INSTITUT ZA STOARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAKI PROGRAM U IVINARSTVU

BEOGRAD, 2010.

SADRAJ
1. Uvod 1 2. ivinarska proizvodnja Republike Srbije 1
2.1. Prosean genetski potencijal hibrida kokoi tekog tipa ... 2 2.2. Prosean genetski potencijal hibrida kokoi lakog tipa . 2

3. Ocena odgajivake vrednosti jata i odgajivaki cilj . 3 3.1. Zadaci Glavnog odgajivakog programa 4 4. Mere Glavnog odgajivakog programa . 4
4.1. Hibridi i ekonomske rase ivine 4
4.1.1. Kontrola matinih jata ivine

..................................................... 5

4.1.2. Kontrola proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama ............................................................................ 5 4.1.3. Testovi ivine

....................................................................... 6

4.1.4. Uvoenje novih programa gajenja tovnih pilia i kokoi nosilja ............. 6

4.2. Autohtone rase ivine .............................................................. 6

5. Struni poslovi u sprovoenju mera Glavnog odgajivakog programa ................................................................................... 7

5.1.Struni poslovi za meru kontrola produktivnosti matinih jata ivine.. 7 5.2. Struni poslovi za mere Test roditelja tekog tipa i Test roditelja lakog tipa ................................................................................ 8 5.3. Struni poslovi za meru Test brojlera .......................................... 8 5.4. Struni poslovi za meru Test nosilja jaja za konzum ..................... 9 5.5. Struni poslovi za meru Test uraka .......................................... 10

6. Obim mera Glavnog odgajivakog programa .......................... 10 7. Prilog ........................................................................................ 11

1. Uvod
Primarni zadatak stoarstva je proizvodnja animalnih proizvoda za ishranu ljudi uz nastojanje da ekonomski efekti proizvodnje budu to vei. Program odgajivakog rada u ivinarstvu Republike Srbije obuhvata odgajivake mere usmerene na kvantitativno i kvalitativno unapreenje proizvodnje ivinskog mesa i konzumnih jaja. Proizaao je na osnovu analize stanja, potreba i mogunosti poboljanja produktivnih svojstava matinih i komercijalnih jata ivine u Republici Srbiji. Obim proizvodnje ivinskog mesa i konzumnih jaja, svakako zavisi od uslova trita, od mera ekonomske politike i od obima i izvora sredstava za nove investicije i planiranu proizvodnju. Meutim, za realizaciju ovakve proizvodnje veoma je znaajan i struno razraen odgajivaki program, koji e uvaiti specifinosti ivinarske proizvodnje u naoj zemlji i omoguiti potpunije ukljuivanje glavne i regionalnih odgajivakih organizacija. U cilju boljeg iskoriavanja genetskog potencijala hibrida tekog i lakog tipa, teite ovog ukljuivanja je u primeni savremenih metoda selekcije i odgajivanja u farmama za reprodukciju, zatim u primeni savremenih metoda tehnolokih i zoohigijenskih postupaka, kako u inkubatorskim stanicama, tako i u farmama za proizvodnju brojlera i konzumnih jaja. Sa stanovita uspenog razvoja proizvodnje ivinskih proizvoda u Republici Srbiji, prihvatanje glavnog odgajivakog programa u ivinarstvu ima svoje puno, kako struno, jo i vie ekonomsko opravdanje.

2. ivinarska proizvodnja Republike Srbije

Specifinosti ivinarske proizvodnje u odnosu na druge grane stoarstva i stanje ivinarstva u Republici Srbiji su od izuzetnog znaaja za definisanje odgajivakog cilja i metoda odgajivakog programa: 1. iskljuivo hibridni reprodukcijski materijal (dedovi i roditelji) u osnovi proizvodnje mesa i jaja, nastao kao rezultat intenzivnog selekcijsko-odgajivakog rada manjeg broja svetskih selekcijskih kompanija 2. nepostojanje domaeg hibridnog materijala tekog i lakog tipa, koje uslovljava uvoznu zavisnost 3. neophodnost zamene matinih jata ivine na godinjem nivou 4. neplanski uvoz u pogledu broja roditelja, izbora provenijence, dinamike uvoza, regionalne zastupljenosti 5. veliki broj malih odgajivaa roditeljskog jata, nedovoljno edukovanih za sprovoenje savremenih tehnolokih i zootehnikih postupaka, bez strunog nadzora. U osnovi intenzivne ivinarske proizvodnje su selekcije tekih i lakih linija kokoi, odnosno za proizvodnju mesa (teki) i jaja za konzum (laki). Kao rezultat primene naunih saznanja, stvorene selekcije svojim genetskim potencijalom omoguavaju vrlo visoku proizvodnju ivinskih proizvoda. Od trenutka stvaranja odreenog hibrida, genetiari i selekcioneri ulau i dalje ogromne napore u cilju poboljanja proizvodnih performansi i kvaliteta proizvoda, tako da se provenijence iz godine u godinu razlikuju, to je i deklarisano njihovim proizvodnim nomativima.

2.1. Prosean genetski potencijal hibrida kokoi tekog tipa u 2009. godini:
2.1.1. Roditeljsko (matino) jato: Trajanje proizvodnje, nedelja Uzrast sa 5% proizvodnje, nedelja Jaja po useljenoj kokoi, kom. Jaja za nasad, kom. pic izleaja, % Prosean izleaj, % Broj brojlerskih pilia po useljenoj kokoi Vitalnost od 24. nedelje, % 2.1.2. Brojleri: Duina proizvodnog ciklusa, dan Telesna masa, g enski pilii Muki pilii Utroak hrane (kumulativni), g Konverzija hrane, kg Vitalnost, % 42 2368 2155 2582 4133 1.74 96 42 24 160 153 91 86 132 92

2.2. Prosean genetski potencijal hibrida kokoi lakog tipa u 2009. godini:
2.2.1. Roditeljsko (matino) jato: Trajanje proizvodnje, nedelja Uzrast pri pronoenju, nedelja Jaja po useljenoj nosilji, kom. Broj priplodnih jaja za nasad, kom. Utroak hrane po jajetu, g enskih pilia/kokoi Vitalnost, % 2.2.2. Nosilje jaja za konzum: Duina proizvodnog ciklusa, nedelja Uzrast sa 5% proizvodnje, nedelja Ukupno jaja po useljenoj kokoi, kom. Utroak hrane/jajetu, g Vitalnost, % 70 20 337 137 95 52 19 264 256 184 100 93

Na teritoriji Republike Srbije zastupljene su selekcije: kokoi: - tekog tipa: Cobb, Hubbard, Ross, Hybro, Pure Lyne - lakog tipa: Isabrown, Hisex, Hy Line, Lohmann Pojedine provenijence kokoi mogue je razvrstati i u podtipove koji su genetski prilagoeni odreenim sistemima proizvodnje (npr. dinamika porasta) ili zahtevima trita u pogledu odreenog kvaliteta proizvoda (npr. udeo grudi u trupu, boja ljuske jaja za konzum). Visoki genetski potencijal hibridnih selekcija zahteva precizno definisane tehnoloke i uslove menadmenta u cilju dostizanja deklarisanih proizvodnih normativa. urke: Big But 6 iste rase kokoi: Vajtrok, Njuhempir, Amrok, Brama, Saseks, Orpington, Australorp, Rodajland, Jareb. talijanka, Vijandot Tabela. Brojno stanje roditeljskih jata ivine sa regionalnom distribucijom REGIONI (regionalne slube) Grad Beograd Mladenovac abac Smederevo Poarevac Jagodina Kruevac Kragujevac Kraljevo aak Pirot Ni Leskovac Srbija (bez Vojvodine) Vojvodina UKUPNO MATINA JATA KOKOI (godinji nivo) TEKI TIP LAKI TIP Br. grla Br.odgajivaa Br. grla Br.odgajivaa / / 24 000 1 77 000 5 5 000 1 62 000 3 / / 27 300 5 / / 11 800 4 / / 52 500 3 7 000 1 53 000 3 7 500 1 80 600 18 700 1 22 500 3 7 000 1 2 500 1 / / 1 000 1 / / 2 000 1 2 000 1 5 500 2 / / 397 700 49 53 200 7 383 000 19 16 500 3 780 700 68 69 700 10

Izvor podataka: Republika selekcijska sluba Institut za stoarstvo, Beograd-Zemun Pokrajinska selekcijska sluba Departman za stoarstvo, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

3. Ocena odgajivake vrednosti jata i odgajivaki cilj

Polazei od navedenih specifinosti i stanja ivinarske proizvodnje u Republici Srbiji, odgajivaki cilj ne moe biti definisan kao skup ekonomski vanih proizvodnih osobina, obzirom da se selekcija uvezenih matinih jata sprovodi samo u smislu ispravljanja greaka u seksiranju i prilikom formiranja jata pred pronoenje, izluenjem zaostalih i defektnih grla.

4 Kriterijum za ocenu odgajivake vrednosti jata u uslovima uvozne zavisnosti i jednogodinjeg proizvodnog ciklusa, treba da bude nivo (%) ispoljenosti i iskoritenosti genetskog potencijala uvezenih matinih jata ivine. Iz navedenog proizilazi da je osnovni odgajivaki cilj poveanje stepena iskoritenosti genetskog potencijala, u smislu nivoa proizvodnosti i duine proizvodnog ciklusa, koji e se pozitivno odraziti na proizvodne i ekonomske efekte ivinarske proizvodnje u zemlji. Za realizaciju odgajivakog programa i dostizanje odgajivakog cilja, vaan je opis populacije (provenijence), odnosno deklarisanih proizvodnih normativa (standarda), kao i kontrola proizvodnosti u naim uslovima proizvodnje.

3.1. Zadaci Glavnog odgajivakog programa

Glavnim odgajivakim programom predvia se: matina evidencija, odnosno uvoenje roditeljskih jata ivine u Registar priplodne ivine na osnovu dokumentacije o poreklu i evidencije proizvodnosti jata i izdavanje zootehnikih dokumenata, u skladu sa Zakonom o stoarstvu kontrola proizvodnosti matinih jata ivine na bazi osnovne evidencije koju vodi odgajiva sistematsko testiranje inostranih provenijenci roditelja i komercijalnih hibrida kokoi i uraka, radi dobijanja objektivnih parametara kao osnove za izbor najpodesnijih za masovnu proizvodnju sistematska kontrola jata, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama u skladu sa Zakonom o stoarstvu ouvanje genskog fonda putem stvaranja kolekcija (jata odgovarajue veliine) malo rasprostranjenih rasa i populacija autohtonih kokoi, uraka, pataka i gusaka plansko i usklaeno delovanje osnovnih, regionalnih i glavne odgajivake organizacije u realizaciji Glavnog odgajivakog programa.

4. Mere Glavnog odgajivakog programa

U cilju izvrenja zadataka predvienih Glavnim odgajivakim programom u ivinarstvu, izvodie se sledee mere:

4.1. Hibridi i ekonomske rase ivine

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Kontrola matinih jata kokoi tekog tipa u odgoju Kontrola matinih jata kokoi tekog tipa u eksploataciji Kontrola matinih jata kokoi lakog tipa u odgoju Kontrola matinih jata kokoi lakog tipa u eksploataciji Kontrola matinih jata uraka u odgoju Kontrola matinih jata uraka u eksploataciji Kontrola istih rasa kokoaka Kontrola matinih zapata kunia

5 9. Test roditelja tekog tipa 10. Test roditelja lakog tipa 11. Test brojlera 12. Test nosilja konzumnih jaja 13. Test uraka u tovu 14. Uvoenje novih programa gajenja tovnih pilia 15. Uvoenje novih programa gajenja kokoi nosilja 4.1.1. Kontrola matinih jata ivine Mera kontrola matinih jata ivine obuhvata registraciju, odabiranje i kontrolu produktivnosti matinih jata ivine u periodu odgoja i eksploatacije. Dosledno sprovoenje mere kontrola matinih jata ivine u potpunosti bi eliminisalo proizvodnju ivine nepoznatog, a samim tim, i sumnjivog kvaliteta. Pored toga ova mera ima opravdanje jer obezbeuje podatke o broju, tipu i proizvodnim rezultatima matinih jata (za period odgoja i eksploatacije) i inkubatorskih stanica. 4.1.2. Kontrola proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama Zakon o stoarstvu je predvideo kontrolu jata, jaja i jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama. Kontrolu treba da obavlja vei broj institucija, ija je aktivnost i inae u okviru sprovoenja Glavnog odgajivakog programa, to pored glavne odgajivake organizacije podrazumeva angaovanje regionalne odgajivake organizacije u sluaju odgajivaa matinih jata ivine ispod 5 000 grla. Poslove regionalne odgajivake organizacije kod odgajivaa veih od 5 000 grla, moe obavljati zaposleni strunjak iz oblasti stoarstva ili veterinarstva, prema Pravilniku o uslovima u pogledu objekata i opreme koje moraju ispunjavati odgajivake organizacije i organizacije sa posebnim ovlaenjima, kao i o uslovima u pogledu strunog kadra koje moraju ispunjavati organizacije sa posebnim ovlaenjima (lan 34). Ova mera je neophodna s obzirom da predstavlja drugu fazu kontrole proizvodnosti matinih jata i da spreava pojavu proizvodnje i prodaje velikog broja jednodnevnih pilia nepoznatog i neproverenog kvaliteta na teritoriji Republike Srbije. S obzirom na to, neophodno je: - razraditi jedinstvenu metodiku evidencije i kontrole matinih jata ivine, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama, koja bi se sankcionisala odgovarajuim pravilnicima; - koordinirati i sinhronizovati rad institucija odreenih za obavljanje ove kontrole radi dobijanja realnih, potpunih i metodoloki jednoobraznih rezultata kontrole; - izvriti sintezu dobijenih rezultata u okviru glavne odgajivake organizacije; - osposobiti strunjake zootehnike slube za obavljanje poslova kontrole matinih jata ivine, jaja i proizvodnje jednodnevnih pilia u inkubatorskim stanicama. Logino je pretpostaviti da bi uz, sinhronizovanu akciju sa odgovarajuim slubama inspekcije, dosledna i efikasna kontrola matinih jata, jaja i proizvodnje ivine u inkubatorskim stanicama, u roku od nekoliko godina eliminisala proizvodnju ivine nepoznatog i sumnjivog kvaliteta, ime bi bio postignut i jedan od glavnih ciljeva ove mere odgajivakog programa.

6 Njena primena bi, meutim, ostala i dalje opravdana, ali prvenstveno radi odravanja postignutog nivoa u reprodukciji ivine i obezbeivanja potrebnih podataka o broju, tipu i proizvodnim rezultatima matinih jata i inkubatorskih stanica. 4.1.3. Testovi ivine U naoj ivinarskoj proizvodnji koriste se iskljuivo inostrani hibridi lakog i tekog tipa, a njihova proizvodna svojstva deklariu se strunom dokumentacijom koju inostrani proizvoa stavlja na raspolaganje. Meutim, est je sluaj da rezultati proizvodnje ne dostiu deklarisani normativ.Zbog toga je potrebno da se svaki inostrani hibrid ivine testira, i to na nivou roditelja, kao i na nivou komercijalne proizvodnje. 4.1.4. Uvoenje novih programa gajenja tovnih pilia i kokoi nosilja U zemljama EU mnogi potroai nisu zadovoljni uslovima dranja i proizvodima ivine iz industrijske proizvodnje. To je dovelo do revitalizacije i racionalizacije tradicionalnih, ali i razvoja novih, humanijih sistema dranja ivine koji su regulisani obimnim i detaljnim propisima (Official Journal of the European Communities No. L 143/11). U proizvodnji pileeg mesa i jaja za konzum izdvaja nekoliko vrsta i tipova neindustrijske proizvodnje. U naoj zemlji za razvoj proizvodnje prirodne, ekoloke, visokovredne ili bioloke hrane, postoje uslovi. Programi su vrlo sloeni i zahtevaju angaovanje u oblasti selekcije, tehnologije, ishrane, veterine, klanja i prerade pileeg mesa, projektovanje objekata i opreme i marketinga. U narednom petogodinjem periodu u naoj zemlji radie se na uvoenju novih programa neindustrijske proizvodnje pileeg mesa i jaja za konzum.

4.2. Autohtone rase ivine

Svrljika koko, goloijanka, somborska kaporka, domaa urka, podunavska guska, domaa patka 1. Identifikacija i obeleavanje 2. Kontrola produktivnih svojstava (opis strunih poslova 5.1.1.) Inkubatorska proizvodnja jednodnevnog podmlatka svih vrsta ivine u Republici Srbiji doprinosi brzom irenju ekonomski najznaajnijih i najproduktivnijih provenijenci komercijalnih hibrida. Time se, meutim, ugroava opstanak brojnih populacija manje interesantnih rasa i tipova nativne ivine, jer iezavaju mnogi geni, ija nam je sadanja ili budua vrednost potpuno nepoznata. Da bi se neutralisala ova nepovoljna komponenta, inae u celini gledano, pozitivnog razvoja i unapreenja ivinarstva i spreio nenadoknadiv gubitak fonda gena koji mogu biti dragoceni za selekciju u blioj ili daljoj budunosti neophodno je da se preduzmu mere za ouvanje svih raspoloivih rasa, a posebno tipova i populacija nativnih kokoi, uraka, pataka i gusaka. Njihov je znaaj posebno veliki sa aspekta vanrednih uslova i bezbednosti zemlje, jer su nativne populacije prilagoene ekstenzivnom dranju, prirodnom razmnoavanju korienju lokalnih i prirodnih izvora hrane i opstanku pod najnepovoljnijim uslovima dranja, ishrane i zdravstvene zatite. One bi, pored rezerve gena jo neispitane i nepoznate sadanje i budue vrednosti, predstavljale genetsku osnovu za proizvodnju makar i minimalnih neophodnih koliina ljudske hrane animalnog porekla u vanrednim uslovima, kad nije mogue obezbediti intenzivnu ivinarsku proizvodnju.

7 Ouvanje malo rasprostranjenih rasa i nativnih tipova i populacija ivine mora se obavljati u obimu koji obezbeuje konzervaciju raspoloivog genskog fonda i svoenje inbridinga na minimum. Za jednu populaciju, minimalan broj koji ovo ispunjava je 40 petlova i 40 nosilja u kontrolisanom parenju. Iz ovog proistie da se jedna populacija moe ouvati sa praktino neizmenjenom frekvencom gena dranjem i kontrolisanim parenjem veeg broja jedinki (najmanje 40 parova) na jednoj lokaciji ili farmi ili dranjem veeg broja malih jata, kod kojih bi se petlovi menjali u svakoj generaciji po odreenom planu. Potrebno je obezbediti uslove i sredstva za ouvanje barem 50 jata istih rasa ili nativnih populacija ivine. Ova sredstva bi se obezbeivala putem konkursa ili po posebnim programima i davala pravnim ili fizikim licima koja ispunjavaju postavljene zahteve: da raspolau jatom ime je odravanje od interesa sa aspekta ouvanja genskog fonda; da odravaju potreban broj parova u jatu u svakoj generaciji; da sprovode kontrolisano parenje; da obezbeuju kontrolu jata od strane glavne odgajivake organizacije.

Za odravanje i kontrolu jata, iz kolekcije rasa i populacije ivine, morala bi se obezbediti i sredstva za nagraivanje izlagaa malo rasprostranjenih rasa, odnosno tipova i populacija nativne ivine na poljoprivrednim, stoarskim ili ivinarskim sajmovima i izlobama. To bi stimulisalo vei broj ivinara da se opredeli na gajenje one ivine ije je odravanje znaajno sa stanovita ouvanja genskog fonda.

5. Struni poslovi u sprovoenju mera Glavnog odgajivakog programa

5.1. Struni poslovi za meru kontrola produktivnosti matinih jata ivine (mere 1-7)
Kontrola proizvodnih svojstava matinih jata ivine sprovodi se kao mera sistematskog praenja reproduktivnih sposobnosti matinih jata ivine, koja obuhvata aktivnosti registracije, identifikacije, preglede, odabiranje i kontrolu produktivnosti matinih jata ivine i u njenom sprovoenju uestvuju strunjaci Osnovne, Regionalne i Glavne odgajivake organizacije u zavisnosti od njihovih nadlenosti i osposobljenosti. Struni poslovi na kontroli proizvodnih svojstava matinih jata ivine zasnivaju se na vaeim propisima i odgovarajuim strunim uputstvima, a u osnovi obuhvataju sledee: 1. Evidentiranje matinih jata podmlatka i sreivanje dokumentacije o njihovom poreklu; 2. Voenje Registra matinog jata u odgoju; 3. Sistematsko prikupljanje i evidentiranje podataka o mortalitetu, izluenju i potronji hrane i drugim relevantnim podacima za odgoj podmlatka; 4. Kontrolu prosene telesne mase i ujednaenosti telesne mase podmlatka; 5. Odabiranje petlova i kokica za priplod i izluenje petlova odgajenih zbog greke u seksiranju; 6. Evidentiranje matinih jata nosilja u eksploataciji i sreivanje dokumentacije o njihovom poreklu;

8
7. 8. Voenje Registra proizvodnih jata; Sistematsko prikupljanje i evidentiranje podataka o proizvodnim osobinama u periodu eksploatacije (ukupan broj jaja, broj jaja za nasad, prosena teina jaja, utroak hrane, mortalitet, izluenje); Kontrolu kvaliteta jaja za nasad u inkubatorskoj stanici (oploenost jaja, procenat izvoenja od uloenih jaja, kvalitet jednodnevnih pilia); Izdavanje dokumentacije o matinoj evidenciji i registraciji jata za period odgoja i eksploatacije; Izdavanje dokumentacije o poreklu jaja za nasad; Izdavanje dokumentacije o poreklu pilia proizvedenih u inkubatoru; Sreivanje i analizu rezultata kontrole; Koordinaciju poslova i razmenu korisnih iskustava i inovacija izmeu farmi, strune sastanke, seminare i sl.

9. 10. 11. 12. 13. 14.

Angaovanje pojedinih organizacija u obavljanju strunih poslova:

Osnovna: 1,2,3,4,6,7; Regionalna: 3,8,9,11,12,13; Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,10,13,14;

5.2.

Struni poslovi za mere Test roditelja tekog tipa i Test roditelja lakog tipa

Test roditelja obavlja se kao mera sistematskog ispitivanja reproduktivnih svojstava pojedinih provenijenci. Rad na testu roditelja obuhvata: 1. Izradu programa i plana testa u skladu sa mogunou istovremene nabavke jednodnevnih pilia-roditelja; 2. Organizaciju testa nabavku i useljavanje jednodnevnih pilia-roditelja; 3. Kontrolu proizvodnih osobina roditeljskih jata u toku gajenja i eksploatacije (telesna masa, potronja hrane, nosivost, mortalitet, izluenje i dr.) i voenje Registra proizvodnog jata; 4. Kontrolu inkubacionih svojstava jaja (procenat jaja za nasad, procenat neoploenih jaja, izvoenje u % uloenih i oploenih jaja, kvalitet pilia i dr.); 5. Sreivanje i analizu rezultata testa; 6. Izradu i prezentiranje zapisnika, izvetaja, informacija i publikacija o rezultatima testa; 7. Rad na usavravanju i inoviranju metodologije testiranja. Angaovanje pojedinih organizacija u obavljanju strunih poslova: Osnovna: 3,4; Regionalna: 3,4; Glavna: 1,2,3,5,6,7

5.3.

Struni poslovi za meru Test brojlera

Test brojlera se obavlja kao mera sistematske kontrole proizvodnih svojstava hibridnih pilia za tov, a u cilju dobijanja elemenata za eventualne korekcije i modifikacije programa selekcije kokoi tekog tipa, odnosno u sluaju uvoza za objektivno i racionalno opredeljivanje za odgovarajuu inostranu provenijencu.

9
Rad na testu brojlera obuhvata: 1. Izradu programa i plana testa, u skladu sa proizvodnjom jaja za nasad na pojedinim farmama brojlerskih roditelja; 2. Organizaciju testa nabavku jaja za nasad i inkubiranje jaja razliitih provenijenci; 3. ifriranje i obeleavanje jednodnevnih pilia za test; 4. Kontrolu proizvodnih osobina pilia u toku tova (mortalitet, potronja hrane, kontrolna merenja i sl.); 5. Merenje pilia na kraju testa, sa identifikacijom ifre, pola i dr.; 6. Klanje uzoraka tipinih pilia oba pola svake provenijence; 7. Ispitivanje konformacije i klaninih osobina na trupovima zaklanih pilia; 8. Sreivanje i analizu dobijenih podataka, deifriranje provenijenci; 9. Izradu i prezentiranje zapisnika, izvetaja, informacija i publikacija o rezultatima testa; 10. Rad na usavravanju i inoviranju metodologije testiranja. Angaovanje pojedinih organizacija u obavljanju strunih poslova: Osnovna: 4,5; Regionalna: 4,5; Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10

5.4.

Struni poslovi za meru Test nosilja jaja za konzum

Test nosilja konzumnih jaja se obavlja kao mera sistematske kontrole proizvodnih svojstava hibridnih nosilja konzumnih jaja. Rad na testu nosilja konzumnih jaja obuhvata: 1. Izradu programa i plana testa u skladu sa proizvodnjom jaja za nasad na pojedinim farmam roditelja lakog tipa; 2. Organizaciju testa nabavku jaja za nasad, inkubiranje ovih jaja, ifriranje i obeleavanje jednodnevnih pilia za test, gajenje pilia i podmlatka do 18-20 nedelja; 3. Merenje, obeleavanje i useljavanje kokica u kaveze baterija; 4. Formiranje Registra testa; 5. Kontrolu proizvodnih osobina u toku noenja (nosivost, mortalitet, potronju hrane i sl.); 6. Ispitivanje kvaliteta jaja (spoljanjih i unutranjih fizikih osobina); 7. Merenje nosilja na kraju testa; 8. Sreivanje i analizu rezultata testa, deifriranje provenijenci; 9. Izradu i prezentiranje zapisnika, izvetaja, informacija i publikacija o rezultatima testa; 10. Rad na usavravanju i inoviranju metodologije testiranja. Angaovanje pojedinih organizacija u obavljanju strunih poslova: Osnovna: 3,5,7; Regionalna: 3,5,7 Glavna: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10

10

5.5. Struni poslovi za meru Test uraka

Test uraka, pataka i gusaka u tovu obavlja se kao mera sistematske kontrole proizvodnih svojstava uria, paia i guia za tov razliite provenijence. Rad na testu uraka, pataka i gusaka u tovu obuhvata u osnovi iste poslove kao i test brojlera.

6. Obim mera Glavnog odgajivakog programa

Na osnovu sadanjeg stanja i procene poloaja ivinarstva u narednim godinama, predlae se sledei obim mera predvienih Glavnim odgajivakim programom: Tabela 1. Pregled broja grla ivine obuhvaenih merama u periodu 2010.-2014. god. Broj grla po godinama 2010. 2011. 2012. 2013. HIBRIDI I EKONOMSKE RASE IVINE I KUNIA Kontrola matinih jata kokoi 600 000 600 000 630 000 650 000 tekog tipa u odgoju Kontrola matinih jata kokoi 550 000 550 000 580 000 610 000 tekog tipa u eksploataciji Kontrola matinih jata kokoi 70 000 100 000 120 000 120 000 lakog tipa u odgoju Kontrola matinih jata kokoi 60 000 90 000 110 000 110 000 lakog tipa u eksploataciji Kontrola matinih jata uraka u 6 000 6 000 6 500 6 500 odgoju Kontrola matinih jata uraka u 5 500 5 500 6 000 6 000 eksploataciji Kontrola istih rasa kokoi 7 000 7 000 7 000 7 000 Kontrola matinih zapata 1 000 1 000 1 000 1 000 kunia Test roditelja tekog tipa 5 000 5 000 5 500 6 000 Test roditelja lakog tipa 2 000 2 000 2 500 3 000 Test brojlera 5 000 5 000 6 000 6 500 Test nosilja konzumnih jaja 3 000 3 000 3 500 4 000 Test uraka u tovu 2 000 2 000 2 000 2 000 Uvoenje novih programa 2 000 2 000 2 000 2 000 gajenja tovnih pilia Uvoenje novih programa 2 000 2 000 2 000 2 000 gajenja kokoi nosilja AUTOHTONE RASE IVINE Identifikacija i obeleavanje 2 500 2 500 2 500 2 500 Kontrola produktivnih 2 500 2 500 2 500 2 500 svojstava Naziv mere 2014. 650 000 640 000 140 000 130 000 6 500 6 000 7 000 1 000 6 500 3 500 7 000 4 500 2 000 2 000 2 000 2 500 2 500

11

7. PRILOG
Kontrola proizvodnih svojstava kokoi matinog jata Matina jata kokoi se koriste za proizvodnju jaja za nasad, te moraju ispunjavati uslove predviene Zakonom o stoarstvu i na osnovu njega donetog Pravilnika. To mogu biti roditeljska jata kokoi lakog ili tekog tipa, odnosno za dobijanje hibrida za proizvodnju konzumnih jaja ili za tov, ili jata pojedinih rasa kokoi. Kontrolom proizvodnih svojstava obuhvataju se najvanije osobine koje karakteriu zootehniku i privrednu vrednost ovih jata kokoi, kako u fazi gajenja podmlatka, tako i u fazi iskoriavanja jata nosilja. Osnovu kontrole proizvodnih svojstava ini evidencija proizvodnje: Dnevna evidencija vodi se svakog dana u proizvodnim objektima na sledeim obrascima (Prilog): - mesena lista podmlatka kokoi - mesena lista proizvodnog jata kokoi - dnevna lista sakupljanja i klasiranja jaja Periodina evidencija vodi se povremeno, obuhvata objekte i jato ivine istog uzrasta i provenijence na jednoj farmi, a vodi se na obrascima i grafikonima (Prilog). Sprovodi se na osnovu podataka dnevne evidencije u proizvodnim objektima i na osnovu podataka koji se dobijaju periodinom kontrolom u proizvodnim objektima i u inkubatorskoj stanici. Ova evidencija ima karakter trajne dokumentacije. - Kontrola telesne mase kokoi u fazi gajenja podmlatka izvodi se od 2-22. nedelje uzrasta svake nedelje, a kasnije kod proizvodnog jata povremeno, na uzorku od najmanje 100 jedinki istog pola - Kontrola kvaliteta hrane uzorci se uzimaju pri dopremanju hrane na farmu i dre u zatvorenoj ambalai na hladnom, tamnom i suvom mestu do 15 dana po utroku celokupne koliine hrane kojoj uzorci pripadaju. Kontrola hemijske i mikrobioloke ispravnosti se obavlja po potrebi. - Kontrola kvaliteta jaja za nasad obuhvata kontrolu mase jaja i kontrolu inkubacionog kvaliteta jaja: Kontrola mase jaja se obavlja na poetku, u sredini i pri kraju proizvodnog ciklusa, pojedinanim merenjem sluajnog uzorka od najmanje 100 jaja. Kontrola inkubacionog kvaliteta jaja se obavlja kad i kontrola mase jaja.U tom cilju posebno se oznaavaju jaja u 2-3 lese inkubatora, i prilikom izvoenja konstatuje se broj izvedenih normalnih i kart pilia. Jaja iz kojih se nisu izveli pilii otvaraju se i pregledom se konstatuje broj neoploenih jaja, odnosno jaja sa uginulim zametkom. - Zapisnik o kontroli proizvodnih svojstava Nakon zavretka iskoriavanja proizvodnog jata, a iz podataka evidencije strunjaci regionalne i glavne odgajivake

12 organizacije sastavljaju Zapisnik strune komisije o kontroli proizvodnih svojstava matinih kokoi u kojem se navode odgovarajui podaci o broju ivine (uginuu, izluenju), nosivosti jata, potronji hrane, masi i inkubacionom kvalitetu jaja. Testiranje inostranih hibrida ivine Savremena ivinarska proizvodnja iskljuivo koristi hibridni materijal, kako lakog tipa za proizvodnju konzumnih jaja, tako i tekog tipa za proizvodnju ivinskog mesa. Oba materijala su nastala kao proizvod permanentnog odgajivako-selekcijskog procesa. Rasa, kao ira populacija, ustupila je mesto liniji, uoj genetskoj populaciji. Znaaj rase, meutim, niim se ne umanjuje. Radi stvaranja visokoproduktivnih hibrida, rase su neophodne za dobijanje novih istih i sintetikih linija, pogodnih za meusobno ukrtanje. Industrijska ivinarska proizvodnja se zasniva na korienju inostranih hibrida lakog i tekog tipa. Njihova proizvodna svojstva deklariu se strunom dokumentacijom, koju inostrani proizvoa stavlja na raspolaganje. Meutim, u naim uslovima est je sluaj da rezultati proizvodnje ne dostiu deklarisani normativ. Zbog toga je potrebno da se svaki inostrani hibrid kokoi, koji se uvozi, testira. Odgovarajue strune i naune slube bile bi obavezne da savremenim naunim metodama svestrano ispitaju proizvodna svojstva i otpornost prema bolestima uvoznih hibrida. Ova ispitivanja doprinela bi jednostavnijem opredeljivanju za lake i teke hibride, kao najpogodnije za iskoriavanje u naim proizvodnim uslovima, kao i posrednu kontrolu kvaliteta uvoznog priplodnog materijala. Testovi bi se izvodili po metodici sluajnog (Random Sample Test) ili meanog uzorka. Osnovna naela po metodici sluajnog uzorka (Random Sample Test): Test brojlera Za dobijanje sluajnog uzorka jednodnevnih pilia od svake provenijence, za test u obimu tzv. mikrotesta uzima se odgovarajui broj jaja za nasad sa farmi brojlerskih roditelja, koji moraju biti priblino jednakog uzrasta. Jaja se na podesan nain obeleavaju na ljusci i ulau u inkubator. Podrazumeva se da svaka provenijenca bude u testu zastupljena sa po najmanje 5 ponavljanja, sa po najmanje 120 pilia oba pola na poetku testa. Raspored ponavljanja i provenijenci u boksovima (na podu ili baterijama) odreuje se po metodici sluajnog-blok sistema. U sprovoenju tova tei se primeni one tehnologije koja je tipina ili najea u regionu na kojem se test sprovodi. Ovo se odnosi, kako na ishranu (korienje uobiajenih fabrikih smea-startera, grovera i finiera), tako i na sistem dranja (npr.: podni sistem morao bi imati prednost nad baterijskim). Ispituju se sledee osobine: 1. iva masa pilia na kraju testa pojedinano merenje svih pilia, nakon gladovanja pilia od 12 sati 2. konverzija hrane utroak hrane za 1kg proizvedene ive mase, na osnovu podataka o utroku hrane i ostvarenom prirastu telesne mase 3. mortalitet pilia (na osnovu redovnog registrovanja uginulih pilia) 4. proizvodni indeks zbirni pokazatelj ekonominosti tova pilia jedne provenijence izraunat po formuli:

13

srednja vrednost vitalnost ive mase, kg x pilia, % Proizvodni indeks = --------------------------------------------------- x 100 trajanje tova, konverzija dana x hrane, kg Dodatne osobine, koje se mogu ispitivati na manjem uzorku po ivoj masi tipinih pilia svake provenijence najmanje po 10 pilia svakog pola ija se iva masa kree u granicama: srednja vrednost odgovarajue provenijence i pola 10% obuhvataju: 1. mere konformacije (duina piska, duina kobilice, dubina grudi, grudni ugao, obim bataka i sl.) 2. klanine randmane (masa zaklanog pileta klasina obrada, spremno za peenje, spremno za rotilj-u % ive mase i sl.) 3. ostale klanine osobine (relativna masa pojedinih vanijih delova trupa, odnos meso:kosti i sl.). Dodatne osobine su predmet ispitivanja pojedinih istraivakih institucuja koje raspolau potrebnom opremom, metodikom i iskustvima u ovoj vrsti rada, i koje se moraju ukljuiti u ova ispitivanja. Test nosilja konzumnih jaja Test nosilja konzumnih jaja u obimu mikrotesta zapoinje na isti nain kao i odgovarajui test brojlera. Odgajene kokice u osamnaestonedeljnom uzrastu, po sluajnom blok-sistemu rasporeuju se u odgovarajue spratove i segmente baterija, pri emu se vodi rauna da u svim delovima objekta, na svakoj strani i na svakom spratu baterija, budu razmetena odgovarajua ponavljanja od svake ispitivane provenijence. U naelu, i ovde se mora teiti da u svakoj provenijenci ne bude manje od 5 ponavljanja. Poeljno je da test traje do 500 dana uzrasta nosilja. Ispituju se sledee osobine: 1. polna dozrelost (vreme pronoenja uzrast u nedeljama kada je u toku jedne nedelje nosivost iznosila najmanje 5%) 2. uzrast pri dostizanju nosivosti od najmanje 50% 3. uzrast i % nosivosti u nedelji sa najveom nosivou 4. uzrast i % nosivosti u poslednjoj nedelji 5. ukupan broj jaja u toku testa, odnosno po useljenoj i prosenoj kokoi 6. ukupna potronja hrane u toku testa, odnosno po proizvedenom jajetu 7. mortalitet i prinudno izluenje kokoi 8. telesna masa kokoi na poetku i na kraju testa Ispituju se osobine znaajne za kvalitet konzumnih jaja (u toku svakog etvoronedeljnog perioda): 1. masa jajeta 2. indeks oblika

14 3. 4. 5. 6. 7. 8. boja ljuske ocena kvaliteta po USDA boja umanceta visina gustog belanceta Haugh-jedinice debljina ljuske

Spoljanje i unutranje osobine jaja su predmet ispitivanja pojedinih istraivakih institucija koje raspolau potrebnom opremom, metodikom i iskustvima u ovoj vrsti rada, i koje se moraju ukljuiti u ova ispitivanja. Test roditelja Test roditelja tekog, odnosno lakog tipa treba da prethodi testu brojlera, odnosno testu nosilja jaja za konzum. Test zapoinje nabavkom jednodnevnih roditeljskih pilia i njihovim gajenjem i eksploatacijom u istim uslovima na jednoj lokaciji (u odvojenim boksevima istog objekta ili u jednakim objektima na istoj farmi). I ovde se tei primeni uobiajene tehnologije, kao i ouvanju tajnosti identiteta provenijenci do kraja testa. Ispituju se sledee osobine: 1. U fazi gajenja podmlatka: - iva masa kokica i petlia, najmanje u dvonedeljnim intervalima merenjem sluajnog uzorka od najmanje 100 kokica i 20 petlia od svake provenijence - mortalitet i prinudno izluenje - potronja hrane 2. U fazi eksploatacije jata: - polna dozrelost (vreme pronoenja uzrast, u nedeljama, kada je u toku jedne nedelje nosivost iznosila najmanje 5% - uzrast pri dostizanju nosivosti od najmanje 50% - uzrast i % nosivosti u nedelji sa najveom nosivou - uzrast i % nosivosti u poslednjoj nedelji testa (58. nedelji uzrasta) - ukupan broj jaja u toku testa, odnosno po useljenoj i prosenoj kokoi - ukupan broj jaja za nasad u toku testa (masa 50-70g), odnosno po useljenoj i prosenoj kokoi - ukupna potronja hrane u toku testa, odnosno po proizvedenom jajetu - mortalitet i prinudno izluenje kokoi i petlova - telesna masa kokoi i petlova u odreenim intervalima (npr. u uzrastu 24, 32, 40 itd. nedelja) i na kraju testa - inkubacijska svojstva jaja (izvoenje u % uloenih i oploenih jaja, oploenost jaja, % pilia druge klase), najmanje tri puta u toku testa

15

Mesena lista proizvodnog jata kokoi

VLASNIK

Obr. 1

FARMA

RASA-PROVEN.

OBJEKAT

BOKS

DATUM IZVOENJA

MESEC

GODINA

DATUM USELJENJA

DATUM

NEDELJA
UZR ASTA 2 NOE NJA 3

BROJ

UGINULO

IZLU.

HRANA (kg)

JAJA
UKUPNO 12 NOS. % 13 ZA NASAD 14

PRIMEDBA

10

11

15

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

UKUPNO

16
Obr. 2

Dnevna lista sakupljanja i sortiranja jaja

VLASNIK

FARMA

HIBRID

DATUM

MESEC

GODINA

OBJEKAT
1

SMENA
2

JAJA ZA NASAD
3

PRLJAVA
4

SITNA
5

SLOMLJE NA
6

DVOU.
7

UKUPNO JAJA
8

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

I II
UKUPNO

SVI OBJEKTI

UKUPNO

17

Mesena lista podmlatka kokoi

VLASNIK

Obr. 3

FARMA

RASA-PROVEN.

OBJEKAT

BOKS

DATUM IZVOENJA

MESEC

GODINA

DATUM USELENJA

DATUM

NEDELJA UZRASTA

BROJ
4

UGINULO UGINULO
5

IZLUENO
7

DATO
HRANE (kg)

TELESNA MASA g
11

10

12

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 UKUPNO

18
ORGANIZACIJA / VLASNIK FARMA OBJEKAT POETNI BROJ KOKOI PETLOVA

Obr 4

Sumar registra
proizvodnog jata kokoi List br. _______

RASA / PROVENIJENCA SMER PROIZVODNJE DATUM IZVOENJA DAT. PREVO. / USELENJA DAT. IZLUENJA IZ PROIZVODNJE

NEDELJA
Noe nja
2

Uzrast
1

DATUM POSLED NJEG DANAU NEDELJI

3

BROJ NA KRAJU NEDELJE Kokoi

4

UGINULO %
KOKOI PETLOVA

IZLUENO %
KOKOI
Ned elj.
10

UTROAK HRANE
kg
Nedelj no
14

JAJA UKUPNO
Nede ljno
18

JAJA ZA NASAD
Nosiv ost, %
21

TEL. TE.
g.
Koko
25

PETLOVA
Ned elj.
12

g / GRLU
Kumu lativ.
15

Petlova
5

Nedelj no
6

Kumu lativ.
7

Ned elj.
8

Kumu lativ.
9

Ku mul.
11

Ku mul.
13

Nede ljno
16

Kum ul.
17

Kumul ativno
19

Kum. po uselj. kokici

20

Nedelj no
22

Kumu lativ.
23

Kum. po uselj. kokici

24

Petao
26

19