svoga oca "uz gusle hvalei i slavei Gospoda". Sinovi Emana, Davidovog vidioca, takoe su proricali pod vodstvom svoga oca "pevajui u domu Gospodnjem uz kimvale i psaltire i gusle za slubu u domu Bojemu" (1. Dnevnika 25,1-8). Ove pevake grupe nisu bile sainjene od proroka, iako je Eman bio videlac, a Asaf napisao kanonsku Knjigu psalama. Kako su ovi pevai mogli proricati pod vodstvom svojih horovoa? Nema sumnje da su pevali tekstove koje su unapred za njih napisali nadahnuti ljudi. Oni nisu bili proroci, ali su pevali nadahnute proroke tekstove na slavu Boga i tako su, u tom odreenom smislu, proricali. 3. Sinovi proroki

Trea kategorija prorokih aktivnosti odigravala se u prorokim kolama, ustanovama koje je osnovao i vodio prorok Samuilo. Mladii koji su se kolovali u ovim kolama bili su nazivani proroki sinovi. Prouavali su uglavnom Boji zakon, uputstva koja je ostavio Mojsije, svetu istoriju, svetu muziku i poeziju. U Samuilovo doba dve takve kole bile su otvorene u Rami i Kirijat Jarimu (PP 593). Ove kole i proroki sinovi postojali su i u vreme proroka Ilije i Jelisija, a nastava se odravala u Vetilju i u Jerihonu (2. Carevima 2,1-18; 4,17). Jedan polaznik ovih kola bio je poslat caru Ahavu da mu prenese usmenu boansku poruku (1. Carevima 20,35-43). Dva puta se u izvetaju o njemu govori kao o proroku (1. Carevima 20,38.41). Stotina proroka koje je Avdija sakrivao u peinama od gneva carice Jezavelje i hranio hlebom i pojio vodom moda su takoe dolazili iz redova prorokih sinova (1. Carevima 18,3.4). Iako nam Biblija ne daje opirne podatke o tim ljudima, Bog ih je priznavao za proroke i upotrebljavao za izvrenje svojih namera.

B. Pisana proroanstva

Pisano proroanstvo je poruka koja iza sebe ima Boji autoritet, koju objavljuje Sveti Duh preko izabranog vesnika u pisanom obliku i upuuje odabranim primaocima. Ovaj oblik prorotva se moe podeliti u dve grupe: u kanonska i nekanonska proroanstva. 1. Kanonska proroanstva Kanonske knjige Starog i Novog zaveta predstavljaju autoritativni Boji glas koji govori preko Njegovih izabranih orua, biblijskih pisaca. Ona objavljuju istine koje upuuju na veni ivot i sva religijska uenja se moraju temeljiti na njima i ocenjivati prema njima. 2. Nekanonska proroanstva Kanonske bibolijske knjige nas upoznaju i s prorocima iji spisi nisu ukljueni u kanon Biblije. Meu njima su u Starom zavetu Natan i Gad (1. Dnevnika 29,29) i Ahija i Id (2. Dnevnika 9,29). Iako ti proroci nisu napisali ni jednu re kanona, ipak su priznati kao proroci. Kao takvi bili su Boji predstavnici i njihove poruke su imale boanski autoritet. Kao to emo kasnije videti, Elen G. Vajt spada u kategoriju nekanonskih proroka poslednjeg vremena i ona je iza sebe ostavila mnogobrojna pisana proroanstva (Vidi XI!). VI. Prorotvo u Novom zavetu

U poetnom poglavlju Evanelja po Luki, proroki dar se pojavljuje u himnama Jelisavete, Marije i Zaharije. Sva etiri Evanelja izvetavaju o prorokoj slubi Jovana Krstitelja. Proroki duh je nastavio da se aktivno ispoljava u toku celog iskustva apostolske Crkve, a posebno se pokazao u delima apostola Jovana u Otkrivenju krajem prvog stolea. Pavle dva puta upozorava svoje itaoce da je Bog u svojoj Crkvi postavio i proroke (1. Korinanima 12,28; Efescima 4,11). On ide i korak dalje i kae da je novozavetna Crkva utemeljena na apostolima i prorocima (Efescima 2,20). Ti proroci su novozavetni proroci, jer Pavle kae u Efescima 3,4.5. da je Sveti Duh otkrio tajnu Hristovu apostolima i prorocima, tajnu koja nije bila objavljena proteklim naratajima.

Grka struktura reenice u tekstu u Efescima 2,20. (ton apostolon kai propheton) i Efescima 3,5. (tois hagiois apostolois autou kai prophetais) upuuje na zakljuak da i apostoli i proroci spadaju u istu kategoriju, to jeste, da su apostoli istovremeno i proroci. Meutim, svakako da je ostalo zabeleeno da je u Novom zavetu bilo i proroka koji nisu spadali meu apostole, na primer, Agav, Juda, Sila i etiri Filipove keri. Pavle poziva Korinane da trae duhovne darove, a posebno dar prorotva, zato to prorotvo izgrauje crkvu opomenama, ohrabrenjima i utehama (1. Korinanima 14,1-3). Dar jezika, jedino u sluaju kada se protumai tako da poslui na dobrobit crkve, moe se smatrati ravnopravnim daru prorotva. I zato Pavle naglaava: "Ali ja bih hteo da vi svi govorite jezike, a jo vie da prorokujete!" (1. Korinanima 14,5) U ovom treutku bismo se morali setiti Pavlovog retorikog pitanja: "Eda li su svi proroci...Eda li svi govore jezike?" (1. Korinanima 12,29.30) I ponovo, prema grkoj adverbijalnoj negaciji (me), koja je upotrebljena u pitanju, oigledan odgovor bi morao da glasi: "Ne!" Prema tome, iako bi Pavle eleo da svi budu proroci i da mogu proricati, on je duboko svestan da svi ne mogu i nee primiti dar prorotva. Na temelju ovog shvatanja, proroci iz 1. Korinanima 14,29-33. spadaju u kategoriju usmenih proroka. To nisu vernici Crkve koji, pokrenuti propovedi ili himnom, ele da podele misao ili dve o onome to im je bilo reeno. Rei tih proroka su morale biti ocenjivane i procenjivane prema miljenju drugih proroka (hoi alloi); i ukoliko budu pozitivno ocenjene one e biti objavljene tako da poruku od Boga svi mogu pravilno shvatiti i ceniti. VII. Uslovljena i neuslovljena proroanstva

Misao da svako proroanstvo izreeno ustima pravog proroka mora da se ostvari i da svako neostvareno proroanstvo znai da ga je izgovorio lani prorok, ne moe opstati kada se uporedi s navodima Pisma. Ve i sama injenica da se mogu navesti proroanstva, izreena ustima priznatih Bojih proroka, koja se nisu ispunila, primorava nas da priznamo da postoje najmanje dve nove kategorije proroanstva: uslovljena i neuslovljena proroanstva (Vidi: Apokaliptiko II B!). A. Neuslovljena proroanstva

Neka proroanstva u Bibliji, ve po svom sadraju, moraju se ispuniti bez obzira na odgovor ljudskih bia. U tu kategoriju su ukljuena velika mesijanska proroanstva, proroanstva o kraju ljudske istorije, onakve kakvu je mi poznajemo, kraju naeg iskustva s grehom, kao i proroanstva o obnovljenoj Zemlji. B. Uslovljena proroanstva

Proroanstva koja se nisu ispunila mogu se nazvati lanima. Moraju se, naime, izeti u obzir tekstovi koji kau, na primer: "to bi prorok rekao u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navri se, to je re koju nije rekao Gospod, nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se." (5. Mojsijeva 18,22) I Jeremija je napisao: "Prorok koji prorie mir, kada se zbude re toga proroka, onda se poznaje taj prorok da ga je zaista poslao Gospod." (Jeremija 28,9) Sa druge strane, u Starom zavetu postoji jedna cela knjiga, posveena proroanstvu koje se nije ispunilo, iako je proroanstvo bilo istinsko, od Boga. Jona je stigao u Ninivu i poeo propovedati: "Jote etrdeset dana pa e Niniva propasti!" (Jona 3,4) Na temelju pravila koje je objavljjeno u 5. Mojsijevoj 18,22. Jonu bi trebalo proglasiti za lanog proroka, jer grad Niniva stvarno nije bio razoren u roku od etrdeset dana. Meutim, Jona je bio istinski prorok koji je objavio vest koju mu je Bog poverio. Jonino od Boga nadahnuto proroanstvo se nije ispunilo, jer se narod kojemu je bilo upueno pokajao, proglasio post i odenuo se u kostret (Jona 3,5). Iskustvo Ninive oslikava temeljno naelo uslovljenih proroanstava, naelo koje je ovako oblikovao Jeremija: "Kada bih rekao za narod ili za carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem, ako se obrati narod od zla za koje bih rekao i meni e biti ao sa zla, koje miljah da mu uinim. A kada bih rekao za narod i za carstvo da ga sazidam i nasadim; ako uine to je zlo preda mnom ne sluajui glasa mojega, i meni e biti ao dobra koje rekoh da mu uinim." (Jeremija 18,7-10) VIII. Proroki dar i zavreni kanon Meu hrianima postoji istinski strah da e autoritet Boje Rei, izraen u spisima starozavetnog i novozavetnog kanona, biti doveden u pitanje ukoliko priznaju da se proroki dar javlja u Crkvi i posle prvog stolea posle Hrista. Upravo taj isti strah navodi i mnoge koji veruju da e se proroki dar ipak javljati u Crkvi sve do drugog Hristovog dolaska da tom daru pridaju samo drugostepenu vanost.

Neki od njih smatraju da se poruka teksta u 1. Korinanima 14 moe protumaiti i tako da (1) Crkva ima pravo da procenjuje vest hrianskog proroka, (2) da ta vest nema iza sebe boanski autoritet, to jest, da ne predstavlja Gospodnju zapovest i (3) da se moe i prihvatiti i odbaciti. Osim toga, isti autori tvrde da hrianski dar prorotva nije u istom rangu sa darom pouavanja, jer pouavanje rasvetljava Boju Re, dok hrianskom daru prorotva nedostaje autoritet kanona. Mi se zaista moramo uvati da ne potkopavamo autoritet Pisma stavljajui druge dokumente u isti rang s biblijskim spisima. Ni na koji nain ne smemo umanjivati vanost Biblije ili iriti doktrine suprotne uenjima Biblije. Paljivo istraivanje prorokih poruka nastalih posle zakljuenja kanona treba da pomogne hrianima da izbegnu sve te zamke. A. Pisana nekanonska proroanstva i zavreni kanon

Nema nikakve sumnje da je iskustvo apostola jedinstveno na dva naina. Prvo, oni su svojim oima gledali utelovljenog Boga. Sam Jovan se divi prednosti koja je bila data njemu i ostalim apostolima: "to bee ispoetka, to usmo, to videsmo oima svojim, to razmotrismo i ruke nae opipae o rei ivota: i ivot se javi, i videsmo i svedoimo!" (1. Jovanova 1,1.2) Drugo, apostoli su imali prednost da pod boanskim nadahnuem Svetoga Duha zabelee svoje iskustvo. "Svedoimo i javljamo vam ivot veni, koji bee u Oca i javi se nama; to videsmo i usmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naa je zajednica s Ocem i Sinom njegovim Isusom Hristom. I ovo vam piemo da radost vaa bude ispunjena." (1. Jovanova 1,2-4) Apostolsko iskustvo se ne moe ponoviti, ali je zapisano nama na korist. Ono to su apostoli videli i uli bilo je konano i najuzvienije otkrivanje Boga (Jevrejima 1,1.2). Putem njihovih zapisa itaoci Novog zaveta mogu u izvesnoj meri da doive to isto iskustvo. Spisi apostola, koji se zavravaju knjigom Otrkivenja, sainjavaju zavreni kanon Novog zaveta. Iako opomena, upuena u Otkrivenju 22,18.19, zabranjuje svako dodavanje rei prorotva sadranom u Otkrivenju ili oduzimanje od njega, ovaj zavrni tekst Novog zaveta postavlja i jedno vano pravilo. Naime, da nije dozvoljeno menjanje teksta ne samo Otkreivenja, ve i ni jedne druge kanonske knjige. Meutim, ne sme se olako odbaciti mogunost daljeg boanskog otkrivenja.

Kada shvatimo da pisana prorotva zaista postoje u dva oblika, u kanonskom i nekanonskom, onda moemo prihvatiti i misao da se Bog moe s punim autoritetom obraati svome narodu putem prorokog dara i posle zavretka kanona, ne dovodei time u pitanje poloaj i autoritet kanona. Elen G. Vajt, koja je meu adventistima sedmog dana priznata kao osoba kojoj je Bog dao proroki dar, istie upravo injenicu da Biblija navodi niz proroka koji nisu uestvovali u pisanju Biblije: "Na slian nain, posle zakljuenja kanona Biblije, Sveti Duh e nastaviti svoje delo, On e prosvetljivati, upozoravati i teiti Boju decu."(GC VIII) B. Uloga poslekanonskog prorokog dara

Poto priznajemo da se Bog i dalje autoritativno obraa svome narodu i posle zakljuenja biblijskog kanona, moramo odrediti odnos izmeu pisanog kanonskog prorotva i pisanog nekanonskog prorotva i ulogu ovog poslednjeg u iskustvu Crkve. Moda bi se ovaj odnos i ova uloga na najbolji nain mogli predstaviti razmatranjem odnosa nekanonskih proroka prema Bibliji, razmatranjem uloge koju Elen G. Vajt, prema sopstvenim reima, treba da ima u Crkvi. 1. Da se uzdigne Biblija Elen G. Vajt se prema Bibliji odnosi na potpuno drugaiji nain od, na primer, Dozefa Smita ili Meri Bejker Edi. Dok oni smatraju da su njihovi spisi iznad Biblije, Elen G. Vajt vrhovni autoritet pripisuje Bojoj Rei, Bibliji. Sledei navod izraava njen odnos prema Bibliji: "U svojoj Rei, Bog je ljudima poverio znanje neophodno za spasenje. Sveto pismo treba da bude prihvaeno kao autoritativno, nepogreivo otkrivenje Njegove volje. Biblija je merilo karaktera, objavljiva doktrina, i probni kamen svakog iskustva." (GC VII) Bilbija je prikazana kao putna karta, kao putovoa prema Nebu (1SM 15). Mnogo puta, u svojim propovedima i u svojim spisima, Elen G. Vajt uzdie Boju Re pred narodom i naglaava da je to jedino pravilo vere i ponaanja. Istiui da se Boja Re mora uvati i sluati, ona potpuno odbacuje misao da videlo koje je dobila putem prorokog dara treba da zauzme mesto Biblije (3SM 29) 2. Da se rasvetli i objasni Biblija Iako Elen G. Vajt tvrdi da je njeno nadahnue Svetim Duhom jednako nadahnuu biblijskih pisaca "Sveti Duh je autor Biblije i Duha

prorotva" (3SM 30) ona sebe svesno ubraja meu nekanonske proroke autore. Ono to je pod nadahnuem bila pokrenuta da napie ima iza sebe boanski autoritet, ali (1) treba da bude stavljeno u podreen poloaj prema Bibliji: "Sveti Duh nikada nije bio dat niti bi ikada mogao da bude dat da zameni Bibliju; jer sama Biblija izriito tvrdi da je Boja Re merilo po kojemu treba da se ispituju sva uenja i sva iskustva" (GC VII); i (2) treba da rasvetli i objasni Bibliju: "Malo panje se posveuje Bibliji, pa je Gospod dao manje svetlo da ljude i ene povede prema veem svetlu" (3SM 30). Isus je rekao svojim uenicima da e ih Sveti Duh, kada bude doao, povesti prema potpunijem razumevanju svake istine (Jovan 16,13). Elen G. Vajt primeuje: "Ipak, injenica da je Bog svoju volju otkrio ljudima preko svoje Rei nije uinila nepotrebnim trajnu prisutnost i vodstvo Svetoga Duha. Sasvim suprotno tome, na Spasitelj je svojim uenicima obeao silu Svetoga Duha, koja e Njegovim slugama otvoriti Njegovu Re, koja e rasvetliti i primeniti njena uenja. A poto je upravo Boji Duh nadahnuo Bibliju, potpuno je nemogue da se uenja Svetoga Duha na bilo koji nain ikada suprote uenjima Njegove Rei." (GC VII) 3. Da se primeni Biblija Elen G. Vajt istie da je Biblija puna naela pravilnog hrianskog ivljenja i da su njena svedoanstva, i opta i pojedinana, napisana pod nadahnuem Svetoga Duha, odreena da skrenu panju na ta biblijska naela. Njena svedoanstva nisu neka nova otkrivenja, ve iznose jednostavne ivotne pouke, onako kako su objavljene u Bibliji, da bi se (1) uklonile zablude, (2) da bi se jasnije pokazao pravi put, (3) i da bi se svakome oduzela mogunost izgovaranja (3SM 31). 4. Da se ukori i opomene Crkva

Elen G. Vajt naglaava da je Bog ukore i opomene smatrao vanim delom njene proroke slube. Ona je zato (1) neprestano ukoravala i celu Crkvu i pojedinane vernike, (2) ukazivala na greke koje je inila Crkva ili pojedinci u njoj, na podruju verovanja ili naina ivota; i (3) pozivala i Crkvu i pojedince da se vrate dubljem prouavanju Boje Rei i da uspostave ui odnos sa Bogom (1SM 46-48). 5. Da se Crkva zatiti od doktrinalnih greaka

Nadahnuta istim Duhom kojim su bili nadahnuti biblijski pisci, naglaavajui injenicu da se spisi, nadahnuti Svetim Duhom, ne mogu suprotiti jedni drugima, ve biti u savrenom skladu, Elen G. Vajt kae dalje: "Biblija mora da bude na savetnik. Prouavajte Bibliju i svedoanstva koja je Bog dao; jer se ona nikada ne suprote Njegovoj Rei." (3SM 32) Ukoliko "svedoanstva nisu u skladu s Bojom Reju, odbacite ih! Hristos i Velijal se ne mogu sjediniti!" (3SM 32.33) Upravo zbog tog svog slaganja sa Biblijom, poruke Elen G. Vajt su zatitile Crkvu adventista sedmog dana od prihvatanja doktrinalnih zabluda i pomogle da se njeni vernici utvrde u biblijskoj istini. IX. Ispitivanje prorokog dara

Ljudski rod je ukljuen u veliki kosmiki sukob izmeu dve duhovne sile (Vidi III!). U okviru tog velikog sukoba sile zla se slue svim sredstvima koja im stoje na raspolaganju da prevare ljude i pogreno predstave Boga, sluei se ak i lanim prorocima da bi postigle taj cilj. Isus je zato upozorio: "Jer e izai lani hristosi i lani proroci i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue, i izabrane." (Matej 24,24) Apostol Jovan poziva zato Crkvu da ispita svako prisvajanje prorokog dara: "Ljubazni! Ne verujte svakome duhu, nego kuajte duhove jesu li od Boga, jer mnogi lani proroci izaoe na svet." (1. Jovanova 4,1) etiri osnovne probe se mogu primeniti na svakoga koji tvrdi da ima dar prorotva. Sve etiri probe se moraju uspeno obaviti pre nego to se neiji dar prorotva prizna kao stvaran i verodostijan. A. "Zakon i svedoanstvo traite!"

Prilikom prve probe moraju se uporediti uenja onoga koji tvrdi da ima proroki dar sa uenjima svetog kanona. Ovo naelo je postavio sam Mojsije kada se obratio Izrailju: "Ako ustane meu vama prorok... i on ti ree: hajde da idemo za drugim bogovima... nemoj posluati to ti ree taj prorok ili sanja... i onaj prorok ili sanja da se pogubi, jer vas je nagovarao da se odmetnete od Gospoda Boga svojega!" (5. Mojsijeva 13,1-5) Isaija je naglasio isto naelo mnogo stolea posle Mojsija, kada je savetovao Izrailjce da ne pitaju za savet medijume ili

vraare. Umesto toga, narod treba da trai zakon i svedoanstvo! Prorok istie da izvor informacija koji nije u skladu sa zakonom i svedoanstvima nema u sebi videla, nema boanske svetlosti! (Isaija 8,20) Poto je Biblija izvor istine, autoritativno, nepogreivo otkrivenje Boje volje, objavljiva doktrina i proba svakog iskustva, sve ono to se proglaava prorokim darom mora da bude u skladu s Bojom Reju! Kao to je Elen G. Vajt napisala: "Poto je Boji Duh nadahnuo Bibliju, nemogue je da bi uenje Duha ikada bilo u suprotnosti sa uenjima Boje Rei." (GC VII) Svaka doktrina, svaki savet ili svako prorotvo koje se razlikuje od onoga to je objavljeno u Bibliji, mora da bude odbaeno, jer ne potie od Bojega Duha. B. Proroci se prepoznaju po svojim rodovima

Isus je objavio drugu probu: "uvajte se lanih proroka, koji dolaze k vama u odelu ovijemu, a unutra su vuci grablijivi. Po rodovima njihovim poznaete ih!" (Matej 7,15-20) Sadraj proroke poruke, kao i uticaj prorokovog linog ivota, svedoe o izvoru njegove poruke. Nain ivota onoga koji ima istinski dar prorotva bie u skladu s uenjima Biblije. Osim toga, svi moraju uzeti u obzir vrstu roda koji se javlja u ivotu ljudi koji slede uenja osobe koja tvrdi da ima proroki dar. Ukoliko je ivot onoga koji tvrdi da ima proroki dar, ukoliko je i uticaj njegovih uenja u skladu s Biblijom, tada je ta osoba uspeno poloila drugu probu. C. Ispunjena proroanstva

Iako proricanje budunosti nije osnovni zadatak pravog proroka, mora se obratiti panja na proroanstva koja je on dao. Kao to smo ve zapazili, proroanstva mogu da budu uslovljena i neuslovljena (Vidi VII!). Bog je rekao Izrailju da prorok koji u ime Gospodnje izrekne proroanstvo koje se kasnije ne ispuni govori u svoje ime, a ne u Njegovo (5. Mojsijeva 18,21.22). Neto slino je rekao i prorok Jeremija caru Sedekiji, naime, da je prorok koji izrekne proroanstvo koje se ispuni, pravi Boji prorok (Jeremija 28,9). Ipak, Bog je nainio mesta i takozvanim uslovljenim proroanstvima (Jeremija 18, 7-10).

U mnogim proroanstvima se jasno naznaavaju uslovi pod kojima se ta proroanstva mogu ispuniti, ali mnoga proroanstva ne sadre nikakve uslove. Na temelju teksta u Jeremiji 18,7-10. jasno je da su Boja obeanja o blagoslovima ili kaznama povezana s uslovima, bez obzira da li su oni naznaeni ili se samo podrazumevaju. Upravo zato se proroanstva moraju paljivo prouavati, uzimajui u obzir naelo uslovljenosti. Osim toga, i tri ostale probe mora da izdri onaj ko tvrdi da ima prorokog dara. D. Prorok priznaje Hrista Kada Jovan savetuje vernicima da ispituju duhove i kada ih opominje da postoje i lani proroci, kae: ""Po ovome poznajte duha Bojega i duha lanoga; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu doao, od Boga je, a svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu doao, nije od Boga; i ovaj je antihristov, zan kojga uste da e doi, i sada je ve na svetu." (1. Jovanova 4,2.3) Ova proba je mnogo ira nego samo verovanje da je Isus nekada iveo na Zemlji. U svom potpunom smislu, ovqa proba obuhvata sve to Biblija ui o Isusu; da je On zaista pravi Bog i pravi ovek; da je postojao od venosti, i da je On Boja re koja je se uje. Isus je Stvoritelj i Odra vatelj i neba i Zemlje, Izvor ivota, Videlo celog oveanstva. On je bio bezgrean, zaet bezgreno. Umro je posrednikom smru za grenike, vaskrsnuo je u telu, uzneo se na Nebo i sada se nalazi s desne strane Oca, slui kao na Prvosvetenik u nebeskom Svetilitu i uskoro e se vratiti na Zemlju da zauvek uniti greh i da svoje verne sledbenike odvede na Nebo. Ova proba je usko povezana s prvom. Pravi prorok e govoriti u punom skladu sa zakonom i svedoanstvom. E. Dodatni dokazi prorokog dara Osim etiri osnovne probe koje smo upravo razmatrali, nekoliko dodatnih pojava nam mogu pomoi da nainimo razliku izmeu istinskog i lanog proroka. 1. Fizike pojave Biblija ponekad navodi i fizike pojave povezane s otkrivenjima koja daje Sveti Duh. Pojave zabeleene u vreme Danilovih (Danilo 10) i Valamovih (4. Mojsijeva 24) iskustava pokazuju izvesne slinosti. Jovan spominje neke od njih u vezi sa otkrivenjima koja je dobio na ostrvu Patmosu (Otkrivenje 1, vidi i IV, C 1!)

2. Pravovremenost proroke poruke Iako Biblija objavljuje proroanstva koja obuhvataju duge vremenske periode, veina poruka , koje su upuene pripadnicima Bojeg naroda, odnosi se na njihovu neposrednu situaciju i stiu upravo u vreme kada su bile neophodne. Isto se to odnosi i na poslekanonsku ulogu dara prorotva. 3. Sigurnost i neustraivost vesnika Sigurnost s kojom istinski prorok govori u ime Gospodnje pomae da se uspostavi poverenje u narodu da je Bog zaista progovorio. Kada objavljuje rei ukora, proroka nikada ne moe zaplaiti nezadovoljstvo naroda. Kada je Bog pozvao Jeremiju u proroku slubu, rekao mu je: "Ti, dakle, opai se i ustani i govori sve to u ti zapovediti, ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima. Jer, evo, ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stub gvozden i kao zidove mjedene svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i svetenicima njegovim i narodu zemaljskom." (Jeremija 1,17-19) 4. Uzviena duhovna priroda poruke Iako poruke istinskog proroka mogu biti povezane s obinim ivotnim pitanjima, one e uvek biti visoke, dostojanstvene prirode i nikada nee odraaavati ono to je jeftino ili vulgarno, ni po svom sadraju ni po jeziku. ak i kada se radi o porukama ukora, proroci e uvek obraati misli naroda na visoka i uzviena naela, koja e izgraivati i jaati njihov odnos sa Bogom. 5. Praktina priroda poruka U svojoj drugoj poslanici Timotiju, Pavle naglaava praktini karakter poruka koje je Bog poslao i koje su zabeleene u Bibliji. On kae: "Sve je pismo od Boga dano i korisno za uenje, za ukoravanje, za popravljanje, za pouavanje u pravdi, da bude savren ovek Boji za svajko dobro delo pripravljen." (2. Timotiju 3,16.17) Prema tome, nijedna istinska proroka poruka nee sadravati neke nerazumne spekulacije, udne fantazije, ili besmislene besciljne prie. X. Pojavljivanje prorokog dara u vreme posletka

Na temeluju Svetog pisma je jasno da e se proroki dar pojavljivati u krilu Bojeg naroda sve do vremena posletka. A. Dokazi na temelju Knjige proroka Joila

Prorok Joilo govori o obilnom izlivanju Bojega Duha na Boji narod, o tome kako mladii dobijaju vienja, starci sanjaju snove, a sinovi i keri proriu (Joilo 2,28.29). On ak postavlja i vremenski okvir za to iskustvo. Dogaae se kosmiki fenomeni, Sunce e pomraati i Mesec e se pretvoriti u krv. Katastrofe na Zemlji slikovito opisuje kao "krv i oganj i puenje dima". Sve to treba da se dogaa neposredno pre "velikog i stranog dana Gospodnjega" (Joilo 2, 30.31). Zajedno sa drugim prvim krianima, Petar je Hristov prvi dolazak smatrao poslednjim danima (Jevrejima 1,2; 9,26; 1. Korinanima 10,11; 1. Petrova 1,20), pa je i Joilovo proroanstvo primenio na iskustvo dana Pedesetnice (Dela 2,16-21), povezujui dar prorotva s darom jezika. Joilovo proroanstvo o davanju prorokog dara stavljeno je u okvir ranog i poznog dada (Joilo 2,23-32). Osveavajue, ivotodavne jesenje kie, koje omoguuju semenu da prokliva i pusti koren, nazvane su ranim dadom. Proletnje kie, koje ine da zrnevlje sazri i postane spremno za etvu, nazvane su pozni dad. Ova pojava u palestinskom poljoprivrednom ciklusu postala je tako simbol duhovnog osveenja koje Bog alje svojoj deci preko svoga Duha (Osija 6,3). Petar, vrsto verujui da ivi u vreme posletka, doiveo je iskustvo ranog dada. Pozni dad mtek treba da se izlije na Boji narod na kraju vremena posletka ( Vidi Ostatak/Trojica anela V.E!) B. Dokazi na temelju rei Isusa Hrista Isus je rekao da e se pojaviti lani proroci, da e proricati u Njegovo ime i onda traiti da uu u Njegovo carstvo. On e im kazati na svoj veliki dan: "Nikada vas nisam znao, idite od mene svi koji inite bezakonje!" (Matej 7,15-23) Ti lani proroci e delovati pri kraju vremena, pokazivati znake i udesa i pokuavati da prevare ak i same izabrane (Matej 243,24). injenica da su ovi takozvani proroci pri kraju vremena opisani kao lani pokazuje da da se moe oekivati da bude i pravih Bojih proroka.

C. Dokazi na temelju Pavlovih spisa

Pavle zapoinje tekst 1. Korinanima uveravajui vernike da e duhovni darovi biti davani Hristovim sledbenicima sve do dana Hristovog drugog dolaska. Meu tim duhovnim darovima posebno se istie "svedoanstvo Hristovo" (to martirion tou Christou 1. Korinanima 1,6-8). Poto Pavle govori o duhovnim darovima, koje deli Sveti duh, "svedoanstvo" o kojemu ovde pie mora se tretirati kao duhovni dar. Pavle kae da Korinanima, poto imaju i "svedoanstvo Hristovo" vie ne nedostaje nijedan duhovni dar. Izraz "svedoanstvo Hristovo" moe se shvatiti na dva naina. Prvo, da je propovedajui Korinanima, Pavle svedoio za Hrista. I drugo, da je Hristos bio izvor svedoanstva koje su oni primili. Izraz "tou Christou" moe se shvatiti kao objektni genitiv ("Hristu" ili "o Hristu") ili kao subjektni genitiv ("od Hrista"). Ako se radi o subjektnom genitivu, onda bi on predstavljao paralelu onome to je Jovan objavio u Otkrivenju. Poto su imali dar "svedoanstva Hristova", vernicima u Korintu vie nije nedostajao nijedan duhovni dar. Ono to je napisao Korinanima, apostol Pavle naglaava i u svojim poukama crkvi u Efesu (Efescima 4,11-13). Bog je svojoj Crkvi dao dar duhovnih slubi meu koje spadaju apostoli, proroci, evanelisti, pastiri i uitelji. Ti duhovni darovi su dati da bi se Hristovi sledbenici osposobili za delo slube koje im je povereno. Ono osposobljavanje e se nastaviti sve dok svi ne dou (1) u jedinstvo vere i (2) poznavanja Bojega Sina, (3) do potpune zrelosti i (4) dok ne uzrastu do pune mere rasta visine Hristove. Oigledno je Pavle svoj pogled upravio prema danu Hristovog povratka, kada e se konano ispuniti sve njegove elje povezane sa Crkvom. D. Dokazi na temelju Jovanovih spisa U Otkrivenju, Jovan potvruje biblijsko uenje da se delovanje dara prorotva u Crkvi nee produiti samo do njegovih dana, ve da e se oseati sve do kraja vremena. Objavljujui proroku sliku duhovne bitke koja je ve bila oznaena kao velika borba (Vidi III!), Jovan povezuje Boji narod s prorokim simbolom prekrasne ene (Otkrivenje 12,1.2). Sile zla, predstavljene velikom crvenom adahom, spremaju se da unite njeno Dete im se bude rodilo, ali je Ono bilo uzeto k Bogu i prestolu Njegovu (Otkrivenje 12,3-5).

Ne uspevi da uniti Dete, adaha se okree protiv ene, i pokuava da je uniti u toku svih stolea koja su protekla od dana Hristovog uznesenja. Konano, adaha pokuava da uniti i Ostatak eninog potomstva na kraju vremena (Otkrivenje 12,13-17). Ostatak eninog potomstva ima svedoanstvo Isusovo (Otkrivenje 12,17). I ovde, kao i u 1. Korinanima 1,6. genitiv je subjektan, to znai da svedoanstvo ima svoj izvor u Hristu. I to je tano nain da koji "svedoanstvo Isusa Hrista" (kada se radi o samoj knjizi Otkrivenja) i "svedoanstvo Isusovo" (kada se radi o starozavetnim spisima) treba razumeti u Otkrivenju 1,2.9! U tekstu u Otkrivenju 19,10. objanjava se znaenje izraza "ten martirian lesou. Aneo kae: "Ja sam sluga kao i ti i braa tvoja koja imaju svedoanstvo Isusovo (ten martirian lesou)! Bogu se pokloni!" Jovan tumai: "Jer je svedoanstvo Isusovo (ten martirian lesou) duh prorotva!" Aneo koji prati Jovana sebe naziva "sluga kao i ti i braa tvoja, koja imaju svedoanstvo Isusovo" koje je "duh prorotva". injenica da su pojmovi "svedoanstvo Isusovo" i "duh prorotva" sinonimi pojma "prorok" proizlazi iz teksta u Otkrivenju 22,9. u kojemu aneo pratilac ponavlja svoju raniju izjavu ali pojam "svedoanstvo Isusovo" zamenjuje pojmom "prorok": "Jer sam i ja sluga kao i ti i braa tvoja proroci!" Jovan, dakle, objanjava da Ostatak koji ima svedoanstvo Isusovo ima i dar prorotva. XI. Uloga i delovanje Elen G. Vajt u Crkvi adventista sedmog dana

Od samog svog poetka Crkva adventista sedmog dana prihvatila je biblijska uenja o duhovnim darovima (Vidi XIII. E!). uda telesnog izleenja uz pomo molitve i pomazanja uljem dogaala su se u krilu Crkve od samog poetka njenog postojanja. Darovi pouavanja i upravljanja bili su vidljivi ne samo u delu Elen G. Vajt, ve i u slubi njenog mua Deimsa i drugih istaknutih linosti u toku cele istorije Crkve. I svi ostali duhovni darovi su uticali na rastenje i razvoj Crkve na ovaj ili na onaj nain. Ovde e se naglasak staviti na proroki dar koji se pokazao u iskustvu Elen G. Vajt i na rodove tog duhovnog dara koji su se videli u njenom ivotu i slubi, jer iskustvo s tim darom nadmauje sva ostala iskustva s duhovnim darovima u Crkvi.

A. Elen G. Vajt

Elen i njena sestra bliznakinja Elizabet bile su roene 26. novembra 1827. godine. Kao dve od osmoro dece u porodici, ivele su na maloj farmi sa svojim roditeljima Robertom i Junis Harmon, u Goremu, u dravi Mejn. Kratko vreme posle roenja bliznakinja, porodica Harmon se preselila u Portlend, oko 12 milja istonije od njihovog dotadanjeg boravita. Kada je imala 9 godina Elen je pretrpela teku povredu koju joj je kamenom nanela jedna od njenih kolskih drugarica. Bila je u bez svesti oko tri sedmice i niko nije oekivao da e preiveti. Ipak, njen oporavak je tekao polako i bio vrlo bolan. Ova povreda je ujedno oznaila i kraj njenog formalnog obrazovanja. Godine 1840, kada je imala oko 12 godina, Elen je svoje srce predala Bogu u toku jednog metodistikog sastanka pod atorima. Dve godine posle toga bila je krtena uronjavanjem u Kasko Beju, u Portlendu, u dravi Mejn. U toku 1840. i 1842. godine porodica Harmon je prisustvovala adventistikim predavanjima i prihvatila uenja Vilijama Milera o skorom Hristovom dolasku. Kada se Isus nije pojavio 22. oktobra 1844. godihne, Elen je zajedno s drugim adventistikim vernicima prouavala Bibliju i molila se Bogu da dobije prosvetljenje koje e je provesti kroz teke dane u budunosti. U toku jednog od takvih sastanaka, u mesecu decembru 1844. godine, tada sedamnaestogodinja Elen je zajedno sa etiri druge ene prouavala Bibliju i molila se Bogu. Boji Duh je poinuo na njoj i ona je dobila prvo od oko dve hiljade vienja koja e dobiti u toku sledeih sedamdesetak godina svoga ivota. Odazivajui se pozivu koji je dobila u vienju neposredno posle toga, poela je da putuje iz mesta u mesto, zajedno s prijateljima i roacima, i da objavljuje vernicima ono to joj je bilo otkriveno u tom i u sledeim vienjima. U mesecu avgustu 1846. Elen se udala za Deimsa Vajta, mladog adventistikog propovednika. Nekoliko sedmica posle venanja Vajtovi su poeli da prouavaju knjiicu od 48 stranica koju je napisao Dosef Bejts, objavljujui u njoj biblijsko uenje o sedmom danu, o suboti, kao o sedminom danu odmora. Osvedoeni biblijskim dokazima, prihvatili su dan odmora po Bibliji. est meseci posle toga, 3. aprila 1847. godine, Elena je dobila vienje o Bojem zakonu u nebeskom Svetilitu i videla da je etvrta zapovest okruena svetlou. Od etiri sina koja su dobili Henrija, Edsona, Vilijama i Dona samo su Edson i Vilijam doiveli zrelo doba.

Uz pomo prouavanja Biblije i saveta preko dara prorotva, poela je da izrasta sve snanija i bujnija zajednica adventistikih vernika i da tako nadrasta razoarenje koje je zahvatilo Milerove sledbenike posle 22. oktobra 1844. godine. Ta mala grupa nekadanjih Milerovih sledbenika prihvatila je ime adventista sedmog dana na optem sastanku 1860. godine. estog avgusta 1881. godine, Deims Vajt je umro u Batl Kriku, u dravi Miigen. Elen je nastavila svoje delo u Sjedinjenim Dravama, u Evropi, i u Australiji u toku sledeih 34 godine. Umrla je svom domu Elmshavenu u Sent Heleni, u Kaliforniji, 16. jula 1915. goidne u starosti od 87 godina. B. Kako Elen G. Vajt predstavlja svoju misiju Kada je Elen G. Vajt razmatrala svoj dugogodinji rad, osetila je da pojam "proroica" samo nepotpuno opisuje njenu slubu. Ona je sebe radije gledala kao "vesnicu" koju je Bog poslao svome narodu poslednjeg vremena. Iako su je drugi esto nazivali proroicom, ona je shvatala da njeno delo obuhvata mnogo ire podruje od onoga koje se uglavnom pripisuje toj slubi; ali nikada nije traila ni poasti ni nagrade za sebe. Osim toga, bila je duboko svesna tete koju su Bojem delu njenoga vremena nanosili drugi koji su se drsko kitili titulom proroka (3SM 74). Poto je dobila proroki dar, Elen G. Vajt je shvatila da je nadzemaljski autoritet povezan s njenom slubom nekanonskog prorokog autora. U bezbrojnim prilikama, glasom i perom, obraala se i stareinama i vernicima, duboko svesna da su rei koje im upuuje podrane boanskim autoritetom. Ona je neprestano imala na umu da taj autoritet nije dodeljen njoj, ve da pripada porukama koje joj je Bog poverio. To shvatanje je doprinelo da bude ispunjena dubokom sveu o svojoj nedostojnosti da bude boansko orue i posebnim strahopotovanjem prema Onome od kojega dolaze poruke koje objavljuje. (O odnosu izmeu spisa EGV i svetog kanona vidi VIII, B!) Ona je sebe gledala kao Boju vesnicu, kao boansko sredstvo da se pravilno usmerava delovanje Crkve koja e uskoro obuhvatiti celi svet, kao savetnicu Bojem narodu u delu pripremanja za skori Hristov drugi dolazak. Iako nije dobila nikakvo slubeno teoloko obrazovanje, njeni spisi pokazuju da je imala nesvakidanju teoloku pronicljivost, kojom je otkrivala skriveni smisao biblijskih tekstova koji bi inae ostao sakriven. To se posebno odnosi na pet knjiga koje sainjavaju seriju Velike borbe i koje se bave biblijskim izvetajima od stvaranja do konanog unitenja greha: Patrijarsi i proroci, Proroci i carevi, enja vekova, Dela apostola i Velika borba.

Kao deo svoje slube Boje vesnice i uz pomo Svetoga Duha, ona je prihvatila kao svoju odgovornost da preuzme vodeu ulogu na podrujima: (1) uspostavljanja crkvene organizacije, (2) prihvatanja globalnog shvatanja ukupne misije Crkve adventista sedmog dana, (3) organizovanja evaneoskog dela u stranim zemljama, dela koje e evanelje odneti u sve zemlje sveta, (4) otvaranja bolnica, klinika i medicinskih obrazovnih ustanova, (5) organizovanja zdravstvenih i trezvenjakih programa i za Crkvu i za drutvo, (6) uspostavljanja vaspitno-obrazovnog sistema od najnieg do najvieg stepena obrazovanja i (7) otvaranja izdavakih i tamparskih ustanova, literarno-evaneoskog dela koje e adventistiku literaturu staviti u ruke italaca. C. Crkva adventista sedmog dana i uloga Elen G. Vajt.

Jedna od najranijih pisanih izjava kojom je pruena svesrdna podrka prorokoj ulozi i radu Elen G. Vajt dolazi iz pera Dosefa Bejtsa (17921872), jednoga od osnivaa i prvih stareina Crkve adventista sedmog dana. Bejts je imao nekoliko prilika da slua izlaganja Elen G. Vajt o razliitim vienjima koja je dobila. Iako u njenim izlaganjima nije mogao da nae nita bi se suprotilo Bibliji, Bejtsu je zasmetalo njeno tvrenje da svoja otkrivenja dobija od Boga. Dugo vremena je odbijao da prihvati kao verodostojno ono to je video ili uo i sve je pripisivao posledicama njene povrede u ranom detinjstvu. Tek 1847. godine, poto je razgovarao s nekoliko vernika koji su posmatrali Elen G. Vajt dok je dobijala vienja i koji su sluali njene izvetaje o onome to je videla, poto je i sam nekoliko puta posmatrao Elen G. Vajt dok je dobijala vienje, poto je razgovarao i s njome, Bejts je zakljuio da je video i uo dovoljno da moe doneti odluku. "Sada mogu s punim poverenjem da govorim u svoje ime. Verujem da je ovo delo od Boga, i da je odreeno da utei i ojaa Njegov koji je 'ratrkan', 'izmuen' i 'zagluen' od vremena zavretka naega rada za svet u oktobru mesecu 1844. godine." Posle obajvljivanja ovog Bejtsovog prvog priznanja, administratori, prorpovednici i nastavnici su mnogo puta izraavali u pisanom obliku svoja uverenja. Prva objavljena izjava prihvaena na nekom sveoptem saboru celokupnog vernitva, izala je na stranicama slubenog glasila Crkve Rivju end Herald 4. decembra 1855. godine. Dosef Bejts, J.H. Vagoner i M.E. Kornel bili su izabrani od strane sabora da pripreme

izjavu koja e biti upuena "svim dragim svetima" u ime sabora o "duhovnim darovima"" koji su bili dati Crkvi. U potpisanom lanku, pod naslovom "Izjava Sabora koji se okupio 16. novembra 1855. godine u Batl Kriku, u dravi Miigen", Bejts, Vagoner i Kornel priznaju u ime cele Crkve da Crkva nije svesrdno cenila ni podupirala duhovne darove koje je Bog dao adventistima koji svetkuju subotu. Posebno se spominju "vienja". Svi "sveti" su bili pozvani da izraze zahvalnost Bogu na duhovnim darovima koje je dao Crkvi, a posebno na daru prorotva. Osim toga, svima je upuen savet da itaju sve to je bilo objavljeno u vienjima i da budu spremni da svoj ivot podrede savetima koje im Bog uputio. Od 1867. godine na dalje, redovno izraavanje vere u duhovne darove, a posebno u dar prorotva, postalo je uobiajeni zakljuak na svakom slubenom saboru Crkve po svetu. Zakljuak Sabora 1867. godine glasi: "Zakljuujemo da izrazimo svoju trajnu veru u stalnost duhovnih darova u toku irenja evanelja, i nau zahvalnost Bogu to je usko povezao dug prorotva s obajvljivanjem vesti treeg anela." (R&H, 28. maj 1867) Pedeset i peto zasedanje Generalne konferencije, odrano u Indijanopolisu, Indijana, u julu mesecu 1990. godine, nije predstavljalo izuzetak. Trinaestog jula zakljuak o Duhu prorotva je iznesen pred delegate i izglasan. Deo zakljuka glasi: "Zahvalni smo Bogu ne samo zato to nam je dao Sveto pismo, ve i zato to nam je u poslednje dane darovao svoj dar prorotva preko ivota i rada Elen G. Vajt. Njeni nadahnuti spisi su bili od neprocenljive vrednosti za Crkvu u celom svetu na bezbroj naina." (AR, 26. jul 2. avgust, 1990) Trajna potvrda se moe nao i u 27 osnovnih verovanja Crkve adventista sedmog dana. Verovanje br 16. je izjava o duhovnim darovima, dok br 17. govori o daru prorotva i glasi ovako: "Jedan od darova Svetoga Duha je dar prorotva. Ovaj dar je karakteristika po kojemu se prepoznaje Crkva ostatka i pokazao se preko slube Elen G. Vajt. Kao Gospodnja vesnica, ona je svojim spisima pruila Crkvi trajni i nadahnuti izvor istine koja joj osigurava utehu, usmerenje, pouku i ukor. Oni jasno objavljuju da je Biblija merilo kojim se moraju ispitivati sva uenja i sva iskustva (Joilo 2,28.29; Dela 2,14-21; Jevrejima 1,1-3; Otkrivenje 12,17; 19,10). (SDA Yearbook 1981,7) D. Izvori i literarni pomagai

U toku osamdesetih godina dvadesetog veka panja istraivaa je bila usmerena na nain kojim se Elen G. Vajt sluila izvorima podataka i oko toga se razvila iroka diskusija. injenica da je Elen G. Vajt citirala i parafrazirala druge autore ni na koji nain nije uticala na njenu nadahnutost, niti je Zadubina Elen G. Vajt na bilo koji nain pokuavala da prikrije tu injenicu. I zaista, jo 1933. godine su Vilijam Vajt (sin Elen G. Vajt) i D.E. Robinson (jedan od sekretara Elen G. Vajt) pripremili brouru od 27 stranica pod naslovom Kratke izjave o spisima Elen G. Vajt, u kojoj se veoma otvoreno tretiralo pitanje sluenja drugim izvorima i literarnim pomagaima. 1. Izvori Autori su zapazili da je u toku prvih godina svog literarnog rada Elen G. Vajt bila vrlo uznemirena zbog tekoe da ljudskim jezikom jasno opie sadraj svojih vienja. Meutim, Bog joj je dao obeanje da e na nju izliti svoju blagodat i pruiti joj neophodnu pomo da bi ispunila odgovornosti koje su joj bile poverene. "Bilo joj je reeno da e itajui verske knjige i asopise pronai skupocene dragulje istine izreene prihvatljivim jezikom i da e joj biti upuena nebeska pomo da ih prepozna i da ih odvoji od smea zablude sa kojim su ponekad bili pomeani." (Vajt i Robinson, reprint kao dodatak AR, 4. jun 1981) U uvodu u izdanje Velike borbe iz 1888. godine, sama Elen G. Vajt je naela pitanje pomonih izvora: "U nekim sluajevima kada je istoriar tako opisao dogaaje da je pruio kratak razumljiv pregled problema, ili je ukratko saeo pojedinosti na prihvatljiv nain, citirala sam njegove rei; ali, izuzevi nekoliko sluajeva nisam navodila o kome se radi, jer nisam citirala pisca kao neki autoritet, ve sam njegov opis navodila kao dostupan i snaan opis predmeta." Ova izjava je bila ponovljena i u uvodu izdanja iz 1911. godine, uz dve manje promene u redosledu rei. Ve dugo je bilo poznato da su se i kanonski pisci sluili i nadahnutim i nenadahnutim izvorima prilikom pisanja svojih spisa. Kao to je ve bilo spomenuto, Luka obavetava svoje itaoce o svojim izvorima podataka o ivotu i radu Isusa Hrista. On jasno kae da ne pie na temelju snova i vienja, ve na temelju razgovora sa oevicima i "slugama rei". (Luka 1,1-4; vidi i IV. C.4!) Veliina uticaja koji je njeno intenzivno itanje imalo na spise Elen G. Vajt tek nedavno je potpuno shvaena. Iako su neki pod utiskom tog

znanja izrazili sumnju u njen proroki dar, njeno sluenje drugim izvorima ne predstavlja nikakav problem za one shvataju kojim se istraivakim metodama slui nadahnue (Vidi IV. C. 4!). U stvari, ve je i sama diskusija o sluenju obogatila i proirila nae razumevanje nadahnua. Nedavni pokuaji da se istrae literarni izvori upotrebljeni prilikom pisanja knjige enja vekova zasluuju panju svih onih koji ele da ovo pitanje podrobnije istrae (Vidi Veltman!). 2. Literarni pomagai Slino Jeremiji i Pavlu (Vidi IV.C.5), i Elen G. Vajt je imala svoje literarne pomagae ili asistente. Prvih godina njen mu Deims Vajt joj je pomagao da pie pisma i da priprema rukopise za tampu. Posle smrti Deimsa Vajta 1881. godine, Vilijam Vajt, njen sin, preuzeo je istu ulogu. U toku godina njenih najproduktivnijih godina, imala je po nekoliko pomagaa. Njihove odgovornosti su se kretale od prepisivanja rukopisa i pisama, do ispravljanja gramatikih ili ortografskih greaka. Poto bi prepisali rukopise i ispravili gramatike i ortografske greke, aistenti bi rukopise vraali Elen G. Vajt na paljivo itanje. U toj fazi rada, ona bi dodavala ili oduzimala, pa su posle toga rukopisi jo jednom prepisivani. Tek posle jo jednog itanja bili bi spremni za slanje ili tampanje. Nijednom asistentu nije bilo dozvoljeno da rukopisima dodaje neke svoje misli ili shvatanja, kao to se jasno vidi iz sledeih redova. Najpoverljiviji asistent Elen G. Vajt, Merien Dejvis, dobila je dunost da pomae prilikom pripremanja knjiga. Uporeujui posao Merien Dejvis i posao svojih uobiajenih pomagaa, Elen G. Vajt je napisala: "Moje prepisivae ste videli. Oni ne menjaju moj jezik. Sve ostaje kako sam ja napisala. Merion ima potpuno drugaiji zadatak. Ona oblikuje moje knjige... Ona svoj posao obavlja na sledei nain. Uzima lanke koji su ve objavljeni u asopisima i lepi ih na prazne stranice jo prazne knjige. Ona ima i duplikate svih pisama koja sam napisala. Kada se priprema novo poglavlje neke moje knjige, Merien se seti da sam ja ve napisala neto o toj posebnoj temi, neto to bi poglavlje uinilo jo snanijim, ubedljivijim. Onda ona poinje da trai taj tekst i i ukoliko ustanovi kada ga nae da e poglavlje zaista postati jasnije, ona ga dodaje." E. Plod celokupnog ivotnog dela

U vreme kada je umrla 1915. godine Elen G. Vajt je ostavila iza sebe preko stotinu hiljada stranica rukopisa u sledeim oblicima: 24

objavljene knjige, dve knjige u rukopisu, spremne za tampu, preko pet hiljada lanaka objavljenih u asopisima, i oko dve stotine broura i traktata. Osim toga, iza nje je ostalo i oko est hiljada mainom pisanih pisama i rukopisa u ukupnoj duini od oko 35 hiljada stranica i oko 2 hljade rukom pisanih pisama, dokumenata, dnevnika i drugih manuskripata, koji bi, kada bi se prepisali mainom, predstavljali daljih 15 hiljada stranica. Posle njene smrti njena najvanija dela su prevedena na vie od stotinu jezika i dijalekata samo je knjiga Put Hristu prevedena na vie od 150 jezika. Novi prevodi njenih knjiga se stalno dovravaju. Makoliko da je impresivna koliina literarne zaostavtine Elen G. Vajt, mnogo je znaajnija veliina uticaja njenih spisa na ivot ljudi. Sadraj tih spisa Boja ljubav izraena rtvom Bojega Sina, velika borba izmeu dobra i zla, poziv na pripremanje za Hristov drugi dolazak, sila Boje blagodati koja osposobljava grenike da ive ivotom pobede nad grehom, ali i mnoge druge biblijske teme koje uzdiu itaoce sve je to irilo i danas iri uticaj koji e se moi pravilno oceniti tek posle Hristovog drugog dolaska. F. uvanje spisa Elen G. Vajt Godine 1912, u starosti od 85 godina, Elen G. Vajt je sainila testament u kojemu je odredila kako e se uvati njena literarna zaostavtina. Odredila je pet lica koja e delovati kao poverenici: Vilijam C. Vajt, njen sin; Klarens C. Krajsler, jedan od njenih sekretara; arls H. Douns, direktor Pasifik Pres Pabliing Esosiejen; Artur G. Daniels, predsednik Generalne konferencije; i F.M. Vilkoks, urednik slubenog glasila Crkva, Rivju end Heralda. Testamentom su ovim licima poverena sva autorska prava, slogovi svih knjiga na svim jezicima, zbirka svih rukopisa, i svi indeksi koji su se odnosili na zbirke. Poverenicima su bile poverene sledee odgovornosti: (1) staranje o svim objavljenim i neobjavljenim rukopisima; (2) korisno sluenje svim knjigama i rukopisima; (3) omoguavanje i tampanje novih prevoda; (4) tampanje kompilacija pisama, dokumenata, lanaka i rukopisa. Testamentom je odreeno da e Savet poverenika biti nezavisan u svom radu i da e se sam obnavljati. Kasnije je Savet proiren na 15 lanova; sedam doivotnih i osam koji se biraju na pet godina. Pod rukovodstvom Saveta poverenika rade slubenici Zaostavtine koji obavljaju svoje svakodnevne poslove u kancelarijama Zaostavtine pri Generalnoj konferenciji. Ovi slubenici prouavaju njene spise po temama koje su od interesa za Crkvu i objavljuju rezultate svojih

istraivanja u asopisima, knjigama i dokumentima, koji stoje na raspolaganju vernicima, stareinama i drugim zainteresovanim licima. Slubenici Zaostavtine putuju po svetu i dre predavanja i seminare o duhovnim darovima, o Duhu prorotva koji se pokazao u uvotu i radu Elen G. Vajt i o temama od opteg interesa kojima se i ona bavila u svojim spisima. U nekoliko velikih gradova po svetu smeteni su istraivaki centri koji se bave istom delatnou. Sluei se dostignuima savremene tehnologije, Zaostavtina je celokupno literarno delo Elen G. Vajt stavila na raspolaganje javnosti u obliku CD-ROM disketa. XII. Uticaj duhovnih darova

Duhovni darovi su izvori snage za unapreenje dela koje je Hristos poverio svojim uenicima prilikom svoga uznesenja. Obeao im je da e Sveti Duh, Uteitelj, biti poslan u Hristovo ime da ih uputi u svaku istinu, da ih podseti na sve pouke koje im je Isus dao, da ih osposobi za slubu i da im podeli duhovne darove po svome izboru. Hristovi sledbenici danas treba da trae te duhovne darove isto onako eljno kao to su ih traili vernici u Korintu na Pavlovo navaljivanje (1. Korinanima 14,1). Ovi darovi e, silom Svetoga Duha, (1) osposobiti vernike za delo slube u koju je ukljueno i zadobijanje ljudi za Hrista; (2) za izgraivanje Tela Hristova; (3) za jedinstvo vere i poznanja Sina Bojega; (4) za razvijanje duhovne zrelosti u Isusu Hristu i (5) za duhovno rastenje do punog rasta visine Hristove (Efescima 4,11-13). Konani proizvod istinskih darova Duha je zdrava i snana Crkva. Hriani, meu kojima e delovati ovi duhovni darovi nee vie biti "kao mala deca koju ljulja i zanosi svaki vetar nauke, u lai ovekovoj, putem prevare" (Efescima 4,14). XIII. Istorijski pregled

U samom svom poetku, hrianska Crkva je bila karizmatika zajednica. Pozivajui 12 apostola da budu jezgro nove Crkve, Isus im je dao "silu i vlast nad svim avolima i da isceljuju od bolesti" (Luka 9,1). Kada ih je slao dvojicu po dvojicu da steknu praktina iskustva, rekao im je: "Bolesne isceljujte, gubave istite, mrtve diite, avole izgonite, zabadava ste dobili, zabadava i dajite!" (Matej 10,8) Osnaena silom Svetoga Duha (Jovan 20,22; Dela 2,1-4; 4,31), apostolska Crkva je bila dinamina zajednica, proeta silom Svetoga Duha, u

kojoj su karizmata (duhovni darovi) osposobljavali vernike da izvre zadatak koji im je poverio njihov Gospod (Matej 28,19.20). U tom smislu je prvobitna hrianska Crkva bila karizmatska zajednica. Odnos hrianske Crkve prema duhovnim darovima menjao se u toku stolea, slino odnosu razliitih grupa u krilu hrianstva. Prvi deo ovog istorijskog pregleda bavie se jednim ranim pokuajem da se ponovo steknu duhovni darovi koji su delovali u apostolskoj Crkvi. U drugom delu, ispitivaemo odnos razliitih savremenih hrianskih zajednica prema duhovnim darovima. A. Montanizam U toku poslednjeg dela drugog stolea posle Hrista, mala grupa hriana u rimskoj provinciji Frigiji u Maloj Aziji usmerila je svoju panju na ponovno razvijanje duhovnih darova. Godine 172. posle Hrista, Montan, skoranji obraenik iz neznabotva, objavio je da ima dar prorotva. Vrlo brzo njemu su se pridruile i dve ene, Priskila i Maksimila, koje su se proglasile proroicama. Oni su svoj pokret nazvali "novo prorotvo", ali su ih njihovi protivnici proglasili "frigijskom jeresi". Oko etvrtog stolea pokret je nazivan montanizmom, prema imenu isnivaa. Bio je to prvi neopentekostalni pokret u hrianstvu. 1. Shvatanje o duhovnim darovima

Montanisti su verovali da duhovni darovi nisu ogranieni samo na apostolsko doba, ve da su namenjeni svima koji veruju. Dokazi za ovo verovanje naeni su u obeanju da e u poslednje dane Bog izliti svoga Svetoga Duha i da e "proricati sinovi vai i keri vae, starci e vai sanjati sne, mladii e vai viati utvare" (Joilo 2,28; Dela 2,17). Proroki dar, naravno, izazivao je najveu panju zbog iskustva Montana, Priskile i Maksimile. Montanizam je izrastao iz vatrene elje za duhovnim obnovljenjem. Cilj njegovih prvih pripadnika je bio obnavljanje Crkve u njenoj prvobitnoj jednostavnosti, ponovno javljanje karizmata (duhovnih darova) u njenoj sredini i sticanje sigurnosti u prisutnost i delovanje Parakleta ili Svetoga Duha. Montanizam je bio identifikovan kao reakcija na pokvarenost koja se uvlaila u Crkvu. On je predstavljao i reakciju na sve vei uticaj gnosticizma i paganizma, na slabljenje discipline u Crkvi, na razvijanje hijerarhije i na sve vee neverovanje u vrednost duhovnih darova u iskustvu Crkve. 2. Istorijska procena Novog prorotva

Kada neka grupa prekri norme religijskog ponaanja, mogu se pojaviti udne prie o onima koji to ine i esto se te prie prihvataju kao injenice. Montanisti

nisu u tome nikakav izuzetak. Vrlo rano su se pojavile glasine o pojavljivanju Hrista i Parakleta na montanistikim skupovima. Govorilo se i o padanju u zanos i o grevima i masovnoj histeriji. A.H. N jumen (1,204) smatra da je takav fanatizam prirodna pojava na tlu iz kojega je montanizam izrastao. Frigijci su bili poznati po ispadima prilikom oboavanja paganske boginje Kibele. Osim velikog nemorala, njima su pripisivane ekstatike vizije, stanja grozniave opsednutosti i samoranjavanje. Iako je bilo glasova u krilu organizovane Crkve da se prizna postojanje prorokog dara i da doe do sporazuma sa montanistima, crkveni autoriteti su odbacili takva nastojanja i okrenuli se protiv sledbenika montanizma kao jeretika. U novija vremena teolozi su postali pristupaniji, govorili su da na montaniste ne treba gledati kao na intelektualne jeretike, jer su se oni razlikovali od svoje brae hriana jedino po svom prihvatanju "novog prorotva". Koreni montanizma ne lee u jeresi ili u militantnom apokalipticizmu, ve u verovanju da Sveti Duh moe progovoriti pojedincu da bi se u Crvi izgradila odgovarajua disciplina (Fox 409). N. Bonve (486) istie da Novo prorotvo nije tvrdilo da otkriva neke nove istine. Njegove izjave su podupirale crkvenu tradiciju, zastupale vaskrsenje mrtvih, razvijale bogatu eskatologiju. Cilj pokreta je bio pripremanje za skori Hristov dolazak pripremanje koje treba da se odnosi na celokupni ivot hriana. D. Rajt (23.28.29) zakljuuje da je: (1) osuda montanizma predstavljala "fanatiku revnost" "katolikih kritiara" da optue pokret koji je ustvari bio neregularan umesto neortodoksan; (2) razlozi za optu osudu i iskljuivanje Novog prorotva nigde nisu precizno navedeni; (3) "odbacivanje pokreta otkriva isto toliko o katolicizmu u nastajanju kao i o samom montanizmu"; (4) "u najgorem sluaju montanizam bi se mogao proglasiti fanatikim, a ne jeretikim pokretom".

3. Tertulijanova odbrana duhovnih darova Montanizam je stekao odanog zastupnika kada je crkveni otac latinske Crkve Tertulijan iz Kartagine (160-230 AD) prihvatio njegovo uenje o duhovnim darovima. Prema R. Bausu (203), Tertulijan je odvojio montanizam od trojice prvobitnih proroka i njegovog frigijskog konteksta. On je misiju montanizma formulisao kao "dovoenje hrianstva i oveanstva uopte do potpune zrelosti delovanjem Parakleta". Oni koji su montanizam proglaavali jeretikim pokretom tvrdili su da je neprirodna ekstaza bila karakteristina za pripadnike "novog prorotva" u toj meri da su osobe oduzete Duhom padale u zanos i poinjale da isputaju udne i

nerazumljive zvukove. Rajt (21-23), meutim, istie da nema nikakvih dokaza o glosolaliji i da Tertulijan, opisujui iskustvo ekstaze, "jedva da uopte spominje glosolaliju i da navodi malo onoga to bi u opteprihvaenom smislu liilo na ekstazu". Ekstaza, prema Tertulijanovom opisu, dogaala se na normalan nain u toku sna kada bi se ljudski um ditektno povezao s Bogom; posledica su bili snovi i vienja. Za Tertulijana, prisutnost karizmata bila je dokaz prisutnosti i delatnosti Svetoga Duha. Za crkvene autoritete koji su bili zaposleni izgraivanjem i jaanjem hijerarhije, prisutnost karizmata je oznaavala da su "istinski hrianski ciljevi montanista bili uzopaeni neumerenim preuveliavanjem njihovog stvarnog znaenja i da su predstavljali falsifikovanje hrianske tradicije" (Baus 204). I tako je montanizmu bila prilepljena etiketa jeresi. 4. Don Vesli i montanizam Meutim, posle skoro petnaest stolea, Don Vesli je ocenio crkvene autoritete koji su osudili Montana kao "bogate i ugledne hriane" koji uvek imaju veinu i mo na svojoj strani i koji se usuuju da ismevaju istinsku veru "jednoga od najsvetijih ljudi u drugom stoleu". Vesli je zakljuio da je Montan naglaavao obaveznost poslunosti Bojem zakonu i ljubavi prema Bogu i ljudima, ali da je snanije od drugih isticao delovanje sile koja zrai iz bia ispunjenog Svetim Duhom (Smith 25). B. Opti hrianski pogled Odbojnost koju su rani hrianski autoriteti pokazivali prema duhovnim darovima pretvorila se u slubenu poziciju Crkve u toku sledeih stolea. Isceljivanje bolesti tela bilo je ipak izuzeto od osude. 1. Rimokatolika Crkva

U krilu Rimokatolike Crkve udesna izleenja su beleena i prihvatana stoleima. Po celom svetu, hiljade vernika su govorile da su nale izleenje u raznim svetilitima koja su bila posveena Devici Mariji ili drugim svecima. Tvrdilo se da relikvije, koje prema verovanjima potiu od Isusa ili Njegovih apostola, jaaju veru naroda koji trai izleenje. Iako se veina zabeleenih izleenja dogodila kao posledica molitava upuenih Mariji ili nekome od svetaca, bilo je i zabeleenih sluajeva da su neka izleenja obavljali posebno odani vernici. Katolici ve dugo vremena smatraju da ovakva uda potvruju autentinost njihovih uenja. 2. Protestantizam

Protivnici su se rugali prvim reformatorima to nisu u stanju da udima dokau verodostojnost svojih reformatorskih uenja. To je, moda, bio najvaniji inilac koji je doprineo da se u krilu protestantizma pone smatrati da su karizmata iezla iz hrianstva krajem apostolskog doba. Delo Svetoga Duha, meutim, protestanti nisu odbacivali. Umesto da se pokazuje preko duhovnih darova, Sveti Duh je delovao na ljude i preobraavao njihov ivot. Njegova mo se videla u savladavanju grene ljudske prirode i u nastajanju hrianskih vrlina pravednosti, mira i radosti. Sveti Duh se u ivotu vernika iskazivao njegovom moralnom snagom. Kao to T. Smit (25) istie, Luter i Kalvin (esnaesto stolee) su upozoravali na one "koji izgleda da obine ljudske emocije proglaavaju delovanjem Svetoga Duha na preobraavanju moralne prirode ljudi i ena." vajcarski i holandski anabaptisti, sa druge strane, eleli su da se vie vanosti pridaje formalnoj poslunosti, dok su menoniti naglaavali patnje nastale zbog poslunosti Isusovim nalozima. Svi ovi rani reformni pokreti su minimizovali duhovne darove. Povodei se za Aldersgejtom, Don Vesli (1703-1791) je bio otvoreniji prema konceptu natprirodnih manifestacija Svetoga Duha. U stvari, on je prihvatao i emocionalizam mnogih svojih sledbenika, priznajui "da se trans, izleenja, uda, i druga neobina zbivanja mogu dogaati u ivotu vernika" (Smith 25). Dord Vajtfild, evanelista blizak Vesliju, postajao je sve nervozniji zbog Veslijeve naklonosti prema izraavanju emocionalizma, smatrajui da te pojave ne predstavljaju primarni fokus delovanja Svetoga Duha. Meutim, Don Vesli nije bio karizmatik. Zajedno s puritancima svoga vremena on je smatrao da su kvekeri isuvie emocionalni i da se ne oslanjaju dovoljno na Bibliju da bi ograniili demonstracije onoga to su nazivali silom Svetoga Duha. U devetnaestom stoleu mnogi evanelisti i mnoge Crkve slagali su se sa Veslijem. Meu takve moemo ukljuiti arlsa G. Finija, R. A. Torija, i druge evaneliste, zastupnike takozvanog "uzvienijeg ivota". Pokret svetosti je cvetao meu amerikim metodistima, nekim Prijateljima, kongregacionalistima, baptistima i nemakim vernicima Evangelistike Crkve i Crkve ujedinjene brae. Za njih, poslunost i ljubav, a ne emocionalna ekstaza, predstavljali su stvarni dokaz prisutnosti Svetoga Duha. Posle pojave karizmatskih pokreta pri kraju dvadesetog stolea, protestantizam se ponovo podelio oko pitanja delovanja Svetoga Duha. Karizmatiki deo se usredsredio na duhovne darove, na natprirodno i emocionalno, dok su fundamentalisti i dalje naglaavali silu svetog ivljenja. C. Pokret svetosti Don Vesli je svesrdno verovao u Pavlovo uenje da je Isus umro za nas dok smo jo bili grenici i Boji neprijatelji (Rimljanima 5,8-10) i da je svojom blagodau omoguio da dobijemo oprotenje i opravdanje verom u Njega. On je takoe

naglaavao i hriansko savrenstvo kao drugo, neposredno delo blagodati, kojemu prethodi i iza kojega sledi postepeno rastenje u svetosti. Shvatanje da grenik moe dostii savrenstvo predstavlja temelj na kojemu su podignute mnoge "crkve svetosti". Meu ovim zajednicama, koje se ne predstavljaju kao pentekostalne, smatra se da je delo Svetoga Duha povezano sa posveenjem i svetim ivotom, a ne sa duhovnim darovima. 1. Metodistika episkopalna Crkva

U toku poslednjeg dela devetnaestog stolea u Sjedinjenim Amerikim Dravama, Metodistika episkopalna Crkva je porodila nekoliko manjih "crkava svetosti". Poreklo tih separatistikih denominacija je slino: (1) neki ugledni stareina u Metodistikoj episkopalnog Crkvi bi bio primoran da napusti Crkvu iz razliitih razloga; (2) on bi posle toga obrazovao svoju nezavisnu "grupu svetosti" i (3) spajanje nekoliko ovakvih manjih grupa bi dovodilo do organizovanja nove "crkve svetosti". Dve najvee "crkve svetosti", koje su se pojavile kao rezultat gornjeg procesa bile su Crkva Nazareanina i Hodoasnika crkva svetosti. Istono krilo Crkve Nazareanina je nosilo ime Pentekostalna crkva Nazareanina, ali je kasnije izbacila iz naziva re pentekostalna da se ne bi zamenjivala s pokretom govorenja jezicima koji se razvijao u krilu novih pentekostalnih crkava poetkom dvadesetog stolea. Meutim, osniva Hodoasnike crkve svetosti, Martin Knap, naglaavao je duhovni dar boanskog izleenja. 2. Pentekostalizam

Pentekostalne Crkve u krilu pokreta svetosti posebno naglaavaju duhovne darove. Veslijanski koncept da posle obraenja treba da sledi drugi blagoslov (posveenje) dalje je razvio arls Foks Param (1873-1929), ukljuujui u njega krtenje Svetim Duhom i dar govorenja jezicima. Neki istoriati upuuju na grad Topeku, u dravi Kanzas (1901) kao rodno mesto pentekostalnog pokreta. Param je u tom mestu odravao niz sastanaka za probuenje kada je "Agnes Ozman postala prva osoba koja je u nae doba potraila i stekla iskustvo govorenja jezicima kao znak da je krtena Svetim Duhom" (Melton, 43). Meutim, probuenje u ulici Azusa u Los Enelesu (1906) za vreme propovedanja Vilijama J. Sejmura, koji se kolovao pod rukovodstvom Parama u Hjustonu, u dravi Teksas, poznatije je kao kolevka savremenog pentekostalizma. Temeljei se na poruci Jovana Krstitelja: "Ja, dakle, krtavam vas vodom za pokajanje, a onaj, to ide za mnom, jai je od mene, on e vas krstiti Duhom Svetim i silom!" (Matej 3,11), pentekostalci na krtenje vodom gledaju kao na

krtenje kojim ih Sveti Duh krtava u Hristu, dok drugo krtenje smatraju krtenjem kojim ih Isus Hristos krtava po Duhu Svetome. Posle krtenja Svetim Duhom, veruju oni, krtenik treba da dobije bar jedan od devet duhovnih darova koje Pavle nabraja u 1. Korinanima 12. Meutim, najee naglaavaju duhovne darove govorenja jezicima i leenja bolesnika. Takozvani dar govorenja jezicima pojavljuje se u dva oblika: kao glosolalija i kao ksenoglosija. Poto se prilikom glosolalije uje samo nekoliko samoglasnika i suglasnika ta pojava se ne moe proglasiti jezikom, ve bi umesto toga bila "verbalizovano religijsko iskustvo" (Melton 41). Ksenoglosija, sa druge strane, predstavlja sluenje istinskim stranim jezicima i to u sluaju kada osoba koja njima govori ne zna te jezike. I G. Veker (933.934) deli ovaj dar u dve kategorije. "Dar jezika" nemaju svi hriani. On moe da slui na pouku Crkvi tek kada je prisutan prevodilac. Njime se izraava i enja due u molitvi na samo. Druga kategorija, "znak jezika", data je svim hrianima. To je natprirodni znak da je govornik krten Svetim Duhom. Tradicionalni pentekostalci veruju da su svi zabeleeni sluajevi krtenja Svetim Duhom u Delima apostola bili praeni ovim "znakom jezika". Dar isceljivanja, onako kako se njime slue pentekostalni iscelitelji na javnim bogosluenjima, izazvao je sumnje u mislima mnogih hriana ne toliko u stvarnost samih izleenja koliko u oblik i pojave koje prate izleenje. Mnogima smeta prenaglaena bliskost s Bogom u toku molitve i glasno, zapovedniko dranje iscelitelja. Primedbe se stavljaju i na psihologiju kojom se manipulie prisutnima. Pentekostalni pogled na istoriju Crkve je izraen sledeim scenarijem: hrianska Crkva je zapoela svoje postojanje kao karizmatika Crkva Crkva koja je osposobljena za svoju misiju darom Svetoga Duha i prisutnou duhovnih darova. Razvijanje hijerarhije i klerikalne pokvarenosti dovelo je do gubljenja duhovnih darova i Crkva je ula u Mrano doba. Delo protestantskih reformatora oznailo je poetak procesa obnavljanja, ali njihovo delo nije bilo potpuno. Potpuno obnavljanje karizmatike Crkve, osposobljene silom Svetoga Duha da obavi svoju misiju, dogodilo se sada u krilu pentekostalnog pokreta. Rani dad je pao na apostolsku Crkvu na dan Pedesetnice, pozni dad se sada izliva putem pentekostalnog iskustva. D. Savremeni karizmatiki pokret

Dok su tradicionalne Crkve posle II. svetskog rata ostale odbojne prema pentekostalnom iskustvu i prisutnosti duhovnih darova u savremenoj Crkvi, R. Kvebedo (967) ukazuje na tri faktora koja su doprinela da pedesetih godina dvadesetog stolea doe do karizmatikog probuenja i u njihovoj sredini: (1) pentekostalne pojave meu klericima i laicima; (2) delatnosti Meunarodnog

udruenja poslovnih ljudi za punu evangelizaciju (FGBMFI), (3) ekumensko delovanje Davida du Plesisa. 1. Meunarodno udruenje poslovnih ljudi za punu evangelizaciju

Ovo Udruenje osnovala je grupa poslovnih ljudi i profesionalaca (1951), vernika Crkve Bojih zajednica koji asu postali nezadovoljni sve veom dominacijom klerika. Putem svoje publikacije (Voice)poeli su da objavljuju izvetaje o pentekostalnim iskustvima. Kada su propovednici i laici, pripadnici tradicionalnih Crkava, uli ove izvetaje, pridruili su se FGBMFI i poeli uestvovati u tim iskustvima. "I tako je FGBMFI postao glavni ugaoni kamen u utemeljivanju karizmatskog probuenja." (Kvebedo 967) 2. David du Plesis Propovednik Crkve Bojih zajednica, David du Plesis, je obavljao slubu pentekostalnog posmatraa na raznim ekumenskim skupovima. Njegova prisutnost kao pentekostalnog predstavnika u ekumenskim krugovima doprinelo je podizanju ugleda pentekostalnog iskustva i poruke meu nepentekostalnim svetenicima i laicima. Sredinom pedesetih godina dvadesetog stolea pentekostalizam je bio prihvaen kao trea snaga u svetskom hrianstvu. 3. Tradicionalne Crkve Pojavljivanje karizmatskog pokreta u krilu protestantskim tradicionalnih Crkava poelo je 1960. Te godine je Denis Benet, rektor Eposkopalne crkve svetog Marka u Van Nijsu u Kaliforniji, obavestio svoje parohijane o svom karizmatikom iskustvu govorenja jezicima za vreme svoje privatne molitvene seanse. Kada se njegova parohija podelila oko ovog pitanja, Beneta su premestili u Sietl u dravi Vaington i dali mu crkvu u centru koja je bila u rasulu. Tu je poeo da propagira karizmata i crkva je doivela iskustvo fenomenalnog porasta. To je privuklo panju medija i o njegovom iskustvu su se pojavili lanci u novinama Tajm i Njusvik. Benet je dobio javnu podrku od stotina propovednika i svetenika tradicionalnih Crkava. Karizmatski pokret je tako privukao panju tradicionalnih protestantskih Crkava i mnogi su bili spremni da se odazovu. Pokret je prvi put prodro u katolike krugove 1967 godine na Univerzitetu Dugesn u Pitsburgu u dravi Pensilvenija, kada su dvojica profesora teologije navela 20 studenata i nastavnika da steknu neopentekostalno iskustvo. Odatle se pokret proirio na kampus Univerziteta Notr Dam u Saut Bendu u dravi Indijana, a onda na Univerzitet Miigena.

KKada je pokret prodro u tradicionalne crkve srednje drutvene klase tipini pentekostalni sistem bogosluenja je postao mnogo smireniji i slubena liturgija jedva da se promenila. Obiaj glosolalije, leenja i proricanja postao je centralna tana na bogosluenjima sredinom sedmice. Teoloki, karizmatsko probuenje je naglaavalo autoritet Biblije, lino predanje Hristu, evangelizaciju, prema obiajima neoevangelikalizma. Ali, dok neoevangelikalci insistiraju na doktrinalnom sjedinjenju kao uslovu sjedinjenja hriana, karizmatici krtenje Svetim Duhom vide kao sjedinjavajuu silu. U svom nastojanju da ponovo stekne karizmata, karizmatiki pokret je ponovo uveo iskustvenu spoznaju u krilo hrianstva. E. Crkva adventista sedmog dana

Od samog svog poetka, Crkva adventista sedmog dana je vrsto verovala u duhovne darove i prihvatala njihovo postojanje. Meu sledbenicima Vilijama Milera, u ijoj sredini treba traiti korene Crkve adventista sedmog dana, proroki dar je bio dodeljen Elisu Fosu i Hejzenu Fosu. Foj je dobio vienja o mileritskom pokretu 1842. i 1844. godine. Fos je dobio vienje krajem meseca septembra i poetkom meseca oktobra 1844. godine, u kojemu je video putovanje pripadnika adventistikog pokreta u Boji grad. Mala grupa pripadnika mileritskog pokreta od koje je kasnije nastala Crkva adventista sedmog dana znala je za iskustva Foja i Fosa. Foj je ispriao ta je video, ali je Fos odbio da objavi svoje vienje iako je u ponovljenom vienju dobio nalog da to uini. Posle ponovnog odbijanja uo je glas koji mu j rekao: "Ti si oalostio Gospodnjega Duha!" Uplaen ovom porukom, sazvao je vernike i pokuao da im objavi poruku, ali nije mogao da se seti ni jedne jedine rei. Povikao je: "Zaboravio sam sve! Ne mogu da kaem ni jednu re, Gospodnji Duh me je napustio!" (SDA Encyclopedia 10,563) Kratko vreme poto je nestalo nade da e se Hristos pojaviti 22. oktobra 1844. godine, ponovo se pojavio proroki dar, ovaj je bio dat mladoj devojci, pripadnici male grupe pripadnika mileritskog pokreta od koje se razvila Crkva adventista sedmog dana. Negde sredinom decembra meseca 1844. godine Elen G. Harmon, kasnije Vajt, primila je u Portlendu, u dravi Mejn, prvo od oko dve hiljade vienja. I Foj i Fos, koji su uli Elen G. Vajt kako objavljuje sadraj svoga prvog vienja, potvrdili su da je ona videla ono isto to je njima prethodno bilo pokazano. Iako adventisti sedmog dana veruju da e se svi duhovni darovi pokazati u Crkvi poslednjeg vremena da bi se izvrila evaneoska misija Crkve, dar koji je dobila Elen G. Vajt ipak je privukao najveu panju. Verujui da e istorija uskoro doi

svome kraju i da e se Isus uskoro pokazati, adventisti sedmog dana smatraju sebe Bojim Ostatkom, najavljenim u Otkrivenju 12,17. Taj Ostatak dri Boje zapovesti i ima svedoanstvo Isusa Hrista, koje Jovan naziva Duhom prorotva (Otkrivenje 19,10; Vidi i XX. D!) Usmeravani prorokim darom koji je dobila Elen G. Vajt, adventisti sedmog dana su izbegli krajnosti kroz koje su prole druge Crkve u vezi sa tumaenjem duhovnih darova. Te krajnosti bi bile: (1) ekstremni emocionalizam na bogosluenjima; (2) lano govorenje jezicima; (3) lana udesa. 1. Emocionalizam Mileriti u Metodistikoj Crkvi delili su Veslijevo miljenje o emocionalnim iskustvima prilikom bogosluenja. U toku molitvenog bogosluenja 1843. godine Boji Duh se tako mono spustio na mladu Elen Harmon da je izgubila svest i da nije bila u stanju da se te noi vrati svojoj kui. Boji Duh se spustio i na jednog mladia koji je pao na pod i leao kao mrtav. Mladi se kasnije vratio svesti ali ni on nije mogao da poe svojoj kui. Prvi adventistiki skupovi su odisali metodistikim oduevljenjem i bili su karakteristini po horu snanih glasova koji su uzvikivali amin i slava Bogu! Na Boi 1850. godine Elen Vajt je dobila vienje o savrenom redu na Nebu i o Bojoj slavi koja je ispunjavala nebeski Hram. Na temelju tog vienja i naloga koji su ga pratili, ona je poela da (1) zahteva uspostavljanje organizacije Crkve i (2) da trai da se Crkva oslobodi nezdravog i nepotrebnog uzbuenja u toku bogosluenja. Govorei o ekstatikim iskustvima, ona kae: "Videla sam da postoji velika opasnost da zanemarimo Boju Re i da se opustimo i oslonimo na ekstatika iskustva... videla sam da je opasnost pred nama!" (5MR 227) Kada se pred Elen Vajt poela razotkrivati znaajna tema o velikom sukobu izmeu dobra i zla, ona je shvatila da e Sotona pokuati da falsifikuje delovanje Svetoga Duha unosei emocionalno nabijena iskustva i duhovne uzlete u naa bogosluenja. Ti napori e se pojaati u toku zavrnih trenutaka istorije ove Zemlje kada e veliki varalica pokuati da falsifikuje i iskustvo poznog dada. Od 1850. godine na dalje, rei upozorenja su se poele umnoavati. 2. Govorenje jezicima U ranoj istoriji Crkve adventista sedmog dana zabeleena su etiri dokumentovana sluaja govorenja jezicima: (1) 1847. godine, da bi se jedan maldi naveo da prihvati propovedniku slubu; (2) 1848. godine, na skupu na kojemu se odluivalo kada treba zapoeti subotu; (3) 1849. godine, smernice za misionarski poduhvat; (4) 1851. godine, izvetaj o prisutnosti Bojoj i o Njegovoj moi.

Prilikom drugog iskustva, nekoliko vernika se okupilo da prouava i da se moli da im Bog pokae pravo vreme kada treba da zaponu subotu, jer su se u tome miljenja vernika razilazila. Brat emberlen se "napunio" Bojega Duha dok se grupa molila i poeo govoriti nekim nepoznatim jezikom. Tumaenje je glasilo da mu je potreban komad krede. S kredom u ruci, nacrtao je na podu asovnik i pokazao, pod uticajem "sile", da subota treba da pone u osamnaest asova posle podne. Meutim, posle paljivog prouavanja Svetoga pisma, emberlenova poruka je bila odbaena i zalazak Sunca je konano bio prihvaen kao pravo vreme poetka subote, u skladu s navodima Biblije. Elen G. Vajt je bila prisutna na tri od etiri sluaja iskustva govorenja jezicima. Meutim, ona nije podrala niti prihvatila ta iskustva. Kasnije je pisala o nepoznatim jezicima kao o besmislenom i nerazumljivom blebetanju "koje je nepoznato ne samo ljudima, nego i Gospodu i celom Nebu. Takve darove izmiljaju ljudi i ene pod upravom velikog varalice." (1T 412) 3. uda uda izleenja kao posledica iskrenih molitava i pomazanja uljem dogaala su se meu adventistima sedmog dana sve do dananjih dana. Elen G. Vajt govori o bezbrojnim sluajevima kada su se telesna ozdravljenja dogaala kada se i ona pridruivala ostalima u molitvi i pomazanju uljem za ozdravljenje bolesnika. Ali, ponovo je uputila upozorenje, jer e se "Sotona posluiti svojom silom da ini uda. Boje sluge ne mogu danas da deluju sluei se udima, jer e se dogaati lana dela izleenja, za koja e se tvrditi da potiu od Boga." (2SM 54) Iako adventisti sedmog dana priznaju prisutnost duhovnih darova u Crkvi, koje Sveti Duh deli za unapreenje dela propovedanja evanelja po celome svetu, usmerenje preko prorokog dara datog Elen G. Vajt navelo ih je da budu oprezni i da ne prihvate svaki "dar" kao verodostojan. Oni znaju da i Sotona ima silu da deluje preko lanih duhovnih darova. Zato je stanovite Crkve da paljivo ispituje svaki zahtev za priznavanjem duhovnih darova, proveravajui ga putem Boje Rei i odluujui tek posle takve provere da li dar dolazi od Svetoga Duha i da li donosi rodove Svetoga Duha. XIV. Komentari Elen G. Vajt

"Trebalo je da se Sveti Duh spusti na one u ovom svetu koji ljube Hrista. Time bi oni bili osposobljeni, proslavljanjem i putem proslavljanja svoga Poglavara, da prime svako osposobljenje neophodno za izvrenje svoje misije... Sva sila i na Nebu i na Zemlji bila je data Njemu i, zauzevi svoje mesto u nebeskim dvorima, On je te blagoslove mogao podeliti svima koji ga prime.

Hristos je rekao svojim uenicima: 'Bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne idem, uteitelj nee doi k vama, ako li idem, poslau ga k vama!' (Jovan 16,7) To je bio dar nad darovima. Sveti duh je bio poslan kao najdragocenije blago koje bi ovek mogao da primi. Crkva je bila krtena silom Svetoga Duha. Uenici su bili osposobljeni da idu i da objave Hrista." (TDG 341) "Talanti koje Hristos poverava svojoj Crkvi posebno predstavljaju darove i blagoslove koje donosi Sveti Duh (1. Korinanima 12,8-11). Svi ljudi ne dobijaju iste darove, ali svakom sluzi Uitelja obean je neki dar Duha." (COL 327) "Posebni darovi Duha nisu i jedini talanti predstavljeni u prii (Matej 25,13-30). Ona opisuje sve darove i sva osposobljenja, bilo uroena, bilo steena, telesna ili duhovna. I svi treba da se upotrebe u Hristovoj slubi." (COL 328) "Evo naina na koji moemo biti sigurni da nikada neemo promaiti. Oni koji tako deluju na planu dodavanja u sticanju hrianskih vrlina imaju obeanje da e Bog delovati na planu umnoavanja osiguravajui im darove svoga Duha." (MYP 116) "Kada je Spasitelj rekao: 'Idite... i nauite sve narode!' takoe je rekao: 'A znaci onima koji veruju bie ovi: imenom mojim izgonie avole, govorie novim jezicima, uzimae zmije u ruke, ako i smrtno to popiju, nee im nauditi, na bolesnike metae ruke i ozdravljae!' Obeanje je bilo isto tako dalekoseno kao i nalog. Ne daju se svi darovi svakom verniku. Duh razdeljuje 'po svojoj vlasti svakome kako hoe!' (1. Korinanima 12,11) Ali, darovi Duha obeani su svakom verniku prema njegovoj potrebi u Gospodnjem delu. Obeanje je isto tako vrsto i pouzdano danas kao to je bilo u vreme apostola. 'Znaci onima koji veruju bie ovi!' To je prednost Boje dece i vera treba da prihvati sve to se moe dobiti kao dar vere." (DA 823) "Obeanje Duha ne ceni se onako kako bi trebalo. Njegovo ispunjenje ne ostvaruje se onako kako bi moglo. Upravo zato to joj nedostaje Svetoga Duha, evaneoska sluba je izgubila snagu. Obrazovanje, talanti, reitost, svaka prirodna i steena sposobnost, mogu stajati na raspolaganju; ali, bez prisutnosti Svetoga Duzha, nijedno srce nee biti dirnuto, nijedan grenik zadobijen za Hrista. Sa druge strane, kada bi se povezali sa Hristom, kada bi primili darove Svetoga Duha, i najsiromaniji i najneukiji Njegovi uenici bi imali silu da utiu na srca. Bog bi ih uinio kanalima preko kojih bi se irio najvii uticaj u svemiru." (COL 328) "Bog ima na raspolaganju ljubavi, radosti, mira, i slavnih pobeda za sve one koji mu slue duhom i istinom. Pripadnici Njegovod naroda, koji dre Njegove zapovesti, treba stalno da budu spremni za slubu. Oni treba da prime obilniju blagodat i silu, obilnije znanje o delovanju Svetoga Duha. Ali, mnogi nisu spremni da prime dragocene darove Duha koje Bog eli da izlije na njih. Oni ne seu sve vie i vie da dobiju snagu odozgo da bi, preko darova koje su dobili, mogli da budu priznati kao Boji posebni narod, revan da ini dobra dela." (8T 247.248)

"Priznajte dar koji je bio stavljen u Crkvu da bi usmeravao Boji narod u ovim zavrnim danima istorije ove Zemlje! Od samog poetka Boja Crkva je imala dar prorotva u svojoj sredini kao ivi glas saveta, opomene i pouke. Mi smo sada stigli do poslednjih dana delovanja poruke treeg anela, do vremena kada e Sotona raditi poveanom snagom, jer zna da vremena malo ima. Istovremeno, uz pomo darova Svetoga Duha, Duh e vrlo raznoliko delovati meu nama prilikom svog izlivanja. Ovo je vreme poznoga dada." (3SM 83) "Darovi fizike, mentalne i duhovne prirode stavljeni su nam na raspolaganje. U Bibliji je jasno objavljena Boja volja. Bog oekuje od svakog oveka da se slui svojim darovima tako da stekne bolje znanje o onome to je Boje, da se osposobi da bude sve bolji, da bude sve plemenitiji, prefinjeniji i istiji." (TDG 137) "Paljivo prouavaj tekst u 1. Korinanima 12,4-12. Bog nije svakome dao da radi na istoj vrsti posla. Njegov je plan da postoji jedinstvo u raznolikosti. Kada bi se Njegov plan prouavao i primenjivao, bilo bi mnogo manje napetosti u obavljanju Njegovog dela.... Gospod eli da Njegova Crkva popuje svaki dar koji je On dao raznim vernicima. uvajmo se da ne dozvolimo svojim mislima da se usredsrede jedino na nas same, da mislimo da niko ne moe sluiti Gosodu ukoliko ne radi na isti nain kao to mi radimo... Delo je oteeno ukoliko se ne upotrebe svi darovi koje je Gospod dao. Mnogo puta je napredovanje dela bilo spreeno samo zato to su radnici smatrali da su darovi koje oni imaju potpuno dovoljni za njegovo napredovanje." (PUR, 29. decembar 1904)

B. Traite svakodnevno krtenje Svetim Duhom "Preklinjem vernike svih crkava da sada trae najvei blagoslov koji im Nebo moe dati dar Svetoga Duha. Ako u veri budete traili veu meru Bojega Duha, vi ete ga neprestano udisati i izdisati. Svakoga dana ete dobijati novu sveu zalihu." (UL 143) "Za svakodnevno krtenje Duhom svaki radnik u delu treba da upuuje svoje molitve Bogu." (AA 50) "Uite svoju decu da je njihova prednost da svakoga dana bivaju krtena Svetim Duhom." (GC 69.70)

C. Gledite Elen G. Vajt o Svetom pismu

"Bog je pripremanje svoje boanski nadahnute Rei poverio smrtnim ljudima. Ova Re, sreena kao knjiga, kao Stari i Novi zavet, predstavlja vodi stanovnicima grenoga sveta, i ona im je predana da nijedan, koji je prouava i slua njena uputstva ne mora da skrene s puta koji vodi u Nebo. Oni koji misle da mogu da razotkriju navodne tekoe u Pismu i da odmeravajui svojim ogranienim merilima odrede ta je nadahnuto, a ta nije nadahnuto, bolje bi uinili da pokriju svoje lice... jer se nalaze u prisutnosti Boga i Njegovih svetih anela... Bog nije, najavljujui opasnosti koje e se nagomilavati u poslednje dane, osposobio ijednog smrtnog oveka da otkrije skrivene tajne, nije nadahnuo nijednog oveka, ili bilo koju grupu ljudi da izreknu sud o tome ta je nadahnuto a ta nije nadahnuto. Kada ljudi, po svom ogranienom shvatanju, odlue da im je neophodno da ispituju Pisma da bi ustanovili ta je nadahnuto, a ta nije nadahnuto, oni staju pred Isusa da mu pokau neki bolji put od onoga kojim nas je On do tada vodio. Ja uzimam Bibliju onakvu kakva jeste kao nadahnutu Re... Brao, neka ni nae misli ni nae ruke ne budu zaposlene kritikovanjem Biblije. Sotona bi bio oduevljen kada bi bilo koji od nas obavljao to delo, ali to nije posao koji je Gospod odredio tebi da ini!" (1SM 16.17) "Bibliju su napisali nadahnuti ljudi, ali ona nije sainjena po boanskom nainu razmiljanja i izraavanja, ve po ljudskom. Bog nije predstavljen kao pisac. Ljudi e esto kazati da neki izraz ne odgovara Bogu. Ali Bog nije sebe stavio na probu u reima, u logici, u retorici Biblije. Pisci Biblije bili su Boji pisari, a ne Boje pero. Pogledaj samo razliite pisce! Nisu rei Biblije bile nadahnute, ve su bili nadahnuti njeni pisci, ljudi. Nadahnue ne deluje na ovekove rei ili na njegov nain izraavanja, ve na samoga oveka, koji je, pod uticajem Svetoga Duha, nadahnut mislima. Ali, same rei nose peat linosti pojedinca. Boanski um proima tekst. Boanski um i volja su tako spojeni sa ljudskim umom i voljom; i na taj nain ovekovi izrazi postaju Boja Re." (1SM 21)

D. Gledita Elen G. Vajt o njenom delu

"Ove rei su mi bile izgovorene: 'Bog ti je odredio tvoj posao. Mnogi te nee sluati, jer su odbili da sluaju i velikog Uitelja; mnogi se nee popraviti, jer su njihovi putevi pravi u njihovim oima. Ipak, objavljuj im ukore i opomene koje u ti ja davati, bez obzira hoe li ih sluati i snositi!" (5T 74) "U pismima koja vam piem, u svedoanstvima koja objavljujem, predstavljam vam ono to je Gospod meni objavio. Nikada ne stavljam na papir nijedan lanak u kojemu bih izraavala samo svoje misli. To su ideje koje mi je Bog objavio u vienju dradoceni zraci svetlosti koja sija s prestola." (5T 67) "U toku razgovora kazala sam da ne tvrdim da sam proroica. Neki su se iznenadili toj izjavi i poto se mnogo govorilo o njoj, dau objanjenje. Drugi su me nazivali proroicom, ali ja nikada nisam prihvatila tu titulu. Nisam smatrala da je moja dunost da sebe tako obeleavam. Oni koji drsko sebe proglaavaju prorocima u ove nae poslednje dane vrlo esto slue na sramotu Hristovom delu. Moje delo obuhvata daleko vie nego to ta re znai. Ja sebe smatram vesnikom, kojemu je Gospod poverio poruke namenjene svom narodu." (1SM 35.36) "to se tie nepogreivosti, nikada sebe nisam smatrala nepogreivom; samo je Bog nepogreiv. Njegove rei su istinite, i u Njemu nema promenjivanja ni menjanja videla i mraka." (1SM 37)

E. Elen G. Vajt i proroki dar "Ima nekih koji zauzimaju odgovorna mesta, ali koji imaju malo iskustva sa delovanjem Svetoga Duha. Oni ne cene videlo objavljeno u opomenama, ukorima i ohrabrenjima koja su dana Crkvi u ove poslednje dane, zato to njihova srca i njihov um ne primaju Duh boanske blagodati. Te osobe su sklone da prikrivaju injenicu da je Bog u vezi s radom treega anela preko Duha prorotva objavljivao poznanje svoje volje svome narodu. Oni misle da e istina biti spremnije prihvaena ukoliko ta injenica ne bude bila posebno isticana. Ali, to je obino ljudsko umovanje. Sama injenica da videlo koje se objavljuje ljudima nije videlo koje potie iz ljudskog uma ostavie snaan utisak na veliki broj onih koji veruju da se darovi Duha moraju pokazati u Crkvi u poslednje dane. Na taj nain bi se privukla panja mnogih i oni bi se osvedoili i obratili. Osvedoili bi se i mnogi do kojih na drugi nain ne bismo uspeli da doemo." (Materijali iz 1888, 808.809)

"Poto se esto postavljaju pitanja u kakvom se stanju nalazim dok sam u vienju i posle vienja, smatram da treba da kaem da sam, u trenutku kada Gospod nae za dobro da mi da vienje, odvedena u blizinu Isusa i anela i da sam potpuno izgubljena za sve to je zemaljsko. Ne mogu da vidim vie od onoga to ni aneo pokazuje. esto je moja panja usmerena na prizore koji se dogaaju na Zemlji. Ponekad, odnesena sam daleko u budunost i tada mi bude pokazano ono to e se dogaati. Posle toga, ponovo gledam prizore koji su se zbivali u prolosti. Kada se vratim iz vienja, esto ne mogu odmah da se setim svega to sam videla, i pitanja mi nisu potpuno jasna sve dok ne sednem da piem. Tada se pred mojim oima pojavljuju prizori koji su mi prikazani u vienju i mogu slobodno da piem. Ponekad je ono to sam videla sakriveno od mene poto se vratim iz vienja i nisam u stanju da se setim niega sve dok se ne naem sa grupom kojoj je vienje bilo namenjeno i tada se ono to sam videla snano pojavljuje u mom seanju. Ja isto toliko zavisim od Gospodnjega Duha u objavljivanju ili pisanju onoga to sam videla u vienju, kao i u dobijanju samog vienja. Meni je nemogue da se setim onoga to mi je bilo pokazano u vienju ukoliko mi ga Gospod ne vrati u seanje u vreme koje je Njemu po volji i kada On eli da ga ispriam nekome ili zapiem." (1SM 36.37) "Iako sam isto toliko zavisna od Gospodnjega Duha prilikom pisanja mojih vienja, kao to sam zavisna od Njega prilikom njihovog primanja, ipak su rei kojima se sluim da opiem to sam videla moje rei, ukoliko se ne radi o reima koje mi je uputio neki aneo i koje uvek objavljujem pod znacima navoda." (1SM 37) "Postavlja se pitanje: 'Kako sestra Vajt zna toliko o pitanjima o kojima tako odluno govori kao da ima vlast da kae ono to kae?' Ja tako govorim zato to odgovori na ta pitanja zablesnu u mojim mislima kada sam zbunjena kao to munja obasja tamne oblake u besu oluje. Neki prizori koji su mi bili objavljeni pre mnogo godina i koje nisam sauvala u svom seanju, kada se pojavi potreba za savetima koje oni sadre, ponekad ak u trenutku kada se nalazim pred narodom, ponovo se vraaju u moje seanje kao blesak munje, oto i jasno, i daju mi da se setim upravo one pouke koja je u tom trenutku neophodna. U tim trenucima ne mogu da se uzdrim da ne kaem ono to je zablesnulo u mojim mislima, ne zato to sam dobila novo vienje, ve zato to se ono to mi je bilo objavljeno u prolosti pre mnogo godina sada snano pojavilo u mom seanju." (1SM 36.37)

F. Dar govorenja jezicima

"Sveti Duh, poprimivi oblik ognjenih jezika, poinuo je na okupljenima. To je bio vidljiivi znak dara koji je tada bio izliven na uenike, dara koji ih je osposobio da teno govore jezicima s kojima do tada nisu bili upoznati. Pojavljivanje ognja je oznaavalo vatrenu revnost s kojom e apostoli raditi i silu koja e pratiti njihovo delo. U Jerusalimu su tada boravili i Judejci, odani ljudi, koji su dolazili iz svih naroda pod nebom. U toku rasejanja oni su se ratrkali po svim delovima naseljenog sveta i u izgnanstvu nauili da govore razliitim jezicima. Mnogi od tih Judejaca doli su za ovu priliku u Jerusalim da prisustvuju verskim svetkovinama koje su se upravo odravale. Svi poznati jezici bili su zastupljeni meu okupljenima. Ova raznolikost jezika mogla je da predstavlja veliku smetnju objavljivanju evanelja; Bog je zato na udesan nain nadomestio neznanje apostola. Sveti Duh je za njih uinio ono to oni sami po sebi ne bi mogli da postignu u toku celoga ivota. Oni su sada mogli da objave istine evanelja u stranim zemljama, pravilno se sluei jezicima onih za koje e raditi. Ovaj udesni dar je predstavljao snaan dokaz svetu da njihova misija nosi peat Neba. Od toga vremena na dalje, jezik apostola je bio besprekoran, jednostavan i pravilan, bilo da su se sluili svojim maternjim jezikom bilo nekim stranim." (AA 39.40) "Svetenike i glavare veoma je raestila ova prekrasna pojava o kojoj se govorilo po celom Jerusalimu i okolini; ali nisu smeli da daju maha svojoj zlobi, jer su se plaili da e se izloiti mrnji naroda. Oni su osudili Uitelja na smrt, a ovde su sada bile Njegove sluge, neobrazovani ljudi iz Galileje, koji su govorili o udesnom ispunjenju proroanstava i propovedali nauku o Isusu na svim jezicima kojima se tada govorilo." (3SP 267.268) "Veliko delo treba da se obavi u naem svetu. Ljudi i ene treba da se obrate, ne darom govorenja jezicima, niti injenjem uda, ve propovedanjem Hrista razapetoga." (ML 219)

G. Lana uda

"Neki od tih ljudi su se sluili onim to su nazivali darovima i govorili da ih je Gospod postavio u Crkvi. Oni su se sluili nekim besmislenim glasovima koje su

nazivali nepoznatim jezicima, i koji su bili nepoznati ne samo ljudima nego i Gospodu i celom Nebu. Takve darove proizvode ljudi i ene uz pomo velikog varalice. Fanatizam, lana uzbuenja, lano govorenje jezicima, i buno ponaanje smatrali su se darovima koje je Bog stavio u Crkvu. I zaista su neki bili prevareni." (1T 412) "Ima zvezda lutalica koje se izdaju za propovednike koje je Bog poslao, koji propovedaju subotu iz mesta u mesto, meajui istinu s pogrenim emocijama i hranei narod neoinom meavinom gledita. Sotona ih je poslao da bi probudio odbojnost inteligentnih i osetljivih vernika. Neki od tih propovednika imaju mnogo da kau o duhovnim darovima i esto se oni na poseban nain prikazuju. Oni se predaju divljim, uzbudljivim oseanjima, proizvode nerazumljive zvuke koje nazivaju darom govorenja jezicima. Izvesna klasa ljudi izgleda da je spremna da ih prihvati, pa je privuena neobinim pojavama koje se zbijaju pred njima. Neki udan duh vlada takvim ljudima, jer su spremni da obore i pregaze svakoga koji bi ih ukorio. Boji Duh nema nita s tim radom." (4SG-b 154.155) "ovek koji injenje uda proglaava ispitom svoje vere ustanovie da i Sotona moe, putem prevare, da ini uda koja e izgledati kao prava." (Mar. 156) "Nain rada kojim se Hristos sluio bio je da propoveda Re, i da ublaava patnje udesnim delima isceljenja. Meutim, ja sam pouena da mi danas ne moemo da radimo na taj nain, jer e i Sotona pokazivati svoju mo inei uda. Boje sluge danas ne mogu raditi uz pomo uda, jer e se dogaati i lana uda izleenja, koja e se predstavljati kao boanska." (2SM 54) "Oni koji trae uda kao dokaz boanskog vodstva nalaze se u velikoj opasnosti da budu prevareni. U Pismu stoji da e i neprijatelj delovati preko svojih orua koja su zastranila od vere, i oni e naizgled initi uda, ak uspevati da vatra padne s neba pred mnogim svedocima. Uz pomo lanih uda Sotona e varati, ako bude bilo mogue, ak mi same izabrane." (3SM 408.409) "Neprijatelj dua eli da sprei ovo delo; i pre nego to bude dolo vreme za taj pokret, on e pokuati da ga sprei uvoenjem falsifikata. U onim Crkvama koje e uspeti da zavede svojim prevarama on e uspeti da prikae da se izlivaju Boji posebni darovi; pokazae e neto to e se tumaiti kao veliki interes prema religiji. Mnotvo ljudi e uzvikivati da Bog ini udesna dela za njih, iako e se raditi o delovanju drugoga duha." (GC 464)

XV. Literatura

Aune, David E. Prophecy in Early Christianity and the Ancient Mediterranean World, Grand Rapiuds, Eermans, 1983. Bates, Joseph, "Remarks" In a World to the Little Flock. n.p. 1847. P. 21. Facsimile reproduction, Washington, D.C. Review and Herald, 1944. Baus, Karl, From the Apostolic Community to Constrantine. Vol 1. of History of the Church, ed. Hubert Jedin and John Dolan. New York Crossroads, 1980. Bonwetsch, N. Montanus, Montanism. The Nev Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge. Ed. Samuel Macauley Jackson. New York: Funk and Wagnalis, 1910. Vol. 7. pp. 485-487. Carson, D.A. Showing the Spirit: A Theological Exposition od 1. Corinthians 1214. Grand Rapids: Baker 1987. Dunn, James D.G. Baptism ih tje Holy Spirit, Philadelphia: Westminster, 1977. Ervin, Howard M. Spirit BBaptism: A Biblical Investigation. Peabody, Mass. Hendrickson, 1987. Fox, Robin. Pagans and Christians. New York: Knopf. 1987. Froom, Le Roy. The Prophetic Faith od our Fathers. 4 Vols. Washington, D.C. Review and Herald, 1950-1954. Grudem, Wayne, The Gift of Prophecy in the New Testament and Today. Westchester, Ill, Crossway, 1988. Hasel, Gerhard. Speaking ih Tongues: Biblical Speaking in Tongues and Contemporary Glossolalia. BBerrien Springs, Mich. Adventist Theological Society, 1991. Houston, Graham. Prophecy: A Gift for Today? Downers Grove, Ill, InterVarsity, 1989. Jemison, TT. Housel. A Prophet Among You. Mountain View, Calif. Pacific Pess, 1955.

Melton, J. Gordon. The Encyclopedia od Americam Religions. 3rd ed. Detroit: Gale Research, 1989. Newman, Albert Henry. A Manual of CChurch History, 2. vols. Philadelphia; American Baptist, 1904. Paulsen, Jan. When the Spirit Descends. Washington, D.C. Review and Herald, 1977. Payne, J. Barton. Encyclopedia of Biblical prophecy. New York, Harper and Row, 1973. Quebedeaux, Richard. "Conservative and Charismatic Developmednts of the Later Twentieth Century, Encyclopedia of the American Religious Experience: Studies of Traditions and Movements. 3 vols. Ed. Charles H.Lippy and Peter WW. Williams, New York: Charles Scribner's Sons, 1988. Vol 2. pp. 963-976. Schatzmann, Siegfried S. A Pauline Theology of Charismata. Peabody , Mass. Hendrickson, 1987. Smith, Timothy. The Spirit's Gifts: Then and Now. CChristianity Today, Mar 19. 1990, pp. 25.26. Veltmann, Fred. Full Report of the Life of Christ, Research Project. Washington, D. C. Gen. Conference of SDA, 1988. Wacker, Grant. Pentecostalism, Encyclopedia of the American Religious Experince: Studies of Traditions and Movements. 3 vols. Ed. Charles H. Lippy and Peter W. Williams. New York, Charles Scribner's Sons, 1988. Vol 2. pp. 933-945. White, Arthur L. Ellen G. White, 6 vols. Washington, D.C. Review and Herald, 1969. Wright, David. Montanism: A MOvement of Spiritual Remewal. Theological Renewal 22(1982) 19-29.

Prevod zavren: 4. jun 2001. Milan ulji