TOLKINOV RENIK

A G M B H N T C I O U D J P V E F K L R S Z

Angmar Veevo kraljevstvo Angmar u severnom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godini Trecg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci i varvarski Brani Etenskih movara. Njegov vladar se zvao Vetac-kralj od Angmara, ali to je u stvari bio Gospodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mranog Gospodara. Vetac-kralj je vladao skoro 700 godina i stalno ratovao protiv Dunedainskog Kraljevstva severa u Arnoru. Arnor je konano razoren godine 1974, a 1975. udruena vojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojsku Veca-kralja u Bici kod Fornosta, a zatim nastavila, dok nije opustoila celo kraljevstvo Angmar. Ankalagon Zmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najvei od Krilatih Zmajeva. Nazvan Ankalagon Crni, odgajen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mranog Neprijatelja u Prvom Dobu Sunca. Samo njegovo ime znailo je "nasrue eljusti" i kad je po prvi put puten u svet u Velikoj Bici njegovo ogromno obli je je zaklonilo svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo je kao da e Ankalagon i njegove legije Krilatih Vatrenih zmajeva nadvladati Valare, ali su u kritinom trenutku divovski Orlovi i Earendil Moreplovac u svom arobnom leteem brodu stupili u boj i ubili Ankalagona Crnog. Zmajeva teina bila je toliko velika da su, kada je pao, kule Tangorodrima razorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim. Apanonar Kad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zemIji Hildorien u istonoj Srednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bia. Bila je to rasa Ljudi koji su takoe nazvani Apanonar, to znai "posle-roeni", jer nisu bili prvi narod koji govori koji je doao na Ardu. Vilenjaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Trola bili su na Svetu ve mnogo Doba pre no to su stigli Ljudi. Aragorn I Dunedainski poglavica Arnora. Poto je Vetac-kralj Angmara unitio Severno Kraljevstvo Dunedaina godine 1974. Treeg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bili su odonda poznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ih je esnaest. Peti je bio Aragorn I. Malo je zabeleeno o tim mranim danima, izuzev da su ga, poto je vladao osam godina kao Poglavar, 2327. ubili vukovi u Erijadoru. Aragorn II Dunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata Prstena, Aragorn II bio je esnaesti i poslednji poglavar Dunedaina. Roen je godine 2931. Treeg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak u Rivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadesel godina upoznao se s Elrondovom erkom Aruenom, i ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn ne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i borio se za prava Slobodnih Naroda. Iao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil, Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn je bio blagosloven ivotnim vekom trostruko duim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa arobnjaka i oni su postali prijatelji i saveznici. 3018. doao je u Bri gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena, Frodorn Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Druine Prstena. Poto je Gandalf stradao od Balroga u Moriji, Aragorn je postao voa Druine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutu ulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim Ljudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici na Pelenorskim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i oenio se Aruenom. Tokom sledeeg veka njegove vladavine, Aragorn je proirio svoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje Zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko keri i jednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti 120. godine etvrtog Doba njegov sin je postao kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspeno. Aratari Meu Silama Arde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvieni". Njihova mo nadaleko premauje mo svih ostalih u Neumiruim Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda, 2

Kraljica Zvezda, koji oboje ive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "kui visokog vazduha". Drugo dvoje, zvanih Aule Kova i Mandos ita Sudbine, ive u holovima ispod zemlje, dok Javana, koja je Kraljica Zemlje, i Orome, Gospodar ume, ive na otvorenom. Sledei je Ulmo, Gospodar Voda, koji naseljava mora. Poslednji Aratar je Niena Naricaljka, iji je dom velika kua na zapadu sa koje ona gleda na Vrata Noi. Arda Visokovilenjako ime za ceo svet onakav kako ga je Iluvatar zamislio i Valari oblikovali. On je ukljuivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neumiruih Zemalja. Argonati Bukvalno "kraljevski kamenovi", ali takoe zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondora, Argonati su bili par Ariena Maja, uvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devianski duh vatre, koja je nekad sluila Vanu Veno mladu u vrtovima Valinora. Meutim, posle unitenja Drvea Svetlosti, Ariena je uzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao Aule Kova, nosila ga preko nebesa. Kao uvarka i zatitnica Sunca, Ariena je najomiljenija od svih duhova Majara meu Smrtnim Ljudima. Armenelos Glavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najvie planine ostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Armcnelos Zlatni, a u njemu se nalazio dvor kraljeva Numenora i mnogi od najlepih numenorskih hramova. Ovde je Sauron doveden u lancima i, iskoristivi svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kralja, izazivajui propast Numenora. Arnor Arnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Numenorejac, i bilo je to prvo kraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elendil je vladao u Arnoru kao Uzvieni kralj Dunedaina, ali je poslao svoje sinove na jug da osnuju Gondor, kraljevstvo Dunedaina juga. Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama jezera Evendim; do 861. Fornost je postao njegov najvaniji grad i prestonica. Te godine Arnor su na tri kraljevstva - Artedain, Kardolan i Rudaur - podelila tri sina Earendura, njegovog desetog kralja. Godine 1300. na severoistoku Arnora uzdiglo se zlo vetije kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotina godina Gospodar Nazgula, koji je bio poznat samo kao vetac-kralj, ratovao je protiv Dunedaina Arnora. Do 1409. kraljevstva Kardolan i Rudaur su unitena, ali Dunedaini Artedaina su nastavili da se bore sledeih est vekova. Konano, godine 1974, Artedian su opustoile legije Orka i varvarske horde Veca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala neprekinuta u ratrkanim ostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnor je prestalo da postoji. Tek posle samog kraja Rata Prstena, kad je Aragorn, poslednji Poglavar, postao Uzvieni Kralj svih Dunedaina, Arnor je povratio i ponovo uspostavio svoju nekadanju mo i slavu. Aruena Vilinska princeza Rivendela. Aruena je bila erka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice Kelebrijane. Roena godine 241. Treeg Doba Sunca, smatrana je najveom lepoticom svog doba. Vilenjaci su je znali kao Veernju Zvezdu, a Ljudi esto zvali Undomjela, ili "veernja deva". Skoro tri hiIjade godina ona je ivela u Rivendelu i Lotlorijenu. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikom Dunedainskih kraljevstava, i zaljubila se u njega. 2980. oni su se zaruili, ali Elrond je zabranio ovaj brak dok Aragorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imali ispunjenje Elrondovih uslova, i Aruena je postala Aragornova kraljica. Za Aruenu je to predstavljalo hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu konanosti svih smrtnika. Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova ker jedinica, i najvea lepotica svog vremena. Verivi se za smrtnog poglavara Aragoma II, postalaje njegova kraljica kad je krunisan za Kralja Elesara. Rodila je Aragornu nekoliko keri i jednog sina, i oni su vladali sreno i uspeno sve do Aragornove smrti, godine 120. etvrtog Doba. Sledee godine Aruena se vratila u Lotlorijen gde je odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i Aragorn nekada venali. 3

Asea Aranion Iz zemlje Numenorejaca, biljka arobnih isceliteljskih moi stigla je u Srednju Zemlju. Na visokovilenjakom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kraljeva", zbog posebnih moi koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobiajenije vilinska nauka je koristila sindarinsko ime Atelas, na svakodnevnom vestronskom jeziku Ljudi zvala se Kraljolist. Atanatari Od rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, poli sa istoka Srednje Zemlje, otili na zapad i sever i doli u kraljevstvo Belerijand gde su iveli Noldorski i Sindarski Vilenjaci. Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "oevi Ljudi", mada je ee to ime preuzimalo sindarski oblik koji je glasio Edaini. Ovi Ljudi su nauili velike vetine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili doli iz Amana, Zemlje Svetlosti, a njih su poduavale Sile Arde, Valari i Majari, kojih su se Ljudi veoma plaili i potovali ih kao bogove. Tako su Atanatari zaisla bili oevi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi dolazili sa istoka, gde su nauili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih predela, njihovo znanje bilo je nitavno u poreenju sa onim to su nauili Atanatari od Kalakvendija. Iz tog razloga Atanatari su bili odreeni da postanu uitelji celog svog naroda u Dobima Sunca koja e uslediti. Mnogo toga to se ubrajalo u veliko i uzvieno u svim Ljudima ima svoj izvor u ovim precima. Atani Od svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmoniji su bili Atani od Tri Kue Vilin-prijatelja koji su iveii u Belerijandu. ak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za vreme Rata Dragulja bili su veliki. Mnogo od toga je ispriano u "Kventa Silmarilionu", kako je Hurin ubio sedamdeset Trolova i izdrao muenja Morgotova, kako je Hurin ubio Glaurunga, Oca Zmajeva, kako je Beren isekao Silmaril iz Morgotove krune, i kako je Earendil Moreplovac plovio nebom u svom brodu s draguljima. A preko Atanija Ljudi su se prvi put oplemenili meanjem s vilinskom krvi, jer se tri puta u Prvom Dobu po jedan velika Atanija venao s Vilinprincezom: Beren se venao s Lutije-nom, Tuor se venao s Idrilom i Earendil se venao s Elvingom. Tako su Atani bili najplemenitiji i najjai od Ljudi, koji su stvarali mona kraljevstva, i poduavali mnogo emu to su nauili od Vilenjaka svoje potomke i neznatnije Ljude koji su doli kasnije. Medutim, ime Atani su Ljudima Tri Kue samo na kratko dali Noldori. Njegovo pravo znaenje je "Drugo-roeni", kako se zvala cela rasa smrtnika koji su se pojavili na istoku Srednje Zemlje. Jer kao to su Vilenjaci, koji su doli na svet u vreme Ponovnog paljenja Zvezda, nazvani Prvoroeni, tako su Ljudi, koji su doli u vreme Uzdizanja Sunca, nazvani Drugoroeni - Atani. S vremenom, meutim, ime Atani je potpuno iezlo, jer kvenijski jezik noldorskih Vilenjaka nije bio u irokoj upotrebi u Smrtnim Zemljama. Ljudi od Tri Kue postali su Edaini na uobiajenijem sindarskom jeziku Sivih Vilenjaka, i pod tim imenom je isprian vei deo pria o ovim Ijudima u izgubljenim zemljama Belerijanda. Atelas Meu mnogim priama u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee" zabeleen je deo sivovilenjakog stiha koji se odnosi na lekovitu biljku Atelas. Znaenje stiha se s prohujalim Dobima izgubilo i postalo nerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je do vremena Rata Prstena ona ostala narodni lek za lake telesne boljke. U stranim danima tog rata Aragorn, sin Aratornov, koji je bio pravi potomak kraljeva Numenora odakle je poticaia ta arobna umska biljka, stigao je u kraljevstvo Gondor. Pripoveda se u priama da je Aragorn,koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i bacio 4

je u kazane kipue vode i oslobodio njenu istinsku mo. Miomiris vonjaka, hladnoa planinskog snega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mrane sobe gde su leale rtve zatrovanih rana i crne magije, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oivevi i podmladivi se, a dugaak trans koji ih je drao pod svojim uticajem se prekinuo pre no to je stigao da ih dovede do nesrene smrti. Tako su Atelas Ljudi nazvali KraIjolist, "list kraljeva", a to to ga je upotrebio jedan istinski kralj Numenora bio je znak da e uskoro doi kraj najveem zlu, Mordoru, koji je bio pretnja svima koji su naseljavali Srednju Zemlju. Aule Valar zvani "Kova", ali takoe zvan Tvorac Planina, jer Aule je uinio vie od svih Valara u Oblikovanju Arde. On je nainio Svetiljke Valara i iskovao barke koje dre Sunce i Mesec. Aule je majstor svih zanata i izumitelj svih metala i dragog kamenja. Meu Patuljcima je poznat kao Ma-hal, to znai "Tvorac", jer je on bio taj koji je zaeo i oblikovao njihovu rasu iz zemlje i kamena, koji je nauio noldorske Vilenjake pravljenju dragulja i klesanju kamena. Kue Auleove se nalaze u centralnom Vali-noru. Njegova supruga je Javana Plodonosna. Avalone Pristanite i grad telerskih Morskih Vilenjaka na Samotnom Ostrvu Tol Ereseji u Zalivu Eldamar. Tu su tokom Treeg Doba Zvezda Teleri prvo nauili da grade brodove i iz tog pristanita su isplovili najzad do obala Eldamara u Neumiruim Zemljama. Za vreme Drugog Doba Sunca iz svetiljkama obasjanih kejova Avalonea Morski Vilenjaci su najee plovili do zemlje Numenor sa svojim mnogobrojnim darovima i blagoslovima koji su tako obogatili ivote smrtnika tog blagoslovenog kraljevstva. Tvrdilo se da je sa najvieg vrha Numenora otro oko moglo da vidi blistave svetlosti tog grada i golemi beli toranj u njegovom sreditu. Avari U Vreme Buenja svi Vilenjaci su iveli na istoku Srednje Zemlje pokraj Orokarnija, Planina Istoka, na obali Helkara, Unutranjeg Mora. Ali s vremenom su stigli pozivi Valara i svi Vilenjaci su morali da naine izbor izmeu zvezdane svetlosti i obeanja zemlje vene svetlosti. Oni koji su izabrali veno svetlo i krenuli na Veliko Putovanje nazvani su Eldari, dok su oni koji su ostali nazvani Avari, "nevoljni". Avari su postali manje moan narod, jer je njihova zemlja postala varvarska, s Mranim Silama i zlim rasama, i tako su se Vilenjaci krili i nestajali. Oni su postajali kao seni i duhovi koje smrtne oi nisu mogle da opaze. iveli su uvek blizu umovitih predela, nisu gradili gradove i nisu imali kraljeve. Kasnije, u godinama Sunca, Avari su nazvani umski Vilenjaci i neki od njih su odlutali na zapad ukljuivi se u velike dogaaje svoje eldarske sabrae pod kojima su napredovali i jaali neko vreme pre no to su ponovo iileli. Avatar Juni deo kontinenta Aman u Neumiruim Zemljama koji je leao izmeu Pelori Planina i Mora. Avatar znai "senke", jer to je zaisla bio mraan, hladan pustinjski predeo. U toj zemlji senki ivela je Ungolijant, Veliki Pauk, dok je nije pozvao zli Melkor i ona izala i unitila Drvee Vaiara. Azagal Patuljaki kralj Belegosta. Tokom Doba Zvezdane svetlosti i Prvog Doba Sunca kraljevstvo Kralja Azagala u Plavim Planinama Belerijanda bilo je uveno po kovanju najfinijih seiva od elika i najboljeg patuljakog oklopa-pancira koji je svet ikada video. To oruje je stavljeno na probu za vreme strane Bitke Nebrojenih Suza kada su jedino Azagalovi Patuljci mogli da izdre oganj vatre Zmajeva. Samo hrabrost i snaga Kralja Azagala naterala je Zmajeve da se povuku. Jer iako ga je to kotalo ivota, Azagal je maem probo duboko trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i prisilio ga da se povue sa bojnog polja. Azanulbizar Nekad svetli prolaz kojije vodio kroz kapije Kazad-duma napolje zvao se Azanulbizar. Od razaranja Patuljakog kraljevstva, u rukama Balroga, prolaz je, zajedno sa kraljevstvom (kasnije nazvanim Morija), pretrpeo mnoga zla. Nekad lep i svet, bio je izvor Srebropute Reke i u njemu 5

je bilo Jezece Ogledalo, jezero vizije i proroanstva. Pred kraj Treeg Doba Sunca to je bilo mrano i pretee mesto kojem su vladale zle sile, a godine 2799. poprite konanog krvavog sukoba u Ratu Patuljaka i Orka. Od Ljudi zvano Dimril Dol, do doba Druine Prstena postala je to pusto-poljina, tampon izmeu Morije i Zlatne ume Lotlorijen. Druina Prstena putovala je kroz Azanulbizar na svom putu do Vilinskog utoita u umi Lotlorijen. Azog Orki kralj Morije. Azog je vladao hordama unutar starog patuljakog kraljevstva Morije. Bio je posebno veliki i omraen Ork, mogue jedan od Uruk-haja, rase vojnikih Orka. On je bio odgovoran za ubistvo i sakaenje patuljakog kralja Trora 2790. godine Treeg Doba. Azogovo ubistvo Trora je dovelo do krvavog rata Paluljaka i Orka, i 2799. do konanog boja Bitke od Azanulbizara u kome su Orci satrti. Da bi se osvetio za sakaenje Trora, Dain Gvozdenstopa je Azogu odrubio glavu, koja je nabijena na kolac.

Balar U svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, ploveeg ostrva koje je bilo brod Ulmoa, Gospodara Okeana, koji ga je koristio da odvede Telere u Neumirue Zemlje. Meutim, u Zalivu Balar, kod obale Belerijanda, ostrvo se nasukalo. i taj deo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao. Balar je bio omiljen kod sluge Ulmovog, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile uvene po tome to su bile bogate biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlau Kirdana i Falatrima, i za vreme Ratova Belerijanda postalo je utoite, najpre Sindara, a onda i Noldora pod Gil-galadom. Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar, zajedno sa ostatkom Belerijanda, potonuo u more. Balin Patuljak Torina i Druine. Balin je roen u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763. Ali 2770. maug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio Kralja Traina II u krvavi Rat Patuljaka i Orka, posle ega se skrasio neko vreme u PatuIjakoj koloniji u Plavim Planinama. 2841. Balin je otpoeo zlosrenu potragu sa Kraljem Trainom II radi povratka u Erebor. To putovanje je za ishod imalo nestanak i na kraju smrt Traina II. Balin se vratio u Plave Planine. Tano vek kasnije, on se uputio sa Torinom i Druinom u uspenu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvom mauga Zmaja i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustio Erebor u pokuaju da ponovo uspostavi Patuljako kraIjevstvo u Moriji. Pet godina se Balin borio protiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali konano su on i njegovi sledbenici nadvladani i ubijeni. Balkoti U vreme Kiriona, dvanaestog vladajueg namesnika Gondora, neki divlji varvarski narod iveo je u Rovanionu na istonim granicama kraIjevstva. To su bili Balkoti koji su bili deo rase Istonjaka. Balkoti su izazivali veliki strah u junoj Dolini Anduina, jer je njihovo postupanje bilo opako, a njihova dela je usmeravao Mrani Gospodar Sauron koji je obitavao u Dol Gulduru, u Mrkoj umi. Divljatvo Balkota bilo je legendarno, a njihov broj veoma veliki. Godine 2510. Treeg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogromnu flotu brodova u Veliku Reku i najzad prela u kraljevstvo Gondor.Pljakali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njene stanovnike, sve dok ih nisu napali Ljudi Gondora u monoj vojsci predvoenoj Kirionom. Ali, crna armija Orka dola je s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem asu Ljudima Gondora je stigla pomo, Rohirimi su poslali u bitku veliku silu konjice koja je potukla do nogu i Balkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je mo Balkota bila zauvek razbijena. Varvarska vojska je satrta i nijedna pria ne govori o divljim Balkotima posle tog dogaaja. Oni su bili iezli narod i uskoro su potpuno nestali iz predela Srednje Zemlje. Balrozi

Najstraniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mranog Gospodara bili su oni koji su se preobrazili u demone. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazvani su Valaraukar, ali u Srednjoj Zemlji zvali su ih Balrozi, "demoni moi". Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali veu mo. Ogromni i nezgrapni, Balrozi su bili ovekoliki demoni sa lepravim vatrenim grivama i nozdrvama koje su bljuvale plamen. Izgledali su kao da se kreu u oblacima od crnih senki i njihovi udovi su imali mo da se uvijaju i vijugaju kao zmije. Glavno oruje Balroga bio je mnogostruki vatreni bi i, mada su nosili i malj, sekiru i plameni ma, njihovi neprijatelji su se najvie plaili vatrenog bia. To oruje bilo je tako strano da je ogromna zloa Ungolijant, Veliki Pauk, koju ak ni Valari nisu mogli da unite, oterana iz Melkorovog kraljevstva uarenim udarcima bia demona Balroga. Najozloglaeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovednik Angbanda. U Ratovima Belerijanda tri Uzviena Vilin-gospodara su pala pod biem i crnom sekirom Gotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, najslavnijeg od Vilin-kraljeva, posekao je Gotmog na samoj kapiji Angbanda. U Bici Iznenadnog Plamena on je ubio Fingona, Uzvienog Kralja Noldora. Najzad, ponovo u slubi Melkora, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovu Trolovsku gardu i komandovao legijama Orka i nakota Zmajeva pre no to su u juriu opljakali kraljevstvo Gondolin i ubili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu KraIja, Gotmogu je doao kraj od ruke Ehteliona koga je sam ubio. U svakom od Melkorovih uzdizanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili meu njegovim najistaknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust Rata Besnih zauvek okonao Melkorovo kraljevanje, to je uveliko dokrajilo i Balroge kao demonsku rasu. Prialo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju planina, ali posle mnogo hiIjada godina nita se vie nije ulo o tim zlim stvorovima i veina Ijudi je verovala da su demoni zauvek nestali sa zemlje. Meutim, tokom Treeg Doba Sunca Patuljci Morije, koji su duboko kopali, sluajno su oslobodili jednog skrivenog zakopanog demona. Jednom puteni, Balrozi su ubili dva patuljaka kralja i, okupivi Orke i Trolove kao pomo, oterali zauvek Patuljke iz Morije. Kao to se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee", vlast Balroga je ostala neosporena tokom dva stolea, sve dok ga arobnjak Gandalf nije bacio sa vrha Zirak-zigil posle Bitke na Mostu od Kazad-duma. Banakili Tek kad je proteklo prvih hiljadu godina Treeg Doba Sunca u Dolirii Anduina, istono od Planina Magle, Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Poluani", rasa zvana Hobiti. Manji od Patuljaka i povueni, klonei se drugih rasa, oni su iveli mirno i nijedan letopis ne govori o njihovim poecima pre ovog vremena. Mada oni nisu bili mnogo znaajni za Vilenjake i Ljude, "Crvena Knjiga Zapadne Mee" pria kako su njihovi podvizi odluili ratove najmonijih koji su nastanjivali Srednju Zemlju u Treem Dobu. Pod imenom Hobiti oni su postali nadaleko uveni u pesmama i priama koje govore o velikom ratu za Prsten, koji je okonao zlu vladavinu Saurona, Mranog Gospodara Mordora. Barad-dur

Najvea tvrava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Treeg Doba Sunca bila je Barad-dur u zloj zemlji Mordor, zvana Mrana Kula meu Ljudima i Lugburz meu Orcima. Sagradio ju je, posle prvog milenijuma Drugog Doba, Sauron, pomou Jedinog Prstena. Tokom vie od dve hiljade godina Drugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, ali godine 3434. zaposele su ga udruene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogodinjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauron zbaen. Sledeih dvadeset devet vekova Treeg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruevina, ali poto je nainjen udesnim moima, njegovi temelji nisu mogli da budu uniteni dok je Jedini Prsten opstajao. Tako, kad se Sauron najzad vratio u Mordor godine 2951. Treeg Doba, mogao je da ga obnovi i vrati Mranom Tornju njegovu nekadanju mo. Sad se inilo da je on nepobediv. Meutim, Sauron nije raunao da e Prsten biti pronaen. Godine 3019. Jedini Prsten je uniten u vatrama Planine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i sruili se. S unitenjem Jedinog Prstena, Sauronove moi su konano dokrajene i toranj Barad-dur se sruio u gomilu uta. Bard Lukonosac ovek od Dola i Ubica Zmajeva. Roen i odgajan meu Ljudima s Jezera Ezgarot, Bard je bio izgnanik od Dola koga je unitio maug, Zlatni Zmaj. Bio je to snaan ovek strogog lica koji je bio vukao naslednu liniju od uvenog strelca po imenu Girion od Dola. 2941. godine Treeg Doba, dok su gradski oci beali da spasu ivote, Bard je upotrebio svoju streIjaku vetinu da pogodi monog mauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Zatim je vodio vojsku Ljudi do pobede u Bici Pet Vojski. Posle te bitke, Bard je iskoristio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot i Dol. On je postao prvi u dugakoj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasledio ga je sin, Kralj Bain. Bardinzi Meu snanim Severnjacima koji su iveii izmeu Mrke ume i Gvozdenih Brda bili su i oni koji su se, u poslednjem veku Treeg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijudi bili poznati kao Ljudi od Dola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne Planine. Ali kad je Zmaj maug doao u Samotnu Planinu, Dol je opljakan i ti Ijudi su pobegli. Jezerski Ljudi Ezgarota pruali su im utoite skoro dva veka. U to vreme meu tim izgnanicima iz Dola uzdigao se naslednik kralja koji se zvao Bard Lukonosac. Bio je to veliki ratnik i strog i snaan ovek. Kad je Zmaj od Samotne Planine ponovo napao, Bard je crnom strelom prostrelio zver kroz grudi i oslobodio zemlju.Tako je Bard postao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zmajeve riznice, obnovioje Dol i ponovo sagradio bogato kraljevstvo oko njega. Tako je u ast ovog heroja ceo narod Dola od tog doba nosio njegovo ime. Bela kula Godine 1900. Treeg Doba Kralj Kalimehtar od Gondora je obnovio grad-tvravu Minas Tirit i na njenoj citadeli, najviem vrhu njenih sedam odbrambenih zidova (a svaki se uzdizao stotinu stopa iznad drugog), podigao sjajnu Belu kulu. Nju je obnovio i usavrio godine 2698. Namesnik Ehtelion I. Tu se nalazio kraljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a palantir ("svevidei kamen") je uvan u jednoj odaji pod kupolom Kule. Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su esto koristili naziv Bela kula mislei na ceo gradtvravu Minas Tirit i njegove stanovnike. Belaini Na Ardi, od njenog poetka, bila je jedna rasa uvara, poznati kao Valari na visokovilenjakom jeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, to znai "sile". Belegair Prostrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neumiruih Zemalja zvalo se Belegair, to na vilenjakom znai "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Gospodara Okeana i Majara Osea od Talasa i Uinen od Mirnih voda, Belegair se pruao od Helkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi" koji je nekad spajao dva kontinenta) do granica Arde na severu, s Numenorom u sreditu. Belegost 9

Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagraeno u Plavim Planinama Belerijanda tokom Drugog Doba Zvezdane Svetlosti, Belegost je vilenjaka re za "monu tvravu". Na Kuzdulu, jeziku Patuljaka, zvalo se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su uli u Belerijand i bili su meu najboljim kovaima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili prvi Patuljci koji su iskovali pancir od karika. Trgovali su svojim nenadmanim elinim orujem sa Sindarima i, po nalogu Kralja Sivih Vilenjaka Tingola, isklesali su najlepe od svih kraljevstava, Hiljadu Peina Menegrota. U Ratu Dragulja Patuljci Belegosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebrojenih Suza mogli da izdre plamen Zmajeve vatre zato to su bili rasa kovaa navikla na vrelinu i na svojim kacigama su nosili eline maske otporne na plamen koje su im titile lica. lako je kralj Belegosta, Azagal, ubijen u ovoj bici, on je ranio Glaurunga i prisilio Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s bojnog polja. Ipak, ma kako da su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okonan Rat Besnih, njihovo kraljevstvo je, zajedno s celim Belerijandom, potopljeno i progutalo ga je more. Ona nekolicina koja je uspela da preivi pobegla je na istok i nala utoite u kuama Kazad-duma. Belerijand Do svog potonua na poetku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavih Planina na krajnjem severozapadnom delu Srednje Zemlje. Svi Eldari su prolazili kroz Belerijand za vreme Veelikog Putovanja, ali su se Teleri tu najdue zadrali dok su ekali Ulmoa, Gospodara Okeana, da ih odvede u Neumirue Zemlje. U stvari, nisu svi Teleri otili. Sindari ili Sivi Vilenjaci Dorijata i Falasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradili tu divna kraljevstva. Takoe su sa istoka doli drugi ostaci naroda Telera, Laikvendi Vilenjaci, koji su se naselili u renim oblastima Osirijanda, odmah na istoku od Plavih Planina. Jo kasnije, za vreme Prvog Doba Sunca, noldorski Vilenjaci koji su se vratili iz Neumiruih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himlad, Targelion, Dortonion, Gondolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Istoni Belerijand. Pored vilenjakog naroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegost, nekoliko skitakih plemena Ljudi i, najzad, osvajake sile Orka, Balroga, Zmajeva i drugih udovita iz Moregotovog zlog kaljevstva Angband. Te strane invazije Morgota su konano dovele do propasti svih vilenjakih kraljevstava za vreme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari doli da unite Melkora, ali, dok su to inili, ceo Belerijand se raspao i progutalo ga je zapadno more. Beorn Severnjak, poglavica Beorninga. Beornov narod je naseljavao severnu dolinu Anduina izmeu Maglenih Planina i Mrke ume tokom poslednjih vekova Treeg Doba. On i njegovi Ijudi iz ume su uvali Gaz Karok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je bio krupan, crnobradi ovek kojije nosio grubu vunenu tuniku i bio naoruan sekirom drvosee. Bio je divlji nordijski ratnik koji se besomuno borio i imao je dar "promene koe", naime, mogao je da se pretvori u medveda. Godine 2941. Beorn je pruio zaklon i zatitu Torinu i Druini, a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. U toj bici Beorn je uzeo medvee oblije i pobio desetine Orka. Beorninzi

10

U Treem Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su uvali Gaz Karok i Visoke Prolaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i oni su bili crnokosi, crnobradi Mukarci zaodenuti u grube vunene halje. Nosili su drvoseku sekiru i bili su osorni i nabusiti, jakih miia, ali asni. Nazvani su po estokom ratniku, Beornu, koji je bio moan ovek i promenljive koe. Nekom arolijom, on je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovog oveko-medveda Orci i Varge Maglenih Planina su mu se sklanjali s puta.Gde je Beorn nauio vetinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edaina Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion" pripoveda kako su neki od te rase bili menjai koe. Najvei od njih bee Beren koji je, kao i Beorn, dugo iveo sam u umi i nije jeo meso. Kao to je bilo i sa Beornom, zverinje i ptice su dolazili kod Berena i pomagali mu u njegovom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima pria se kako je Beren nauio od Eldara vetinu menjanja oblika: predstavio se prvo u obliku jednog Orka, a onda kao veliki Vuk. Tako su moda neto od te aroli je nasledili Beorn i njegovi Ijudi, ili je moda Beorn nauio tu vetinu jer je tako dugo iveo s medvedima, ta god da joj je bio izvor, kae se da se ova umenost menjanja koe prenosila na naslednike Beorna kroz mnoge generacije. U Ratu za Prsten, Beorninzi, predvoeni Grimbeornom, sinom Beornovim, naslupali su estoko sa umarima i Vilenjacima Mrke ume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strane snage i neobuzdanog besa Beorninga u boju, legenda o medvedokoim ratnicima dugo je ivela u seanjima Ljudi. Beren Edainski gospodar Dortoniona. Beren je bio sin Barahira, gospodara Edaina. Roen u etvrtom veku Prvog Doba, Beren je bio jedini preiveli od odmetnika Dortoniona. i jedina osoba koja je ikada prela Planine Uasa i prola kroz gnusno kraljevstvo Dinovskih Paukova. Uavi u Dorijat, on se susreo sa Princezom Lutijenom, erkom Kralja Tingola i Kraljice Melijane Maje, i zaljubio se u nju. Tingol ec zabranio da se venaju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezastraen, Beren se upustio u Potragu za Silmarilom. Poto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vukodlaka, spasli su ga Lutijena i Huan vujak. Potom su Lutijena i Beren uli u Angband, gde je Lutijena bacila ini i zaarala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril iz njegove krune. Ali, dok su beali, Vuk od Angbanda je odgrizao Berenovu aku i progutao i aku i Silmaril koju je ona drala. Beren i Lutijena su pobegli u Dorijat, ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio Vuka. Ponovo osvojivi dragulj, Beren je poiveo taman toliko dugo da stavi Silmaril u Tingolovu ruku. Posle smrti Berena, Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tuge, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da podari i njoj i Berenu drugi smrtni ivot na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno poive u Osirijandu do poetka petog veka. Samo se jo jednom Beren upustio u pustolovinu, kada je osvetio smrt Tingola i povratio Silmaril. Bifur Patuljak Torina i Druine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom godine 2941. Treeg Doba, to je za ishod imalo smrt mauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. On je preiveo Bitku Pet Vojski, a potom se nastanio u kraljevstvu na Ereboru. Bilbo Bagins

11

Hobit od Okruga. Roen godine 2890. Treeg Doba, Bilbo je bio Hobit neenja koji je iveo u Torbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su namamili arobnjak i trinaest Patuljaka da krene u uvenu potragu Torina i Druine koja je, godine 2942, dovela do ubijanja mauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Patuljakog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlata koje je zadobio u svojoj avanturi, Bilbo se vratio u Okrug na nekih est godina. U svojoj pustolovini Bilbo je doao do jednog misterioznog prstena koji je imao mo da uini nevidIjivim onoga ko ga nosi. Meutim, kasnije je otkriveno da je to bio u stvari Jedini Prsten koji je pripadao Gospodaru Prstenova. Godine 3001. Bilbo je odrao ogromnu roendansku zabavu, a onda nestao pred oima okupljenog mnotva, ostavIjajui bogatstvo, dom i Jedini Prsten Frodu Baginsu. Bilbo je onda nastavio da ivi kaluerskim ivotom u Rivendelu i dvadeset go-dina je pisao pesme, prie i vilinska predanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tamo i ponovo natrag, i svoj trotomni nauni rad, Prevodi sa vilenjakog. Posle Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 godina, Bilbo je zaplovio na zapad s Frodom do Neumiruih Zemalja. Bofur Patuljak Torina i Druine. Bofur je bio jedan od druine koja se, godine 2941. Treeg Doba, dala u Potragu za Samotnom Planinom Potraga je kao konaan ishod imala smrt mauga Zmaja i ponovno uspostavljanje KraIjevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Torinove smrti Bofur i ostali iz druine su se zakleli na vernost Dainu. Gvozdenstopi, i ostali zadovoljno na Ereboru do kraja ivota. Bolg Orki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Orkog Kralja koga je ubio Dain Gvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka. Kao i njegov otac, Bolg je bio izuzetno krupan i moan Ork i, shodno tome, verovatno i jedan od one rase super Orka zvanih Urukhai. Bolg je predvodio ogromnu vojsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga je ubio Beorn, poglavica Beorninga. Bombur Patuljak Torina i Druine. Godine 2941. Treeg Doba Sunca Bombur je poao u potragu za Samotnom Planinom, to je za ishod imalo ubijanje mauga Zmaja i ponovno uspostavIjanje Patuljakog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi saputnici Bifur i Bofur, bio Patuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bombur je uvek, ak i u najboljim godinama, bio veoma debeo Patuljak, meutim, kasnije u ivotuje postao tako ogromno gojazan da ak nije mogao ni da hoda, i bilo je potebno est drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao na Ereboru do kraja ivota. Boromir Dunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vladajueg Namesnika Gondora. Roen godine 2978. Treeg Doba, Boromir je bio visok i naoit naslednik Namesnika. 3018. hrabro je upravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauronovih snaga. Posle proroanskog sna koji je sanjao zajedno sa svojim bratom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevstvo Rivendel i postao lan Druine Prstena. Poto je doiveo i izdrao mnoge opasnosti na putu Druine sve do Brda Oka, blizu Rauros slapova, tu ga je nadvladala udnja da otme Jedini Prsten, i pokuao je da ubije Froda Baginsa, Nosioca Prstena. lako se Boromir ubrzo pokajao, Frodo je nastavio potragu samo sa Semom Gemdijem kao saputnikom. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je junaki branio Hobite Merijadoka Brendibaka i Peregrina Tuka od jednog napada Orka. Boromiru je prireena ceremonijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima. Brani

12

U Etenmursu (movarama Eten) u Erijadoru ivela je zla rasa Brana koji su sluili Vecu-kralju od Angmara u Treem Dobu Sunca. Ti varvarski Brant su bili divlji i brojni i bili su u savezu s orkim legijama. U etrnaestom i petnaestom veku, pria se, oni su pokorili pokrajine Rudaur i Kardolan Dunedaina Severnog Kraljevstva. 1974, posle est vekova neprekidnog rata, ovaj savez je konano sruio Artedain, poslednju od dinih dunedainskih pokrajina Severnog Kraljevstva. Ali to je takoe bilo vreme i propasti samih Brana. Tek to su Brani i njihov Vetac-kralj zauzeli Fornost, poslednju citadelu Dunedaina, napala ih je velika vojska predvoena Earnurom od Junog Kraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glortindel od Rivendela.U ovoj Bici od Fornosta mo Brana je skrena, Orci istrebljeni i kraljevstvo Angmar razoreno. Brani su postali progonjen narod, ratrkan i zaboravljen. Bregovi Vetrova U Erijadoru, tik na severu od Velikog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trolestara, nalaze se Bregovi Vetrova. Ovaj venac brda koji se protezao ka severu od svog glavnog vrha Vrha Vetrova, odmah iznad puta, nekad je obrazovao granicu izmeu arnorskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Mada su ih Dunedaini utvrdili tekim bedemima i branili za vreme rata sa Vecem-kraljem od Angmara, do petnaestog veka oni su opustoeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su bili uglavnom nenaseljeni. Brendivinska reka U Treem Dobu Sunca Brendivino je bila jedna od tri velike reke Erijadora. Tekla je od brda i jezera Evendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor, prema jugozapadu, pored Okruga i Stare ume do mora na najjunijem kraju Plavih Planina. Izgleda da je imala samo dva prelaza na svom toku: Sarn Gaz, juno od Okruga i Most od Kamenih lukova, istono od Okruga, tik na severu od Stare ume i na Velikom Istonom Putu. Na vilenjakom, ova reka se zvala Baranduin, to znai "Zlatno-smea reka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskog imena Brandanin, to znai "Granina voda", poto je ona oznaavala istonu granicu Okruga. S vremenom je ovo ime iskvareno u Braldahim, to znai "opojno pivo", i otuda i prevedeni oblik, Brendivino. Bretil U izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane ume drvea breze. Na sindarinskom jeziku Sivih Vilenjaka drvee tih predela se zvalo "Bretil" i njegova lepota bila je predmet velikog divljenja medu ovim Vilenjacima. Brzozrak Ent od ume Fangorn, Brzozrak je bio zatitnik drvea oskorue i, na Entima svojstven nain, liio je na to drvee. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugoavao Hobite Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Njegovo vilenjako ime bilo je Bregalad ili "brzo drvo". Po merilima svoje rase, on je bio veoma "ustar" Ent. Takoe je bio jedan od najmlaih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne i visoki, rezonantni glas. Igrao je istaknutu ulogu u razaranju Izengarda. Bri Navodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaa) je bio glavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Aret (Svodi) i Stedl (Stalak). Nalazio se na raskru Velikog Istonog Puta i Severnog Puta, to je bilo istono od Okruga i u sreditu onog to je nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata za Prsten veliina i znaaj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Meutim, uzimajui u obzir obim razaranja Arnora u rukama Veca-kralja od Angmara, iznenaujue je to je Bri uopte i opstao. Taj opstanak, bez sumnje, moe se pripisati delimino zatiti umara Severa, a delimino njegovom prirodnom strategijskom poloaju na raskru dva glavna trgovaka putna pravca. Za mnoge koji su putovali tim drumovima Bri je bio najpoznatiji po krmi "Poni koji se propinje", najstarijoj gostionici tog regiona, i mestu gde e se najverovatnije nauti najnovije vesti i ogovaranja iz oblinjih i udaljenih mesta.

13

Crni Numenorejci U "Akalabetu" je ispriana pria o zemlji Numenorejaca koja je cvetala kao najmonije kraljevstvo Ljudi na Ardi tokom drugog Doba Sunca. Ali godine 3319. Drugog Doba razoreno je pod Belegairom, Zapadnim Morem, i raspalo se zauvek u druge delove. Veina Numenorejaca je izginula, ali su neki otili iz Srednje Zemlje pre Sloma i tako preiveli. Jedan deo onih koji su se spasili od propasti nazvan je Crni Numenorejci. Ti Ijudi su sagradili veliku luku u mestu po imenu Umbar koje je lealo na obalama na jugu Srednje Zemlje. Crni Numenorejci su predstavljali veliku silu na moru i mnogo stolea su vrili najezde i pljakali obalske predele Srednje Zemlje. Oni su bili Sauronovi saveznici, jer je on dolazio meu njih i iskvario ih, iskoristivi njihovu preteranu gordost i dajui im mnoge poklone. Trojici od Crnih Numenorejaca je podario Prstenove Moi i ta trojica su se ubrajala meu utvare koje su se zvale Nazguli. Dvojici drugih, Herumoru i Fuinuru, podario je druge moi koji su postali gospodari meu Haradrimima.Crni Numenorejci su esto odlazili na sever, u zemlje Gondor i Arnor da iskuaju svoju snagu u sukobu s tim drugim, plemenitim ostacima numenorejske rase, Elendilima ili Vilin-prijateljima. Jer, kao Sauronovi saveznici, Crni Numenorejci su bili protivnici vilenjakim delanjima i iznad svega su mrzeli one Ljude za koje su smatrali da su izdali Numenor i njegovog kralja. Crni Numenorejci su se pokazali kao neizmerno snani i tokom vie od hiljadu godina trpela su se njihova pljakanja. Ali, naposletku, u desetom veku Treeg Doba, u Gondoru se pojavio Kralj Earnil I koji je unitio silu Crnih Numenorejaca Umbara na moru i zauzeo njihove luke. Umbar je postao tvrava Gondora i, mada su se u vekovima koji su usledili Crni Numenorejci ponovo uzdigli, najzad ih je slomio Hjarmendakil od Gondora godine 1050. i nisu vie nikad zavladali u Umbaru. Odonda su se skitaki pripadnici ove snane rase pomeali sa Haradrimima i Korsairima, a drugi su iveli u Morgulu i Mordoru. Kao to se pria u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee", jedan od njih je postao besednik Mranog Gospodara i nazvan je Usta Sauronova. Ali kraj Treeg Doba bio je takoe i kraj Crnih Numenorejaca, jer su darovi moi koje im je Sauron dao iezli s njegovim padom, i letopisi etvrtog Doba vie ne govore o ovim Ijudima. Crni Jahai U vekovima koji su usledili poto su vilin-kovai i Sauron, Majar, iskovali Prstenove Moi, devet Crnih Jahaa na hitrim crnim Konjima pojavilo se u Srednjoj Zemlji. Malo njihje znalo kakva vrsta stvorova su Crni Jahai, ali mudri su saznali da su oni nekad bili Ljudi koji su se, uz pomo sile Prstenova, pretvorili u besmrtne utvare. Ti Crni Jahai su bili najmoniji od slugu Gospodara Prstenova Saurona; na Crnom Jeziku Orka, njihovo ime bilo je Nazguli. Crnoputi Ljudi U Prvom Dobu Sunca oni Ljudi koji su doli u Belerijand posle Edaina nazvani su Istonjaci. Meutim, neki su ih zvali Crnoputi Ljudi, jer su bili nii, iri i tamnije kose i oiju od Edaina. Oni su uglavnom bili manje asni Ijudi, i izdavali su Vilenjake njihovim neprijateljima. Meutim, u Treem Dobu ime Crnoputi Ljudi je dato visokim, smeoputim Haradrimima, koji su mnogo puta ratovali s Ljudima Gondora. Bili su to divlji Ljudi odeveni u zagasito crveno i zlatno. Peice, na konjima i na monim Mumakilima ili su u bitku s krivim sabljama, lukom i kopljem. Crvi Najmonija stvorenja kojaje Morgot ikad nakotio u Ardi bili su Veliki Crvi koji su izali iz Jama Angbanda u Prvom Dobu Sunca. Morgot je ove stvorove naoruao krljutima od gvoa, monim zubima i kandama, i velikim moima vatre i maije. Ljudi i Vilenjaci su te drevne Morgotove Crve zvali Zmajevi i oni su bili meu najstranijim biima u svim istorijama Srednje Zemlje. Crvjezik Severnjak od Rohana. Za vreme Rata za Prsten Grima Crvjezik bio je unakaeni glavni savetnik Kralja Teodena od Rohana. U tajnosti, bio je sluga i uhoda Sarumana kojije stalno podrivao volju starog kralja i oduzimao mu snagu arobnjakovim zlim inima. Poto je Gandalf izleio Teodena, Crvjezik je pobegao u Izengard, gde su i njega i Sarumana naposletku zarobili i porazili Enti. Posle toga, otputovao je sa Sarumanom u Okrug gde se okrenuo protiv svog gospodara i ubio ga. Zauzvrat, ovo saaljenja vredno stvorenje su odmah ubili Hobiti. Crvoloci 14

U priama hobitskog predanja ivela je u Poslednjoj Pustinji, na istoku Srednje Zemlje, jedna rasa koja se nazivala Crvoloci. lako nijedna pria Treeg Doba Sunca ne govori o ovim biima, Crvoloci su bili slini Zmajevima i zmijama. Za Hobite, oni su moda bili samo seanje na ona stvorenja koja su vrebala po Zemlji za vreme Ratova Belerijanda u Prvom Dobu. arobnjaci Oni koje su obini Ljudi zvali arobnjaci bili su, kako drevna kazivanja otkrivaju, odabrani duhovi od Majara Valinora. Vilenjaci su ih nazivali Istari, i pod tim imenom se belei vei deo njihovih podviga. Ovi arobnjaci su doli sa zapada da otklone neravnoteu koju je Mrani Gospodar Sauron stvorio u Srednjoj Zemlji. Oni su doli u tajnosti i u Ijudskom liku, jer bilo je sueno da ne mogu da istupe u punoj snazi svojih besmrtnih majarskih dua nego da budu ogranieni na moi koje uspeju da steknu u Smrtnim Zemljama. Pojavljivali su se kao starci odeveni u dugake odore i putovali su upueni u znanja o zemljama i predelima. Bili su nadaleko uveni kao veti. opsenari. Kau da ih je bilo pelorica koji su lutali predelima Srednje Zemlje, ali istorije Zapadnih Zemalja govore samo o trojici: Sarumanu Belom, Gandalfu Sivom i Radagastu Smeem.

15

Dagorlad Za vreme Drugog i Treeg Doba Sunca, malo na severu od Crne Kapije kroz Planine Mordora i juno od opakog movarnog predela Mrtvih Barutina, nalazila se iroka ravnica bez drvea koja se zvala Dagorlad, to na vilenjakom znai "bojno polje". Godine 3434. Drugog Doba to je bilo poprite jedne silne bitke (zvane Bitka od Dagorlada) u kojoj je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi sruila Sauronovu vojsku pre no toje nastavila dalje da bi razorila Crnu Kapiju i samu Mranu Kulu Mordora. Tokom Treeg Doba Dagorlad je bio mesto mnogih bitaka izmedu vojski Gondora i osvajakih Istonjaka. Naroito vredne pomena bile su bitke sa Istonjacima zvanim Kolovosci 1899. i 1944. Za vreme Rata za Prsten Sauron je odluio da ne vodi bitku na tom mestu, i dopustio je Zapovednicima Zapada da se priblie kapijama Mordora pre no to je pustio svoju ogromnu vojsku u uzaludnoj nadi da e ih oterati natrag na Dagorlad i tu ih pobiti. Dainl Patuljaki kralj Sivih Planina, Dain I. je roen godine 2440. Treeg Doba Sunca, a postaoje kralj Sivih Planina godine 2585. Ubrzo potom Zmajevi su osvojili zlatom bogato Patuljako kraljevstvo i Daina I - zajedno sa njegovim sinom Frorom - ubioje Hladni Zmaj dok su poslednji put junaki stajali na kapijama sopstvenih dvora. Dain II Patuljaki kralj Erebora, zvani Dain Gvozdenstopa, roen je 2767. Treeg Doba Sunca u Gvozdenim Brdima. U mladosti je stvorio sebi ime kao veliki ratnik ubivi Azoga, orkog kralja Morije, za vreme Bitke od Azanulbizara 2799. est godina kasnije postao je Gospodar Gvozdenih Brda. 2941. Dain II je predvodio svoju vojsku u Bici Pet Vojski i bio jedan od zapovednika pobednika. Poto je Torin Hrastotit umro od rana zadobijenih u borbi, Dain Gvozdenstopaje imenovan za njegovog zakonitog naslednika i postao je Kralj pod Planinom. Tu je vladao do Rata za Prsten 3019, kad je ubijen za vreme Bitke od Dola. Denetor I Dunedainski gospodar Gondora, Denetor I je postao Deseti Vladajui Namesnik Gondora 2435. Treeg Doba. Tokom vladavine Denetora I Sauron je nakotio onu opaku rasu super-Orka, poznatih kao Uruk-hai, i godine 2475. oni su pregazili Itilijen i opustoili Ozgilijat. Denetorov sin, Boromir, odluno je poveo vojsku protiv Sauronovih Uruka i uspeo je da ponovo osvoji Ozgiiijat. Naalost, u borbi je taj grad skoro potpuno uniten i njegov kameni most sruen. Denetor I je umro godine 2477. Denetor II Dunedainski gospodar Gondora, Denetor II, sin Ehteliona II, vladao je Gondorom od 2984. do Rata za Prsten 3019. On je bio dvadeset esti i poslednji Vladajui Namesnik Gondora. 2976. oenio se lepom erkom Princa od Dol Amrota, Finduilasom. Finduilas je rodila dva sina, Boromira i Faramira, ali je umrla posle samo dvanaest godina braka. Mada nekada plemenit i mudar ovek, posle Finduilasine smrti Denetor je postajao sve vie vladar koji se okruivao samoom i tajanstvenou. Znajui da e konani sukob sa Sauronom doi za vreme njegove vladavine, on je poklonio poverenje nekolicini drugih, a iskljuio je i Aragorna i Gandalfa kao savetnike. Hrabro i prilino nerazumno, esto je gledao u Palantir (ili "Videi kamen") u Beloj Kuli. Mada je, nesumnjivo, doao do saznanja koje mu je pomoglo da Gondor pripremi za nastupajui rat, kamen je izazvao da ostari i, konano, imao na njega lo uticaj. Kad je njegov najstariji sin Boromir poginuo u Potrazi za Prstenom, a Faramir leao u dubokoj nesvesti prouzrokovanoj Crnim Dahom jedne Utvare Prstena, Denetorova gvozdena volja je najzad slomljena. U ludakom beznau pokuao je da oduzme ivot i sebi i Faramiru. Gandalf je uspeo da se umea i sprei Faramira da bude iv spaljen, ali nije mogao da sprei od bola poludelog Denetora da sebe rtvuje. Dior Vilin-kralj Dorijata, sin Berena i Lutijene, unuk Kralja Tingola i Kraljice Melijane, Dior je u svojim venama imao krvi tri rase: Edaina, Eldara i Majara. Roen i odrastao u Osirijandu u Belerijandu oko 470. Prvog Doba, oenio se lepom sindarskom princezom, Nimiotom, i ona je rodila troje dece, Elreda, Elurina i Elvingu. Godine 505. Diorje postao kralj Dorijata poto su patuljci Nogroda ubili Tingola i opustoili Menegrot. Posle smrti Berena i Lutijene Dior je nasledio Nauglamir, ogrlicu koja je sadravala jedan od Silmarila. Ta ogrlica je bila uzrok izdaje Patuljaka. Ubrzo potom noldorski 16

sinovi Feanora, koji su smatrali da im Silmaril pripada po pravu naslea, napali su Menegrot. U bici koja je usledila poginuli su i Dior i Nimlota. Divlji Ljudi Mnogo pre dolaska kraljeva Gondora, jedna primitivna rasa umskih lovaca obitavala je u Druadanskoj umi. To su bili Vozi, koje su drugi zvali Divlji Ljudi, a oni su bili plemenski narod naoruan lukovima i duvaljkama za strelu. Poznavali su umu i njene osobine bolje od bilo koje rase Ljudi u Ardi. Dol Jedno od mnogih naselja Severnjaka zapadno do Mrke ume u Rovanionu biio je drevni gradkraljevstvo od Dola, tik na jugu od Erebora, Samotne Planine. Kao i svi Severnjaci, stanovnici Dola su bili u srodstvu sa Edainima Prvog Doba, i mada nije poznato kad je Dol osnovan. veruje se da je bio drevnog porekla. Kao grad, meutim, prestao je da postoji posle 2770. godine Treeg Doba kada ga je strani zmaj, maug Zlatni, spalio do temelja i doepao se svih njegovih blaga. Osveta za ovo delo stigla je mauga 2941. godine kada ga je ubio jedan potomak kraljeva Dola po imenu Bard Lukonosac. U godinama koje su usledile Bard je obnovio Dol i postao prvi u njegovoj novoj lozi kraljeva. S obnavljanjem njegovih bogatstava i bogatstava Patuljakog Kraljevstva pod Planinom Erebor, Dol je opet napredovao. Opasnost se ponovo pojavila za vreme Rata za Prsten, kad su Istonjaci varvari napali Dol i naterali njegove stanovnike da potrae utoite kod drugih saveznika, PatuIjaka od Samotne Planine. I^osle pada Sauronovog carstva u Mordoru, saveznike snage Patuljaka i Ljudi razbile su opsadu Erebora i poterale Istonjake iz Dola i svih njegovih krajeva na jug i istok. Nakon rata, Dol je izgleda bilo napredno i nezavisno kraljevstvo u saveznitvu s ponovo ujedinjenim Kraljevstvom Dunedaina. Dol Amrof Kula, pristanite i grad Dol Amrot bio je jedan od pet velikih gradova Gondora. Bio je glavni grad u feudu Belfalas. Njime su vladali prinevi Dol Amrota iji su barjaci bili plavi, sa znakom belog broda i srebrnog labuda. Dol Amrot je izgradio legendarni vilinski kralj Amrot, zlosrean Ijubavnikvilinske princeze Nimrodele. Do Amrotove smrti 1981. Treeg Doba Vilenjaci Lotlorijena su isplovljavali iz Dol Amrota ka Neumiruim Zemljama u svojim arobnim belim brodovima. Dol Guldur Za vreme Treeg Doba Sunca, kad je prostrana Zelen uma Velika polako postala tako mrano i ukleto mesto da je promenila ime u Mrka uma, jedna opaka tvrava je sagraena u njenom jugozapadnom delu. To je bio Dol Guldur, "Brdo volebnitva", i tokom hiljadu godina jedna zla sila po imenu Nekromant ivela je tu s legijama Orka i mnogim zlim i neistim dusima. Godine 2063. arobnjak Gandalf je uao u Dol Guldur, ali je otkrio da je njen tajanstveni demon-zapovednik nestao. Meutim, do dvadeset petog veka on se vratio s umnogome uveanim moima. Tek godine 2850, kad je Gandalf ponovo otiao u Dol Guldur, saznao je da je Sauron Gospodar Prstenova Nekromant. Sauron je vladao iz svog skrivenog kraljevstva do 2941, kad je naao utoite u svojoj silnoj Mranoj Kuli u Mordoru. Meutim 2951. trojica od Sauronovih najstranijih slugu, Nazguli Utvare Prstena, preuzeli su zapovednitvo nad Dol Guldurom i koristili ga kao bazu za pohode uasa koji su ulivali strah i trepet, protiv slobodnih naroda severa. U ratu za Prsten zle vojske Dol Guldura napale su i Lotlorijen i Kraljevstvo umske Zemlje,ali su ih na kraju unitili Vilenjaci tih kraljevstava. Zidine Dol Guldura su sruene, a njegove jame i tamnice otvorene i oiene od sveg zla. Dori Patuljak Torina i Druine, Dorin je krenuo u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Treeg Doba. Ekspedicija je konano dovela do ubijanja mauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Potrage Dori se zakleo na vernost Kralju Dainu Gvozdenstopi i nastanio se u Ereboru. Dorijat 17

U Drugom Dobu Zvezdane svetlosti Kralj Sivih Vilenjaka Tingol i njegova Kraljica, Melijana Maja, osnovali su sindarsko Kraljevstvo Dorijat u velikim umovitim predelima Belerijanda. Tokom etiri doba zvezda sivo vilenjake zemlje Dorijata i kraljevski dvor u Hiljadu Peina Menegrota postajali su sve napredniji i bili najlepi i najmoniji u Srednjoj Zemlji. Meutim, za vreme Prvog Doba Sunca, zemlje Belerijanda su se pokazale kao glavno poprite borbi noldorskih Vilenjaka i Morgota Mranog Neprijatelja u razarajuem ratu za Dragulje. elei da potedi Sive Vilenjake tog sukoba, Kraljica Melijana Maja je oko umskog kraljevstva Dorijat izatkala monu aroliju za zatitu koja je spreavala sva zla stvorenja da uu u njega i Dorijat je postao poznat kao Skriveno KraIjevstvo. Na taj nain, tokom veeg dela Prvog Doba Sunca, Sivi Vilenjaci Dorijata bili su bezbedni od pustoenja koja su konano unitila sva kraljevstva Belerijanda. Meutim. i Sindari su upleteni u sukob kad je jedan od dragulja Silmarila doao u posed Kralja Tingola. Zbog ovog dragulja, Patuljci Nogroda su izdali svoje saveznike i ubili Tingola. Posle Tingolove smrti, Melijana je napustila Srednju Zemlju i njena zatitna arolija je oslabila, a u Dorijat su upali i zauzeli ga Patuljci. Sindari u Dorijatu su se neko vreme okupili pod vlau Tingolovog unuka, Kralja Diora, ali je i on, poto je posedovao Silmaril, to je bilo prokleto, nastradao od ruku noldorskih Vilenjaka. Posle Diorove smrti i drugog pustoenja i pljakanja Menegrota, Sivi Vilenjaci su napustili razoreno kraIjevstvo Dorijat. Kada se Rat Besnih zavrio u Prvom Dobu Sunca, Dorijat je, sa svim ostalim zemljama Belerijanda, potonuo u moro. Dorvinioni Na zapadnoj obali Unutranjeg Mora Run iveli su Dorvinioni. Od svih Severnjaka Dorvinioni su bili najistoniji, i bili su nadaleko uveni po tome to su pravili najfinija i najudnija vina. Trgovinom s mnogima od naroda Srednje Zemlje Dorvinioni su postali bogati i napredni, jer su se ak i istanana ula Vilenjaka napajala njihovim vinima. Draugluin Vukodlak, gospodar Tol-in-Gaurota, Draugluin je bio praotac i gospodar rase vukodlaka koja je izala iz Angbanda da seje strah i trepet meu Vilenjacima. Za vreme Ratova Belerijanda Draugluin i vei deo njegovog nakota naseljavao je Tol-in-Gaurot, "Ostrvo Vukodlaka". Pod zapovednitvom Saurona, Draugluinje esto predvodio svoje Vukodlake protiv vilenjakih snaga. Za vreme Potrage za Silmarilom, poto su Beren i njegovi saputnici zarobljeni, Princeza Lutijena s Huanom, Vujakom Valara, odvaila se da izazove Draugluina. Draugluin je poveo bitku protiv Huana na mostu Tol-inGaurota. Najzad ga je Huan savladao i on je otpuzio da ugine kod Sauronovih nogu. Posle Draugluinove smrti i Berenovog oslobaanja, i Beren i Lutijena su koristili Draugluinovu vukodlaku kou da se prerue i uu u Angband. Drozdovi "Crvena Knjiga Zapadne Mee" pria kako je u Treem Dobu Sunca bilo mnogo rasa ptica, kao to su Vrane i Gavranovi, sa svojim jezikom koje su Vilenjaci, Patuljci ili Ljudi moda poznavali. Ali drevna vrsta Drozdova koja je ivela u Ereboru bila je u saveznitvu s Ljudima i Patuljcima tog mesta. Ljudi od Dola i neki od Jezerskih Ljudi Ezgarota su znali jezik drozdova i koristili su te ptice kao glasnike.. Drozdovi bi takoe pristupali i Patuljcima kao prijatelji i, mada Patuljci nisu razumeli brzi govor Drozdova, Drozdovi su razumeli vestron, uobiajen svakodnevni govor Patuljaka i Ljudi. Ove ptice su bile posebno dugovene. Legenda kazuje kako je jedan veoma veliki Drozd od Erebora doao kod Patuljaka Torina Hrastotita i odneo poruku u Jezerski Grad nasledniku Dola po imenu Bard Lukonosac. Ljudi, Vilenjaci i Patuljci su zaista imali razloga da budu zahvalni Drozdovima, jer je zahvaljujui poruci Bard. Lukonosac saznao za slabu taku Zmaja od Erebora i, znajui to, ubio zver. Druadanska uma Za vreme Rata za Prsten, postojala je drevna uma, udaljena trideset milja severozapadno od Bele Kule Gondora koju je nastanjivalo udno pleme primitivnih Ijudi zvanih Vosi. Taj umovit predeo se nazivao Druadanska uma. Do Treeg Doba Druadan je dobio znaenje "divlji ovek", ali je to bio iskvaren izgovor od Druedain, vilenjakog imena za Vose tokom Prvog Doba Sunca kad su bili u saveznitvu s Edainima. Posle Rata za Prsten, u kome su Vosi pomogli saveznicima Gondora protiv 18

legija Saurona, Elesar, Kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva, predao je upravu nad Druadanskom umom Vosima, izdavi nareenje da niko drugi ne sme da ue u nju ukoliko oni to ne ele. Druedaini Druedain ili Druat bilo je sivovilenjako ime za primitivne Divlje Ijude uma, Vose. Haladini su ih zvali Drugi, Rohirimi Rogin, a Orci Ogor-hai. Drugoroeni Pre no to je Svet sainjen, u onoj dimenziji pre otpoinjanja Vremena, bilo je predskazano da e Iluvatar sam dozvati dva velika naroda iz Sveta koji e Biti. Prvoroeni Iluvatarovi bili su besmrtna rasa Vilenjaka koja se rodila s Paljenjem Zvezda. Oni koji su nazvani Drugoroeni, smrtna rasa Ljudi, nastala je kad je Arijena Sunce prvi put zasjala na Srednju Zemlju. Na kvenijskom jeziku Drugoroeni se prevode kao "Atani", a u sindarinskom kao "Edain"; i to su bila imena pod kojima su bili poznati prvi Ljudi koji su uli u zemlje Belerijanda. Drvee Valara Od semena koje je iznedrila Javana, Kraljica Zemlje, izraslo je u Dobima Svetiljki drvee Velikih uma u Ardi. Mnoga od tih drveta su bila ista kao drvee koje mi sad poznajemo, ali u onim danima vie i veeg obima. Bilo je drvea hrasta, jove, jele, oskorue, bukve (koje se zvalo Neldoret), breze (zvane Bretil), i zelenike (zvane Region). Ali bilo je i drugog koje je sad nestalo iz Sveta; crvenozlatna Kulumalda od Itilijena i zlatni Malorn, najvie drvee Srednje Zemlje, koje je raslo u Lotlorijenu. Ipak, najlepa i najvie dostojna divljenja od sveg drvea koje je ikad raslo bila su dva Drveta Valara koja su se pojavila posle Doba Svetiljki. Kada je Melkor unitio Svetiljke Valara, koje su osvetljavale Svet, Valari su napustili Srednju Zemlju i otili u Neumirue Zemlje. Tu su stvorili drugo kraljevstvo, koje su nazvali Valinor, a Javana, Dariteljka Plodova, sela je na zeleni breuljak Ezelohar kraj zapadne zlatne kapije Valimara i pevala, dok su Valari sedeli na svojim prestolima u Prstenu Sudbine i Niena Naricaljka nemo zalivala Zemlju svojim suzama. Prvo je, priaju, izniklo jedno Drvo od srebra, a potom Drvo od zlata, blistajui sjajnom svetlou, oni su izrasli visoki kao planine Auleove. Telperion je bio stariji od ovog Drvea i imao je listove tamnozelene i sjajno srebrne. Na njegovim granama bilo je mnotvo cvetova sa kojih je kapala srebrna rosa. U pohvali, Telperion je takoe nazivan i Ninkveiote i Silpion. Laurelin, mlae od drvea Valara, bilo je "zlatna pesma". Njegovo lie bilo je oivieno zlatom, ali bledozelene boje, njegovi cvetovi su bili kao trube i zlatni plamenovi, a s njegovih grana padala je kia zlatne Svetlosti. U hvalospevima, Laurelin se naziva i Kuiurien i Malinalda, "zlatno drvo". Tako su ova dva Drveta stajala u Neumiruim Zemljama i osvetljavala te zemlje srebrom i zlatom. Od ritma Svetlosti Drvea Valara poteklo je Raunanjc Vremena, jer Vreme ranije nije mereno, i tako su otpoeli dani i godine Drvea, koje su trajale mnogo dugih doba - daleko due nego godine Zvezda i Meseca. Svetlost blizanakog Drvea u Neumiruim Zemljama bila je vena, a oni koji su iveli u njoj bili su oplemenjeni i ispunjeni ogromnom mudrou. U svojoj Svetlosti Valari su iveli u blaenstvu, dok je Srednja Zemlja bila utonula u tamu i Melkor je ojaavao mo svog kraljevstva Utumna i oruarnice Angbanda. Ali posle nekog vremena Varda, koja je nainila bunare iza Drvea u koje je padala rosa s Drvea, uzela je srebrnu Svetlost Telperiona i popela se na nebeski svod i upalila blede zvezde. Uinila ih je jo blistavijim, i zle sluge Melkorove na Srednjoj Zemlji su ustuknule od straha. Jer za njih je zvezdana svetlost bila kao ubod koplja, ili kao ledeni bode koji ih je duboko zasecao. U toj Svetlosti Zvezda roeni su Vilenjaci. Radosno su se probudili uz tu Svetlost. lako je Svetlost Drvea Valara bila dugog veka, kraj im je bio tragian i koban. Jer, ispriano je da je Melkor sklopio sporazum s Ungolijantom Paukom, i oni su doli nevidljivo u Nesvetlosti Pauka, Drvee Valara je zbrisano volebnim plamenom, i sr njihovih ivota je isisana. Njihova Svetlost je ugaena i od njih su ostala samo stabla koja su se Ijuljala i koreni pocrneli i zatrovani. Bunare 19

Svetlosti je isisao i progutao Pauk Ungolijant i straan mrak se spustio na Valinor: tako je u celom svetu Svetlost Drvea nestala, izuzev u tri dragulja zvana Silmarili koje su bili sainili Vilenjaci Eldamara, i u kojima je ostalo sauvano malo svetlosti Drvea. Ali Melkor je oteo i te dragulje, mada ih nije unitio, a oko tih Silmarila vodio se dugotrajni kobni Rat Dragulja celog sledeeg Doba. U alosti, Valari su ponovo prili drveu, i ponovo su poslali po Javanu i Nienu. Nad mrtvim drveem Javana je pevala svoju zelenu pesmu, a Niena je lila suze beznadenog trpljenja, i iz tih ugljenisanih ostataka pojavio se jedan zlatni plod i jedan srebrni cvet. Oni su nazvani Anar Plamenozlatni i Izil Sjajni. "Narsilion" pripoveda kako je Aule Kova nainio velike svetiljke oko ovih blistavih svetala koja nikad ne bi zgasnula. Manve ih je posvetio, a Varda ih je uzdigla na nebesa i postavila ih na putanju preko svih zemalja Arde. Tako su delovi ive Svetlosti Drvea Valara doneti celom Svetu i zvali su se Sunce i Mesec. Arijena, majarski duh vatre, nosi Sunce, koje je takoe nazvano i Vasa, "plameno srce"; a Tilion, majarski lovac i strelac, nosi Mesec, Izil srebrni cvet, koji se zove i Rana. Nije se samo u njihovom Svetlu Drvee zadralo na Svetu, jer Javana je nainila drvo Galatilion kao sliku i priliku Telperiona, mada ono nije isijavalo svetlost. Ona je to drvo podarila Vilenjacima Tiriona koji su ga znali kao Belo Drvo Eldara. Mnogo drvea izniklog iz njegovog semena je raslo i jo uvek raste u Eldamaru. Jedno od njih bioje Keleborn, koji je cvetao na Tol Ereseji i dao seme od koga je iznikao izdanak koji su Vilenjaci poklonili Ljudima Numenora. Ova mladicaj e postala drvo po imenu Nimlot Lepi, Belo Drvo Numenora, koje je raslo u kraljevskom dvoru sve dok ga Kralj Arfarazon nije unitio. Tim inom je osueno Ostrvo Numenor. Ali, sa Nimlota su ve uzeli mladicu prinevi Andunia, i pre Sloma Numenorajedan princ po imenu Elendil Visoki je odneo tu mladicu u Srednju Zemlju. Njegov sin je prvi zasadio plod Nimlota u Minas Itilu u Gondoru, i do etvrtog Doba Sunca cvetalo je Belo Drvee Gondora. Mada je tri puta po jedno Belo Drvo stradalo u ratnim nedaama, uvek je nalaena mladica i loza nikad nije izumrla. To Belo Drvee bilo je iva veza s najdrevnijom prolou Neumiruih Zemalja, i bilo je znak uzvienosti, mudrosti i dobrote Valara koja je prela na smrtne Ljude. Drvobradi Ent od Sume Fangorn. Drvobradi, to na vilenjakom glasi "Fangorn", bio je uvar ume Fangorn. Bio je Ent, etrnaest stopa visok divovski "pastir drvea" koji je liio na neto izmeu zimzelenog drveta i oveka. Imao je grubo i snano stablo, gustu bradu kao slamu i granolike ruke sa glatkim sedmoprstim akama. U vreme Rata za Prsten bio je najstariji od svoje rase koji je jo uvek iveo u Srednjoj Zemlji. Mada se, uopteno govorei, nije zanimao za poslove Vilenjaka i Ljudi, Drvobradov razgovor s Hobitima, Merjadokom Berndibakom i Peregrinom Tukom ubrzo je izazvao njegovu dugo suzbijanu srdbu i mrnju prema Orcima Izengarda. Drvobradi je ubedio Ente da mariraju na Izengard. Mar Enta je za ishod imao potpuno unitenje njegovih zidina i zarobljavanje Sarumana arobnjaka u njegovoj kuli. Drvobradi je takoe poslao one duhove drvea preke naravi, zvane Huorni, protiv Orka posle Bitke od Rogburga. Dubokoumni Vilenjaci U Eldamaru su ti Vilenjaci mnogo voleli da grade kamenom i kopali su duboko u planinama da ga nau. Oni su bili prvi koji su otkrili sjajne zemljine dragulje i prve nainili Vilin-dragulje koji su bili jo sjajniji. Dubokoumni Vilenjaci su bili dobro poznati Ljudima, jer su se jedini od Kalakvendija vratili u Srednju Zemlju posle dolaska Ljudi i inili velike podvige, koji su izali i na dobro i na zlo: ti Vilenjaci su izradili Velike Dragulje - Silmarile - a takoe nainili i Prstenove Moi. Najvei ratovi za koje su Ljudi znali vodili su se oko ovih tvorevina. Dulin Najomiljeniji ptiji poj u Srednjoj Zemlji je pesma slavuja koga Sivi Vilenjaci zovu Dulin, "noni peva", i Tinuvjel "deva sumraka". Jer, kao i same Vilenjake, slavuje oduevljava svetlost zvezda i 20

oni donose najdivnije pesme i radost u mraan Svet. Dumbledori U aljivoj hobitskoj pesmi "ivot viteza lutalice" jedan njen deo govori o svirepoj rasi krilatih insekata. Oni se nazivaju Dumbledori, ali nita se vie ne govori o njihovom poreklu i istoriji. Dunedaini Povesti Dunedaina, Ljudi Zapad-njaka, kreu s poetkom Drugog Doba Sunca, jer su Dunedaini bili ostatak Edaina iz Prvog Doba. Te Ijude su potovali Valari i dali im zemlju koja je leala u Zapadnom Moru izmeu Srednje Zemlje i Neumiruih Zemalja. To mesto je dobilo ime Numenore, Zapadna Zemlja na svakodnevnom jeziku Ljudi. Istorija Duendaina tog doba je ispriana u "Akalabetu" i u pripovesti o Numenorejcima, jer su Dunedaini Numenora bili poznati pod tim imenom. Ti Ijudi su bili moni i njihov pad bio je straan kad je njihova zemlja potopljena morem i trbuh Sveta istrgnut. U tom unitavanju svi Numenorejci su nastradali, izuzev onih koji su poznati kao Crni Numenorejci, koji su u ranijim vremenima otili u junu luku Umbar, i onih koje su znali kao Elendile, koji.su stvorili kraljevstva Arnor i Gondor. Zato, kad se u istorijama i letopisima govori o Dunedainima, najee se misli na Elendile, ije ime znai "verni". Istorije Srednje Zemlje govore kako je, godine 3319. Drugog Doba Sunca, devet brodova nailo na velikom talasu sa Zapadnog Mora. To su bili brodovi Elendila Visokog koji je, sa svojim sinovima, doveo preivele verne Dunedaine u Srednju Zemlju. Elendil je potom obrazovao Arnor, Severno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradio Anuminas kao njegov prvi grad pored vilinskih zemalja Lindona, dok su Anarion i Isildur otili na jug i obrazovali Gondor, Juno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradili Ozgilijat kao njegov prvi grad. U Arnoru su bile prostrane pokrajine Rudaur, Kardolan i Artedain, dok su u Gondoru bili feudi i teritorije Anorijen, Itilijen, Lebenin, Losarnah, Lamedon, Anfalas, Tolgalas, Belfalas i Kalenardon. Dunedaini su napredovali u miru tokom jednog stolea tog Doba dok su ojaavali svoja nova kraljevstva, ali jedna druga sila je takoe snaila. Iz Mordora su doli Sauron i Nazguli, i Orci i Ljudi mnogih rasa kao njegovi robovi. Tako se opet poveo rat, ali je zakljuen pakt koji je u kasnijim vremenima nazvan Poslednji Savez Vilenjaka i Ljudi. Gilga-lad, poslednji Uzvieni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, predvodio je Vilenjake Lindona, a Elendil je zapovedao Dunedainima. Sauronove sluge su pale pod njihovom snagom i sam Sauron bio je primoran da najzad stupi u boj. I mada su Elendil, Anarion i Gil-galad poginuli, isto tako je i mo Utvara Prstena i Saurona okonana. Isildur je isekao Prsten iz Sauronove ruke i Sauron, Utvare Prstena i sve njegove sluge su se pretvorili u senke. Bio je to rat koji je okonao Drugo Doba Sunca. Kako Saurona vie nije bilo, predvialo se vreme mira, ali je sueno da se i Tree Doba takoe zavri krvavim ratom, jer Izildur nije unitio Sauronov Prsten i u Prstenu je ostala strana mo. U drugoj godini Treeg Doba Izildur je uhvaen u zasedu na Gladenskim Poljima (Poljima Perunika), ubijen crnim orkim strelama, a Prsten je izgubljen u Reci Anduin. Tako je, kako kazuju "Crvena Knjiga Zapadne Mee" i "Letopisi Kraljeva i Vladara", mada je mir vladao neko vreme, bilo sueno da se borbe vrate u Zapadne Zemlje. Dunedaine su napali sa svih strana: Balkoti i Kolovosci iz Runa, Crni Numenorejci i Haradrimi sajuga, Varjazi iz Kanda, Orci i Dunlendinzi s Maglenih Planina, Brani i Trolovi s Etenskih pustopoljina i Utvare Prstena ponovo probuene u Mordoru, Angmaru, Morgulu i Dol Gulduru. Tako je prolo Tree Doba, s Dunedainima to su ratovali s onima koje je pokretala jedina sila koja je najzad ponovo dobila oblije i nastanila se u monoj kuli Baraddur u Mordoru: Sauron, Gospodar Prstenova. S vremena na vreme Dunedaini su u tim godinama postajali jo moniji i njihove zemlje su se proirile daleko u Run i Harad. Ali tokom vekova postali su kao morski grebeni, istroeni plimama: Arnor se kao kraljevstvo raspao, i 1975. poslednji grad Arnora je pao. Mada je jedan naslednik prestola ostao skriven u zemlji, ovo Dunedainsko kraIjevstvo je potpuno izgubljeno. Posle tog doba, na severu, oni koji su bili zakoniti kraljevi Dunedaina bili su samo poglavari. Na jugu je dunedainsko kraljevstvo Gondor, mada esto opsedano i u opasnosti, najveim delom ostalo neokrnjeno i snano, 21

ali je kraljevska loza prekinuta i kraljevstvom su vladali Namesnici. Tokom Treeg Doba Sauronova mo se poveavala, dok najzad nije krenuo otvoreno u rat, reen da otera Dunedaine i Vilenjake sa Sveta i uini Srednju Zemlju zauvek svojim carstvom. Bio je to Rat za Prsten koji je okonao Tree Doba, a njegova istorija je ispriana u delu zvanom "Crvena Knjiga Zapadne Mee". U tom Ratu meu Dunedainima Severa uzdigao se Aragorn, sin Aratorna, jedini istinski naslednik Izildura i zakoniti kralj svih Dunedaina Srednje Zemlje. Njegovi vitezovi su bili umari sa Severa, jahai naoruani maem i kopljem u putnim ogrtaima s kapuljaama zelenim kao uma i visokim konim izmama. Sam Aragorn je putovao po zemlji u tom ruhu, iban vetrovima i ogrubeo, ali snaan, hrabar i otrog oka. U to vreme zvali su ga Strajder (Krakatilo), ali u mnogim avanturama tokom svog dugog ivota nosio je druga imena: medu Vilenjacima Rivendela u mladosti bio je Estel, a Torongil kao zapovednik Gondora koji je otiao na jug i unitio flote Umbara. Za vreme Rata za Prsten borio se kod Rogburga, Pelargira, Pelenorskih Polja i pred samom Crnom Kapijom Mordora. Pokazao se kao istinski voa Ljudi i, posle Rata za Prsten, kao naslednik Izildura, krunisan je kao Kralj Elesar Telkontar, vladar svih Dunedaina, blizanakih kraljevstava Gondora i Arnora. Po svom stupanju na presto, Aragorn se potpuno preobrazio od odrpanog umara u Kralja, estokog i gospodstvenog a ipak prijatnog, mudrog i vilinskoga pogleda. Ustolien je i krunisan pod tri zastave, zelenom, plavom i crnom: zastavama Rohana, Dol Amrota i Gondora. Nosio je Belu Krunu Dunedaina, visoki ratniki lem od mitrila s belim gale-bovim krilima od bisera i srebra. Po njenom obruu usaeno je sedam dijamantskih kamenova, a jedan Vilindragulj na kruni blistao je sjajnom, jasnom svetlou. Aragorna su poredili s najuzvienijim Numenorejcima od starinc, i ak sa Vilingospodarima. I zaista, on je uzeo Vilin-princezu Aruenu Undomijelu za svoju kraljicu i oni su mudro vladali Zapadnim Zemljama dugo i u etvrtom Dobu, i doneli mir svim narodima Srednje Zemlje. Dunharou Jedno od najstarijih i najtajanstvenijih utvrenja, utoita na Srednjoj Zemlji Dunharou je bio deo Rohana za vreme Rata za Prsten. U mnogim ratovima bilo je to jedno od glavnih utoita za one u dolini Haroudejl (Drljodol) pod njim. Izgledalo je da je Dunharou skoro nemogue uspeno napasti poto se do njega prilazilo stazom punom serpentina, koja je vodila cik-cak uz strme planinske grebene. Svaka staza se otro vraala unatrag na niu, i kod svakog ravanja sa strane od puta nalazili su se ogromni okrugli kamenovi u obliku trbuastog oveka koji ui. Bilo je to monumentalno delo graditeljstva, i vijugalo je tamo-amo u jednoj visokoj piramidi puteva do stenovitog zida na vrhu kroz koji je bio preseen otvor i jedan uspon koji je vodio do Utvrenja Dunharoua. To je bila visoka, iroka i dobro navodnjena planinska livada na kojoj je u vreme rata moglo da se ulogori vie hiljada Ijudi. Na toj visoravni nalazio se veliki prolaz poput jednog dugog niza neoblikovanih crnih stojeih kamenova koji su se pruali preko visoravni u pravoj liniji i vodili prema Dvimorbergu, ili "Planini Duhova", i jednom crnom zidu od kamena kroz koji je bio probuen tunel koji se zvao Dimholt (Tamnobreg). On je vodio do tajne klisure gde su se pojavljivali duhovi mrtvih koji su spreavali ive Ijude da preu ovim naputenim prolazom do dalje strane Belih Planina. Dunharou su sagradili tokom Drugog Doba Ljudi od Bele Planine koji su bili preci Dunlendinga, a koji su naseljavali tu zemlju pre dolaska Ljudi Gondora. Mada su se kasnije zakleli na vazalsku odanost Gondoru, ove Ijude je ve bio zaveo i iskvario Sauron, i tako su oni u vreme rata izdali svoje nove saveznike. Zbog krenja ove zakletve duama ovih Ijudi nikad nije doputeno da poivaju u miru i tokom svih godina Treeg Doba vojska duhova poznata kao Mrtvi Ljudi od Dunharoua pojavljivala se u onom delu Dvimorberga iznad Dunharoua koji se zvao Staze Mrtvih. Tek kad se pojavio Aragorn, Mrtvim Ljudima je dozvoljeno da se iskupe i duama Dunharoua koje su se pojavljivale kao sablasti je napokon doputeno da se smire. 22

Dunlendinzi U Drugom Dobu Sunca, pre no to su Dunedaini doli u Srednju Zemlju i obrazovali kraljevstva Gondor i Arnor, u plodnim dolinama pod Belim Planinama iveo je visok, tamnokos narod. Tokom mnogih stolea, pria se, oni su razvijali civilizaciju odvojenu od drugih Ijudi i sagradili mnoge velike tvrave od kamena. Nijedna istorija ne kazuje o sudbini ovih Ijudi od Belih Planina, ali oni su iezli i u njihovim zemljama su se zadrali samo oni njihovi potomci koje su nazivali Dunlendinzima. Mnogo pre no to su Dunedaini stvorili svoja kraljevstva Gondor i Arnor, mo Dunlendingaje oslabila. Narod je postao podeljen. Oni koji su ostali u Dunharouu su postali saveznici Ljudi od Gondora; drugi su odlutali na sever i naselili se u miru u zemlji Bri. Ali veina Dunlendinga se povukla u brda i visoravni Dunlanda (Mrkozemlje) i postala plemenski pastirski narod. Mada su zadrali svoj jezik i ostali estoki ratnici, postali su varvarski narod. U dvadeset estom veku Treeg Doba Ljudi Gondora su dodelili Rohirima pokrajinu po imenu Kalenardon, ali su Dunlendinzi smatrali da ona, po pravu, pripada njima. Tako su ta dva naroda poela da se mrze, i godine 2758. jedan Dunlending, po imenu Vulf, poveo je veliki osvajaki pohod svog naroda na Rohirime i pobedio. Ali ih je to skupo kotalo, jer su se sledee godine Rohirimi digli i poterali Dunlendinge natrag u brda, a sam vrhovni vojni zapovednik Vulf je poginuo. Tako se desilo da su skoro tri veka Dunlendinzi ostali u brdima i prepustili plodne doline Rohirima. Ali oni nisu zaboravili uvredu koja im je naneta, i visoki, tamnoputi Ljudi Dunlenda su sklopili zli pakt s pobunjenim arobnjakom Sarumanom, koji je doveo mnotvo Velikih Orka (zvanih Uruk-hai) u Izengard. I zabeleeno je da su nekim opakim vradbinama Dunlendinzi ukrteni s Uruk-haima, i opak porod po imenu Polu-Orci bio je rezultat tog sjedinjenja. Polu-Orci su bili crni Ljudi s kosim oima i opakim orkim crtama lica, udrueni s Dunlendinzima i Velikim Orcima, Polu-Orci su inili ogromnu vojsku zastraujue snage. Kad je izgledalo da mo Gondora slabi, ova vojska se okupila u Izengardu pod zastavama Sarumanove Bele Ruke da se bori protiv Rohirima. "Crvena Knjiga Zapadne Mee" pripoveda kako su grozni divIji Dunlendinzi s visokim kacigama i crnim titovima marirali u Bici kod Rogburga kod Helmovog ponora s Urukhajima i Polu-Orcima. Ali, Bitka kod Rogburga je predstavljala veliki slom za Dunlendinge, oni su uniteni i divlji Uruk-haji i Polu-Orci satrti. Oni koji nisu ubijeni mogli su samo da mole za mir, obeavi da nikad vie nee da se pobune protiv svojih rohirimskih osvajaa. Durin I Patuljaki kralj Kazad-duma, Durin I bio je prvi i najstariji sin Sedam Oeva Patuljaka koje je zamislio i stvorio Aule Kova u Dobima Tmine. Posed Kralja Durina I bio je Kazad-dum, najvee kraljevstvo patuljaka, koje se nalazilo ispod Maglenih Planina. Posle razaranja Belerijanda na kraju Prvog Doba Sunca letopisi Vilenjaka i Ljudi nam prvenstveno govore o Patuljcima Durinove loze. Durin je doiveo takvu starost da su ga zvali Durin Besmrtni. Ovo ime se takoe odnosilo i na verovanje da e se on reinkarnirati sedam puta kao kralj svog naroda i da e svaki put nositi ime Durin. Durin II Patuljaki kralj Kazad-duma u petom veku Drugog Doba. U to vreme Patuljci njegovog kraljevstva su skroz usekli peine i tunele kraIjevstva kroz Maglene Planine, s istoka na zapad, i sagradili Zapadnu Kapiju, omoguivi trgovinu dragocenim materijalima s Vilin-kovaima Eregiona. Durin III Patuljaki kralj Kazad-duma, Durin III bio je kralj Patuljaka, najvie poznat po svom prijateijstvu s Vilin-kovaima Eregiona tokom esnaestog veka Drugog Doba. Njemu je Kelebrimbor dao prvi od Sedam Prstena Patuljaka. Nedugo potom rat Saurona i Vilenjaka primorao je Patuljke da zatvore 23

svoja vrata prema svetu. Kazad-dumje postao poznat kao Morija, "tamno kraljevstvo". Durin VI Patuljaki kralj Morije (Kazad-duma). Roen godine 1713. Treeg Doba, Durin VI bio je vladar Morije 1980. kad su njegovi Ijudi kopali, traei ilu rude mitrila duboko ispod korena planine Crvenrog. Na nesreu, provalili su u zapeaenu odaju i oslobodili uasnog zlog duha zvanog Balrog. I Durina VI i njegovog sina Naina I ubio je taj demon tokom sledee godine, a Patuljci su zauvek proterani iz Durinovog kraIjevstva. Durin VII Patuljaki kralj Poslednjeg Kraljevstva. Za njega se verovalo da je sedma i poslednja reinkarnacija KraIja Durina, i njegov dolazakje nagovestio da je to bilo poslednje kraljevstvo Patuljaka Durinove loze. Dvalin Patuljak Torina i Druine, Dvalin je bio sin Fundina i brat Balina, Otiao je u Potragu za Samotnom Planinom koja je ponovo uspostavila Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom Erebor, gde je on ostao do kraja ivota. Bila je to druga takva potraga za Dvalina, jer je on ve bio saputnik Kralja Traina II, Kralja Patuljaka u izgnanstvu, jedan vek pre toga, na nesrenom putovanju u Erebor koje je dovelo do zarobljavanja kralja i, na kraju, do njegove smrti. Dvimerlaik Srednja Zemlja bila je podruje koje je videlo mnoga Doba krvavih ratova i borbi. Mnogo ih je poloeno da poivaju u njenom tlu umoreno maem, vatrom ili boleu. A zatim, bilo je i onih koji su, posle smrti, zbog neke vradbine ili prekrene zakletve, ostali s neuspokojenim duhom u smrtnom Svetu. Od njih "Crvena Knjiga Zapadne Mee" govori o Stvorenjima Humki, Mrtvim Ljudima Dunharoua, Sablastima iz Mrtvih Barutina i stranim Utvarama Prstena, koji su se na Crnom Jeziku nazivali Nazguli. U zemljama Rohana u vreme Jahaa Marke svi takvi ukleti dusi su se zvali Dvimerlaik. Praznoverje rohirimskih konjanika bilo je takvo da su ak i Vilenjake Lotlorijena i Ente Fangorna nazivali Dvimerlaik, i za njih su takoe mislili da su slini zli dusi. Dinovi Mnoga bia dinovske veliine, po svojoj prirodi i dobra i zla, ivela su u Srednjoj Zemlji. U Prvom Dobu Zvezda postojali su Enti, Pastiri drvea, koji su bili visoki etrnaest stopa, i imali ogromnu snagu i veliku mudrost. Kasnije su se pojavili Dinovi ispunjeni zlom, oni po imenu Trolovi i Ologhai sluili su Mranoj Sili i divlje predele Pustopoljine uinili opasnim za putnike. Takoe, u priama Hobita, govorkalo se o velikim Dinovima koji su, u savezu s Orcima, uvali Visoke Prevoje u Rovanionu.

24

Ea Poto je Iluvatar, Tvorac, izronio iz Nitavila i reju i snagom Neunitivog Plamena sagradio Bezvremene Holove za svoju aneosku vojsku, On je nainio Eu, "Svet koji jeste", koji su Vilenjaci i Ljudi kasnije nazvali Arda, Zemlja. Ea je sav stvoreni svet Arde: kontinenti, velika mora, nebeski svod i sav prostor i vreme u okviru stvorenog sveta. Earendil Poluvilenjak, Zmajoubica, Earendil Moreplovac bio je sin gospodara Edaina, Tuora, i vilenjake gospe, Idrile od Gondolina. Earendil je roen godine 504. Prvog Doba u Gondolinu, ali je odrastao u vilenjakoj luci Arvernien. Postao je Gospodar Arverniena i oenio se Elvingom, vilenjakom erkom Kralja Diora i naslednicom Silmarila. Oni su imali dva sina: Elronda i Elrosa. Za Earendila, ije ime znai "zaljubljenik u more", Kirdan je sagradio udesni brod Vingilot. Dok je Earendil bio na moru, Arvernien je napadnut i Elvinga je morala da bei. Ne videi naina da umakne, ona se bacila sa Silmarilom u more. Gospodar Okeana Ulmo ju je spasao, pretvorivi je u galeba i omoguivi joj da odleti do Earendila. Ovaj par je iskoristio mo i svetlost Silmarila da otplovi do Neumiruih Zemalja i zatrai pomo od Valara. Kao odgovor na to, vojska Valara i Majara je izala iz Neumiruih Zemalja i povela Rat Besnih. On je okonan Velikom Bitkom u kojoj se borio i Earendil Moreplovac. Sa Silmarilom privrenim na elo i svojim arobnim brodom kome je podarena mo da leti, Earendil je ubio Ankalagona Crnog, najveeg Zmaja koga je Svet ikad upoznao. Posle kraja Prvog Doba Earendil je poveo preivele Edaine u novo ostrvsko kraljevstvo Numenor. Earendilu je bilo sueno da odonda zauvek plovi Vingilotom preko nebeskog svoda. Nazvan je Veernja Zvezda i "plamen zapada", a Silmaril na njegovom elu je zauvek sijao s nonog neba. Edaini Od Ljudi Prvog Doba Edaini su smatrani najveim. Oni su bili prvi Ljudi koji su doli sa istoka u Belerijand, gde su Uzvieni Vilenjaci stvorili mnoga kraljevstva. Veina njih su bili snani i hrabri Ljudi, i prie iz tog vremena kazuju o njihovim velikim podvizima. Ovi Ljudi su prvo uli u Belerijand sa tri vojske, predvoene poglavicama Beorom, Haldadom i Marahom, i te vojske su postale Tri Kue Edaina. Poto su se Vilenjaci zvali Prvoroena Deca Iluvatarova, Noldori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, to znai "Drugoroeni", i ispunili su ih ogromnim znanjem. Mnogo toga to se ubraja u veliko i plemenito u svim Ljudima u zaetku je poteklo od noldorskih uitelja. U sasvim kratkom vremenskom periodu svakodnevni govor Belerijanda je postao sindarinski, jezik Sivih Vilenjaka, a kvenijske rei su malo koriene. Zato su Atani najee zvani Edaini u svim zapisanim predanjima Belerijanda, jer to je sindarinska re za Drugoroene. Od Tri Kue, Kua Beora (koja je kasnije nazvana Kua Hurina) bila je prva koja se susrela s noldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najvie slini Noldorima, koji su ih veoma voleli. Kosa im je bila tamna, a oi sjajnosive. Bili su otrog uma, brzo su uili i imali su veliku snagu. Oni iz Druge Kue su nazvani Haladini ili Kua Halete, bili su stanovnici uma, brojno i stasom najmanji od Tri Kue. Trea Kua je bila Kua Hadora, iji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojniji od Edaina. Mnogo junaka se rodilo metu Edainima. Hador Lorindol, to znai "Zlatoglavi", ubrajan je u jednake s Vilin-gospodarima i nazvan gospodarem Dorlomina. Hurin Postojani bio je moni ratnik koji je u borbi ubio sedamdeset Dinova. Kao to se pripoveda u "Narn i Hurin", Hurinov sin bio je Turin Turambar, koji je nosio na glavi batinu svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina patuljake izrade, i u ruci Crni ma zvani Gurtang. Tim orujima i svojom snagom Turin je, prikravi se, ubio Glaurunga, Oca Zmajeva. Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najvei su bili podvizi Berena Erhamiona, oenjenog Vilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepom kerkom Sveta. Jer, Beren je bio onaj junak koji 25

je bodeem Angristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune. U istorijama Vilenjaka bilo je jo samo dva sjedinjenja Edaina i Vilenjaka. Tuor se oenio Idrilom, kerkom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je, tvrdi se, Tuor bio jedini ovek koji je primIjen u Neumirue Zemlje i kome je doputeno da tamo ivi. Sin Tuora i Idrile, Earendil Moreplovac, oenio se sindarskom princezom Elvingom. Earendil je plovio leteim brodom "Vingilotom" i nosio Silmaril, plamen plave zvezde sumraka. U Velikoj Bici i Earendil je, u svom brodu zvanom "Vingilot", ubio krilatog Vatrenog zmaja Ankalagona Crnog. Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlost vodilju, jer su Edaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaenog tela i uma i obdareni dugim ivotom, oni su odvedeni u zemlju Numenor, koja je leala u Zapadnom Moru izmeu Srednje Zemlje i Neumiruih ZemaIja. U to vreme, dobili su novo ime, Dunedaini, "Edaini Zapada", i iveli su tu tokom Drugog Doba Sunca, i smatrani najmudrije i najvee Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje. Edhil U dijalektima vilinskih naroda pojavljivala su se razna imena pod kojima su se meusobno znali. Meu njima je i re Edhil, kojom su Sindari nazivali sve Vilenjake. Edoras Tokom poslednjih pet vekova Treeg Doba Sunca glavni grad Konjanika Rohana bio je Edoras. Izgradila su ga u dvadeset estom veku dva kralja Rohirima, Eorl i Brego, u podnoju Bele Planine. Njegovo ime je prevod rohirimske rei za "dvorove", poto je to bio kraljevski grad, i u njemu se nalazila velika dvorana za svetkovine Meduseld, dvor kralja. S uzviice Edorasa, sagraenog kao brdo-utvrenje s ogradom od kolja, nasipom i jarkom, kraljevima se pogled pruao na velike poljane s konjima koje su sainjavale kraljevstvo Rohan. Eglat U prii o Velikom Putovanju Vilenjaka u Dobima Zvezda postoji povest o tome kako je Trei Rod, Teleri, izgubio svog kralja, Elvea Singola. U umi Nan Elmot u zemljama Belerijanda on je zaaran. I mada su Teleri mnogo godina traili kralja, nisu mogli da ga nau, i najzad su uzeli za kralja Elveovog brata i ponovo otili na zapad, prema Neumiruim ZemIjama. Ali mnogi nisu hteli da napuste Nan Elmot i ostali su iz Ijubavi prema Elveu Singolu, mada je proteklo jo mnogo godina. To su bili Vilenjaci zvani Eglat; oni su se zauvek odvojili od svojih srodnika i njihovo ime na vilenjakom znai "naputeni". Na kraju je njihova vernost nagraena, jer se njihov kralj zaista vratio. On se sad zvao Elu Tingol ili Kralj Sivi ogrta, i bio je umnogome izmenjen. Iz njega je zraila silna svetlost, a sa sobom je doveo i izvor svoje zaaranosti, svoju kraljicu, Melijanu Maju. S povratkom kralja i blagoslovom nove kraljice, vana sudbinaje ekala Eglate. Odonda su se uvek nazivali Sindari, Sivi Vilenjaci, i u godinama Zvezda oni su smatrani za najmoniji narod u Srednjoj Zemlji. Ekaja Od svog postanka do kraja Drugog Doba Sunca posle Promene Sveta koja je nastupila s potonuem Numenora, za kontinente Arde se verovalo da su opasani Ekajom, Okruujuim morem. Ekaja je bio ogromni okean nalik na reku koji je plovio oko najdaljih granica Arde, od Vrata Noi do zapada Neumiruih Zemalja, kroz ledene predele severno od velikih kontinenata, prolazei pored najdaljeg istonog kontinenta i Kapija Jutra na zapadu, zatim prema jugu kroz na karti neobeleene predele juga, sve dok se ne bi vratio na zapad odakle je polazio. Posle Promene Sveta i uklanjanja Neumiruih Zemalja sa Arde, Ekaja je preoblikovan i njegove vode su se izmeale s drugim morima. Elanor U Treem Dobu Sunca u zemlji Lotlorijen je rastao jedan divan zimski cvet. Taj cvet se zvao Elanor, to znai "zvezdano sunce", a njegovje cvet bio zvezdolik i zlatan. Letopisi Srednje Zemlje povezuju Elanor s "Priom o Aragornu i Arueni". I Elanor Zlatna Zvezda i Nifredil Bela Zvezda rasli su najgue na Kerin Amrotu, breuljku na kome su se zaruili Aragorn, smrtni gospodar Dunedaina, i Aruena Undomijela, erka Elronda Polu-vilenjaka. Aruena je svoju sudbinu vezala sa rasom smrtnih Ljudi i, posle Rata za Prsten, Aragorn i Aruena su se venali. Mada je njihov ivot bio srean, ubrzo poto je Aragorn umro i Aruena je nestala, izabravi brdo Kerin Amrot za mesto svog konanog 26

poinka. Eldalie Posle nekog vremena koje su proveli u velikom Jezeru istoka zvanom Kuivienen u Srednjoj Zemlji, Vilenjacima je dato da donesu krupnu odluku i odaberu: ili da nastave da ive na istoku i znaju samo za svetlost zvezda, ili da preduzmu Veliko Putovanje i dou u Zemlje Venog Svetla na Krajnjem Zapadu. Vilenjaci koji su se u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti odluili na Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje nazvani su Eldalie, narod Eldara. Oni su bili od Tri Roda: Vanjari, Noldori i Teleri, i o njima je mnogo ispriano u pesmama i priama. Eldamar Zemlje Eldara, ili Uzvienih Vilenjaka, u Neumiruim Zemljama zvale su se Eldamar, ili "vilindom". Ovde su najvei od Vilenjaka meu tri roda vanjarskog, noldorskog i telerskog naroda iveli s monim valarskim silama. Eldamar je bio deo Neumiruih Zemalja istono od Valinora i zapadno od Velikog Mora. Osnovan je u Drugom Dobu Drvea Valara kada su prvi Eldari stigli u Neumirue Zemlje. Njegove teritorije su se nalazile s obe strane Pelori Planina koje su se nazirale u daljini i ukljuivale su prostrane plodne predele zapadno od planina veno obasjane Drveem Svetlosti, Kalakiriju, ili Prolaz Svetlosti - obalske zemlje zapadno od planina obasjane samo svetlou zvezda na Zalivu Eldamar - i veliko ostrvo Tol Ereseju. Ovde je bilo mnotvo gradova i naselja, ali Tirion, sagraen na brdu Tuna usred Prolaza Svetlosti, bio je prvi grad Vanjara i Noldora, a i najvei. Takoe je tu bilo i noldorsko utvrenje Formenos, u zemlji svetlosti, i telerski gradovi Morskih Vilenjaka, Alkvalonde na obali, i Avalone na Tol Ereseji. Zemlje i gradovi Eldamara bili su po bogatstvu i lepoti bez premca. Njegovi gradovi su zidani od dragog kamenja i dragocenih metala. Njegovi usevi ita i voa su bili obilni, a njegov narod srean, snalaljiv i mudar. Tvrdilo se da su ak i obale Eldamara posute dijamantima, opalima i bledim kristalima. Posle propasti Numenora i Promene Sveta na kraju Drugog Doba Sunca Eldamar, zajedno s ostatkom Neumiruih ZemaIja odnet je iz krugova sveta, neshvatIjivog smrtnicima. Eldari Prema priama koje su stigle do uiju Ljudi i po onome to je napisano u knjigama koje Ljudi mogu da pro-taju, istorija Eldaraje, velikim delom, istorija vilenjake rase. U Prvom 'Dobu Zvezda, kad je Orome Lovac Valara otkrio Vilenjake u istonim prdelima Srednje Zemlje, gledao ih je u udu i nazvao Eldari, "narod Zvezda". U to vreme su se svi Vilenjaci zvali Eldari, ali kasnije su ovo ime uzeli samo oni koji su prihvatili pozive Valara da dou na Zapad i preduzmu Veliko Putovanje u Neumirue Zemlje. Oni koji su ostali nazvani su Avari, "nevoljni", a oni su ostali iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji, ili zato to nisu verovali u obeanu Zemlju Venog Svetla. Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Vanjare, Noldore i Telere. Putovanje je, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stigli do Neumiruih Zemalja; dobili su ime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Meu njima su bili Nandori, Sindari, Falatrimi i Laikvendi. Ali vei broj je dovrio Putovanje i stigao u Neumirue Zemlje u danima Drvea Valara. Tu su nastanili onu zemlju koja se zove Eldamar, koja je bila uvana za njih, sagradili lepe gradove i postali veliki narod. ak i u godinama borbi i mraka koje su naile s njihovim beznadenim ratom protiv Morgota Neprijatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion", blistali su u toj mranoj istoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cvetala i u Srednjoj Zemlji i u Neumiruim Zemljama. Mnogo od toga je ispriano u pripovesti o Vilenjacima, istorijama mnogih Telera koji su se odvojili, i u "Noldolanteu", koga je opevao Maglor. Elendil Dunedainski kralj Arnora i Gondora, Elendil je bio numenorejski princ Andunija. Posle Sloma Numenora godine 3319. Drugog Doba, Elendil i njegovi sinovi, Izildur i Anarion, otplovili su sa svojih devet brodova u Srednju Zemlju i osnovali dunedainska kraljevstva Srednje Zemlje. Elendil, zvani Visoki, odabrao je da ivi u severnom kraljevstvu Arnor, gde je vladao kao prvi Uzvieni Kralj Arnora i Gondora, dok su njegovi sinovi iveli u junom kraljevstvu Gondor. 3429. Drugog Doba 27

Sauron je napao dunedainska kraljevstva. Sledee godine obrazovana je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Gil-galad, poslednji Uzvieni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, udruio je snage s Elendilovim Dunedainima. U Bici kod Dagorlada 3434. Sauronova vojska je potuena, ali Gospodar Prstenova je pobegao u Mordor. U sedmogodinjoj opsadi koja je usledila Anarion je ubijen. lako su Elendil i Gil-galad najzad uspeli da srue Saurona u dvoboju ispred Mrane Kule, oni su takoe nastradali u borbi. Na Izilduru je ostalo da uzme oev slomljeni ma, Narsil, i da isee Jedini Prsten iz Sauronove ake. Elendili "Akalabet" pria kako je, kad su Numenorejci ludo krenuli u rat protiv Sila Arde u Neumirue Zemlje, cela njihova zemlja sruena i unitena. Meutim, pre Sloma, devet brodova je otplovilo iz te proklete zemlje. To su bili brodovi Elendila, "vernih", i Vilin-prijatelja, koji su se pokajali zbog naina ivota i postupaka Numenorejaca i otplovili u Srednju Zemlju. Tu su Elendil Visoki i njegova dva sina stvorili kraljevstva Dunedaina na Severu, u Arnoru, i na Jugu, u Gondoru. Eladan i Elrohir Vilenjaki prinevi Rivendela, Eladan i Elrohir su bili istovetni blizanci, sinovi Gospodara Elronda od Rivendela i Princeze Kelebrijane od Lotlorijena. Roeni godine 139. Treeg Doba, braa blizanci su bili tano jedan vek slariji od svoje lepe sestre Aruene. Tokom najveeg dela svog ivota oni su ostali u skrivenim vilenjakim kraljevstvima Rivendel i Lotlorijen, ali godine 2509. njihovu majku su napali Orci. Mada su je dvojica brae ubrzo spasla, Kelebrijana je zadobila zatrovanu ranu koju niko nije mogao da izlei, i konano je morala da otplovi u Neumirue Zemlje. Do kraja tog Doba braa su bila saveznici sa umarima Dunedaina i osvetniki gonili Orke gde god bi mogli da ih nau. Za vreme Rata za Prsten blizanci su jahali s umarima Severa da bi se pridruili Aragornu u Rohanu. Borili su se uz Aragorna tokom svih glavnih bitaka u ratu, do poslednjeg sukoba pred Crnom Kapijom Mordora. Izgleda da su se braa zadrala u Rivendelu dugo posle odlaska Elronda i drugih vilenjakih velikaa, ali nije preostala nijedna pripovest da ispria da li su odabrali da ostanu meu smrtnicima ili da krenu na ono konano putovanje na vilenjakim brodovima u Neumirue Zemlje. Elrond i Elros Poluvilenjaci, prinevi Belerijanda. Roeni u Avernienu na obali Belerijanda 542. Prvog Doba Sunca, Elrond i Elros su bili blizanci, sinovi Earendila i Elvinge. Posle Rata Besnih, kao sinovima smrtnog junaka i vilenjake princeze, Valari su dopustili brai da izaberu svoje sudbine. Elros je izabrao da bude smrtan, mada mu je dodeljen ivotni vek dug pet stolea. Na poetku Drugog Doba Elros je poveo preivele Edaine u Numenor i postao njihov prvi kralj. Elros je uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Numenorom od godine 32. do 442. Sagradio je kraljevsku palatu i citadelu Armenelos. Elrond je odabrao da bude besmrtan vilenjaki princ i na poetku Drugog Doba iveo je u Lindonu. 1695. Uzvieni Kralj Gil-galad gaje poslao da pomogne u odbrani Eregiona za vreme Rata Saurona i Vilenjaka. Meutim, kad je Eregion pregaen 1697, Elrond je poveo preivele do podnoja Maglenih Planina gde je osnovao Rivendel, koji se na vilenjakom zvao "Imladris". U Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio Gil-galadov glasnik. Pre no to je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju, koji je bio "prsten vazduha" i najvei od Tri Prstena Vilenjaka. Stote godine Treeg Doba Elrond se oenio Kelebrijanom, erkom Galadrijele, i ovaj par je imao troje dece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Treeg Doba, Gospodar Elrond Poluvilenjak, kako su ga zvali, koliko je god mogao pruao je pomo Dunedainima, a naslednici Arnora su esto podizani pod njegovom zatitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je Elrond odgajao. 2980. Aragorn se upoznao s Aruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je Elrond zabranio da se venaju dok Aragorn ne postane Uzvieni Kralj Arnora i Gondora. Uz Elrondovo vostvo, u Rivendelu je 3018. osnovana Druina Prstena, i otpoela je Potraga za Prstenom. Poto je Jedini Prsten uniten i Aragorn prisvojio svoj kraljevski tron oenivi se Aruenom, Tree Doba je okonano, a Elrond je otplovio preko mora u Neumirue Zemlje. Elve Singolo 28

Vilenjaki kralj Telerija, Elve je bio jedan od tri kralja Vilenjaka koji su predvodili svoj narod na Velikom Putovanju u Neumirue Zemlje, Meutim, u Belerijandu je odustao od Putovanja i osnovao carstvo Sivih Vilenjaka. Prozvan je Kralj Tingol i njegova pria se kazuje pod tim imenom. Elvinga Vilenjaka princeza Dorijata, Elvinga Bela bila je lepa erka Kralja Diora i Kraljice Nimlote od Dorijata. Jedina je u svojoj porodici preivela pustoenje i pljakanje Menegrota poto su ga Noldori osvojili 509. godine Prvog Doba Sunca. Sa svojim nasleem, Silmarilom, nala je utoite u pristanitu Arvernien. Tu se srela i venala s Earendilom Moreplovcem i rodila sinove blizance, Elronda i Elrosa. Ali kad su Noldori saznali gde se krije Silmaril, ponovo su napali. Ne videvi naina da umakne, Elvinga se bacila sa Silmarilom u more. U tom se asu umeao Ulmo, valarski Gospodar Okeana, i pretvorio Elvingu u belu morsku pticu. Sa Silmarilom u kljunu letela je preko mora da pronae Earendila. Oni su uspeli da se probiju kroz Senovita Mora do Neumiruih Zemalja da bi Earendil mogao da zamoli Valare da uzmu uea u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Earendila, Valari su postavili, sa Silmarilom privrenim na elo, na nebeski svod. On je plovio svojim brodom preko neba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga je Elvinga sebi nainila dom u jednoj kuli na severnoj obali Eldamara i svake noi kad bi se Earendilov brod pribliio zapadnom horizontu, Elvinga je - kao bela ptica - poletala sa svoje kule da se pridrui muu. Engvar U vreme kad je rasa Ljudi prvi put dola na Svet, Vilenjaci su bili veoma zaueni. U poredenju sa Vilenjacima, Ljudi su bili jedna nena rasa, nesposobna da se odupre okrutnim prirodnim stihijama, bolesti ili starosti. Zato su Avari, Vilenjaci Istoka, poduavali vetinama mnoge od ovih Ljudi da bi oni mogli da ive bez odricanja i straha. Meutim, Vilenjaci su ipak otkrili da ovi Ljudi brzo slabe, poto su bili smrtna bia: Vilenjaci su teko mogli da spoznaju vrednost nekog oveka pre no to umre od starosti. Najstranije i najtajanstvenije za Vilenjake su bile bolesti tela koje su se prenosile kroz rasu Ljudi kao poari u polju penice. Kad bi te poasti naile na Ljude oni bi umirali, dok, naprotiv, nijednom Vilenjaku nikad nije bilo poznato takvo zlo. Stoga je jedno od imena kojim su Vilenjaci nazivali Ljude dato iz velikog saaIjenja: Engvar, to na vilenjakom jeziku znai "boleljivi". Enti Za vreme Rata za Prsten udni umski divovi po imenu Enti uli su u boj protiv Orka i Ljudi Izengarda. Polu-Ijudi, polu-drvee, bili su visoki etrnaest stopa, a najstariji je iveo u Srednjoj Zemlji devet Doba Zvezda i Sunca. Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio je ogroman i prastar, jer je pripadao najvioj i najjaoj rasi roenoj na Svetu. Kao hrast ili bukva bilo je ogromno Drvobradovo deblo grube kore, dok su njegove granolike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste ake vornovate. Drvobradova neobina, gotovo bezvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo. Njegove smee oi su bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju zelenom svetlou. Njegova divlja siva brada bila je kao gusta slamasta kosa od granica i mahovine. Bio je sazdan od vlakana drveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa stopalima kao ivim korenjem, naginjui se i isteui kao neka dugonoga barska ptica. Vilinske istorije priaju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezde i kad su se Vilenjaci probudili, i Enti takoe probudili u Velikoj umi Arde. Oni su izali iz misli Javane, Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drvea. Kao pastiri i Enti uvari su se i pokazali, jer kad bi se Enti razljutili, njihov bes bio bi straan i oni su mogli da smrve kamen i elik golim rukama. S pravom su ih se plaili, ali su oni takoe bili neni i mudri. Voleli su drvee i sve Olvare i uvali su ih od zla. U vreme svog buenja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenjaka nauili toj vetini, i veoma su 29

je voleli. Radovali su se da naue mnoge jezike, ak i kratke cvrkutave jezike Ljudi. Najdrai od svih bio im je jezik koji su sami izumeli, kojim niko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok i zvuan s njihovih jezika kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na zaboravljenim obalama. U sporom prolaenju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim odlukama i uokvirili ih u govor, bez optereenja i prirodno poput godinjih doba. Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-skupovi, uglavnom su bili usamljeniki narod koji je iveo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim kuama u velikim umama. esto su to bile planinske peine obilno snabdevene izvorskom vodom i okruene lepim drveem. U takvim mestima su obedovali, a oni im se nisu sastojali od vrste hrane ve iz bistre tenosti smetene u velikim kamenim upovima. To su bili Ent-napici i ta arobna tenost je sijala zlalnom i zelenom svetlou. A u Ent-kuama su se odmarali, esto se osveavajui tako to bi stali pod kristaino sveu vodu nekog vodopada koji bi ih tokom noi prelivao u kaskadama. Tako su Enti iveli svojim mudrim, skoro besmrtnim ivotima, i mnoge zemaljske rase su jaale i opadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veliinu. Tek kad su doli opaki Orci, naoruani elinim orujem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljke Enti nisu voleli, jer su oni nosili sekire i sekli ume. I pria se da su u Prvom Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustoili sivovilenjaku citadelu Menegrot, uhvatili Enti i potpuno ih satrii. Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i mukog i enskog pola, ali su se u Godinama Sunca Entsupruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o sitnijim Olvarima - vokama, grmlju, cveu, travama i itu, dok su muki Enti voleli umsko drvee. Tako su Ent-supruge otile u otvorene Smee Zemlje, gde su bile predmet oboavanja rase Ljudi koji su od njih nauili vetinu negovanja biljaka i zemljinih useva. Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bate Entsupruga su unitene i s batama su otile i Entsupruge. Meu njima bila je i ena Drvobradog, Fimbretila, koju su zvali Vito-grana Lakonoga. Nijedan pria ne kazuje o njihovoj sudbini. Moda su Ent-supruge otile na jug ili istok, ali ta god da je bilo, to nisu znali Enti od uma, koji su lutali u potrazi za njima mnogo dugih godina. Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja izumire. Oni nikad nisu bili brojni, i neki su pobijeni otricama ili vatrom, i nijedan novi Enti nije se pojavio posle odlaska Ent-supruga. Isto tako, prostrane ume Erijadora, gde su nekad mnogi od njih tumarali, do Treeg Doba su poseene ili popaljene, tako da su preostale jedino Stara uma, koja se graniila s Okrugom, i velika Entuma Drvobradog. Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao meu tri najstarija Enta koja su dola na svet pod zvezdama u Vreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, to znai "Listopram", i Fladrif, to znai "Skookor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila ak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entski nain povukao u prirodu svog bia i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da ga razlikuje od drvea. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove umarke, pobili mnoge od njegovih Entia i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da bi iveo sam na visokim planinskim obroncima. lako je od starijih jedino Drvobradi ostao pokretnih udova i aktivan, bilo je mnogo mlaih Enta. irom Entume vladalo je nezadovoljstvo zato to su Ente uznemiravale sluge Sarumana, koje su se nastanile u susednom Izengardu. Zato su oni uli u Rat za Prsten, i to je bio veliki Mar Enta. Red po red, Enta marirao je na utvrenje Izengard. S njima su ili Huorni, Duhovi drvea kojima su Enti komandovali i ija je snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda su srueni i sravnjeni sa zemljom entskim gnevom i mo Sarumana je poIjuljana. Huorni su nastupali u 30

Bici od Rogburga poput ume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene. Posle Rata za Prsten Enti su nastavili da ive mirno u Entumi, ali su i dalje slabili i verovalo se da im je u etvrtom dobu doao kraj. Entuma Velika i prastara uma na junom kraju Maglenih Planina u dolinama Reke Anduin bila je poznata kao Entuma jer su je naseljavala ona drevna i mona bia koja su se zvala Enti, Pastiri Drvea i uvari uma. U vreme Rata za Prsten ova uma je najee zvana Fangorn uma, po Fangornu (Drvobradom), najstarijem ivom Entu na Srednjoj Zemlji i gospodaru te ume. Eomer Severnjak, princ Rohana. Roen 2991. Treeg Doba, Eomer je bio sestri Kralja Teodena od Rohana i, kao skoro svi iz njegovog roda, bio je visok, snaan i zlatokos. Pre Rata za Prsten, Eomer je bio zapovednik Ridermarka, ali je zbog prijateljstva s Gandalfom i zabrinutosti zbog zlog uticaja kraljevog savetnika, Grime Crvojezika, pao u nemilost. Tokom Rata za Prsten istakao se borei se u bitkama Horngburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Kad je Kralj Teoden smrtno ranjen na Pelenorskim Poljima, imenovao je Eomera za svog naslednika. On je postao osamnaesti kralj Rohana i vladao do godine ezdeset i tree etvrtog Doba. 3020. oenio se Princezom Lotlorijelom od Dol Amrota, koja je ubrzo potom rodila njegovog sina i naslednika, Vilinvina Lepog. Eonve Majar, glasnik Manveov, Eonve je najmoniji od Majara i barjaktar Manvea, Kralja Valara. Eonveova snaga u borbi se moe meriti ak i sa snagom Valara. Njegova truba je najavila dolazak Vaiara, Majara i Eldara u Ratu Besnih koji je razorio Angband i okonao zauvek Morgotovu vladavinu. Posle Velike Bitke Eonve je bio taj koji je procenjivao Vilenjake i podario Edainima njihovu veliku mudrost i znanje. Eorl Severnjak, kralj Rohana, Eorl je nasledio svog oca, Leoda, kao Gospodar Eoteda, dok je jo bio mladi. Zato je prozvan Eorl Mladi. Eorl je stekao slavu ukrotivi Falarofa, pret-ka legendarnih Meara, belih "prineva konja" Rohana. Godine 2510. Eorlova konjica je spasla Ljude Gondora sigurnog poraza u Bici od Kelebranta. U znak zahvalnosti, Domoupravitelj (Namesnik) Gondora je podario svojim saveznicima pokrajinu Kaienardon koja je dobila novo ime Rohan, to znai "zemlja konja". Eorl je vladao kao Kralj Rohana od 2410. do 2545. kad je, kao ezdesetogodinjak, poginuo borei se protiv Istonjaka u Voldu (Pustari). Eorlingas (Eorlinzi) U svetlim, lepim breuljkastim travnatim predelima, koji su u Treem Dobu Sunca leali severno od Belih Planina, ivela je jedan rasa Ljudi koji su nazvani Rohirimi, "gospodari konja". Oni su sebe esto zvali "Eorlingas" (EorUnzi) u ast Eorla Mladog, prvog u njihovoj lozi kraljeva. Eoteodi Meu Severnjacima koji su iveli istono od Planina Magle uzdigla se jedna snana i lepa rasa koja je ula u istorije Zapadnih Zemalja u dvadesetom veku Treeg Doba Sunca. Njih je poveo u Dolinu Anduina, izmeu Karoka i Gladena, poglavica po imenu Frumgar. Ovi Ijudi su nazvani Eoteodi i bili su veliki konjanici i vojnici. Sin Frumgara se zvao Fram i on je ubio Skatu Crva, Zmaja od Sivih Planina. Od Frumgarove loze bili su Leod i njegov sin, Eorl Mladi, koji je prvi ukrotio Konja Felarofa, pastuva, pretka Meara, Prineva Konja. Eorl je predvodio konjicu Eoteoda u Bici od Bojnog Polja Kelebrant i slomio Balkote i Orke koji su razbili zid od titova vojske Gondora. Za to spasavanje Kirion, Vladajui Namesnik Gondora, poklonio je Eotedima junu pokrajinu Kalenardon (kasnije nazvanu Marka). Oni su rado otili na jug i potom bili poznati kao Rohirimi, "gospodari konja". Eorl je postao prvi u lozi Kraljeva Marke koji su bili vladari te bogate i travnate zemlje vie od pet vekova. Eovina Severnjakinja, Vitez-Deva, braniteljka Rohana. U vreme Rata za Prsten Eovina je bila lepa zlatokosa sestriina Kralja Teodena od Rohana i sestra Princa Eomera. Za vreme Rata za Prsten Eovina se 31

zaljubila u Aragorna. U oajanju zbog njegove navodne smrti, i oseajui se osujeena i razoarana zato to nije bila u mogunosti da se bori za svoj narod, Eovina se preruila u ratnika po imenu Krpolem (Dernhelm) i jahala s Rohirima u Bici Pelenorskih Polja. Tu je zadobila najveu slavu koju jedan ratnik moe stei, stojei nad smrtno ranjenim Kraljem Teodenom i borei se s Vecemkraljem, gospodarem Utvara Prstena. Zatiena proroanstvom koje je glasilo da on nee moi da bude ubijen rukom oveka. Eovina je obelodanila da je vitez-deva, i svojim maem je ubila Krilatu Zver na kojoj je on jahao. Zatim uz pomo Hobita, Merjadoka Brendibaka - posekla je i samog Veca-kralja. U toj borbi, meutim, Eovinu je savladao otrov Utvara Prstena, "Crni Dah", i ona je pala u san nalik na smrt. Konano ju je povratio iz te obamrlosti Aragorn, koristei arobnu travku po imenu Atelas. Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle ini Veca-kralja i svoje zaluenosti Aragornom. Potom se udala za Faramira, Namesnika Gondora i Princa od Itilijena. Erebor U Treem Dobu Sunca, Erebor, "Samotna Planina", mogla se nai u Rovanionu, juno od Sivih Planina i izmeu Mrke ume i Gvozdenih Brda. Godine 1999. naselio ju je patuljaki Kralj Train Ii ona je postala poznata kao Kraljevstvo pod Planinom. Tokom vie od sedam vekova patuljako kraljevstvo Erebor se uzdizalo u bogatstvu i moi, ali godine 2770. krilati zmaj vatrenog daha po imenu maug Zlatni razorio je kraljevstvo i iz njega isterao Patuljke. Skoro dve stotine godina maug je iveo u Ereboru i spavao na ogromnoj riznici blaga u velikoj jazbini. Godine 2941. Hobit Bilbo Bagins i Patuljci Torina i Druine su uznemirili Zmaja, a kad je maug izaao u osvetnikom besu, ubio ga je Bard Lukonosac. Patuljci su se vratili u Erebor i Kralj Dain II je povratio bogatstvo i slavu Kraljevstva pod Planinom. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage su napale i opsele Erebor. Meutim, kad je Jedini Prsten uniten, sile mraka su se istopile i Patuljci i njihovi saveznici Ljudi od Dola su odbili vojsku Orka i Istonjaka koja ih je opsedala. U etvrtom Dobu Erebor je sauvao svoje bogatstvo i nezavisnost, ali je bio u tesnom saveznitvu s Ponovo Ujedinjenim Kraljevstvom Arnora i Gondora pod Kraljem Elesarom. Eregion Zapadno od Maglenih Planina, u umovitom kraju ispod patuljakog kraljevstva Kazad-dum, tokom Drugog Doba Sunca nalazilo se kraljevstvo Eregion. Meu Ljudima zvano Holin, Eregion na vilenjakom znai "zemlja zelenike". Prvi put su ga naselili 750. godine Drugog Doba Gvait-inMirdaini, Vilin-kovai koji su sa Sauronom iskovali Prstenove Moi. Njihov najvaniji grad bio je Ost-in-Edil, ali su grad i kraljevstvo potpuno uniteni do 1697. godine Drugog Doba, za vreme rata Saurona i Vilenjaka. Do kraja Treeg Doba i prolaska Druine Prstena malo je bilo onih koji su znali bilo ta o istoriji ovog pustog umskog kraljevstva. Erjador Prostrani pojas zemlje izmedu Plavih Planina i Maglenih Planina zvao se Erjador. Za vreme Prvog Doba Sunca Erjador su naseljavali Ljudi koji su bili pod zlim uticajem Morgota, Mranog Neprijatelja. U Drugom Dobu ovde je u velikoj meri vladala Sauronova mo, i mnogi od tamnokosih Ljudi Erjadora, koji su bili preci Dunlendinga, sklapali su saveze s Mranim Gospodarem. Tek sa dolaskom Dunedaina i osnivanjem Kraljevstva Severa godine 3320. Sauronov uticaj je oslabio. Tokom prve polovine Treeg Doba ceo taj predeo bio je Kraljevstvo Severa, kraljevstvo Arnor. Do vremena Rata za Prsten, bolesti, poplave i ratovi s vetiijim kraljevstvom Angmar zbrisali su stanovnitvo ove nekad bogate i gusto naseljene zemlje. Ostala je samo aica naselja: zemlja Hobita od Okruga, Ljudi od Brija i Vilenjaci od Rivendela. Eruhini "Ainulindale" pria da je u vreme Ureenja Sveta Eru, koji se zove Iluvatar, doneo na svet rase Vilenjaka i Ljudi. Zato su se ove rase na vilenjakom jeziku zvale Eruhini, to bi na vestronskom bilo "deca Iluvatarova". Erusen Rase Vilenjaka i Ljudi su stvorili Eru i podarili im ivot Neunitivim Plamenom. Vilenjaci su zato zvali ove rase Njegovom decom i nazivali ih Erusen,"deca Erova". 32

Este Valiera zvana "Isceliteljka". U vrtovima Lorijena u Valinoru je Ostrvo Este usred Jezera Lorelin, dom ene Gospodara Snova, Este Isceliteljke, ije ime znai "odmor". Este je jedna od sedam kraljica Valara i nju zovu "nena". Haljine su joj sive, a isceliteljski san je njen dar svetu. Ezgarot Tokom Treeg Doba postojao je jedan grad Ljudi tik na severoistoku od Mrkeume i juno od Erebora, Samotne Planine. Bio je to Ezgarot, grad Ljudi s Dugog Jezera. Grad je podignut na stubovima pobodenim u Dugo Jezero i povezan sa kopnom drvenim mostom. Poto je Ezgarot bio odmah na jugu od patuljakog kraljevstva Erebor i nizvodno od umskih Vilenjaka, Jezerski Ljudi su postali bogati trgovci. Njime je vladao Gospodar koji je biran meu njegovim narodom. Godine 2770. njihova trgovina s Patuljcima Erebora je prestala kad je maug Zlatni Zmaj prisvojio planinu. Ipak, Ezgarot je opstao, mada je susedni grad Dol potpuno uniten. Godine 2941. maug Zlatni je naiao u estokom besu i napao sam Ezgarot. Mada je Zmaj ubijen, Ezgarot je izgoreo. Ipak, nije izgubIjen, jer je s ogromnim bogatstvom Zmajeve riznice grad ponovo podignut i njegov napredak obnovljen.

33

Falas Meu kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kraIjevstvo Zapadni Belerijand, zvano Falas. Bila je to postojbina Falatrima, Viienjaka koji su voleli more, a njima je vladao Gospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodograditelj, jer je njegov narod bio prvi na Srednjoj Zemlji kojije ovladao vetinom brodogradnje. Glavna pristanita Falasa (to je vilenjako ime za "obalu") bila su Britombar i Eglarest i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Prsten razoriia ih je sila Morgota Neprijatelja. Premda je Falas osvojen, sami Falatrimi nisu nastradali jer je Kirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovima u sigurnost na Ostrvo Balar. Kasnije, kad je sva zemlja Belerijand potonula u more, Kirdanov narod je preiveo otplovivi opet u Zaliv Lune i osnovavi jedno novo pristanite u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke. Falatrimi Falatrimi, Vilenjaci Falasa, iveli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama Zvezdane Svetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su bili od RodaTelera, ali kad je Ulmo Gospodar Okeana doao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da pou na konano putovanje u Neumirue Zemlje i tako su se odvojili od svoje brae. Falatrimi su iveli dugo kraj mora i bili su najmudriji od svih pomorskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni su bili prvi koji su gradili brodove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bili arobni i bili su u stanju da prevale onaj dalek put u Neumirue Zemlje, ak i posle Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumirue Zemlje zauvek razdvojile. Onda su samo Vilinbrodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeniko putovanje. Izvesno vreme posle odlaska Telerija u Neumirue Zemlje Falatrimi su iveli sami na obalama Belerijanda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Britombar. Ali, posle kratkog perioda mira pod zvezdanom svetlou, oni su otkrili da je jedan drugi deo Umanjara postao moan u umi Dorijat, odmah na istoku od Falasa. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim je bila Melijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Falatrimi ponovo upoznali tu brau, Sive Vilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govorili jezikom Sivih Vilenjaka i primali k srcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su dole s Uzdizanjem Sunca, Falatrimi su se borili za njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na severu. U tom Prvom Dobu Sunca Falatrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njihove luke pale pred Morgotom, ali su oni uzeli svoja brodove i otplovili na Ostro Balar, i nikakva Morgotova mo nije mogla da izae na more, jer se on mnogo plaio Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Falatrimi ostali bezbedni sve do rata Besnih, kad je sam Belerijand potisnut u more pri unitenju Angbanda. Ponovo su brodovi Falatrima zaplovili i otili na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilinkraljevstava Belerijanda koje je preivelo opti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kirdan sagradio poslednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zemlji. Ona se zvala Sive Luke i iz tog mesta poslednji Vilinbrod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja. Falmari Od svih Vilenjaka Trei Rod, Teleri, iveli su najdue na obalama Belegaira, Velikog Mora Zapada. Ti Ijudi su bili najupueniji u osobenosti i udi mora, i zato su nazvani Falmari i Morski Vilenjaci. Njihova upuenost u navike i postupanja Ulmoa Gospodara Mora i njegovih miljenika i slugu Osea od Talasa i Uinen od Mirnih Voda se postepeno poveavala. U danima kad su Falmari otputovali u Zaliv Eldamar na Samotnom Ostrvu, Ose je doao meu njih i, uz njegove savete postali su prvi narod koji je nauio vetine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su doli u tim brodovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i iveli u palatama od bisera. U svojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz morem isklesani luni prolaz od kamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Eldamar. Sve rase su kasnije nauile vetinu graenja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su oni nauili samo malo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedovali takvu vetinu govora niti imali tako tanani glas i uvo da bi upoznali udi mora tako dobro kao Falmari. 34

Falohide Od naroda Poluana zvanog Hobiti, prialo se, postojale su tri loze: Falohide, Sturi i Harfuti. Falohide su bili narod umovitih predela i bili su najupueniji u umetnosti pesme i poezije. Po hobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili su manje brojni od dve druge loze, ali su bili pustolovniji i skloni da vre odvana dela. Zbog toga su Falohide esto postajali voe svog naroda i znalo se da trae drutvo i savete Vilenjaka. Falohidska braa, Marko i Blanko, osnovali su Okrug godine 1601. Treeg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dale uvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi su imali jake krvne veze s lozom Falohida. Fangorn Ent od ume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zemlji. Njegovo ime na vestronskom jeziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imenom se kazuje njegova ivotna pria. Fangorn uma Fangorn uma, jedna od najstarijih uma na Srednjoj Zemlji u vreme Rata Prstena, nalazila se na jugoistonom kraju Maglenih planina. I mada je bila velika, predstavljala je samo ostatak prostrane ume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala ceo Erjador i velika podruja izgubljenih zemalja Belerijanda. Meu Rohirimima je nazivana Entuma, zato to je bila poslednje utoite onih divovskih umskih uvara koji su se zvali Enti; bila je to ukleta i zastraujue stara uma ispunjena udnim i esto zloudnim duhovima. uma je nazvana po svom glavnom uvaru, Fangornu, najstarijem ivom Entu na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime znai "Drvobradi", i pod tim imenom bio je poznat Druini Prstena. Razljuen zbog okrutnog obesnog unitavanja uma koje su vrili Orci i druge sluge zlog arobnjaka Sarumana, Drvobradi je poveo vojsku Enta i Huorna, Duhova Drvea iz Fangorn ume, i svojom strahovitom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarumanove velike tvrave Izengard. Faramir Dunedainski gospodar Gondora. Roen godine 2983. Treeg Doba, Faramir je bio drugi sin Denetora II, poslednjeg Vladajueg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik umara Itilijena, Faramir je predvodio povlaenje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gondora. Poto je njegov brat Boromir bio ubijen, Faramira je oborio Vetac-kralj. De-netor je poludeo i Gandalf ga je za malo spreio da spali obamrlog Faramira. Bile su neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz sna nalik na smrt, izazvanog "Crnim Dahom" Veca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu, vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se venao i Faramir je bio Namesnik Gondora i Princ od Itilijena sve do svoje smrti, godine osamdeset druge etvrtog Doba. Fastitokalon U fantastinom predanju Hobita nalazi se pria o ogromnoj kornjai-ribi za koju su Ljudi mislili da je ostrvo u moru. Kad su Ljudi nainili prebivalite na leima zveri izgledalo je da je sve u redu, sve do asa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaronila duboko pod more potopivi logorite. Hobiti su ovu zver nazvali Fastitokalon, ali da li je ova pria, kao i ona o Olifauntu, zasnovana na injenicama, ne moe se otkriti iz istorija koje su dole do Ljudi. Jer iako je stvorenja Srednje Zemlje bilo mnogo, nikakva velika morska udovita se ne pominju u priama drugih rasa. Verovatno je ova pria zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,kako se pripoveda u "Akalabetu". Jer u Drugom Dobu Sunca ti najdarovitiji od Ljudi uzdigli su se do vee moi no to im je bilo doputeno u okviru Sfera Sveta, i plamen strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo veliko ostrvo je, kao Fastitokalon, potonulo u iroki okean gde je veina Numenorejaca nastradala u tom stranom Padu. Feanor Vilenjaki princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldorskog Uzvienog Kralja Finvea i KraIjice Mirijele. Na roenju nazvan Kurufinve, kasnije je prozvan Feanor, to znai "Vatreni duh". U Eldamaru se oenio Nerdanelom i s njom izrodio sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvi stvorio Vilin-dragulje, one arobne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On je takoe nainio 35

Palantire, "videe kamenove". Ali Feanorovo najvee delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri dragulja ispunjena ivim svetlom Drvea Valara. Ti najlepi dragulji na svetu postali su prokletstvo za Feanora i njegov rod. Jer, poto je Melkor unitio Drvee Svetlosti, ubio je Feanorovog oca, oteo Silmarile i pobegao u Srednju Zemlju. Feanor je u nju poveo Noldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio u Morgot, to znai "Mrani Neprijatelj". Kad su Feanorovi Noldori uli u Belerijand, sukobili su se s Morgotom u deseto dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim, Feanor je neoprezno izjahao ispred svoje vojske gonei Orke. Poto se odvojio od svoje kraIjevske garde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvieni Zapovednik Angbanda. Felarof Mearas, Konj od Rohana. U dvadeset estom veku Treeg Doba Sunca Gospodar Leod od Eoteoda je poginuo dok je pokuavao da ukroti divljeg konja zvanog "ovekova propast". Leodovom sinu Eoriu ostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer se Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, to znai "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili ona arobna, srebrnosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Rohana bee beli lik Felarofa kako tri po zelenom polju. Felarof i njegovi potomci nisu mogli da govore, ali su razumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati bez sedla ili uzde. Felarof je nosio Eorla pobedniki u mnogim sukobima, ali 2545. obojica su poginuli u bici s Istonjacima. Sahranjeni su zajedno s poastima ispod jedne humke u Pustari. Fili Patuljak Torina i Druine. Godine 2941. Treeg Doba Fili se prikljuio Potrazi za Samotnom Planinom koja je kao ishod imala ubijanje mauga Zmaja i povraaj patuljakog kraIjevstva pod Planinom u Ereboru. Fili je roen godine 2859. i bio je sin sestre Torina Hrastotita, Dise. Fili i njegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina na samrti u Bici Pet Vojski. Finarfin Vilenjaki kralj Eldamara, Finarfinje bio trei sin Uzvienog Kralja Finvea od Noldora. Finarfin i njegov brat Fingolfin su roeni u Finveovom drugom braku s Kraljicom Indis. Feanor je bio njihov stariji polubrat. Finarfin se oenio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imao petoro dece: Finroda, Orodreta, Angroda, Aignora i Galadrijelu. Potoje Morgot oteo Silmarile i ubio mu oca, Finarfin se pridruio svojoj brai, zaklevi se da e se osvetiti. Meutim, kad je Feanor izvrio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi iskoristio njihove brodove da otplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se u Tirion i vladao kao Uzvieni Kralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju Prvog Doba Sunca Finarfin je vodio Noldore u Srednju Zemlju s vojskom Valara u Ratu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastavio mudro i valjano da vlada svojim narodom. Finduilas Dunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila ena Denetora II, Vladajueg Namesnika Gondora. Roena 2950. Treeg Doba, erka Princa Adrahila od Dol Amrota, Finduilas je bila lepa, portvovana majka Boromira i Faramira. Meutim, tokom dvanaest godina braka, otkrila je da se sve vie udaljava od svog mua koga su pritiskale teke misli. Izgleda da je Finduilasi takoe nedostajao njen dom iz detinjstva kraj mora. Postepeno je slabila i venula, i umrla je 2988. Finduilas od Dol Amrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenjakoj princezi Finduilas iz Prvog Doba Sunca. Prva Finduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenjakog velikaa iz Nargotronda, a onda Turina, edainskog junaka. Posle Gvindorove smrti i razaranja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneli Orci. Ba u trenutku kad je izgledalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zasedu orku bandu kod Prelaza Teiglina, njeni zli otmiari su je ubili. Fingolfin Vilenjaki kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvienog Kralja Eldamara. Njegova braa su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon, Turgon i Aredela. Mada u poetku nerado, Fingolfin se pridruio Feanoru u poteri za Morgotom u Srednju Zemlju. Meutim, kad je Feanor oteo vilenjake brodove iz Alkvalondea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severu preko Helkaraksea, mosta od "leda koji mrvi" koji je vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin 36

stupio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Morgotove horde su se povukle pred njim. Posle Feanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvieni Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji. Smestivi se u Hitlumu, Fingolfin je drao Morgotove snage zatvorene u Angbandu sve do razarajue Bitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvi pustoenje svud oko sebe, Fingolfin je bio ispunjen takvom srdbom i oajanjem da je odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu. U dvoboju koji je usledio Fingolfin je uspeo da svojim maem Ringilom zada Morgotu sedam tekih rana pre nego to ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao Torondor, orao, i ono je sahranjeno u Okruujuim Planinama. Fingon Vilenjaki kralj Belerijanda. Roen u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bio je meu Noldorima koji su gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tu je on prisvojio Dorlomin u Belerijandu i borio se hrabro u Ratu Dragulja. Uz pomo Torondora orla, Fingon je izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okova visoko na planini Angband. On je takode bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga. Posle smrti svog oca 455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvieni Kralj Noldora. Njegova vladavina, meutim, trajala je samo osamnaest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizmikoj Bici Nebrojenih Suza 473. Nasledio ga je brat Turgon, a naposletku njegov sin, Gil-galad. Finrod Felagund Vilenjaki kralj Nargotronda. Roen tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je sin noldorskog princa Finarfina i mu vanjarske princeze Amarie. Mada u poetku nerado, Finrod je bio meu onim Noldorima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji. U Belerijandu, Finrod je prvo podigao jednu vilenjaku kulu na Tol Sirionu, ali je kasnije otkrio mreu udesnih tajnih peina na reci Narog i sagradio palate Nargotronda. Odonda su ga uvek zvali Finrod Felagund, "gospodar peina". Vladar najveeg noldorskog kraIjevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od svoje rase koji se sprijateIjio sa smrtnim Ljudima. U stranoj Bici Iznenadnog Plamena 455. Prvog Doba Finroda je spasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato, kad je Barahirov sin Beren doao u Nargotrond da potrai pomo u svojoj Potrazi za Silmarilom 466, Finrod se oseao obaveznim da mu pomogne. Pokuavajui da savlada Saurona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenjaku kulu koju je sam Finrod izgradio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volebnika u pesmama moi. Na nesreu, poraen je i zarobljen. Dran je u tamnicama kule i naposletku ga je, dok je pokuavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak. Finve Vilenjaki kralj Eldamara, Finve je bio prvi Uzvieni Kralj noldorskih Vilenjaka. Njega su izabrali Valari da predvodi svoj narod na Velikom Putovanju iz Srednje Zemlje u Neumirue Zemlje. U Eldamaruje Finve vladao kao Uzvieni Kralj iz grada Tiriona. Finve se dvaput enio. Njegova prva kraljica bila je Mirijela koja je rodila Feanora, tvorca Silmarila. Njegova druga kraljica bila je Indis, s kojomje izrodio Fingolfina i Finarfina. Posle Mraenja Valinora Finvea je, dok je branio Silmarile, ubio Melkor. Firimar U Prvom Dobu Sunca Vilenjaci Srednje Zemlje su otkrili da se jedna nova rasa pojavila u zemlji Hildorijen, daleko na Istoku. Bila je to rasa Ljudi koje su Vilenjaci nazvali Firimar, to znai "smrtni Ijudi". Po miljenju besmrtnih Vilenjaka, bila je to nena rasa s malo mudrosti, jer su Ljudi u najboljem sluaju mogli da nakratko spoznaju tek najmanji aputavi odjek znanja pre nego to ih smrt odnese. Forgoil Medu Severnjacima koji su se nastanili istono od Planina Magle u Treem Dobu Sunca bili su Rohirimi. To su bili zlatokosi Ijudi koji su se mogli pohvaliti najeom konjicom Zapadnih Zemalja. Njih su se mnogo plaili i mrzeli ih njihovi varvarski susedi, Dunlendinzi, koji su ih s prezirom zvali Forgoil, to na tom jeziku znai "slamoglavci". Formenos Poto je noldorski princ Feanor stvorio one velike dragulje, Silmarile, sagradio je tvravu i riznicu na 37

severu Valinora u Neumiruim Zemljama. To utvrenje bilo je podignuto na utvrenom brdu i nazvano je Formenos, to na visokovilenjakom jeziku znai "severna citadela". Formenos je bio dom Feanorovog klana tokom godina njegovog izgnanstva iz Tiriona. Posle unitenja Drvea Valara, Morgot je doao do kapija Formenosa i ubio Feanorovog oca, Finvea, Uzvienog Kralja Noldora, zatim provalio u riznicu i ukrao Silmarile. Fornost Od etvrtog i petog veka Treeg Doba prvi grad i prestonica dunedainskog kraljevstva Arnor bio je Fornost, "severna tvrava" moan i napredan grad, sve dok ratovi s Vecem-kraljem od Angmara nisu poeli da uzimaju svoj danak. Najzad je 1974. vojska Veca-kralja osvojila i razorila najvei deo Fornosta i njegovog kraljevskog dvora. I mada je Fornost povraen sledee godine u Bici od Fornosta, srueni grad je naputen i njegovo stanovnitvo se ratrkalo. Na jeziku Ijudi zvao se Norberi, mada je posle razaranja bio takoe poznat i kao Mrtvaev Jarak. U vreme Rata za Prsten bio je prvenstveno zanimljiv kao ruevina severno od Brija na Velikom Putu sever-jug koji je, u godinama procvata, bio glavni put izmeu prestonice Arnora i Minas Tirita, prestonice Gondora. Forohel Hladna zemlja snega i leda na severu od Dunedainskog kraljevstva Arnor zvala se Forohel. Njen narod bili su Losoti, ili Sneni Ijudi od Forohela. Oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove i nije imao kraljeve. Za njih se govorilo da potiu od Forodvaita severnih pustopoljina, ali su oni postali skitaki narod, gradili su domove od snega i lovili divlje zveri severa. Osim pomorskih karata i mapa Srednje Zemlje koje belee Rt i Ledeni Zaliv Forohel, malo se zna o ovoj zemlji ili o njenom narodu. Forodvait "Letopisi kraljeva i vladara" priaju kako se, posle Pada Angbanda, tvrave Melkora, Ijuta zima spustila na severnu pustu zemlju Forohel. Dugo iza toga jedan narod, po imenu Forodvait, iveo je u toj zemlji. Malo se govori o tom narodu, izuzev da su izdravali ledene hladnoe Severa, i od njih su poticali Losoti, koje su u Treem Dobu Sunca Ljudi Zapada zvali Sneni Ijudi Forohela. Frodo Bagins Hobit od Okruga i Nosilac Prstena. Frodo je roen 2968. godine Treeg Doba kao sin Droga Baginsa (Torbia) i Primule Brendibak. Poto je kao dete ostao siroe, usvojio ga je njegov roak, Bilbo Bagins iz Torbinog kraja. Frodo je bio izuzetno pustolovan za jednog Hobita, i izvanredno uen, budui da je bio pisac rei pesama i neto kao poznavalac vilenjakog predanja i jezika. 3001, kad je Bilbo misteriozno napustio Okrug, Frodo je nasledio Torbin Kraj i Jedini Prsten. 3018. ponovo se pojavio Gandalf arobnjak i uputio Froda u Potragu za Prstenom u Rivendel, gde se obrazovala Druina Prstena. Frodo je jedva preiveo mnoge pustolovine i opasnosti na tom putovanju, ali je uspeo da odnese Jedini Prsten do vatri Planine Usuda. Tako je Frodo okonao Rat za Prsten. Posle rata se vratio u Torbin Kraj, ali su zatrovane rane i psihika trauma koju je doiveo za vreme Potrage za Prstenom poele da deluju. 3012. Frodo je krenuo na Poslednju Vonju uvara Prstena, i ukrcao se na jedan vilenjaki brod i otplovio u Neumirue Zemlje.

38

Galadrimi uma koja je u Drugom Dobu Sunca prvo nazvana Laurelindorenan, "zemlja doline zlata koje peva", a kasnije Lotlorijen, "zemlja cvetova koji sanjaju", i ak od strane nekih Lorijen, "zemlja snova", nalazila se istono od Maglenih Planina kraj Srebrotoka koji se ulivao u Veliku Reku Anduin. Bila je to Zlatna uma gde je raslo najvie drvee na Sred-njoj Zemlji. Ono se zvalo Malorn drvee i bilo je najlepe od drvea u Smrtnim Zemljama. Njihova kora bila je srebrna i siva, njihovi cvetovi zlatni, a njihovo lie zeleno i zlatno. U umi se nalazilo skriveno viienjako kraljevstvo Galadrima, "naroda drvea", koji su podizali svoje kue na platformama zvanim telain, ili fletovima, visoko u granama Malorna koji su im pruali zaklon. Galadrimi nisu gradili mone kule od kamena. U stvari, Galadrimi su za veinu Ijudi iveli nevidljivo u svom umskom kraljevstvu, gde su nosili Sivovilenjake ogrtae koji su bili kao kameleonova koa. Koristei konopce i poznajui umu, nisu oseali potrebu za mostovima i putevima. Duboko u Zlatnoj umi imali su ipak jedan veliki grad, koji je nazvan Karas Galadon, "grad drvea". Tu je rastao najvei Malorn na Srednjoj Zemlji, a kralj i kraljica su iveli u velikoj dvorani na tom najviem od drvea, na vrhu jednog visokog zelenog brda. Ono je bilo opasano zidovima, imalo je kapije i bilo okrueno drugim velikim drveem kao kulama. U samom srcu ume nalazilo se jedno arobno brdo zvano Kerin Amrot, gdeje nekad stajala kua jednog Vilin-kralja. I sa tog mesta dopirala je snaga i svetlost koje su bile kao one u Neumiruim Zemljama u Dobima Drvea. Galadrimi su bili uglavnom umski Vilenjaci, ali njihovi gospodari su bili sindarski i noldorski velikai. Njihov kralj bio je Keleborn, roak Tingola ("sivog ogrtaa"), i on je bio najvei gospodar Sindara na Srednjoj Zemlji. Njihova kraljica bila je sestra Finroda i erka Finarfina, Uzvienog Kralja Noldora, koji je ostao u Eldamaru poto je Drvee Valara uniteno. Do Treeg Doba Sunca ona je bila najvia od plemstva meu svim Vilenjacima u Smrtnim Zemljama. I mada je njeno kvenijsko ime bilo Altarial, u Srednjoj Zemiji se zvala Galadrijela, "gospa od svetlosti". Mo Galadrima pod takvim vladarima bila je veoma velika, jer su njihovi kralj i kraljica iveli u prvom kraljevstvu Sindara u danima Tingola i Melijane Maje i spoznali je odgaala pustoenja naneta zubom Vremena, i ona je bila svesna Sauronovih poteza i inila da njen narod bude nevidljiv Sauronovom oku. Ona je raspolagala Ogledalom Galadrijelinim, srebrnom zdelom koju je mogla da puni izvorskom vodom, i uz mo prstena mogla je da uoblii odraz buduih dogaaja na njegovoj tamnoj, mirnoj povrini. Kraljevstvo Galadrima osnovano je u vreme mira kad je Saurona zarobio Numenorejski kralj pre Promene Sveta, u treem milenijumu Drugog Doba Sunca. Njime je vladao prvo sindarski kralj Adamir, a potom njegov sin Amrot, pre no to su Keleborn i Galadrijela doli na vlast. Od prvog pada Mordora to je ostala zemlja po strani i, tokom celog Treeg Doba, Zlatnu umu Lotlorijen je titila i odravala mo vilenjakog Prstena Nenje. S unitenjem Jedinog Prstena, njegova mo je slabila, a kraljica je otila u Neumirue Zemlje; velika svetlost kraljevstva Lotlorijen je takode oslabila, i Vreme ga je ponovo otkrilo. Galadrimi su ponovo postali skitaki narod i izgubili su se sa svojom umskom braom s istoka. Galadrijela Vilenjaka kraljica Lotlorijena, Galadrijela je bila noldorska princeza kojaje roena u Eldamaru u Dobima Zvezdane svetlosti. Galadrijela i njena braa su se prikljuili Noldorima koji su ili u poteru za Morgotom i Silmarilima u Srednju Zemlju. Visoka i lepa, sa zlatnom kosom nasleenom od majke telerskog porekla, Earvene, u Eldamaru se zvala Altarijela. To je prevedeno kao Galadrijela, to na sindarinskom znai "gospa od svetlosti". Tokom Prvog Doba Sunca u Belerijandu Galadrijela je ivela sa svojim bratom Finrodom u Nargotrondu pre nego to je ula u sindarinsko kraljevstvo Dorijat gde se sprijateljila s Kraljicom Melijanom i udala za sivovilenjakog princa Keleborna. Od 39

poetka Drugog Doba ovaj par i njihova erka jedinica Kelebrijana iveli su u Lindonu; zatim su se u osmom veku preselili u Eregion, kraIjevstvo Vilin-kovaa. Kasnije su Keleborn i Galadrijela preli Maglene Planine i doli da vladaju svojim kraIjevstvom u Zlatnoj umi Lotlorijen. Raspolaui jednim od Tri Vilenjaka Prstena Moi, Galadrijela je iskoristila svoje moi da iztka prsten zaaranosti i zatite oko Lotlorijena. U vreme Rata za Prsten Galadrijela je pruila utoite i podarila arobne darove Druini prstena. Za vreme samog Rata Galadrijela je odbila tri pokuaja osvajanja i koristila svoje moi da srui zidove Dol Guldura i oisti Mrku umu. Zatim, po okonanju Treeg Doba, otplovila je na zapad u Neumirue Zemlje. Galenas U zemlji Numenor rasla je irokolista travka Galenas, koja je cenjena zbog miomirisa svojih cvetova. Pre nego to je tu zemlju progutalo Zapadno More, moreplovci Numenora su je doneli u Srednju Zemlju, gde je rasla u izobilju oko naselja potomaka Numenorejaca. Meutim. tek kad je tako neugledan narod, kao to su Hobiti, otkrio Galenas u sopstvenoj zemlji, obelodanila su se posebna svojstva te biljke. Hobiti su uzimali iroke listove Galenasa, suili ih i mrvili. Onda su ih palili u lulama s dugim kamiima. Bila je to biljka nikotiana, kasnije poznata u Srednjoj Zemlji kao Lulina trava, ili Trava-za-lulu, po navici Hobita. Obino su je puili Hobiti, Ljudi i Patuljci i nalazili u njoj mnogo utehe i okrepljenja. Gandalf Istari, arobnjak Srednje Zemlje. U Neumiruim Zemljama Gandalf je bio majarski duh, Olorin, koji je iveo u batama Lorijena, Gospodara Snova, i eto poseivao Nienu Saaljivu. Oko godine 1000. Treeg Doba Sunca on je izabran za jednog od Istarija ili arobnjaka koji su poslati u Srednju Zemlju. Nazvan Gandalf Sivi, na vestronskom, bio je Mitrandir, ili "sivi hodoasnik", za Vilenjake, Tarkun za Patuljke i Inkanus za Haradrime. Njegov spoljni lik bio je lik bradatog starog oveka odevenog u sivi ogrta s visokim iljatim eirom i dugakim tapom. Po svom dolasku u Sive Luke, od Kirdanaje dobio Narju, "prsten vatre". Preko dve hiljade godina Gandalf je delao protiv uzdizanja zlih sila u Srednjoj Zemlji. 2941. Gandalf je podstakao Potragu za Samotnom Planinom koja je za ishod imala ubijanje mauga Zmaja. Tokom ove potrage Gandalf je dobavio ma Glamdring, a Bilbo Bagins je dobavio Jedini Prsten. Ba je Gandalf prepoznao mo Jedinog Prstena i saznao kako se on moe unititi. 3018. Gandalf je doao kod Froda Baginsa od Okruga i zapoeo Potragu Prstena. U Rivendelu je postao jedan od Druine Prstena i vodio ih kroz mnoge opasnosti. Onda, na mostu Kazad-duma, Gandalfje pao u borbi na ivot i smrt sa Balrogom od Morije. Meutim, arobnjakov duh je uskrsnuo kao Gandalf Beli, blistavo bie kome nijedno oruje nije moglo da naudi. Zavreme Rata za Prsten Gandalf Beli na svom konju Senku se mogao nai svuda, kako podstie Kralja Teodena u Rohanu, kako pobeuje Sarumana u Izengardu, i kako potiskuje Veca-kralja na kapijama Minas Tirita. Borio se sa zapovednicima Vojske Zapada pred Crnom Kapijom Mordora, dok je Nosilac Prstena unitavao Jedini Prsten. Posle rata Gandalf je nadgledao ponovno ujedinjenje Gondora i Arnora, zatim je 3012. poao na Poslednju Plovidbu uvara Prstenova u Neumirue Zemlje. Gaurot U Prvom Dobu Sunca, u vreme Ratova Belerijanda, mnogi zli dusi u vujem obliju su prili Sauronu Majaru. Vilenjaci su ih zvali Gaurot, ili "vukodlaka vojska". Od tih stvorova Sauron je obrazovao monu vojsku koja je odlazila u borbu s Vilenjacima i pobila mnoge od najjaih meu njima. Sauron je osvojio i drao neko vreme jednu vilenjaku kulu na Reci Sirion uz pomo moi Vukodlaka; otuda i ime tog mesta: Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka". Gavranbrdo U Ereboru, Samotnoj Planini, koja je stajala odmah na istoku od Mrke ume, nalazilo se patuljako KraIjevstvo pod Planinom. Patuljci Erebora su podigli jedno utvreno brdo na junom kraku planine. Ono se zvalo Gavranbrdo zato to su brdo i njegov vrh straara bili dom mnogim Gavranima koji su uvek bili prijatelji i saveznici Patuljaka. Tu je Gavran zvani Roak doneo vesti Torinu Hrastotitu da je maug Zlatni ubijen. Za vreme Bitke Pet Vojski, ba na Gavranbrdu su se Vilenjaci (s Gandalfom arobnjakom i Bilbom Baginsom) zaustavili i pruili otpor. Gavrani 40

Mnoge pasmine ptica ivele su na Srednjoj Zemlji. Meu onima koje se pominju u priama su Orlovi, koji su bili najuzvieniji od ptica, i Gavrani, koji su bili snani i dugoveni. Deo pripovesti o ubijanju mauga, Zmaja od Erebora, pria o Gavranima Erebora, koji su u Treem Dobu Sunca sluili Patuljke Durinove Loze. Ti Gavrani su bili mudri savetnici i brzi glasnici Patuljaka, a dobro su poznavali mnoge jezike. U to vreme gospodar Gavrana bio je Roak, sin Karka. On je bio prastar, ivotni vek mu se protezao na vie od sto pedeset godina. Gavranima je vladao svojom voljom i mudrou. A na zajednikom jeziku Vestronu Roak je govorio sa svojim prijateIjima Patuljcima i donosio im vesti i pruao pomo. Gelion Jedna od dve velike reke Belerijanda, Gelion je bila dvaput dua od svog takmaca - Siriona - mada ne toliko iroka ni duboka. Ona je odvodila vodu iz zemalja istonog Belerijanda, posebno Targeliona i umovitih predela Osirijanda. Meu njenim mnogobrojnim pritokama bile su reke Adurant, Duilven, Briltor, Legolin, Talos, Askar i Veliki i Mali Gelion. Njen izvor i izvor skoro svih njenih pritoka nalazio se u vencu Plavih Planina na istoku. Gan-buri-Gan Poglavica Vosa Druadana. Za vreme Rata za Prsten, Gan-buri-Gan bio je voa belopute, patuljaste rase zvane Vosi koja je naseljavala umu Drua-dan i pomogla Rohirima i Dunedainima da razbiju opsadu Gondora. Gan je poveo Rohirime tajnim umskim utrtim stazama tako da su mogli da koriste iznenaenje kao preimustvo nad neprijateljem u Bici od Pelenorskih Polja. Takoe, u bici koja je usledila, Ganovi Ijudi su pobili mnoge Orke koji su pokuali da pobegnu u ume. Posle rata Ganu i njegovim Ijudima je dodeljeno zakonsko pravo na njihovu umsk. Gimli Patuljak od Erebora. Roen 2879. Treeg Doba u Plavim Planinama, Gimli je otiao da ivi u Ereboru 2941. posle smrti mauga Zmaja. Gimlijev otac bio je Gloin, Patuljak Torina i Druine. 3018. Gimli je otiao s ocem u Rivendel gde je izabran za Druinu Prstena. Gimli je bio jedan od neko-licine Patuljaka koji su se sprijateljili s Vilenjacima. Zaista, posle ulaska u Lotlorijen, postao je privren uspomeni na Galadrijelu, Vilenjaku kraljicu, i nosio je uvek sa sobom uvojak njene kose. Njegov najprisniji prijatelj bio je Legolas, sindarski Vilenjak. Gimli se hrabro borio u Bitkama kod Rogburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Posle rata Gimli je postao Gospodar Svetlucavih Peina, koje su se nalazile ispod Helmovog Ponora. Ostao je Gospodar Peina sve do posle smrti Aragorna 120. etvrtog Doba kada je, u drutvu svog prijatelja Legolasa, otplovio na jednom vilenjakom brodu u Neumirue Zemlje. Gladenska Polja Od svojih gornjih pritoka u Maglenim Planinama, odmah na severu od Morije i Lotlorijena, Reka Gladen tee na istok dok ne stigne do Velike Reke Anduin. Tu, u dolovima Anduina, ova pritoka plavi movarni predeo poznat kao Gladenska Polja. U drugoj godini Treeg Doba ovde se odigrao sudbonosan dogaaj u istoriji Srednje Zemlje, jer je ovo bilo poprite Bitke od Gladenskih Polja u kojoj je dunedainski kralj Izildur ubijen i Jedini Prsten izgubljen u reci. Jedini Prsten je ostao tu skriven sve do godine 2463, kad su ga pronala dva sturska Hobita, po imenu Deagol i Smeagol. Smeagol je ubio Deagola da bi se domogao prstena i naposletku se izopaio u zlo bie poznato kao Golum. Glamhot Kad je opaka rasa Orka prvi put ula u sivovilenjake zemlje Belerijanda u Dobima Zvezdane svetlosti, Sindari nisu znali kakva su oni vrsta stvorova. Mada niko nije sumnjao to da su oni opaka i zla rasa, u to vreme oni nisu imali ime. Zato su ih Sivi Vilenjaci zvali Glamhot, "buna rulja", jer su njihovi krici u borbi i buka koju je stvarala njihova gvozdena obua i ratna oprema zvuali glasno i opako. Glaurung Zmaj od Angbanda, Glaurung Zlatni bio je prvi i najvei od Urulokija, Zmajeva koji bljuju vatru. Zvali su ga Otac Zmajeva, a izronio je iz jama Angbanda godine 260. Prvog Doba Sunca, ali je potisnut natrag. U Angbandu je rastao jo dva veka pre no to je puten u stranoj Bici Iznenadnog Plamena koja je razbila Opsadu Angbanda. Posle toga je usledila Bitka Nebrojenih Suza u kojoj je 41

Glaurunga u borbi pratila eta manjih Vatrenih Zmajeva. Protiv njih su mogli da se bore samo Patuljci Belegosta. I mada ga je to kotalo ivota, patuljaki Kralj Azagal je ranio Glaurunga i prisilio ga da se povue s bojnog polja. 496. Glaurung je satro vojske Nargotronda kod Tumhalada i zauzeo veliku dvoranu. On je sakupio svoju riznicu blaga i leao na njoj. Dok je uvao tu hrpu blaga, upotrebio je svoje hipnotike Zmajeve ini da uniti ili zlokobno utie na ivote Turina, Nienore i Finduilasc. Meutim, godine 501. upravo je junak Turin Turambar, prikravi se, uspeo da satera svoj ma duboko u Glaurungov trbuh i da ubije zver. Gloin Patuljak Torina i Druine, Gloin, sin Groina, roenje godine 2783. Treeg Doba. Borio se u Bici od Azanulbizara i bio saputnik Kralja Traina II, i njegovog sina, Torina Hrastotita. S Torinom i Druinom krenuo je u Potragu za Ereborom koja je za ishod imala smrt mauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog Kraljevstva pod Planinom, u kome je on postao bogat i uticajan velika. Godine 3018. otputovao je sa svojim sinom u Rivendel. Njegov sin, Gimli, izabran je za jednog od Druine Prstena, i Gloin se vratio u Erebor. Za vreme Rata za Prsten uestvovao je u odbrani Erebora. Umro je 15. godine etvrtog Doba. Glorfindel Vilenjaki gospodar Rivendela. Za vreme Rata za Prsten Glorfindelje u Rivendelu izgleda bio nii po staleu samo od Elronda Poluvilenjaka. 3018. Treeg Doba on se sreo s Frodom Nosiocem Prstena na njegovom putu u Rivendel i, jaui na svom belom konju Asfalotu, usudio se da se odupre Utvarama Prstena i bori sa njima kod Gaza Bruinen. Poreklo mu je nepoznato, ali se zna da je Glorfindel predvodio vilenjake ratnike u Bici od Fornosta koja je, godine 1975. Treeg Doba, za ishod imala razaranje kraljevstva Veca-kralja od Angmara. Zajedno s drugim Vilenjacima Rivendela on se bez sumnje uputio u Neumirue Zemlje negde tokom etvrtog Doba. Verovatno je nazvan po legendarnom Glorfindelu od Gondolina. Bio je to jedan zapovednik u snagama Kralja Tingola koji se borio u Bici Nebrojenih Suza. Najveu slavu je stekao posle pada Gondolina 511. Prvog Doba. Poto su ga Morgotove trupe uhvatile u zasedu, Glorfindel se borio s monim Balrogom i obojica su se s jedne litice survala u smrt. Goblini Ona stvorenja koja Ljudi sad nazivaju Goblini obitavaju u tmini, a okoeni su iz zlih namera. U ranijim danima zvali su se Orci. Crne krvi, crvenih oiju i po prirodi puni mrnje, Goblini su nekada bili rasa koja je teila da ostvari velike planove o stranoj tiraniji, mada su sad svedeni na bia koja ine manja nedela. Golum Zloduh, ranije Hobit, Golum je nekada bio Hobit od Sturske loze po imenu Smeagol, koji je roen nedaleko od Gladenskih Polja u Dolovima Anduina. 2463. Treeg Doba Smeagolov roak Deagol je pronaao Jedini Prsten dok je pecao i Smeagol ga je zbog toga na licu mesta ubio. Mo Prstena je produila Smeagolov ivot, ali ga je tako izobliila da se nije mogao prepoznati. Odonda je prozvan Golum zbog runih grlenih zvukova koje je isputao kad bi pokuavao da govori. On je postao demonsko bie koje se klonilo svetla i ivelo od gnusnih ubistava, jedui neisto meso. Prijatno mu je bilo u mranim barama u dubokim peinama. Na koi nije vie imao ni jedne dlake, i ona je bila crna, hladna, vlana i lepljiva, a telo mu je bilo mravo i sablasno. Glava mu je bila nalik na lobanju a oi buljave kao kod riba. Izrasli su mu dugaki zubi kao otrovni onjaci Orka, a njegova hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne koice. Skoro pet vekova Golum je iveo skriven u peinama ispod Maglenih Planina. Onda je 2941. Hobit Bilbo Bagins uinio sudbonosnu posetu njegovoj peini i oteo Jedini Prsten od Goluma. 3019. Golum je najzad ulovio Froda Baginsa, novog Nosioca Prstena, ali koliko god da je pokuavao, nije mogao da ga nadvlada. Neko vreme je izgledalo skoro da je Frodo u stanju da obuzda Goluma, ali Golum je iveo od izdaje. Tako se desilo da je u konanom odluujuem trenutku, kadje mo Prstena nadvladala ak i dobrog Froda na Planini Usuda, Golum napao Nosioca Prstena na rubu Pukotina Usuda. Sakupivi svu snagu, Golum je uspeo da zadobije Prsten odgrizavi Frodov prst, ali u 42

tom pobednikom asu on se sa svojim dragocenim dobitkom strmoglavio unatrake u plamenu utrobu Zemlje. Golodrimi U Prvom Dobu Sunca Noldori su izali iz Neumiruih Zemalja i uli u Belerijand. Tu su ih doekali Sivi Vilenjaci koji su, na sindarinskom jeziku, Noldore zvali Golodrimi. Gondolin Kad su se noldorski Vilenjaci Eldamara vratili u Srednju Zemlju i uli u Belerijand godine 52. Prvog Doba Sunca, Princ Turgon je pronaao utvrenje i tajnu dolinu u kojoj e sagraditi vilenjaki grad bezbedan od zlih snaga Morgota. Taj grad bio je Gondolin, "Skrivcno Kraljevstvo", u dolini Tumladen u Ekariotu, Okruujuim Planinama, na severu od uma Dorijata, kraljevstva Sivih Vilenjaka. U okviru prirodne prepreke od Okruujuih Planina Gondolin je bio uvan i budnou Velikih Orlova koji su ubijali ili terali sve uhode i sluge Morgota. Tako zatieni, Noldori su preko pedeset godina tajno gradili beli kameni grad Gondolin, to znai "skriveni kamen", na brdu Amon Gvaret. Ime Gondolina na visokovilenjakom jeziku bilo je Ondolinde, to znai "kamena pesma", i poto je oblikovan po uzoru na Tirion, prvi grad Eldamara, bio je najlepi grad Noldora na Srednjoj Zemlji. Pet vekova je Gondolin cvetao dok su, jedno po jedno, ostala Vilin kraljevstva Belerijanda razarana. Onda, godine 511. Gondoiin je izdan i njegovi tajni prolazi otkriveni Morgotu. Mrani Neprijatelj je poslao ogromne snage Orka, Trolova, Zmajeva i Balroga u Skriveno KraIjevstvo. Strane su bile bitke unutar bedema Gondolina, ali je on konano pregaen i njegovo stanovnitvo pobijeno. Kule Gondolina, poslednjeg od Visokorodno vilenjakih kraljevstava Belerijanda, su sruene, a poruene zidine i temelji spreni vatrom Zmajeva. Gondor Osnovao ga je godine 3320. Drugog Doba Elendil Numenorejac, bio je Juno Kraljevstvo Dunedaina Srednje Zemlje. Elendil je vladao kao Uzvieni Kralj iz Severnog Kraljevstva Arnor, dok su njegova dva sina, Izildur i Anarion vladali u Gondoru. Medutim, posle Elendilove smrti 3341, Izildur i njegovi naslednici su postali kraljevi Arnora, dok su Anarionovi naslednici vladali kao kraljevi Gondora sve do godine 2050. Treeg Doba kad se loza ugasila. Preko devet vekova posle ovog vremena Gondorom su upravljali Vladajui Namesnici. Gondorovi glavni gradovi su bili Minas Anor, Minas Itil, Ozgilijat, i pristanita Pelargir i Dol Amrot. Do prvog milenijuma Treeg Doba gondorsko kraljevstvo je ukljuivalo feude Anorijen, Itilijen, Lebenin, Anfalas, Belfalas, Kalenardon, Enedvait, Juni Gondor, i najvei deo Rovaniona na istok do Mora Run. Od svog nastanka Gondor (i Arnor) su bili takmaci Sauronu Gospodaru Prstenova iz Mordora i njegovih mnogobrojnih saveznika. Zbog ovoga Gondor su mnogo puta napadale vojske Istonjaka iz Runa i vojske Junjaka iz Harada. Tokom prva dva milenijuma mo Gondora je najvee udarce pretrpela od graanskog rata 1432. i Velike Zaraze 1636. Njih su pratile krvave invazije Kolovozaca 1851. i 1954. Gondor je bio tako oslabljen da su godine 2002. Sauronove sluge., Nazguli Utvare Prstena zauzeli grad Minas Itil u srcu Gondora. Preko hiIjadu godina njega su drale mrane sile i dobio je novo ime, Minas Morgul. U vreme Rata za Prsten, mada je bio iscrpljen vekovnim sukobima, Gondor je za Slobodne Narode Srednje zemlje predstavljao poslednju nadu u otpor potpunoj prevlasti Saurona. Na kraju rata, Mordor je razoren i kraljevanje nad ponovno ujedmjenim Kraljevstvomje vraeno Aragornu, pravom nasledniku Izildura. Kao kralj Elesar, vladao je tokom mnogo godina koje su duboko zalazile u etvrto doba i obnovio je nekadanju slavu Gondora. Gondorani Od Dunedaina koji su obrazovali kraljevstva na tlu Srednje Zemlje najuveniji su bili Gondorani iz Junog Kraljevstva. Izildur i Anarion su podigli bele kule Gondora godine 3320. Drugog Doba Sunca, poto su pobegli od razaranja Numenora sa svojim ocem Elendilom, koji je onda izgradio Severno Kraljevstvo Arnor. Pria o Gondoru je dugaka i slavna. "Letopisi Kraljeva i Vladara" govore kako su, na vrhuncu svoje moi, gondorski kraljevi vladali svim krajevima Srednje Zemlje zapadno od Mora Run, izmeu reka Kelebrant i Harnen. ak i kad je kraljevstvo Gondor bilo u opa-danju, njegovi vladari su drali sve feude i teritorije Anorijena, Itili-jena, Lebenina, Losarnaha, Lame-dona, Anfalasa, Tolfalasa, Belfa43

lasa i Kalenardona. U Gondoru je bilo pet gradova, prvih po vanosti, od kojih su dva bila velika pristanita: drevni Pelargir, na delti Velike Reke Anduina, i Dol Amrat, citadela koja je upravljala obalskim feudima na Zalivu Belfalas. Tri velika grada su bila u sreditu Gondora. Oni su se nalazili na velikoj ravnici izmedu Belih Planina na zapadu i Planina Mordora na Istoku. Istoni grad bio je Minas Itil, "Meseeva kula", grad na zapadu bio je Minas Anor, "Suneva kula", a najvei grad od svih bio je Ozgilijat, "Citadela Zvezda". Ozgilijat je bio prestonica Gondora i sagraen je na obe obale Velike Reke Anduin; dva dela grada su bila spojena irokim belim kamenim mostom. Kraljevstvo Gondor je esto napadano u Treem Dobu i pretrpelo je mnogo nevolja. Godine 1432. poeo je dugotrajni graanski rat, 1636. udarila je Velika Kuga, a izmeu 1851. i 1954. Kolovosci su izvrili upad u njega. 2002. Minas Itil je pao pod Nazgulima i Orcima. Odonda je to stalno bilo mesto zla i preimenovano je u Minas Morgul. 2475. veliki Orci, Uruk-hai, izali su iz Mordora i u ogromnim legijama nadvladali oslabljeni Ozgilijat, zapalivi njegov veliki deo i razruivi njegov veliki kameni most preko Anduina. Na taj nain je kraljevstvo Gondor bilo umnogome umanjeno u godinama pre Rata za Prsten. Od tri velika grada koji su bili njegovo sredite, samo je Minas Anor ostao nerazruen. Kula Sunca je stajala nasuprot tmine koja se skupljala u Mordoru, Morgulu, Runu i Haradu tokom mnogih vekova. Izgledalo je da poslednji gard Gondora jedina sila koja se odupire irokoj zaveri zla, jer je Dunedainsko Kraljevstvo Severa palo, a izgledalo je da se Vilenjake malo tiu dogaanja u Srednjoj Zemlji. Ipak, u ovo sumorno vreme, kad je preostalo malo nade i mo Saurona nije imala granica, Gondorani su zadobili najveu slavu.Jer u kraljevstvu Gondor bilo je vitezova nalik na velike ratnike od starine, i u Minas Anoru su oni i dalje nosili visoke ukraene kacige od srebra i mitrila s irokim belim krilima morskih ptica. Njihove odore i oklop bili su crni, njihova oprema i oruje srebrni, a na njihovim crnim kratkim ogrtaima bio je grb Gondora: belo drvo u cvatu ispod sedam zvezda i pod srebrnom krunom. U danima Rata za Prsten, mada su ti vitezovi bili malobrojniji nego to se prieljkivalo, njihova hrabrost bila je velika, i u asu nevolje ti saveznici su se pojavljivali s neoekivanih mesta. Prema "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee", u vreme Rata za Prsten, Gondorom je vladao Namesnik Denetor II, jer se loza kraljeva davno prekinula. Mada snaan i sposoban ovek, Denetor je nepromiljeno pokuao da se bori protiv Saurona volebnikim orujem. Zato je poslao svog starijeg sina Boromira u potragu za Jedinim Prstenom i, mada Boromir bee jedan od Devetorice koji su krenuli u Potragu za Prstenom, on nije uspeo u svom zadatku i poginuo je. Denetor je posle toga ostao potpuno bez nade, tim vie to su mu drugog sina, Faramira, naizgled smrtno ranili Nauguli. Pod uticajem Sauronovih obmana i oajavajui zbog kraljevstva Gondor, Denetor je oduzeo sebi ivot. Ali Faramir se oporavio, i kad je dunedainski poglavar Severa po imenu Aragorn doao u Gondor, Faramir ga je priznao kao zakonitog kralja svih Dunedaina. Tako se, u vreme najvee opasnosti, kralj vratio, i s njim su doli takvi saveznici da su, u Bici kod Pelenorskih Polja, sile Morgula, Harada i Runa slomljene i, pred Crnom Kapijom Mordora, Sauron prisiljen da rtvuje svoju prevlast, ime je njegova mo zauvek okonana. Gonhirimi Patuljci su bili udesni zidari kamenom i rudari u kamenolomima. Dugo su radili duboko u planinama da bi otkrili zalihe metala, i dragocenih i metala nie vrednosti, i dragulje velike lepote. Njihova prostrana kraIjevstva Belegost, Nogrod i Kazad-dum, sagraena u Srednjoj Zemlji u dobima Zvezdane svetlosti, bila su slavna, ali meu Vilenjacima najuvenije delo Patuljaka bilo je skriveno Kraljevstvo Sivih Vilenjaka, koje je nazvano Menegrot, Hiljadu Peina. Patuljake zanatlije su isklesale tu mesto poput neke umske peine blistave lepote, s mnogim fontanama i potocima i svetiljkama od kristala. Zbog ovog dela Sivi Vilenjaci su ih prozvali Gonhirima, "gospodari kamena". 44

Gorbag Uruk-hai od Minas Morgula. Za vreme Rata za Prsten, Gorbag je bio zapovednik jedne ete morgulskih Orka koji su bili upleteni u tuu s jednom drugom etom Orka oko toga kome e pripasti mitril ogrta Froda Baginsa. Orci od Kule predvoeni Uruk-haiem, agartom su pobedili i Gorbagje ubijen. Gorgorot Planine i litice severnog Belerijanda iznad dolova reke Sirion i sivovilenjakog kraljevstva Dorijat nazvane su Gorgorot ili "Planine uasa". Te provalije - proteui se na istok i zapad - sputale su se s visoke zaravni Dortonion, "zemlje borova", koja je leala na severu. Gorgorot je zasluio svoje ime time to je ono udovino zlo bie po imenu Ungolijant sa svojim stranim leglom Dinovskih Paukova svoj dom nainilo u dolini u podnoju ovih planina. Istorije Belerijanda nam priaju kako je edainski junak Beren bio jedina osoba koja je pokuala da pree Gorgorot i preivela. Dugopoto je Belerijand potonuo u more, kad je Sauron Gospodar Prstenova osnovao svoje zlo kraljevstvo Mordor, on je nazvao taj deo svog poseda, oko Barad-dura, Mrane Kule, na koju je padao vulkanski pepeo Planine Usuda, Visoravan Gorgorot. Bila je to velika i pusta visoravan razrovana mnogim orkim jamama gde nita, sem najrnjih i najopakijih trnova i kupinjaka, nije raslo pod sivim nebom. Preko te strane zemlje uputio se Frodo Bagins, Nosilac Prstena, na svom zamornom putu da bi stigao do Planine Usuda, gde je jedino mogao da raini Jedini Prsten. Gorgun Prie Vilenjaka pripovedaju kako je opaka rasa zlih demona Orka dola u ume Srednje Zemlje. Ta stvorenja su bila poznata kao Gorgun drevnim primitivnim Ijudima zvanim Vosi, koji su naseljavali umu Druadan, u senci Belih Planina. Gotmog Balrog od Angbanda, najmoniji od Morgotovih zapovednika, Gotmog, Gospodar Balroga, bio je po poreklu majarski duh vatre. Zajedno s drugim Balrozima pobunio se s Morgotom protiv Valara i zaratio protiv njih i Vilenjaka. Na zapovest svog gospodara ubio je Uzvienog kralja Feanora pred kapijama Angbanda. Tokom Ratova Belerijanda Gotmog je inio veliko zlo svetei se svojim plamenim bievima i svojom crnom sekirom. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza ubio je Fingona i zarobio Hurina. Godine 511. Prvog Doba uspeno je predvodio sile mraka protiv Gondolina. Vodei vojsku Balroga, legije Orka i Zmajeva, i okruen svojom gardom Trolova, Gotmog je nadvladao branioce poslednjeg noldorskog kraljevstva. Za vreme pustoenja samog grada Gotmog je ubio noldorskog Vilenjaka Ehteliona, uzvienog zapovednika Gondolina, ali je i nastradao od njegove ruke. Goveda Arauova Od ivotinja uma i polja bilo je mnogo onih koje je Orome, Konjanik Valara, doveo u Srednju Zemlju. Jednu pasminu tih ivotinja su Ljudi Gondora zvali goveda Arauova (poto je Arau bilo sindarinsko ime za Oromea). Ova goveda su bili legendarni divlji beli bikovi koji su iveli pokraj Unutranjeg Mora Run. Njihovi dugaki rogovi su bili na velikoj ceni. U Gondoru je jedan takav volovski rog prvi od Vladajuih Namesnika, Vorondil Lovac, pretvo-rio u srebrom obloeni lovaki rog; nazvan Rog Namesnika, on se kao naslee prenosio s kolena na koleno, a uniten je u Ratu za Prsten. Govornici Vilenjaci su zaeti u muzici Ainura i bili su prva rasa koja je muzici dodala glas i pcvala. Takoe su bili prvi koji su koristili govor u Ardi, a kae se da je njihov govor bio tako sjajan, jasan i prefinjen kao svetlost zvezda na vodi koja tee. Jer njihov jezik nije bio samo prvi, ve i najlepi jezik koji je ikada zamiljen. Vilenjaci su zato sebe zvali "govornici", to je na tom prvom vilenjakom jeziku glasilo "Kvendi". Sva iva bia koja su mogla da se naue ovom umeu nauila su vetinu govora od ovih prvih Vilenjaka. Grinak Ork od Mordora. Za vreme Rata za Prsten, Grinak je bio zapovednik rulje koja je napala Druinu Prstena i ubila Boromira. Grinak je sa svojom bandom zatim zarobio Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka za koje je verovao da ga mogu dovesti do Jedinog Prstena. Isto toliko izdaj-nikog 45

duha koliko i zao, Grinak je eleo da sam poseduje Jedini Prsten, i zato je oteo zarobljene Hobite od izengardskih Orka koji su ih uvali. Za Hobite je to bila srea u nesrei. Te veeri orki logor su zbrisali Jahai Rohana koji su zatim ubili Grinaka i omoguili Hobitima da pobegnu. Gvaihir Gospodar Vetra Orao Maglenih Planina. Na kraju Treeg Doba Sunca Gvaihir je bio najvei i najmoniji Orao svog vremena. On je bio Kralj Svih Ptica i poseban prijatelj arobnjaka i Vilenjaka, naroito poto ga je Gandalf izleio od jedne zatrovane rane. Za vreme Potrage za Ereborom 2941. Gvaihir i njegovi orlovi su spasli Torina i Druinu od napada Orka. Za vrcmc Bitke Pet Vojski pred Ereborom Gvaihir i njegovi orlovi su odigrali sudbinsku ulogu u preokretu ratne sree. Za vreme Rata za Prsten Gvaihir je osiobodio Gandalfa iz Izengarda i kasnije ga spustio s vrha Zirak Zigil posle borbe sa silnim Balrogom od Morije. Za vreme poslednje bitke ovog rata, pred Crnom Kapijom Mordora, Gvaihir i njegov brat Landroval predvodili su sve Orlove severa protiv Utvara Prstena dok je unitavan Jedini Prsten. Zatim su Gvaihir i njegov brat Landroval odleteli do padina Planine Usuda gde su spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdija. Gvait-i-Mirdain Godine 750. Drugog Doba Sunca mnogi Noldori su napustili Lindon i otili u Erijador. Njihov gospodar je bio Kelebrimbor, najvei Vilin-kova u Smrtnim Zemljama; Bio je unuk Feanora, kojije nainio Velike DraguIje, Silmarile. Na sindarinskom jeziku narod Kelebrimbora je nazvan Gvait-iMirdain, "narod dragulj-kovaa". Kad je u Maglenim Planinama otkriven arobni metal, mitril, inae poznat kao pravo srebro, Kelebrimbora i njegove Ijude je obuzela udnja da ga poseduju. Zato su otputovali u Eregion, koga su Ljudi zvali Holin, i iveli su u podnoju Maglenih Planina u gradu Ostin-Edil, kraj Zapadne kapije Kazad-duma, najmonijeg grada Patuljaka. Patuljci i Gvait-i-Mirdain su sklopili meusobni sporazum kojim su obe rase odluile da ostave po strani sve prethodne svae, i stvarno su uspeli da hiljadu godina odre taj mir. Mnogo godina trgovina izmeu Patuljaka Kazad-duma i Vilenjaka Eregiona donosila je blagostanje obema rasama. Meutim, godine 1200. jedan po imenu Aratar doao je meu njih. Niko ga nije poznavao, ali je njegovo znanje bilo veliko i on je drage volje pruao Gvait-i-Mirdianima svu pomo koju je mogao, i poklanjao im darove koje je sam pravio. Do 1500. oni su poeli potpuno da mu veruju i planirali su da naine mnogo udesnih stvari uz njegovu pomo. Tako su Gvait-i-Mirdain Vilin-kovai Eregiona koji su iskovali Prstenove Moi. Mudar i uspean narod sve do razornog Rata Saurona i Vilenjaka u kome je Eregion opustoen, a njegovo stanovnistvo rasuto. Gvait-i-Mirdain nainili Prstenove Moi. Tokom celog jednog stolea Kelebrimbor i njegovi Ijudi su radili na ovom velikom delu. Meutim, Anatar je u stvari bio prerueni Sauron Mrani Gospodar, i u to vreme kod Patuljaka i Gvait-i-Mirdainima on je u tajnosti nainio Jedini Prsten, koji je vladao nad svima ostalima. S tim Jedinim Prstenom, Mrani Gospodar se nadao da e zavladati Svetom. Ali kad je jednom Sauron stavio Prsten sebi na prst, Vilenjaci su ga prepoznali kao Mranog Gospodara, sklonili svoje Prstenove i sakrili ih od njega. Usledio je Rat Saurona i Vilenjaka, Eregion je razoren i Kelebrimbor, s veim delom svog naroda, ubijen. Te 1697. godine Drugog Doba onoj nekolicini Gvait-i-Mirdaina koja je preostala pomo je pruio Elrond Poluvilenjak. Na zapovest Gilgalada, Elrond je doao iz Lindona s gardom ratnika i odveo preivele do sigurnog mesta - duboke, uske doline u Rudauru - koju su oni nazvali Imladris, a koju su Ljudi zvali Rivendel. Odonda je to utoite Gvait-i-Mirdaina bilo poslednje preostalo Vilin-kraljevstvo izmeu Maglenih Planina i Plavih Planina. Gvozdena Brda 46

Poto su najezde Zmajeva isterale Patuljke iz zlatom bogatih Sivih Planina, deo ovog naroda predvoen Grorom otputovao je na istok u Rovanion i naselio se u Gvozdenim Brdima 2590. Treeg Doba. Patuljci Gvozdenih Brda borili su se u Ratu Patuljaka i Orka, i kod kapija Morije u konanoj Bici od Azanulbizara 2799. njihov dolazak u poslednjem asu se, u stvari, pokazao kao odluujui udarac koji je skrio orke legije. Zatim je isto tako, godine 2941, jedna vojska Patuljaka sa Gvozdenih Brda predvoena Dainom dola u pomo Torinu Hrastotitu, i uspeno su odbranili Kraljevstvo pod Planinom Erebor posle smrti mauga Zlatnog. U toj Bici Pet Vojski Torin je ubijen. Dain, njegov roak, postao je Kralj Erebora i mnogi pripadnici njegovog naroda doli su da se ponovo nasele u Kraljevstvo pod Planinom. Gvozdene Planine Za vreme Doba Svetiljki Melkor je otiao na sever Srednje Zemlje i uzdigao moni venac visokih planina prekriven snegom i ledom. To su bile Gvozdene Planine, na vilenjakom zvane "Ered Engrin". Gvozdene Planine su bile prva odbrambena linija Melkorovog utvrenog kraljevstva Utumno koje je sagraeno u istonim krajevima. Ono je branilo i njegovu oruarnicu Angband koja je podignuta tokom Doba Tmine, a nalazila se na zapadu. Ovde su se nalazili mnogi od Melkorovih najveih slugu: Balrozi, Vampiri, Veliki Pauci, Vukodlaci i Zmajevi. Nezadovoljan visinom Gvozdenih Planina onakvim kako su prvo zamiljene, a dizale su se nebu pod oblake, Melkor je uzdigao veliki vulkanski vrh Tangorodrim kao glavnu odbranu Angbanda. Meutim, sve je to bilo uzalud, jer su na kraju Prvog Doba Sunca Tangorodrim, Angband i Gvozdene Planine razrueni u Ratu Besnih. Gvozdene Planine i svi zli dusi u njima su uniteni i konano potonuli u more.

47

Hildor Rohirimi su se esto pozivali na duh tog stranog kralja u ratu, i u njegovu ast zvali su njegovo planinsko utvrenje Helmov Ponor, a sebe su nazivali Helminzi. Hildor Kad je Arijena Suncem prvi put zasijala na Svet, rodila se rasa Ljudi daleko na istoku Srednje Zemlje. Oni su bili kasno doli na Svet zato to su se mnoge druge rase pojavile pre njih. Stoga su ih Vilenjaci nazvali Hildor, jer je znaenje te rei "pratioci". Hladni zmajevi Od zmajeva koje je Morgot doveo iz Angbanda za vreme Prvog Doba Sunca bilo je mnogo pasmina. Neki su bljuvali vatru, drugi su imali mona krila, ali najeci su bili Hladni zmajevi, koji nisu imali letake ni vatrene moi, ali su imali veliku snagu zuba i kandi i moan oklop od gvozdenih krljuti. Hladni zmajevi su bili strah i trepet za sve rase koje su im se suprotstavljale u tom Prvom Dobu, i inili su neizreciva razaranja u predelima Srednje Zemlje. Na kraju tog Doba skoro cela rasa Zmajeva i veina Morgotovih slugu je nestala za vreme Velike Bitke u Ratu Besnih. U Treem Dobu Sunca letopisi zapadnih zemalja priaju kako se mnogo Hladnih zmajeva ponovo pojavilo u pustopoljinama Severa i otilo u Sive planine. Patuljci su ve doli u te planine jer su one bile bogate zlatom, a u dvadesetom veku ovog Doba sledili su ih Hladni zmajevi, traei riznice Patuljaka, i spremali su se za rat; i mada su se Patuljci borili hrabro, bili su brojano nadjaani, i Hladni zmajevi su se nemilosrdno prikradali i ubijali svoje neprijatelje. Jedan princ od Ljudi Eoteoda - ovek po imenu Fram, sin Frugara - doao je i ubio Skatu Crva, najveeg Zmaja te zemlje, i Sive Planine su bile oiene od Zmajeva tokom pet vekova. Ipak, Hladni zmajevi su ponovo doli u planine godine 2570. Jedan po jedan, Patuljaki gospodari su stradali od njih, poslednji je bio Patuljkralj po imenu Dain I od Durinove loze, i njega i njegovog sina Frora je ubio veliki Hladni zmaj u samim njihovim dvorima. Tako su poslednji Patuljci pobegli sa Sivih Planina, nerado ostavljajui sve svoje zlato Zmaju kao plen. Hobiti Kada je sjajni plamen Arijene Sunca doao na Svet pojavila se rasa Ljudi; tvrdi se da se u tom istom Dobu pojavio na istoku narod Poluana koji su se zvali Hobiti. To su bili Ijudi koji su se ukopavali u zemlju i iveli u rupama, za koje se govorilo da su srodnici Ijudi, ali su bili manji od PatuIjaka, a ivotni vek bio im je oko stotinu leta. Nita se ne zna o hobitskoj rasi pre 1050. godine Treeg Doba, kada su, po predanju, iveli sa Severnjacima u severnim Dolovima Anduina izmedu Maglenih Planina i Zelenu-me. U tom veku jedna zla sila je ula u Zelenumu i ona je ubrzo promenila ime u Mrka uma. Moda je ovaj dogadaj prisilio narod Hobita da napusti Dolove. Jer u vekovima koji su usledili Hobiti su se preselili na zapad preko Maglenih Planina u Erijador, gde su otkrili i Vilenjake i Ljude u jednoj otvorenoj plodnoj zemlji. Svi Hobiti, i muki i enski, imali su izvesne zajednike karakteristike. Svi su merili od dve do etiri stope u visinu, bili su dugoprsti, dobro uhranjene i vesele spoljanjosti, i imali su kovrdavu smedu kosu i neobinim bosim, predimenzioniranim stopalima. Nerazmetljivi, konzervativni Ijudi, procenjivali su sebi jednake prema njihovoj prilagodenosti mirnom hobitskom seoskom ivotu. Neumereno ponaanje ili pustolovne tenje su obeshrabrivani i smatrani indiskretnim. Razuzdanosti Hobita su bile ograniene na oblaenje u sjajne boje i jedenje est obilnih obroka dnevno. Njihova jedina ekscentrinost bila je vetina puenja trave-za-lulu, za koju su tvrdili da predstavlja njihov doprinos svetskoj kulturi. Kae se da su Hobiti poticali od tri loze, koje su se zvale Harfuti, Falohide i Sturi. Harfuti, najbrojniji od hobitskih rodova, bili su istovremeno i najmanji. Oni su imali kou i kosu smedu kao orah. Voleli su brdovite predele i esto uivali u drutvu Patuljaka. Ti Harfuti su bili prvi od hobitskog naroda koji su preli preko Maglenih Planina i uli u Erijador. Skoro vek kasnije, godine 1150. Treeg Doba Sunca, Falohide su poli za svojim srodnicima Harfutima i preli planine. Uli su u Erijador prevojima severno od Rivendela. Falohide su bili najmalobrojniji od hobitskih loza. Oni su bili vii, vitkiji i smatrali su ih pustolovnijima od njihove brae. Koa i kosa su im bili svetliji, i vie su voleli 48

umovite predele i druenje s Vilenjacima. Vie su voleli lov nego obradu zemlje, i od svih Hobita ispoljavali su najjae tenje da upravljaju i budu voe. Sturi su bili poslednji od Hobita koji su preli Erijador. Najmuevniji od svoje rase, bili su krupniji od drugih rodova i, na zaprepacenje svojih roaka, neki su zaista mogli da puste brade. Oni su prebivali najjunije od Hobita u Dolovima Anduina i izabrali su da ive na ravnicama na obalama reke, i, opet na nimalo hobitski nain, ovladali su vetinom upravIjanja brodom, ribarenja i plivanja. Oni su bili jedini Hobiti koji su koristili obuu, po kii, kad je bilo blato, tvrdilo se, nosili su izme. Pria se da Sturi nisu otpoeli svoju seobu na zapad sve do godine 1300, kad su mnogi od njih preli preko Prevoja Crvenrog; ali mala naselja su ostala u takvim predelima, kao to su Gladenska Polja, jo vekovima iza toga. Hobiti od Erijadora su se veinom naselili u zemlje Meni (Muevne Zemlje) kraj grada Bri. Godine 1601. veina Hobita iz Brija ponovo se uputila na zapad u plodne zemlje, s one strane Brendivino Reke. Tu su osnovali Okrug, zemlju koja je kasnije priznata kao postojbina Hobita. Hobiti raunaju vreme od tog datuma. Po prirodi, Hobiti imaju miroljubiv karakter i na svoju veliku sreu otkrili su zemlju koja je bila isto toliko mirna koliko i plodna. Tako, izuzev Velike kuge iz 1636. kojaje pokosila sve narode Erijadora, sve do 2747. je se u Okrugu odigrao nijedan oruani okraj. Tad se dogodio manji orki pljakaki upad koji su Hobiti prilino pompezno nazvali Bitka od Zelenpolja. Nesumnjivo da je ozbiljnija bila Duga Zima 2758. i dve gladne godine koje su usledile. Ipak, u poredenju s drugim narodima Srednje Zemlje, oni su dugo iveli u miru. Druge rase, kad bi ih videle, smatrale su ih malo vrednim, a zauzvrat Hobiti nisu imali slavoljubivih tenji prema velikom bogatstvu ili moi drugih. Njihova ogranienja su se pokazala kao snaga jer, dok su vee i monije rase padale oko njih, Hobiti su nastavljali da ive u Okrugu spokojno gajei svoje useve. irom zemalja Okruga prostirali su se njihovi mali gradovi i naselja: Hobiton, Gozbograd, Majklov Kop, Zobambar, aboselo i jo desetak drugih i na svoj nain Hobiti su iveli u blagostanju. 0 uvenim Hobitima malo se moe rei pre tridesetog veka Sunca, jer je pre tog vremena cela ova rasa bila skoro potpuno nepoznata Svetu. Naravno da su sami Hobiti imali svoj sopstveni oseaj o tome ta je slavno. U predanju Okruga, prvi Hobiti koji se pominju su braa Falohide, Marko i Blanko, koji su poveli Hobite iz Brija preko Mosta od Kamenih lukova u Okrug. Tu zemlju su im ustupili Dunedaini od Arnora, ijem kralju su Hobiti zauzvrat dugovali nominalno vazalstvo. Godine 1979. poslednji kralj Arnora je nestao sa Severa i ustanovljenoje zvanje Taina od Okruga. Prvi Tain bio je Hobit Buka od Movare, od koga su poticali svi Taini. Div medu Hobitima bio je Ban-dobras Tuk, koji j bio etiri stope i pet ini visok, i koji je, na konju, odvano predvodio svoj narod protiv Orka u Bici od Zelenpolja. Toljagom, tvrdi se, ubio je njihovog poglavicu Golfimbula. Zbog svoje krupnoe i podviga prozvanje Tuk. Drugi Hobit, znaajan po svojim delima u okviru malenih zemalja Okruga, bio je Izengrim Tuk, koji je nazvan Izengrim II, dvadeset drugi Tain od Okruga, graditelj Velikih Smiala Majklovog Kopa i deda Bandobrasa Tuka. Ipak, tipino za Hobite, moda najpotovaniji od junaka pre Rata za Prsten bio je skromni farmer po imenu Tobold Trubac od Dugodna, koji je u dvadeset sedmom veku prvi put zasadio biljku Galenas, takode zvanu Trava-za-lulu. Zbog ovog podviga on je velian, a oduevljeni Hobiti puaci nazvali su jednu lozu izuzetnog kvaliteta "Stari Tobi", u znak seanja na njega. U trinaestom veku Treeg Doba, meutim, slava u pravom smislu rei pripala je narodu Hobita. Jer, igrom sluaja, u ruke Hobita je pala jedna velika i zla sila koja se uplela u sudbinu svih Hobita. Prvi Hobit koji se proslavio u Svetu bio je Bilbo Bagins (Torbic) od Hobitona, koga su arobnjak Gandalf i patuljacki Kralj Torin Hrastotit podstakli da odigra glavnu ulogu u Potrazi za Ereborom. To je pustolovina koja je ispripovedana u prvom delu "Crvene Knjige Zapadne Mee". To su memoari koje je sam Bilbo nazvao "Tamo i ponovo natrag", u kojima se ubijaju Divovi, Orci, Vukovi, Pauci i Zmajevi. U toj Pustolovini Bilbo Bagins je uinio mnoge podvige koje pripadnici jaih i mudrijih rasa u Srednjoj zemlji nisu mogli da izvre, i otkrivene su neoekivana snaga i hrabrost u hobitskom karakteru. Deo te pustolovine pria kako je Bilbo Bagins nabavio arobni prsten i, mada je to tada izgledalo od 49

male vanosti, tim postupkom je doveo u opasnost sve koji su nastanjivali Srednju Zemlju. Jer je Bilbo Bagins, imuan gospodin od poloaja, Hobit od Okruga, ne znajui postao vlasnik Jedinog Prstena. S vremenom, identitet Jedinog Prstena je otkriven i on je preao u ruke Bilboovog naslednika, Froda Baginsa. Bilbo je zatim otiao u vilenjako utocite Rivendel, gde se prepustio svojim tenjama da se bavi knjievnocu. Jer pored svojih memoara "Tamo i ponovo natrag", on je sastavio i dobar broj originalnih pesama i znaajno nauno delo, trotomne "Prevode s vilenjakog". Frodo Bagins je postao Nosilac prstena u vreme kad se Sauron, Gospodar Prstenova, spremao da zarati s celim Svetom. Godine 3018. arobnjak Gandalf je doao kod Froda i uputio ga na put u Rivendel u Potragu za Prstenom. Kad bi ova misija bila uspena, Jedini Prsten bio bi uniten i Svet spasen od Sauronove vlasti. Tako je u Rivendelu obrazovana Druina Prstena u kojoj su osmorica drugih izabrani kao saputnici Froda Baginsa, Nosioca Prstena, u njegovoj Potrazi. Trojica od te druine su takoe bili Hobiti kojima je sueno da postanu slavni skoro isto toliko koliko i sam Nosilac Prstena. Semvajz (Semudri) Gemdi, Frodov posluitelj, bio je jedan od njih. Jednostavna, odana dua, Semvajz je vie no jednom spasao i svog gospodara i samu Potragu, i neko vreme bio i sam Nosilac Prstena. Peregrin Tuk, naslednik Taina od Okruga, i Merjadok Brendibak, naslednik Gospodara Baklenda, bili su druga dvojica Hobita Druine. Tokom Potrage, i Pipin i Veseli (kako su ih najece zvali) su proglaeni za Vitezove Gondora. Veseli je takoe imenovan za dvorjanina Kralja Teodona od Rohana i, na zaprepaenje svih, sa vitez-devom Eovinom ubio je Veca-kralja od Morgula kod Pelenorskih Polja. Pipin, kao Gardista Gondora, borio se sa Zapovednicima Zapada i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom ubio je jednog monog Trola. Veseli i Pipin su bili najvii od svih Hobita u istoriji te rase, jer su na svom putovanju pili entnapitke, hranu divovskih Enta. Tako su nadvisili svoje sunarodnike, i po muevnom raunanju bili su etiri i po stope visoki. Uz to, Veseli je bio hobitski uenjak od ugleda i sastavio je "Nauku o bilju Okruga", "Raunanje godina" i spis "Stare rei i imena u Okrugu".Frodo Bagins, junak Potrage Prstena, bio je takoe glavni istoriar rata, jer je napisao vei deo "Crvene Knjige Zapadne Mee". On je tu istoriju nazvao "Pad Gospodara Prstenova i povratak Kralja". Ali, iako je ovaj skromni i srani Hobit poglaen za najplemenitijeg i najuzvienijeg od svoje rase, naposletku je jedan drugi Hobit, a ne on, unitio Jedini Prsten, i to neoekivano i nehotice. Bio je to Smeagol Golum, jedini Hobit koji se ikad zaista priklonio zlu. Od cele njegove rase, pria o Smeagolu Golumu je najudnija. Jer, kao to se pripoveda u hronikama o Jedinom Prstenu, on je nekada bio sturski Hobit koji je u dvadeset petom veku Treeg Doba iveo pokraj Gladenskih Poija. Tu su Smeagol i njegov roak Deagol po prvi put pronali Jedini Prsten, ali je Smeagol ubio Deagola i uzeo Prsten za sebe. Mo Prstena produila mu je ivot, ali ga je ona tako izopacila da se nije mogao prepoznati. Njegovo oblije je poslalo sablasno, iveo je od mranih dela ubistava, od neistog mesa, i mracan uticaj Prstena naveo ga je da se kloni svetla. iveo je pokraj mranih lokvi i u dubokim peinama. Koa mu je postala gola i bez dlaka, crna, hladna i vlana, a telo mravo i ispijeno. Glava mu je bila nalik na lobanju, a oi su poslale velike kao u ribe koja najbolje napreduje duboko pod morem, bile su buljave, a ipak blede i vid mu je bio slab. Zubi su mu izrasli i bili dugaki kao orki otrovni onjaci, a hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne koice. Ruke su mu postale dugake, a ake krupnije, i njihov stisak se odlikovao opakom gramzivom snagom. "Crvena Knjiga Zapadne mee" belei da je Golum (jer tako su ga nazvali u ovom obliju, zbog runog grlenog zvuka kojim se oglaavao) prebivao skoro pet vekova skriven u peinama ispod Maglenih Planina sve do godine 2941. Onda je, voen bez sumnje sudbinom koja je premaivala njegovo razumevanje, Hobit Bilbo Bagins doao u Golumovu peinu i uzeo Jedini Prsten. Od Bilba, preao je Frodu Baginsu i u svih osamdeset godina, koliko jc Prsten bio van njegovih aka koje su traile pipajui, Golum nikada nije prestao da traga za njim. Najzad je nabasao na samog Nosioca Prstena. Neko vreme je izgledalo da je Frodo Bagins skoro u stanju da ukroti Goluma, ali Golumova dua se potpuno predala zlu, i on je i dalje iveo od izdaje. Tako se desilo da je u asu odluke, kad je Mo Prstena nadvladala dobrog Froda Baginsa na Planini Usuda, Golum navalio na njega i borio se s 50

njim na rubu Usuda. Svojom opakom snagom Golum je zadobio Prsten, ali se strmoglavio naglavacke sa svojim dragocenim plenom u plamenu utrobu Zemlje i Jedini Prsten je uniten. Svet je tako spaen od uasa vene tame i, mada sad malo-brojni, tokom mnogo stolea etvrtog Doba Hobiti su iveli u potovanju i miru zbog podviga njihovih Ijudi u tom silnom sukobu. Hobgoblini Zla stvorenja, kojima Ljudi sad daju ime Goblini, bila su u danima Srednje Zemlje zvana Orci, i bilo ih je mnogo vrsta. Najmoniji od njih bili su Uruk-hai: stvorenja visine oveka, velike snage i izdrljivosti, po zloi isti kao i manje rase, ali snaniji, i nisu se plaili svetla. Oni su esto bili okrutne vode neznatnijeg goblinskog naroda, i inili su elitne borbene jedinice u veoj vojsci. Nekad se zovu Veliki Goblini, ili Hobgoblini, mada su mogli da ine vea zla u drevnim vremenima nego sada. Hobiton Najuvenije selo u zemlji Hobita od Okruga bio je Hobiton Daleko zapadna stvar. Bilo je to skromno hobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu i oko njega, s jednom vodenicom i ambarom na potoku koji se zvao Voda. Selo je postalo uveno zato to je na tom brdu bila ulica Torbopuc sokak i hobitska rupa Torbin Kraj. Bio je to dom najproslavljenijeg od svih Hobita na Srednjoj Zemlji, Froda Baginsa, koji je odigrao sudbonosnu ulogu u Ratu za Prsten. Holbitlan "Crvena Knjiga Zapadne Mee" mnogo govori mnogo o istoriji naroda Poluana zvanih Hobiti. U jednom delu je objanjeno kako je to ime izvedeno iz imena Holbitlan, to znai "stanovnici rupa" na jeziku Rohirima. Huan Vujak Valara. Kao lovaki pas Oromea Lovca, Huan je darovan noldorskom princu Kelegormu. Huan je otiao sa svojim novim gospodarom u Belerijand. Zbog Ijubavi prema vilinskoj princezi Lutijeni postao je sudbinski upleten u Potragu za Silmarilom. Jednog po jednog, ubijao je Vukodlake Tol Siriona, ukljuujuci i njihovog praoca, monog Drauglina, i ak uspeo da porazi Saurona u vujem obliju. Konano se sukobio s Karharotom, najveim i najmonijim Vukom svih vremena koga je othranio lino Morgot. U bici koja je usledila Huan je uspeo da ga nadvlada, ali je i on bio smrtno ranjen Karharotovim otrovnim onjacima. Huorni Meu najstarijim od Olvara ivelo je u Ardi drvee Velike ume koje je poticalo iz semena koje je Javana nainila u Dobima Svetiljki. Tokom mnogih Doba ono je mirno raslo, ali u Srednjoj Zemlji na poetku Doba Zvezdane svetlosti doli su meu ovo drvee veliki duhovi, zvani Enti, Pastiri Drvea. Ti zatitnici su se pojavili zato to su mnoge druge rase u to vreme dole na svet i Javana se plaila da ce ume biti unitene. Tako su tokom Doba Zvezdane Svetlosti i Sunca Enti hodali umama, i s vremenom, pria se, neki Enti su postali vie slini drveu nego to su bili ranije, a neko od drevnog drvea je postalo vie nalik na Ente i pokretIjive grane. Kao Enti, ono je nauilo vetinu govora. Bilo drvee, bilo Enti po svom postanku, do Treeg Doba Sunca je postojala jedna posebna rasa koja je nazvana Huorni. Huorni su uglavnom stajali kao tamno drvece u dubokim umama, vornovati i nepokretni, a ipak na oprezu. Kad bi se razbesneli, oni su se kretali brzo, kao obavijeni senkama, obarajuci se na neprijatelje sa smrtonosnom i nemilosrdnom snagom. Pria o Ratu za Prsten govori kako su sa Entima i Huorni, kao neka velika uma, marirali na Izengard, i kako su pod vodstvom Enta od Fangorna istrebili celu orku legiju u Bici od Rogburga. Ali, ovi divlji umski dusi su teili da unite sve koji su predstavljali pretnju umama. Bili su opasni za sve koji su hodali na dve noge, sem ako putnike nisu titiii Enti, i besa Huorna s razlogom su se bojali. Huorni su bili prastari i utonjeni u duga razmiljanja, a neki su bili crnog srca i truli. Jednom je takav oseajni drvoduh naseljavao Staru umu kraj obala Vitlovindla. Bio je to ovek Vrba koga su neki zvali Starac Vrba. Stara uma bila je samo ostatak najdrevnije ume Srednje Zemlje, a Starac Vrba je hteo da sprei svako dalje zadiranje u svoje carstvo. On je drao celu Staru umu zaaranu moima svoje pesme i dovodio sve putnike k sebi, gde bi ih pokretljivim korenjem i granama ubijao. Hurin 51

Edainski gospodar Dortoniona. Roen sredinom etvrtog veka Prvog Doba, Hurin je bio sin Galdora, gospodara Edaina. Oenio se Morvenom, gospom iz Prve Kue i postao otac troje dece: Turina, Lalait i Nienore. Bio je nizak, ali snano graden. 462. Hurinov otac je ubijen dok je razbijao opsadu vilenjake kule Barad Eitela. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza 473. ubijen je Hurinov brat Huor, zajedno sa svim Edainima iz zatitnice, izuzev Hurina, koji je ubio sedamdesct Divova pre no to je zarobljen i odveden u Angband. Poto je izdrao uasna muenja i opsene, zatoen je na jednoj litici Tangorodrima na dvadeset osam godina. Godinu dana posle smrti svog sina Turina, Hurin je nehotice pomogao Morgotu da otkrije mesto gde se nalazi Gondolin. iveci ivotom prokletnika, naao je svoju enu tek na dan njene smrti. Potom je otiao u Nargotrond gde je ubio Sitnog PatuIjka Mima zato to je izdao njegovog sina, povratio je ogrlicu, Nauglamir, i odneo je Tingolu u Menegrot. Tu mu je 503. godine Melijana Maja proistila um od Morgotovih opsena koje su ga muile, pre nego to je odlutao i umro.

52

Ilmare Maja, pomonica Vardina, Ilmare je najvea od majarskih devianskih duhova, i Vilenjaci je najvie vole. Kao pomonica Varde, Kraljice Nebesa, ona je duh zatitnik zvezda. Ilmarin Na vrhu Tanikvetila, najvie planine u Neumiruim Zemljama, stoji Ilmarin, "kua visokog vazduha". dom Kralja i Kraljice Valara: Manvea, Gospodara Vazduha i Varde, Gospe od Zvezda. Ovde one sluge i glasnici koji se zovu Veliki Orlovi dolaze i odatle odlaze po nareenju. U prostranim zasvodenim holovima Ilmarina, u boanskom sjaju, Manve i Varda sede na prestolima sa kojih mogu da gledaju dole na sve zemlje Arde. Imrahil Dunedainski princ Dol Amrota. Pomeane dunedainske i vilenjake krvi, tokom Rata za Prsten, Princ Imrahil bio je junak Bitke od Pelenorskih Polja, i privremeno je preuzeo vlast nad Belom Kulom Gondora posle smrti Denetora II. Kao jedan od Zapovednika Zapada, borio se pred Crnom Kapijom Mordora. Njegova ki, princeza Lotirijela, udala se za Eomera, Kralja Rohana. Ingve Vilenjaki kralj Eldamara. Ingve je bio Uzvieni Kralj Vanjarskih Vilenjaka, prvog roda koji je preduzeo Veliko Putovanje u Neumirue ZemIje. Oni su bili prvi koji su se naselili u Eldamaru, mada su im se kasnije pridruili Noldori i Teleri. Od svih Vilenjaka, Manve je najvie voleo Vanjare i zato je Ingve naposletku poveo svoj narod u Valinor, gde su se naselili u podnoju svete planine Tanikvetil. Irk Pred kraj onog vremena koje je poznato kao Mir Arde, sindarski Vilenjaci Kralja Tingola i Kraljice Melijane su otkrili na istoku jedno zlo za koje pre toga nisu znali. umoviti predeli i planine na njihovim granicama poeli su da vrve od zlih bia za koja oni nisu imali imena. Ta bia su bili strani demonski narod kojima je bilo sueno da uvek budu glavne sluge i prethodnici zlih sila. Na sindarskom jeziku oni su nazvani Irk, to je bilo oponaanje njihove rei kojom su same sebe zvali: Uruk. U kasnijim dobima, oni su postali poznati kao Orci na zajednickom jeziku Vestronu. Nandori i Laikvendi su beali pred ovim mranim stvorovima koji su bili naoruani orujem od elika.Ali Kralj Tingol, s ratnicima u sjajnim patuljakim oklopima i visokim kacigama, krenuo je u rat protiv Irka i ubijao ih sve dok bojno polje nije bilo pokriveno njihovim crnim telima. Irci su pobegli iz Belerijanda i nikad vie nisu preli preko Plavih Planina, do vremena kada se iz Neumiruih Zemalja na zapadu nije vratio Morgot Neprijatelj, njihov tvorac i gospodar. Istari Poto je proteklo hiljadu godina u treem Dobu Sunca, jedan Vilin brod se pojavio sa Zapadnog Mora i uplovio u Sive Luke. Na tom brodu su bila petorica postarijih Ljudi sa dugim sedim bradama i velikim ogrtaima. Ti ogrtai su bili raznih boja i svaki ovek je nosio visoki iIjati eir, visoke crne putne izme i drao dugacak tap. To su bili Istari, koje su Ljudi zvali arobnjaci, njihovi eiri i tapovi su bili oznake njihovog zvanja. Oni su bili jedan red i bratstvo poslato u Srednju Zemlju iz Neumirucih Zemalja, jer je primeeno da u Smrtnim Zemljama jaa jedno veliko zlo. Mada su Istari doli tajno i u skromnom obliju, u poetku, pre svog dolaska u Srednju Zcmlju, bili su to moni duhovi. Oni su bili Majari, duhovi stariji i od samog Sveta, i od one prve rase kojaje izala iz uma Iluvatarovog u Bezvremenim Holovima. Ali u umanjenom Svetu Srednje Zemlje u Treem Dobu njima je zabranjeno da istupaju kao Majari. Bili su ogranieni na Ijudski lik i moi koje su se mogle nai u smrtnom Svetu. Iako se kae da su u Srednju Zemlju dola petorica Istarija, dvojica ne igraju nikakvu ulogu u istorijama Zapadnih Zemalja koje su stigle do Ljudi, jer je za druge reeno da su otili daleko na istok Srednje Zemlje. Ta dvojica su bili Itrin Luin, "Plavi arobnjaci", i mada se zna da su se zvali Alatar i Paiando u Neumiruim Zemljama i da ih je izabrao Orome Jaha, nita vie se ne zna o njihovim 53

ivotima i delima. Najslavniji i najvie hvaljen od Istarija je Gandalf Sivi, koga su Vilenjaci zvali Mitrandir, Patuljci Tarkun, a Haradrimi Inkanus. Kao Majar u Neumiruim Zemljama zvao se Olorin i smatrao se za najmudrijeg od svog naroda. U to vreme on je obitavao u vrtovima Lorijena, Gospodara Vizija i Snova, a takoeje esto odlazio u kuu Niene Naricaljke. Poto ga je poduavao Valar Lorijen u Vrtovima, Olorinova mudrost je tokom mnogih Doba postala jo vea. Takoe, poto je primao savete od Niene u njenoj kui, koja gleda na Zidove Noi, njegovoj mudrosti su pridodate saoseanje i podnoenje i kad sve izgleda beznadeno. Od svih Istarija Gandalf se smatra najveim, jer su njegovom mudrou slobodni narodi Srednje Zemlje dovedeni do pobede nad Mranim Gospodarom Sauronom, koji je eleo da ih porobi. U ovome je Gandalfu pomogao Narja, Vilin-prsten Vatre, koji mu je podario Kirdan, gospodar Sivih Luka, jer je Narja imao mo da uini Ljude hrabrim i odlunim. Na Gandalfov podstrek ubijen je maug Zmaj i dobijene su bitke Pet Vojski, bitke od Rogburga i Pelenorskih Polja. Od Gandalfove ruke nastradao je Balrog od Morije. Ali najvee od svih njegovih dela bilo je pronalaenje Jedinog Prstena i to to je doveo Nosioca Prstena do mesta gde e on biti uniten. Tako je Prsten razoren, a Sauron i sve njegove sluge i celo njegovo kraljevstvo su dovedeni do konane propasti. Gandalfov zadatak na Srednjoj Zemlji je ovim inom zavren i tako je Tree Doba okonano Gandalfovim odlaskom u Neumirue Zemlje. Jo jedan od Istarija je Radagast Smedi, koji je iveo u Rozgobelu sa biljem i zverinjem, jer je njegovo vilenjako ime Aivendil, i bio je duh odan Javani, Kraljici Zemlje. Pria se da je on govorio mnoge jezike ptica. ak su i Beorninzi i umski Ljudi iz Mrke ume govorili s potovanjem o mudrosti Radagasta Smeeg, jer u poznavanju uma njemu nije bilo ravnog. Poslednji koji se pominje od Istarija je Saruman Beli, koga su Vilenjaci zvali Kurunir, "Veti ovek". Kad su Istari stvoreni, Saruman je smatran za najveeg od tog Reda. Mnogo vekova Saruman je tumarao predelima Srednje Zemlje i arko udeo da uniti Saurona Mranog gospodara, ali se posle nekog vremena uzoholio i poeleo da sam ima mo. Godine 2759. Saruman je doao u Izengard, i Beren, Vladajuci Namesnik Gondora, dodelio mu je kljueve Ortanka, jer se mislilo da e Istari pomoi Ljudima Gondora i Rohirima u ratu protiv Orka, Istonjaka i Dunlendinga. Meutim, Saruman je tu stvorio jedno silno mesto zle moi i prizvao k sebi orke legije i Uruk-haie, Poluorke i Dunlendinge. U Izengardu je okacio zastavu svoje strahovlade, crni barjak s oznakom sablasne bele ruke. U svojoj oholosti je postajao sve vie nepromiljen, dok ga nije zaveo Sauron, koji je raspolagao volebnim moima, mnogo veim od njegovih. Tako je najvei od Istarija koji su doli da unite Mranog Gospodara postao jedan od njegovih zastupnika. Ali Sarumanova mo je skrena besom Enta, junatvom Rohirima i Huornih i mudrocu Gandalfa. Izengard su razorili Enti, njegovu vojsku su satrli Rohirimi i Huorni, a tap mu je slomio i arobnjake moi oduzeo Gandalf. Saruman je pao tako nisko da je u porazu traio malu osvetu u siunom kraljevstvu Okruga gde su obitavali Hobiti, najmanji od njegovih neprijatelja. Tu su u jadnom nadmetanju za vlast Sarumana nadmaili Hobiti i ubio ga je sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Kad je Saruman umro, telo mu se smeuralo u oblije bez krvi i mesa. Ono se ubrzo pretvorilo u kou, lobanju i kosti umotane u pohabani ogrtac, i iz njega se izdigao stub sive magle. Za trenutak, kau, to sivo oblije Sarumana Majarskog duha stajalo je nad njegovim zemaljskim ostacima, ali je naiao vetar i ono je iezlo. Istoni Vilenjaci U vreme Paljenja Zvezda svi Vilenjaci su iveli na istoku Srednje Zemlje. Ali s vremenom, Gospodar uma, Lovac Orome od rase Valara doao je kod Vilenjaka i doneo im poziv da napuste tu zemlju. Mnogi su se odazvali Oromeovom pozivu i otputovali na Zapad gde su ih zvali razliito, Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su ostali prozvani su Istoni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni", koji su se uplaili Velikog Putovanja u Neumirue Zemlje. Istonjaci 54

U Prvom Dobu Sunca svi Ljudi su se pojavili prvo u istonim krajevima Srednje Zemlje. Neki su otili na Zapad, a oni koji su ostali na istoku iveli su pod mranom senkom Melkora Neprijatelja i okrenuli su se zlu. Ti Ijudi su nazvani Istonjaci, a njihova zemlja se zvala Run. Posle izvesnog vremena neki od tih Ljudi su otili sa istoka, u vilenjake zemlje Belerijanda. Ti Istonjaci nisu bili visoki Ijudi, vec stameni, snanih udova i crnpuraste koe s tamnim oima i kosom. Oni su se uglavnom pokazali kao nepouzdani i u ratu su izdavali svoje saveznike Vilenjake Morgotu. Malo imena ovih Ijudi se sauvalo u letopisima, ali Ulfang Crni i njegovi sinovi Ulfast, Ulvort i Uidor su postali uveni po tome to su poinili najveu izdaju. Jer, u Bici Nebrojenih Suza Ulfang i njegovi Ijudi su se okrenuli na vilenjake saveznike usred bitke i pobili ih slea, tim inom ratna srea se okrenula i Vilenjaci su skreni. Meutim, nisu svi Istonjaci bili neverni, i u tom Dobu jedan po imenu Bor i njegovi sinovi Borlad, Borlah i Bortand su se borili junaki do smrti na strani Vilenjaka. Ipak, uvek posle toga Istonjaci su su se drali tog saveznitva s Morgotom ili njegovim monim slugom Sauronom, i uvek su ratovali protiv plemenitih potomaka Edaina. Tokom Doba Sunca Istonjaci su postali savez mnogih kraljevstava i rasa. U Treem Dobu mnogi Istonjaci su izlazili iz Runa. Meu njima su bili divlji Balkoti i ratnici u bojnim kolima koji su se zvali Kolovosci. Zatim, takoe, dalje na jugu, u Haradu, Istonjaci Varvarski Ljudi koji su doli sa Istoka Srednjc Zemlje da zarate protiv vilenjakih, edainskih i dunedainskih kraljevstava Zapada. Ta divlja plemena bila su sluge i vojnici Mranog Gospodara. Po Sauronovoj zapovesti, Istonjaci su poslali ratnike u Rat za Prsten. Na Pelenorskim Poljima bezbrojne ete oklopljenih Istonjaka, bradatih kao Patuljci i naoruanih dvoseklim sekirama, borile su se besno i izginule. Drugi su takoe nali smrt kad je Crna Kapija razvaIjena i Sauronovo kraljevstvo Mordor uniteno. Rat za Prsten je zauvek skrio mo Mrane Sile nad Istonjacima. Tako, kad je Kralj Elesar krunisan u Gondoru i u etvrtom Dobu doao u Run, Istonjaci su zatraili mir. To je Elesar prihvatio, i dugo godina posle tog sporazuma vladao je mir u Zapadnim Zemljama i u zemljama Harada i Runa. Izengard Strategijska tvrava Izengard nalazila se na junom kraju Maglenih Planina, pored izvora Reke Izen i bila je na dominantnom poloaju iznad Klanca Rohana i Gazova Izena. Kroz taj klanac iao je glavni Put Sever-Jug izmedu Maglenih Planina i Belih Planina. Tvravu je podigao Gondor pred kraj Treeg Doba. Glavnu odbranu tvrave predstavljao je veliki prirodni kameni zid u obliku prstena koji je okruivao ravnu poljanu. Taj kruni zid je objanjenje za ime tvrdave Izengard, to znai "gvozdena ograda", na kojoj su sagraene ogromne kapije i dodatni odbrambeni bedemi. Meutim, u sreditu tvrave nalazila se i kula Izengarda napravljena od etiri stuba, od ne lomljivog crnog kamena. Ova kula bila je preko petsto stopa visoka i zvala se Ortank, "ravasta kula", zbog svog zupastog vrha. U Izengardu i Ortanku bio je smeten jedan od sedam kamenova palantira. Tokom Treeg Doba mo Gondora je oslabila i Izengard je naputen. Oko 2700. Dunlendinzi su ga zauzeli, ali su ih 2759. isterali Rohirimi. U to vreme je arobnjak Saruman od Namesnika Gondora dobio kljueve Ortanka i doputenje da zaposedne Izengard. 2963. je poeo da ga ponovo utvrduje i puni Dunlendinzima, Orcima, Vukovima, Poluorcima i Uruk-haima. Za vreme Rata za Prsten mona vojska koju je Saruman bio stvorio u Izengardu je potpuno unitena u Bici od Rogburga, a ona nekolicina to je preostala je takode satrta kad su Enti od ume Fangorn napali i golim rukama bukvalno sravnili sa zemljom zidove Izengarda. Poto nisu bili u stanju da potpuno unite kulu Izengarda, Enti su postavili branu na Reku Izen i njene vode su potopile kulu i ceo Izengard, sve dok se Saruman nije predao. Posle Rata za Prsten Enti su iz temelja iskopali utvrdenja Izengarda i tu zasadili Motridrvo, i odonda su zvali to mesto Drvovrt od Ortanka. Izildur Dunedainski kralj Gondora. 3319. Drugog Doba numenorejski princ Izildur, njegov brat Anarion, njegov otac Elendil i njihovi sledbenici su se spasli od Sloma Numenora. U Srednjoj Zemlji Izildur i Anarion su sagradili Pelargir, Minas Itil, Minas Anor i Ozgilijat na jugu, i vladali zajedno kao kraljevi Gondora. Kao Gospodar Itilijena Izildur je iveo u Minas Itilu do 3429, kad je Sauron zauzeo taj grad. 55

On je pobegao u oevo severno kraljevstvo Arnor, ostavljajui brau da brane ostatak Gondora. Vratio se 3434. sa Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi koja je unitila Sauronovu vojsku u Bici od Dagorlada. Meutim, i njegov otac i brat su poginuli u tom sukobu. 3441. Izildur je konano nadvladao Saurona i isekao mu Jedini Prsten iz ake. Posle ove pobede Izildurje podlegao moi Jedinog Prstena i odbio da ga uniti. Dve godine posle toga je Izildura jedna horda Orka uhvatila u zasedu na Gladenskim Poljima. On je pokuao da se spase koristei mo Jedinog Prstena da ga uini nevidljivim i sakrije dok je preplivavao reku. Meutim, Jedini Prsten mu je skliznuo s prsta u vodu i Orci su ga ubili.

56

Jahaci vukova "Crvena knjiga zapadne mee" belei kako su neki meu Orcima Rovaniona doli u Bitku Pet Vojski jaui na Vukovima koji su se zvali Varge. Te Orke su Vilenjaci, Patuljci i Ljudi nazvali Jahai Vukova, i oni su obrazovali konjicu orkih legija. Meutim, ovaj savez Orka i Vuka nije bio osnovan tek u tom Dobu, jer i Vukovi i Orci su bili odgajeni rukom Melkora Neprijatelja u Dobima Zvezda. Njihov pakt zla otpoeo je pre nego to se pojavila rasa Ljudi i svetlost Sunca preplavila Svet. Istorije Belerijanda u poslednjim Dobima Zvezda priaju kako su se sindarski Vilenjaci Belerijanda mnogo puta borili s Jahaima Vukova. Javana Valiera, Kraljica Zemlje, Javana je supruga Aulea Kovaa, i starija sestra Vane Veno-mlade. Javana se stara o rastu svih ivih bia. Visoka kao drvo kiparisa i uvek odevena u zeleno, ona se zove Javana Kementari, tb znaci "plodna kraljica zemlje". Ona je majka elve. Javana je zasadila seme svih biljaka na Ardi, i stvorila prostrane ume i panjaka sveta. Ona je zamislila i zaela zatitnike uma, "pastire drvea" zvane Enti, i nainila Belo Drvo Eldara u Tirionu. Njeno najvee delo, medutim, bilo je stvaranje neuporedivog Drvea Svetlosti, koje je dvadeset hiljada godina osvetljavalo sve zemlje Valinora svojim sjajem. I njenom moi iznedrili su se poslednji cvet i plod tog Drvea, koji su postali Mesec i Sunce. Javanini prostrani panjaci i vrtovi se nalaze u junom Valinoru, gde se granie sa umama Oromea. Njeni vrtovi daju arobne cvetove iz kojih se pravi nektar bogova. miruvore. Javanamire Kad je Numenor bio tek stvoren, Vilenjaci Tol Ereseje su doli na svojim belim brodovima donosei darove. Meu najlepim od tih darova bilo je miomirisno zimzeleno drvee koje je cvetalo i raalo plodove u Neumiruim Zemljama. Na Numenoru su izrasle ume ovog udesnog miriljavog drvea. Meu najdivnijim bilo je Javanamire, nazvano u ast Javane, valarske Kraljice ZemIje. Ovo ime znai "Dragulj Javanin" i, pored svog miriljavog drveta, kore i zimzelenog lica, to drvo je imalo soan, okrugli tamnocrveni plod. Juznjad (Jezero Mrtvih Lica) Izmedu Slapova Raurosa na Reci Anduin i planinama Mordora bila je movarna zemlja zvana Mrtve Barutine. Po ovoj neistoj, neprohodnoj pustari malo njih se ikad usudilo da putuje, jer ne samo da su vode bile ustajale i zatrovane ve su su se na njima pojavljivali duhovi. Tokom Treeg Doba Mrtve Baruline su se postepeno proirile preko Dagorlada, "bojnog polja" koje je lealo na severu od Mordora i velikog groblja palih ratnika. Nekom zlom silom jeziva najezda iz movara je oivela duhove ovih davno umrlih Ljudi, Vilenjaka i Orka ija su se sablasna lica pojavljivala tik ispod povrine kao da su osvetljena svetlou svea, mada njihovi likovi nisu bili sazdani od materije. Kroz ovo Jezero Mrtvih Lica Hobita pustolova, Froda Bagin-sa je vodio za vreme Potrage za Prstenom ono namueno stvorenje, Smeagol Golum. Jezerski Ljudi Izmedu Mrke ume i Gvozdenih Brda nalazilo se Dugo Jezero i grad Ezgarot, i tu su iveli Jezerski Ljudi u Treem Dobu Sunca. To su bili Severnjaci koji su nekad bili trgovci na jezeru i Tekuoj Reci. Oni su se obogatili trgujuci s Vilenjacima umskog Kraljevstva u Mrkoj umi i s Patuljcima Erebora, Samotne Planine.Ezgarotje sagraden na stubovima pobodenim u jezersko dno, a izmedu grada i obale stajao je drveni most. On, meutim, nije odoleo Krilatom Vatrenom Zmaju maugu koji je 2770. doao u Erebor. 2941. maug je napao Ezgarot i, mada je ratnik iz Dola po imenu Bard Lukonosac ubio zver, grad je poruen. Ipak, Jezerski Ljudi su se spasili da ne umru od gladi jer je delom Zmajeve riznice dragulja obnovljen grad. Vladar Jezerskih Ljudi, zvani Gospodar Ezgarota, bio je trgovac koga bi izabrali. U vreme ubijanja mauga Gospodar je bio kukavica i pokvaren, ali se novi Gospodar koji je doao posle njega pokazao kao astan i mudar, i Jezerski Ljudi su ponovo doiveli blagostanje. Junjaci Deo istorija Zapadnih Zemalja je posveen divljem narodu koji je, u Drugom i Treem Dobu Sunca, 57

doao iz vrelih pustinja i uma Sunanih Zemalja, to su leale na jugu Srednje Zemlje. Tim Ijudima su vladali mnogi kraljevi i velikai, sve dok ih konano nije zaveo Sauron Majar i pozvao ih u rat. Dunedaini su ih nazvali Junjaci, mada su ih ece zvali Haradrimi. Junjaci su bili smeoputi i crno-puti Ljudi koji su estoko naslupali u ratu, ukraeni s mnogo zlata. Njihov barjak bio je crna zmija na skerletnom polju. Oklop im je bio od bronze, odea zagasito crvena, a nosili su koplja i krive sablje. Dolazili su peice, na moru u brodovima, na konjima i ak na ledima monih bojnih ivotinja, koje se nazivaju Mumakili.

58

Kair Andros Kair Andros je osnovao Turin II, dvadeset trei vladajui Namesnik Gondora, tokom tridesetog veka Treeg Doba. To je bilo ostrvo na reci Anduin, malo na severu od bele Kule, koje je titilo ulaz u zemlje Gondor i Rohan. To ostrvo i tvrava predstavljali su neobian prizor jer su oblikovani kao veliki brod s visokim pramcem koji je bio upravljen uzvodno. Reka je estoko udarala o ovaj "pramac", to objanjava ovo ime koje znai "pena dugaka kao brod". Tokom Rata za Prsten, Kair Andros su estoko branili Ljudi Gondora, ali je on konano pao pod snagama Mordora. Meutim, posle odlune Bitke od Pelenorskih Polja i povlaenja Sauronove vojske, Kair Andros je ponovo pripao Gondoru. Kalakirija U bukvalnom znaenju, "svetlosna pukotina" na jeziku Uzvienih Vilenjaka, Kalakirijaje takoe zvana Prolaz Svetlosti, jer je bila jedini prolaz kroz velike Planine Pelori u Neumi-ruim Zemljama, i u Dobima Drvea Valara blagoslovena svetlost tog drvea se izlivala kroz taj rascep. Usred tog prevoja nalazilo se brdo Tuna, na kome je sagraen Tirion, glavni grad Uzvienih Vilenjaka Eldamara. Kalakvendi "Kventa Silmarilion" pria kako su oni Vilenjaci koji su se pojavili u Srednjoj Zemlji doli u Neumirue Zemlje u vreme Drvea Valara. Ovaj hodoasnicki narod je nazvan Kalakvendi ili Vilenjaci Svetla. Tokom mnogih Doba oni su iveli u Venoj Svetlosti Dva Drveta, i postali su oplemenjeni tim svetlom, osnaeni u telu i ispunjeni velikim znanjem, jer su poduavani od Valara i Majara. Porediti Kalakvendije s niim Vilenjacima Srednje Zemlje bilo je kao porediti dijamant s ugljem. Duh Kalakvendija bio je sjajan kao otrice njihovih maeva, a njihove due snane i neobuzdane kao goli plamen koji kao da im je blistao iz oiju. Pred njima su svi, sem najmonijih od Melkorovih slugu, zastajali sa strahopotovanjem. Kamul Nazgul ili Utvara Prstena, Kamul je bio kralj Istonjaka koji je potpao pod Sauronov uticaj za vreme Drugog Doba Sunca i kome je dat jedan od Devet Prstenova Smrtnih Ljudi. Ponekad zvani Crni Istonjak ili Senka Istoka, Kamul je po rangu bio meu Nazgulima odmah iza Veca-kralja. Borio se za Saurona, sve dok Gospodar Prstenova nije sruen na kraju Drugog Doba. U Trecem Dobu Kamul je izgleda bio Sauronov glavni zapovednik u Mrkoj umi oko 1100. Izvesno je da je posle 2951. Kamul bio gospodar Dol Gul-dura. Za vreme Potrage za Prstenom, Kamul je bio Crni Jahac koji je uao u Hobiton, a zatim gonio Froda Baginsa i skoro ga uhvatio kod Baklberi Ferija (Skele Kopokop). Za vreme Rata za Prsten, Utvare Prstena su dovodile Sauronove neprijatelje do oajanja. Posle sloma Veca-kralja u Bici od Pelenorskih Polja Kamul je postao novi zapovednik Utvara Prstena. Kamul je bio medu osam preivelih Utvara Prstena koji su doleteli na svojim Krilatim Zverima u bitku pred Crnom Kapijom. Meutim, sve njihove zle moi nisu nita vredele, jer kada je Jedini Prsten uniten u vatrama Planine Usuda, doao je kraj celom Sauronovom carstvu. Kamul Crni Istonjak i Senka Istoka i druge Utvare su, uz krike, poslati zauvek potom u carstvo senki. Kand Najugoistoku od Mordora prostirala se varvarska zemlja po imenu Kand, koja je tokom Treeg Doba postala saveznik Saurona, Gospodara Prstenova. Mada je o ovoj zemlji malo ispriano, za njene Ijude se znalo da su estoki ratnici, po imenu Varjazi, koji su sa Istonjacima i Haradrimima dugo bili pod zlim uticajem Saurona i esto na njegovu zapovest dolazili da ratuju sa zemljom Gondor. Godine 1944. Varjazi od Kanda su doli u rat, zajedno sa Haradrimima, ali su u Bici od Prelaza Porosa poraeni od snaga Gondora. Posle vie od hiljadu godina, za vreme Rata za Prsten, Varjazi su se ponovo pojavili, prvo na poziv Veca-kralja od Morgula na Pelenorskim Poljima, a onda na Sauronovu zapovest na Crnoj Kapiji. Obe ove bitke su se zavrile njihovim slomom, i tokom etvrtog Doba oni su bili prisiljeni da mole za mir Kralja Elesara i ive u miru sa svojim susedima. Karas Galadon 59

Glavni grad skrivenog vilenjakog kraljevstva Lotlorijen bio je Karas Galadon, "grad drvea". Bio je to bukvalno grad pomno izraenih, sloeno zidanih drvea-kua, ili "telaina", sagraden u ogromnom zidom opasanom gaju divovskog drvea Malorna, sa srebrnim granama u srcu Lotlorijena. Bio je to i kraljevski dvor Keleborna i Galadrijele, vladara Lotlorijena i najuzvienijih po rangu Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji tokom Treeg Doba. Posle Rata za Prsten, kada je Galadrijela otila iz Srednje Zemlje a Keleborn se preselio u Istoni Lorijen, Vilenjaci su napustili Karas Galadon i arolija koja je magino titila njega i celi Lotlorijen je nestala. Karharot Vuk od Angbanda, Karharot, to znaci "Crvene eljusti", bio je najvei Vuk svih vremena, uvar kapija Angbanda koji nikad nije spavao. Othranio ga je ivim mesom Morgot tokom Prvog Doba Sunca. Za vreme Potrage za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu aku i progutao i aku i Silmaril u njoj. Vilin-dragulj je ispunio zver tako stranom vatrom da je jurio pomahnitalo eljan krvi, ubijajui svakog ko mu se naao na putu. Na uas svih, gorui dragulj je njegove moi uinio ak jo veim no to su bile. Ali, konano, naiao je na sebi ravnog: Huana, Vujaka Valara. U bici koja je usledila Karharot je smrtno ranio i Huana i Berena svojim otrovnim zubima, ali na kraju je i sam ubijen, a Silmaril je iseen iz njegovog trbuha. Kazad U srcu planine Aule Kova je nainio rasu koja je sebe zvala Kazad. Taj narod, koga su Ljudi i Vilenjaci zvali Patuljci, bio je snaan i gord, ali su isto tako bili jedna zakrljala i runa rasa. Ipak, Patuljci su bili najdarovitiji zidari i klesari kamena koje je Svet ikada video, a njihove velike dvorane i odaje ukopane ispod planina su se ubrajali meu najvea uda Srednje Zemlje. Daleko najuvenije od njihovih prebivalita bilo je kraIjevstvo Kazad-dum, koje je u Treem Dobu Sunca nazvano Morija. Kazad-dum Najstarije i najslavnije od svih patuIjakih kraljevstava bilo je Kazad-dum, to znai "patuljaka kua", pradedovski dom Durina Besmrtnog, prvog od Sedam Otaca Patuljaka. Durin je otpoeo ukopavanje Kazad-duma poto je otkrio prirodne peine na istonoj strani Maglenih Planina, iznad divne doline Azanulbzara. Tokom pet Doba Zvezda i tri Doba Sunca Patuljci Kazad-duma su napredovali i bili uspeni i ukopali su mreu peina kroz zapadnu stranu Maglenih Planina. Posle unitenja Belerijanda mnogi Patuijci su pobegli od sloma Nogroda i Belegosta u Kazad-dum, i broj njegovog stanovnitva je porastao, kao i njegovo bogatstvo kad je u njegovim rudnicima otkriven redak i arobni metal po imenu mitril. U Drugom Dobu Sunca ovi Patuljci su dugo bili u prijateljstvu s Vilin-kovaima Eregiona koji su iskovali Prstenove Moi. A u Prokletim Godinama Sauronove vlasti u Drugom Dobu Patuljci su zatvorili svoje velike kapije prema svetu i tako izbegli pustoenja Rata Saurona i Vilenjaka i Poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi. U to vreme ova velika kua je dobila drugo ime, Morija, "mrana provalija". Ali, Patuljci su ipak i dalje kopali u rudnicima i radili u kovanicama pod Maglenim Planinama do 1980. Treeg Doba. Te godine Patuljci su kopali suvie duboko pod Gorom Barazin-bar i jedan ukopani Balrog se oslobodio u hodnicima Kazad-duma. Tako je strana bila Balrogova snaga i Ijutnja da su Patuljci ili pobijeni ili oterani iz svog kraljevstva. Kad je Druina Prstena ula u Moriju na kraju Treeg Doba, to je bila mrana provalija koju su Patuljci odavno napustili. Njeno bogatstvo su oerupale orke horde i kroz njene gole hodnike i dalje su etali Balrog i mnoge rulje Orka i Divova. Meutim, vladavina Balroga je okonana kad je, posle niza dvoboja - u Holu Mazarbula, na Durinovom Mostu i Beskrajnom Stepenitu - arobnjak Gandalf konano nadvladao udovite i bacio ga s najvieg dela Durinove Kule, sa visokog planinskog vrha Zirak-zigilu. Keleborn Vilinski kralj Lotlorijena, Kelebornje bio sindarski princ od Dorijata i roak Kralja Tingola. Za vreme Prvog Doba Sunca oenio se noldorskom princezom Galadrijelom, koja je rodila njihovojedino dete, Kelebrijanu. Kad je Belerijand uniten, Keleborn i Galadrijela su pobegli u Lindon, gde su ostali do 8. veka Drugog Doba kad su se nastanili u kraljevstvu Vilin-kovaa Eregiona. Kasnije su Keleborn i 60

Galadrijeia osnovali Lotlorijen u Zlatnoj umi na Reci Srebrotok. Tokom Rata za Prsten Keleborn je odbranio Lotlorijen od tri pokuaja osvajanja, zatim je poveo svoju vojsku u Mrku umu i razorio Sauronovo utvrdenje Dol Guldur. Na kraju Treeg Doba Galadrijela je otplovila u Neumirue Zemlje, ali Keleborn je ostao. Poto je Galadrijela otila, Keleborn i njegovi umski Vilenjaci su napustili Lotiorijen i osnovali Istoni Lorijen na jugu nekadanje Mrke ume. Keleborn je vladao Istonim Lorijenom neko vreme, ali se najzad vratio u Rivendel. Veruje se da je posle nekog vremena otplovio u Neumirue Zemlje. Kelebrant Zvan Srebrotok na Ijudskom jeziku, a Kibil-nala medu Patuljcima, Kelebrant je vilenjako ime koje znai "srebrni tok", a dato je reci koja je tekla od Belih Planina kroz prolaz Azanulbizar, kroz zlatnu umu Lotlorijen i dalje, da bi se ulila u Veliku Reku Anduin. Za vreme Treeg Doba Sunca Druina Prstena je sledila njen tok od kapija Morije do zlatne ume Lotlorijen. Kelebrijana Vilinska princeza Lotlorijena, Kelebrijana je bila erka jedinica Kralja Keleborna i Kraljice Galadrijele. Na kraju prvog veka Treeg Doba Sunca Kelebrijana se udala za Elronda Poluvilenjaka od Rivendela. Oni su imali troje dece: Eladana, Elrohira i Aruenu. Godine 2509. Treeg Doba, dok je Kelebrijana putovala iz Rivendela u Lollorijen, njenu pratnju je napala opaka banda Orka. Mada su Kelebrijanu spasli njeni hrabri sinovi, ona je zadobila zatrovanu ranu koja nije mogla da zaceli. Podnosila je svoju bolnu muku godinu dana, ali je najzad otplovila u Neumirue Zemlje gde e je Valari izleiti. Kelebrimbor Vilinski kralj Eregiona, roen za vreme Doba Zvezda, Kelebrimbor je bio noldorski princ, sin Kurufina i unuk Feanora koji je stvorio Silmarile. Borio se u Ratu Dragulja i Ratu Besnih. 750. Drugog Doba osnovao je kraljevstvo Gvairt-i-Mirdaina, "Vilin-kovaa". Od Patuljakaje dobijao mitril i mnoge druge dragocene metale i kovao najfinija oruja i nakit tog doba. Ali, kao i Feanor, Kelebrimbor je uvek teio da stvori neto bolje i vee od bilo koga pre njega. Tako su ba njegovi Vilin-kovai iskovali Prstenove Moi. Toje bio njegov pad, jer nije znao da je lepi stranac, zvani Anatar, koji je pomogao da se iskuju Prstenovi, bio niko drugi do Sauron, Mrani Gospodar. Kad je Sauron iskovao Jedini Prsten, Kelebrimbor je odmah shvatio svoju traginu greku. Usledio je razarajui Rat Vilenjaka i Saurona, od 2693. do 1701, u kome je Eregion razoren, a Kelebrimbor ubijen. Kelvari Pre no to su Vilenjaci i Ljudi doli na Svet, sva bia su se zvala ili Kelvari ili Olvari. Kelvari su bili ivotinje i ivi stvorovi koji se kreu, a 0lvari su bili iva bia koja rastu i ukorenjena su u Zemlji. Kelvarima su dodeljene hitre noge i domiljati um kojima su mogli da izbegnu unitenje, a Olvarima su dodeljeni moni duhovi zatitnici. Kerin Amrot U vilin-kraljevstvu Lotlorijen nalazilo se brdo na kome je vilinski Kralj Amrota sagradio svoju kuu za vreme Drugog Doba Sunca. Pesme Vilenjaka govore kako se u alosti za svojom izgubljenom Ijubavlju, Vilin-devom po imenu Nimrodela, Amrot bacio sa jednog vilenjakog broda i udavio u moru. Do kraja Treeg Doba njegova kua na brdu je odavno nestala, ali ono je smatrano zaaranim mestom punim lepote i tuge nesuene Ijubavi. Pokriveno cvetovima Elanora i Nifredila, bilo je to mesto gde su se Aragorn i Aruena zaruili, i na to mesto je, posle smrti svog mua, Aruena dola da i sama tu umre. 61

Kirdan Vilenjaki gospodar Sivih Luka, u Dobima Zvezdane Svetlosti Kirdan je postao Gospodar Falatrima. Kirdan znaci "brodograditelj", a njegovi Ijudi su bili prvi koji su u Srednjoj Zemlji gradili brodove. Pristanita Kirdana su opstala kroz Ratove Belerijanda do 474, kad su Morgotove orke legije pregazile Falas. Ali Kirdan se povukao na Ostrvo Balar sa svojim narodom. Posle potonua Belerijanda Kirdan je postao Gospodar Sivih Luka. Poto je smatran za jednog od najmudrijih Vilenjaka, dobio je Narju, vilenjaki "prsten vatre", od Kelebrimbora. Na kraju Drugog Doba Kirdan se prikljuio Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi koja je za ishod imala pad Saurona. Oko 1000. godine on je svoj prsten dao Gandalfu arobnjaku. 1975. Kirdan je predvodio snage Vilenjaka i Ljudi u Bici od Fornosta i porazio je Veca-kralja od Angmara. Na kraju Treeg Doba uvari Prstenova su napustili Kirdanove luke. Sam Kirdan je tu ostao dugo u etvrtom Dobu, sve dok poslednji Vilenjaci nisu otili. Kili Patuljak Torina i Druine, Kili se uputio u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. Treeg Doba, to je za ishod imalo smrt mauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog Kraljevstva pod Planinom. Kao sin Torinove sestre, Dise, Kili je bio vatreno odan svom ujaku. I Kili i njegov brat Fili su ubijeni u Bici Pet Vojski dok su branili Torina Hrastotita. Kirinki U predelima Numenora je ivela jedna mala ptica, otprilike veliine carica, ali prekrivena sjajnim grimizno crvenim perjem i obdarena divnim cvrkutavim glasom. Ta ptica se zvala Kirinki. Kirit Gorgor Crna Kapija i Kule Zuba bili su mona barijera sagraena preko "prolaza duhova", po imenu Kirit Gorgor, koji je bio glavni ulaz u Sauronovo zlo kraljevstvo Mordor. Bio je to najvei prolaz u Mordor i onaj koji je Sauron najsilnije branio tokom Drugog i Treeg Doba. U oba doba ta vrsta masivna utvrenja su konacno sruena i prolaz otvoren. Kirit Ungol U Planinama Senke koje su obrazovale zapadni bedem i granicu Mordora nalazio se jedan malo korien i uski prolaz zvani Kirit Ungol, "paukov prolaz". Taj tajni prolaz koristio je Vetac-kralj Nazgula godine 2000. Treceg Doba kad su njegove snage pokuljale iz Mordora i opsele Minas Itil. 2002. godine Minas Itil je pao i prekrten je u Minas Morgul, "kulu utvara". Sledeih nekoliko hiljada godina ovaj prolaz bio je zalvoren, jer je tu divovski zli pauk, po imenu eloba, napravila svoju jazbinu. Svakog ko bi pokuao da tu otputuje prodralo bi ovo udovite. Sauron je smatrao da sad niko ne moe da ude u njegovo kraljevstvo kroz taj prolaz, ali godine 3019. Hobiti Frodo Bagins i Semvajz Gemdi, u pratnji Smeagola Goluma, savladali su elobu. Oni su zatim porazili sile troglavih, zlodunih statua uvara po imenu Osmatrai, i preiveli iskuavanja kod orke Kule na grebenu prolaza. Bila je to poslednja prepreka Kirit Ungola i Hobiti su se najzad uputili u paklenu zemlju Mordor. Kolovosci Iz zemalja Runa u devetnaestom veku Treeg Doba Sunca jedan istonjacki narod je doao da ratuje s Ljudima Gondora. Oni su bili brojan i dobro naoruan narod, s velikim koijama i bojnim kolima koje su vukli konji. Zapadni Ljudi su ih nazivali Kolovosci i tokom stotinu godina oni su ratovali s Gondoranima. 1856. voenaje prva bitka u kojoj su Kolovosci porazili Gondor i njegove saveznike, Severnjake. Oni su ubili Kralja Narmakila II, zauzeli zemlje Rovaniona i porobili Severnjake koji su tu iveli. Kolovosci su vladali Rovanionom do poslednjih godina tog veka kad su se Severnjaci pobunili, i Kalimhtar, novi kralj Gondora, poveo svoju vojsku na sever. U bici na Dagorladu Kolovosce je ovaj novi kralj potisnuo na istok u Run. Ali i dalje su Kolovosci izazivali nevolje na pograninim podrucjima Gondora i, uz pomo Utvara Prstena i Haradrima, 1944. poveli su jo jedan rat protiv Gondora. I tako, napadnuti i sa istoka i sa juga, Gondorani su bili primorani da podele svoje vojske: 62

gondorski Kralj Ondoher je otiao na istok, gde su njegovu armiju razbili Kolovosci i on i njegova dva sina su ubijeni. Ali, juna armija Gondora je porazila haradrimsku vojsku i zatim marirala na istok. Ona je iznenadila Kolovosce koji su slavili pobedu i satrla ih s osvetnikim besom. Njihov logor je zapaljen, a oni koji nisu pobijeni u Bici kod Logora su saterani u Mrtve Barutine gde su nastradali. Odonda je ime Kolovozaca nestalo iz letopisa zapada i oni se vie ne pominju ni u jednoj od istorija Vilenjaka i Ljudi. Konji Kako su konji prvo nastali, u istorijama Arde se ne govori ali je poznato da je Nahar, pastuv Oromea, Lovca Valara, bio prvo takvo bie koje je dolo na Svet. I mada su svi konji preuzeli lik od Nahara, on je najmoniji i najlepi od te rase. Njegove kopite su zlatne i njegova dlaka je danju bela a srebrna nocu. Neumoran, Nahar putuje preko Zemlje lako, kao to najbri orao juri kroz vazduh.Ljudi i Vilenjaci su odgajali konje za svoje potrebe, ali kau da su plemenitije rase poticale od Nahara, a to su bili Vilin konji Eldamara i oni po imenu Meari koji su iveli u Rovanionu. Te plemenite pasmine su bile najveim delom bele ili srebrno-sive. Bili su dugoveni i hitri, a razumeli su jezike Vilenjaka i Ljudi. Najuveniji od konja Visokorodnih Vilenjaka u istorijama koje su dole do Ljudi su oni koje su Noldori doveli u Srednju Zemlju, a najpoznatiji od tih konja bio je onaj po imenu Rohalor. Bio je to konj od megdana koga je Fingolfin, najhrabriji od noldorskih kraljeva, jahao u svom velikom zlosrenom dvoboju s Morgotom Neprijateljem. U Treem Dobu Sunca najplemenitiji konji Srednje Zemlje bili su oni divlji pastuvi Rovaniona koje su zvali Meari. U dvadesetestom veku tog Doba Eorl, prvi kralj Konjanika Marke, ukrotio je Meare, i mnogo vekova te Konje su mogli da jau samo kraljevi Marke i njihovi sinovi. Bilo je drugih rasa Konja u mnogim krajevima Srednje Zemlje, gde su ih Ljudi, Vilenjaci i neke druge rase - i dobre i zle - uzimale da im slue. Mnogi od Ijudi koji su izali iz Runa ili Harada dolazili su u rat jaui Konje, ili u bojnim kolima koje su vukli konji. Konji Utvara Prstena su zaista ulivali strah, ali jo straniji su bili Konji koji su dovedeni u kraljevstvo Saurona u Mordoru. Orci iz Mordora su esto dolazili do konja Rohirima po noi i odvodili ih svom gospodaru, Sauronu. i on je izopaavao njihov plemeniti lik i sao-braavao ga zlom cilju. Na takvom jednom pastuvu jahao je zapovednik Barad-dura, Crni Numenorejac koga su zvali Usta Sauronova. Ta ivotinja bila je ogromna i crna, a njena mucena glava bila je kao velika lobanja i iz nozdrva i oiju su joj izbijali crveni plamenovi. Kornjaa-riba Kornjaa Riba Divovsko morsko stvorenje, poznato kao Fastitokalon u hobitskom predanju, od koga su mornari koji su prolazili pored njega grekom pomislili da je ostivo. Kad su pokusali da na njemu zapale logorsku vatru, ono je zaronilo na dno mora. U predanju Hobita postoji jedna pria o velikoj Kornjai-ribi koja se zove Fastitokalon. Da li je ova pria proizala iz toga to je neko video morsko udovite ili je bila tvorevina hobitske mate ne moe se otkriti, jer nijedna druga rasa na Ardi nikad ne pominje ovo mono stvorenje. Korsari (Gusari) U Treem Dobu Sunca strani Korsari od Umbara tiranisali su obalske predele Srednje Zemlje mnogo vekova. Pogled na njihove velike brze brodove sa crnim jedrima uvek je ispunjavao narode Srednje Zemlje strahom jer su oni nosili mnoge ratnike, a pokretala ih je snaga robova koji su veslali. Numenorejci su bili osnivai Umbara u Drugom Dobu Sunca, ali su s vremenom podlegli zlu i, posle Pada njihove Zemlje u Zapadno More, neki su ostali u Umbaru i prozvani Crni Numenorejci. Oni su bili zla sila na moru. Ali, s vremenom su kraljevi Gondora krenuli protiv njih, a 1050. Treeg Doba 63

mo Crnih Numenorejaca je zauvek skrena, i Umbar je postao jedna tvrdava gondorskog kraljevstva. Ali sa Haradrimima, koji su esto napadali Umbar, a i sami takoe bili pobunjenici u okviru Gondora, oduvekje bilo kavgi, sve dok najzad buntovnici Gondora, Haradrimi i ona nekolicina lutajuih Crnih Numenorejaca koji su preostali nisu osvojili Umbar s mnogo velikih brodova i povratili njegovu mo. Tako su od petnaestog veka do Rata za Prsten ovi Ijudi nazivani Korsari od Umbara i uvek su ubrajani medu glavne neprijatelje Dunedaina Gondora i Arnora. "Crvena Knjiga Zapadne Mee" govori kako se u poslednjem veku Treeg Doba dunedainski poglavar "Aragorn", sin Aratorna, pokazao kao glavni vinovnik sloma Korsara. Jer, ovaj estoki ratnik je poveo Dunedaine Gondora u luke Umbara. Tu je ubio njihovog zapovednika i potpalio njihovu flotu. U samoj godini Rata za Prsten Aragorn je vodio vojsku fantoma iz Dunharoua do korsarskih crnih brodova kod Pelargira. S ovim Mrtvim Ljudima od Dunharoua Aragorn je ponovo potukao gusare, i to je bio njihov konani poraz jer je poglavar oteo sve njihove brodove. Ovim podvigom on je i skrio mo Korsara i preokrenuo sreu u Ratu za Prsten. Aragorn je upotrebio crne brodove Korsara da pobedonosno dovede saveznike Dunedaina u Bitku od Pelenorskih Polja. Kraljolist Iz izgubljene zemlje Numenorejaca u Srednju Zemlju je doneta jedna biljka koja je dugo koriena kao jednostavni narodni lek za blae telesne bolove i glavobolje. Na sivovilenjakom jeziku nazvana je Atelas, ali Ljudi su je zvali Kraljolist, jer su njihove legende priale o njenim arobnim isceliteljskim svojstvima u rukama numenorejskih kraljeva. Kraken Prema najstarijim priama, Melkor, sila najveeg zla, u svom kraljevstvu Utumno u Srednjoj Zemlji okotio je morima spavajui drevnim snom bez snova, neuznemireni, ak do u Treeg Doba Sunca. "Crvena Knjiga Zapad-ne Mede" pripoveda kako je, kada je jedan vatreni Balrog osloboen u patuljakom kraljevstvu Moriji, jo jedno bie izalo iz mranih voda to su bile ispod velikih planina. Bio je to jedan veliki Kraken, s mnogo pipaka i ogroman, s nekakvim sluzavim sjajem. Bio je sjajan i zelen, a mastiljavi zadah je izlazio iz njegove neiste telesine. Kao neka gomila zmija leao je u crnoj vodi ispod planine. Konano se pojavio u istoj vodi reke Siranon koja je tekla od Zapadne Kapije Morije. Tu je podigao jedan veliki zid u koritu reke i napravio za sebe jednu crnu barutinu, jezivu i ustajalu. Kraken je bio uvar Zapadne Kapije i niko nije mogao da proe a da ga ne izazove. Zbog toga je u "Knjizi o Mazarbulu" nazvan uvar u Vodi. Za vreme Potrage za Prstenom Druina Prstena je probudila ovo zlo bie, ali je uspela da pobegne u Moriju. Krebain Prie pripovedaju o jednoj vrsti velikih crnih vrana koje su ivele u Dun-lendu (Mrkoj Zemlji) i umi Fangorn u Treem Dobu Sunca. Te ptice su nazvane Krebain na jeziku Sivih Vilenjaka, a bile su sluge i uhode zlih sila. Za vreme Rata za Prsten one su pretraivale nadaleko i nairoko predele Srednje Zemlje tragajui za nosiocem Vladajueg Prstena. Krilate Zveri Pria se da su u vreme Rata za Prsten one neupokojene duhove zvane Nazguli nosile u visini Krilate Zveri.Bra od svih vetrova bila su ta stvorenja koja su imala kljun i kande ptice, vrat zmije i krila slepog mia. Pria se da su hranjene orkim mesom i porasle, postavi vee od bilo kog krilatog stvora Treeg Doba. Ali, ma kako crne i zle bile, Krilate zveri nisu bile neupokojena bia i utvare kao njihovi gospodari, pre su bili ivi stvorovi kao Zmajevi, samo jo stariji. Njih je odgajio Melkor u senkama koje su vrebale u Dobima Svetiljki, kad su iz Jama Utumna izali Kraken i zmija. Ipak, ma kako bili drevni, i mada snani i strani u svojoj slubi Sauronu u Ratu za Prsten, njihovo je 64

vreme na Srednjoj Zemlji prolazilo. Jednu Krilatu Zver je usmrtio Vilenjak Legolas, a drugu je ubila vitez-deva Eovina, oni koji su preostali su stradali u holokaustu koji je unitio Mordor u poslednjim godinama Treeg Doba. Krvovrane Drevno hobitsko narodno predanje govori o movarnim predelima gde su obitavale zle utvare zvane Mjaukala. U tim ukletim barutinama takoe je postojala jedna zla pasmina crnih ptica zvanih Krvovrane. Krvovrane su bile ptice leinari i iveli su blizu Mjaukala, prodiruci ostatke njihovog plena. Kud-Dukan U svakom kraju Srednje Zemlje narod Poluana, koje su Ljudi zvali Hobiti, nosio je razlicita imena u skladu s jezikom raznih naroda. U zemlji Rohan Hobite su nazivali Kud-Dukan, to znaci "stanovnici rupa". Smatra se da su od tog korena rei hobitski izraz Kuduk poeli zajednicki da upotrebljavaju i Hobiti Okruga i Ljudi od Brija u kasnijem periodu Treeg Doba Sunca. Kulumalda U umovitoj provinciji Severni Itilijen, u kraljevstvu Gondor, nalazilo se ostrvo Kair Andros koje je, kao neki usidreni brod, mirovalo u Reci Anduin. Na tom ostrvu je raslo najlepe od drvea Itilijena. Ono se zvalo Kulumalda, to znaci "zlatno-crveno", jer je takva bila nijansa njegovog lia. Za vilenjaki narod njihova lepota bila je kao neko bledo seanje na Laurelin, ono veliko Drvo Valara u Neumirucim Zemljama, koje je bilo blistavo vie nego to se uopte moe zamisliti i koje je nosilo i ime Kulurijen, to znaci i "zlatno" i "crveno". Kvendi Kao to se pripoveda u "Ainulindale", sve to se rodilo na svetu bilo je oblikovano u velikim temama Muzike Ainura. I samo je Iluvatar shvatio teme koje su stvorile rasu Vilenjaka. Tako, kada su Vilenjaci doli na Svet, budei se uz pogled na Zvezde i uz zvuk vode, kao da je Muzika Ainura bila rodena u njima. Od svih bia na Svetu oni su bili prvi koji su progovorili. Glasovi Vilenjaka su bili predivni i neni kao voda, a oni su bili radoznali za sve pojave i ili su po Svetu dajui imena svemu to vide. Oni su bili uitelji svim rasama i stvorenjima na Zemlji koji su hteli da naue vetine govora i pesme. Tako su Vilenjaci poeli sebe da zovu Kvendi, to znaci "govornici" ili "oni koji govore", po njihovom najveem umeu, a potom su nazvali svoj jezik Kvenija, to jednostavno znai "govor". Svi jezici Sveta su poticali od tog jednog izvora, koji je njihov koren i koji najlepe zvui uhu svih koji vole lepotu u njenim razliitim oblicima. Divovski Enti su bili prva rasa koja je nauila da govori od Kvendija, ali ubrzo se ta vetina irila, sve dok ak i Ljudi i zli Orci i Divovi nisu nauili kako se ona koristi. I mada je Kvenija bio prvi jezik Kvendija, to nije bio njihov jedini jezik. Jer Avari i umski Vilenjaci su govorili narejima koja su se menjala tokom Doba Zvezda i Sunca kako su se menjali predeli Srednje Zemlje. Zbog dugog izgnanstva Telerija na Tol Ereseji, govor ovog Treeg Roda koji je obitavao u Alkvalondeu je takode bio jedno nareje drevnog govora. Jedino je meu Vanjarima i Noldorima u Neumirucim Zemljama Kvenija ostao blizak jeziku kojim se govorilo u vreme Buenja. Poto su sindarski Vilenjaci dugo vladali zapadnim zemljama i poto su bili brojniji od noldorskih izgnanika, svi Eldari u Srednjoj Zemlji su uobiajeno koristili sinadrinski jezik. Uistinu, do Treeg Doba Sunca samo su Eldari, Enti i dunedainski velikai i dalje znali Kveniju, a ak i za njih to nije bio jezik za svakodnevnu upotrebu ve jezik uzvienih ceremonija, drevnih pesama i romantinih pria i istorija Visokorodnih Vilenjaka.

65

Labudovi U prii o Velikom Putovanju Vilenjaka se pripoveda kako su labudovi Ulmoa najzad doveli Telere u Eldamar, posle dugog izgnanstva na Tol Ereseji, Samotnom Ostrvu. Ose Majar je doao kod Telerija i nauio ih kako da sagrade veliku flotu koja bi mogla da ponese ceo njihov Rod. Kad su brodovi napravljeni, Labudovi Ulmoa, Gospodara Voda, pojavili su se sa Zapada. Ta blistava stvorenja su bila bela kao morska pena i kruila su u velikim isprekidanim krugovima oko brodova Vilenjaka. Perjani sjaj i divota ovih ptica bili su skoro jednaki velicini i snazi Manveovih Orlova. Uz pomo dugakih konopaca Labudovi su odvukli veliku flotu Vilin-brodova u Eldamar. Potom su, ogromni i velelepni, kao da nisu bili svesni svog zadatka i kao da uju neki divlji zov, otili. Ali pre no to su ti ravnoduni kljunovi ispustili teglecu uad, taj beli juri i zamah krila zaeli su u srcima Vilenjaka znanja o tome kako se vetrovi igraju po morima i kako da upravljaju svojim belim brodovima koji po njima plove. Pria se da, kad ti Vilenjaci sluaju more na Obali, oni jo uju kako lupaju ta velika krila. Od tada su Teleri nazivani Morski Vilenjaci zbog znanja koje su dobili od velikih Labudova. Na onom mestu, na koje su ih labudovi Ulmoa doveli, Teleri su podigli grad po imenu Alkvalonde, "luka Labudova". Tu su pravili najlepe brodove na Ardi, ak jo vetije oblikovane od onih prvih, a gradili su ih u obliku Ulmovih Labudova, s velikim, belim krilima i kljunovima od jantara i zlata. Laikvendi Od Tri Roda Vilenjaka koi su odabrali da izau iz istonih krajeva Srednje Zemlje i potrae Zemlju Vene Svetlosti na Zapadu bilo je mnogo onih koji su, iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji ili iz slraha od opasnosti koje ih oekuju na putovanju, napustili potragu i nikad nisu stigli u Neumirue Zemlje. Nandori, jedan deo Telerija, bili su jedan takav vilenjaki narod. Denetor, sin nandorskog kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore u Dobu pre Uzdizanja Sunca i odveo ih iz divljine Erijadora u Belerijand, gde su ih doekali Sivi Vilenjaci te zemlje i pruili im zatitu i mnoge darove od elika i zlata. Tu im je dodeljena zemlja koja se zvala Osirijand, "zemlja sedam reka", koja se nalazila najugu Belerijanda. Dok su bili tamo, Nandori su dobili drugo ime - Laikvendi - "Zeleni Vilenjaci" - zbog svoje odee, koje je bila zelena da bi ih sakrila od neprijatelja, i zato to su voleli i poznavali sve to je zeleno i raste. Zaostajali su samo za Pastirima Drvea, Entima, kao zatitnici Olvara ume, i Kelvara takode, jer Laikvendi nisu lovili bia umskih predela. Neko vreme oni su opet bili sreni Ijudi, jer se nijedno zlo stvorenje nije usuivalo da ue u Belerijand u tim danima. Laikvendi su pevali po umama kao slavuji i negovali umu kao Veliki vrt. Njihovo pevanje bilo je tako divno i tako postojano da su Noldori, kad su stigli u tu zemlju, promenili njeno ime u Lindon, to na kvenijskom znaci "zemlja pesme". Ona je zauvek ostala Lindon, ak i poto se sve, sem tog malog dela Belerijanda, sruilo pod more u vreme Velike Bitke i Rata Besnih. Posle oslobadanja Melkora veliko zlo je ponovo stiglo u Srednju Zemlju, kako se pripoveda u "Kventa Silmarilionu". Pojavile su se Melkorove vojske Orka, Divova i Vukova i odigrala se Prva Bitka u ratovima Belerijanda. Mada su Sivi Vilenjaci i Laikvendi izali kao pobednici nad zlom armijom na Amon Erebu i Osirijandu, gospodar Laikvendija Denetor je ubijen. Njegov narod je ispunila velika alost i oni nisu hteli da uzmu novog kralja. Zakleli su se da vie nikad nee da izadu u otvorenu bitku s neprijateljem, nego da e ostati u umskom zaklonu, gde su mogli da svoje dumane uhvate u zasedu dilitima i strelama. Zauvek potom Laikvendi su se drali tog zaveta i postali su plemenski narod i njihovi neprijatelji su bili uznemiravani, ali nisu mogli da ih poraze, jer nisu podizali gradove koje je neprijatelj mogao da pronae i razori. Ti Ijudi su bili kao vetar u drveu, koji se ponekad moe uti, ali ne i videti. I, s vremenom, posle propasti u etvrtoj i Petoj Bici Belerijanda, mnogi od Noldora i Edaina su se sakrili 66

od neprijatelja u kraljevstvu Laikvendija i dobili od njih mnoga znanja o umi. Lairelose U izgubljenoj zemlji Numenor, u umovitim zapadnim predelima Andustara, nalazio se jedan deo koje je ispunjavalo takvo mnotvo mirisnog zimzelenog drvea da je nazvan Nisimaldar, ili zemlja "Miomirisnog Drvea". Meu mnogo drvea koje je tamo raslo bio je mirisni zimzelen u cvatu po imenu Lairelosc, to znaci "letnji-snenobeli", koga su u Numenor prvi doneli Morski Vilenjaci ostrvskog kraljevstva Tol Ereseje. Landroval Orao od Maglenih Planina, bio je brat Gvaihira Gospodara Vetra, vladara Orlova Maglenih Planina. Landroval i njegov brat su bili najvei Orlovi Treeg Doba i esto su dolazili u pomo Slobodnim Narodima protiv zlih slugu Saurona. Landrovalje leteo s Gvaihirom na mnogim od njegovih pustolovina, i najznacajnijim - u Bici Pet Vojski i borbi pred Crnom Kapijom Mordora. Posle unitenja Jedinog Prstena Landroval i Gvaihirsu spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdija od reka vatrene lave na padinama Planine Usuda. Laurinkve U Hjarostaru, jugozapadnim predelima Numenora, nekad je cvetalo drvo sa zlatnim cvetovima, zvano Laurinkve. Njegovi cvetovi su visili u dugakim grozdovima i bili su veoma omiljeni zbog svoje lepote, a njegovo drvo su veoma cenili mocni numenorejski gospodari mora jer je obezbedivalo odlinu drvenu grau za njihove brodove. Legolas Vilenjacki princ umskog Kraljevstva. Legolas (ije ime znaci "zeleni list") bio je sin Tranduila, sindarskog vilenjakog kralja umskog Kraljevstva Severne Mrke ume. 3019. Treceg Doba Sunca Legolas je postao lan Druine Prstena. Njegov otar vilenjacki pogled, njegove vetine i poznavanje ume i njegov smrtonosni luk su se pokazali kao veoma vredni za Druinu u njihovim mnogobrojnim pustolovinama. Posle smrti Boromira i rasputanja Druine, Legolas je s Gimlijem Patuljkom i Aragornom nastavio dalje i borio se u Bici od Rogburga. Ova trojica su nastavili da jau kroz Prolaze Mrtvih i oteli korsarske gusarske brodove kod Pelargira, zatim su dalje plovili i stigli u Bitku od Pelenorskih Polja. Dok su se jo osecale posledice rata, Legolas je zasnovao koloniju umskih Vilenjaka u Itilijenu. Posle smrti Aragorna godine 120. etvrtog Doba Sunca Legolas je, zajedno sa svojim prijateljem, Patuljkom Gimlijem, otplovio u Neumirue Zemlje. Lindar Kao to se pria u "Ainulindale", sve to je dolo na Svet izalo je iz velikih tema Muzike Ainura. Vilenjaci su bili najlepi od svih bia i njihovo pevanje bilo je skoro ravno lepoti Velike Muzike. Medu Vilenjacima najdivniji pevaci su bili Teleri, koji su neumorno sluali zvuke vode kako udara o obale reka i mora, i njihovi glasovi su postali teni, prodorni i snani. Zbog svog pevakog umea ponekad su bili poznati pod imenom Lindar, to znaci "pevai". Lindon Posle Rata Besnih i unitenja Angbanda, ceo Belerijand, izuzev jednog malog dela, potonuo je u Zapadno More. Bio je to deo Osirijanda odmah na zapadu od Plavih Planina koji se zvao Lindon. Njegovo ime je znailo "zemlja pesme" zato to su Laikvendi, uveni po svom pevanju, od najranijih vremena u ovim umovitim predelima nainili svoj dom. Do Drugog Doba Lindon je bio usko obalsko kraljevstvo, zapadno od onog malog dela Plavih Planina koje su se nalazile u zapadnom Erijadoru. I Lindon i Plave Planine su bile podeljene na dva dela velikim rascepom Zaliva Lune. Severni deo bioje Forlindon, a juni deo Harlinon, i imao je pristanite Harlond. Najvaniji grad i pristanite, meutim, bio je Mitlond, ili "Sive Luke", koji se nalazio u celu Zaliva Lune. Kao jedini preostali deo Belerijanda bio je posebno vaan za Vilenjake. Od poetka Drugog Doba Gil-galad, poslednji Uzvieni Kralj Noldora Srednje Zemlje, doaoje da vlada u Lindonu, a Kirdan, Gospodar Brodova od Falatrima, postao je gospodar Sivih Luka. Posle propasti Vilin Kovaa 169. Drugog Doba i izbijanja rata Saurona i Vilenjaka, Numenorejci su poslali flotu u Lindon i pomogli Gil-galadu da istera Saurona iz Erijadora. Na kraju Drugog Doba, medutim, Gil- galad je morao ponovo da izjae iz Lindona, s vojskom poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi, protiv Saurona u Mordoru. Premda su snage Mordora razbijene, Gil-galad je ubijen. Lindon nije vie imao Uzvienog Kralja i 67

kraljevstvom je otada vladao Gospodar Kirdan iz Sivih Luka. Tokom Treeg Doba Vilenjaci Lindona su bili umnogome oslabljen narod, i u sve veem broju su se ukrcavali na svoje arobne bele brodove i plovili na zapad u Eldamar, u Neumirue Zemlje. Medutim, s vremena na vreme Kirdan bi, koliko god je mogao, slao pomo Dunedainima, a u Bici od Fornosta ba Vilenjaci Lindona su preokrenuli ratnu sreu i najzad skrili mo Veca-kralja od Angmara. Opstavi u Ratu za Prsten, Lindon, zajedno sasvim kraijevstvima Eldara u Srednjoj Zemlji, smanjio se tokom etvrtog doba, jer su jedan po jedan Visokorodni Vilenjaci odlazili iz Sivih Luka. Konano, i sam Kirdan je okupio preostale Ijude na svom poslednjem brodu i zaplovio na zapad preko mora u Neumirue Zemlje. Listopram Ent ume Fangorn, Listopramje bilo vestronsko ime za jednog od tri najstarija Enta u Srednjoj Zemlji koja su i dalje bila iva u vreme Rata za Prsten. Listopramovo vilenjako ime bilo je Finglas. Krajem Treeg Doba on se veoma malo kretao jer je postao dremljiv i "stablast". Lisuin Mnoge od najlepih cvetova Srednje Zemlje su donosili kao darove smrtnicima sa obala Neumiruih Zemalja Visokorodni Vilenjaci Eldamara.Takav je bio sluaj i sa cvetom Lisuin slatkog mirisa.jer istorije Numenora priaju kako su Vilenjaci Tol Ereseje doneli cvet Lisuin i zlatni zvezdocvet Elanor u smrtne zemlje. Ta su dva cveta - jedan zbog svoga mirisa, drugi zbog svoje boje - pleteni u vence i noeni kao krune na svadbenim svetkovinama. Lomelindi Uhu Vilenjaka najljupkiji i najmiliji od ptica pevaica Arde su Lomelindi, "sutonski pevaci", koje Vilenjaci takode nazivaju Tinuvjel, a Ljudi zovu Slavuj. Ime ovih divnih bia je utkano u mnoge prie i glasovi najbajnijih ena, po lepoti uvenih meu Vilenjacima, Melijane, Lutijene i Aruene, porede se s pesmom Lomelinda. Lorelin U Valinoru, zemlji bogova, nalazi se vrt Lorijena, Valara koji je Gospodar Snova, i u tom je prostranom vrtu jezero po imenu Lorelin. Okrueno ovim divnim batama, i s maglovitim, umovitim ostrvom Este Isceliteljke usred svojih svetlucavih voda, Lorelin se smatra najlepim jezerom na Ardi. Lorijen Tokom Drugog i Treeg Doba Sunca Vilinkraljevstvo u Zlatnoj umi na istoku od Maglenih Planina su esto nazivali Lorijen, ali njegovo pravo ime je Lotlorijen, i njegova istorijaje ispricana pod tim imenom. Pravi Lorijen bilo je divno, starije mesto u Neumirucim Zemljama. Lorijen, to znaci "Zemlja snova", bio je prostrani vrt izuzetne lepote u junom Valinoru gde su Valari, Majari i Eldari dolazili da bi obnovili svoje fizike i duhovne moi. Bio je to vrt Valara Irmoa, koji je i sam najcece zvan Lorijen, Gospodar Snova; bilo je to pitomo mesto puno spokoja, prepuno srebrnog drvea i mnotva cvea. Vode njegovih kristalnih izvora su kao arolijom osveavale sve Valare i Eldare koji su ga poseivali. Usred ovog najdivnijeg od svih vrtova bile su svctlucave vode jezera Lorelin i usred tog jezera bilo je ostrvo s visokim drveem i blagim izmaglicama koje je dom njegove supruge Este, Isceliteljke, Valiere koja daruje spokoj onima koji pate. Lorijenov brat je Mandos, Gospodar Sudbine, a njegova sestra je Niena, Naricaljka. Losoti Na ledenom rtu Forohel na severu od Zapadnih Zemalja iveli su Ijudi zvani Losoti u Treem Dobu Sunca. Oni su bili povuen, miroljubiv narod, koji se drao podalje od svih ratobornih Ljudi Srednje Zemlje. Na zajednikom jeziku Ljudi zvali su se Sneni Ljudi od Ferohela, a govorilo se da su potomci Forodvaita severne Pustare. Losoti su bili siromaan narod s malo svetovnih znanja, ali su bili upueni u osobenosti svojih hladnih predela i ivot u njima. Svoje domove su gradili od snega i, u sankama i na kolauim klizaljkama, prelazili su ledene predele i lovili ivotinje debelog krzna od koga su pravili odeu. Tvrdi se da su Losoti mogli da predvide, po mirisu vetra, kakvo e biti vreme. Lotlorijen 68

Najlepe Vilinkraljevstvo koje je ostalo na Srednjoj Zemlji u Treem Dobu Sunca naiazilo se u Zlatnoj umi, odmah na istoku od Maglenih Planina, iza kapija Morije. Ono se zvalo Lotlorijen, "zemlja drvea u cvatu", a takode se zvalo i Lorijen, "zemlja snova", i Laurelindorinan, "zemlja doline pevajuceg zlata". U ovom umskom kraljevstvu raslo je Malorn drvee zlatnih listova i srebrne kore. Bilo je to najvie i najlepe drvee Srednje Zemlje i na njegovim visokim granama Vilenjaci Lotlorijena, koji su se zvali Galadrimi, ili "Ijudi drvea", nainili su svoje domove na platformama zvanim telaini ili fletovi. Galadrimi su uglavnom bili skoro nevidljivi, jer su se kretali uokolo meu visokim granama i nosili sivovilenjacke ogrtace koji su posedovali magicna kameleonska svojstva. Ovde su vladali noldorska Kraljica Galadrijela i sindarski Kralj Keleborn; i deo sjaja eldarskih kraljevstava iz drevnih vremena mogao se nazreti u ovom carstvu. Lotlorijen je imao jednu veliku grad-palatu po imenu Karas Galadon, "grad drvea". Bilaje to kraljevska palata sagraena na vrhu jednog visokog brda gde se nalazilo najvie drvee u umi. Ovo je brdo bilo opasano zidom i kapijama, a zatim okrueno drugim velikim drveem. Graen po uzoru na sivo-vilenjako Kraljevstvo Dorijat u izgubljenom Belerijandu, Lotlorijen je na slian nain tien monom arolijom. Galadrijela je bila po poloaju najvii Eldar koji je ostao u Srednjoj Zemlji i uz mo Narje, njenog Prstena Dijamanta i Vode je oko Lorijena bacila ini koje su ga titile, tako da neprijatelji nisu mogli da u njega uu i uine ga vidljivim Sauronovom Oku. Tokom gotovo svih godina Treeg Doba Lotlorijen je ostao po strani od borbi drugih naroda Srednje Zemlje, ali za vreme poslednjih godina ovog doba Druina Prstena je ula u to kraljevstvo. Beeci od slugu Sauronovih, oni su tu pronali mir i utoite, a od Kraljice Galadrijele su dobili arobne darove koji su im obnovili snagu i volju. U Ratu za Prsten Lotlorijen su mnogo puta napadale Sauronove sluge iz Dol Guldura u Mrkoj umi. Te snage su oterane i, posle pada Mordora, Vilenjaci Lotlorijena su unitili Dol Guldur i preimenovali Mrku umu u umu Zelenog Lica. Kada je, poetkom etvrtog Doba, Galadrijela otila iz Srednje Zemlje u Neumirue Zemlje i Keleborn poveo vei deo Galadrima u umu Zelenog Lica i osnovao Istoni Lorijen, Zlatna uma Lotlorijen je polako naputena i arobno svetlo tog mesta je izbledelo. Lutijena Vilinska princeza Dorijata, bila je ki Sindarskog sivovilenjakog Kralja Tingola i Melijane Maje. Roena je u Drugom Dobu Zvezdane Svetlosti i smatrana je za najlepu devu koja se ikad rodila u bilo kojoj rasi. Godine 465. Prvog Doba Sunca srela je smrtnog edainskog junaka Berena i oni su se zaljubili jedno u drugo. Kralj Tingol to nije odobravao i postavio je Berenu nemogui zadatak: potragu za Simarilom. Uprkos mnogih opasnosti, Lutijena se takoe uputila u potragu. S Huanom, Lovakim Psom Valara, ona je nadvladala Saurona na Ostrvu Vukodlaka i oslobodila Berena iz tamnice. Zatim je pola dalje s Berenom u Angband gde je bacila ini koje su omogucile Berenu da isece Silmarile iz Morgotove gvozdene krune. Mada je potraga na kraju uspeno zavrena, ona je Berena kotala ivota. Lutijena je bila tako alosna da je svenula i umrla. Medutim, kada je stala pred Mandosa, Gospodara Mrtvih, zapevala je pesmu takve tuge da je on, saalivi se, podario paru drugi smrtni ivot. Konano sjedinjena s Berenom, Lutijena je uskoro rodila Diora, njihovog sina jedinca. Dvoje zaljubljenih su iveli mirno jo etrdeset godina u Osirijandu pre no to im je dodeljena druga i konana smrt. Ljudi Kao to su se Vilenjaci rodili s Paljenjem Zvezda, tako su se Ljudi pojavili s Uzdizanjem Sunca. U zemlji koju Vilenjaci zovu Hildorijen, "Zemlja onih koji slede", koja se nalazila na dalekom istoku Srednje Zemlje, Ljudi su po prvi put otvorili oi gledajui novo svetlo. Za razliku od Vilenjaka, Ljudi su bili smrtni i, ak i po merilima Patuljaka, kratkoveni. Po telesnoj snazi i prefinjenosti uma Ljudi su se teko mogli porediti s Vilin-narodom. Oni su bili slaba rasa koja je brzo i lako podlegala zarazama i surovim vremenskim uslovima u svetu. Iz tih razloga Vilenjaci su ih zvali Engvar, "boleljivi". Ali Ljudi su bili tvrdoglavi kao rasa i mnoili su se bre no i jedan drugi narod, izuzev Orka, i mada ih je veliki broj stradao, oni su se ponovo mnoili pa najzad ojaali u istonim zemljama, i zato su ih neki zvali Otimaci.Morgot se uputio u ove zemlje i u Ljudima je uglavnom, 69

nalazio narod koji je lako mogao da potini svojoj volji. Neki su pobegli od ovog zla i ratrkali se na Zapad i Sever. Konano su stigli do Belerijanda i do KraIjevstva noldorskih Vilenjaka. Noldori su prihvatili vazalstvo ovih Ljudi i zvali ih Drugorodeni, ali kasnije, poto je vei deo stanovnika Belerijanda govorio sivovilenjackim jezikom, oni su ece nazivani Edaini, "drugi". Edaini su bili podeljeni u tri mnotva: prvu Kua Beorovu, drugu Kuu Haladinovu i Trecu Kua Hadorovu. Slavna su dela Tri kue Vilin-prijatelja. Od pria o Ljudima u Prvom Dobu je i "Narn i Hin Hurin", koja govori o Hurinu ubici Divova; o Turinu koji je ubio Glaurunga, Oca Zmajeva; o Berenu, koji je isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune; i o Earendilu Moreplovcu koji je plovio "Vingilotom" i nosio Jutarnju Zvezdu po nebesima. U Prvom Dobu jo je onih od rase Ljudi dolo sa Istoka. Oni su bili drugaciji narod koga su Vilenjaci zvali Garavi Ljudi ili Istonjaci. U ratnim vremenima veina ovih Ijudi se pokazala kao neverna i, mada su glumili prijateljstvo s Vilenjacima, izdavali su ih Morgotu, Mranom Neprijatelju. Kada je prvo Doba Sunca okonano i Morgot baen u Prazninu, zemlja Belerijand je potonula pod Zapadno More. Svi neprijatelji koji su naseljavali Belerijand su pobijeni, kao i veina Vilenjaka i Edaina. ak su se i Edaini koji su preiveli to doba podelili. Neki su pobegli od potonua Belerijanda i otili na Istok. Oni su iveli u Dolovima Anduina s drugima od njihovog roda koji nikad nisu ni uli u Belerijand i bili su poznati kao Severnjaci od Rovaniona. Drugi od Edaina su otili na Jug s Vilenjacima. Tim Ijudimaje dodeljena zemlja koja je leala u Zapadnom Moru. Oni su nazvani Dunedaini, Ljudi Zapadne Zemlje, to je na vilenjakom jeziku bilo Numenor. U Drugom Dobu Dunedaini su ece nazivani Numenorejci i postali su mona sila na moru. Zatim je i ivotni vek Numenorejaca produen i njihova mudrost i snaga su se takode poveali. Njihova istorija u Drugom Dobu bila je slavna ali su, poto ih je zaveo i iskvario Sauron, krenuli u rat protiv Valara i bili uniteni. Numenor je bacen u veliki ambis, Zapadno More ga je prekrilo i njega vie nije bilo. Veina Numenorejaca je stradala, ali bilo je onih koji su spaseni od propasti, ukljuujui i neke koji su bili poznati kao Crni Numehorejci. Ti Ijudi su iveli u zemlji Umbar na jugu Srednje Zemlje. Medutim, najplemenitiji od Numenorejaca su se vratili u Srednju Zemlju u devet brodova; njihov gospodar bio je Elendil Visoki i s njim su bila dvojica njegovih sinova, Izildur i Anarion. Ti Elendili, "verni", koji su bili od istinske loze Dunedaina, stvorili su dva mona kraljevstva u Srednjoj Zemlji: Severno Kraljevstvo Arnor i Juno Kraljevstvo Gondor. Medutim, mo Saurona je ponovo rasla, i zato su oni obrazovali Poslednju Alijansu Vilenjaka i Ljudi, koja je zdruila sve vojske Dunedaina i Vilenjaka. Ljude je predvodio Elendil, a Vilenjake Gil-galad, poslednji Uzvieni Kralj. Mnogo Ljudi zvanih Haradrimi, iz junih zemalja, borilo se protiv njih, kao i drugi iz Runa, koji su bili Istonjaci, i neki koji su doli iz Kraljevstva Umbar -Crni Numenorejci. Alijansa je porazila Sauronove legije. Medutim, Gil-galad, Elendil i Anarion su poginuli u tom ratu i od vladara Dunedaina ostao je samo Izildur. On je isekao Prsten iz Sauronove ake i poslao njegov duh da luta bez lika i oblija po pustim mestima Srednje Zemlje. Tako je otpoelo Tree Doba. Poto je oteo Jedini Prsten iz Sauronove ake, Izildur ga nije unitio, i u prvim godinama ovog Doba njega je zadesila nesrea. Orci su ga pokosili crnim strelama na Gladenskim Poljima i Prsten je dugo bio izgubljen. Od Dunedaina koji su preiveli bili su tu i sinovi Izildurovi, koji su vladali Severnim Kraljevstvom Arnor, i sinovi Anariona, koji su vladali Junim Kraljevstvom u Gondoru.Bilo je takoe drugih rasa Ljudi koji su se bili uzdigli na istoku i jugu, i mnogi su se sad pojavili. Balkoti, Kolovosci i drugi 70

Istonjaci su doli iz Runa da se suprotstave Dunedainima Gondora, dok su sa juga Haradrimi i Varjazi napredovali s Crnim Numenorejcima. Medutim, Gondorani su bili snani i porazili su sve neprijatelje. Ali, na severu je jaala jedna druga sila u zemlji Angmar. U toj je zemlji vladao Vetac-kralj, i on je okupio vojsku Orka i zlih stvorova, kao i Brana iz Etenmursa i Istonjaka, da bi poveo rat protiv Severnog Kraljevstva Arnor koje su opustoili. Mada su Dunedaini Gondora naposletku unitili Angmar, sa severnim kraljevstvom Arnor bilo je svreno, i samo je mali broj od tog naroda tumarao pustim predelima i njih su zvali umari Severa. Na jugu i sa istoka bio je stalni priliv varvarskih Ljudi, koje je odavno zavela Sauronova zla moc. Dunlendinzi su napredovali, spremni za rat, kao i Haradrimi i Istonjaci. Ali u to vreme je Gondor stekao saveznika, jer su im u pomo doli konjanici poznati kao Rohirimi. To su bili Severnjaci Rovaniona i bili su kao umski Ljudi i Beorninzi iz Mrke ume, ili kao Jezerski Ljudi od Ezgarota i Bardinzi od Dola, zato to su se neprestano borili protiv zla koje je inio Sauron, Mrani Gospodar. Na kraju Treeg Doba vodio se Rat za Prsten i svi narodi Srednje Zemlje su se udruili ili sa Sauronom ili sa Dunedainima. Sauronova vojska je potuena. Jedini Prsten je pronaden i uniten, a Jedini Kralj je doao medu Dunedaine. Bio je to Poglavar umara Aragorn, sin Aratorna, koji je dobio ime Elesar, pravi Izildurov naslednik. Elesar se pokazao kao snaan i mudar vladar. Jer iako je slomio mnoge neprijatelje u ratu, i nije se u borbi nikoga plaio, sklopio je mir s Istonjacima i Haradrimima, i u etvrtom Dobu Sunca, koje je odreeno da bude Doba Dominacije Ljudi, vladao je mir u Zapadnim Zemljama, a takoe i mnogo godina posle tog vremena, zbog mudrosti Elesara i njegovih sinova.

71

Maglene Planine Dug skoro hiljadu milja, planinski venac po imenu Maglene Planine protezao se od dalekog severa Srednje Zemlje na jug do Provalilje Rohana i razdvajao zemlje Erijadora od Rovaniona. Maglene Planine bile su dom Orka, Velikih Orlova i Patuljaka Kazad-duma. Neko vreme njihov najseverniji kraj je obrazovao odbrambeni bedem Veca-kralja od Angmara i orke tvrave Gundabad, dok je u njihovom najjumjem delu zli arobnjak Saruman branio svoje utvrdenje Izengard. Medu Vilenjacima zvani Hitaiglir, "magleni vrhovi", glavni vrhovi Maglenih Planina su bili Metedras, Bunduatur, Zirak-zi-gal, Barazinbar i Gundabad, dok su Visoki Prevoj, Crvenrog i tuneli Kazadduma bila tri glavna prolaza kroz njih. Majari Kada je Svet stvoren po prvi put, Ainuri, "sveti", izali su iz Bezvremenih Holova i uli u ovu novu zemlju. Ainuri su bili bez lika i oblija u Bezvremenim Holovima, ali su u okviru Krugova Sveta uzimali mnoge i raznovrsne oblike. Ti Ijudi su bili Sile Arde i najmoniji medu njima su bili Valari, kojih je bilo petnaest na broju. Manji Ainuri bili su mnotvo zvano Majari i oni su bili sluge Valara. Mada je Majara bilo mnogo u Neumiruim Zemljama, samo nekolicina njih se pominje u istorijama Ljudi, jer je njihova panja bila retko usmerena na smrtne zemlje i pitanja smrtnika, ve na Valare u Neumiruim Zemljama. Najmoniji od Majara je Eonve, Glasmk Manvea, Gospodara Vetra. Eonveova snaga u borbi se moe porediti ak i sa snagom Valara, i jek njegovih truba predstavlja strah i tre-pet za sve njegove neprijatelje, jer kad taj zvuk jenjava, nailazi Vojska Valara. On je bio taj koji je Edaine poduio velikoj mudrosti i znanju. Ilmare, koja baca svoja svetlosna koplja s nonog neba je glavna od majarskih deva. Ona je takode i pomocnica Varde, Kraljice Zvezda, koja vlada Nebesima. Arienu, vatreni duh koji je nekad bio Maja od Vaninih zlatnih vrtova Valinora, Ljudi najvie potuju. Ona upravlja Sunevim putovanjem jer, kako se pripoveda u "Narsilionu", Sunce je bio poslednji plod Laurelina, Zlatnog Drveta Valara, ono je postavljeno u jednu veliku barku koju je oblikovao Aule, koju je onda posvetio Manve pre no to ju je Ariena odnela na nebo. Kako Ariena ide po danu, tako po noci putuje Tilion, Lovac srebrnog luka. Tilion je nekada bio Majar Oromea, ali sada nosi barku Meseca, koji je bio poslednji cvet Telperiona, Srebrnog Drveta Valinora. Majari Ose i Uinena, sluge Ulmoa, valarskog Gospodara Okeana, poznati su svima koji plove morima. Ose je gospodar talasa Belegaira, Zapadnog Mora, i mada kau da Ose istinski voli Morske Vilenjake i da je on prvi doneo vetinu brodogradnje Svetu, njega se plae svi moreplovci. Jer i u radosti i u besu on predstavlja strahovitu silu. Medutim, svi moreplovci gaje veliku Ijubav prema Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Ona je ena Oseova, i samo ona moe da obuzda njegovu besnu narav i njegov divlji duh. Opkoljeni moreplovci joj se mole da poloi svoju dugu kosu na more i umiri buru. Kao to je Ose voleo Morske Vilenjake, tako je Uinena volela Numenorejce, do Pada Numenora i Promene Sveta ona je uvek putovala ispred brodova ovog naroda s mora. Od svih pripovedanja o Majarima, moda je najudnija ona o Melijani, koja je sluila i Vanu i Estu u Valinoru, ali koja je u Dobima Zvezdane Svetlosti dola u Srednju Zemlju. Tu je u umama Belerijanda srela gospodara Eldara Elvea Singola i udala se za njega. To je jedino sjedinjenje Vilenjaka i Majara koje je ikad bilo, i tokom etiri duga doba zvezda i jedno doba Sunca Melijana bila je kraljica Sivih Vilenjaka i ena Elvea, koga su zvali Tingol i Kralj Sivi ogrta. U to vreme njihov posed bilo je najlepe kraljevstvo Srednje Zemlje zbog svetlosti i lepote Melijanine. Ali, na nesrecu, Tingol je ubijen pred kraj Prvog Doba Sunca. Melijana se obavila tugom i svetlost kraljevstva je izbledela. Kraljica se digla i ponovo vratila u Valinor, napustivi zauvek Smrtne Zemlje. 72

Mnogi drugi dobri i snani duhovi doli su da se nasele u Srednjoj Zemlji. To su moda bili Majari, kao Melijana, ali se to iz hronika ne moe saznati. Glavni od njih u priama o Srednjoj Zemlji je onaj koga su Sivi Vilenjaci nazivali Jar-vain Ben-adar, to znai i "star" i "bez oca". Patuljci su ga nazivali Forn, Ljudi Orald, a Hobiti su ga zvali TomBombadil. Bio je to veoma neobian i veseo duh, nizak, stamen ovek, s plavim oima, crvenim licem i smeom bradom. Nosio je plavi kaput, visoki pohabani eir s plavim perom i velike ute izme. Poto je uvek pevao ili govorio u stihovima, izgledao je kao neki budalasti i nastrani stvor, ali on je bio apsolutni gospodar Stare ume Erijadora u kojoj je iveo, i nikakvo zlo u okvirima Sveta nije bilo dovoljno snano da ga dosegne u njegovom carstvu. Drugi duhovi, koji su moda bili sluge Valra Ulmoa, takode su iveli u Staroj umi. Jedan od njih bila je ena Reka od Vitlovindla, a drugi duh je bila e njena erka, Zlatozrna, Bombadilova ena. Zlatozrna je bila zlatokosa i lepa kao neka vilinska kraljica. Imala je srebrno i zlatno ruho, a cipele nalik na riblju krljut. U njenoj kosi i za pojasom bilo je mnogo cvea, a pesma joj je bila kao poj ptica. Na kraju prvog milenijuma Treeg Doba Sunca pria se da su petorica Majara dola u Srednju ZemIju. Oni nisu doli u velianstvenim oblicjima, nego u liku staraca. Svaki je imao belu bradu i bio obuen u putniki ogrta s kapuljaom, iljati eir i nosio je po jedan dugacki tap. To su bili Istari koje su Ljudi zvali arobnjaci i mnogo od njihove price je ispripovedano u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee". Ali samo trojica od petorice se navode u istorijama. Radagast Smedi bio je gospodar ptica i umskih ivotinja i iveo je blizu Mrke ume u Rozgobelu. Saruman Beli bio je pri nastanku Reda Istarija smatran za najveeg, i izvesno vreme bio je zaista vet i mudar, ali se priklonio zlu i gurnuo u propast mnoge, a sam bio potpuno uniten u svojim naporima da za sebe ostvari veliku mo. Gandalf Sivi bio je najuveniji od Istarija. U poetku se zvao Olorin i sluio je i Lorijena Gospodara Snova i Nienu Naricaljku, bio je priznat kao najmudriji od majarske rase. Poslednja dvojica od Istarija bili su Alatar i Palando, zvani Plavi arobnjaci, i sluili su Oromea, Jahaca. 0 njihovoj sudbini i delima u Srednjoj Zemlji malo se govori. Ali, nisu svi Majari bili dobri i lepi duhovi. Mnoge je zaveo i iskvario buntovni Valar, Melkor Neprijatelj. Medu njima su prednjaili Balrozi, koji su nekad bili sjajni vatreni duhovi, svetli kao Ariena koja vodi Sunce, ali su mrnjom i besom izopaeni u demonska oblija. Ogrnuti neistom tminom, Balrozi su imali vatrene grive i rukovali su ognjenim bievima i maevima. Gotmog je bio njihov gospodar, a pria o delima vojski Balroga je dugaka i krvava. Duh kojije uzeo oblije ogromne i zastraujuce enke Pauka zvao se Ungolijant. Ona je prodirala svetlost, bljuvala tminu i plela crnu mreu nesvetlosti kroz koju niiji pogled nije mogao da prodre. Niko nije mogao da ukroti ovaj duh koji je nekad moda bio Melkorov Majar. Ungolijantje odavno poela da slui samo sebe i, mada je s Melkorom unitila Drvee Valara, konano se okrenula protiv Melkora. Na kraju, saterana u velike pustinje Severa, pria se da je, nemajui nikog drugog na koga bi se okomila, proderala samu sebe. Vampiri i Vukodlaci Angbanda su moda takode bili Majari u svom nastanku, kao i Balrozi. Kau da su oni bili zlokobni dusi koji su uzimali na sebe uasna oblija, ali nijedna pria ne govori o njihovom postanku. Od svih Vampira jedino se po imenu pominje Turingvetil, "Gospodarica senke", a od ogromnog mnotva Vukodlaka Draugluin se navodi i kao njihov gospodar i kao praotac. Jedan Majar je po uvenju iznad svih ostalih zbog svoje velike zlobe, kako priaju istorije Srednje Zemlje. To je Sauron, cije ime znaci "prezreni". Sauron, Mrani Gospodar, koji je nekad bio Majar Aulea Kovaa, bio je glavni sluga i konano naslednik Melkora. U Dobima Tmine, dokje Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari drali 73

u lancima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Po povratku svog gospodara, i tokom svih ratova Belerijanda, sve dok Melkor nije bacen u Prazninu, Sauron je bio njegov glavni general. Zvali su ga takode i Gortaur Surovi, a poiveo je najdue od svih Majara koji su sluili Melkora. Mnogo je ratova, pokolja i pustoenja, tokom Doba Svetiljki, Drvea, Zvezda i Sunca, Sauron preiveo. Posle uasa Prvog Doba Sunca, kau, Sauron se ponovo pojavio u Drugom Dobuu lepom i svetlom obliju i uzeo ime Anatar, "davalac poklona". Konano, kad je sebe uinio Gospodarem Prstenova, njegov zli duh se razotkrio i rat, kao crna senka, ponovo je natkrilio Srednju Zemlju. U Padu Numenora Sauronovo telo je uniteno. Ali njegov duh je pobegao u Mordor, i uz moc Jedinog Prstena on je sebi ponovo stvorio lik, mada vie nije mogao da izgleda divno. Odonda je preuzeo oblicje Mracnog Gospodara i postao strahoviti ratnik s crnim oklopom na crnoj koi koja je plamtela i imao je strane, pomamne oi. Meutim, ak i taj lik je uniten na kraju Drugog Doba kad je Mordor pao i Jedini Prsten otet iz njegove ruke. Ali, mo Sauronovog duha bila je tako velika da je u Trecem Dobu on ponovo poprimio oblije. Njegov duh je postao vidljiv ispoljavajui se kao volebna mo jednog velikog Oka bez kapaka. Kao oi svih velikih grabeljivih maaka ume, planine i ravnice pretvorene u jedno, i stvoreno kao samo zlo, bilo je to Oko, opasano smrtonosnim plamenom i okrueno tamom. Meutim, ak i to oblije je zavisilo od moi koja se nalazila u Jedinom Prstenu i, u ratu kojim je okonano Tree Doba, Prsten je uniten. Jo jednom, ali ovog puta konano, Sauronov duh je zbrisan i pretvoren u seni, i ovaj Majar nikad vie nije vaskrsao. Mali Narod Hobiti su bili poznati kao najmanji od naroda Srednje Zemlje u Trecem Dobu Sunca. U visinu su merili izmedu dve i etiri stope i, premda hitri i okretni, bili su daleko manje snani nego Patuljci. I Ljudi i Vilenjaci su ih esto zvali Mali Narod. Malorn Na obalama Srebrotoka, koji je tekao istono od Maglenih Planina, bila je jedna umovita zemlja gde je raslo najvie i najlepe drvee Srednje Zemlje. Bilo je to drvee Malorna, koje je imalo koru od srebra i cvetove od zlata, a od jeseni do prolea i lice mu je bilo u zlatnim nijansama. U Treem Dobu Sunca ova zemlja se zvala Zlatna uma Lotlorijen, "zemlja usnulih cvetova". Ova umovita zemlja drvea Malorna je vilinskim moima pretvorena u sigurno utoite od zlih stvorova, i drvee je tu bujalo i raslo kao ni na jednom drugom mestu u Ardi, izuzev u Neumirucim Zemljama. Tu su iveli Galadrimi, Vilenjaci kraljevstva Kralja Keleborna i Kraljice Galadrijele. I, u zaklonu od grana drvea Malorna, gde se stablo racvalo blizu kronje, Galadrimi su sagradili svoja prebivalita, koja su se zvala telaini ili fleti. Njihov kralj i kraljica su iveli u jednoj velikoj palati na najviem Malornu. Galadrimi su bili kao duhovi uma i u ovom kraljevstvu nije bilo seenja ni paljenja drveta. To je zaista bilo kraIjevstvo drvea, a zlatni sjaj vilinske moi je tu blistao kao nigde drugde u tom Dobu. Malos U poljima Lebenina, uz deltu Reke Anduin, raslo je cvee koje su Sivi Vilenjaci nazvali Malos, "zlatosneg". Njegovi cvetovi su bili bajni i nikad nisu venuli, i u vilinskim pesmama oni su poredeni sa zlatnim zvonima koja su pozivala Vilenjake na Zapadno More. Mandos Na naputenoj zapadnoj obali Neumirucih Zemalja, okrenuti Okruujuem Moru i Zidovima Noi, nalaze se Dvori Mandosa gde se, po predanju Eldara, duhovi poginulih prizivaju da se nastane u Dvoranama ekanja, sve dok ih Iluvatar ne dozove u asu Kraja Sveta. To je Kua Mrtvih, prostrane palate Valara Namoa koji se zove i Mandos, Gospodar Usuda, koji zna sudbinu svega. On je strogi Sudija Mrtvih, koji je samo jednom osetio samilost - kad mu je Lutijena pevala. Njegova ena je Vaire, Tkalja. Njegov brat je Lorijen, Gospodar Snova, a sestra muje Niena, Naricaljka. Manve Valar, Kralj Arde, Manve Sulimo je Gospodar Vazduha, i sa svojom enom Vardom, Kraljicom Nebesa, vlada celom Ardom iz svojih dvora Ilmarina na vrhu Tanikvetila, najvie planine na svetu. Na Manvea, to znaci "Bog", misli se i kad se kae Gospodar Vetra, jer njegov element je ist vazduh, vetar, oblaci i oluje. 74

Orlovi i sve ptice su za njega svetinja. Njegove oi i odea su plavi, a skiptar mu je nainjen od safira. Manve vidi ceo svet pod kapom nebeskom i on je dah svih naroda sveta. Srcu su mu najmiliji vanjarski Vilenjaci je rje njihovo najvee umee poezija, koja je za njega najvie uivanje. Meari Svi Konji Arde su stvoreni po liku Nahara, belog pastuva Oromea, valarskog Konjanika. Pravi potomci Nahara, verovalo se, bili su Meari, "Princevi Konja" od Rohana, jer su oni bili arobni i predivni. Beli i srebrnosivi, bili su brzi kao vetar, dugoveni i neumorni i ispunjeni velikom mudrocu. Prie Rohirima belee kako su prvi Meari stigli do Ljudi Rovaniona. U dvadeset estom veku Treeg Doba Sunca gospodar Eoteod, koji je nazvan Leod, pokuao je da ukroti najlepeg Konja kog je njegov narod ikad video, ali je Konj bio divalj i ponosan i zbacio je Leoda i on je poginuo. Tako je ovaj Konj prozvan ovekova Propast. Medutim, kad je Lodov sin, Eorl, priao ovom Konju, on se, da bi se iskupio, predao mladom velikau. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, Otac Konja, jer od njega su potekli Meari, koji nisu doputali nikome da ih pojae, osim kraljevima i prinevima Eorlove loze. Mada nisu mogli da govore, oni su razumeli jezik Ljudi, i nije im bilo potrebno sedlo niti uzda jer su sluali izgovorenu re svojih gospodara, Rohirima od kraljevske kue. Meare su njihovi gospodari voleli i cenili i zastava Rohirima je oduvek bila hitri beli obris Felarofa kako galopira po zelenom polju. U Ratu za Prsten Meari su obavljali veliku dunost. Jedan po imenu Snena Griva nosio je Teodona, kralja Rohirima, u bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja, gde su zadobili veliku slavu za Rohirime, mada su na kraju i Konj i jaha stradali do Veca Kralja od Angmara. Jedan drugi Meara u ratu je ostvario jo vee podvige. Bio je to Senko i, prekrivi pravilo da niko sem kraljeva i prineva ne moe da jae Meare, nosio je Belog Jahaa, Istarija Mitrandira, koga su zvali i Gandalf. Senko je pokazao da ima odvano srce i jake udove, jer je stajao nepokolebljivo s Belim Jahaem nasuprot uasu Nazgula i prestigao je u trku ak i gnusne Krilate Zveri. On je nosio Gandalfa u zemlje Gondora za vreme opsade Bele Kule. Posle Bitke od Pelenorskih Polja nosio je arobnjaka s vojskom Zapovednika Zapada do Crne Kapije Mordora i u konani sukob sa Sauronovim zlim armijama. Meduzeld Medu najjaim saveznicima Dunedaina u Treem Dobu bili su Kraljevi Marke koji su vladali zemljom Rohan iz palate zvane. Meduzeld, Zlatni Dvor. Meduzeld je bio veliki dvor za svetkovine, sa zlatnim krovom, koga je sagradio Brego, drugi kralj rohirimskih konjanika, godine 2569. On je stajao na najvioj tacki Edorasa, brda-tvrave i prestonog grada Rohana. U njemu je bio zlatan presto kralja, visoki pozlaeni stubovi i isklesani zidovi na kojima su visile bogate tapiserije. U Zlatni Dvor Meduzeld i kod Kralja Teodona dola su ona etvorica iz Druine Prstena kao izaslanici Dunedaina da pozovu Rohirime na oruje u Ratu za Prsten. Melijana Maja Maja, Kraljica Dorijata, Melijana je u Valinoru bila majarski duh koji je negovao drvee u cvatu u Zemlji snova Lorijenu, i sluila je kraljice Valara, Vanu Mladu i Estu Isceliteljku. Medutim, za vreme Doba Zvezdane Svetlosti ona je otila u Belerijand u Srednjoj Zemlji i zaljubila se u Elvea Singola, Uzvienog Kralja Telera. Melijana i Tingol (kako se Elve onda zvao) su zajedno osnovali kraljevstvo Dorijat i sagradili Menegrot. Bilo je to carstvo Sindara, ili Sivih Vilenjaka, zaticeno nevidIjivom preprekom mone arolije, zvanom Prsten Melijanin. Melijana i Tingol su imali jednu ker, Lutijenu, izuzetne lepote. Tokom mnogih Doba Zvezdane Svetlosti i najveeg dela Prvog Doba Sunca Melijanina arolija titila je Dorijat od zla i opasnosti. Konano, medutim, sukob u Ratu Dragulja prodro je i u sindarsko kraljevstvo. Kada su Kralja Tingola izdali i ubili u Menegrotu godine 505. Prvog Doba, ona vie nije mogla da podnese da ivi u Srednjoj Zemlji. Kraljica Melijana 75

je pobegla iz Belerijanda. Njene zatitne ini su oslabile i nestale, a ona se vratila u Neumirue Zemlje. Melkor Valar, Gospodar Tame, ak i kao duh Ainur, Melkor - to znai "onaj koji se uzdie u moi" - bio je ispunjen gordocu i uneo je nesklad u Veliku Muziku i Viziju. Na Ardi Melkor je za svoj posed uzeo Tminu i Hladnou. Za vreme oblikovanja Arde osujetio je njeno stvaranje, tako da je ona ispala oteena i nesavrena. I dok su se Valari bavili gradenjem svog kraljevstva Almarena, Melkor je zaveo i iskvario mnoge duhove Majare. Poveo ih je na sever Srednje Zemlje i podigao svoja suparnika kraljevstva Utumno i Angband. U Ardi je Melkor vodio pet ratova protiv Valara, opustoio Almaren i unitio i Velike Svetiljke i Drvece Valara. Na pocetku se Melkor pojavljivao u oblijima i lepim i gnusnim, ali posle unitenja Drvea Svetlosti zauvek je poprimio svoje zlo oblije kojeg su Vilenjaci zvali Morgot, "Mrani Neprijatelj Sveta". Visok kao kula, Morgot je nosio gvozdenu krunu i crni oklop. Drao je malj zvani Grond, ekic Podzemnog Sveta, i veliki crni tit. U oima mu je sijao plamen zlobe, lice mu je bilo iskrivljeno i iarano oiljcima, a ruke su ga neprestano pekle od vatre Silmarila. Ali, u Ratu Besnih, sva Melkorova mo je unitena, a on je jedini od Valara isteran iz Krugova Sveta, i obitava zauvek u Praznini. Melkor Gospodar Tame. Medu najveima od Valara, Melkor se pobunio protiv ostalih. Vilenjaci su ga nazivali Morgot Mracni Nepi'ijatelj, jer je sve zlou Ardi imalo u njemu svoj zaetak. Menegrot Za vreme Doba Zvezdane Svetlosti najvelianstvenije gradevine na Srednjoj Zemlji su se nalazile u Menegrotu, "Hiljadu Peina", gradu-tvrdavi Sivih Vilenjaka Dorijata u Belerijandu. Menegrot je useen u stenovitu liticu na junoj obali Ezgalduina, pritoke Reke Sirion. U njega se moglo ui samo jednim jedinim kamenim mostom preko reke. Bila je to tajna tvrava-palata sindarskog kralja Elu Tingola i kraljice Melijane Maje. Sagradili su ga za Tingola Patuljci Belegosta i njegove odaje su predstavljale udesan prizor. Poto su Sindari voleli ume, u dvoranama i peinama su bili u kamenu isklesani drvee, ptice i ivotinje, i u njima je bilo mnotvo fontana i svetiIjki od kristala. Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Menegrot je napredovao i cvetao, a ak i tokom veeg dela Prvog Doba Sunca, kad je ceo Belerijand bio u sukobu, ceo Dorijat bio je zatien arobnim moima Melijane Maje. Meutim, prokletstvo Silmarila je na kraju za ishod imalo ubistvo Tingola u samom Menegrotu i Melijanin odlazak. Odonda je Menegrot dvaput pljakan, prvo su ga opustoili Patuljci Nogroda, a drugi put noldorski Vilenjaci. Menegrot je naputen i s ostatkom Belerijanda potonuo pod talasima. Meneltarma Najvia planina na ostrvskom kraIjevstvu Numenor bila je sveta planina zvana Meneltrma, "Oslonac Neba". Ona se nalazila u sreditu Numenora i sa njenog vrha, Svetog mesta Eruovog, tvrdilo se, bilo je moguce videti Kulu Avalonea na vilenjakom ostrvu Tol Ereseji. U podnoju Meneltarme bila je Noirinan, Dolina Grobova Kraljeva, a kraljevski grad Armenelos bio je podignut na jednom oblinjem brdu. Snegovi Meneltarme bili su izvor Sirila, najdue reke u Numenoru. Merjadok Brendibak Hobit od Okruga, Merjadok Brendibak je roen 2982. Treeg Doba, kao sin Saradoka Brendibaka, Gospodara Baklenda. 3018. Meri (Veseli) je postao jedan od etvorice Hobita iz Druine Prstena. Veseli je preiveo mnogo pustolovina sve do rasturanja Druine, kad su i njega i Pipina (Peregrina Tuka) zarobili Orci Izengarda. Kada su Orke napali Rohirimi Hobiti su pobegli u umu Fangorn i pomogli da se ubede Enti da napadnu Izengard. Meri (Veseli) je kasnije postao dvorjanin Kralja Teodena od Rohana. Postao je junaka figura kada je, sa vitezdevom Eovinom, ubio Veca kralja od Morgula u Bici Pelenorskih Polja. Ovaj okraj umalo to nije Veselog kotao ivota, ali ga je 76

Aragorn izleio. Po povratku u Okrug kasnije te godine, Veseli se borio u Bici od Uzvode i kasnije oenio Estelom Bolder nasledivi svog oca kao Gospodar Baklenda. Veseli i Pipin su bili najvii Hobiti u istoriji, trei svojom visinom od etiri i jo pola stope. Godine 64. etvrtog Doba Veseli i Pipin su napustili Okrug da bi proveli poslednjih nekoliko godina ivota u Rohanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz visoke poasti u Kui Kraljeva. Mim Kralj Sitnih Patuljaka Amon Ruda, Mim je bio poslednji kralj Noigit Nibina, ili Sitnih Patuljaka, koji su iveli u peinama ispod Amon Ruda u Belerijandu. Pred kraj petog veka Prvog Doba Sunca celokupno stanovnitvo ove rase u izumiranju se sastojalo od Mima i njegova dva sina, Ibuna i Kima. 486. Prvog Doba Mima su zarobili odmetnici Turina Turambara i on ih je odveo na bezbedno mesto u svoje skrivene peine. Sledee godine Mima su zarobili Orci i on je spasao ivot izdavi Turina i njegovu bandu, koji su uhvaeni u zasedu i pobijeni. Uzalud je, medutim, Mim stekao slobodu. Oba Mimova sina su nastradala, a Turinov otac Hurin je gonio i pronaao izdajicu svog sina i ubio ga jednim udarcem. Minas Anor Grad-tvrava Minas Anor, "Kula Sunca", bio je jedan od tri velika grada Gondora podignut u onom strateki vanom klancu izmedu istonog kraja Belih Planina i zapad-nog zida Planina Mordora. Smeten u podnoju planine, koja se u vencu Belih Planina nalazila na krajnjem istoku, bio je to prvi grad feuda Anoriena i kontrolisao je dolinu na zapadnoj strani Reke Anduin. Kad je sagraden, godine 3320. Drugog Doba, Minas Anor bio je grad dunedainskog Princa Anariona. Njegov blizanac, Minas Itil, "Kula Meseca" koji je sagraen iste godine na najzapadnijem ogranku Planina Mordora i koji je kontrolisao ravnicu na istonoj strani Reke Anduin - bio je grad njegovog brata, Princa Izildura. Oni su zajedno vladali Gondorom iz kraljevske prestonice Ozgilijat, "cita-dele zvezda", koja je premoavala Reku Anduin na sredokrai izmedu dve kule. Posle vekova ratovanja i pustoenja koje je izazvala velika kuga, i Minas Itil i Ozgilijat su bili u ozbiljnom opadanju do sredine Treeg Doba. Do 1640. kraljevski dvor je preseljen u Minas Anor, koji je postao nova prestonica Gondora. Godine 1900. Kalimehtarje sagradio njegovu uvenu Belu Kulu. Kad je konacno Vetac-kralj zauzeo Minas Itil godine 2002. i promenio mu ime u Minas Morgul, postalo je oigledno da sudbina celog Gondora zavisi od odbrane Minas Anora, i njegovo ime je promenjeno u Minas Tirit, "Kula Strae". Pod tim imenom isprian je ostatak istorije ovoga grada-tvrdave. Minas Itil U okviru kraljevstva Gondor grad-tvrdava Minas Itil, "Kula Meseca", sagraden je na zapadnom ogranku Planina Mordora i kontrolisao je feud Itilijen na istonoj obali Reke Anduin. Kad je izgraen, 3320. Drugog Doba, Minas Itil bio je grad dunedainskog Princa Izildura. Njegov blizanac, grad-tvrava Minas Anor je sagraen iste godine za njegovog brata, princa Anariona. Dok je njihov otac Elendil vladao kao Uzviem Kralj Dunedaina iz Severnog Kraljevstva Arnor, braa su zdrueno vladala Gondorom. Samo jedan vek poto je Minas Itil podignut, godine 3429, zauzele su ga Sauronove snage, ali na poetku Treeg Doba Izildur ga je povratio. Meutim, kako su naslednici Izildura od tog doba vladali iz Severnog Kraljevstva Arnor, presti Minas Itila kao kraljevskog grada, ako ne i njegov vojni znaaj, odonda se umanjivao. Godine 2000. napao ga je Vetac-kralj od Nazgula, ije su snage pokuIjale iz Mordora kroz prevoj Kirit Ungol.Posle dvogodinje opsade Minas Itil je pao i pripao Vecu-kralju i ime mu je promenjeno u Minas Morgul. Odonda je on, vise od hiljadu godina, bio glavna baza za Sauronve snage u Gondoru i predstavljao je stalnu pretnju za opstanak dunedainskog kraljevstva. Zle sile nisu isterane iz ovog grad-tvrave sve do kraja Rata za Prsten i, mada je on ponovo nazvan Minas Itil, u njemu vie nikad nisu iveli Gondorani. Minas Morgul Godine 2002. Treceg Doba grad-tvrdavu Minas Itil, "Kulu Meseca", posle dvogodinje opsade zauzele su snage Nazgula, Veca-kralja, i ime mu je promenjeno u Minas Morgul, "Kula Utvara". Takoe su ga zveli Kula Volebnitva i Mrtvi Grad. Slian po strukturi svom velikom takmacu, Minas Tiritu, postao je ukleto i zlo mesto koje je sijalo u noi avetinjskim svetlom. Nekom magijskom moci ili nekom paklenom napravom gornje odaje njegove velike kule su se polako obrtale u stalnoj budnosti. Vie od hiljadu godina Minas Morgulom je upravljala strahovlada Utvara 77

Prstena, to je kao posledicu imalo da feud Itilijen bude skoro potpuno uniten i ostane bez stanovnika. Godine 2050. Vetac-kralj od Morgula je ubio Earnura, poslednjeg kralja Gondora, a 2457. Ozgilijat je opustoila i njegov kameni most razruila vojska divovskih Orka Veca-kralja zvanih Uruk-hai. Za vreme Rata za Prsten Minas Morgulje imao kljuni poloaj u Sauronovoj strategiji. Snage iz Morgula su bile prve koje su se pokrenule direktno protiv Gondora i pregazile Ozgilijat. Zatim, u opsadi Minas Tirita, vodstvo Veca-kralja za vreme Bitke od Pelenorskih Polja se pokazalo kao sudbonosno. Kad je ubijen, to je bio nagovetaj sloma koji e uslediti. Posle unitenja Saurona i pada Mordora, svi zli uticaji su zbrisani iz Minas Morgula, i ponovo su poeli da ga zovu Minas Itil. 'Meutim, nikad vie nisu ga ponovo naselili Ijudi Gondora. Minas Tirit U istorijama Srednje Zemlje postoje dve tvrdave koje se zovu Minas Tirit. Prvu su podigli Visokorodni Vilenjaci Belerijanda u Prvom Dobu Sunca. Podignuta je na jednom ostrvu u Reci Sirion i njena istorija se moe naci pod imenom tog ostrva: Tol Sirion. Drugi i slavniji Minas Tirit se nalazio u zemlji Gondor za vreme Treeg Doba. Godine 2002, kad je grad tvrava Minas Itil, "Kula Meseca", pao i pripao Nazgulu Vecu-kralju i preimenovan u Minas Morgul, "Kulu Utvara", Gondorani su promenili ime svoje preostale kule od "Minas Anor", "Kula Sunca", u Minas Tirit, "Kula Strae". Pokazalo se da joj to ime odgovara, jer preko hiljadu godina Minas Tirit je stajao kao straa protiv zlih sila koje su pretile da potpuno unite Gondor. Od opadanja Ozgilijata u sedamnaestom veku, ova tvrdavaje postala prvi grad Gondora, i tokom celog treeg veka Sauron je usredsreivao svoje misli na to da uniti ovaj poslednji bastion moi. 1900. grad je ojaan podizanjem Bele Kule, a zatim je 2698. Vladajuci Namesnik Ehtelion I obnovio Belu Kulu i poboljao odbrambene poloaje Minas Tirita. Do vremena Rata za Prsten Minas Tirit bio je ogromno i strano brdo-tvrdava, sagraeno na sedam nivoa. Svaki nivo je podignut stepenasto iznad sledeeg i bio je okruen masivnim opasujucim bedemima. Svaki od tih bedema je imao samo jednu kapiju, a iz odbrambenih razloga svaka kapija bila je okrenuta u drugom pravcu od one ispod nje, s Velikom Kapijom na prvom bedemu koja je bila okrenuta na istok. Ovaj naizgled neranjiv grad-tvrdava se uzdizao nivo po nivo, kao neka velika litica preko sedam stotina stopa u visinu do sedmog bedema, koji se zvao Citadela, i unutar tog zavrnog opasujuceg zida bio je podignut moni toranj same Bele Kule. Tako su silna bila utvrdenja Minas Tirita da je bila potrebna sva mo samog Veca-kralja da ih probije, pa ak ni tako nije dospeo dalje od provaljivanja Velike Kapije na prvom bedemu, kad ga je juri rohirimske konjice potisnuo na Pelenorska Polja i njegove snage satrte. Spasavanje Minas Tirita bilo je kljuno da bi se dobio Rat za Prsten i oivelo Ponovno Ujedinjeno Kraljevstvo Arnora i Gondora. Mjaukala Prema predanju Hobita, jedna zla rasa duhova Ijudodera zvanih Mjaukala naselila se u neke movarne predele Srednje Zemlje. Te sablasti, koje su se skupljale u gomilu, naizgled su bile sline uasnim Biima Humki, ali im je dom bio u smradnim i vlanim movarama. Putnici su, idui po njihovoj zemlji, uvek bili u opasnosti, jer su ta stvorenja mnoge uhvatila u zasedu i ubila. Mordor Na kraju prvog milenijuma Drugog Doba Sauron je osnovao jedno zlo kraljevstvo u Srednjoj Zemlji, odmah na istoku od Reke Anduin. Ono se zvalo Mordor, "crna zemlja", i tokom dva doba predstavljalo je snanu Sauronovu bazu u njegovom nastojanju da zavlada celom Srednjom Zemljom. Mordor su sa tri strane branila dva neosvojiva planinska venca, Pepeljaste Planine na severu i Senovite Planine na zapadu i jugu. Kroz te planine postojala su samo dva prolaza, Kirit Ungol na zapadu i Kirit Gorgor na severozapadu. Pored male krune ravnice, zvane Udun unutar Kirit Gorgora, dve glavne oblasti Mordora su bile Visoravan Gorgorota i iroka ravnica i polja robova Nurn. Gorgorot je bio prostrana sumorna visoravan s naslagama lave i orkim jamama, uvek pod pokrovom dima s vulkanske planine Orodruin (ili Planine Usuda) koja se nalazila negde blizu njegovog sredita. 78

Ovde je takoe, na severoistonoj strani visoravni na jednom ogranku PepeIjastih Planina, bilo Sauronovo utvrenje, Mrana Kula Baraddur. Nurn je bio prostrana povrina obradive zemlje koju su naseljavali robovi i gonii robova koji su obezbedivali u velikim koliinama hranu i osnovne materijale za Sauronove armije. Nurn su navodnjavale etiri reke i sve su se ulivale u unutranje more Nurnen. Poto je iskovan Jedini Prsten u vatrama Planine Usuda 1600, Sauron je zavrio Baraddur i otpoeo Rat Saurona i Vilenjaka. Mada je morao da se preda zadivljujuoj snazi Nume-norejaca 3262, Sauron je uspeo da ih uniti prevarom i lukavstvom i da se vrati u Mordor posle unitenja Numenora. 3429. Sauronove snage su zaratile protiv Gondora, ali odmazda za to ga je stigla 3434, kad jc Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka unitila njegovu vojsku na Dagorladu i provalila Crnu Kapiju da bi ula u Mordor. Posle sedmogodinje opsade Baraddur je zauzet, Jedini Prsten je iseen sa Sauronove ake, a sve njegove zle sluge oterane iz Mordora. Poetkom Treeg Doba Mordor je bio prazan i Gondor je podigao Kulu Zuba i tvravu Durtang u severnom prevoju, i Kulu Kirit Ungol u zapadnom prevoju, da bi se nadzirao Mordor i spreilo da bilo ko od Sauronovih rasutih saveznika ue u kraljevstvo. Naalost, posle pustoenja koje je izazvala Velika Kuga 1636, Gondor je napustio ove tvrave i njih su zauzeli Orci koji su se spremali za ulazak Nazgula i samog Saurona. 2942. Sauron se vratio i 2951. poeo da obnavlja Baraddur. Medutim, razaranje Jedinog Prstena se pokazalo kao konani udarac. Sauron je naposletku uniten i Mordor nikad vie nije predstavljao pretnju za mir Srednje Zemlje. Morgot Valar, Gospodar Tame, Morgot, to znai "Mrani Neprijatelj", bilo je ime koje su noldorski Vilenjaci dali zlom valarskom Gospodaru koji je unitio Drvee Valara, ukrao Silmarile i ubio njihovog kralja. Meutim, njegova istorija je ovde ispriana pod njegovim prvobitnim imenom, Melkor. Morija Godine 1697. Drugog Doba Sunca, usred Rata Saurona i Vilenjaka, kad su ceo Eregion opustoile mrane sile, Patuljci monih palata Kazad-duma u Maglenim Planinama su zapeatili svoje velike kapije i nisu vie izlazili u spoljni svet. Odonda se Kazad Dum smatrao tajanstvenim i mranim mestom, njegove istorije i narod su bili nepoznati onima iz spoljnog sveta, i tako je on nazvan Morija, "mrana pukotina". Na taj nain su Patuljti Maglenih Planina preiveli razaranja Drugog Doba, i sreno kopali ispod planina do godine 1980. Treeg Doba. Te godine, dok su tragali za jednom bogatom ilom mitrila u jednom od svojih rudnika, sluajno su oslobodili jednog zlog duha Balroga, koji je bio skriven i spavao pod korenjem Barazinbara od kraja Prvog Doba. I mada su se godinu dana borili protiv tog demona, posle smrti dva svoja kralja Patuljci su napustili Moriju. Odonda je Morija postala carstvo Balroga, Orka i drugih slugu Sauronovih. Nekad zasenjujua lepota njenih dvora i peina je naruena i osakaena, i tako postalo zlokobno, memljivo i ukleto mesto. Pet godina, od 2989. do 2994, jedna grupa PatuIjaka je pokuavala da ponovo uspostavi kraljevstvo u Moriji, samo da bi bila uhvaena u zamku i pobijena kad su ukljeteni izmedu jedne vojske Orka na istonoj kapiji i nove opasnosti, stranog Krakena, zvanog uvar u Vodi, kod Zapadne Kapije. Tek 3019. Treeg Doba Balroga je najzad ubio Gandalf arobnjak. Ipak, iako je zli tiranin Morije ubijen, izgleda da su njene prostrane dvorane i holovi zauvek potom ostali naputeni i pusti. Morikvendi Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka, Kveniji, svi Vilenjaci koji nisu stigli do Neumiruih Zemalja u vreme Drvea Valara su nazivani Morikvendi, Mrani Vilenjaci. To su bili Vilenjaci manje moi do onih koji su bili svedoci najvee slave i sjaja Neumiruih Zemalja. Meu Morikvendijima su bili: Avari, umski Vilenjaci Lotlorijena i Mrke ume, Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari. Morski Vilenjaci Od svih Vilenjaka, Trei Rod, Teleri, najvie su voleli mora Ulmoa, Gospodara Okeana, i najdue su iveli na obalama Belegaira, Mora Zapada. Bili su najupueniji u njegove zakone i zato su nazvani Morski Vilenjaci. Oni su bili prvi narod koji je gradio brodove, jer ih je poducavao Ose, Majar burnih talasa. Njegova ena bila je Uinena, Gospa od Mirnih Voda, i oni su zajedno poduavali 79

Morske Vilenjake o ivotu u moru, njegovim ribama i peinama i vrtovima, i bogatstvu njegovih skupocenih dragulja i bisera. I tako su Morski Vilenjaci plovili po moru u najdivnijim brodovima koji su bili beli i sagraeni u obliku Ulmoovih Velikih Labudova koji su ih nekad odvukli do obala Eldamara. I u Neumiruim Zemljama oni su plovili i pevali glasovima nalik na mrekanje talasa, jer su poznavali jezik mora, tako tanan da je to izvan moi razumevanja i najmudrijih rasa Ljudi. Mrani Vilenjaci Meu Mrane Vilenjake ubrajao se sav vilenjaki narod koji nikad nije video oplemenjujuu Svetlost Drvea Valara. To su bili Avari - umski Vilenjaci Istoka, i oni iz Mrke ume i Lotlorijena - i Eldari koji nikad nisu dovrili Veliko Putovanje u Neumirue Zemlje - Nandori, Laikvendi (Zeleni Vilenjaci), Falatrimi i takoe od Sindara (Sivih Vilenjaka) - oni koji su nastanjivali Belerijand do kraja Prvog Doba Sunca, kad su Vilin-kraljevstva s tog mesta nestala u moru. Mrani Vilenjaci, ili "Morikvendi" na vilenjakom jeziku, ubrajali su se u nii narod od Uzvienih Vilenjaka Eldamara (a to su bili Vanjari, Noldori i Teleri). Ali, po miljenju Ljudi, ti Mrani Vilenjaci bili su arobna i sjajna bia, jer su bili imuni na bolesti i nisu starili kako je vreme prolazilo. Bili su mudriji, jai i lepi od Ljudi i oci su im uvek sijale svetlocu Zvezda. U prvim godinama Sunca ba ovi Vilenjaci su sve Ljude nauili govoru i mnogim drugim vetinama i sposobnostima, tako da su mogli da ive u Srednjoj Zemlji i uzdignu se iznad poloaja zveri u divljini. I za Nandore i Laikvendije se govorilo da su stekli znanje o drvetu i umi, i mo nad njima veu od bilo kojih drugih ivih bia. Falatrimi su bili graditelji brodova Srednje ZemIje i najbolji moreplovci. Sindari, kojima su vladali Uzvieni eldarski Kralj i majarska Kraljica, sagradili su najlepe kraljevstvo na Srednjoj Zemlji i inili uzviena dela koja su se ubrajala u velika, ak i po merilu Visokorodnih Vilenjaka. U drugom Dobu Sunca, posle potonuca Belerijanda, Visokorodni Vilenjaci Srednje Zemlje su stvorili nova Vilin-kraljevstva i mnogi umski Vilenjaci su doli u njih sa istoka i severa. Od tih novih kraljevstava, Lindon, Rivendel, Mrka uma i Lotlorijen opstali su do etvrtog Doba. Ali, kao to govori "Crvena Knjiga Zapadne Mede", Visokorodni Vilenjaci etvrtog Doba odvezli su bele vilinske brodove u Neumirue ZemIje. I mada su Mrani Vilenjaci dugo ostali u Srednjoj Zemlji, sva njihova kraljevstva su oslabila i oni su postali skitaki narod ija je mo sve vie slabila. Mrka uma Godine 1050. Treeg Doba Sunca jedna zla sila je dola u ogromnu Zelenumu Veliku u Rovanionu, tik na istoku od Maglenih Planina i od Reke Anduin. Ta sila, poznata kao Nekromant, bila je zapravo Sauron Gospodar Prstenova koji je sagradio tvrdavu Dol Guldur na njenim junim rubovima. Sauronove zle vradbine bile su tako mone da je ovu nekada lepu umu pretvorio u uasno i mrano mesto da se ona preko dve hiljade godina zvala Mrka uma. Veliki Pauci, Orci, vukovi i zli dusi pohodili su Mrku umu i, mada su umski Vilenjaci umskog Kraljevstva Tranduila opstali na severu ume, mo ovih Vilenjaka nije bila dovoljna da zaustavi tminu koja se irila. Do sredine Treeg Doba malo je bilo onih koji su se usuivali da putuju njenim mranim stazama, mada su umski Vilenjaci i Severnjaci, zvani umski Ljudi i Beorninzi inili to je bilo u njihovoj moi da odre njene prolaze i puteve otvorenim i slobodnim. 2850. Gandalf arobnjak je uao u Mrku umu na jugu i najzad otkrio da Mrkom umom vlada Sauron sa Utvarama Prstena. Mrka uma je bila meu glavnim preprekama koje su stajale pred patuljakom druinom Torina Hrastotita na dugom putu do Samotne Planine. Ipak, lukavstvom i sranocu, Hobit Bilbo Bagins je proveo Druinu kroz njene mnogobrojne opasnosti. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage iz Dol Guldura su izale u velikom broju da se suprotstave vilenjakim kraljevstvima, umskom Kraljevstvu na severu, i Zlatnoj umi Lotlorijen na jugu. Medutim, oba ova ratna pohoda bila su 80

neuspela i Vilenjaci su, svetei se, unitili zle vojske Mrke ume, sruivi zidine Dol Guldura i provalivi njegove jame i tamnice. Do po,etka etvrtog Doba velika uma se ve vie nije zvala Mrka uma, ve Erin Lesgalen, "uma zelenog lica". Na severu je bila neosporavana teritorija Tranduilovog umskog kraljevstva, juni deo su naselili Vilenjaci Lotlorijena koji su ga nazvali Istoni Lorijen, dok su umoviti predeli izmedu ta dva kraIjevstva dodeljeni umskim Ijudima i Beorninzima. Mrtvi Ljudi Dunharoua U Smrtnim Zemljama Arde bilo je mnogo duhova koji su, zbog neke zasluene kletve ili zlog ina magije, bili vezani za Ardu due no to su na to imali prava. Stvorenja humki i mone Utvare Prstena bili su takva bia, druge nesmirene due naseIjavalc su Mrtve Barutine gde su poplave uznemiravale grobove Ljudi i Vilenjaka koji su pali u Bici od Dagorlada kraj Crne Kapije zle zemlje Mordor. "Crvena Knjiga Zapadne Mede" govori i o onima koji su poznati kao Mrtvi Ljudi Dunharoua, koji su se pojavljivali kao duhovi u lavirintima drevne citadele Rohana. To su nekad bili Ljudi s Bele Planine koji su se u Drugom Dobu Sunca zakleli na vernost kralju Dunedaina, ali su u vreme rata prekrili tu zakletvu i izdali ga Mranom Gospodaru Sauronu. Odonda su svi Ljudi s Bele Planine bili prokleti kao verolomci i postali su lutajuci duhovi koji nisu mogli da nau spokoja. Tokom svih godina Treeg Doba Sunca ti Ljudi su se pojavljivali kao duhovi na Stazama Mrtvih iznad monog Uporita Dunharoua, i svi koji bi uli u te prolaze bi poludeli od straha i bili izgubljeni. Ali, u poslednjim godinama tog Doba, dola je iz divljine severa osoba, kadra da im zapoveda. Bio je to Aragorn, sin Aratorna, zakoniti naslednik kralja Dunedaina. Pozvao je Mrtve da ispune zakletvu koju su davno prekrili. I zaista, oni su se pojavili, bledi jahaci na bledim Konjima, ali su se pokazali kao bataIjon monih Ljudi. Oni su jahali s Aragornom do Pelargira i poveli rat protiv Korsara od Umbara na kopnu i moru, pobili su ih i naterali ih da u uasu bee. Tako su Mrtvi Ljudi Dunharoua podarili pobedu Aragornu - nasledniku dunedainskih kraljeva - i tim inom se iskupili. Due su im bile oslobodene i, pred oima velikih ivih Ljudi, ogroman obris velike blede vojske icileo je kao magla na vetru u praskozorje. Mrtve Barutine Na severozapadu od Planina Mordora, izmedu zapadnih zemalja Reke Anduin ispod Slapova Raurosa i bojnog polja Dagorlad, nalazilo se jedno ukleto i pusto mesto zvano Mrtve Barutine. Tokom tri hiljade godina Treeg Doba zapadne zemlje Mrtvih Barutina su se proirile na istok i progutale onaj deo bojnog polja na kome su bili mnogi grobovi Ljudi i Vilenjaka koji su poginuli za vreme Bitke od Dagorlada na kraju Drugog Doba. U treem Dobu, posleBitke od Logora 1944, veliki deo vojske Kolovozaca je sateran u Mrtve Barutine i tu nastradao. Kroz te movare bio je primoran da putuje Hobit Frodo Bagins - sa Semvajsom Gemdijem i Smeagolom Golumom - u svojoj potrazi za vreme Rata za Prsten, i tu su naili na uasne aveti Jezera Mrtvih Lica, gde su se oiveli dusi davno umrlih ratnika pojavljivali u ukletim movarnim lokvama. Mumakili U Treem Dobu Sunca, u junim zemljama Harada, ivele su zveri ogromnog tela za koje se misli da su bili preci stvorenja koje Ljudi sada zovu Slonovi. Ali kau da su Slonovi koji sad naseljavaju Svet mnogo manji po veliini i snazi od svojih predaka. U godinama Rata za Prsten estoki divlji ratnici Harada su na poziv Saurona doli na sever u zemlje Gondora, i sa svojim vojskama doveli su velike Mumakile koji su koriceni kao bojne ivotinje. Mumakili su bili upregnuti u ratnu opremu: crvene zastave, trake, uzde i pokrovce od zlata i bronze; na ledima su imali velike tornjeve sa kojih su se borili strelci i kopljanici. Imali su prirodnu ed za borbom, i mnogi njihovi protivnici su smrvljeni pod njihovim stopalima. Svojim surlama su obarali mnogo neprijatelja, a u bici su im kljove bile grimizno crvene - od krvi njihovih protivnika. Protiv njih nisu mogli da se bore konjanici, jer Konji nisu hteli da se priblie Mumakilima, a ni peaci, koji bi bili ubijani odozgo ili smrvljeni. U ratu su esto stajali kao kule koje nisu mogle da budu osvojene, 81

zid od titova bi se ruio pred njima i vojske su beale glavom bez obzira. Ove debelokoe zveri bile su skoro neranjive i neosetljive na udar strele. Samo najednom mestu, oima, mogli su Mumakili da budu oslepljeni ili ak ubijeni strelama odapetim velikom snagom. Kad bi bili oslepljeni, pobesneli bi od bola, esto satiruci i gospodare i neprijatelje. Muve od Mordora Prialo se da u Crnom Kraljevstvu Mordor ive samo Orci, Divovi i Ljudi, koji su bili robovi Saurona Mranog Gospodara. Jedine ivotinje u Mordoru bile su zli rojevi muva krvopija. To su bili sivi, smei i crni insekti, oni su bili buni, puni mrnje i gladni, i svi su bili obeleeni, kao to su Orci te zemlje bili obeleeni, crvenom arom u obliku oka na leima. Tako se mo Mranog Gospodara proirila i na najmanje zlo u njegovoj zemlji.

82

Nahar Konj Valara, divovski beli Konj Oromea, Lovca Valara, Nahar je prvi konj stvoren u svetu i praotac svih konja. Orome je esto jahao Nahara po umovitim predelima Srednje Zemlje tokom Doba Tmine i Zvezdane svetlosti. Na jednom takvom putovanju Orome i Nahar su otkrili Vilenjake kraj Voda Buenja. Nandori Meu Vilenjacima koji su krenuli na Veliko Putovanje u potrazi za Neumiruim Zemljama bilo je Tri Roda. Trei i najvei rod bili su Teleri, i poto je ovaj narod bio tako brojan, njihov prelazak je tekao najsporije, a broj onih koji nisu bili u stanju ili nisu bili voljni da okonaju Putovanje bio je vei nego u druga dva plemena. Do prve podele, zabeleene na tom Putovanju, dolo je kada su se Teleri zaustavili pred Velikom rekom Anduin i, gledajui na drugu stranu, spazili Maglene Planine. Ova mona prepreka prestrailaje Vilenjake i tako je, radije nego da se izloi opasnosti pri prelasku planina, Lenve, velika Telerija, odvojio svoje Ijude. Oni su poli prema jugu niz Reku Anduin i iveli na mestima koja su bila nepoznata njihovim sunarodnicima; prozvani su Nandori, "oni koji se vraaju". Bili su skitaki narod umskih predela i nije im bilo premca u poznavanju uma i lovakoj vetini, niti u znanjima o Kelvarima i Olvarima Srednje Zemlje. Lovili su lukovima i imali oruja napravljena od nekih osnovnih metala, ali nisu znali kako da kuju oruja od elika kojima bi se borili protiv zlih stvorenja koja su, u potonjim Dobima, dola sa Severa. Tokom vie od dva Doba Zvezdanog sjaja Nandori su iveli u slozi u zemljama po kojima su lutali, u Dolovima Anduina. Neki su preli preko Belih Planina i doli u Erijador. Oni su postali upueniji u osobenosti i udi uma i reka, ali kad su ih zla bia napala u umama, bili su nepripremljeni i njihov broj je poeo da se smanjuje. Mnoge su pobiie horde elikom oklopljenih Orka, bande Kamenih divova i opori pobesnelih Vukova. Mnogi su se Nandori, koristei svoje poznavanje uma, skrivali to su bolje mogli od uasa koji je vrebao. Meutim, Denetor, sin Kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore i uputio se ponovo na davno naputeni mar na zapad. On je tragao za nekim srodnicima koji bi im pritekli u pomo, jer su do Nandora stigle prie o moi Sindara,predvoenih linou kojaje nekada bila kralj svih Telera, Elveom Singolom, sada zvanim Tingol. Denetor je preao Plave Planine i uao u Belerijand, dovodei veliki broj Nandora ponovo pod vrhovnu vlast njihovog zakonitog kralja. Tu su ih doekali Sindari koji su ih zatitili, nauili ih nekim ratnim vetinama i dodelili im Osirijand, "zemlju sedam reka", kao njihovo kraljevstvo. Oni se vie nisu zvali Nandori, ve Laikvendi i Zeleni Vilenjaci zbog svoje Ijubavi prema zelenim umovitim predelima i obiaja da se oblae u zelenu odeu da bi neprijateljima naizgled mogli da se uine kao deo ume. Tako su u tom Dobu pred dolazak Sunca sreno iveli kraj reka i u umama Osirijanda, a umilne pesme Laikvendija nadmetale su se s melodijama slavuja. Nargotrond Najvee kraljevstvo noldorskih Vilenjaka u Belerijandu tokom Prvog Doba bilo je ono kojim je upravljao Finrod iz svog grada tvrave Nargotronda. Bila je to mona podzemna tvrava uklesana u peinama Reke Norog i iz nje je Finrod vladao najveim delom Zapadnog Belerijanda. Po uzoru na Hiljadu Peina Menegrota, Noldori i Patuljci Plavih Planina su proirili prostrane komplekse ove palate tvrave od prvobitnih ukopavanja Sitnih Patuljaka koji su nekada ovde iveli. Mada su njegovi stanovnici ukljueni u mnoge okraje i bitke s Morgotovim snagama, Nargotrond je ostao neotkriven i bezbedan sve do poznog petog veka kad su oni poeli esto da izlaze u otvorenu borbu. To se pokazalo kao njihova propast, jer 496. su se borili u Bici od Tumhalada protiv Glaurunga Zmaja i jedne ogromne vojske, i bili su poraeni. Glaurungje potom uao u Nargotrond pre no to su uspeli da srue njegov kameni most. Svi u Nargotrondu su pobijeni ili porobljeni i pet godina Glaurungje vladao njego-vim peinama pre nego to je i sam ubijen. Ubrzo zatim Mim, poslednji od Sitnih Patuljaka, vratio se u 83

peine koje su nekada bile dom njegovih predaka, ali kada je i on ubijen, drevni dvori su ostali zauvek potom prazni. Naugrimi Za vreme Doba Zvezdane svetlosti pre no to je kraljevstvo Sivih Vilenjaka ojaalo i steklo punu mo, rasa Patuljaka koji su bili dugobradi i naoruani elinim orujem prelaje preko Plavih Planina u Belerijand. Sivi Vilenjaci su mislili da su ti Ijudi nakazni i runi, i nazvali su ih Naugrim, "zakrljali Ijudi". Ali Naugrimi nisu doli da ratuju, nego da trguju i obavljaju trampu, i od ove trgovine obe rase su napredovale. I mada su Naugrimi iveli u blagostanju i miru s Vilenjacima, izmeu njih je postojalo samo labavo saveznitvo a da nije bilo velikog prijateljstva. Nazguli U dvadeset i treem veku Drugog Doba Sunca u Srednjoj Zemlji se uzdiglo devet monih utvara koji su u crnom govoru Orka bili nazvani Nazguli, to znai "Utvare prstena". I od svih zlih slugu i generala Saurona Gospodara Prstenova ovi Nazguli su se pokazali kao najvei. Kau da su Nazguli nekada bili moni kraljevi i volebnici meu Ljudima i da je svakome od njih Sauron bio dodelio po jedan Prsten Moi. Ti Prstenovi su bili devet od devetnaest arobnih Prstenova koje su Kelebrimbor i Vilin kovai Eregiona iskovali za Saurona. Mnogo vekova ovi Ljudi su koristili svoje prstenove da ispune sopstvene elje, ali svima je vladao Jedini Prsten kogaje nainio Sauron. I premda su ovi odabrani Ljudi uz mo Prstenova daleko nadiveli obine smrtnike, njihov likovi su bledeli. Do dvadeset i treeg veka u potpunosti su postali utvare i robovi koji su mislili samo na to kako bi mogli da poslue Sauronu, Gospodaru Prstenova. Tako su tumarali svetom vrei strana zlodela. Nosili su velike crne ogrtae s kapuljaama, i oklopne pancirne koulje i srebrne kacige, ali ispod toga su bile sive halje pokojnika a njihova tela su bila nevidljiva. Svako ko bi im pogledao u lice ustuknuo bi u uasu, jer je izgledalo da nema niega to dri kacigu i kapuljau. Ipak, ponekad bi se pojavljivao, tamo gde bi trebalo da budu lica, sjaj dva blistava i hipnotika oka ili, u besu i silini, crveni i pakleni plamen. Oruja Nazgula bila su mnogobrojna: nosili su eline i plamene maeve, crne buzdovane i bodee s arobnim otrovnim otricama. Koristili su ini prizivanja i ini zaslepIjujue volebnike vatre, a prokletstvo njihovog Crnog Daha biloje kao kuga beznaa i prokletstvo njegovog uasa ledilo je srca njihovih nepriatelja. Nazguli su bili nedodirljivi za smrtne Ljude, jer oruje nije moglo da im naudi ukoliko nije bilo blagosloveno vilenjakom arolijom, a svako seivo koje bi ih udariloje bledelo i nestajalo. Tako su tokom hiljadu godina Drugog Doba Sunca Nazguli, ili devetorica crnih Jahaa, brisali predelima Srednje Zemlje kao uasna nona mora. I za sve to vreme oni su ili u ratove kao to je inio i sam Sauron, Gospodar Prstenova. Oni nisu nestali sve dok nije palo kraIjevstvo Saurona, Mordor, a Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi razbila sedmogodinju opsadu Baraddura na kraju tog Doba. Izildur, dunedainski gospodar Gondora je isekao Jedini Prsten iz Sauronove ake, i Nazguli su, s Gospodarem Prstenova, zbrisani i potisnuti u senke i pusta mesta u istonim zemljama Sveta gde nisu imali nikakvo oblije niti mo. Nazguli su bili bez oblicja i moi trinaest vekova u Treem Dobu Sunca. Ali Jedini Prsten nije bio uniten i Sauron je mogao da sebi ponovo stvori lik. Tako je u etrnaestom veku ponovo dozvao iz senki svoje velike sluge Nazgule. Devet Crnih jahaa pojavilo se na istoku i najvei od njih je doao na sever u Erijador, gde je stvorio kraljevstvo Angmar i sagradio veliku citadelu u Karn Dumu. Sazvao je orke legije i zle Brane iz Etenskih movara. Vie od est vekova je u Erijadoru bio stalni rat. Ovaj gospodar Nazgula, u to vreme nazivan Vetac-kralj od Angmara, stalnoje ratovao protiv Dunedaina Arnora i iz Karn Duma je dolazilo mnogo zla. Jedna po jedna, velike pokrajine i gradovi su se ruili sve do 1974, kad su poslednji - pokrajina Artedain i grad Fornost - pali pod varvarskim hordama. Ali vlast Veca-kralja nad Dunedainskim Kraljevstvom Severa bila je kratkog veka, jer su 1975. njegovu vojsku do nogu potukli i satrli Vilin-gospodari Kirdan i Glorfindel i Earnur, kralj 84

Gondora, u Bici kod Fornosta. Ali i dalje su Vetac-kralj i njegov gospodar Sauron smatrali ovo velikim delom, jer njih se malo ticao pokolj Orka i Brdana, a unitenje moi i kraljevstva Dunedaina Severa u Arnoru je zaista bila velika pobeda za Mrane Sile. Vetac-kralj od Angmara, zvani Uzvieni Nazgul, napustio je razruene zemlje Erijadora i vratio se u Mordor. I mada Sauron jo nije stigao, ve se i dalje krio u Dol Gulduru u mraku Mrke ume (gde je Nazgul zvani Kamul, Crni Istonjak, bio glavni zapovednik) bilo je u Mordoru drugih Nazgula koji su tu doli u tajnosti pre mnogo vekova. U to vreme oni su se trudili da ponovo izgrade zlu silu te zemlje i bili su okupili oko sebe Orke horde. 2000. godine Nazguli su izali iz Mordora da bi se borili s Dunedainima Juga u Gondoru. a dve godine kasnije pala je istona kula, Minas Itil, "kula Meseca". Nazguli su ovo mesto prisvojili i dali mu novo ime Minas Morgul, "kula crnih utvara", a ponekad su ga zvali i Kula Voleb-nitva i Mrtvi Grad. Uzvieni Nazgul, Vetac-kralj od Angmara, sada se zvao Gospodar Morgula i nosio je krunu od elika. Upravo je on ubio Earnura, poslednjeg Uzvienog Kralja Gondora, i hiljadu godina ratovao s Ljudima Gondora i voleb-nitvom i silom svoje armije, i podrivao je njihovu mo pusloei njihove gradove i unitavajui njihovu zemlju. Meutim, tek se 2951. godine Sauron, mrani Gospodar, razotkrio i doao u Mordor. Kau da se Sauron plaio da se otvoreno pokae pre tog vremena iz straha da neko ne poseduje Jedini Prsten koji je mogao da ga uniti. A tek jo malo kasnije su najmudriji od Ljudi saznali da on zapoveda ulvarama u Morgulu, i da su te utvare Nazguli Drugog Doba. Godine 3018. Treeg Doba otpoeoje Rat za Prsten. Jer te godine Sauron je saznao gde je sakriven Jedini Prsten i njegova udnja za njim je bila tolika da je poslao svih devet Nazgula da ga otmu. Ali, oni su osujeeni u toj nameri. Kad su Crni Jahai doli do granica Rivendela, zbacile su ih s konja i poterale vilenjake snage koje su nadzirale reku. Potraga za Jedinim Prstenom dovela je Nazgule do Okruga gde je njihova sumnja pala na Hobita Froda Baginsa. S pravom su sumnjali da je Frodo Nosilac Prstena i progonili njega i njegove saputnike. Nekoliko puta su skoro uspeli da zarobe Nosioca Prstena. Zaista, na Vrhu Vetrova Vetackralj je ranio Froda Baginsa otrovnim bodeom. Ipak, Frodo i njegovi saputnici su uspeli da nau sklonite uavi u kraljevstvo Elronda Poluvilenjaka. Ali, oni su se ponovo pojavili u jo monijem obliju, na pastuvima stranim kao i oni sami. Ti pastuvi su bili Krilate Zveri za koje Vilenjaci i Ljudi nisu imali imena. To su bila drevna bia koja su dola na svet pre no to je otpoelo Raunanje Vremena. Mada su imali kljun, kande i krila, nisu bili ptice, a ak ni Slepi Mievi, bili su zmijolika bia kao Zmajevi, ali jo stariji. Njih je stvorio Melkor, Sauronov gospodar, u neistim jamama Utumna, gde su se pojavili zmija Kraken i druga zla bia skrivenih mesta. Hranjene mesom Orka i dosegavi veliinu koja je nadmaivala sva bia koja ive u vazduhu, Krilate Zveri su nosile Nazgule visoko iznad zemlje brzinom vetra. Uprkos njihovoj moi i stranom izgledu, u Ratu za Prsten Nazguli su bili u smrtnoj opasnosti, jer je Jedini Prsten bio u rukama njihovih protivnika. U bici od Pelenorskih Polja, Morgula, Gospodara, koji nije mogao da bude ubijen rukom ovckovom, usmrtila jc vitez-deva Eovina od Rohana sa hobitskim ratnikom Merjadokom Brendibakom. I mada je preostalo jo osam Nazgula, i oni su uskoro dokrajeni. Kad su se pojavili da se bore s neprijateljem kod Crne Kapije Mordora, u samom Mordoru je nastupila velika uzbuna. Sauron je zapovedio Nazgulima da pohitaju do Orodruina, Plamene Planine, koja se zove i Planina Usuda, jer tamo se nalazio Hobit Frodo Bagins. Na svojim Krilatim Zverima Nazguli su leteli kao vetar Sauronu u pomo, ali uzalud, jer Frodo Bagins je ispustio Jedini Prsten u Planinu Usuda. U tom asu Sauron i ceo njegov strani svet su uniteni. Kad se Crna Kapija sruila, Crna Kula se zatresla i pala, a usred svog leta moni Nazguli su se strmoglavili kriei u plamenove koji su ih zauvek dokrajili. 85

Neldoret Meu najomiljenijim drveem koje je raslo u Srednjoj Zemlji bilo je ono koje su Vilenjaci zvali Neldoret, a Ljudi znali kao Bukvu. Prema priama o izgubljenom Belerijandu, veliki dvori Menegrota, Hiljadu Peina, imali su stubove isklesane u obliku drvea bukve koje je raslo u velikoj Taur-na-Neldor, umi Neldoret, koja se smatrala najlepom umom u Belerijandu. A u mislima Vilenjaka Neldoret bila je jo voljenija jer je delimino bila slina Zlatnom Drvetu Valara zvano Laurelin, koje je nekad obasjavalo Blagosloveno KraIjevstvo Zlatnim Svetlom. Bukva Dorijata, s trostrukim deblom, koja se zvala Hirilorn bilaje najmonija od Neldoreta koje su ikad rasle u Srednjoj Zemlji, i u njoj je sagraena Lutijenina kua pod straom - kao to se pripoveda u prii o Potrazi za Silmarilom. Nesamelda Jedno od mnogobrojnog zimzelenog drvea koje su s Tol Ereseje u zemlju Numenor doneli Morski Vilenjaci u Drugom Dobu Sunca bilo je i Nesamelda. Bilo je to "drvo Nese", valarske plesaice, boginje umovitih predela, sestre Oromea Lovca, a bilo ga je najvie u onom delu Numenora koji se zvao Nisimaldar, zemlja "Mirisnog Drvea". Neumirue Zemlje Veliki kontinent Aman na dalekom zapadu Arde najee je nazivan Neumirue Zemlje. Kako je to bila zemlja besmrtnih Valara, Majara i Eldara, ovo ime je izgledalo dovoljno prikladno. Aman je prvobitno bio sastavIjen od dva carstva: Valinora, postojbine Valara i Majara, sa njihovom prestonicom Valinorom, i Eldamara, postojbine vanjarskih, noldorskih i telerskih Vilenjaka, sa njihovim prestonicama Tirionom i Alkvalondeom. Posle Promene Sveta Neumirue Zemlje su bile prenete na mesto koje je van moi poimanja smrtnika. Odonda se u njih moglo stii samo plovidbom u arobnim belim brodovima Vilenjaka du "Pravog Puta" koji vodi napolje, izvan Sveta. Niena Vala zvana "Naricaljka", Nienina glavna briga je oplakivanje, to je i znaenje njenog imena. Ona je sestra Lorijena i Mandosa. Zivi sama na zapadu Valinora gde njeni dvori gledaju na more i Zidove Noi. Njene suze imaju mo da lee i ispunjavaju druge nadom i izdrljivou. Nifredil Na kraju Drugog Doba Zvezdane Svetlosti najlepe dete koje je ikad dolo na svet rodilo se Melijani Maji i Tingolu, kralju Sindara. Ono se rodilo u umovitim predelima Neldoreta u Belerijandu i nazvano je Lutijena. U ume je u to vreme stigao cvet Nifredil da pozdravi lepu Lutijenu. Za taj cvet kau da je Zvezda Zemlje, kao to je to bila i ova ki, jedina roena iz veze Eldara i Majara. Mada su mnoga Doba Zvezda i Sunca protekla, a Lutijena sa svojim voljenim Berenom odavno nestala iz Sfera Sveta, Zvezdani cvet Nifredil je ostao kao spomen na najlepu ki Zemlje. U Treem Dobu Sunca beli cvet je i dalje rastao u Zlatnoj umi Iotlorijen gde je bujao izmean sa zlatnim cvetom Elanor. U etvrtom Dobu Sunca najlepa Vilin-deva tog doba dola je u tu umu. Bila je to Aruena Undomijela, koja je, kao i Lutijena, doivela istu sudbinu da se tragino zaljubi u smrtnika, i u toj umi Aruena se obeala Aragornu, Dunedainu. Mnogo godina kasnije, u toj istoj umi odabrala je da umre na postelji od ovih belih i zlatnih cvetova. Nikerbrikeri U neistim Muvovodnim Barutinama, u severnom Erijadoru iveli su u ogromnim mnotvima insekti krvopije. Meu njima su bila neka buna stvorenja srodna cvrcima koja su Hobiti nazivali Nikerbrikeri. Putnici u Muvovodnim Movarama bili bi dovedeni skoro do hidila uasnim buanjem ovih stvorenja koje se neprestano ponavljalo - "niik - briik, briik - niik". Nimbretil U izgubljenom Belerijandu raslo je mnogo divnog belog brezovog drvea koje se u govoru Sivih Vilenjaka zvalo Nimbretil. "Vingilot", moni brod kojim je Earendil Moreplovac otplovio preko Belegaira, Zapadnih Mora, u Neumirue Zemlje, bio je sagraen drvenom graom ovog ogromnog drvea. 86

Nimrodela Vilin-deva od Lotlorijena. Za vreme drugog milenijuma Treeg Doba Sunca Nimrodela i njen voljeni Amrod su se zaruili u Lotlorijenu. Meutim, par se rastao u vreme po-javljivanja udovinog demona, vatrenog Balroga od Morije 1980. Nimrodela, to znai "bela gospa", izgubila se u Belim Planinama i vie je nikada nisu videli. Nogrod Jedno od dva velika kraljevstva Patuljaka u Plavim Planinama biloje Nogrod, "Patuljako naselje". Patuljci Nogroda, ba kao i oni iz oblinjeg Belegosta, bili su veti kovai i zanatlije koji su napredovali i bogatili se trgovinom s Vilenjacima Belerijanda, i odvano se borili protiv Orka i Zmajeva tokom Prvog Doba. Najuveniji od kovaa Nogroda u pravljenju oruja bio je Telhar, koji je iskovao Narsil, ma Elendilov kojim je on isekao Jedini Prsten iz Sauronove ruke, i Angrist, no Berena koji je upotrebljen da se isee Silmaril iz Morgotove krune. Do pada Nogroda je dolo kad je od nekih zanatlija Patuljaka, koji su boravili u Menegortu, Kralj Sivih Vilenjaka Tingol zatraio da umetnu neprocenjivi dragulj Silmaril u zlatnu ogrlicu po imenu Nauglamir. Zanatlije je nadvladala pohlepa, ubili su Tingola i ukrali ogrlicu. Pre no to su uspeli da pobegnu, osvetnici su ih ubili i ogrlica je vraena u Menegrot. Razgnevivi se, Patuljci Nogroda su poslali veliku vojsku, opljakali Menegrot i ponovo oteli ogrlicu. Meutim, pre no to je patuljaka vojska uspela da se bezbedno vrati u Nogrod, presreli su je Beren i Dior i, uz pomo Laikvendija i Enta, cela vojska je pobijena. Na kraju Prvog Doba Nogrod je, zajedno s Belegostom i najveim delom Belerijanda, potonuo u more. Noigit Nibin Drevne prie o izgubljenom kraljevstvu Belerijanda govore o jednoj rasi koju su Sivi Vilenjaci zvali Noigit Nibin. To su bili mali Ijudi - manji ak i od Patuljaka, od kojih su poticali. Ljudi su ih zvali Sitni Patuljci, a u Prvom Dobu Sunca Mima, poslednjeg od ove izumrle rase, svirepo je ubio Hurin. Noldori Najmoniji od Vilenjaka koji su naseIjavali Srednju Zemlju, a i daleko najuveniji u pesmama i priama koje su doprle do uiju Ljudi, bili su Noldori. Jer, to su bili Vilenjaci koji su iskovali Velike Dragulje zvane Silmarili, kao i Prstenove Moi. Najsilniji ratovi za koje su znali Vilenjaci i Ljudi vodili su se oko ovih velikih dela. Od Eldara koji su doli u Neumirue Zemlje, Noldori su bili Drugi Rod. Ime Noldor znai "znanje", kome su oni, vie od svih drugih Vilenjaka, najupornije stremili i najee se borili da ga steknu. U godinama Drvea Valara njihov je kralj bio Finve i tada je njihova srea bila velika, jer su ih poduavali uitelji Valari i Majari. U toj venoj zlatnoj i srebrnoj svetlosti Noldori su postali snani i plemeniti. Njihov grad Tirion na zelenom brdu Tuni, koji je gledao na zvezdama obasjano more, bio je moan i prelep. Jer grad je bio podignut u Prevoju Svetlosti po imenu Kalakirija, jedinom prolazu kroz ogromne Pelori Planine koje su okruivale zemlje Eldamar i Valinor. Kroz ovaj klanac izlivala se Svetlost Drvea i padala sa zapada na grad. Prema istoku, u senci Tune, Vilenjaci su gledali na Zvezde koje su blistale iznad Senovitih Mora. Tako su Noldori postali mudri i veti, a naroito su se isticali u zanatima Aulea, Tvorca Planina. Oni su isklesali velike kule Eldamara iz stene i izrezbarili mnoge lepe predmete od sjajnog belog kamena. Bili su prvi koji su izneli na videlo dragulje koji su leali u srcu planine. Rado su darivali kamenje, i kue Vilenjaka i Valara blistale su od draguija Noldora, a same peane obale i jezera Eldamara, kau, svetlucale su svetlou koja se irila od dragulja. Kralju Noldora i njegovoj prvoj kraljici, Mirijeli, roenje sin po imenu Kurufinve, koji je nazvan Feanor, to znai "duh vatre". Od svih zanatlija koji su uili vetine Auleove, Feanor je bio najmoniji: ak ni meu Majarima nije bilo nikog ko je mogao da ga nadmai. Jer on je bio prvi koji je nainio one arobne Vilin-dragulje koji su bili sjajniji i arobniji od zemaljskih kamenova. Bili su bledi u svom nastanku, ali kad bi se stavili pod zvezde bili su poreeni s oima Vilenjaka, jer su 87

upijali svetlost Zvezda i sijali sjajno i plavo. Feanor je takoe nainio druge kristale, po imenu Palantiri, "videi kamenovi", arobni kamenovi koje su, mnogo vekova kasnije, Vilenjaci Avalonea podarili Dunedaini-ma. Ali najvee od svih dela Feanora bilo je stvaranje ona tri legendarna dragulja koja su zarobila u svojim kristalima pomeanu Svetlost Drvea Valara. Bili su to Silmarili, najdivniji dragulji koje je Svet ikada video, jer su sijali ivim Svetlom. Da, kao to sc pria u "Kventa Silmarilion" i "Noldolante", velika slavoljubivost Feanora, udruena sa zlim delima Melkora, dovela je do najvee propasti koju su ikad upoznali vilenjaki narodi. Kako bilo da bilo, tragedija je zadesila Noldore kad se Melkor pojavio sa Paukom, Ungolijantom, unitio Drvee Valara, ubio Finvea i ukrao Silmarile. Feanor se zakleo na osvetu i to je potom bilo prokletstvo za njegov narod. U gnevu je poao za Melkorom, koga je nazvao Morgot, "mrani neprijatelj Sveta", u Srednju Zemlju. Tako su otpoeli Rat Dragulja i Ratovi Belerijanda, koji su voeni tokom celog Prvog Doba Sunca. Za vreme ovog doba rata Noldori su takoe doneli velike darove u Srednju Zemlju. I za neko vreme oni su uzdigli noldorska vilenjaka kraIjevstva u Hitlumu, Dorlominu, Nevrastu, Mitrimu, Dortonionu, Himladu, Targelionu i Istonom Belerijandu. Najlepa od noldorskih carstava bila su dva skrivena kraljevstva: Gondolin, kojim je vladao Turgon; i Nargotrond, kojim je upravIjao Finrod Felagund. U Ratu Dragulja Feanor je ubijen, kao i njegovih sedam sinova, Amras, Amrod, Karantir, Kelegorm, Kurufin, Maidros i Maglor. Njegovog brata Fingolfina i Fingolfinovu decu, Fingona, Turgona i Aredelu, takoe je ubio Morgot. I mada je Finarfin, drugi brat (i trei sin Finveov), ostao u Neumiruim Zemljama gde je vladao ostatkom Noldora u Tirionu, sva njegova deca su otila u Srednju Zemlju i etvorica njegovih sinova, Aignor, Angrod, Finrod Felagund i Orodret su ubijeni. Tako je od svih noldorskih velikaa i njihove dece samo Finarfinova ki Galadrijela, kasnija Kraljica Lotlorijena, ostala da ivi u Srednjoj Zemlji. Tokom godina u Prvom Dobu Morgot i njegove sluge su unitile sva noldorska kraljevstva. U to vreme bilo je u Belerijandu mnogo drugih Ijudi ija sudbina je delimino bila povezana sa sudbinom Noldora. Zbog ovih ratova razorena su kraIjevstva Sivih Vilenjaka, koji su se zvali takoe i Sindari, kao i kraljevstva Patuljaka Nogrod i Belegost i veina kraljevstava Tri Kue Edaina. Ali, konano su Valari i Majari izali iz Neumiruih Zemalja i krenuli protiv Morgota. Tako se odigrala Velika Bitka i Rat Besnih. Pred tom monom silom Angband je pao a Morgot zauvek baen u Veitu Prazninu. Ali, borba je bila tako silna da se Belerijand raspao i vei deo te zemlje je progutalo more. Od svih kraljevskih loza Noldora malo je onih koji su, preivevi Rat Dragulja, mogli da polau pravo na naslee. I tako je Gil-galad, sin Fingona, sina Fingollina, ustanovio poslednje noldorsko uzvicno kraljevstvo u Smrtnim Zemljama. Biloje to u Lindonu, poslednjem delu Belerijanda koji je preostao posle Velike Bitke. S Gil-galadom je iveo Kelebrimbor, sin Kurufina, jedini princ od Kue Feanorove koji je iveo i u Drugom Dobu. Galadrijela, ki Finarfinova, Elrond i Elros Poluvilenjaci i mnogi sindarski velikai su takoe doli, kao i Kirdan od Falatrima, Laikvendi i Edaini - Ljudi koji su bili verni Vilenjacima tokom RataDragulja. U to vreme su se mnogi Vilenjaci ukrcali na brodove u Sivim Lukama i otplovili do Tol Ereseje u Zalivu Eldamar u Neumiruim Zemljama i sagradili tu grad Avalone. Edainima je takoe dodeljeno jedno lepo ostrvo u Zapadnom Moru, zvano Numenore, i oni su takoe napustili predele Srednje Zemlje. Ali, svi iz kraljevske noldorske loze su ostali. Gil-galad je vladao Lindonom, a Kirdan je drao Sive Luke. A kau da je godine 750. Drugog Doba Kelebrimbor izaao iz Lindona i ustanovio kraljevstvo u podnoju Maglenih Planina u zemlji Eregion, pokraj patuljakog kraljevstva Kazad-dum. Ti 88

Vilenjaci su, u legendama potonjih vremena, nazvani Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovaa", i Vilin-kovai. Ba tu, na prepredene nagovore Saurona, Kelebrimbor, unuk Feanora kojije stvorio Silmarile, iskovao je Prstenove Moi, i tako je stvoreno drugo veliko delo Noldora zbog koga se vodio drugi krug ogorenih ratova. Jer Sauron je u to vreme nainio Jedini Prsten koji e vladati svim ostalim delima Noldora. U srdbi i strahu Vilenjaci su se digli i vodio se Rat Saurona i Vilenjaka. Kelebrimbor i veina Gvait-i-Mirdaina su ubijeni, Eregion je opustoen i, mada je Elrond Poluvilenjak stigao s vojskom, jedino to je mogao da uini jeste da spase one koji su preiveli i da potrai utoite u Imladrisu, koga su Ljudi zvali Rivendel. Tu je podignuto jedino noldorsko utvrenje izmeu Plavih i Maglenih Planina. U to vreme se Lindon naao u opasnosti, ali su potomci Edaina, Numenorejci, doveli svoje ogromne flote i saterali Saurona na istok. Jo kasnije oni su se vratili i zarobili Mranog Gospodara, ali ga nisu unitili. Drali su ga kao zarobljenika, i tako je dolo do njihovog Pada, jer ih je on okrenuo protiv Valara i njih je zbog sopstvene ludosti progutalo more. Tako se Sauron vratio u Srednju Zemlju gde su opstajala samo noldorska kraljevstva Lindon i Rivendel, mada su ve bila sagraena kraljevstva Zelenume Velike i Lot-lorijena, s noldorskim i sindarskim plemstvom i podanicima umskih Vilenjaka. Ali sa Sauronovim povratkom ponovo je dolo do rata: obrazovana je Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka i u tom ratu, kojim je okonano Drugo Doba, Sauron je ubio Gil-galada i kralja Dunedaina, ali je i on uniten, zajedno s celim kraljevstvom Mordor. Odonda nije vie bilo Uzvienog Kralja noldorskih Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, ali su preostala kraljevstva. Gospodstvo nad Lindonom i Sivim Lukama dopalo je Kirdanu, dokje Elrond i dalje vladao u Rivendelu. Tokom Treeg Doba najlepe kraljevstvo bio je Lotlorijen, gde je kraljevala Kraljica Galadrijela, najplemenitijeg roda od Noldora koji su i dalje iveli u Srednjoj Zemlji. Mada je malo Noldora ivelo meu onima koji su se nazivali Galadrimi u Zlatnoj Sumi, to je bilo najsjajnije kraIjevstvo i najvie slino noldorskim starim kraljevstvima. Kao to se pria u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee", kada je na kraju Treeg Doba Jedini Prsten razoren i Sauron uniten, Elrond je pozvan iz Rivendela i Galadrijela je dola iz Lotlorijena na bele brodove koji e ih odvesti u Neumirue Zemlje. Kada je Kraljica otila, Iot-lorijen je izbledeo i oslabio; i Noldorska kraljevstva Srednje Zemlje su nestajala u godinama etvrtog Doba. Kau da je Kirdan Brodograditelj poveo poslednje od Noldora u Neumirue Zemlje. Tu obitava sad ostatak noldorskog naroda koje je nanelo najveu tugu, izvrilo najvee podvige i zadobilo najvie slave od svih Vilenjaka u priama koje su dole do nas tokom Doba. Kakva su bila njihova dela otkako je otplovio poslednji brod samo e Velika Muzika obelodaniti onima koji ive u Smrtnim Zemljama. Nomin Kada su Ljudi uli u zemlje Belerijanda u Prvom Dobu Sunca, ugledali su po prvi put Vilenjake Finroda Felagunda, gospodara Noldora. Ti Ljudi su bili zapanjeni lepotom i znanjem ovih Vilenjaka, koje su nazvali Nomin, to znai "mudri". Nori Patuljak Torina i Druine, Nori se uputio u Potragu za Ereborom godine 2941. Trecg Doba, to je za ishod imalo smrt mauga Zmaja i ponovno uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Nori se nastanio u Ereboru gde je ostao do kraja ivota. Numenor Posle Prvog Doba Sunca preostalo je jo od one rase Ljudi zvanih Edaini koji su se udruili s Vilenjaciam u ratu Prstenova protiv Morgota. Kao nagradu za njihovu hrabrost Valari su uzdigli jedno veliko ostrvo usred Zapadnog Mora, da bi ti Ijudi, zvani Dunedaini, mogli da imaju sopstvenu zemlju. Bio je to Numeor - "Zapadna Zemlja" na jeziku Ljudi Srednje Zemlje - osnovan godine trideset i druge Drugog Doba i najmonije kraljevstvo Ljudi u celoj Ardi. Ljudima Numenora je darovan ivotni vek mnogo puta dui od ivota drugih smrtnika, zajedno s velikim umnim i telesnim 89

moima koje su ranije bile dodeljivane samo Vilenjacima. Ostrvo Numenor, koje je takoe zvano i Andor, "zemlja dara", ili "Elena", "zemlja zvezde" bilo je grubo oblikovano kao petokraka zvezda. Bilo je otprilike 250 milja iroko na svom najuem, a pet stotina milja na najirem delu, i bilo je podeljeno na est regiona. U sreditu se nalazio Mitalmar, "unutranjost". koji je obuhvatao: Arandor, "zemlju kraIjeva"; Armenelos, kraljevski grad: Meneltarmu, svetu planinu, i pristanite Romenu. Svako od pet poluostrva koje se zrakaslo irilo od Mitalmara bilo je posebno podrucje: Forostar, "severne zemlje"; Orostar, "istone zemlje", Hjarostar, "jugo-istone zemlje", Hjarnustar, "jugoza-padne zemlje" i Andustar, "zapadne zemlje", sa glavnim gradom i pris-tanitem Andunie, to znai "zalazak sunca". Numenor je takoe bio blagosloven mnogim divnim umama miriljavog drvea u cvatu. Imao je mnogo lepih polja i dve glavne reke: Siril, koja je tekla na jug s obronaka Meneltarme do mora pokraj ribarskog gradia Nindamosa, i Nundunie koja je tekla zapadno od Eldalondea Zelenog, najlepeg pristanita Numenora. Tokom Drugog Doba Numenor je bio tako veliki da su se kraljevi toliko uzoholili da je to prevazilazilo svaku meru. Zaveden opakim nagovaranjima Saurona, Gospodara Prstenova, 3319. Kralj Ar-Farazon se usudio da poalje jednu veliku flotu protiv Valara u Neumirue Zemlje. Rezultat toga bilo je potpuno unitenje Numenora, jer je more bukvalno progutalo ovo ostrvsko kraljevstvo. Bilo je to vreme poznato kao Promena Sveta, jer ne samo da je Numenor, ve su i Neumirue Zemlje odnete iz Sfera Sveta u dimenziju koja je van domaaja i poimanja smrtnika. I mada je deo njegovog naroda izbegao kataklizmu i otiao u Srednju Zemlju i tamo izgradio svoja kraljevstva i carstva, Numenor se nikada vie nije uzdigao. Tokom mnogo doba legende su govorile o njemu kao o arobnoj zemlji potonuloj u more pod imenima Akalabet, Marnnu-Falmar i Atlante na Atlantidi. Numenorejci Kada se zavrilo Prvo Doba Sunca i kada je mo Morgota skrena, preostao je samo jedan deo rase Ljudi zvanih Edaini koji su bili saveznici Vilenjaka u stranim ratovima Belerijanda. Posle Velike Bitke Valari su se saalili na Edaine koji su tako teko stradali i ije su zemlje izgubljene, i Valari su stvorili jedno veliko ostrvo za njih u Zapadnom moru, izmeu Srednjc Zemlje i Neumiruih ZemaIja. Uz tu zemlju podareni su im i dug ivot i vee umne i telesne moi, i mnoge vetine i znanja koji su ranije bili dodeljivani samo Vilenjacima. Ti Ijudi su bili veoma promenjeni i sad su se zvali Numenorejci, jer je njihova zemlja bila Numenor ili Zapadna Zemlja. Ali, ona se takoe zvala i Andar, "zemlja dara", ili Elena, "zemlja zvezde", i Mar-nu-Falmar na Atalanteu. Podvizi Numenorejaca u Drugom Dobu Sunca su bili izuzetni, jer su Numenorejci bili uveliko osnaeni darovima Valara i Eldara. Prvi od kraljeva Numenora bio je Elros Poluvilenjak, brat Elronda koji je vladao u Rivendelu. Elrosje odabrao da bude smrtan, ali je njegova vladavina ipak trajala 400 godina. U toj zemlji on je nazvan Tar-Minjatur. irom Sveta plovili su Numenorejci, ak toliko daleko da su stizali do Kapija Jutra na Istoku. Meutim, nikad nisu mogli da plove na zapad, jer je postojala jedna zabrana koja nije smela da bude prekrena: nijedan smrtnik nije smeo da kroi na blagoslovenu obalu Neumiruih Zemalja Eldamara i Valinora. U Numenoru se blagostanje Ljudi poveavalo, dok se u Srednjoj Zemlji ponovo pojavila tama. Jer iako je Morgot Neprijatelj nestao iz Sveta, vratio se njegov veliki siuga, Mrani Gospodar Sauron, i Ljudi u junim i istonim predelima Srednje Zemlje su oboavali njegovu zlu senku. Pripovedanje o Prstenovima Moi govori kako je, u to vreme, Sauron nainio volebniki Prsten kojim se nadao da e zavladati svim Smrtnim Zemljama, i poveo rat protiv Vilenjaka i ubijao ih strano i poterao ih nazad u Plave Planine. Ali mo Numenorejaca je takoe narasla, doli su u pomo Vilenjacima i zaratili protiv Saurona, i on je isteran iz Zapadne Zemije. Neko vreme je vladao mir i Numenorejci su ponovo jaali, sagradivi pristanita Umbar na Jugu i Pelargir na Severu 90

Srednje Zemlje. Ali, oni su postali oholi i poeleli su da se proglase gospodarima Srednje Zemlje i gospodarima mora. Tako su godine 3262. Drugog Doba Sunca doli u Mranu Zemlju Mordor sa tako silnim mnotvom oruja i Ijudi da Sauron nije mogao da im se odupre. Na zaprepaenje celog Sveta, Sauron je siao sa svoje Mrane Kule i predao se Numenorejcima, umesto da se usudi da se bori sa takvom vojskom. Tako je Mrani Gospodar postao zarobljenik i u okovima je odveden u veliku kulu kralja Numenora. No, Sauronova predaja bila je samo varka majstora obmane da bi postigao prepredenou ono to nije mogao da postigne snagom oruja. Jer u Numenorejcima je zapazio kobne slabe take oholosti i slavoljubivosti, i verovao je da moe da ih dovede u iskuenje i zavede darovima svojih moi. I tako, kad se jednom naao u kraljevstvu Numenor, uspeo je da nanese najvee zlo koje je ikad poinjeno protiv rase Ljudi: Sauron je zaveo i pokvario kralja Numenora, Ar-Farazona. U Numenoru su sagraeni veliki harmovi posveeni Morgotu, Mranom Gospodaru, i Ijudske rtve su prinoene na njegovom oltaru. Onda je Sauron posavetovao Numenorejce da zarate protiv Valara i Eldara koji su iveli u Neumiruim Zemljama. Najvea flota kojaje ikada plovila svetom je tada okupljena i zaplovila je na Zapad prema zemlji zabranjenoj za Ljude. Proavi kroz zaarano Ostrvlje i Senovita Mora, flota je dola do Neumiruih Zemalja. Kad je ogromna mornarica stigla do Neumiruih Zemalja, pria se u Akalabetu, velika zla kob je zadesila Svet. Premda je kralj doao da pobedi, s prvim njegovim korakom Pelori Planine su se obruile na njega i celu njegovu ogromnu armadu. Numenorejci su bili pobijeni do poslednjeg oveka, ali to nije bilo sve, jer je usledila jo vea propast. Talasi su se digli u besu, a iz Meneltarme planine koja je leala u sreditu Numenora pokuljao je veliki plamen i ceo Numenor je, u neizmernom viru, potonuo u Belegair, Veliko More. Tako se dogodilo ono to se naziva Promena Sveta. Jer te godine, 3319. Drugog Doba Sunca, Neumirue Zemlje su odnete iz Krugova Sveta i preseljene van dohvata svih osim Odabranih, koji su putovali u vilin-brodovima Pravim Putem kroz Sfere oba Sveta. Ipak, deo numenorejske rase je preiveo. Neki su pobegli od potonua Numenora i doplovili su u devet brodova u Srednju Zemlju. To su bili Elendili, "verni", koje Sauron nije zaveo i koji su odbili da napuste stari nain ivota Valara i Eldara. Ti Ijudi su otplovili u Srednju Zemlju u devet brodova i obrazovali dva mona kraIjevstva u Arnoru i Gondoru. Drugi su takoe preiveli Pad Numenora, u potonjim vremenima nazvani su Crni Numenorejci i naselili se u zemlji Umbar. Nurn Juni deo Sauronog zlog kraljevstva Mordor bio je poznat kao Nurn. Dok je Sauron vladao, bila je to zemlja puna robova Gospodara Prstenova koji su neveselo obradivali njene prostrane oranice da bi obezbedili hranu za armije Mordora. Kroz polja Nurna proticale su etiri glavne reke koje su se ulivale i unutranjc more Nurnen. Malo se pria o ovom mestu ili njegovim stanovnicima, ali posle Rata za Prsten, Kralj Elesar je oslobodio robove i predao im oranice Nurna u svojinu.

91

Oghor-hai Ime Oghor-hai bilo je orko ime za primitivne umske Divlje Ijude koji su esto hvatali u zasedu i napadali orke ete zalutale u njihove krajeve. Ljudima su bili poznati kao Vosi. Oiolaire Meu numenorejskim pomorskim kraljevima vladao je obiaj da blagoslove brod da bi bezbedno proao i bezbedno se vratio. To je injeno tako to bi se posekla grana svetog miriljavog drveta zvanog Oiolaire i stavljala se na pramac broda. Ta "Zelena Grana Povratka" bila je rtveni dar Oseu, Gospodaru Talasa, i Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Oiolaire su Numenorejcima darovali Vilenjaci Ereseje, a ime mu znai "veno leto". Oin Patuljak Torina i Druine, Oin, sin Groina, roenje 2774. Treeg Doba, a prikljuio se Potrazi za Ereborom 2941. Posle ubijanja Smauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja kraljevstva Patuljaka pod Planinom, Oin se naselio i iveo neko vreme u Ereboru. Meutim, 2989. je krenuo sa Balinom i Orijem da pokua da ponovo ustanovi patuljako kraIjevstvo u Moriji. Tu gaje 2994. ubilo udovite zvano uvar u Vodi. Okrug Zelene i prijatne zemlje Okruga u Erijadoru - odmah na zapadu od Brendivinske Reke i na istoku od Dalekih Nizija - bile su dom naroda Poluana, zvanih Hobiti, od sedamnaestog veka Treeg Doba Sunca. Nekad deo kraljevstva Arnora, koje je tokom stolea ratovanja opustoilo, Okrug je predat Hobitima 1601. ukazom dunedainskog kralja Argeleba II od Artedaina. Sam Okrug bio je podeljen na etiri glavne oblasti, zvane etiri Daleke stvari; kasnije, 2340. hobitska porodica po imenu Starkico je prela Brendivinsku Reku i naselila se u deo nazvan Baklend (Kico-zemlja). U etvrtom Dobu Baklend, zajedno sa zemljama Zapadne mee od Dalekih Sprudova do Brda Kule, zvanino je pridodat slobodnim zemIjama Okruga. Umeren nain ivota Hobita je veoma odgovarao ovim plodnim podrujima, i oni su, uz svoje skromne oranice i potenim radom, napredovali. U Okrugu su rasla sela i gradovi koliba i hobitskih rupa. Hobiton, Gozbograd, Majklov kop, Zobambar, aboselo i tuce drugih. Izgleda da je, izuzev nekoliko prirodnih nesrea i jednog jedinog orkog upada 2747, Okrug bio jedan izuzetno miran kraj, ponajee i ne poznajui svet uokolo. On je uspeo da izbegne veinu sukoba Treeg Doba sve do vremena Rata za Prsten kada je ova uspavana zemlja iznenada upletena u dogadanja. Jer tu je iveo Bilbo Bagins, koji se pridruio Potrazi za Samotnom Planinom i tokom te pustolovine doao do jednog arobnog Prstena. Ovo sluajno otkrie uvuklo je Bilboa, njegovog naslednika Froda Baginsa i sve Hobite Okruga u najveu dramu tog doba. Tako se desilo da su Hobiti, najskrueniji i najneznatniji od svih naroda Srednje Zemlje, drali sudbinu celog Sveta u svojim rukama. Olifaunti U hobitske zemlje Okruga uunjale su se mnoge legende o tajanstvenim vrelim zemljama koje su se nalazile daleko na jugu Srednje Zemlje. Hobite su najvie opinjavalc prie o divovskim Olifauntima, ivotinjama koje su se koristile u borbi a imale su kljove i ogromna teka stopala. Kruile su glasine da divlji Ljudi Harada stavljaju bojne tornjeve na lea ovih stvorenja kada jau u bitku. Razumni Hobiti su verovali da su te prie tvorevine matovitih umova, mada su neki od njihovog sopslvenog naroda tvrdili da su videli ta stvorenja, koja su Ljudi Gondora obino zvali Mumakili. Olog-hai Pria se da je u Treem Dobu Sunca Gospodar Prstenova Sauron, koji je vladao u Mordoru, uzeo neke od drevnih Divova koje je Melkor nakotio u Angbandu i od njih sainio jednu drugu rasu koja je u Crnom Govoru bila poznata kao Olog-hai. Stvorenja ove rase su bila istinski Divovi po veliini i snazi, ali Sauron ih je nainio da budu lukavi i da se ne plae svetla, koje je bilo smrtonosno za veinu trolovske i divovske rase. Olog-hai su bili strani u borbi jer su bili odgajeni kao grabeljive zveri gladne mesa svojih neprijatelja. Bili su oklopljeni kao kamen tvrdim krljutima i, bez sumnje, bar dvostruko vii i krupniji od Ljudi. Nosili su okrugle titove, bez oznaka i crne, a bili su naoruani 92

ogromnim maljevima, kandama kojima su mogli da se zakae, i velikim otrovnim zubima. Pred njihovim juriem malo je ratnika bilo koje rase moglo da odri vrst odbrambeni zid kopalja, a seiva koja nisu bila blagoslovena vilenjakom arolijom nisu mogla da probiju njihovu jaku debelu kou i puste njihovu neistu crnu krv. Ali, ma kako da su bili snani, Olog-hai su potpuno uniteni na kraju Treeg Doba. Jer ova bia je oivljavala i njima upravljala samo volja Mranog Gospodara, Saurona. Stoga, kad je Jedini Prsten uniten a Sauron nestao, oni su se iznenada nali bez smisla i svrhe, telurali su se i tumarali besciljno. Ostavi bez gospodara, nisu mogli ni ruku da podignu da bi se borili, i tako su bili ubijeni ili izgubljeni. Zato istorije etvrtog Doba ne govore o Olog-haima jer su oni ve nestali iz Sveta. Olvari U Muzici Ainura bilo je mnogo proroanstava. Jedno je bilo da e se, pre no to Vilenjaci i Ljudi uu u Svet, pojaviti duhovi koji e biti uvari svih Olvara (ivih bia koja rastu i ukorenjena su u Zemlju). Jer nijedan od Olvara, od velikog umskog drvea pa do najmanjeg liaja, nije u stanju da pobegne od svojih neprijatelja, i zato je Javana stvorila njihove uvare, zvane Enti. Olve Vilenjaki kralj Alkvalondea. Olveje bio brat Elvea, prvog Uzvienog Kralja telerskih Vilenjaka. Braa su povela svoj narod na Veliko Putovanje na poetku Doba Zvezdane Svetlosti. Meutim, u Belerijandu, Elvea je oarala Melijana Maja i on je ostao i osnovao kraljevstvo Sivih Vilenjaka. Olve je postao Uzvieni Kralj Telera i odveo svoj narod, prvo do Tol Ereseje, i najzad do Alkvalondea, u Eldamaru. Onodrimi U umama Srednje Zemlje u vreme Paljenja Zvezda, pojavio se jedan divovski narod. Bili su to Pastiri drvea, koji su najee bili poznati kao Enti, ali sindarski Vilenjaci su ih zvali Onodrimi. Ovi etrnaest stopa visoki divovi bili su tajni zatitnici ume, a oblikom su nalikovali i drveu i Ljudima. Enti su uglavnom bili blagi i sporo su delali. Bili su ravnoduni prema ratovima drugih naroda, ukoliko te razmirice nisu u velikoj meri umanjivale njihova umska kraljevstva. Ali, kad bi se jednom razgnevili, njihov bes i snaga su bili neizmerni, i oni su satirali svoje protivnike. Za vreme Rata za Prsten odmetnuti arobnjak Saruman je saznao kolika se cena mora platiti kad se izazove takav bes, jer su Onodrimi unitili i njegovu vojsku i njegovu tvravu u Izengardu. Orci Pria se da je u najdubljim Jamama Utumna, u Prvom Dobu Zvezda, Melkor poinio svoje najvee bogohuljenje. Jer u to vreme je zarobio mnoge pripadnike novoprobuene rase Vilenjaka, doveo ih u svoje tamnice i jezivim muenjima stvorio je upropaene i strane oblike ivota. Od njih je nakotio jednu demonsku rasu robova koji su bili isto toliko gnusni koliko su Vilenjaci bili lepi. To su bili Orci, mnotvo roeno u oblicima izopaenim bolom i mrnjom. Jedinu radost ova stvorenja su nalazila u bolu drugih.jer krv koja je tekla u Orcima bila je i crna i hladna. Njihova zakrljala oblija bila su jeziva, povijena, savijenih nogu i zdepasta. Ruke su im bile dugake i snane kao kod majmuna s Juga, a koa im je bila crna kao drvo nagorelo vatrom. krbavi zubi u irokim ustima bili su im uti, jezici crveni i debeli, a nozdrve i lica iroki i pljosnati. Oi su im bile zagasito crveni razrezi, kao uske pukotine u crnim gvozdenim kapijama iza kojih se ario vreli ugalj. Orci su bili estoki ratnici, jer su se plaili mnogo vie svog gospodara nego bilo kog neprijatelja, i moda su vie voleli smrt nego muke orkog ivota. Bili su kanibali, okrutni i strani, i esto su njihove grabeljive kande i zubi koji su balavili bili umrljani gorkim mesom i neistom crnom krvlju sopstvene vrste. Orci su bili okoeni kao robovi Gospodara Tmine; zato su se plaili svetla je ono slabilo i peklo. Njihove oi su videle nou, a iveli su u neistim jamama i prokopima. U Melkorovom Utumnu i u svakom neistom prebivalitu na Srednjoj Zemlji su se mnoili. Bre od bilo kojih drugih bia na Ardi, njihovo potomstvo se raalo i izlazilo iz jama gde su se kotili. Na kraju Prvog Doba Zvezda bio je Rat Sila u kome su Valari doli do Utumna i provalili u njega. Vezali su Melkora velikim lancem, i potamanili su njegove sluge u Utumnu i s njima veinu Orka. 93

Oni koji su preiveli bili su bez gospodara i tumarali su uokolo. U Dobima koja su usledila bilo je velikih seoba Vilenjaka i, mada su Orci iveli na mranim mestima Srednje Zemlje, oni se nisu pojavIjivali otvoreno, i vilenjake istorije ne govore o Orcima sve do etvrtog Doba Zvezda. Do tog vremena Orci su postali drski. Iz Angbanda su izlazili u oklopu od elinih ploa i spojenih karika, i kacigama od gvozdenih obrua i crne koe s gvozdenim kljunom koji je bio kao kljun sokola ili orluine. Nosili su krive sablje, otrovne bodee, strele i maeve s irokom glavom. Ova otimaka razbojnika rasa, zajedno s Vukovima i Vukodlacima, usudila se, u etvrtom Dobu Zvezda, da ue u carstvo Belerijand gde se nalazilo sindarsko kraljevstvo Melijane i Tin-gola. Sivi Vilenjaci nisu znali kakva su vrsta stvorova Orci, mada nije bilo sumnje da su zli. Kako ovi Vilenjaci nisu koristili u to vreme elino oruje. doli su kod patuljakih kovaa Nogroda i Belegosta i trampili se za oruja od kaljenog elika. Zatim su Orke poubijali ili ih oterali.Meutim, kad se Melkor vratio u Belerijand u poslednjem Dobu Zvezda, izaavi iz jama Angbanda, Orci su krenuli, stroj za strojem, legija za legijom, u otvoreni rat, i to je bio poetak ratova Belerijanda. Jer, u dolini Reke Gelion su ih presreli Sivi Vilenjaci Kralja Tingola i Denetorovi Zeleni Vilenjaci. U toj Prvoj Bici Orci su desetkovani i naterani da vritei bee u Plave Planine, gde nisu nali utoite, ve su samo nabasali na sekire Patuljaka. Niko iz te vojske se nije spasao. Ali, Melkor je odaslao tri velike armije. Druga armija Orka se digla i pregazila zapadne krajeve Belerijanda i opsela Falas, ali gradovi Falatrima nisu pali. Zato se druga armija Orka prikIjuila treoj armiji i marirala na sever do Mitrima, da pobije novodole noldorske Vilenjake. Ali Orci su bili malo pripremljeni za ove Vilenjake. Po telesnoj snazi, Noldori su bili daleko iznad i najcrnjih orkih snova. Samo pogledom ovi Vilenjaci su prili meso Orka, a jarka svetlost vilenjakih maeva ih je terala u ludilo od bola i straha. Tako se povela Druga Bitka Belerijanda protiv Noldora koje je doveo Feanor, i ta bitka je nazvana Bitka pod Zvezdama, Dagornuin Gilijat. Mada je noldorski kralj Feanor ubijen, druga i trea armija Melkora bile su potpuno unitene. Druga noldorska armija predvoena gospodarem Fingolfinom izala je sa Zapada i silna svetlost Sunca se uzdigla na bedeme neba velikom grajom, koja je svakom Melkorovom slugi ulila strah u kosti. Tako je otpoelo Prvo Doba Sunca i neko vreme stremljenja Orka su zaustavljena novom svetlou Sunca. Uskoro, meutim, pod zaklonom tame, Orci su se pojavili u jednoj jo veoj armiji, brojnijoj od prethodne tri i s teim naoruanjem, u nadi da e uhvatiti Noldore kad ne budu na oprezu. U Slavnoj Bici legije Orka ponovo su doivele pokolj. U to vreme otpoelaje Opsada Angbanda i, mada su Orci s vremena na vreme vrili ispade u grupama, uglavom su zadravni unutar angbandskih zidina. Ali, Melkorova mo je rasla, jer je mranim vradbinama nakotio jo od orke rase, a takoe i Zmajeve, i kod sebe je imao Balroge, Trolove, Vukodlake i udovita mnogobrojna i silna. Kad je prosudio da je spreman, mona vojska je ula u Bitku Iznenadnog Plamena, i time je razbijena opsada Angbanda i vilingospodari bili su poraeni. Od te silne bitke broje se godine uasa koje Orci pamte kao Velike Godine. U to vreme pao je Tol Sirion i pregaena su kraljevstva Hitlum, Mitrim, Dor-lomin i Dortonion. Takoe je voena Bitka Nebrojenih Suza: bila je to Peta Bitka u Ratovima Belerijanda i Vilenjaci i Edaini su potpuno potueni. Zle orke legije iz Angbanda su zatim umarirale u Belerijand. Falas je pao i pripao Orcima, kao i dva grada, Britombar i Eglarest. Vodena je Bitka od Tum-halada i Nargotrond je poharan, zbog svaa sa Patuljcima i Noldorima Menegrot je dvaput pregaen i zemlje Sivih Vilenjaka opustoene. Konanoje pao i Gondolin, Skriveno Kraljevstvo. Tako je Melkorova pobeda bila skoro potpuna, njegove orke legije su ile po Belerijandu kud god su elele. Sva vilenjaka kraljevstva su bila unilena; nije opstao nijedan veliki grad i najvei deo Vilenjaka i Edaina je pobijen. Takva je pria o danima koji su radovali crna srca Orka i njhovih saveznika. Ipak, uas tog Doba je najzad okonan. Jer Valari, Majari, Vanjari i Noldori od Tiriona su izali iz Neumiruih Zemalja i povela se Velika Bitka. U njoj je Angband razoren i sve planinc Severa skrene. Belerijand je sa Angbandom pao u uzavrelo more; Melkor je izbaen u Prazninu zauvek i 94

njegove sluge i Orci su istrebljeni na severozapadu Srednje Zemlje. Ali Orci su ipak preiveli, jer je deo ove rase leao skriven u neistim jazbinama ispod mranih planina i brda. Tu su se oni kotili i mnoili. Konano su doli kod Melkorovog glavnog zapovednika, Saurona, nudei mu se u slubu, i on je postao njihov novi gospodar. Oni su dobro sluili Saurona u Ratu Saurona i Vilenjaka i u svim njegovim bitkama do Rata Poslednje Alijanse, kad je okonano Drugo Doba padom Mordora i istrebljenjem najveeg dela orke rase. Ipak, u Treem Dobu Sunca, kao i u Drugom, oni Orci koji su bili skriveni na mranim i zlim mestima su nastavili da ive. Ostavi bez gospodara, Orci su vrili prepade i postavljali zasede tokom mnogo stolea, ali nisu krojili velike planove o osvajanjima, sve dok nije proteklo vie od hiljadu godina tog doba, kad se kao veliko i zlo Oko Sauron ponovo pojavio u mranom kraljevstvu Dol Guldur u junoj Mrkoj umi. Kao i u Drugom Dobu Sunca, mrane sudbine Saurona i Orka su ponovo ujedinjene, i dve hiljade godina Treeg Doba mo Orkaje rasla kako je rasla i mo njihovog Mranog Gospodara. Njihova mo je prvo ojaala u Mrkoj umi, zatim u Maglenim Planinama. 1300. Nazguli su se ponovo pojavili u Mordoru i kraljevstvu Angmar u severnom Erijadoru, i Orci su se sjatili oko njih. Posle est stotina godina strahovlade Angmar je pao, ali zlo kraljevstvo Minas Morgul se uzdiglo u Gondoru, i tu su se opet Orci mnoili, s onima iz Mrke ume, Maglenih Planina i Mordora, tokom sledeih hiljadu godina. Ali, priali su da Sauron nije bio potpuno zadovoljan orkom vojskom i eleo je da povea njihovu snagu. I mada o tome ne govori nijedna pria, verovalo se da je Sauron stranim vradbinama stvorio jednu novu rasu veih Orka. Godine 2475. ta stvorenja, zvana Uruk-hai, izala su iz Mordora i opljakala Ozgilijat, najvei grad Gondora. To su bili Orci porasli do visine oveka, pravih nogi i snani. I mada su bili pravi Orci -crne koe, crne krvi, kosooki, s otrovnim zubima i kandama na rukama - Uruk-hai nisu kopneli na sunevoj svetlosti i nisu je se uopte bojali. Zato su Uruk-hai mogli da idu gde god njihova zla braa nisu i, budui vei i jai, bili su takoe hrabriji i ei u borbi. U crnom oklopu, esto nosei ravne maeve i dugake lukove od tisovine, kao i mnoga od opakih i otrovnih orkih oruja, Uruk-hai su postali elitni vojnici i najee su bili visoki zapovednici i voe manjih Orka. U stoleima koja su usledila Uruk-hai i manji Orci su obrazovali saveze da bi mogli da unite sva kraIjevstva Ljudi i Vilenjaka koja su se nalazila u Zapadnim Zemljama. Tako su Orci sklopili sporazume s Dunlendinzima, Balkotima, Kolovoscima, Haradrimima, Istonjacima iz Runa i Korsarima od Umbara da bi postigli svoj cilj. Orci su doli ak i u kraljevstva Patuljaka. Godine 1980. Moriju je zauzeo moni demon Balrog. S njim su bili Orci od Maglenih Planina koji su doli iz svog glavnog grada Gundabada u velikom broju da nasele taj drevni patuljaki grad, obasipajui prezirom narod Patuljaka i ubijajui svakog ko bi priao ovom najdrevnijem kraljevstvu. Ali, na severu e ovo biti uzrok propasti Orka, jer su Patuljci bili tako razgnevljeni da nisu marili za cenu koju e platiti da bi se osvetili. Tako se od 2793. do 2799. vodio sedmogodinji rat do istrebljenja, zvani Rat Patuljaka i Orka. U tom ratu, mada je to Patuljke skupo kotalo, skoro svi Orci Maglenih Planina su oterani i ubijeni, a kod Prve Kapije Morije voena je strana Bitka od Azanulbizara. Orci su bili potueni a glava njihovog orckog generala, Azoga, nabijena na kolac. Tako su tokom jednog stolea Maglene Planine bile oiene od ove opake rase, ali su se oni s vremenom vratili u Gundabad i Moriju. Godine 2941. druga velika nesrea je zadesila Orke na Severu. Posle smrti Smauga Zmaja, svi orki ratnici Gundabada doli su u patuljko kraIjevstvo Erebor i pod Samotnom Planinom se povela Bitka Pet Vojski. Orke je predvodio Bolg sa Severa, sin Azoga, koji je eleo da se osveti Patuljcima, ali sve to je postigao bila je njegova pogibija i pogibija svih njegovih vojnika. 95

U Ratu za Prsten, poslednjem velikom sukobu Treeg Doba Sunca, orke legije su bile svuda, kako se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee". S Maglenih Planina i iz senki Mrke ume Orci su dolazili u rat pod barjacima, crnim i crvenim. Neustraivi Uruk-hai sa titovima i kacigama koji su nosili grb Bele Ruke dolazili su iz Izengarda, gde je vladao odmetnuti arobnjak Saruman. U Morgulu su i vei i manji Orci bili obeleeni belim mesecom kao nekom velikom lobanjom, i pod Sauronovim zapovednitvom bili su bezbrojni Orci Mordora svih rasa, koji su nosili znak u obliku Crvenog Oka. Pripremali su se za rat, kao i mnogi drugi. Borili su se u brojnim arkama i zasedama, kao i u Bici kod Gazova Izena, Bici od Rogburga, Bici Pelcnorskih Polja, Bici pod Drveem i Bici od Dola. U tim naletima hiljade su pale na obe strane, i, mada su u mnogima od tih bitaka Orci bili do nogu potueni. pria se da je Sauron zadrao najvei deo svojih snaga u Mordoru dok neprijatelj nije doao do severne kapije njegovog kraljevstva. Ali u Ratu za Prsten sve e se razreiti u poslednjoj bici ispred Moranona, Crne Kapije. Sve strane snage Mordora su se tu sakupile, i na Sauronovu zapovest obruili su se na vojsku Zapovednika Zapada. Meutim, ba u tom asu, u.vulkanskim vatrama Planine Usuda, Jedini Prslen Moi koji je drao pod svojim uticajem ceo Sauronov mrani svet je uniten. Crna Kapija i Crna Kula su se raspale. Najmonije Sauronove sluge je progutala vatra, Mrani Gospodar je postao crni dim koga je razvejao zapadni vetar, a Orci su kopneli kao slama pred plamenom. lako su neki preiveli, nikad se vie nisu uzdigli u velikom broju, nego su izumirali i slabili, i postali manji goblinski narod kome nita nije preostalo osim glasina o njihovoj drevnoj zloj moi. Ori Patuljak Torina i Druine, 2941. Treeg Doba Ori se uputio u Potragu za Ereborom iji je ishod bio ubijanje Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog kraljevstva pod Planinom. Ori je ostao u Ereboru do 2989, kad je krenuo s Balinom i Oinom da pokua da ponovo naseli Kazad-dum. Tu je umro 2994, u Odaji Mazarbula. Orlovi Najuzvienija od krilatih stvorenja Arde bili su Orlovi, jer su ih na svet donela dva mona Valara: Manve, Gospodar Vazduha, i Javana, KraIjica Zemlje. Orlovi su se ubrajali meu najdrevnije i najmudrije rase, nastali su pre nego to su Zvezde upaljene a Vilenjaci se probudili. U Dobima koja su usledila te ptice su uvek bile glasnici Manvea i njemu su sluili. Na Tanikvetilu, Velikoj Planini, Orlovi bi se odmarali, hvatajui se i priljubljujui za visoke litice savijenim kandama. Nad celim azurnim Svetom su leteli, jer su bili oi Man-vea, i kao udar groma su se obruavali na njegove neprijatelje. U Prvom Dobu Sunca jedno mono leglo ove rase ivelo je u Belerijandu. Zvali su se Orlovi od Okruujuih Planina i iveli su na visini na vrhovima zvanim Krisaigrim. Ti Orlovi su bili nadaleko uveni po svojim podvizima u Ratu Dragulja. Njihov vladar bio je Torondor, najvei i najvelianstveniji od svih Orlova. Puni raspon krila Torondora bio je trideset hvati, a brzina ove velike ptice nadmaivala je i najbri olujni vetar. Torondor je bio snaan i neustraiv, i neprestano se borio protiv zlih stvorenja na Zemlji. Upravo je Torondor spasao Maidrosa, noldorskog gospodara, sa vrha Tangorodrima. On je takoe i vratio smrskano telo Kralja Fingolfina natrag iz Angbanda i na Morgotovom licu napravio brazgotine svojim dugim kandama. U Potrazi sa Silmarilom, i Berena i Lutijenu je iz Angbanda izbavio Torondor. I, madaje Gondolin konano pao zbog izdaje, Orlovi su vekovima uvali to skriveno noldorsko kraljevstvo. Torondor i njegova rasa su zadobili najveu slavu u ratu Besnih. "Kventa Silmarilion" pria kako su Orlovi izali kao pobednici u Velikoj Bici, ak i protiv onog najstranijeg . zla - krilatih Vatrenih Zmajeva Angbanda U Treem Dobu Sunca Gvaihir, Gospodar Vetra je vladao nad Orlovima Srednje Zemlje. Mada nije 96

veliinom dostigao ak ni najmanjeg od Orlova Prvog Doba, po merilima Treeg Doba bio je najvei u svom vremenu. Gvaihirov narod, Orlovi Maglenih Planina, bili su divlji, i Mrane Sile su ih se veoma plaile. Duga pria o Potrazi za Prstenom i Ratu pria kako je Gvaihir, sa svojim bratom Landrovalom i jednim koji se zvao Meneldor Brzi, esto u bici prednjaio s orlovskom vojskom. Orlovi Maglenih Planina su uinili mnoge velike podvige. Oni su pomogli da se usmrti Zmaj Ercbora i, kasnije, da se pobede Orci u Bici Pet Vojski. Oni su takoe spasli arobnjaka Gandalfa i Nosioce Prstena, borei se u poslednjoj bici Rata za Prsten pred Crnom Kapijom Mordora. Orokarni Daleko na istoku Srednje Zemlje nalazile su se Orokarni, "Crvene Planine" ili Planine Istoka. U Dobima Zvezdane Svetlosti one su stajale na istonoj obali Unutranjeg Mora Helkar, gde su se, u zalivu Kuivienen, prvi put probudili Vilenjaci. Orokarni su bile crvenkaste boje i ispunjene muzikom mnotva reka i potoka koje su s njih sputale i ulivale u kristalne vode Mora Helkar. Orodruin esto zvana Planina Usuda, ova ogromna vulkanska planina Mordora se, pravilnije, zvala Orodruin, "Planina buktee vatre". Mada je Orodruin bila visoka manje od pet hiljada stopa, stajala je sama i dominirala prostranom golom ravnicom Gorgorot u severnom delu Mordora. Orodruin je bila vatra i kovanica Saurona koji je, u Vatrenim upljinama i brazdama zvanim Pukotine Usuda, u njenom vulkanskom jezgru iskovao Jedini Prsten 1600. Drugog Doba. Bio je jo uvek aktivan vulkan tokom Drugog i Treeg Doba, a njegove erupcije su se poklapale sa Sauronovim raznim uzdizanjima i njegovi crni oblaci koje je bljuvao mraili su i prijali nebesa daleko izvan kraljevstva Mordor. Vatre Orodruina su se pokazale kao sudbonosne u Ratu za Prsten, jer samo je tu mogao Jedini Prsten da se razori i Sauronova mo skri - i zaista, godine 3019. Potraga Prstena je zavrena. Kada je Jedini Prsten baen u Pukotine Usuda, Orodruin je proao kroz svoju krajnju i najkataklizminiju erupciju, tako veliku da su se planine Mordora tresle, a Crna Kapija Moranon i kula Barad-dur sruile u tinjajuu hrpu pocrnelih kamenova. Orome Valar zvani "Jaha". Ainurski duh kojije siao iz Bezvremenih Holova u Ardu za vreme Doba Tmine i Zvezda, Orome je voleo da jae na svom belom konju, Naharu, kroz ume Srednje Zemlje. Oromeovo ime znai "Svira u rog", i zvuk njegovog roga, Valarome, bio je strah i trepet za sluge mraka. Njegova sestra je Nesa Plesaica, a njegova ena je Esta Veno-mlada. Bioje prvi Valar koji je otkrio Vilenjake, i on ih je pozvao u Eldamar. Sindari ga zovu Arau, a Ljudi Bema. On ivi u umama Oromea, u junom Valinoru. Ortank Kula u Izengardu kojomje upravljao zli arobnjak Saruman za vreme Rata za Prsten zvala se Ortank, to na rohanskom znai "podmukli um". Podignuta je usred utvrene izengardske ravnice najunom rubu Maglenih Planina i pored izvora Reke Izen. Bila je to pet stopa visoka kula koju su od etiri stuba od crnog kamena sagradili Ljudi Gondora. Imala je osoben dvokraki vrh s ravnim krovom izmeu iljaka, na kome su bili iscrtani astronomski znaci. Poto su je Gondorani napustili za vreme poslednjeg dela Treeg Doba, arobnjak Saruman je dobio njene kljueve 2759. i preuzeo upravu nad njim i Palantirom, ili "Svevideim Kamenom", koji je uvan u jednoj od njenih odaja. Kasnije je u Izengardu okupio veliku vojsku i zaratio sa Rohirima. Iz Ortanka je Saruman upravljao mnogim razornim ratnim mainerijama, ali njih su onesposobili Enti kad su preplavili ravnicu oko kule. Ali crni kamen kule se pokazao nepovrediv pri napadu, jer kamen Ortanka nije mogao da bude slomljen. Naposletku je Saruman bio prisiijen da preda kulu, i Ortank je ponovo preao u ruke Ljudi Gondora. Osmatrai Na zapadnom bedemu Mordora, pria se, bio je jedan uski prolaz po imenu Kirit Ungol, gde je u Treem Dobu Sunca ivela eloba, Veliki Pauk. Tu se takoe nalazila jedna orka osmatranica s velikim bedemom koja je branila put ako bi neko proao pored elobe, tog stranog uvara. U zidinama kule nalazila su se dva visoka postolja za kapiju koja naizgled nisu imala vratnice. Ali kapija je postojala i, mada je bila nevidljiva, pokazala se kao veoma jaka. Ogromni stubovi za kapiju su nazvani Osmatrai i svakije predstavljao jednu kamenu figuru koja je sedela na prestolu. Oni su imali tri lica i tri tela, a glave su im bile kao glave leinara i imali su leinarske kande. Bili su 97

ispunjeni zlobom i njihove crne oi blistale su zastraujuom voljom, jer u tim kamenim figurama su obitavali duhovi. Oni su bili svesni neprijatelja vidljivih i nevidljivih, i prepreavali su kapiju svojom mrnjom. Jer iako je svaka vojska mogla da pokua da provali kapiju, nije mogla da proe snagom oruja: jedino voljom veom od zlobe Osmatraa mogao se prokri.ti put kroz prolaz. Kad bi se sabrala takva volja, onda bi Osmatrai digli uzbunu iz svojih est leinarskih glava. Oni bi isputali visok pisak i dugaak krik koji bi doveo orke vojnike i onda bi napali uljeze. Ose Majarski duh mora, Ose, Gospodar Talasa, sa svojom enom Uinenom, Gospom od Mirnih Mora, vladao je morima Srednje Zemlje. Ose je sluio Ulmoa, Gospodara Svih Voda. Osea su se plaili svi koji su plovili morima. Mornari su se molili Uineni da utia njegov bes i umiri njegovo divlje, burno radovanje. Ose, koji se sprijateljio s telerskim Morskim Vilenjacima i nauio ih vetini brodogradnje, takoe je uzdigao ostrvo Numenor iz morskog dna. Osirijand Na istoku Belerijanda do kraja Prvog Doba Sunca nalazio se Osirijand, umovita postojbina Laikvendija, Zelenih Vilenjaka. Zvala se Osirijand, "zemlja sedam reka", zato to su kroz nju proticale Reka Gelion i est njenih pritoka. Poto su Laikvendi bili najpoznatiji po svom pevanju, Osirijand se takoe zvao Lindon, "zemlja pesme". I zaista, posle razaranja i potonua Belerijanda na kraju Prvog Doba, pod tim imenom bio je poznat mali deo Osirijanda koji je preostao. Kao poslednji deo Belerijanda koji se odrao, Lindon je postao posed Eldara Gil-galada, poslednjeg Uzvienog Vilin Kralja na Srednjoj Zemlji. Ost-in-Edil Godine 750. Drugog Doba mnogi noldorski Vilenjaci su napustili Lindon i otili u Erijador. Tu, kraj zapadne kapije Kazad-duma u Belim Planinama, osnovali su kraljevstvo Eregion i sagradili grad Ostin-Edil, "Grad Vilenjaka". To su bili Gvait-i-Mirdain, Vilin-kovai koji su godine 1500. iskovali Prstenove Moi. Ost-in-Edil bio je divan i bogat grad sa belim Vilin kulama koje su se uzdizale usred svete ume Eregiona. Medutim, kad su Vilin-kovai otkrili da je Sauron iskovao Jedini Prsten da bi upravljao drugim Prstenovima Moi, ustali su protiv njega. U Ratu Saurona i Vilenjaka koji je potom usledio, 1697. Drugog Doba, Ost-in-Edil je potpuno uniten i kraljevstvo Vilin-kovaa vie nije postojalo. Ozgilijat Prva prestonica Gondora bio je Ozgilijat, "citadela zvezda", koja je sagraena na kraju Drugog Doba i premoavala je Reku Anduin na sredokrai izmeu Minas Anora i Minas Itila. Ozgilijat je ostao nedirnut do gondorskog graanskog rata 1437, kad je njegova legendarna Zvezdana Kupola spaljena zajedno s najveim delom grada. Posle ovoga je usledila velika nesrea u vidu Velike Kuge 1637. Kraljevski dvor je 1640. preseljen u Minas Anor, kome je kasnije promenjeno ime u Minas Tirit. Godine 2475. Ozgilijat su potpuno opustoile legije Uruk-hai iz Mordora i, mada su oni potisnuti, grad je sad bio potpuno naputen. U Ratu za Prsten Ozgilijat su kratko branili Ljudi Gondora u dva maha, ali on je uskoro pao u ruke Sauronovih slugu i njegov kameni most je sruen. Posle razaranja Mordora na kraju rata Ozgilijat su ponovo dobili Gondorani, ali izgleda da on nije obnavljan tokom etvrtog Doba.

98

Patuljci U velikoj dvorani pod planinama Srednje Zemlje Aule, Kova Valara, oblikovao je Sedam Otaca Patuljaka za vreme Doba Tmine, kad su Melkor i njegove zle sluge u Utumnu i Angbandu drale pod vlau celu Srednju Zemlju. Zato je Aule Patuljke nainio zdepastim i snanim, neosetljivim na hladnou i vatru, i postojanijim od rasa koje su usledile. Aule je poznavao veliko zlo Melkorovo, zato je nainio Patuljke tvrdoglavim, neukrotivim, upornim u radu i tegobama. Bili su hrabri u borbi, a njihov ponos i volja nesalomivi. Patuljci su bili rudari koji su kopali duboko u rudnicima, zidari, kovai i najudesniji klesari kamena. Oni su bili dobro prilagoeni zanatima Auleovim, koji je oblikovao planine, jer su nainjeni kao snani, dugobradi i vrsti, ali ne i visoki, jer visina im je iznosila od etiri do pet stopa. Poto je njihov posao bio dugotrajan, svakome je dodeljen ivot od oko dva i po veka, jer su bili smrtni, a mogli su i da poginu u boju. Aule je nainio Patuljke umenim u njegovim zanatima i podario im sopstvenijezik zvani Kuzdul. Na tom jeziku Aule se zvao Mahal a Patuljci Kazad, ali to je bio tajni jezik koji, izuzev nekoliko rei, nije poznavao niko sem Patuljaka koji su ga Ijubomorno uvali. Patuljci su uvek upuivali hvale Auleu i priznavali da im je on podarid lik. Ipak, njima je istinski ivot podarila mo Iluvatara. Kad je Aule napravio Patuljke, pria se, on ih je u tajnosti sakrio od drugih Valara i mislio da su i on i oni dobro skriveni od Iluvatara. Ali Iluvatar je znao ta je Aule uinio, i procenio je da je Auleovo delo uinjeno bez zle namere, i tako je On posvetio Patuljke i oistio ih od greha. Ali On nije hteo da dopusti da se ova rasa rodi pre njegove izabrane dece, Vilenjaka, koji su imali da budu Prvoroeni. Zato, iako su Patuljci bili u potpunosti oblikovani, Aule ih je uzeo i poloio ih duboko ispod kamena, i u tom mraku Sedam Otaca Patuljakaje spavalo tokom mnogih doba pre no to su Zvezde upaljene i pre no to se Vreme Buenja primaklo. Tako se desilo da su se Vilenjaci probudili u Kuivienenu na istoku u Prvom Dobu Zvezda. U godinama koje su usledile Sedam Otaca PatuIjaka se pomerilo, a njihova kamena odaja se otvorila irom, i oni su ustali i bili ispunjeni strahopotovanjem. Pria se daje svaki od ovih Sedam Otaca Patuljaka napravio veliku palatu pod planinama Srednje Zemlje, ali vilinske istorije iz tih ranih godina pominju samo tri. To su bila patuIjaka kraljevstva zvana Belegost i Nogrod u Plavim Planinama, i Kazad-dum u Maglenim Planinama. Pria o Kazaddumu je najdua, jer je to bila Kua Prvog Oca zvanog Durin 1 i Durin Besmrtni. Za Vilenjake Belerijanda u Dobu Zvezda Patuljci Belegosta i Nogroda su predstavljali pravi blagoslov. Jer, oni su doli u kraljevstvo Sivih Vilenjaka s orujem i oruem od elika i pokazali velike vetine u obradi kamena. I mada Sivi Vilenjaci ranije nisu znali za ovaj narod, smatrajui ga neprivlanim, a Patuljke zvali Naugrimi, "zdepasti Ijudi", ubrzo su shvatili da su Patuljci umeni u zanatima Aulea, i zato su ih takoe zvali Gondirimi, "majstori kamena". Vilenjaci i Patuljci su mnogo trgovali i kroz tu razmenu oba naroda su napredovala. I mada su bili nezgrapan narod i nisu imali Ijupki lik, Patuljci su na svet donosili mnogo lepote. Njihove kue su imale velike dvorane prepune svetlih barjaka, oklopa, oruja optoenog draguljima i finih tapiserija. Svetlost zvezda je odozgo obasjavala velike bunare svetla i igrala se po jezerima, nalik na ogledala i iskriavim srebrnim fontanama. U kupolama koje su odzvanjale, pod svetlou kristalnih svetiljki, mogli su se videti sjajni dragi kamenovi i ile dragocenih ruda. U zidovima od crnog jantara uglaanim kao staklo mogla su se videti mramorna oblija kao iz snova, a zavojite stepenice ili vijugava aleja su moda vodili do visokog, lepog tornja ili palate s predvorjem od raznobojnog kamenja. Podzemni prolazi su vodili do dvorita i slikovitih peina sa stubovima od alabastera, izdubljenih 99

Vremenom i nenim podsticanjem patuljakih dleta. U Dobima Zvezdane Svetlosti Patuljci Plavih Planina izradili su najfiniji elik koga je Svet ikada video. U Belegostu (koji je takoe zvan Gabilgatol i Mikleburg) napravljen je uveni patuljaki oklop od povezanih prstenova, dok je u Nogrodu (koji se zvao Tumunzahar i upljokop) stanovao Telhar, najvei kova Patuljaka svih vremena. U to vreme ti Patuljci su kovali oruja Sindara i sagradili za Sive Vilenjake Kralja Tingola njihovu citadelu Menegrot, Hiljadu Peina, kojaje uivala glas najlepe graevine na Srednjoj Zemlji. Rat Dragulja doao je u Prvom Dobu Sunca i u njemu se vcina Patuljaka borila s Vilenjacima protiv slugu Morgota. Od svih Patuljaka tog Doba najveu slavu je zadobio Kralj Azagal, gospodar Belegosta. U Bici nebrojenih Suza samo su Patuljci mogli da izdre buktanje Zmajevih vatri, jer su oni bili rasa kovaa naviknutih na veliku vruinu, a na svojim kacigama su nosiii maske od elika koje su im titile lica od plamenova. Tako su Patuljci Belegosta mogli da zaustave napredovanje Zmajeve horde i, mada je poginuo, Kralj Azagal je saterao ma u trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, i tako su Glaurung i njegov nakot pobegli s bojnog polja. Ali, nisu sva dela Patuljaka u tom Dobu bila tako vredna. Jer, ispriano je, Patuljci Nogroda su udeli za Silmarilom, i zbog njega su ubili Kralja Tingola i opljakali Menegrot. Zauzvrat su Patuljke presreli Laikvendi kod Gaza Gelion i Silmaril im je oduzet, a one koji su pobegli iz zasede su napali Enti i potpuni ih satrli. Od kraja Prvog Doba Sunca istorije Vilenjaka i Ljudi koje govore o Patuljcima priaju prvenstveno o onima iz Durinove loze koji su iveli u Kazad-dumu. Kad je s Ratom Besnih dolo do unitenja Belerijanda, palate Nogroda i Belegosta su sruene i nestale. Patuljci iz ovih Kraljevstava su doli u Maglene Planine u Drugom Dobu i napravili Kazad-dum, onu najveu graevinu Patuljaka u Srednjoj Zemlji, jo veu od prethodnih. Prostranim holovima vrveli su Patuljci i ovaj narod je doivljavao procvat i blagostanje. Njegove zanatlije su ostvarile dela bez premca, a rudari kopali duboko i dugo u srcima planina. U Drugom Dobu mnogi od noldorskih Vilenjaka Lindona uli su u Eregion kraj Zapadnih Vrata Kazad-duma, stvorili kraljevstvo i tako su mogli da trguju sa Patuljcima i snabdevaju se dragocenim metalom, mitrilom, koga je tu bilo u izobilju. Ti Vilenjaci su bili Gvaitin-Mirdain, koji su u potonjim vremenima prozvani Vilin-kovai. Umenou ovih Vilenjaka i Sauronovom prevarom, na tom su mestu iskovani Prstenovi Moi. I mada je Patuljcima dato sedam ovih Prstenova, oni nisu bili uvueni u strane ratove koji su usledili do kraja Drugog Doba. U Kazad-dumu su Patuljci zatvorili kapije svojih kua za nevolje Sveta. Niko nije mogao silom da ue u njihovo carstvo, a zauvek potom ono je. smatrano mranim i zatvorenim kraljevstvom, i tako je Kazad-dum dobio drugo ime, Morija. Tako su Patuljci Durinove loze preiveli i uli u Tree Doba Sunca, mada su dotad ve proiveli svoje najvee dane i patuljaki narod je poeo da slabi. Ipak, Morija je opstajala tokom pet Doba Zvezda i do dvadesetog veka Treeg Doba je i dalje bila bogata i ponosna. Ali godine 1980, kad je Durin VI bio kralj, kopajui, Patuljci su prokopavali suvie duboko pod planinama i oslobodili su velikog demona. Bio je to jedan od Morgotovih Balroga, i on je u besu doao i ubio Kralja Durina i njegovog sina Naina i oterao Patuljke zauvek iz Morije. Durinovi Ijudi su postali beskuni, skitaki narod, ali godine 1999. Nainov sin, Train, osnovao je kraljevstvo pod Planinom u Ereboru. Izvesno vreme Train i neki od Ijudi iz Morije su napredovali, jer je Erebor, Samotna Planina, bila bogata rudama i kamenjem. Ali Trainov sin Torin je napustio to mesto i godine 2210. otiao u Sive Planine gde je, po prii, ve iveo najvei broj rasutih Patuljaka iz Morije. Tu je Torin prihvaen kao kralj i s njegovim Prstenom Moi njegov narod se ponovo obogatio. Posle Torina vladao je njegov sin, Groin, potom Oin i Nain II, i Sive Planine su postale uvene po patuljakom zlatu. I zato, tokom vladavine sina Naina II, Daina, iz Severne Pustopoljine 100

dolo je mnogo Hladnih Zmajeva iz pustinja. Lakomi prema bogatstvu Patuljaka, ti Zmajevi su doli spremni za rat, pobili su Patuljke i oterali ih sa Sivih Planina. Godine 2590, naslednik Daina I, Tror je doveo deo preivelih iz carstva Sive Planine natrag u kraljevstvo pod planinom u Ereboru, dok je iste te godine njegov brat, Gror, odveo one druge, koji su preostali, u Gvozdena Brda. I ponovo su neko vreme svi ti Ijudi napredovali, jer se tu uveliko odvijala trgovina izmeu Patuljaka, Ljudi od Dola i Ezgarota, i Vilenjaka Mrke ume. Ali, za Durnov Narod mir je bio kratkog veka, jer je 2770, za vreme duge vladavine Trora, najvei Zmaj Treeg Doba, krilati Vatreni zmaj Smaug Zlatni stigao u Erebor. Niko nije mogao da stane pred ovog velikog Zmaja. On je ubijao, opustoio je Dol i oterao Patuljke s Planine. Tu se Smaug, gospodar Samotne Planine, zadrao dva stolea. Ponovo su Patuljci poterani iz svojih domova. Neki su se povukli u naseobinu Gvozdenih Brda traei zaklon, a drugi preiveli pratiii su Kralja Trora i njegovog sina, Traina II, i unuka, Torina II, u skitakim druinama. U ovom periodu Trora su ubili Orci Morije i njegovo telo je iskasapIjeno, a njegova odrubljna glava isporuena njegovom narodu. Patuljci, koji su ve bolno propatili i stradali od raznih zlih ruku, osetili su da vie ne mogu da otrpe ovu poslednju uvredu. Sve Kue Patuljaka su se okupile i odluili su da povedu veliki rat. Bio je to straan i krvavi Rat Patuljaka i Orka. Besneo je sedam dugih godina, i kroz sve Zapadne Zemlje vojska Patuljaka je pretraivala svaku orku upljinu i ubijala svaku orku bandu, sve dok najzad nije stigla do Morijine Istone 'Kapije godine 2799. Ovde se bila. Bitka kod Azanulbizara, kojaje uvena ak i u istorijarna Vilenjaka. U toj bici Orke Severa su Patuljci gotovo istrebili. Ali Patuljci su se malo radovali svojoj pobedi, jer je polovina njihovih ratnika poginula u tom ratu. Takav gubitak nikad nije mogao da bude nadoknaen u ovom narodu koji je ve izumirao. ak i u ratnom plenu i teritorijama oni su malo dobili ovim ratom jer, mada su Orci bili pobijeni, Balrozi su i dalje drali Moriju i Zmajevi su zaposeli kraljevstvo pod Planinom Erebor i Patuljako Kraljevstvo Sivih Planina. Patuljci su se vratili u svoja kraIjevstva puni tuge. Unuk Grora, Dain Gvozdenstopa, vratio se da vlada u Gvozdenim Brdima, dok je Train II sa svojim sinom, Torinom II (sada zvanim Hrastotit), otiao na zapad, u Plave Planine i tamo stvorio jedno skromno kraljevstvo. Ali Train II nije vladao dugo, jer ga je na jednom putovanju zarobio Sauron i zatvorio u tamnicu u Dol Gulduru. Poslednji Prsten Patuljaka mu je oduzet i muen je do smrti. Ipak, Torin Hrastotit je ostao u Plavim Planinama, jer nije znao za sudbinu svog oca. Mnogi Patuljci lutalice su doli u Plave Planine i njegovi dvori su rasli, ali on je bio nesrean i eleo je da se vrati u Erebor, u kraljevstvo pod Planinom koje je nekad pripadalo negovom dedi. S takvim mislima jo uvek na pameti, Torin Hrastotot se obratio arobnjaku Gandalfu godine 2941. i oni su se odmah latili da sastave plan za veliku pustolovinu koju je ispriao Hobit Bilbo Bagins u "Crvenoj Knjizi Zapadne Mee". Ovaj Hobit i dvanaest Patuljaka su pratili Torina u njegovom poslanju da povrati svoje kraljevstvo. Ta dvanaestorica su bili:Fili, Kili, Dori, Ori, Nori, Oin, Gloin, Balin, Dvalin, Bifur, Bofur i Bombur. Kako se pripoveda u Hobitovoj prii, Torin je ostvario svoj zadatak. Jer, na kraju, Zmaj Smaug Zlatni je ubijen i Torin je preuzeo kraljevstvo koje mu je po pravu pripadalo, mada je njegova vladavina nad njim bila kratka. Usledile su Bitka Pet Vojski u kojoj su se Orci, Vukovi i Slepi mievi borili protiv Patuljaka, Vilenjaka, Ljudi i Orlova. I mada su orke legije unitene, i Torin, hrabri ratnik, takoe je zavrio svoj ivot. To, meutim, nije bio kraj Durinove Loze Jer je Dain Gvozdenstopa stigao u Bitku Pet Vojski s pet stotina ratnika iz Gvozdenih Brda i bio je po pravu Torinov naslednik, budui, kao i Torin, 101

ukununuk Daina I. Tako je Dain Gvozdenstopa postao Dain II i vladao je mudro do poslednjih dana Rata za Prsten, kad je pao s Kraljem Brandom od Dola pred kapijama kraljevstva pod Planinom. Ali ovo patuljako Kraljevstvoje odolelo napadu Sauronovih ropskih podanika, i Dainov naslednik, Torin III, koji se. takoe zvao Torin Kamenlem, vladao je dugo i uspeno i u etvrtom Dobu Sunca. Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom nije bio ni poslednji ni jedini dom Durinovog Naroda u etvrtom Dobu. Jo jedan plemeniti Patuljak, potomak Borina, brata Daina I, osnovao je kraljevstvo Patuljaka na poetku etvrtog Doba, posle Rata za Prsten. Taj Patuljak bio je Gimli, sin Gloina, on je stekao veliku slavu u ratu i bio jedan od Druine Prstena, izabran za Potragu za Prstenom. On je dobro odigrao svoju ulogu u svim zadacima i pesma njegove sekire predstavljala je strah i trepet za njegove neprijatelje u Bici od Rogburga, Pelenorskih Polja i pred Crnom Kapijom. Na kraju Rata Gimli je poveo mnoge od Patuljaka iz kraljevstva pod Planinom u udesne peine Helmovog Ponora, i od strane svih je proglaen za gospodara Aglaronda, "svetlucavih peina". Vie od jednog veka Gimli Vilin-prijatelj je vladao Aglarondom, ali posle smrti Kralja Elesara on je prepustio drugima da upravljaju i otiao je u kraljevstvo svog velikog prijateIja Legolasa, Vilingospodara Itilijena. Tu se, tvrdi se, Gimli ukrcao na jedan vilinski brod i sa svojim saputnikom preplovio preko Velikog Mora na Zapad, u Neumirue Zemlje. Ovo je poslednje to istorije Srednje Zemlje kazuju o Patuljcima. Ne zna se da li su njihova kraljevstva opstala u etvrtom Dobu i Vladavini Ljudi. Poznato je da su oni i dalje slabili, ali da li jo uvek ive u skrivenim peinama sveta ili su sad otili u Dvore Aulea u Neumiruim Zemljama, nemogue je saznati. Pauci Meu najgnusnijim biima koja su ikad naseljavala Ardu bili su Veliki Pauci. Oni su bili mrani i ispunjeni zaviu, pohlepom i otrovom zlobe. Najvea od divovskih bia koja su uzela oblije Pauka bila je Ungolijant, moni i opaki duh koji je doao na Svet pre no to je nainjeno Drvee Valara. U pustoj zemlji Avatar, izmeu Pelori Planina i beivotnog hladnog mora Juga, Ungolijant je dugo ivela sama. Bila je strana i podla, i plela je pauinu tmine, zvanu Nesvetlost Ungolijantina, kroz koju ak ni pogled Manveov nije mogao da prodre. Veliki Pauk Ungolijant bilaje najozloglaeniji stvor, jer je dola s Melkorom u Valinor i unitila drvee Valara. A kad je prodrala Svetlost Drvea, Ungolijant je pokuala ak i Melkora da proguta kao plen. Da Vatreni demoni zvani Balrozi nisu doli i estoko je iibali svojim plamenim bievima, ona bi moda progutala i samog Gospodara Tmine. Ali Balrozi su doli i oterali su Ungolijant sa Severa. I tako je ovo mrano srce ulo u Belerijand i dolo u mesto koje se zvalo Nan Dun-gotreb, "dolina strane smrti", gde su ivela druga udovita njene rase. Mada ne tako ogromni ni tako moni kao Ungolijant, ti Pauci su ipak bili neizmerno snani, jer njih je odavno bio okotio Melkor meu zlim udovitima to su se rodila pre no to je stvorena Svetlost Drvea. Ungolijant se sad parila s njima, i bilo je malo Vilenjaka i Ljudi koji su se ikad usudili da uu u tu dolinu. Ali, moda je Ungolijant bila suvie veliko zlo da bi se zadrala u Svetu. Konano je otila iz Belerijanda u june zemlje, gonei sve to je mogla da proguta, jer je njena lakomost bila jeziva, i kau da je u grabeljivoj gladi naposletku prodrala samu sebe u pustinjama Juga. U Nan Dungotrebu su njene mnoge keri ivele tokom svih godina Prvog Doba Sunca, ali, kad se ta zemlja raspukla u Ratu Besnih, kau daje malo njih uspelo da se spase od nabujalih voda. Ipak, meu tom nekolicinom, jedna velika ki zvana eloba i neki od manjih Pauka preli su Plave Planine i nali zaklon u Senovitim Planinama koje su bile bedem kraljevstva Mordor. U planinskim prevojima ovog zlog mesta Pauci su ponovo ojaali, i u Treem Dobu Sunca doli su u Zelenumu 102

Veliku. Nju su pretvorili u zli predeo pravei zasede svojim mreama i tako je Zelenuma postala mrana i prekrtena je u Mrkuumu. I mada su Pauci Mrke ume bili mali u poreenju sa svojim velikim precima, bili su mnogobrojni i umeni u svojoj opakoj vetini hvatanja u klopku. Govorili su i Crnim Govorom i zajednikim jezikom Ljudi, ali na orki nain, s puno zlih i nejasno izgovorenih besnih rei, gutajui slogove. Posle Prvog Doba Sunca samo eloba Velika se pribliila velianstvenosti Ungolijantinoj, ona je naseIjavala mesto zvano Kirit Ungol, "Paukov Prolaz", u Senovitim Planinama. Dva dobaje ivela u tom prolazu, i mada su mnogi dunedainski i vilenjaki ratnici ulazili u njeno kraIjevstvo, niko nije mogao da joj se suprotstavi; ona ih je sve prodirala. Kao i njena velika majka, ona je ispljuvavala crnu pauinu i iz svog trbuha bljuvala tminu. Bila je naoruana otrovom iz svog velikog kljuna i rogova, i imala je po jednu dugaku gvozdenu kandu na svakoj od svojih mnogobrojnih vornovatih lankovitih nogu. Njena naduvena debelokoa telesina bila je crna. Na toj zveri nije bilo ranjivih mesta, izuzev velikih, okruglih grozdastih oiju. Njeno ogromno oblije bilo je crno i umrljano, sa iljcima od elika nalik na malje i donjim stomakom posvetlelim od pruga zelene sluzi i sjajnim od njenih otrova koji su izazivali trovanje krvi. Ali iako je eloba bila tako ogromna i snana, njen dug ivot se okonao pre no to se svrilo Tree Doba. Poginula je neoekivano od ruke Hobita Semvajsa Gemdija, najneznatnijeg od svih njenih izazivaa. Jer ovaj Hobit je iskopao jedno od elobinih velikih oiju, i eloba se u okretu sama natakla na njegov vilenjaki ma. Pre kraja Treeg Doba veina Velikih Pauka je takoe iezla iz Sveta jer, poto je eloba smrtno ranjena, Mordor i Dol Guldur su uniteni i Pauci Senovitih Planina, pa ak i Pauci koji su harali mranom Mrkom umom su nestali. Pelargir Grad i pristanite Pelargir su, kraj ua Velike Reke Anduin, sagradili Numenorejci 2350. Drugog Doba, i on je postao najvanija luka za brodove Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Upravo na tom mestu se iskrcao Elendil posle razaranja Numenora i odatle krenuo da osnuje Gondor i Arnor. Obnovio ga je u desetom veku Treeg Doba Earnil I, i on je postao glavna baza snaga monih gondorskih Kraljeva Brodova u borbama s njihovim takmacima, Crnim Numenorejcima iz grada luke Um-bar, daleko na jugu u zemlji Harad. Tokom gondorskog graanskog rata 1447, Pelargir su zauzeli pobunjenici, ali je ponovo osvojen posle jednogodinje opsade. Mada je stradao od istih nedaa koje su muile ceo Gondor, i mada su ga esto napadali Haradrimi, Istonjaci i Korsari od Umbara, Pelargir je opstao kao glavno pristanite Gondora sve do Rata za Prsten. Tek tada su crni gusarski brodovi Korsara bili u stanju da nadvladaju odbranu Pelargira, ali ak i tako njihova vlast nije dugo trajala. Dunedainski poglavar Aragorn je doveo sablasnu vojsku Mrtvih Ljudi od Dunharoua i izvrio prepad na Korsare, koji su pobegli u uasu, i Aragorn se doepao cele njihove flote. S tim zarobljenim brodovima Aragorn je uspeo da, plovei uz Reku Anduin, povede Ljude Pelargira u onu poslednju odbranu Gondora na Pelenorskim Poljima i da preokrene tok bitke. Tokom etvrtog Doba Pelargir je ponovo postao bogat i moan kao glavno pristanite Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva. Pelenorska Polja Za vreme Rata za Prsten je postojala jedna divna zelena ravnica zvana Pelenorska Polja koja je okruivala gondorsku gradtvravu Minas Tirit. Tu je voena sudbonosna Bitka od Pelenorskih Polja koja je preokrenula ratnu sreu. Pelenor znai "zemIja odbrane", zato to je ta ravnica bila opasana odbrambenim zidinama zvanim Ramas Ekor, koje je podigao Vladajui Namesnik Ehtelion II godine 2954. Treeg Doba. Taj bedem je ubrzo probila vojska Veca-kralja od Morgula kad je on nadirao prema Minas Tiritu za vreme Rata za Prsten. Sreom, rohirimska konjica je saterala snage Vecakralja u polja gde su konano njegove zle horde nadvladane i unitene. Pelori Planine Najvee planine u celoj Ardi bile su Pelori Planine, koje su uzdigli Valari da bi branile Neumirue Zemlje od Melkorovih snaga u Utumnu na Srednjoj Zemlji. Uzdizale su se u obliku ogromnog polumeseca koji je obrazovao granicu Valinora sa severne, istone i june strane. Ve najvie planine na svetu, Planine Pelori (to znai "ograda odbrambenih vrhova") postale su jo vie i strmije posle unitenja Drvea Valara. Od njihovih mnogobrojnih vrhova Tanikvetil, Planina posveena Manveu, 103

bila je najvia i nalazila se u sredinjem i istonom delu venca, nedaleko od jedinog prolaza kroz ove planine. Ta klisura se zvala Kalakirija, to znai Prolaz Svetlosti. Pepeljaste Planine Kraljevstvo Saurona, Gospodara Prstenova, zvalo se Mordor. Bila je to mrana i opaka zemlja zatiena planinama u obliku velike potkovice. Planine koje su inile severnu granicu Mordora zvale su se Pepeljaste Planine, to je na vilenjakom glasilo Ered Litui. Te planine su na izgled bile potpuno nepremostive, izuzev na mestu gde su se spajale sa Senovitim Planinama - Efel Duatom to je obrazovalo zapadne i june delove Mordorove odbrambene linije. Uzani klanac gde su se dva planinska venca susretala bio je Moranon, Crna Kapija, glavni ulaz u Sauronovo Kraljevstvo. Perianat U istorijama Rata za Prsten ispriano je kako je najmanja i najstidljivija od rasa, Hobiti, postala orue kojimje dobijen Rat. I tako su Perianat, to je bilo ime pod kojim su Hobiti bili poznati u sivovilenjakom jeziku, postali uveni u pesmama Vilenjaka i Ljudi i bili slavljeni zbog svog junatva. Peregrin Tuk Hobit od Okruga, Peregrin Tuk je roen 2990. godine Treeg Doba, kao sin Taina od Okruga. Kao odani prijatelj Froda Baginsa, uputio se u Potragu Prstena 3019. Preiveo je mnoge pustolovine s Druinom Prstena sve do njenog raspada, kada su i Pipina i njegovog hobitskog prijatelja, Merjadoka Brendibaka, zarobili Orci. Na sreu, oba Hobita su pobegla u umu Fangorn, gde ih je sreo Drvobradi Ent, i pomogli su u podsticanju Enta da napadnu Izengard. Gandalf je kasnije poveo Pipina u Gondor gde je postavljen za Gardistu Citadele, i pomogao da se spase ivot Namesnikovog sina, Faramira. U Bici ispred Crne Kapije Mordora Pipin se istakao ubivi jednog Trola. Kasnije, te godine borio se u Bici od Uzvode. Pipin i Veseli su bili dva najvia Hobita u istoriji - visoki skoro etiri i po stope -zahvaljujui tome to su pili Entnapitke. U etrnaestoj godini etvrtog Doba Pipin je postao trideset drugi Tain od Okruga i vladao do godine 64. On i Veseli su odluili da provedu svoje poslednje godine u Rohanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz poasti u Kui Kraljeva. Planine Beli Rog Veliki venac planina s vrhovima pokrivenim snegom koji je obrazovao kimu Gondora bile su Planine Beli Rog. Ponekad nazivan po svom vilenjakom imenu Ered Nimrais, ili jednostavno Bele Planine, ovaj planinski venac bio je dugaak najmanje esto milja i prostirao se na zapad od Anduin Reke skoro do mora. Najraniji stanovnici Planina Belog Roga su izgleda bili preci Dunlendinga i Voza, ali u najveem delu Treeg Doba prvenstveno su ih naseljavali Rohirimi i Ljudi Gondora. Na njegovim severnim krakovima nalazila su se rohirimska tvravska sklonita Helmov Ponor i Dunharou. Na obroncima najistonije planine podignut je Minas Tirit. Planine Odjeka Kada se vojska noldorskog kralja Feanora vratila u Srednju Zemlju u potrazi za Silmarilima, prvo su se iskrcali u severnoj pustopoljini zvanoj Lamot, koja je bila kao bedemom odvojena od ostatka Belerijanda Ered Lominom, Planinama Odjeka. Sreom, planinski venac bio je rascepljen morem kod morskog rukavca Drengista, i tim putem su se noldorski Vilenjaci uputili u Hitlum u severnom Belerijandu. Planine Odjeka su nazvane tim imenom zbog svoje zapanjujue akustinosti koja je inila da bilo koji krik ili zvuk koji se ispusti u praznim pustarama Lamota bude umnogome pojaan i odjekuje u planinama u visini. Planina Usuda Ogromna vulkanska planina koja je stajala u sreditu pocrnele visoravni Gorgorot, u Mordoru, bila je mona prirodna kovanica u kojoj je Sauron sainio Jedini Prsten 1600. godine Drugog Doba Sunca. Na jeziku Ljudi zvana Gora Usuda, na vilenjakom joj je ime bilo Orodruin, "planina crvenog plamena", i pod tim imenom moe se nai njena istorija. Plave Planine Veliki planinski venac koji je oznaavao istonu granicu vilenjakih zemalja Belerijanda bio je Ered Luin, venac Plavih Planina. One su bile dom blizanakih kraljevstava PatuIjaka, Belegosta i Nogroda. Meutim, posle svretka Prvog Doba Sunca, kada su vilenjaka i patuljaka kraIjevstva 104

Belerijanda unitena, sve je, izuzev malog dela Plavih Planina, potonulo u more. ak i taj deo Plavih Planina koji je ostao iznad mora rascepljen je na dva dela Zalivom Lune. Ovde je gospodar falatrimskih Vilenjaka Belerijanda, Kirdan, sagradio Sive Luke, poslednje pristanite Eldara na Srednjoj Zemlji. A na tom malom preostalom delu Belerijanda zapadno od Plavih Planina koji se zvao Lindon nalazilo se kraljevstvo Gil-galada, poslednjeg Uzvienog Kralja Eldara na Srednjoj Zemlji. Polu-Orci Meu Dunlendinzima koji su, u Treem Dobu Sunca, prili Sarumanovoj zastavi Bele Ruke u Izengardu, bilo je nekih ija se krv, vradbinama Sarumanovim, izmeala s krvlju Orka i Uruk-haia. To su bili krupni Ljudi, kosih oiju i zli, koji su se zvali Polu-Orci. Mnogi od njih su bili meu najjaim Sarumanovim slugama. Oni su najveim delom stradali u Bici od Rogburga, ili ispred bedema tvrave ili u umi Huorn. Ali neki su preiveli taj sudbinski dan i poli za Sarumanom u izgnanstvo, ak u hobitske zemlje Okruga, gde su sluili palog arobnjaka do njegovog poslednjeg daha. Poluani Nijedna istorija ne govori o tome kako ili gde su Hobiti, najmanji od naroda Srednje Zemje, doli na svet, ali se misli da je to moda bilo u Prvom Dobu Sunca, poto su oni bliski srodnici Ljudi. Meutim, kad su se Ljudi pojavili, bilo je mnogo ratova i velikih podviga u kojima su se mone rase i sile borile za premo. U borbi za vlast, malo panje se obraalo na tako siune Ijude koje su, poto im je visina bila upola od visine Ljudi, Ljudi najee zvali Poluani. Poniji U Srednjoj Zemlji Poniji su se pokazali kao izvrsne sluge Hobita i PatuIjaka koji, zbog svog rasta, nisu mogli da jau Konje. Kao tovarne ivotinje Poniji su takoe prenosili rudu i trgovinsku robu Patuljaka i useve Hobita i Ljudi. U letopisima Hobita pominju su oni Poniji koji su pomogli devetorici koji su ili u Potragu Prstena. Tom Bombadil je naveo ove: Otrouhi, Vitlorep, Mudronosi, Beloarapan i Smeteni. Bombadilov Poni se zvao Debeli Glupan. Verna ivotinja s kojom se sprijateljio Semudri Gemdi bila je prosto Bil. Prozor sunevog zalaska Peinsko sklonite umara Itilijena koje je bilo skriveno iza zatitnog zida od ivopisnog vodopada u severnom Itilijenu. Njegove vode su se ulivale u reku Anduin kraj Polja Kormalen i tik na istoku od Kair Androsa. Zvao se Henet Anun, to znai Prozor Sunevog zalaska ili Prozor Zapada, a sagradio ga je Turin od Gondora 2901. Tokom Rata za Prsten esto su ga koristili Faramir i njegovi umari. Nosilac Prstena, Frodo Bagins, naao je tu utoite za vreme Potrage Prstena. Prvoroeni Kao to pripoveda "Ainulindale", u Bezvremenim Holovima, pre no to je Svet nastao, bila je Muzika, i u njoj Ureenje svih stvari. U toj Muzici pojavila se tema koju je komponovao sam Iluvatar. Bio je to dolazak prve rase koja e se probuditi u Ardi, besmrtne rase koja e trajati koliko i sam Svet. To je rasa Vilenjaka koji su se probudili na istoku kad je samo zvezdana svetlost obasjavala Srednju Zemlju i odonda su se u znak poasti zvali Prvoroeni. Mnoga su doba protekla pre dolaska Sunca koje je najavilo vreme Drugoroenih, kad se ta neznatnija rasa zvana Ljudi pojavila, kao nekad Vilenjaci, u istonim zemljama. Pukel-Ljudi Na velikoj citadeli Dunharoua bio je postavljen drevni lavirint zidina i ulaza koji bi zaustavio nadiranje svake vojske pre nego to bi stigla do Utvrenja Dunharoua. Na svakoj kapiji na putu stajali su ogromni kameni straari. Te straare su Rohirimi, koji su doli u Dunharou mnogo stolea poto je rasa koja je sagradila ovaj lavirint iezla, nazvali Pukel-ljudi. Statue Pukel-Ljudi su bili kipovi ovekolikih trbuastih bia u ueem poloaju, ija su lica imala skoro komine grimase. Poredili su ih s Divljim Ljudima, zvanim Vozi od Druadana. Zaista, 105

verovatno je da su Pukel-Ljudi bili preci te pigmejske rase, Voza, ali o njihovom odnosu s graditeljima Dunharoua ne govori nijedna pria. Graditelji prostranih utvrenja su bili poznati samo kao Ljudi od Belih Planina. Za njih se verovalo da su preci Dunlendinga i u ranim godinama Drugog Doba Sunca oni su neko vreme napredovali i doivIjavali procvat u Belim Planinama.

106

Radagast Istari, arobnjak Srednje Zemlje, Radagast Smei je prvobitno bio majarski duh Javane Plodne, zvani Aivendil, to znai "Ljubitelj ptica". Izabran za jednog od Istarija, reda arobnjaka, doao je u Srednju Zemlju godine 1000. Treeg Doba Sunca. Izgledalo je da ga se malo tiu poslovi Vilenjaka i Ljudi, ali bio je izuzetno uen po pitanju trava, bilja, ptica i zveri. Rauros slapovi Najivopisniji vodopad u Srednjoj Zemlji u Treem veku bili su Rauros slapovi na Reci Anduin, na severnoj granici Gondora. Ime Rauros znai "grmea pena", i tano ga opisuje kako pada u svetlucavoj zlatnoj izmaglici s dugakog jezera Nen Hitoiola na visovima Emin Muil na movarne zemlje u njihovom podnoju. Slapovi nisu bili plovni, ali je u liticu bio useen kopneni put zvani Severne Stepenice, kojim su amci mogli da se prenesu s jednog vodenog toka na drugi. Za vreme Potrage Prstena, pogrebni amac Boromira od Gondora je odaslat preko Raurosovih slapova u njegov veni poinak. Redgbag Ork od Kirit Ungola. Za vreme Rata za Prsten Redgbag je postao vredan pomena time to je odbio da izvri jedno nareenje koje mu je izdao njegov Uruk-hai zapovednik, Sagrat, posle borbe izmedu Orka od Kule Paukovog Prolaza i Orka od Minas Morgula. Njegova pobuna bila je kratkog veka, jer ga je agrat oborio na zemlju i iscedio mu oi. Region Meu drveem Srednje Zemlje bilo je i jedno koga su Vilenjaci zvali Region, a Ljudi zvali Zelenika. Deo kraljevstva Sindara je nazvan po tom drvetu. To je bilo podruje gustih uma Istonog Belerijanda koje se prostiralo u okviru uvanog kraIjevstva Dorijat. Region je bio iroko rasprostranjen u Srednjoj Zemlji, ali je na malo mesta bujno rastao. Jedno od podruja gde je bio najire rasprostr-njen i gde su ga najbolje poznavali bio je Eregion, to znai "zemlja zelenike". Vilin-kovai su iveli tu u Drugom Dobu Sunca, i tu su iskovani silni Prstenovi Moi. Reka Anduin U Treem i etvrtom Dobu Sunca Anduin je bila najvea i najdua reka na Srednjoj Zemlji. Njeno ime je vilenjaka re za "veliku reku" i esto je nazivana Velika Reka. Njene glavne pritoke su bile: Kelebrant, Gladen, Entreka, Limlajt, Morgulduin, Erui, Poros i Sirit. Zemlje Anduina pruale su se od njegovog izvora u Sivim Planinama na dalekom severu do njegove delte koja se ulivala u Zaliv Belfalas na jugu, bile su zemlje oko kojih su se bile najee bitke na Srednjoj Zemlji za vreme Rata za Prsten. Rivendel Godine 1697. Drugog Doba, uoi Rata Saurona i Vilenjaka, Gospodar Elrond Poluvilenjak je pobegao iz Eregiona s ostatkom Gvait-i-Mirdai-na. Mada je najvei deo kraljevstva Vilin-kovaa Erijadora uniten, preiveli Vioskorodni Vilenjaci su sagradili sklonite Rivendel u strmoj, skrivenoj dolini Imladris na krajnjem istoku Erijadora u podnoju Maglenih Planina, u "oku" zemlje izmeu reka Sedizvor i Glasnovoda. Tu je bila skrivena velika Kua Elrondova. Smatrana "Poslednjim Kuevnim Domom Istono od Mora", bila je to kua mudrosti, velike uenosti i utoite dobrote za sve Vilenjake i Ljude dobre volje. Tu je Bilbo Bagins naao utoite, isto kao i kasnije Druina Prstena. Kua i dolina su bile branjene vilenjakom arolijom koja je inila da reke s obe strane nabujaju i odbiju napadae. Rivendel je opstao kroz sve ratove Drugog i Treeg Doba i, pored toga to je bio vilenjako utoite, bio je takoe i utoite za Dunedaine, a posebno za Poglavare Severnog Kraljevstva. Posle Rata za Prsten Elrond je otiao iz Rivendela u Neumirue Zemlje, ali Elrohir, Eladan i Keleborn su ostali tu s mnogim dmgim Vilenjacima sve do onog vremena u etvrtom Dobu kad je poslednji Vilin-brod krenuo iz Sivih Luka. Rogburg Masivnu tvravu Rogburg su sagradili Ljudi Gondora u prvom milenijumu Treeg Doba na Rogsteni u Helmovom ponoru, jednom klancu u Belim Planinama. Bioje sredinji deo ogromnog odbrambenog sistema u Helmovom Ponoru, koji je ukljuivao Ponorni bedem i veliko peinsko 107

sklonite Aglarond, "svetlucave peine". 2758. rohanski Kralj Helm ekioruki i njegov narod branili su Rogburg od sile Dunlendinga. Ali najvei sukob koji se ovde odigrao bila je Bitka od Rogburga, jedna od odluujuih bitaka u Ratu za Prsten. Ovde je vojska Bele Ruke Sarumana arobnjaka nahukala protiv Rohirima branioce Rogburga. Vojska je bila sastavljena od Dunlendinga, Orka, Polu-Orka i Uruk-haia, i mada su osvajai uspeli da na juri osvoje zemljane odbrambene bedeme Ponornog bedema i smrve kapiju same tvrave, sila rohirimske konjice ih je poterala da s visokih bedema izau na bojno polje Ponornog grebena gde je neprijatelja uhvatila u zamku druga armija Rohirima, potpomognuta etom divovskih Huorna, duhova drvea. Bitka je tu zavrena i Sarumanova armija unitena. Rogin Najeziku rohirimskih konjanika Rogin je bilo ime dato onim primitivnim plemenskim Ijudima iz Druadanske ume koji su se ee zvali Divlji Ijudi ili Vozi. Rohan Kraljevstvo Rohan, to znai "zemlja ' konja", osnovano je 2510. Treeg Doba Sunca posle Bitke od Polja Kelebrant. Za vreme ove bitke jedna skitaka rasa zlatokosih konjanika zvanih Eoteodi dola je u pomo Ljudima Gondora i preokrenula tok bitke. U znak zahvalnosti Gondorani su im dodelili celu pokrajinu Kalenardon kao nezavisnom, ali saveznikom narodu. Odonda su Eoteodi sebe nazivali Rohirimi ili "gospodari konja" i od Rohana (ili Ridermarka) su nainili svoj dom. Rohan se veinom sastojao od prostranih panjaka, poljana i oranica koje su bile ograniene Rekom Anduin na istoku, Planinama Beli Rog na jugu, Maglenim Planinama i Sumom Fangorn na severu. Bio je podeljen na pet glavnih oblasti: Istoni prevoj, Zapadni prevoj, Istoni Emnet, Zapadni Emnet i Pustara. Entreka i Snenik su bile glavne pritoke Reke Anduin koje su navodnjavale ove zemlje. Rohanska prestonica bio je grad Edoras gde se nalazio Meduseld, Zlatni Dvor kralja. Mada je Edoras bio utvren, nije ga bilo lako braniti. U ratnim vremenima Rohirimi su traili utoite u velikim tvravama Helmovog Ponora i Dunharoua, visoko u Planinama Belog Roga. To se desilo tokom upada Dunlendinga 2758. i ponovo za vreme Rata za Prsten i odluujue Bitke kod Rogburga. Posle odluujue uloge Rohirima u Bici od Pelenorskih Polja i porazu Gospodara Prstenova, Rohan, zajedno s Ponovno Ujedinjenim Kraljevstvom Gondora i Arnora, razvijao se dugo i uspeno i u etvrtom Dobu. Roherin Konj Aragorna II, koji je za vreme Rata za Prsten Roherin nosio Aragorna u mnogim bitkama. Rutav, ali snaan i ponosan konj, bio je dar vilenjake princeze Aruene njenom zaruniku, buduem kralju. Roherin znai "konj gospe". Za vreme Rata sluio je .Aragorna u Bici od Rogburga, na Stazama Mrtvih u Bici kod Pelenorskih Polja, i sve do one konane kataklizme pred Crnom Kapijom Mordora. Rohirimi Godine 2510. Treeg Doba Sunca jedna vojska zlatokosih konjanika je dola u Bitku na Polju Kelebrant da spase razbijenu armiju Gondora od Balkota i orkih hordi. To su bili Eoteodi koje su Ljudi Gondora kasnije nazvali Rohirimi, "Gospodari konja". Oni su bili Severnjaci koji su naseIjavali Dolove Anduina, a bili su uveni kao ratnici i konjanici. Kralj Eorl Mladi bio je najvie velian od njihovog naroda, jer je prvi ukrotio Meare, najplemenitije i najlepe Konje Srednje Zemlje, za koje se govorilo da su potomci Nahara, pastuva Valara Oromea. I, kao to se pria u "Knjizi Kraljeva", upravo je Eorl Mladi doveo svoje ratnike u Bitku od Polja Kelebrant. Po elji Ljudi Gondora, Eorl je stvorio kraIjevstvo u pokrajini Kalenardon, kojoj je ime promenjeno u Rohan i Mark. A on je postao prvi od kraljeva Rohana koji su tokom pet vekova Treeg Doba vladali Markom. Ali, Rohirimi su esto pozivani u rat, da brane i Gondor i Rohan, jer su se graniili s mnogim neprijateljima. Rohirimi su bili uvek spremni za bitku i nosili su srebrne pancire i sjajne oklope. Bili su naoruani kopljima i dugim maevima u koje su bili umetnuti zeleni dragulji. Kosa im je bila upletena u dugake zlatne pletenice, a nosili su srebrne kacige s grivama od konjskih repova koje su se vijorile. Imali su zelene titove s grbom u obliku zlatnog Sunca i zelene barjake ukraene belim 108

Konjem. Tako naoruani, jaui pastuve koji su bili beli i sivi, plavooki Rohirimi su nastupali protiv Istonjaka, Dunlendinga, Haradrima, Uruk-haia i Orka. Na valovitim brdima kraj Belih Planina bili su sagraeni kraljevski dvori Edorasa, u kojima je bio Meduseld, odaja za svetkovine rohanskih kraljeva, s krovom od zlata. Letopisi devet kraljeva Marke se nalaze u "Analima Kraljeva i Vladara". Posle Eorla Mladog, kralj koji je stekao najveu slavu bio je Helm ekioruki, poslednji od Prve Loze Kraljeva. Jer, iako je Rohan u njegovo vreme doiveo nesreu da pretrpi dunledinko osvajanje, glad i Ijutu studen koji su ga zadesili u Dugoj Zimi godine 2759, junatvo i snaga ovog kralja bili su tako veliki da je samo njegovo ime ulivalo strah neprijateljima. Jer pria se da je Helm hodao kroz snene meave po noi kao neki ogromni div. Prikradao se neprijateljima nenaoruan i ubijao ih samo snagom golih ruku. I mada je umro pre no to se Duga Zima zavrila, Dunlendinzi su tvrdili da je njegova utvara ostala na tom mestu da progoni njih i sve neprijatelje Rohirima mnogo godina iza toga. Pria o Ratu za Prsten govori kako je Teoden, poslednji od Druge Loze kraljeva, pao pod uticaj moi arobnjaka Sarumana. AIi, uz pomo Gandalfa, Teoden se otresao te zaaranosti i poveo svoje ratnike u pobedu u Bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja protiv Mranih Sila. I mada je ve bio starac, pria se kako je ubio kralja Harada na Pelenorskim Poljima i kako mu je tu takoe podarena vojnika smrt jer je, zauzvrat, i on poginuo od ruke stranog Veca-kralja od Morgula. Takoje gospodstvo nad Rohirima prelo na sina Teodenove sestre koji se zvao Eomer. On se ubrajao meu najvee kraljeve Marke, jer je uvrstio staro saveznitvo sa Ljudima Gondora. Posle Rata za Prsten on je esto izjahivao da smiri narode Istoka i Juga, a Rohirimi su pobeivali i njihova deca su ivela u miru u etvrtom Dobu Sunca. Ipak, u Ratu za Prsten neko drugi od Rohirima je zadobio najveu slavu. Bila je to Eovina, lepa sestra Eomerova. Vitka i visoka, bila je ispunjena snagom i veta u korienju ratnih oruja. Kao ratnik Rohana dola je u Bitku od Pelenorskih Polja, i nad Teodenom, palim kraljem, suprotstavila se Vecu-kralju od Morgula. Zatim je uinila podvig koji u etiri hiljade godina uasa ni najmoniji ratnici nisu mogli da ostvare, jer bilo je predskazano da Veca-kralja ne moe ubiti ruka oveka. Zato je Eovina otkrila da ona nije ovek nego vitez-deva, i svojim maem ubila je Krilatu Zver koja je bila utvarin pastuv. Zatim je uz pomo Hobita, Merjadoka Brendibaka, ubila i samog Veca-kralja. Rovanion Prostrane zemlje izmeu Maglenih Planina i Mora Run su se zvale Rovanion ili "divlja zemlja" i obuhvatale su sve zemlje juno od Sivih Planina, i severno, od Gondora i Mor-dora. To je ukljuivalo Mrku umu, Erebor, Lotlorijen, Fangorn, Smee Zemlje i sve severne dolove Velike Reke Anduin. Run Na severoistoku od Mordora i zapadno od Rovaniona leale su prostrane zemlje Runa. Tu je bilo Unutranje More Run koje se napajalo vodama Crvene reke i Tekuih Reka. Iz udaljenih zemalja Runa dolazili su mnogi varvarski narodi da raluju s Dunedainima tokom Drugog i Treeg Doba Sunca. Run je bio zemIja Istonjaka koji su bili pod uticajem Saurona, Gospodara Prstenova. Mnogi od njegovih najveih slugu su regrutovani meu kraljevima Runa. Do etvrtog Doba Elesar, Kralj Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva skrio je mo veine kraljevstava Runa i prisilio ih da sklope trajni mir sa zapadnim zemljama.

109

Sablasti Mrtvih Barutina Izmeu ogromnih slapova Velike Reke Anduin i mranih planina Mordora nalazilo se jedno ogromno sumorno podruje ritova, zvano Mrtve Barutine. Te Barutine su bile strane i opasne, i u Treem Dobu Sunca bile su zlo i ukleto mesto. Jer, ispriano je, na kraju Drugog Doba vodio se jedan silan rat pred Crnom Kapijom na ravnici Dagorlad. Nebrojeni ratnici Poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi su poginuli na toj ravnici, i bezbrojni Orci su takoe pali. I tako su Vilenjaci, Ljudi i Orci, kao i mnoge druge sluge Saurona svi sahranjeni na Dagorladu. Ali, u Treem Dobu Barutine su se proirile na istok i movare su progutale grobove vojnika. Pojavile su se velike crne lokve i po njima su gmizali opaki stvorovi. U tim ritovima bilo je zmija i stvorova koji gmiu, nijedna ptica nije poseivala te neiste vode. Iz opakog zadaha i mulja ovih lokvi, gde je mnogo ratnika trunulo, videla su se sablasna svetla. A ta svetla, govorilo se, bila su kao upaljene svee, i u tim svetlima mogla su se videti lica mrtvih, lica lepa i zla, lica razjarena i natrula, mrtva, zla orka lica i lica snanih Ljudi i sjajnih Vilenjaka. Da li su ona bila duhovi mrtvih ili fatamorgane, nije poznato. Te Sablasti Mrtvih Barutina su se pojavljivale u lokvama, ali nije im se moglo prii. Njihova svetlost je prizivala putnike kao neki daleki san, i ako bi neko pao pod njihove ini, uao bi u mranu vodu i nestao u jezivim barutinama. Takva je bila sudbina onih koji su putovali tim putem na istok i onih Istonjaka koji su se zvali Kolovosci, koji su u dvadesetom veku tog Doba bili saterani duboko u Mrtve Barutine posle Bitke od Logora. Saruman Istari, arobnjak od Izengarda, Saruman Beli bio je glavni od Istarija, Reda arobnjaka, koji su doli u Srednju Zemlju oko hiljadite godine Treeg Doba Sunca. U Neumiruim Zemljama on je bio Kurumo, majarski duh Aulea Kovaa. Kad se pojavio po prvi put, nosio je bele halje, imao kosu crnu kao gavranovo krilo i govorio je glasom u kome je bilo i mudrosti i lepote. Meu Vilenjacima zvan Kurunir, to znai "ovek od umea", lutao je Srednjom Zemljom u nastojanju da savlada Mranog Gospodara. Ali, posle izvesnog vremena uzoholio se i poeleo da prigrabi mo za sebe. Godine 2759. Saruman je uao u Izengard i kulu Ortank, i sazvao je Orke, Poluorke, Uruk-haie i u jednom poslednjem pokuaju da stekne vlast, nadvladali su ga Hobiti, a zatim ga ubio njegov sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Sauron Majar, Gospodar Prstenova, nekad majarski duh Aulea Kovaa, Sauron, to znai "omrznuti" ili "prezreni", postao je glavni zapovednik Melkora, Mranog Gospodara. U dobimaTmine, dok je Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari drali u okovima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Za vreme Ratova Belerijanda Sauron je sluio svog gospodara sve dok Melkor nije baen u Prazninu na kraju Prvog Doba Sunca. Sauron se ponovo pojavio na Srednjoj Zemlji tokom petog veka Drugog Doba kao Anatar, "davalac poklona". 1500. godine zaveo je Vilin-kovae Eregiona i naveo ih da iskuju Prstenove Moi. Zatim je sebe uinio Gospodarem Prstenova iskovavi Jedini Prsten. U Ratu Saurona i Vilenjaka, od 1693. do 1700, Sauron je opustoio Eregion i samo ga je dolazak Numenorejaca spreio da uniti Vilenjake. Sledeih hiljadu i po godina Sauron je izgraivao mo Mordora i podveo Ljude na istoku i jugu pod svoju vlast. Najzad su doli Numenorejci i zaratili s njim 3262, a njihova snaga bila je tako velika da im se Sauron predao. Premda nije bio u stanju da ih porazi u ratu, uspeo je da ih zavede i iskvari. U tome je bio tako uspean da je prouzrokovao potpuno unitenje Numenora. U toj kataklizmi uniteno je lepo oblije Sauronovo. Ali njegov duh je odleteo u Mordor i uz Jedini Prsten on je sebe pretvorio u Mranog Gospodara stranog ratnika s crnim oklopom na opeenoj crnoj koi, i uasnim, pomamnim oima. Meutim, ak i ovaj lik je uniten na kraju Drugog Doba, posle Rata s Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi, kad je Jedini Prsten iseen s njegove ake. Ipak, poto Jedini Prsten nije bio uniten, Sauronov duh je mogao ponovo da vaskrsne. Godine 1000. Treeg Doba on se otelotvorio u obliku jednog velikog Oka bez kapaka. Ono je bilo kao oko neke ogromne make, ali ispunjeno mrnjom, opasano plamenom i okrueno tamom. Skoro dve hiljade godina Sauron se skrivao u Mrkoj umi i bio poznat samo kao Nekromant od Dol Guldura, dokje 110

istovremeno slao Utvare Prstena, Orke i varvarske kraIjeve protiv Dunedaina i njihovih saveznika. Godine 2941. Sauron je ponovo uao u Mordor i poeo da obnavlja Mranu Kulu. Na njegovu nesrcu, bilo je to iste godine kad je Jedini Prsten dospeo u vlasnitvo Hobita Bilba Baginsa. Jo kobnije po Saurona, godine 3018, samo mesec dana pre no to je on zapoeo Rat za Prsten, Frodo Bagins se uputio u Potragu Prstena, koja je za posledicu imala unitenje Jedinog Prstena u va-trama Planine Usuda. Jo jednom, ali konano, Sauron je zbrisan i sateran u seni. Nikada vie nije vaskrsnuo njegov duh. Semvajz Gemdi Hobit od Okruga, Semvajs (Semudri) Gemdi je roen 2980. Treeg Doba i postao je batovan u Torbinom Kraju. Kao verni sluga Bilba, pa onda Froda Baginsa, Sem je putovao s Nosiocem Prstena u Rivendel, gde je postao lan Druine Prstena. Semvajs je bio jedini koji je ostao s Nosiocem Prstena tokom cele potrage. U mnogim i opasnim okrajima Sem je Frodu spasao ivot. Najznaajnija od svega bila je Semova borba sa elobom, Velikom enkom pauka. Koristei Boicu Galadrijelinu i Vilinseivo alac, on je oslepeo i smrtno ranio udovite. Zatim je pomogao svom oslabelom gospodaru da ue u Mordor i stigne do vatri Planine Usuda, gde je Jedini Prsten konano uniten. Kad je Frodo otplovio u Neumirue Zemlje, Semvajs je nasledio Torbin Kraj, i postao je uvena i potovana linost u Okrugu. Oenio se Rozom Pamuklijom i bio otac trinaestoro dece. Bio je izabran za Gradonaelnika Okruga sedam puta. Posle smrti svoje ene osamdeset druge godine Cetvrtog Doba Semvajs je otplovio u Neumirue Zemlje da bi se ponovo pridruio svom prijatelju i gospodaru, Frodu Baginsu. Senko Meara, Konj od Rohana, Senka najveeg od Meara, "prineva konja" od Rohana u vreme Rata za Prsten, ukrotio je i jahao bez uzde i sedla Gandalf arobnjak. Nazvan Senko zbog svog srebrnosivog ogrtaa, bio je jedini konj koji je mogao u trku da prestigne sablasne crne Konje i Krilate Zveri Utvara Prstena. Nosio je Gandalfa arobnjaka u odbrani gondorske Kule i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom Mordora. Senovite Planine U istorijama Srednje Zemlje postoje dva planinska venca koja se zovu Senovite Planine. Jedan je bio na severozapadu Belerijanda u Prvom Dobu Sunca i Vilenjaci su ga zvali Ered Vetrin, "Planine Senke". One su obrazovale prirodnu odbrambenu granicu oko noldorskog kraljevstva Hitluma. Drugi venac Senovitih Planina je tako nazvan u Drugom Dobu i obrazovao je hiljadu miija dugaku granicu zapadnog i junog Mordora. Poznate meu Vilenjacima kao El'el Duat, "ograda mrane senke", ove planine su obrazovale dve strane velike planinske potkovice koje su predstavljale glavnu odbranu Mordora. Izgledalo je da se na Senovite Planine Mordora praktino nemogue uspeti i imale su samo dva poznata prolaza, Kirit Gorgor i Kirit Ungol. Seregon U drevnom Belerijandu postojalo je nekad jedno stenovito brdo po imenu Amon Rud, "golo brdo", u kome su bile useene peine poslednjih od Sitnih Patuljaka. Na tom brdu nita nije raslo, osim otporne biljke Seregon. Na vilenjakom, ovo ime znai "krvavi kamen", jer kad je ova biljka u cvatu zbog njenih tamnocrvenih cvetova kameniti vrh izgleda kao da je pokriven krvlju. Ova vizija se pokazala kao proroanska, jer su odmetnici Turina Turambara pobijeni na ovom vrhu, a poslednji od Sitnih Patuljaka usmreni u peinama pod njim. Severnjaci U Treem Dobu Sunca mnogi Ljudi koji su bili potomci Edaina iz Prvog Doba naseljavali su severne Dolove Anduina. Ti Ljudi su bili od mnogih plemena i kraljevstava, i zvali su se Severnjaci Rovaniona. Mada ovim Severnjacima nije vladao nijedan jedini gospodar, oni su bili stalni neprijatelji Saurona i svih njegovih slugu. Jer irom Rovaniona ovi ponosni Ljudi su se esto borili sa Orcima, Istonjacima i Vukovima Mranog Gospodara, i ponekad su se ak odvaavali da povedu bitku s velikim i drevnim Zmajevima koji su izlazili iz Severne Pustare. Ti Severnjaci su ostali u Rovanionu mnogo vekova i nisu podlegli zloj moi Saurona. U istorijama koje se odnose na poslednje vekove Treeg Doba Sunca su zabeleena imena nekih od ovih snanih i plemenitih Ijudi: Beorninzi i Sumski Ijudi od Mrke Sume; Jezerski Ljudi od Ezgarota; Bardinzi od Dola; i, moda 111

najmoniji, nadaleko uveni Eotedi, od kojih su poticali Rohirimi, Jahai Marke. Sve su to bili snani i plemeniti Ljudi i, u Ratu za Prsten, Severnjaci su se pokazali kao pravi saveznici Dunedaina, napadajui privrenike Saurona na bojnom polju, po umama i u planinskim prolazima. Od jedanaestog veka Treeg Doba Severnjaci su bili saveznici Gondorana u borbi protiv istonjakih osvajaa. Mnogi su pristupili vojsci Gondora i njihove sudbine od tog vremena su pratile usud gondorskih kraljeva. Simbelmine Kraj Edorasa, Zlatnog Dvora kraIjeva Marke, leale su velike humke, grobovi kraljeva koji su poslednjih pet stotina godina Treeg Doba Sunca vladali Rohanom. Pred kraj Treeg Doba grobovi su bili postavIjeni u dva reda: jedan niz od devet grobova za one od Prve Loze; drugi od osam za one od Druge Loze. Na tim grobovima, kao svetlucavi sneg, rasli su beli cvetovi zvani Simbelmine, to je u uobiajenom govoru Ljudi glasilo "Venost", a meu Vilenjacima bio je poznat kao Uilos. Oni su cvetali u svim godinjim dobima, kao sjajne oi Vilenjaka, blistajui uvek zvezdanom svetlou. Simbelmine su bili najbelji i najgue na grobu Helma ekiorukog, devetog kralja Prve Loze, koji je za vreme Opsade Rogburga odlazio sam meu nepnjatelje, Dunlendinge. I Simbelmine podsea te neprijatelje na njega, najeeg kralja Marke. Za vreme gladi Opake Zime Helm ekioruki se oglaavao svojim monim rogom i kao sneni div lovio svoje neprijatelje i ubijao ih. I mada je u to vreme poginuo, govorilo se da njegova utvara i dalje hodi tom zemljom, i da se njegov rog moe uti u Helmovom Ponoru. Sindari Kako su Sivi Vilenjaci, koji se zovu Sindari, postali odvojena rasa, ispripovedano je u prii o Putovanju Vilenjaka. Na poetku, oni su bili od Tri Roda, Teleri, a njihov kralj bio je Uzvieni Kralj svih Telera. U tim prvim godinama on se zvao Elve Singolo i bio je najvii od svih Vilenjaka. Kosa mu je bila srebrna i njega je jedinog od Telerija (s noldorskim Gospodarem Finveom i vanjarskim gospodarem Ingveom) Orome, Konjanik Valara, odveo u Neumirue Zemlje da doive Svetlost Drvea Valara. Kad je Elve Singolo vraen svom narodu da im ispria ta eka Vilenjake u Neumiruim Zemljama, niko nije vie od njega bio eljan da dosegne Svetlost. Teleri su bili najvea vojska koja je ila na Zapad, a poto su bili mnogobrojni, uvek su bili poslednji i zaostajali na tom dugom putu. Mnogi od Telera su bili izgubljeni na Putovanju, ali Elve ih je uvek pourivao da nastave, sve dok najzad nisu stigli u Belerijand, s one strane Plavih Planina. U Belerijandu su se na neko vreme ulogorili blizu Reke Gelion, u jednoj umi. Na tom mestu, prema predanju Vilenjaka, Elve Singolo je uao u umu Nan Elmot i bio zaaran inima bezvremenosti. Njegov narod je tragao za njim, ali kako su godine proticale mnogi su izgubili nadu i predali su kraljevsku vlast Olveu, njegovom bratu, produivi su svoje Putovanje na Zapad. Ali mnogi drugi nisu hteli drugog kralja i nisu hteli da napuste to mesto. Tako su ti Ijudi ostali u Belerijandu, sebe nazvali Eglat, "naputeni", i odonda su bili odeljeni od roda Telera. Konano, Eglati su bili nagraeni, jer se Elve Singolo vratio iz ume Nan Elmot, ali velika promena koja se u njemu dogodila zapanjila je njegov narod. S njim je doao i izvor njegove zaaranosti, Melijana Maja, Elveova kraljica i ena. Svetlost njenog lica bila je blistava i arobna, i Eglati su je oboavali i plakali od radosti zbog povratka svog kralja.Kralj je bio promenjen i na drugi nain, jer vie nije elco da ide na zapad, ve je eleo da ostane u umi Belerijanda, da okupi oko sebe svoj narod i osnuje tu kraljevstvo. Svetlost na licu Melijaninom je za njega bila sjajnija od svetlosti Drvea. Tako je stvoreno novo kraljevstvo; njegovi stanovnici se vie nisu zvali Eglat, ve Sindar, "Sivi Vilenjaci" i Vilenjaci Sumraka. U Dobima Zvezda Sindari su postali najvei od vilenjakih naroda u Smrtnim Zemljama i pripadale su im sve zemlje Belerijanda. Oni su pronali ostatke Telera, zvanih Falatrimi, koji su iveli kraj mora, i ti su Ijudi, pod gospodarem Kirdanom, poeleli dobrodolicu svom kralju koji se vratio i zakleli mu se na vernost. Takoje bilo i sa ostatkom Nandora koji su stigli u Belerijand (i kasnije 112

prozvani Zeleni Vilenjaci ili Laikvendi); ti Ijudi su takoe prihvatili Elvea za svog kralja. S vremenom se meu Sindarima pojavio jedan novi vilenjaki jezik, i na tom sindarinskom jeziku njihov kralj se vie nije zvao Elve Singolo nego Elu Tingol, "Kralj Sivi ogrta". U Dobima Zvezdane Svetlosti, pria se, jedan udan narod, koji je sebe nazivao Kazad, izaao je iz Plavih Planina; Vilenjaci su ih nazivali Naugrim, ili "zakrljali narod". Bili su to Patuljci, koji su doli u miru da trguju s Vilenjacima Belerijanda. Veliki procvat i blagostanje doivljavala su ova dva naroda i jedni od drugih su nauili mnoge vetine i zanate. Uz pomo Patuljaka sagraen je najvei vilenjaki grad Srednje ZemIje zvani Menegrot "Hiljadu Peina". Mada je to bio grad u planini, opisivan je kao bukova uma u kojoj su sijale zlatne svetiljke, pevale ptice, tumarale zveri i tekle vode u srebrnim vodoskocima. Tu i po umama oko Menegrota bilo je uvek svetlosti, jer je ovo sindarsko kraljevstvo bilo svemono, poto su njime vladali zdrueni Vilenjak i Maja. Iz braka Elua Tingola i Melijane rodila se ki koja se zvala Lutijena, a prie kau daje ona bila najlepe stvorenje koje je ikad dolo na Svet. Ali Godine mira pod Zvezdama su se bliile kraju; u Valinoru je izbio rat i Drvee Valara je uniteno. Melijana je, meutim, bila mudra kraljica, obdarena proroanskom moi, i odluila je da skloni Sindare od zla koje e zadesiti zemlju oko njih. Ona je bacila mone ini i istkala aroliju u Velikoj umi Dorijat oko Menegrota, tako da je sindarsko carstvo postalo skriveno kraljevstvo. Ta arolija bila je jaa od visokih zidina ma koje citadele i nazvanaje Prsten Melijanin, i nikakvo zlo nije moglo da razbije te ini spolja, i bilo bi izgubIjeno pre no to bi uspelo da ue. Tako, iako su Noldori, gonei Morgota, izali iz Neumiruih ZemaIja a u Belerijandu je besneo Rat za Dragulje, Sindari uglavnom nisu bili u opasnosti. A nisu hteli ni da imaju nikakva posla s tim Rodoubicama niti da im pomau, jer su uli za noldorska dela u Neumiruim Zemljama i kako su Noldori pobiii njihovu brau i ukrali brodove Telera u Alkvalondeu. Ali, kako je ispriano u pripovesti o Lutijeni i Berenu, veliko zlo se neoekivano pojavilo u samom kraIjevstvu. Jer od rase Ljudi jedan po imenu Beren je doao k Tingolu i zatraio ruku Lutijeninu. Tingol je gledao na smrtnike s prezrenjem i bio je u iskuenju da ga usmrti, ali je, pre nego da ga ubije, postavio Berenu nemogui zadatak. Kao cenu za nevestu Beren je trebalo da isee Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune i da ga donese Tingolu. Bila je to Potraga za Silmarilom koja je donela tako mnogo zla Sindarima. Ta Potraga je uvukla Sindare u Kob Noldora i prokletstvo koje je lealo na Silmarilima. Uinivi neverovatan podvig, Beren je, uz pomo Lutijene i Vujaka Huana, ostvario ovaj zadatak, ali je izazvao bes ne samo Morgota, ve i Patuljaka i Noldora. Jer, u udnji za Silmarilom, Patuljci koji su iveli u Skrivenom Kraljevstvu i koji su radili za Tingola, tad su ga (u udnji za Silmarilom) ubili i ukrali dragulj. Meutim, nisu uspeli da pobegnu i sami su ubijeni. Posle Tingolove smrti Melijana je velom tuge skrila svoju mo i, plaui, zauvek napustila Srednju Zemlju. U tom trenutku prsten zaaranosti je spao sa Skrivenog Kraljevstva u Dorijatu. Sada, kad nikakva prepreka nije vie branila Menegrot, Patuljci Belegosta i Noldori, sinovi Feanora, doli su u tvravu Menegrot i opustoilije. Tako je ovo veliko kraljevstvo zauvek nestalo, mada je nekoliko njegovih velikaa preivelo. U Drugom Dobu Sunca neki od ovih sindarskih velikaa, s mnogima od Noldora, otplovili su brodovima do Tol Ereseje i podigli grad i luku Avalone. Ali bilo je drugih sindarskih velikaa koji su se zadrali u onome to je ostalo od Belerijanda i zvalo se Lindon. Kako su godine proticale, neki od sinova sindarskih velikaa su naputali Lindon i odlazili u zemlje s one strane Maglenih Planina gde su stvarali nova kraljevstva meu umskim Vilenjacima. Dvojica od najuvenijih su bili Tranduil, koji je otiao u Zelenumu Veliku i tu uslanovio umsko Kraljevstvo, i Keleborn, roak Tingolov, 113

koji je sa noldorskom princezom Galadrijelom osnovao kraljevstvo Lotlorijen, Zlatnu umu. Zatim su se, takoe, neki sindarski velikai nastanili u Rivendelu s Elrondom i u Sivim Lukama s Kirdanom Brodograditeljem. U Ratu za Prsten najuveniji Vilenjak bio je Legolas, sin Tranduilov. Legolas je bio jedan od devetorice junaka Druine Prstena i posle Rata za Prsten osnovao je poslednje umsko vilinnaselje u lepoj, svetloj umi Itilijen u Gondoru. Konano, u etvrtom Dobu Sunca sve moi Eldara su bledele i nestajale iz Sveta, i s drugim Vilenjacima poslednji od Sindara su otplovili iz Sivih Luka u Neumirue Zemlje. Sirion Najvaniji reni sistem u Belerijandu bio je sliv reke Sirion, ija delta se ulivala u Zaliv Balar. Siron i njegove mnogobrojne pritoke su navodnjavali ceo sredinji Belerijand, juno od Planina Senki i Planina Uasa. Njegove glavne pritoke su bile Narog i Ginglit u kraljevstvu Nargotrond, i Aros, Kelon, Ezgalduin, Mindeb, Teiglin i Maduin u Dorijatu. Na najsevernijem delu njegovog toka nalazilo se vano utvreno ostrvo Tol Sirion koje je branilo Sirionov Prolaz. Jedan kameni most je premoavao njenu pritoku, Ezgalduin u centralnom Dorijatu i ulazio u Hiljadu Peina Menegrota, onaj udesni skriveni grad Sivih Vilenjaka, dok su kanjoni i peine pritoke Naroga bile mesto gde su noldorski Vilenjaci Finroda podigli svoj grad Nargotrond. Za Sirion se verovalo daje nastao u zbrci i sukobu Rata Sila na kraju Prvog Doba Zvezda, kad su Valari razorili Utum-no. Uniten je na kraju Prvog Doba Sunca i Rata Besnih kad su Valari i Eldari razorili Angband i ceo Belerijand potonuo u more. Sitni Patuljci Prie o Vilenjacima u Prvom Dobu Sunca kazuju o ostatku jednog izgnanog naroda Patuljaka koji je iveo u zemlji Belerijand mnogo pre dolaska Vilenjaka. To su bili Sitni Patuljci i oni su naseljavali umovitu zemlju oko Reke Narog i izdubili dvore Amon Ruda i Nukkizdina (kojije kasnije postao vilenjako kraljevstvo Nargotrond). Ali, kada su sindarski Vilenjaci stigli u oblinju zemlju Dorijat, ne znajui kakva su to bia, lovili su ih radi zabave. S vremenom su nauili da nisu nita drugo do umanjeni patuljaki narod koji je postao otuen od drugih Patuljaka zbog nekog zlog dela uinjenog mnogo pre tog vremena u zemlji islono od Plavih Planina. Tako su Sindari prestali da progone ovu nesrenu rasu, koju su nazvali Noigit Nibin. Ali, ovi Ijudi su u Belerijandu izumirali. Poto nisu imali nikakvih saveznika u zaraenoj zemlji, uli su u istorije Vilenjaka u priama o Turinu. Do tog vremena Sitnih Patuljaka bilo je samo tri: njihov gospodar, koji se zvao Mim, i dvojica njegovih sinova, Ibun i Kim. U "Prii o Bolu" se pripoveda kakoje Mim odveo Turina Turambara i njegove pristae u drevne patuljake iskopine Amon Ruda, gde su nali zaklon. Ali, kasnije su Mima zarobili Orci i on je spasao svoj ivot odajui Turina i njegovu bandu. Tako su Orci iznenada napali i pobili te odmetnike. Mim je zaludu stekao slobodu, jer su oba njegova sina stradala i, mada je on poiveo jo da sakupi veliku Zmajevu riznicu blaga koju je Glaurung ostavio za sobom u razruenom Nargotrondu, desilo se da je Turinov otac, ratnik po imenu Hurin, doao do Mimovih vrata. Jednim udarcem Hurin je ubio Mima da bi se osvetio, i tako je okonao ivot ovog Sitnog Patuljka, poslednjeg koji je iveo u Krugovima Sveta. Sive Luke Poslednja od luka Vilenjaka na Srednjoj Zemlji bio je grad i pristanite poznato kao Sive Luke, posed Falatrima Kralja Kirdana. Na vilenjakom zvane Mitlond, Sive Luke su bile naseljene i podignute na poetku Drugog Doba Sunca, na gornjim potezima Zaliva Lune i na uu reke Luna. Tokom dva veka to je bilo glavno pristanite Vilenjaka Srednje Zemlje, i iz te luke svi veliki i valjani iz te rase koji su preiveli sukobe na Srednjoj Zemlji su na Kirdanovim arobnim belim brodovima otplovili u Neumirue Zemlje. U etvrtom Dobu mnogi od onih koji su se ubrajali meu junake Rata za Prsten su se takoe uputili na to veliko putovanje na zapad, sve dok konano i sam Kirdan, s poslednjima od Eldara Srednje Zemlje, nije povezao poslednji vilinski brod iz Sivih Luka izvan krugova sveta u Neumirue Zemlje besmrtnih. Sive Planine Odmah na severu od velike Mrke ume nalazio se venac planina koji se prostirao s istoka na zapad i 114

obeleavao severnu granicu Rovaniona. Najseverniji izvor Anduina, Velike Reke, bile su Sive Planine, koje se na vilenjakom zovu Ered Mitrin. Od godine dve hiljadite Treeg Doba to je bilo utoite i dom Patuljaka Durinove Loze. Ovde su oni postali veoma bogati zbog ogromnih koliina zlata koje su nalazili, i tokom pet vekova napredovali su i iveli u blagostanju. U dvadeset estom veku glas o bogatstvu koje se nalazilo u Sivim Planinama dospeo je do uiju Hladnih Zmajeva, i oni su krenuli u napad bez milosti. Mada su se Patuljci srano branili, nadvladani su, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno preputene Hladnim Zmajevima. Sivi Vilenjaci Od svih Umanjara, Vilenjaka s Putovanja koji nikad nisu videli Svetlost Drvea, najmoniji su bili Sindari, "Sivi Vilenjaci". Tim Ijudima je vladao jedan koji je video Svetlost a titila ih je jedna koja je bila pomonica Silama koje su nainile Drvee. Kralj Sivih Vilenjaka bio je. Elve Singolo, na jeziku Sivih Vilenjaka Elu Tingol, "Kralj Sivi Ogrta". Tingol je bio najvii od svih Vilenjaka i kosa mu je bila srebrna. Njegova kraljica bila je Melijana Maja, i mnogo Doba pre no to se pojavilo Sunce ovo dvoje su stvorili kraIjevstvo u umi Dorijat, i u njemu sagradili grad po imenu Menegrot. Dokje Melijana bila kraljica i Tingol bio iv, Sindari su bili napredan i srean narod. Ali kad je Tingol uvu-en u Rat Dragulja i izgubio ivot, a njegova kraljica otila, ivot, a njegova kraljica otila, ini su razbijene i Skata Crv Zmaj od Sivih Planina. Skata Crv je bio Zmaj koji je u drugom milenijumu Treeg Doba Sunca poveo svoje leglo Hladnih Zmajeva u zlatom bogato kraljevstvo Patuljaka u Sivim Planinama. Tu je pobio Patuljke i oteo njihove zalihe zlata. Konanoje Princ Fram, sin Frugmara od Eoteoda, doao u Sive Planine, ubio Skatu Crva i prisvojio njegovu riznicu. Skookor Ent od ume Fangorn, Skookor je bio jedan od tri najstarija iva Enta, ili "Pastira Drvea", koja su i dalje ivela u vreme Rata za Prsten. Skookora su Vilenjaci zvali Fladrif, a naizgled je najsliniji bio drvetu breze. U vreme kad se Saruman uzdigao do moi, Skookor je iveo tik na zapadu od Izengarda, gde su ga napali i ranili Orci. On je pobegao u najvia brda Fangorn ume i ostao tu, odbivi da side odatle ak i za vreme Mara Enta na Izengard. Slepi mievi Od mnogih bia koja je Melkor Mrani Gospodar odgajao u tmini, jedno je bilo Slepi mi koji sie krv. Nijedna pria ne govori o tome da li su Slepi mievi nastali od ptice ili zveri, ali su oduvek bili poznati kao sluge zla. Pohlepa i navike Slepih mieva mnogo su odgovarale zlim ciIjevima, i prie govore kako su ak i najmonije Melkorove sluge koristile oblije Slepog mia kad je ustrebalo. Takvo je oblije bilo Turingvetil Vampira, "ene tajanstvene senke", a i sam Sauron se, beei posle pada Tol-in-Gaurota, pretvorio u velikog Slepog mia s ogromnim krilima. Pria o Hobitima takoe pripoveda kako su, u Bici Pet Vojski u Treem Dobu Sunca, crni olujni oblaci Slepih mieva nastupali u otvorenom boju, s legijama Orka i Vukova, da bi se borili protiv Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka. Smaug Zlatni Zmaj od Erebora, Smaug je bio najvei Zmaj Treeg Doba. Divovski zlatnouti Vatreni zmaj imao je ogromna krila kao u slepog mia i omota od neprobojnih gvozdenih krljuti. Njegov jedini ranjivi deo trbuh bio je zatien prslukom od dragulja koji su postali usaeni tu vekovnim leanjem na riznicama nakita. Mada mu je poreklo nepoznato, zna se da je iveo u Sivim Planinama pre no to je 2770. godine doao u Erebor. Tu je palio i pustoio Dol pre ulaska u Kraljevstvo pod Planinom, gde je pobio ili oterao Patuljke. Dva veka je zadovoljno leao na svojoj hrpi blaga u Ereboru. Onda, 2941. dreme mu je poremeen kad su mu Turin i Druina ukrali deo zlata. U besu je napao Jezerske Ljude Ezgarota, i ubijen je crnom strelom Barda Lukonosca koja je probila jedino mesto na njegovom trbuhu koje nije bilo pokriveno njegovim oklopom od dragulja. Snaga Meu onim opakim stvorovima, koja se u istorijama Srednje Zemlje nazivaju Orci, bilo je mnogo nakota, a za svaki je izgledalo da je stvoren da bi odgovarao nekom posebnom zlu. Najea pasmina bila je ona koja se u Crnom Govoru zvala Snaga, to znai "robovi". Orci, stvorenja ispunjena 115

mrnjom, prezirali su i same sebe, jer su bili rasa robova i roblje Mranim Silama koje su njima upravljale. Snaga je izgleda takoe bilo i ime jednog odreenog Orka od Kirit Ungola. Taj Ork je bio jedan od orkih straara Kule Paukovog Prolaza koji su se borili pod svojim zapovednikom, Urukhaiem agratom, protiv morgulskih Orka oko pancirnog ogrtaa od Mitrila Foroda Baginsa. On je preiveo ovu bitku, ali samo da bi poginuo slomivi vrat za vreme borbe sa Semvajsom Gemdijem. Snena griva Meara, Konj od Rohana, za vreme Rata za Prsten Snena griva bio je drebac Teodena, Kraja Rohana. Nosio je svog gospodara u bici od Rogburga. U Bici od Pelenorskih Polja obojicuje ubio Vetac-kralj. Sneni Ijudi U severnoj zemlji Forohel, u Treem Dobu Sunca, iveo je jedan primitivan narod koji je vodio poreklo od drevnih Forodvaita. Na sindarinskom, to su bili Losoti, ali u zajednikom zapadnom jeziku zvali su se Sneni Ljudi od Forohela. Oni nisu bili snaan narod i odabrali su da ive na obali jednog velikog ledenog zaliva da bi bili van domaaja vie ratniki nastrojenog naroda Juga. Bili su oprezan narod, ali upueni u osobenosti i udi snega i leda, sposobni da izdre surove uslove u pustarama. Lovili su tamo gde drugi Ijudi ne bi mogli da nau nikakvu divlja, gradili su tople kue od snega tamo gde bi drugi nastradali od strane zime, i putovali su brzo preko leda klizaljkama od kosti i sankama tamo gde bi se drugi spoticali i uopte ne bi mogli da prou. Zaista su bili neprikosnoveni gospodari te ledene zemlje koju su izabrali. Sprudovi humki Sprudovito zemljite istono od Okruga i Stare ume zvalo se Sprudovi Humki, zbog velikih grobnih humki tu podignutih. Tokom Treeg Doba mnogi su ih smatrali za najstarije groblje Ljudi u Srednjoj Zemlji i Dunedaini Arnora su ih potovali. Nije bilo drvea ni vode na tim sprudovima, samo je trava pokrivala brda u obliku kupola koja su bila okruena i ovenana kamenim monolitima. Za vreme ratova s Vecem-kraljem od Angmara poslednji od Dunedaina Kardolana nali su neko vreme utoite meu humkama. Meutim, do 1636. humke su postale mesto gde su se pojavljivali zli dusi po imenu Stvorenja Humki, demoni slani iz kraljevstva Veca-kralja Angmara da uine to je mogue vie zla. Te neupokojene due su nainile od Sprudova Humki mesto strave i uasa. U takvu ukletu zemlju, 3018. godine Treeg Doba, doao je Frodo Bagins, Nosilac Prstena. Da se nije umeao udni umski duh Tom Bombadil, pustolovnom Hobitu bi zla stvorenja Sprudova Huaiki sigurno oduzela ivot, i Potraga Prstena bi se rano zavrila. Srednja Zemlja Veliki kontinent Srednja Zemlja je prvi put uoblien u najstarijim danima Sveta Arde. On je leao na istoku od onog drugog velikog kontinenta, Amana, koji je najee nazivan Neumirue Zemlje, i koji je bio odvojen od Srednje Zemlje Belegairom, Velikim Morem. Na kraju Drugog Doba Sunca, meutim, kad je Numenor razoren, Neumirue ZemIje su otrgnute iz Krugova Sveta. Srednja Zemlja, smrtne zemlje su ostale, mada umnogome izmenjene, i nastavile su da se menjaju tokom doba. Od Srednje Zemlje su se konano razvile Evropa, Azija, Afrika. Sturi Jedini od tri hobitske loze, oni koji se nazivaju Sturi, poznavali su vetine plovidbe, pecanja i plivanja. Bili su zaljubljenici u ravne rene predele i najvie su se druili s Ljudima. Harfuti su Sture smatrali nastranim narodom. Poslednji od Hobita koji su se naselili u Okrugu, Sturi su Harfutima izgledali muevno i liili na Ljude, jer su bili tei i krupniji od drugih rodova i, za razliku od drugih Hobita, mogli su da putaju brade. Stvorenja Humki Zapadno od Brendivinske Reke, iza Stare ume nalazili su se Sprudovi Humki, najstarije groblje Ljudi u Srednjoj Zemlji. Tu nije bilo drvea ni vode, samo trave i busenja koji su pokrivali brda u obliku kupola koja su bila ovenana monolitima i velikim prstenovima od kamena belog kao kost. Ta brda su bila grobne humke podignute u Prvom Dobu Sunca za Kraljeve Ljudi. Tokom mnogih Doba Sprudovi humki su bili sveti i potovani, sve dok iz Vetijeg kraljevstva Angmar mnoge strane i muene due nisu pobegle preko Srednje Zemlje, nastojei da se sakriju od prodirue svetlosti Sunca. Demoni ija su tela bila unitena traili su druga tela u kojima bi mogli da obitavaju njihovi 116

zli dusi. I tako su Sprudovi Humki postale ukleto i uasno mesto. Ti demoni su postali Stvorenja Humki, Neupokojeni, koji su oivljavali kosti i draguljima ukraene oklope drevnih Kraljeva Ljudi koji su iveli u toj zemlji u Prvom Dobu Sunca. Stvorenja Humki su bila od materije tmine koja je mogla da ue u oko, srce i um ili da slomi volju. Oni su menjali oblije i mogli su da se presele iz jednog lika u drugi i oivIjavaju koji god ivi lik ele. Najee je Stvorenje Humke nasrtalo na neopreznog putnika u vidu mrane utvare ije su oi bile sjajne i hladne. Glas ove spodobe bio je istovremeno straan i hipnotiui; dodir njene ruke kostura bio je leden, a stezala je kao gvozdene eljusti zamke. Kad bi je jednom zaarao Neupokojeni, rtva nije vie imala svoju volju. Na taj nain, Stvorenja Humki su dovlaila ive u grobove na sprudovima. Turoban hor muenih dua mogao se uti u Humci dok bi, u zelenkastom polusvetlu, Stvorenje Humki polagalo svoju rtvu na kameni oltar i vezivalo je zlatnim lancima. Ono ju je ogrtalo bledim platnom i prekrivalo dragocenim nakitom drevnog pokojnika i potom joj okonavalo ivot rtvenim maem. U tami su bili moni duhovi, mogli su se drati na odstojanju samo arolijom mone. bajalice. Oni su ozivljavali tela davno umrlih Ijudi, ili bi omadijali nesrene putnike navodei ih da uu u grobove na sprudovima gde bi ih ubijali. Mogli su da budu uniteni samo kad bi bili izloeni svetlosti, i upravo su najvie nju mrzeli i najvie su je se plaili. Stvorenja Humki su bila izgubljene i muene due, i njihova poslednja prilika da ostanu na zemlji zavisila je od mrane sigurnosti grobnih komora. Jednom, kad bi se kamena grobna odaja razvalila i otvorila, svetlost bi prodrla unutra na Stvorenja Humki i oni bi kopneli kao izmaglica pred suncem i nestajali. Svertinzi U poslednjim vekovima Treeg Doba Sunca do mirnih zemalja Okruga doprle su glasine i prie o ratovima izmeu Ljudi Gondora i divljeg ratnikog naroda s dalekog juga, po imenu Haradrim. U nareju Okruga Haradrimi su se zvali Svertinzi. Svetao Narod Od poetka, pre Stvaranja Arde i Raunanja Vremena, Iluvatar je smerao da donese rasu Vilenjaka na Svet. U njegovoj velikoj zamisli trebalo je da oni budu prvi Ijudi koji e se roditi i najlepi i najsvetliji od svih rasa koje e postati. I tako su Vilenjake svi, sem njhovih zlih neprijatelja, obino zvali Svetao Narod. Svetli Vilenjaci Od cele vilenjake rase u najveoj milosti i najvoljeniji su oni od Prvog Roda, Vanjari, jer su oni najmudriji Vilenjaci i uvek sede kod nogu Manvea, Uzvienog Gospodara svih Sila Arde. Oni se zovu Svetli Vilenjaci i najdue su iveli u sjajnoj Svetlosti Drvea Valara, i njihove oi sijaju najblistavije od svih Vilenjaka tim Svetlom. Uz to, oni su plavokosa i plavooka rasa, a kosu i kou imaju najsvetliju od svih Vilenjaka. Izgledaju silni i kao da su od zlata, a njihov je kralj, koji je nazvan Ingve, oduvek bio Uzvieni Kralj svih Vilenjaka Sveta. agrat Uruk-hai od Kirit Ungola, za vreme Rata za Prsten agratje bio zapovednik Orka od Kule Paukovog Prolaza. Njegova orka eta bila je upletena u kratku, krvavu bitku s jednom orkom ruljom iz Morgula, koja se vodila da bi se prigrabio pancirni ogrta od mitrila Forda Baginsa. Mada teko ranjen, agrat je uspeo da zadri pancirni ogrta i da ga odnese svom gospodaru Sauronu, Gospodaru Prstenova. eloba Pauk od Kirit Ungola, eloba je bila najvei i najgnusniji od Velikih Pauka koji su preiveli razaranje Belerijanda. Tokom Drugog i Treeg Doba eloba Velika i njeni manji potomci su iveli u Planinama Mordora i gorju Mrke ume. Do kraja Treeg Roda njeni potomci su zauzeli velike delove Mrke ume, dok se eloba ponajee drala svoje jazbine u Kirit Ungolu, gde se hranila bilo kim iz bilo koje rase koji bi pokuao da ue u Mordor tim prolazom kroz planine. 3000. godine zarobila je Goluma, ali ga je pustila da bi mogao da joj dovede jo rtava. 3019. Golum je doveo 117

Froda Baginsa i Semvajsa Gemdija u njenu jazbinu. eloba je paralisala Froda, Nosioca Prstena, i progutala bi ga da nije bilo Semvajsa koji je prvo oslepeo elobu svetlou Boci. Galadrijeline, a zatim je teko ranio vilinskim maem. Izgleda da je ona odgmizala da bi uginula u svojoj jazbini. umari Itilijena Na kraju dvadeset devetog veka Treeg Doba Sunca Turin II, Vladajui Namesnik Gondora izdao je naredbu da se obrazuje jedno bratstvo vitezova u Severnom Itilijenu, jer su mo Gondora u toj zemlji ugroavali neprijatelji iz Mordora i Morgula. Tako je obrazovana druina zvana umari Itilijena. Ti vitezovi su bili odeveni u zeleno, kao stanov-nici uma, a borili su se lukovima, kopljima i maevima. U godinama pre Rata za Prsten, njihov zapovednik bio je Faramir, drugi sin Denetora, Vladajueg Namesnika Gondora. Najvee od njihovih prebivalita bilo je ono sklonitc peina i tunela iza velikog vodopada, odakle se pogled pruao daleko preko Dolova Anduina. To mesto se zvalo Henet Annun, "prozor sunevog zalaska". umari Severa Tokom mnogih vekova Treeg Doba Sunca, u zemljama Erijadora, lutali su Ijudi jarosnih lica, odeveni u ogrtae sive ili zelene kao uma, s kopom kao srebrna Zvezda na levom ramenu. Imali su sive oi, bili naoruani maem i kopljem i nosili su dugake kone izme. Obian narod Erijadora zvao ih je umari, a za njih se mislilo da su udni, neprijateljski nastrojeni Ijudi. Jer iako su lutali svim zemljama Erijadora peice ili na udnim rutavim Konjima, to su inili neujno. Zaista je malo njih znalo ko su i odakle su doli ti ilavi, od vetra ogrubeli i izborani umari. Ali, kao to "Crvena Knjiga Zapadne Mee" otkriva, umari su u stvari bili poslednji plemii i vitezovi onog nekada velikog dunedainskog kraIjevstva Arnor, a njihov poglavar bio je Uzvieni dunedainski Kralj. U godinama pre i posle Rata za Prsten bio je to Aragorn, sin Aratorna, koji se kao umar zvao Strajder (Krakatilo). U to vreme, jedan po imenu Halbarad, koji je ubijen na Pelenorskim Poljima, bio je Aragornov glavni zapovednik meu umarima, dok su uveni sinovi Elronda Poluvilenjaka, Eladan i Elrohir takode jahali u toj eti. U Ratu za Prsten Aragorn je krunisan za Kralja Elesara, gospodara blizanakih kraljevstava Arnora i Gondora, a umari su slavljeni kao najvei meu Ljudima tog Ponovno Ujedmjenog Kraljevstva. umski Ljudi U Treem Dobu Sunca iveo je u Mrkoj umi jedan narod po imenu umski Ljudi Mrke ume. Oni su bili potomci Severnjaka. U savezu sa Beorninzima i Vilenjacima umskog Kraljevstva borili su se protiv zla koje je ulo u tom dobu u Dol Guldur na jugu Mrke ume. Iz tog mesta dolazili su Orci, Pauci i Vukovi u velikom mnotvu, i bitka da se oisti ta velika uma bila je dugotrajna i strana. U Ratu za Prsten ta bitka je nazvana Bitka pod Drveem. Sever su preplavili Vilenjaci, umski Ljudi i Beorninzi, satirui zle slugeranje Dol Guldura kao vatra slamu. Vilenjaci Lotlorijena su zauzeli Dol Guldur, sruili njegove zidine i razorili njegove tamnice. Tako je na kraju tog Doba uma oiena i dobila novo ime uma Zelenog Lia, a zemlje izmeu severnog kraljevstva umskih Vilenjaka i junih uma zvane Istoni Lorijen su date umskim Ljudima i Beorninzima da ih zadre kao nagradu i svoj sopstveni zakoniti posed. umski Vilenjaci Meu Vilenjacima koji su preduzeli Veliko Putovanje bili su i Teleri. Od ovog roda bili su Nandori, "oni koji se vraaju", koji su se zaustavili na maru na zapad kod Reke Anduin i dalje nisu ili. Meu ovim Nandorima bilo je nekih koji su se naselili u Zelenumi i Lotlorijenu. Oni su nazvani umski Vilenjaci jer je veina njih ivela u umama: oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove i nije imao kraljeve. U godinama koje su usledile posle Prvog Doba Sunca, meutim, broj ovih noldorskih i sindarskih Vilenjaka se smanjio, kao i njihove zemlje, i da bi uveali svoja kraIjevstva ovi Visokorodni Vilenjaci su primili umske Vilenjake kao svoje podanike. Na taj nain umski Vilenjaci su nauili mnogo od Visoko vilenjakog jezika i kulture, i mnoge vetine koje su dole iz Neumiruih Zemalja. Neko vreme umski Vilenjaci su jaali i napredovali pod ovim gospodarima. Najvea mo i lepota su se mogle nai kod umskih Vilenjaka kojima su vladali Keleborn i Galadrijela u Zlatnoj umi 118

Lotlorijen. Jer se Keleborn, roak Tingolov, ubrajao meu najvee velikae Sindara, a Galadrijela je bila ki Uzvienog Kralja Noldora koji je ostao u Neumiruim Zemljama; tako je ona bila najplemenitijeg roda od Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji. Mo Keleborna i Galadrijele nad Zlatnom umomje drala zlo na odstojanju, i umski Vilenjaci su i dalje doivljavali procvat za vreme nedaa Treeg Doba, iako su tri puta napadani. Ti Vilenjaci su bili Galadrimi, "narod drvea", i tek kad je Kraljica Galadrijela konano otila u Neumirue Zemlje svetlost i slava Zlatne Sume je izbledela. U vilenjakom zapisima se govori kako je u Zelenumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka uma) tokom Drugog, Treeg i etvrtog Doba Sunca postojalo umsko Kraljevstvo sindarskog Gospodara Tranduila. Skriveni grad umskih Vilenjaka Tranduilaovih bio je prelep i udesan,jer je bio umanjena slika i prilika drevnog sindarskog kraljevstva Menegrot - nekad najlepeg grada u Srednjoj Zemlji. A deo njegove lepote je ostao da ivi i odoleo mranim osvajanjima Treeg Doba, ak i Bici pod Drveem za vreme Rata za Prsten. Pria se da je u etvrtom Dobu kraljev sin odveo deo umskih Vilenjaka ovog kraljevstva u umovite predele Itilijena i Gondora. Taj princ se zvao Legolas i on je postao gospodar Vilenjaka u Itilijenu. Neko vreme je ovaj narod takoe napredovao, jer je bio Vilenjak koji je stekao siavu u Ratu za Prsten i koji se sa svojim velikim prijateljem Gimlijem Patuljkom borio u bitkama od Rogburga, Pelargira i Pelenorskih Polja. Zaista, kao jedan od Druine Prstena, sa svojim sjajnim vilenjakim pogledom, svojim poznavanjem ume i svojom preciznom streljakom vetinom, bio je od velike koristi u Potrazi. I mada je Legolas vladao svojim novim kraljevstvom mnogo godina u etvrtom Dobu, posle nekog vremena se, sa Gimlijem, ukrcao na jedan Vilin-brod i otplovio u Neumirue Zemlje.

119

Tangorodrim Ogromna vulkanska planina koju je Morgot uzdigao iznad svoje mone oruarnice i tvrave Angband, poto je Ungolijant unitila Drvee Valara i ukrala Silmarile zvala se Tangorodrim. Ova strana planina s tri vrha od lave i vulkanskog kamena stalno je bljuvala otrovan dim i isparenja. Njeno ime znai "planina tlaenja" i duboko u njenoj utrobi Morgot je zaeo i okupio mnoga udovita i zla stvorenja. Meutim, Tangorodrim nije preiveo Prvo Doba Sunca jer je, kada u Velikoj Bici za vreme rata Besnih ubijen Ankalagon Crni, najsilniji od Krila-tih zmajeva, pao sa neba i razvalio Tangorodrim. Tanikvelase Meu mnogim divnim, mirisnim zimzelenim drveem koje su Vilenjaci Tol Ereseje doneli kao dar i blagoslov u Numenor bilo je jedno po imenu Tanikvelase. Cvet, list i koru su Numenorejci veoma cenili zbog njihovog prijatnog mirisa. Njegovo ime nagovetava da je drvee poreklom bilo sa obronaka Tanikvetila, Svete Planine Manveove i najvie planine u Neumiruim Zemljama. Tanikvetil Najvia planina u Ardi bila je Tanikvetil u istonim Pelori Planina-ma u Neumiruim Zemljama. Tanikvetil znai "visoki beli vrh" i na njegovom vrhu je izgraen Ilmarin, dvori kralja i kraljice Valara, Manvea i Varde. Sa prestola na vrhu Tanikvetila Manveu se pogled pruao na sve zemlje Arde. Vanjari Svetli Vilenjaci su iveli na njegovim padinama i zvali ga Oilose, to znai "uvek sneno beo", zato to je uvek bio pokriven snegom. Ovaj Olimp Arde bio je poznat i pod mnogim drugim imenima: Bela Planina, Gora Venobela, Amon Uilos i Sveta Planina. Tareldari Pripadnici vilinskog naroda koji su se odazvali pozivima Valara otili na Zapad i videli Blagosloveno Kraljevstvo u danima Svetlosti Drvea, na kvenijskom jeziku su nazvani Tarel-dar ili Visokorodni Vilenjaci. Bili su veliki narod koji je doivljavao procvat i napredovao, i gradio vilinske gradove i kraljevstva kakvima se nisu mogli nai ravna nigde u Srednjoj Zemlji, i kakvih vie nikad nee biti, jer Tareldari su bili bistrog oka i otrog uma. Porediti njih sa Morikvendijima bilo bi isto kao porediti dijamante s ugljem. Tark Na vestronskom nareju bilo je mnogo rei uzetih iz vilenjakog koje su bile iskrivljene orkom upotrebom. Jedna od njih bila je kvenijska re "tarkil", to znai Dunedaini. U orkoj upotrebi ona se pretvorila u Tark, podrugljivo ime za Ljude Gondora. Tasarion Meu najdrevnijim drveem bilo je ono koje su Vilenjaci prvo nazivali Tasarion. S mnogo drugih vrsta drvea ono je dolo na Svet u Dobima Svetiljki po elji Javane, Kraljice Zemlje. Tasarion je bilo jako, dugoveno drvo koje je najvie volelo da raste pored ruevina, jezera, movara i potoka. U Dobima Zvezdane svetlosti najvea uma ovog drvea na Srednjoj Zemlji bila je u Nan-tasarionu, "dolini Tasariona", u Belerijandu. I mada je ova uma unitena kad je Belerijand potonuo u more, vrsta Tasariona je preivela sve promene Sveta, pa ak i velike najezde rase Ljudi. Jer Tasarion je drvee koje Ljudi sad zovu Vrba. Teleri Bilo je tri Roda Vilenjaka koji su u godinama Zvezda krenuli na Veliko Putovanje sa Istoka Srednje Zemlje u Neumirue Zemlje. Prva dva su se nazivala Vanjari i Noldori, i oni su bili prva velika grupa Vilenjaka koja je stigla u Neumirue Zemlje s one strane Velikog Mora. Ljudi Treeg Roda su bili Teleri; njihova sudbina se razlikovala od sudbine prva dva roda, jer su bili najbrojniji od vilenjakih naroda, i zato je njihov prelazak preko predela Srednje Zemlje bio najsporiji. U toku Velikog Putovanja Teleri su postali ratrkan i podeljen narod. Kod Pograninih zemalja Zapada Srednje Zemlje Teleri su poeli da oklevaju, ustuknuvi u strahu od prelaska Velike Reke Anduin i Maglenih Planina. Neki Vilenjaci su otili na jug u Dolove Anduina, gde su iveli mnogo vekova. Ti Ijudi su nazvani Nandori, a uzeli su za svog gospodara jednog po imenu Lenve. 120

Ali glavnina Telera je otila dalje prema zapadu, preko Maglenih i Plavih Planina, do zemlje koja je kasnije nazvana Belerijand. Tada je dolo do najvee podele meu Telerima. Svi su bili ulogoreni u jednoj velikoj umi iza Reke Gelion, kad su izgubili svog kralja, Elvea Singola, koji je jedini meu njima video Svetlost Drvea Valara u Neumiruim Zemljama. Elve je uao u umu Nan Elmot i tu, zaaran, postao opinjen Ijubavlju prema Melijani Maji. Ostao je tako opinjen, mada su proticale godine, a njegov narod je tragao za njim. Jedan deo njih, koji su sebe nazivali Eglat, "naputeni", nije hteo da ide dalje bez njega. Oni su mu ostali verni, sve dok se napokon nije vratio s Melijanom, svojom nevestom. Eglati su promenili ime u Sindari, "Sivi Vilenjaci", i pod ovim sjedinjenjem Vilenjaka i Maje sagradili su najmonije kraljevstvo Vilenjaka na Srednjoj Zemlji u godi-nama Zvezdane svetlosti. Ali, mnogo pre nego to se Kralj Elve vratio, vei deo Telera je uzeo njegovog brata Olvea za kralja i ponovo poao na zapad do Velikog Mora. Tu su ekali od Valara neki znak koji bi ih odveo u Neumirue Zemlje. Teleri su ekali dugo na obalama Srednje Zemlje i zavoleli more pod Zvezdama. Dok su bili na obalama, pevali su pesme o tuzi i hrabrosti. Od svih Vilenjaka, oni su bili najzanosniji pevai, i najvie su voleli more. Neki su ih zvalli Lindari, "pevai", a drugi Falmari, Morski Vilenjaci. uvi pesme Vilenjaka, Ose, Majar od talasa doao je kod Telera i pevao im o talasima i moru. Oni su mnogo nauili od Osea o moru i Ijubav koju su oseali kad bi ugledali ili oslunuli te uzburkane obale Srednje Zemlje je postajala sve vea. Tako se desilo da su, kad je Ulmo Gospodar Okeana doao Telerima s onim neusaenim ostrvom koje mu je bilo brod, jo jednom neki od ovog roda odustali od Putovanja. Oni su nazvani Falatrimi, "Vilenjaci od Falasa", koji su tu ostali iz Ijubavi prema obalama Srednje Zemlje. Za svog gospodara su izabrali Kirdana i naselili su se u lukama Britombar i Eglarest. U potonjim godinama bili su prvi brodograditelji Srednje Zemlje. Najvei deo Telera je otiao na Zapad sa Ulmoom, mada ih je Ose pratio i pevao im, ne htevi da im dopusti da zaborave blaenstva mora. Ulmo, videvi da oni toliko vole talase, nije bio raspoloen da ih odvede van domaaja mora. Tako, kad je stigao nadomak Neumiruih Zemalja, nije ih odveo na obalu, ve je ukotvio ostrvo u Zalivu Eldamar, nadomak Svetlosti i zemlje njihovih srodnika, mada je ona bila van njihovog domaaja. Jo jednom je Putovanje Telera zaustavljeno, i tokom jednog Doba oni su ponovo iveli odvojeno od svojih srodnika. Njihov jezik se promenio usled boravka na Tol Ereseji, "Samotnom Ostrvu"; zvuci mora klizili su im uvek s jezika i njihov govor vie nije bio govor Vanjara i Noldora. Meutim, Valari su' bili nezadovoljni svojim bratom Ulmoom, jer su eleli da dovedu trei rod na obalu njihovog pravog kraljevstva. Na njihov zahtev Ulmo je popustio i poslao im ponovo Osea. Ose ih je nerado poduio vetini brodogradnje i, kad su brodovi sagraeni, Ulmo imje poslao Labudove irokih krila, koji su konano odvukli Telere u Eldamar. Teleri su bili zahvalni to se njihovo Putovanje napokon zavrilo, a dobrodolica na koju su naili je zaista bila velika. Noldori i Vanjari su doli iz grada Tiriona na Tuni, s mnogo darova od dragog kamenja i zlata. Is vremenom su Teleri upoznali Svetlost Drvea i mudrost valarskog naroda. Pod kraljem Olveom gradili su prelepe palate od bisera, i brodove nalik na Ulmove labudove, s oima i kljunovima odjantara i zlata. Svoj grad su nazvali Alkvalonde, to znai "luka Labudova". Ostavi blizu talasa koje su nauili da vole, oni su hodili po obalama ili plovili u Zalivu Eldamar. Teleri su bili srean narod i takvi su i ostali; njihovi brodovi su stalno isplovljavali kroz lunu kapiju njihovog grada koju je u steni isklesalo more. Malo su znali o ratu i borbi, njihova glavna zanimanja su vezana za more, brodove i pevanje. To su njihove glavne radosti. Rat je meu njih stigao dvaput, i svaki put je bio neoekivan. Prvi put, prema "Aldudenie" - prii o Mraenju Valinora - Feanor, gospodar Noldora, doao je Telerima Alkvalondea, elei njihove 121

brodove da bi njima otiao u Srednju Zemlju gde bi se osvetio za oevu smrt i povratio Silmarile od Morgota. Meutim, Kralj Olve mu nije usliio elju, i zato su besni Noldori pobili mnoge od Telera i oteli im brodove. Bilo je lo prvi put da se zna da je u Ardi Vilenjak ubio Vilenjaka. Ovo rodoubijanje se uvek ubrajalo u veliko zlo i zauvek potom se zameralo sinovima Feanora. Jo samo jednom su se Teleri Alkvalondea okuali u ratu. To je bio Rat u kom su Valari, Majari i Eldari otili u Veliku Bitku na kraju Prvog Doba Sunca i porazili pobunjenog Valara, Melkora, koga su Vilcnjaci nazvali Morgot. Ali ak i tad se Teleri nisu borili, nego su samo koristili svoje brodove da prevezu vanjarske i noldorske ratnike iz Neumiruih Zemalja preko zapadnog mora u Srednju Zemlju. I mada su hteli da pomognu Noldorima, ne bi umrli za njih na bojnom polju, jer su dobro pamtili Prvo Rodoubijanje na tlu Eldamara. "Akalabet" pria kako su se, kad je Numenor razderao trbuh Sveta svojim Padom, Sfere smrtnih i besmrtnih zemalja odvojile. Odonda su samo brodovi Telera mogli da predu jaz izmeu Sfera. Divni beli Labui brodovi Telera su udo i smrtni Svet nikada nije video njima ravne, mada oni i dalje plove u Zalivu Eldamar i plovie sve do Ponitenja Ee. Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupueniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupueniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima. Telkontari Na kraju Rata za Prsten ustolienaje nova loza kraljeva da vlada nad kraIjevstvima Arnor i Gondor. Prvi od ove loze bio je Aragorn, sin Aratorna, koji je postao Kralj Elesar Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva. On je odabrao ime Telkontar za svoju Kuu, jer je to bio kvenijski oblik rei Krakatilo, imena pod kojim je on bio znan u godinama izgnanstva. Njegovi potomci i naslednici sauvali su ime Kue kojuje Aragorn osnovao, nazivajui se Telkontari. Teoden Severnjak, kralj Rohana, roen 2948. Treeg Doba, Teoen, sin Tengela, postao je sedamnaesti kralj Rohana 2980. Bio je dobar i snaan kralj, ali pred kraj svoje vladavine pao je pod uticaj Grime Crvjezika, koji je bio tajni sluga zlog arobnjaka Sarumana. Meutim, 3019. Gandalf ga je izleio od zlih ini Sarumanovih. Teoden je uzjahao svig pastuva Snenu grivu i predvodio Severnjake Rohana na bojnom polju Rogburg i Pelenorskim Poljima. Na Pelenoru, poto je porazio Haradrime, Teoden je poginuo ratnikom smru usudivi se da se suprotstavi Vecu-kralju od Angmara. Tilion Majar, uvar Meseca, Tilion od Srebrnog Luka je nekada bio majarski duh Oromea Lovca. Meutim, poto je Telperion, poslednji cvet srebrnog Drveta Valara, ostavljen na jednu srebrnu barku da bi postao Mesec, Tilion je odabran da bude njegov duh-uvar. Od prvog uzdizanja Meseca on, uz veliki trud, svake noi nosi srebrnu barku i cvet po nebesima. Tindomerel Najbajnija od ptica pevaica Arde bilaje Tindomerel, "ki sutona", koju su obini Ljudi zvali Slavuj. Vilenjaci su voleli ovu nonu pevaicu koju su nazivali Tinuvjela, "deva od sumraka", i ispriali su mnogo pria u kojima i slavuji igraju odreenu ulogu. Tingol Vilenjaki kralj Dorijata. Roeni kralj Voda Buenja na poetku Doba Zvezdane Svetlosti kao Elve Singolo - koji je kasnije postao Kralj Tingol bio je Uzvieni Kralj telerskih Vilenjaka. Bio je najvii od Vilenjaka, i imao je srebrnu kosu, i predvodio je svoj narod na Velikom Putovanju. To je inio sve do Belerijanda gde je sreo Melijanu Maju i pao u Ijubavni zanos koji je potrajao mnogo godina. Do vremena kad se ponovo pojavio, veina Teleraje uzela njegovog brata Olvea za svog novog kralja i zavrila putovanje. Oni koji su se zadrali postali su Sindari ili Sivi Vilenjaci. Sa svojim preobraenim Kraljem Tingolom, to znai "Kralj Sivi Ogrta", i svojom Kraljicom Melijanom 122

Majom, oni su sagradili umsko kraljevstvo Dorijat i dvore Menegrota. Tingol je vladao kraljevstvom u miru tokom svih Doba Zvezda, a Melijana je rodila izuzetnu Princezu Lutijenu. ak i tokom ratom istrzanog Prvog Doba Sunca izgledalo je da je Dorijat bezbedan jer su ga titile ini zvane Pojas Melijanin. Meutim, u petom veku Tingolova ki se srela sa smrtnim junakom Berenom i zaljubila se u njega. Ne elei da zbog jednog smrtnika izgubi ker, Tingol je poslao Berena u Potragu za Silmarilom. Ljubavnici su uspeli da ukradu dragulj iz Morgotove krune. Meutim, kada je Tingol unajmio Patuljke Nogroda da umetnu Silmaril u ogrlicu zvanu Nauglamir, zanatlije je iznenada obuzela udnja da poseduju dragulj. Ubili su Tingola i ukrali Silmaril. Tinuvjela Mnoge pesme i prie su sastavljene o nonoj ptici pevaici koju Ijudi zovu slavuj. Od svih ptica njegova pesma je najomiljenija jer, kao i sami Vilenjaci, i on peva pod svetlou zvezda. Ta ptica ima mnoga imena: Dulin ("noni peva"), Tindomerel ("ki sumraka"), Lomelinde ("sutonski peva") i Tinuvjel ("deva od sumraka"). Najvee legende o ovoj ptici poticale su iz Dorijata. Jer Kraljica Sivih Vilenjaka, Melijana Maja, uvek je bila okruena umilnim glasovima Slavuja. Konano je Melijani i Kralju Tingolu roena ker jedino dete roeno iz veze Vilenjaka i Majara u Krugovima Sveta. Ona je bila najlepa od svih Vilenjaka, najzanosnija pevaica u celoj svojoj rasi, i zato je nazvana Lutijena Tinuvjela. "Balada o Leitijanu" pria kako je arolijom svoje pesme ona zagospodarila ogromnom silom Arde. Ali, kao kratkoveka no ona je iilela sa Sveta, jer je uzela za mua smrtnika Berena, sina Barahirovog, i sama je postala smrtna. Tako je najbajnije bie na Ardi nestalo mnogo pre no to je okonano Prvo Doba Sunca. Mnogo pesama govori o Lutijeninoj lepoti, a u "Prii o Aragornu i Arueni" se kae da je u Treem Dobu Sunca tamna lepota Lutijenina ponovo otelovila u Arueni, keri Elronda Poluvilenjaka. Aruena je takoe bila poznata kao Tinuvjela. Njena pesma je bila bajna i, kao i Lutijena, udala se za smrtnika i odabrala smrtni ivot. Tirion U Neumiruim Zemljama noldorski i vanjarski Vilenjaci su sagradili prvi i najvei grad u Eldamaru. Bio je to Tirion od belih kula i kristalnog stepenita. On se nalazio na brdu Tuni u Kalakiriji, Prolazu Svetlosti. Grad je bio tako postavljen da ne samo to su Vilenjaci mogli da ive u Svetlosti Drvea i gledaju na more, nego su takode, iz senke Tune i visokih kula, mogli da posmatraju svetlucave zvezde koje su obasjavale svet pod sobom s one strane valinorskih Pelori Planina. U skladu sa tim, ime Tirion je vilenjaka re za "osmatranicu", i moda se odnosi posebno na najviu kulu koja se zvala Mindon Eldalieva i u kojoj je bila postavljena jedna velika srebrna svetiljka. U dvoritu ove kule zasaeno je sveto Belo Drvo Eldara, Galation. Tol Ereseja U prvim Dobima Arde je postojalo jedno veliko ostrvo usred Velikog Mora Belegaira koje je Ulmo Valar, Gospodar Okeana, usadio i pretvorio u plovee ostrvo koje mu je sluilo kao neki ogromni brod. Bio je to Brod Ulmoa kojimje on prevezao vanjarske i noldorske Vilenjake na Velikom Putovanju iz Srednje ZemIje u Neumirue Zemlje. Posle polaska, meutim, jedan deo ostrva se nasukao tik od Belerijanda, otcepio se i postao Ostrvo Balar. Bilo kako bilo, Vanjari i Noldori su bezbedno stigli i Ulmovo ostrvo se vratilo u Belerijand da bi prevezlo telerske Vilenjake. Meutim, prolo je mnogo godina od prvog prelaska, i u to vreme Teleri su toliko zavoleli more da je Ose, majarski duh, Gospodar Talasa, ubedio Ulmoa da ne zavre prelazak, ve da ukotve ostrvo u Zalivu Eldamar. lako nadomak Neumiruih Zemalja i svoje brae u Eldamaru, tokom jednog Doba Zvezdane Svetlosti telerski Morski Vilenjaci su bili odvojeni od svoje brae, i za to vreme ostrvo je dobilo ime Tol Ereseja, "Samotno Ostrvo". Tek kad su nauili vetinu brodogradnje okonana je njihova izolovanost. Odonda su oni gospodarili morima i ili su kud su eleli. Neki su otili i sagradili telerski grad Alkvalonde u Eldamaru, a drugi deo je ostao na Tol Ereseji i njegovom pristanitu Avaloneu, koje je gledalo na istok preko mora. To su bili Vilenjaci koji su trgovali s Numenorejcima i donosili im znanje i darove tokom Drugog Doba Sunca pre Promene Sveta, i ija 123

je bela kula Avalonea mogla da se spazi kako svetluca u zapadnom moru s najvieg vrha Numenora. Tol Sirion U Belerijandu je tokom Prvog Doba Sunca postojalo jedno zeleno ostrvo na severnom toku Reke Sirion koje je nadziralo Prelaz Siriona. Bio je to Tol Sirion, i tu je noldorski princ Finrod sagradio tvrdavu Minas Tirit da uva prelaz od Morgotovih snaga. Ono je ostalo bezbedno sve do godine 457. kada gaje zauzeo Sauron i silna vojska Vukodlaka. Odonda se jednu deceniju ostrvo zvalo Tol-inGaurot, "ostrvo Vukodlaka". U njegove tamnice baeni su Finrod i Beren, i ostali tu sve do dolaska Lutijene i Huana Vujaka Valara. U sukobu koji je usledio Huan je zaklao Sauronovog glavnog zapovednika Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka, i savladao samog Saurona u vujem obliju. Posle Huanove pobede zle sile su pobegle s ostrva koje je ponovo nazvano Tol Sirion. Finrod je tu sahranjen, i to je ostalo zeleno i mirno ostrvo sve do kraja tog doba i razaranja Belerijanda. Tom Bombadil Majar, gospodar Stare ume, Tom Bombadil bilo je hobitsko ime za monog i udnovatog gospodara Stare Sume. Meu Vilenjacima zvan Jarvain Benadar, to znai i "star" i "bez oca", on je verovatno bio majarski duh koji je doao u Srednju ZemIju u Dobima Zvezdane Svetlosti. Patuljci su ga zvali Forn, dok su ga Ljudi znali kao Oralda. On je bio veoma neobian i veseo duh. Bio je nizak, stamen ovek, s plavim oima, crvenim licem i smeom bradom. Nosio je plavi kaput, visoki pohabani eir s plavim perom i ute izme. Uvek pevajui ili govorei u stihovima, izgledao je kao neko budalasto bie, ali je u Staroj umi njegova vlast bila apsolutna, i nikakvo zlo nije bilo dovoljno snano da ga dotakne. ena mu je bila Zlatozrna Ki Reke. Tom Bombadil je odigrao ulogu u Potrazi za Prstenom spasavi Hobite koji su nosili Prsten dva puta: prvo od Starca Vrbe u Staroj umi, a kasnije od Utvara Prstena u Sprudovima Humki. Torin III Patuljaki kralj Erebora. Poznat kao Torin Kamenlem, ovaj sin Daina Gvozdenstope (naslednika Torina II) roen je u Ereboru 2866. Treeg Doba. Postao je Kralj pod Planinom 3019, poto mu je otac poginuo branei Erebor za vreme Rata za Prsten. Kao hrabar ratnik, Torin Kamenlem je okupio svoj narod i, s Ljudima Dola, razbio opsadu Erebora i porazio vojske Istonjaka i Orka. Torin II Patuljaki kralj u izgnanstvu. Roen 2746. Treeg Doba u Kraljevstvu pod Planinom, Torin je bio unuk Kralja Trora. 2770. sve Patuljke Erebora je isterao iz planine Smaug Zmaj. 2790. ubijen je njegov deda, a njegov otac Train II poveo je svoj narod u Rat Patuljaka i Orka. U to vreme postao je poznat kao Torin Hrastotit zato to je, kad je razoruan za vreme Bitke od Azanulbizara, upotrebio kao oruje jednu hrastovu granu. Posle rata Torin Hrastotit je ostao u Plavim Planinama i 2845. postao je Torin II, kralj u izgnanstvu. Nakon gotovo itavog stolea, 2941. organizovao je ekspediciju Torina i Druine i otiao u Potragu za Samotnom Planinom. Ova pustolovina je kao ishod imala smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljakog Kraljevstva pod Planinom. Meutim, u borbi da zadri posed nad onim to je druina stekla, Torin Hrastotit je smrtno ranjen u Bici Pet Vojski i ubrzo potom umro. Torin I Patuljaki kralj Sivih Planina, roen u Kraljevstvu pod Planinom 2035. Torin je bio sin Kralja Traina I. 2190. postao je Torin I, drugi Kralj pod Planinom. Trideset godina kasnije, poelevi da se suoi s novim izazovima, Torin je poveo svoj narod u Sive Planine gde je osnovao jedno uspeno i bogato kraljevstvo, i vladao njime sve do svoje smrti, 2289. Torbin Kraj Torbin Kraj je smatran meu Hobitima za jednu od najlepih i najboljih hobitskih rupa u celom Hobitonu, ako ne i u celom Okrugu. Sagraen u dvadeset osmom veku Treeg Doba, na kraju Samarinog Niza, ona je bila dom tri generacije Baginsa (Torbia): Bunga, Bilboa i Froda. 3018, kad je krenuo na put s Druinom Prstena, Frodo je prodao Torbin Kraj Lobeliji i Lotou SekvilBaginsu. Od septembra 3019, za vreme poslednjih meseci Rata za Prsten, to je postao tab zlog 124

volebnika Sarumana, tokom njegove kratke strahovlade nad Okrugom. Posle Sarumanove propasti, Lobelija je vratila Torbin Kraj Frodu Baginsu. Kad je Frodo Bagins krenuo s obala Srednje Zemlje na jednom vilenjakom brodu koji je iao u Neumirue Zemlje, Torbin Kraj je postao dom Sema Gamdija, njegove porodice i naslednika. Torondor Orao Okruujuih Planina, Torondor je bio kralj Orlova tokom Prvog Doba Sunca. S rasponom krila kojije dostizao trideset hvati (sto osamdeset stopa), on je izgleda bio najvei Orao koji je ikad iveo. Za vreme Ratova Belerijanda Torondor je spasao noldorskog princa Maidrosa sa Tangorodrima, vratio telo Kralja Fingolfina iz Angbanda i kandama unakazio Morgotovo lice. Berena i Lutijenu je takoe izbavio iz Angbanda Gospodar Orlova. Vekovima su Torondorovi Orlovi branili od neprijatelja skriveno kraljevstvo Gondolin. Meutim, Torondor i njegovi Orlovi zadobili su najveu slavu u Velikoj Bici satrvi Krilate Zmajeve Angbanda. Izgleda da se Torondor, to znai "uzvieni orao", vratio s Valarima i Majarima u Neumirue Zemlje na kraju Prvog Doba Sunca. Torozi Za vreme Ratova Belerijanda u slubu Morgota, Mranog NeprijateIja, dola je jedna rasa Divova Ljudodera velike snage. Vilenjaci su nazvali ta stvorenja Torozi, od ega su Ljudi kasnije izmislili ime Trolovi. Predanje Srednje Zemlje je puno pria o ovoj zloj ali glupoj rasi Divova koji su esto napadali usamljene, neoprezne putnike. Train l Patuljaki kralj Erebora, Train I je postao prvi Kralj pod Planinom na Ereboru 1999. Treeg Doba Sunca. Roden u Moriji 1934. Train je bio sin Kralja Naina I. Njegov otac je vladao Morijom samo jednu godinu pre nego to ga je ubio Balrog 1981. Prisiljen da napusti Moriju, Train I je postao kralj u izgnanstvu. Najzad, Train I je doveo svoj skitaki narod u Erebor, gde je pronaao onaj veliki dragulj koji se zove Arkenkamen, "srce planine". Tu je osnovao KraIjevstvo pod Planinom i iveo u srei i blagostanju do svoje smrti, 2190. Train II Patuljaki kralj u izgnanstvu. Roen u Kraljevstvu pod Planinom 2644. Treeg Doba Sunca, bio je sin Kralja Trora. 2770. Trora, Traina i sve PatuIjke Ereboraje odatle isterao Smaug Zmaj. 2790. Kralja Trora su ubili Orci Morije, a Train je zapoeo krvavi estogodinji Rat Patuljaka i Orka. Njegov vrhunac bio je pokolj Orka od Maglenih Planina u Bici od Azanulbizara, u kojoj je Train II izgubio jedno oko. Jo uvek bez kraljevstva, posle rata Train II je iveo neko vreme u Plavim Planinama. Meutim, 2854. on je prilino lakomisleno reio da se konano vrati u Erebor sa nekoliko pratilaca. Naalost, u Mrkoj umi ga je zarobio Sauron i oduzet mu je poslednji Patuljaki Prsten Moi. 2850, poto je pet godina bio zatoen, Gandalf je uspeo da ga pronae i Train je arobnjaku dao klju tajnih vrata u Ereboru. Trava-za-lulu Pre dana Rata za Prsten Hobiti su bili miran narod koji se nije mogao pohvaliti velikim uticajem na Svet izvan Okruga. Meutim, diili su se time da su prvi otkrili svojstva biljke nikotiane, na vilenjakom nazvane Galenas, i postali majstori u vetini puenja te trave. Kada su je prvobitno Ljudi doneli iz zemlje Numenor, ona je hvaljena samo zbog mirisa svog cveta. Hobiti od Brija su je uzgajali specijalno da bi je puili u lulama s dugim drkama. Ne znajui vilenjako ime za ovu biljku, ili pak za to malo marei ako su i znali, oni su je, po njenoj najeoj upotrebi, preimenovali u Trava-za-lulu. U ovoj zabavi oni su nalazili veliko uivanje, i, shodno Hobitima svojstvenom odnosu prema svemu to je izvor zadovoljstva, puenje Trave-za-lulu je smatrano uzvienim umeem. Hobiti su takoe bili strunjaci za fine Luline-trave i davali su primat onima iz Brija i Dalekojunestvari, sledili su Dugodni List, Stari Tobi, Juna Zvezda i Jugosinor. Tako se iz centra Brija ova najuvenija hobitska navika proirila po Srednjoj Zemlji i Patuljci i Ljudi su je uveliko upranjavali. Trnje Mordora 125

U crnoj zemlji Mordor nalazio se Gorgorot, gde su bili smeteni velika pe i kovanica Gospodara Prstenova Saurona. On se diio time da nita ne raste na toj zatrovanoj zem-Iji, ali, kako govori "Crvena Knjiga Zapadne Mee", neto ivo se ipak usudilo da iznikne iz tog surovog tla. Na zaklonjenim mestima drvee nakaznih oblika i zakrljale sive trav-ke su izoblieno i lagano rasli i, mada je lie bilo zgreno od sumpornih isparenja i legla larvi, nigde na Srednjoj Zemlji nisu trnjaci izrasli tako ogromni i divlji. Trnjaci Mordora bili su uasni, s trnjem dugim itavu stopu, bodljikavim i otrim kao bodei Orka, i pruali su se nad zemIjom kao namotaji bodljikave ice. Ono je zaista bilo pravi plod zemlje Mordor. Trolovi Misli se da je u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, u dubokim Jamama Angbanda, Melkor Neprijatelj okotio jednu rasu divovskih Ijudodera koji su bili okrutni i snani, ali s malo pameti. Ti divovi crne krvi su se zvali Trolovi, i tokom pet Doba Zvezdane Svetlosti vrili su dela onoliko opaka koliko je to njihova tupost doputala. Trolove je, kau, okotio Melkor zato to je eleo rasu monu kao to su divovski Enti, Pastiri Drvea. Trolovi su bili dvostruko vii i krupniji od najveih Ljudi, a imali su kou od zelenih krljuti kao oklop. Kao to su Enti bili sazdani od drveta, tako su Trolovi bili od kamena. Mada ne tako snani kao Enti, koji su mogli da mrve kamenje, Trolovi su bili vrsti kao stena i snani. Ali, u aroliji njihovog stvaranja potkrala se fatalna greka: oni su se plaili svetla. ini njihovog stvaranja su bile baene u tamu i kad bi svetlost pala na njih bilo bi kao da su te ini razbijene i oklop njihove koe bi se izvrtao na unutra. Njihova zla, bezduna bia bila bi skrena jer bi postajali komadi beivotnog kamena. Trolova glupost bila je tako velika da mnogi nisu uopte mogli da se naue govoru, dok su drugi nauili puke osnove Crnog Govora Orka. Premda su oni koji su hitrog uma esto uspevali da obezvrede njihovu snagu, u planinskim peinama i mranim umama njih su se s pravom plaili. Oni su najvie voleli da jedu sirovo meso. Ubijali su iz zadovoljstva, i nemajui nikakav razlog - izuzev svoju neodreenu lakomost - i gomilali su blaga koja su otimali od svojih rtava. U Dobima Zvezdane Svetlosti oni su slobodno tumarali po Srednjoj Zemlji i zbog njih i Orka putovanja su predstavljala veliku opasnosl. U to vreme esto su ili u rat uz Vukove i Orke, i druge zle sluge Melkorove. Ali, u Prvom Dobu Sunca bili su daleko oprezniji, jer je silna svetlost Sunca za njih znaila smrt, i u Ratovima Belerijanda izlazili su samo po mraku. U "Kventa Silmarilionu" je ispriano da su u Bici Nebrojenih Suza Trolovi u velikom broju bili telesna straa Gotmoga, Gospodara Balroga i, mada nisu bili ni veti ni lukavi, borili su se estoko i nisu znali za strah. Sedamdeset njih je ubio sam onaj veliki edainski ratnik po imenu Hurin, ali su drugi Trolovi nastavili da dolaze i najzad ga zarobili. Posle Rata Besnih i Prvog Doba Sunca mnogi od trolovske rase su ostali u Srednjoj Zemlji i sakrili se duboko pod stenjem. Kad se u Drugom Dobu uzdigao Sauron Majar, on je uzeo k sebi te stare sluge svog gospodara Melkora. Sauron je takoe podario Trolovima prepredenost U Treem Dobu Sunca, kad se Sauron po drugi put pojavio u Mordoru, bilo je jo uvek mnogo zlih i glupih Trolova koji su su se pojavljivali u Smrtnim Zemljama. Neke od ovih su zvali Kameni Trolovi; drugi su bili Peinski Trolovi, Brdski Trolovi, Planinski Trolovi i Sneni Trolovi. Mnoge prie iz Treeg Doba govore o njihovom zlu. U Hladnobreju, severno od Rivendela ubili su dunedainskog poglavara Aradora. U Trolestarima Erijadora vekovima su se tri Trola hranila seoskim stanovnitvom tog kraja. Po trolovskim merilima ta tri Trola su bila umni giganti, jer su govorili i razumeli vestronski jezik Ljudi i imali elementarna, premda pogrena, znanja iz aritmetike. Ipak, otroumnou je arobnjak Gandalt uspeo da ih pretvori u kamen. U Moriji je Balrog zapovedao mnogim ogromnim Peinskim 126

Trolovima. Ipak, kau da Sauron jo nije bio zadovoljan zloom ovih slugu i da je nastojao da njihovu veliku snagu bolje upotrebi. Tako se desilo da je, pred kraj Treeg Doba, Sauron nakotio Trolove velike lukavosti i okretnosti koji su mogli da podnesu Sunce dokle god je Sauronova volja bila uz njih, Njih je on nazvao Olog-hai, i oni su bili velike zveri koja su posedovale pamet i mo rasuivanja zlih Ljudi. Naoruani otrovnim zubima i kandama koje su parale, i s kamenim krljutima, kao i ostali od trolovske rase, nosili su jo i crne titove, okrugle i ogromne, i zamahivali monim maljevima kojima su mrvili kacige neprijatelja. Tako je bilo u Planinama Mordora i umama oko Dol Guldura u Mrkoj umi gde je Olog-haie slao u rat Sauronove neprijatelje i vrebalo ih je veliko zlo. U Ratu za Prsten na Pelenorskim Poljima i pred Crnom Kapijom Mordora ova uasna divlja bia su izazvala strana razaranja. Ali, njih je odravala jedna mona arolija, i, kadje Prsten uniten i Sauron preao u senke, ini su razbijene. Olog-hai su se kretali bez cilja kao da im je oduzet razum, bili su kao nema stoka koja tumara po mranim poljima i uprkos svojoj velikoj snazi ratrkali su se i bili pobijeni. Trolestar U Erijadoru, tokom poslednjih hiIjadu godina Trecg Doba, uma koja je stajala odmah na severu od Vilin-kraljevstva Rivendel zvala se Trolestar. To je nekad bio civilizovani deo Arnora, i tu su se nalazile ruevine dunedainskih zamkova, ali od ratova sa Vecem-kraljem od Angmara ova uma je postala posed Trolova, divova kojima je najdrae bilo da se slade neopreznim putnicima. Trolestar je bio dom tri diva: Berta, Toma i Vilijama Haginsa, koje je Gandalf pretvorio u kamen za vreme Potrage za Ereborom. Turingvetil Maja i Vampir, Turingvetil, to znai "ena senke", bila je zli majarski duh Melkora, koji je preuzeo oblije ogromnog vampirskog Slepog Mia. Tokom Prvog Doba Sunca Turingvetil je bila jedna od mnogobrojnih udovita koja su menjala oblik, a ivela u Sauronovoj kuli na ostrvu Vukodlaka u Belerijandu. Ona je letela izmeu Saurona i Melkora nosei poruke i inei zlodela. Posle poraza Saurona i vukodlaka, izgleda da je njena mo unitena. Njen lik-ogrta je uzela i iskoristila Lutijena da bi ula u kraljevstvo Angband. Tulkas Valar zvani "Rva", bio je Herkul Valara. Poslednji od Ainura koji su uli u Ardu, doao je da se bori sa Melkorom u Prvom Ratu. Pravian i preke naravi, Tulkas je voleo da oprobava svoju snagu s drugima. Bio je mladalakog izgleda i lep, sa zlatnom kosom i bradom. Ponekad je zvan Tulkas Snani, i Tulkas Astaldo, to znai "Smeli", a za enu je imao Nesu Plesaicu. Za vreme Rata Sila, Tulkas je zarobio Melkora, a u vreme Rata Besnih izvrio je podvige u kojima se ispoljila njegova strahovita snaga. Tuor Edain od Dor-lomina, Tuor je roen 473. Prvog Doba Sunca, ba pred Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je njegov otac Huor ubijen a njegov stric Hurin zarobljen. Tuora su podizali sindarski Vilenjaci u peinama Androta sve dok nije napunio esnaest godina, kada ga je uhvatio i porobio Lorgan Istonjak. On je kasnije pobegao i iveo etiri godine kao odmetnik. 496. Tuor je uao u Skriveno KraIjcvstvo Gondolin da bi preneo Kralju Turgonu upozorenje Ulmoa, Gospodara Okeana, o predstojeem unitenju Gondolina. Turgon je, meutim, odbio da ode, i Tuor je takoe ostao tu i oenio se vilenjakom princezom Idrilom. Ovaj par je imao samo jedno dete, Earendila. 511. Gondolin je opustoen. Tuor, Idrila i Earendil, sa preivelima iz Gondolina, pobegli su u Luke Siriona. Nekoliko godina kasnije Tuor je otplovio sa Idrilom i iveli su u Eldamaru. Turgon Vilin kralj Gondolina, roen za vreme Doba Zvezda u Eldamaru, Turgon je bio drugi sin Fingolfina od Noldora. Posle unitenja Drvea Svetlosti bio je meu Noldorima koji su gonili Morgota i Silmarile u Srednju Zemlju. U Belerijandu Turgon je prisvojio Nevrast kao svoje kraljevstvo. Meutim, godine 51. Prvog Doba Sunca, Valar Ulmo je pokazao Turgonu skrivenu dolinu Tumladen 127

u Okruujuim Planinama. Tu je sagradio grad od belog kamena i nazvao ga Gondolin. Grad je zavren 104, a Turgon je vladao svojim skrivenim kraljevstvom pet vekova. 473. je poveo Gondolindrime u Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je samo rtvovanje zatitnice Edaina spreilo potpunu propast. 496. Ulmo je poslao edainskog junaka Tuora da upozori Turgona, ali on je odbio da bei. Posle mnogo godina uhoenja, 511. Morgot je konano otkrio gde se Gondolin nalazi i poslao svoje vojske da ga unite. Turgon je, sa svojim maem Glamdringom u ruci, poginuo branei svoj voljeni grad. Turin Turambar Edain od Dor-lomina i Zmajoubica, Turin je roen 465. Prvog Doba, kao sin Hurina i Morvene. Posle propasti u Bici Nebrojenih Suza 473. Turin je poslat da ga odgajaju Sivi Vilenjaci kralja Tingola u Dorijatu. Od 482. Torin se, sa svojim uiteljem, sindarskim ratnikom Belegom Jakim Lukom, borio protiv slugu Morgota u movarama Dorijata i izvan njega. 486. uzeoje ime Neitan i otiao u izgnanstvo. Poto su zarobili Sitnog Patuljka, Mima, on i njegova odmetnika druina su pretvorili peine pod Amon Rudom u sredite svog delovanja. Tokom tog perioda zvali su ga Gortol Zmajeva Kaciga..0d 488. do 496. Turin je iveo u Nargo-trondu i zvao se Mormegil Crni Ma.

128

Ugluk Uruk-hai od Izengarda. Za vreme Rata za Prsten Uglukje bio zapovednik svaalake grupe Orka koja je u Rohanu zarobila Hobite, Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Ubrzo potom tu skupinu su pobili Jahai Rohana. Ugluk je svoj in verovatno dugovao injenici da je bio krupniji, snaniji i gadniji od uobiajenih Orka. Uglukaje ubio Eomer, Maral od Ridermarka. Uilos U Srednjoj Zemlji je postojao jedan cvet koji je uvek bio u cvatu, po imenu Uilos, to znai "beli", na vilenjakom. Bio je to zvezdoliki cvet i pojavljivao se u velikom mnotvu na grobnim humkama. Ljudi su ga zvali Simbelmine ili Venoset, na vestronskomjeziku. Uinena Majarski duh mora, Uinena, Gospa od Mirnih Voda, bila je ena Osea, Gospodara Talasa. Oboje su sluili Ulmoa, Gospodara Okeana, koji je vladao vodom u svim njenim oblicima. Uinenu su svi oni koji su ili po moru isto toliko voleli koliko su se Osea plaili. Mornari su se molili Uineni da im omogui bezbedan prelaz preko mora. Ulairi Duge istorije Prstenova govore kako se posle Rata Saurona i Vilenjaka pojavilo devet utvara u predelima Srednje Zemlje. To su bili Ulairi, koji su se zvali Nazguli u Crnom Govoru, a koje su Ljudi znali kao Utvare Prstena. Nekad silni gospodari meu Ijudima, Ulairi su podlegli iskuenju volebnog Prstena i konano postali robovi Mranog Gospodara Saurona. Pria o njihovom razaranju kraIjevstava Vilenjaka i Ljudi je dugaka i strana. Ulmo Valar, Gospodar Okeana, Ulmo, to znai "Gospodar Voda", zapoveda kretanjima svih voda na Srednjoj Zemlji, od njenih mora, jezera i reka do kie, magle i rose. Za vreme Doba Zvezda Ulmo je pomogao da se Vilenjaci dovedu u Neumirue ZemIje, i esto je poduavao Vilenjake u muzici i morskim zakonima i udima. Ulmo se nije esto pokazivao, ali kad je to inio, bilo je to obino kao da se neki divovski morski kralj uzdie iz vode s kacigom od kreste talasa i oklopom od srebra i smaragda. Glas mu je dubok i snaan, a kad duva u svoje rogove od morskih koljki, Ulumire, mora odjekuju od njihovog zvuka. Umbar Za vreme Drugog i Treeg Doba Sunca najvee obalsko pristanite u Haradu, junim predelima Srednje Zemlje, zvalo se Umbar. Ime Umbar odnosilo se na grad, pristanite, tvravu, rt i okolna obalska podruja. Bila je to velika prirodna luka koja je do Drugog milenijuma Drugog Doba postala glavno numenorejsko pristanite u Srednjoj Zemlji. Godine 326. Drugog Doba Numenorejci su okupili monu flotu koja se iskrcala u Umbaru da bi se borila protiv Sauronovih snaga, ali posle razaranja Numenora Ijudi te rase u Umbaru pali su pod Sauronov uticaj. Oni su postali poznati kao Crni Numenorejci i esto su predvodili mone flote Umbara protiv Dunedaina Gondora, naroito onih u suparnikoj luci Pelargir. U desetom veku Treeg Doba Kraljevi Gondora napali su Umbar i skrili mo Crnih Numenorejaca na moru i zauzeli njihovo pristanite, grad i posede. Umbarje postao deo kraljevstva Gondor i ostao to sve do graanskog rata i pobune 1448, kad su pobunjenike snage i njihovi saveznici Haradrimi zauzeli pristanite i otcepili se od Gondora. 1810. Gondor je na kratko osvojio pristanite i grad, ali su ga Haradrimi ubrzo povratili. Ponovo su crni brodovi ili dromondi Umbara bili na vodama harajui po obali, i ovi Ijudi koje su zvali Korsari od Umbara postali su strah i trepet na moru. Oekujui da e Sauronova mo porasti, 2980. Aragorn II je (pod imenom Torongil) na elu jednog odreda izvrio iznenadni napad na umbarsku luku i spalio vei deo njegove flote. Za vreme samog Rata za Prsten Korsari su napali Pelargir, ali ih je do nogu potukao Aragorn s Mrtvim Ljudima Dunharoua. Korsari su bili prisiIjeni da mole za mir i, tokom etvrtog Doba Sunca, Umbar je bio pod upravom dunedainskih kraljeva Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Arnora i Gondora. Umanjari Od sveg novoroenog vilenjakog naroda koji je odluio da se odazove na pozive Valara i napusti Srednju Zemlju da bi doao u Neumirue Zemlje, samo jedan deo je zavrio Veliko Putovanje, Oni koji su stigli u Neumirue Zemlje, kontinent Aman, nazvani su Amanjar, dok su oni koji su se 129

izgubili na putu i otcepili se od glavnih vojski nazvani Umanjar, "oni koji nisu iz Amana". Glavne otcepljene grupe Umanjara zvale su se Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari, ali bilo je takoe i mnogo manjih plemena i porodica meu onima koji su se izgubili na tom dugakom putu na kome su vrebale mnoge opasnosti. Ungolijant Pauk od Avatara, Ungolijant je bila udovina i divovska enka Pauka koja je ivela u Avataru, nenaseljenom zapadnom podruju izmeu Pelori Planina Valinora i hladnog mora juga. Verovatno iskvareni majarski duh po svom nastanku i poreklu, bila je najgnusmja od svih stvorenja koja su ikad ivela u Ardi. Posedovala je mo da isplete pauinu od tmine zvanu Nesvetlost Ungolijantina. Na Melkorov zahtev, Ungolijant je zatrovala i unitila Drvee Valara. Potom su Melkor i Ungolijant pobegli u Srednju Zemlju gde su nasrnuli da se bore jedno protiv drugog oko Silmarila. Takoje velika bila Ungolijantina zla mo da je sam Melkor mogao da bude nadvladan da je nisu oterale njegove legije Balroga. Ungolijant je pobegla u Dolinu Smrti u podnoju Planina Uasa u Belerijandu gde se parila s tamonjim paukolikim stvorovima i stvorila jedan udovini nakot dinovskih Paukova. Kasnije je Ungolijant odlutala na jug u pustinje Harada, gde je ne naavi nita drugo za jelo - proderala samu sebe. Uruci U Treem Dobu Sunca izala je iz Mordorajeda strana rasa divovskih Orka. U Crnom Govoru oni su se nazivali Uruk-hai, ali su uobiajeno zvani Uruci. Bili su visoki koliko i Ijudi, sa zlim osobenostima Orka, ali su bili snaniji i nisu se plaili svetla. Uruk-hai Godine 2475. Treeg Doba jedna nova vrsta orkih vojnika je izala iz Mordora. Oni su se zvali Uruk-hai. Imali su crnu kou, crnu krv i kose oi, bili su visoki skoro kao Ljudi i nisu se plaili svetla. Uruk-hai su bili snaniji i izdrljiviji od manjih Orka, i straniji i opasniji u borbi. Nosili su crni oklop i crne pancirne koulje, imali su dugake maeve i koplja i titove ukraene Crvenim okom Mordora. Kao to se razmnoavanje manjih Orka ubrajalo meu najvea zla Melkorova, tako se stvaranje Uruk-haia raunalo meu Sauronova najstranija dela. Kako je Sauron stvorio bia nije poznato, ali se pokazalo da oni savreno odgovaraju njegovim zlim ciljevima. Njihov broj se umnoavao i oni su odlazili meu manje Orke i esto postajali njihovi zapovednici, ili su obrazovali svoje ete, jer Urukhai su bili ponosni na svoju neustraivost u borbi i prezrivo su se odnosili prema neznatnijim Sauronovim slugama. Kad je mnotvo Uruk-haia iznenadno navalilo na Ljude Gondora .kopljima i maevima, poterali su Ljude pred sobom i na juri osvojili Ozgilijat, upalili ga buktinjama i razruili njegov kameni most. Tako su Uruk-hai opustoili najvei grad Gondora. Ovo je, ipak, bio tek poetak delovanja Uruk-haia, jer su ove velike Orke Mrane Sile cenile i oni su sa strau vrili zla dela. Tokom Rata za Prsten Uruk-hai su bili meu snagama koje su dole iz Morgula i Mordora. I, pod barjakom Sarumanove bele Ruke, doli su u velikom broju iz Izengarda u bitku od Rogburga. Meutim, s krajem Rata i padom Mordora, Uruk-hai su bili kao slamka pred vatrom jer, poto Saurona vie nije bilo, oni su, zajedno sa manjim Orcima i drugim zlim zverima, tumarali bez gospodara i bili ubijani ili naterani da se kriju u dubokim peinama gde su mogli samo da se hrane jedan drugim, ili da pocrkaju. Uruloki Uruloki Vatreni zmajevi koji su se pojavili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda bili su deo velike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne zube i kande, Utvare Prstena Bilo je devet monih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju poto su iskovani Prstenovi Moi. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, to na uobiajenom jeziku glasi "Utvare Prstena", i 130

bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici. Dugaka je pria o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jahaa su izazivale strah u srcima ak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.

131

Vaire Valiera zvana "Tkalja". Ainurski duh Bezvremenih Holova koji je uao u Ardu i postao jedan od Valara, Vaire je ena Mandosa, Citaa Sudbine. Ona je tkalja sudbine jer tka zastirke koje vise na zidovima Kue Mrtvih i priaju priu o svetu do kraja Vremena. Valari Kada je Ei, "Svetu koji jeste", dat materijalni oblik, doao je u njega deo prve rase, Ainuri, "sveti". U Bezvremenim Holovima oni su bili bia istog duha koja su, kako "Valakventa" belei, uli u Svet i, uzimajui zemaljsko oblije, podelili se u dva naroda. Manje moan narod bio je mnogobrojan, i njihova pria se kazuje pod imenom Majari; veih sila bilo je petnaest na broju i oni se ovde opisuju kao Valari, Sile Arde. U drevnim knjigama pria se da su se Valari i Majari, kada su doli i oblikovali grubo oblije Sveta, trudili da stvore savrenu lepotu koju su bili opazili u Viziji. Ali u tome je dolo do razdora i svae meu Valarima i rat je pokvario njihovo delo. Ipak, najzad je najednom ostrvu usred prostranog jezera u Srednjoj Zemlji stvoreno prvo kraljevstvo Valara zvano Almaren, a ceo Svet bio je osvetljen dvema blistavim Svetiljkama koje su stajale na Severu i Jugu. Tako je otpoelo Doba Svetiljki. Ali jedan od Valara se pobunio i razbio Velike Svetiljke Valara i razorivi ostrvo Almaren i njegove arobne vrtove. Tako su Valari napustili Srednju Zemlju i otili na Zapad do kontinenta Aman gde su oko sebe postavili Pelori Planine i stvorili svoje drugo kraIjevstvo vrtova i palata jo lepe od prvog. To kraljevstvo se zvalo Valinor, a njegov grad s kupolama, zvonima i velikim dvorima je nazvan Valimar. U to vreme je stvoreno Drvee Valara, kojeje davalo Venu Svetlost, zlatnu i srebrnu, i ceo Aman unutar granica koje su obrazovale Pelori Planine bio je osvetljen; to kraljevstvo bee udo od lepote. Prvi od Valara je Manve, koji ivi na Tanikvetilu, najvioj planini Arde. On je Gospodar Vetra i Prvi Kralj. itava Arda je njegovo carstvo, ali njegova glavna Ijubav je element vazduh, i zato se on zove Sulimo, "gospodar daha Arde". On sedi na uglaanom prestolu odeven u nebeskoplavu odoru, sa skiptrom od safira u ruci. Sline safiru su i Manveove oi, ali jo sjajnije, i strane kao munja. Manve vidi ceo svet pod nebesima. Bure u vazduhu su delanja njegovog uma, njegov bes je oluja s grmljavinom koja Ijulja Zemlju i slama ak i planinske tornjeve. Sve ptice vazduha su njegove, a iznad svih Orlovi. Njegov je Dah zemlje i Dah naroda Arde. Govor i sam zvuk su isto tako deo njegovog delokruga;a umetnosti koje voli vie od svih ostalih su poezija i pesma. U zasvoenim dvorima Ilmarina, u "kui visokog vazduha" koju je Manve podigao na Tanikvetilu, stanuje takoe i Kraljica Valara. To je Varda, Gospodarica Zvezda, najlepa od svih Valara, jer svetlost Iluvatarova je i dalje u njoj. Ona je duh svetlosti koja je kao vrelo dijamanata. Varda je ona koja je oblikovala zvezde, i zato je Vilenjaci zovu Elentari i Elbereta, "Zvezdana kraljica." Njeno ime je amajlija svima onima koji bi hteli da svetlost odagna tamu. Vardaje ispunila Svetiljke Iluin i Ormal Svetlou koja je obasjavala Svet, a kasnijeje isto tako uzela rosu Drvea Valara i uinila Zvezde jo sjajnijim. Onaje stvorila oblike zvezda koji su poznati kao sazvea: - Leptira Vilvarina, Maevaoca Me-nelmakara, Srp Valakirku, Orla So-ronumea i mnoga druga. U tim obli-cima moe se proitati sudbina svih naroda Sveta. Kau da Vilenjaci vole Vardu vie od svih ostalih, jer su ih njene zvezde dozvale u svet, a deo njene svetlosti se zauvek zadrao u njihovim oima. Zbog ovog dela oni su je nazvali Tin-tale i Giltonijela, "Raspaljivaica", i uvek joj pevaju na zvezdanoj svetlosti i zovuje Uzviena i Velianstvena. Sledei od Valara je Ulmo, iji element je voda. On je Gospodar Okeana koga znaju svi moreplovci i koga se plae Patuljci i Orci. Najeeje ogroman i bezoblian u svom dubokom vodenom Svetu, a njegovo pojavljivanje je kao neki visoki talas plime koji stie na obalu; kaciga mu je kresta talasa, a oklop smaragdan i sjajno srebren. On podie do svojih usana Ulumuri, velike bele rogove od koljki, 132

i duva u njih duboko i dugo. Kada govori, glas mu je isto tako dubok kao odjek morskih dubina. Ipak, njegov lik nije uvek zastraujui, a zapravo se i ne pojavljuje uvek kao Gospodar Okeana. Jer njegova je voda u svim svojim oblicima, od prolenih kia i izvora do brzaka potoka i reica, do zavojitog toka reka. Njegov glas, isto tako, moe da bude blag i umilan, bajan i pun tuge. Ali, nean ili okrutan, Ulmo se kree po celom svetu i sve to vode mogu da saznaju kraj obala reka ili morskih ala stie na kraju do ovog gospodara. Hraniteljka celog Sveta je Javana, jer njeno ime znai "dariteljka plodova"; ona je takoe i Kementari, "kraljica Zemlje". Ona uzima mnoga oblija, ali esto stoji visoka kao najgospodstveniji empres, u zelenom ruhu i obasjana zlatnom rosom. Svi oni koji vole plodove Zemlje, vole i potuju Javanu. Ona je sila koja zelenom eksplozijom stvara cvee, a prvo semenje svih Olvara je izmislila i zasadila. Ona je zatitnica svih hitronogih Kelvara umovitih predela i polja. Javana je iznedrila mone ume Arde, i ba je ona, tokom Doba Tame, titila ivot u predelima Srednje Zemlje Snom Javaninim - monim inima koje je bacila na Smrtne Zemlje. Najvee od njenih dela je stvaranje Drvea Valara i, posle njihovog unitenja, upravo je ona iz njihovih ugljenisanih stabljika izmamila jedan jedini cvet i plod, od kojih su stvoreni Mesec i Sunce. Javanin suprug, sa kojim ona deli element Zemlju, ali jo dublje od nje je Aule Kova, Tvorac Planina, majstor svih zanata, izumitelj metala i dragog kamenja. Njega Patuljci nazivaju Mahal, "tvorac", jer on je sila kojaje oblikovala taj narod iz zemlje i kamena. Premda nesavreni, Patuljci su bili snani i tvrdokorni kao samo kamenje i voleli su sve ono to se ticalo njihovog gospodara. Aule je takoe bio prijatelj i uitelj noldorskim Vilenjacima koji su prvi rezali drago kamenje i isticali se u graenju kula i gradova od sjajnog kamena. Oni su esto dolazili u njegove dvore, useene duboko u planinskom korenju Valinora, i nauili mnoge od njegovih vetina. Najvea od njegovih dela bili su veliki radovi kojih se latio u najranijim Dobima, kada je oblikovao samu Zemlju. Jo dublje od Auleovih palata su Dvori Mandosovi, koji se nalaze na zapadnoj obali gde talasi Ekaje, Okruujueg Mora, zapljuskuju Neumirue Zemlje. To je Kua Mrtvih u kojoj ivi Valar Namo, koga svi, po tom dvoru, zovu Mandos, ita Sudbine. Ovaj Prorok Sudbine je Gospodar duhova i, od Valara, najsvesnijije Volje Iluvatarove. Njega saaljenje ne moe pokolebati ni ganuti, jer on zna sve sudbine koje su bile objavljene u Muzici. U predanju Vilenjaka duhove ubijenih Vilenjaka priziva Gospodar Mrtvih i oni prebivaju u njegovoj palati u mestu zvanom Dvorane Cekanja. Blizu Mandosa na zapadnoj obali Valinora ivi njegova sestra, Niena Naricaljka. Valari Bogovi Arde. Ta titanska bia upravljaju svim elementima sveta. Orome, lovac Valara, voleo je ume Ardepo kojlma je jahao uvek na svom belom pastuvu, duvajuci u rog, Va-laromu.Zveri i Lovac. Njega vole svi narodi konjanika, kao i oni koji ive od lova i oni koji su pastiri i umari. Orome je straan kad lovi i njegov gnev u boju je uasan. S kopljem i lukom Lovac izjae na svom pastuvu Naharu, ivotinji beloj i srebrnoj s kopi-tama od zlata koja potresaju Zemlju. Kad Orome dune u svoj veliki duvaki rog Valaromu, planine i ume odjekuju od tog zvuka i u njegovu svitu dolaze lovaki psi Majara i eldarski lovci na neobuzdanim Konjima. Najee se ovaj lovac zove Orome, "onaj koji svira u rog", to je Arav meu Ljudima Gondora i Bema na vestronskom; za Vilenjake je on Aldaron, na kvenijskom, i Tauron, na sindarskom, to znai "gospodar ume". Dakle, to su osam Valara koji se zovu Aratari, najmoniji od sila koje obitavaju u Sferama Sveta. Ali ima jo est Valara, i jo jedan posle njih koji je podlegao ziu i zato se navodi kao poslednji. Oni koji ude za venom mladou oboavaju Vanu, enu Oromea i mladu sestru Javaninu. Vana Veno-mlada je njeno ime, ona ima bate zlatnog cvea i njena glavna ra-dost su ptija pesma i cvetanje cvea. Nesa Plesaica je sledea, to je Oromeova sestra. Ona voli hitra umska stvorenja i ona dolaze kod 133

nje, jer sama lepa Nesa je divlji duh koji igra bez prestanka na zelenim travama Valinora koje nikada ne venu. Suprug Neseje Tulkas Snani, koji je uao u Ardu poslednji od svih Valara. On se zove Rva i takoe Astaldo, "smeli". On je najjai od Valara, brz i neumoran, zlatokos i zlatobrad. ak i u Ratu on ne nosi nikakvo oruje jer njegova gola snaga i veliko srce nadvladavaju sve neprijatelje. Brat Mandosaje Lorijen, Gospodar Snova. Kao i Mandos, Lorijen je nazvan po svomprebivalitu, jer Lorijen je najlepa bata u Ardi. Njegovo pravo ime je Irmo, ali za sve je on Lorijen, Kralj Snova i Vizija. U divnim vrtovima Lorijena je Jezero Lorelin u kome se nalazi jedno ostrvo puno visokog drvea i bl-gih izmaglica. Tu ivi nena Este Isceliteljka. Njen ogrta je siv, i ona daruje odmor. Nju cene svi, ali njene darove najvie prieljkuju oni ija je patnja velika. Vala zvana Vaire je ena Mandosova, a zovu je Tkalja. U dvorima svog mua ona neumorno tka na preslici ilime istorije i sudbine mnogo pre nego to c se dogaaji zbiti u vremenskom sledu. Poslednji od Valaraje onaj kojije na poetku bio najmoniji od Ainura. Zvao se Melkor, "Onaj koji se uzdie u Moi". On je posedovao delimino mo svakog od Valara, ali je njegovo carstvo bilo uglavnom Tama i Hladnoa. Kretao se nad Ardom kao neki crni oblak kojeg je bilo strano pogledati, kao nona mora Sveta izala na svetlost dana. Sve zlo koje je postojalo i koje postoji u Svetu svoj zaetak imaio je u Melkoru, jer se on pobunio protiv Iluvatara u Bezvremenim Holovima i doao u Ardu u srdbi, elei da stvori sopstveno kraljevstvo. Doneo je iskvarenost u Svet, a s njim je doao jedan deo Majara izopaenih njegovom zlobom. On je napravi svoju tvravu, Utumno, i svoju oruarnicu, Angband, duboko ispod korenja planina Srednje Zemlje. U Ardi je vodio pet velikih ratova protiv Valara i ugasio najlepe svetlosti Sveta unitivi i Velike Svetiljke i Drvee Valara. Na poetku se Melkor pojavljivao u oblijima lepim i zlim, mnogobroj-ne su bile njegove lukave prevare, i ak je i Manve Prvi Kralj bio obmanut. Ali posle Mraenja Valinora on je zauvek preuzeo svoje zlo oblije i Vilenjaci su ga nazvali Morgot, "mrani neprijatelj Sveta". Taj ratniki kralj bio je kao neka velika kula, s gvozdenom krunom, crnim oklopom i crnim titom, ogromnim i bez obeleja. Izraz lica mu je bio opak, jer vatra zlobe je gorela u njegovim oima i lice mu je bilo iskrivljeno od besa i izbrazdano oiljcima od kandi Torondora, Gospodara Orlova i noa Berena Edaina. Imao je jo osam rana, a ake su mu bile opeene od vatre Silmarila, tako daje neprestano oseao bol. Glavno mu je oruje bio Malj Grond, zvani eki Podzemnog Sveta, koji je tutnjao kao grmljavina i cepao Zemlju svojom silinom. Ipak, u Ratu Besnih sva ta sila je unitena, iako je Melkor pozvao u pomo Zmajeve, Balroge, Orke, Divove Trolove i sva druga zla bia. Taj je rat bio njegov kraj i, mada je mnogo njegovog zla i neto njegovih slugu preostalo, on je jedini od Valara proteran iz Sfera Sveta i sada prebiva zauvek u Praznini. Valaraukari Od Majara, slugu Valara, bilo je mnogo onih koji su bili sazdani od elementa vatre. Melkor je doao medu ove vatrene duhove u najranijim danima i zaveo i iskvario mnoge od njih, okreui ih protiv Iluvatara i Valara. Od blistavih bia oni su pretvoreni u demone koji su goreli mrnjom, to su bila glomazna udovita zaogrnuta tminom i nosili su plamene bieve. Ovi izopaeni Majari, od kojih su svi strepeli, nazvani su "Valaraukari", "vatreni bievi", ali u Srednjoj Zemlji su bili poznati kao Balrozi, "demoni moi". Pod tim imenom kazuje se istorija njihovih zlih dela u Smrtnim Zemljama Arde. Valimar U sreditu Valinora u Neumiruim Zemljama nalazio se grad Valara i Majara. On se zvao Valimar, "dom Valara", i bilo je u njemu mnotvo belih kamenih kua, srebrnih kupola i zlatnih iljatih 134

vrhova kula. Grad je bio uven po nebeskoj muzici svojih mnogobrojnih zlatnih i srebrnih zvona. Ispred njegovih belih zidina i zlatne kapije Valinora nalazio se Mahanaksar, Prsten Sudbine, gde su, u velikom krugu, postavljeni prestoli Valara, i gde su veali. A tu se takoe tokom mnogih doba, nalazila Velika Humka Ezelohar na kojoj je raslo Drvee Valara. Valinor Prvo kraljevstvo Valara i Majara u Svetu bio je Almarin. Njihovo drugo kraljevstvo bio je Valinor, "zemlja Valara", na prostranom zapadnom kontinentu Aman. Na mestu zatie-nom s tri strane ogromnim Pelori Planinama, i omeenom morem Ekaja na zapadu, Valari i Majari su podigli grad Valimar i zasadili Drvee Svetlosti kojom je bilo osvetIjeno celo njihovo carstvo sve do Pelori Planina. Posle unitenja Drvea Svetlosti Valari su stvorili Sunce i Mesec koje su postavili na nebesa i koji su osvetljavali ceo Svet. Valinorom dominiraju ogromne palate i teritorije Valara i njihovih pratilaca Majara. Najupeatijiviji je Ilmarin, dvor Manvea Gospodara Vetra i Varde, Kraljice Zvezda, na vrhu Tanikvetil, najvioj planini na Ardi. Posle razaranja Numenora i Promene Sveta u Drugom Dobu Sunca do Valinora, kao ni do ostatka Neumiruih Zemalja, nisu mogli stii oni koji dolaze iz Smrtnih Zemalja, izuzev arobnim brodovima Vilenjaka koji su mogli da plove Pravim Putem izvan Sfera Sveta. Vampiri Da li je od ptice ili zverke Melkor okotio opakog Slepog mia Srednje Zemlje koji sie krv, ne govori se ni u jednoj prii. Ali pria se kako su, u Prvom Dobu Sunca, u ovom krilatom obliju uveani i naoruani kandama od gvoa - vampirski duhovi doli u slubu Melkora, Mranog Neprijatelja. U Potrazi za Silmarilom Turingvetil, "ena tajanstvene senke", bila je moni Vampir i glavni glasonoa koji je putovao izmeu Angbanda i Tol-in-Gaurota, gde je vladao Sauron sa svojim legijama Vukodlaka. Kada je Tol-in-Gaurot pao, sam Sauron je uzeo lik Vampira i pobegao. Kad je volebnika mo Saurona skrena, mnoge zle ini su takoe razbijene. Ogrta preobraavanja kojije Turingvetili dao mo da uzima lik Slepog mia je spao s nje, i straan duh ovog vampira je iezao. Vana Vana zvana "Veno-mlada", Vana je veno mladalaki duh Valara i najsrenija je kada je okruena cveem, pticama i vrtovima. Sestra Javane Plodne, a supruga Oromea Lovca, Vanaje personifikacija prolea. Ona se moe nai u svojim vrtovima u Valinoru koji su puni zlatnih cvetova i raznobojnih ptica Vanjari Od Tri Roda Vilenjaka koji su preduzeli Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje u Neumirue Zemlje u istorijama koje su stigle do Ljudi najmanje se govori o onom Rodu koji se smatra prvim i iji se kralj Ingve naziva Uzvienim Gospodarem nad svim Vilin narodima. Ta loza su Vanjari, takoe poznati i kao Lepi ili Svetli Vilenjaci. Oni izgledaju kao da su od zlata, jer im je kosa najsvetlija od svih naroda. U najveoj su slozi s Va-larima i ovi ih najvie vole, savet Gospodara Valara, Manvea, i Varde, njegove kraljice, uvek im je na raspolaganju. Vanjari su imali malo veze s Ljudima. Samo jednom su se vratili u Srednju Zemlju, i to zato da bi se borili protiv Morgota Neprijatelja u ratu Besnih, koji je okonao Prvo Doba Sunca. Niko od Vanjara nije ostao u Srednjoj Zemlji; svi su preli more i vratili se u Neumirue Zemlje. Ono to je poznato o Vanjarima Ljudi su uli od izgnanika - Noldora koji su se vratili u Srednju Zemlju u vreme Pojavljivanja Ljudi. Mada su Vanjari najmanje brojni od Tri Roda, oni su najmudriji i najhrabriji. S Noldorima, u prvim danima, su u Neumiruim Zemljama sagradili grad Tirion na zelenom brdu Tuna. Bio je to veliki grad s belim zidinama i ku-lama, a najvia od kula svih Vilenjaka bila je Mindon Eldalieva, Kula Ingveova. S nje je jedna srebrna svetiljka osvetljavala Senovita Mora, a u dvoritu Kule Ingveove stajala je mladica od drveta Telperiona zvana Galatilion, 135

koja je cvetala zajedno s vilinskim narodom. Ali, posle nekog vremena Vanjari su jo vie zavoleli Svetlost Drvea, jer ih je ono nadahnjivalo da komponuju pesme i piu poeziju, to su njihove glavne Ijubavi. Zato su oni poeleli da se nasele tamo gde se mogla videti njihova puna svetlost. Tako je Ingve poveo svoj narod iz Tiriona do podnoja Tanikvetila, Planine Manvea, Uzvienog Gospodara Va-lara. Vanjari su se zakieli da e tu ostati, i tu su se zadrali, mada je Drvee odavno nestalo. Varda Valiera, Kraljica Zvezda. Najvea i najlepa kraljica meu Valarima, Varda je ena Manvea, Kralja Arde. Ona ivi u svojoj palati Ilmarinu na vrhu Tanikvetila, najvie planine Arde. Varda se esto naziva "Kraljica Svetla" jer je svetlost njen element. Ona je stvorila i upalila zvezde, zapalila Svetiljke Valara, sakupila rosu svetlosti s Drvea Valara i postavila Mesec i Sunce na nebesa. Varda je valarska Kraljica Nebesa koju Vilenjaci najvie vole i meu kojima je poznata pod mnogim imenima: Tin-tale, Elentari, Snenobela, Giltoni-jela, Elbereta i Gospodarica Zvezda. Vardarijana Zemlja Numenor bila je blagoslovena u svom postanju darovima Valara i Eldara. Meu darovima Vilenjaka bilo je mnogo mirisnog zimzelenog drvea koje su u Numenor doneli telerski Morski Vilenjaci sa Samotnog Ostrva Ereseje i koje je mnogo cenjeno zbog nebeskog mirisa svog cveta, lista, kore i drveta. Meu njima je bilo i drvo Vardarijana, koje je, kao to mu ime kae, bilo drvo "omiljeno od Varde", valarske Kraljice Nebesa. Varge U Treem Dobu Sunca u Rovanionu ivela je zla pasmina Vukova koji su sklopili savez s planinskim Orcima. Ti Vukovi su se nazivali Varge i esto su, kreui u rat, ili s Orcima zvanim Jahai vukova, koji su jahali Varge kao Konje. U bitkama Rata za Prsten Varge su potueni zajedno s veinom orkih hordi i posle tog vremena istorije Srednje Zemlje koje su doprle do nas ne govore vie o ovim divljim stvorenjima Varjazi U zemlji Kand, juno od Mordora, tokom Treeg Doba Sunca je iveo jedan okrutni narod po imenu Varjazi. Oni su bili saveznici zlim Istonjacima i Haradrimima, i bili su sluge Mranog Gospodara Saurona. Istorije zapada priaju kako su Varjazi po Sauronovom nareenju dvaput krenuli protiv Gondora. Godine 1944, s Ljudima Bliskog Harada, Varjazi su se borili protiv vojske Earnila od Gondora i bili poraeni na Prelazu Poros. Vie od hiljadu godina posle toga Varjazi, s Haradrimima i Istonjacima, doli su u pomo Sauronovim armijama iz Morgula i Mordora u Ratu za Prsten. Ali, to je bio poslednji put da se bore protiv Gondora, jer Sauronovoj moi je doao kraj i Varjazi su sklopili mir s Dunedainima, zadovoljni u sopstvenoj zemlji Kand. Vatreni zmajevi Od svih stvorenja koje je odgajio Morgot Mrani Neprijatelj tokom svih doba svoje moi, opaki gmizavci koji su se zvali Zmajevi su ulivali najvie straha. Bilo je mnogo pasmina ovih bia, najsmrtonosniji su bili oni koji su bljuvali liue plamenove iz svojih neistih trbuha. Oni su se zvali Vatreni Zmajevi, i meu njih su se ubrajali najsilniji od Zmajeva. Glaurung, Otac Zmajeva, bio je prvi od Urulokija, vatrenih zmajeva, i imao je mnogo potomaka. Uasno je bilo zlo koje su ovi Zmajevi inili u kraIjevstvima Vilenjaka, Ljudi i Patuljaka u Prvom Dobu Sunca. U poslednjim danima tog Doba, kad je veina Glaurungovog legla koje je bilo vezano za zemlju usmreno u Ratu Besnih, iz Angbanda su se pojavili krilati Vatreni Zmajevi. Za njih se kae da su bili meu najveim uasima sveta, a za Ankalagona Crnog, koji je bio od ove rase, i ije ime znai "nasrue eljusti", prialo se da je najmoniji Zmaj svih vremena. U kasnijim Dobima sve istorije Srednje Zemlje priaju o poslednjem monom krilatom zlatnocrvenom Vatrenom zmaju koji je bio skoro isto tako straan kao Ankalagon. Bio je to Zmaj od 136

Erebora koji je oterao Patuljke Durinove loze iz kraljevstva pod Planinom. On se zvao Smaug Zlatni, i godine 2941. Treeg Doba ubijen je smrtonosnom crnom strelom koju je odapeo Bard Lukonosac iz Dola. Venoset Divno belo cvee koje se na vestron-skom jeziku obinih Ijudi zvalo Venoset raslo je preko grobnih humki kraljeva Marke kraj Eldorasa u zemlji Rohan. Ti cvetovi, koji su se zvali Simbelmine na rohirimskom jeziku, bili su kao svetlucavi kristali snega koji su cvetali u svim godinjim dobima, uvek blistajui zvezdanom svetlou na grobovima ovih kraIjcva. I Rohirimima i obinim Ljudima ovi beli cvetovi na zelenim travnjacima bili su veni podsetnik na mo snanih kraljeva Marke. Veliki narod Maloj, povuenoj rasi Hobita ponaanje drugih rasa (izuzev Vilenjaka) izgleda grubo, buno i lieno finoe. I mada su postupci i delanja drugih rasa esto mogli da ugroze ivote Hobita, njih izgleda malo zanimaju velike nacije Ljudi, i tako su Ljudi bilo kog porekla Hobitima znani jednostavno kao Veliki Narod. Veprovi Lov na veprove bio je sport koji su upranjavali Vilenjaci i Ljudi Arde. ak bi i Orome, valarski lovac, koji je bio Gospodar ume, s lovakim psima i Konjem gonio te umske zveri s kljovama. Najuvenija od svih pria o ulovljenom Vepru je zabeleena u "Letopisima Kraljeva i Vladara", koja govori kako je jedan kralj Rohana poginuo na kljovama divljeg vepra. Folka od Rohirima bio je moni ratnik i lovac, trinaesti u lozi kraljeva, ali je zver koju je gonio a koja se zvala Vepar od Venogaja, bila razjarena i ogromna. Tako, kad je u umi Firien pod senkama Belih Planina dolo do sukoba, nastupila je gromo-glasna bitka u kojoj su nastradali i lovac i lovina Veala-trava U movarnim predelima Srednje Zemlje, gde su vrebale opake aveti po imenu Mjaukala i letele ptice po imenu Krvovrane, takoe je rasla i veala-trava. U predanju Hobita poznato je ime ovog korova koji je visio s drvea, ali o njegovim svojstvima se ne govori; jer je malo bilo onih koji su uli u ove zlosrene i uklete movare a da su se ikad iz njih vratili. Veci U Srednjoj Zemlji postojala su bia mnogih rasa koja su vladala volebnim moima. Meu kasno dolom rasom Ljudi oni koji su se odali volebnim moima bili su poznati kao Veci. Najmoniji veci su bili poznati kao Utvare Prstena koji su se u Crnom Govoru zvali Nazguli. Jer to su bili oni Ljudi kojima je Sauron dao Devet Prstenova Moi i koji su Svetu doneli tako mnogo uasa. Od tih devet Vetaca uzdigao se jedan koji je imao vrhovnu mo. U Treem Dobu Sunca on se pojavio na severu Erijadora i stvorio za sebe jedno zlo kraljevstvo u Angmaru. Mnogo vekova Ljudi su sa strahom govorili o ovom Vecu-kralju od Angmara koji je opustoio Severno KraIjevstvo Dunedaina. Kasnije, taj isti Vetac-kralj se ponovo podigao na Jugu protiv kraljevstva Gondor i od Gondora oteo kulu koja je potom nazvana Minas Morgul. Tu je Vetac-kralj vladao sve do dana Rata za Prsten, kada je uniten, i on i drugi Veci su nestali zauvek s lica Arde. Vetac-kralj Nazgul, gospodar Utvara Prstena. Vetac-kralj je prvobitno bio kralj volebnik u Drugom Dobu kome je Gospodar Prstenova dodelio prvi od Devet Prstenova. On je postao Go-spodar Nazgula ili Utvara Prstena. Tokom Drugog Doba zapovcdao jc Sauronovim snagama i borio se u njegovim bitkama, ali s padom Gospodara Prstenova i oduzimanjem Jedinog Prstena je zbrisan i oteran u seni. Meutim, poto Jedini Prsten nije uniten, posle hiljadu godina Sauron ga je dozvao natrag iz senki. 1300. Treeg Doba on se uzdigao u liku Veca-kralja od Angmara. Skoro sedam vekova stalno je ratovao sa Severnim Kraljevstvom Arnor, sve do 1974, kad je unitio njegovo poslednje utvrenje u Artedainu. Sledee godine njegove snage su potuene do nogu i njegovo zlo kraljevstvo Angmar je razoreno posle Bitke od Fornosta. Poto je unitenje Severnog kraljevstva Dunedaina uspeno 137

ostvareno godine 2000, on je usmerio svoju panju na Juno kraljevstvo Gondor. Napao je i zauzeo Minas Itil, i preimenovao ga u Minas Morgul. Kao Vetac-kralj od Morgula borio se protiv kraljevstva Gondor i harao njime tokom hiljadu godina. 3018, preruen u jednog od Crnih Jahaa, poveoje druge Utvare Prstena u Okrug u potragu za Jedinim Prstenom. Na Bregu Vetrova ranio je Nosioca Prstena, a zatim ga gonio do Gazova Rivendela. 3019. Vetac-kralj je poveo svoju ogromnu morgulsku vojsku i svoje saveznike Haradrime u napad na Belu Kulu. U Bici Pelenorskih Polja ubio je Teo-dena, ali je u udnom ispunjenju proroanstva da njega ne moe ubiti ruka oveka - usmren rukom rohirimske vitez-deve, Eovine, i Hobita, Merjadoka Brendibaka, naoruanog arobnim vilinseivom. Vilenjaci Ba u asu kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje, Deca Eruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode buenja". To su bili Kvendi, zvani Vilenjaci, i kad su doli na svet prvo to su ugledali bila je svetlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjaci najvie vole svetlost zvezda i iznad svih Valara potuju Vardu, koju znaju kao Elentari, Kraljicu Zvezda. I jo, kad je nova svetlost ula u oi Vilenjaka u tom trenutku buenja, ona se tu zadrala, tako da je zauvek potom sijala iz tih oiju. Tako je Eru, Jedini, koga na zemIji roeni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepu rasu koja je ikad nastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da e Vilenjaci posedovati i stvarati vie lepote nego bilo koja druga zemaljska bia i da e doivljavati najveu sreu i najdublju tugu. Oni e biti besmrtni i nee stariti, da bi mogli da ive dokle god Zemlja ivi. Oni nikad nee upoznati bolest i zaraze, ali njihova tela e biti po sastavu nalik na Zemlju i moi e da budu unitena. Moi e da poginu od vatre ili maa u ratu, da budu ubijeni, i ak da umru od velike tuge. Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvoreni, ali Vilenjaci bi bili snanijeg duha i udova, i ne bi slabili s godinama, ve samo postajali mudriji i lepi. Mada daleko manja bia po stasu i moi od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu sliniju tim silama nego Drugoroena rasa Ljudi. Pria se da Vilenjaci uvek hode u svetlosti koja je kao sjaj Meseca tek zalog za rub Zemlje. Njihova kosa je kao upredeno zlato, ili utkano srebro, ili uglaani jantar, i svetlost zvezda blista svud oko njih, na njihovoj kosi, oima, svilenoj odei i rukama s nakitom. Na vilenjakom licu je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, divan i tanan kao voda. Od svih vetina najvie se istiu u govornitvu, pevanju i poeziji. Vilenjaci su bili prvi od svih naroda na Zemlji koji su progovorili glasovima i nijedno zemaljsko bie pre njih nije pevalo. I s pravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", jer su poduavali vetinama govora sve rase na Srednjoj Zemlji. U Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mranog Neprijatelja, Valari su pozvali Vilenjake u Neumirue Zemlje Zapada. Bilo je to pre Uzdizanja Sunca i Meseca, kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Valari su eleli da zatite Vilenjake od mraka i zla koje je vrebalo, a koje je Melkor ostavio za sobom. I tako su, u Neumiruim Zemljama koje su leale iza zapadnih mora, Valari pripremili jedno mesto po imenu Eldamar, to znai "Vilin-dom", gde e, predskazano je, s vre-menom Vilenjaci sagraditi gradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepenita od kristala. I tako su Vilenjaci prvi put podeIjeni, jer nije ceo vilenjaki narod eleo da napusti Srednju Zemlju i ue u Venu Svetlost Neumiruih Zemalja. Na poziv Valara veliki broj ih je otiao na Zapad, i oni su se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su ostali iz Ijubavi prema zvezdanoj svetlosti i zvali su se Avari, "nevoljni". I mada upueni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su 138

beznaajnji narod. Oni su uglavnom ostali u istonim zemljama gde je mo Melkora bila najvea i zato su izumirali. Eldari su bili takoe poznati i kao Ljudi s Velikog Putovanja jer su putovali na zapad preko neprohodnih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo godina. Od tog vilenjakog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Prvi su bili Vanjari, i njihov kralj bio je Ingve; drugi su bili Noldori, s Finveom kao gospodarom; a trei su bili Teleri kojima je vladao Elve Singolo. Vanjari i Noldori su stigli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo, Gospodar Voda, doao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogroman brod. Potom je odvukao ova dve vojske preko mora u Neumirue Zemlje, u Eldamar, mesto koje su Valari za njih pripremili. Sudbina Telera bila je drugaija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvojili u razne rase. Poto su. Teleri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov prelazak bio je naj-sporiji. Mnogi su skrenuli s Putovanja da bi se vratili, i meu nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Falatrimi. Elve, Uzvieni Kralj, i sam se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Meutim, veina Telera je nastavila prema zapadu, izabravi Olvea, Elveovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog Mora. Tu su saekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar. U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tuna, dok su na obali Teleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku zvala Alkvalonde. Ti gradovi Vilenjaka Eldamara bili su najdivniji gradovi na celom Svetu. U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomo uenja i svetlosti Melijane Maje, postali moniji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama. U umi Dorijat je stvoreno veoma mono zaarano kraljevstvo i bilo je to najvee kraljevstvo meu Eldarima koji nisu videli Drvee Valara. Uz pomo Patuljaka s Plavih Planina Sindari su sagradili Menegrot, zvani Hiljadu Peina, jer je to bio grad ispod planine. Ipak, bio je kao uma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Po njegovim galerijama mogla se uti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u srebrnim fontanama. To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumiruim Zemljama. U to vreme je noldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koja su blistala plamenom koji je sam po sebi bio jedan oblik ivota, i sijali takoe ivom Svetlou Drvea Valara. Lai koje je u to vreme irio Melkor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. Sa Velikim Paukom Ungolijantom, Melkorje doao i unitio Drvee, i Svetlostje zauveknestala iz Neumiruih Zemalja. Za vreme Duge Noi koja je usledila Melkor je ukrao Silmarile i s Ungolijant pobegao preko Helkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se u Srednju Zemlju i u mrane Jame Angbanda, svoje velike oruarnice. Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. inei to, postali su prokleti narod, jer su zarobili Labudove brodove Telera od Alkvalondea i pobili svoju vilenjaku brau. Bilo je to prvo Rodoubijanje meu Vilenjacima. Brodovima Telera Noldori su preli Belegair, Veliko More, dok su Noldori koje je predvodio Fingolfin uinili veliki podvig, jer su se sa zadivljujuom hrabrou usudili da preu Helkarakse peice. I, kao to je ispriano u "Kventa Silmarilionu", takoje poeo Rat Dragulja. Noldori su gonili Melkora i nazvali ga Morgot, "Mrani Neprijatelj Sveta". Rat je bio ogoren i straan, i od onih Eldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preivelo.Najzad, doli su Valari i mnogi Eldari iz Neumiruih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauvek slomili Morgota Neprijatelja. Ali u tom ratu Belerijand je razoren i prekrili su ga talasi irokog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda 139

nestala, kao i vilenjaki gradovi Menegrot, Nargotrond i Gondolin. Samo je jedan mali deo Osirijanda, Lindon, preiveo poplavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u Srednjoj Zemlji u prvim godinama Drugog Doba Sunca. Veina Eldara koji su preiveli Rat Besnih vratila se na Zapad i beli brodovi Telera su ih odvezli u Tol Ereseju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili luku Avalone. U meuvremenu, oni Ijudi koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otili su na ostrvo po imenu Numenore. Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Jedan od takvih bio je Gil-galad, poslednji od svih Uzvienih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Njegova vladavina je trajala tokom celog Drugog Doba Sunca a njegovo kraIjevstvo Lindon je opstalo do etvr-tog Doba. Neki noldorski i sindarski Vilenjaci su se prikljuili umskim Vilenjacima i stvorili su svoja kraIjevstva: Tranduil je osnovao KraIjevstvo Zelenumu Veliku, a Keleborn i Galadriela su vladali Lotlorijenom, Zlatnom umom. U to vreme najvee od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Ljudi nazvali Holin, u koji je otilo mnogo plemenitih velikaa Noldora. Oni su nazvani Gvait-in-Mirdain, ali u kasnijim danima zvali su se Vilin-kovai. Upravo kod njih je Sauron Majar, najvei sluga Morgotov, doao preruen. Kelebrimbor, najvei Vilin-kova Srednje Zemlje i unuk Feanora koji je nainio Silmarile, iveo je u Holinu. Po njegovom nareenju i uz njegovu vetinu, Prstenovi Moi su napravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena kojije Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka i mnogi drugi ratovi. Opake bitke Sauronovog rata su bile strane. Kelebrimborje poginuo, njegova Zemlje je unitena, i Gil-galad je poslao Elronda i mnogo ratnika iz Lindona u pomo vilovnjacima Eregiona. Oni Vilenjaci koji su preiveli razaranje Eregiona pobegli su u Imladris (koji se u Treem Dobu zvao Rivendel) i sakrili se od terora, uzevi za svog gospodara Elronda Poluvilenjaka. Vilenjaci nisu bili dovoljno snani da skre mo Mranog Gospodara dokle godje on drao u vlasti Jedini Prsten, ali njihovi saveznici Numenorejci su postali moni na Zapadu. Numenorejci su doli svojim brodovima u Lindon i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Neto kasnije, oni su opet doli i zarobili samog Mranog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje. Tu je Sauron ostao sve dok itavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i dok nije dolo do Promene Sveta kad su Neumirue Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz Krugova Sveta. Smrtne Zemlje su se meusobno pribliile, a Neumirue Zemlje su se odvojile, postavi nedostupne za sve, osim za bele vilin-brodove. Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prstenova, s kim je trebalo izai na kraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kraljevstvo Mordor. Stoga je obrazovana Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su razvalili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli od njega Prsten. On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gilgalad, poslednji Uzvieni Kralj Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, takoe poginuo, kao i skoro svi veliki gospodari Numenorejaca. Jo uvekje ostalo nekoliko Eldara da uva zemlje koje je rasa Ljudi polako poela da zauzima. U treem Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadanjeg lika. Lindon je opstao, ali je najvie bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kirdan, gospodar Sivih Luka, smatran je za najvieg meu njima. Izgleda da su Vilenjaci uveliko brinuli samo svoje brige u svemu, sem u jednom: po pitanju Gospodara Prstenova koji je ponovo doao u Mordor i iz njega slao svoje sluge, Nazgule, izvan te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca jo jednom borili u onome to se naziva Rat za Prsten. Jedini Prslen je u to vreme uniten. Mordor je ponovo pao i najzad je i Sauron nestao zau-vek, kao to su i njegove sluge i njegova vlast nad svim zlom u Svetu srueni. U etvrtom Dobu, u vreme Vladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji je Kirdan od Sivih Luka sagradio otplovili napolje Pravim Putem. Itako su ti Ljudi Zvezda preli 140

zauvek u ono mesto koje je van domaaja smrtnika, izuzev u drevnoj prii i moda u snovima dece. Vilenjaci Svetla Pria o Velikom Putovanju pripoveda kako je veina Vanjara, Noldora i Telerija stigla do obala Neumiruih Zemalja u vreme Drvea Valara. Tu su oni obitavali u Eldamaru i po-duavale su ih Sile Arde, Valari i njihovi podanici i pomagai, Majari. Vilenjaci su postali mudri i plemeniti i nauili su mnoge vetine, pravljenje dragulja i dragocenih metala, graenje velianstvenih gradova i najlepe umetnosti muzike i jezika. Ti Ijudi su se zvali Vilenjaci Svetla, Svetli Vilenjaci, jer su sijali i telom i duhom, i od svih naroda koji su iveli u okviru Krugova Sveta oni su, po mnogim kazivanjima, bili najlepi. Vilenjaci ume U najveem delu umskih predela Srednje Zemlje istono od Maglenih Planina koje zlo Morgota i Saurona nije bilo potpuno proelo i razorilo, iveo je ostatak Avarija, naroda koji je odbio da krene na Veliko Putovanje na Zapad. Ti su se Ijudi, koji su se zvali Vilenjaci uma ili, ee, umski Vilenjaci, proredili s uzdizanjem Morgotove moi na Istoku. Da bi preiveli, oni su postali umeni u pronalaenju zaklona u umi i skrivali su se od svojih neprijatelja. Bili su upueni u umske osobenosti i udi, a oi su im, kao i oi svih Vile-njaka, sijale zvezdanom svetlou. Oni nisu bili moan narod kao njihova braa Viosokorodni Eldari, ali su bili silniji od Ljudi i svih rasa koje su se posle njih pojavile. Mada istorije Arde malo govore o sudbini umskih Vilenjaka i bave se uglavnom Eldarima, ispriane su mnoge prie o dva kraljevstva ovih neznatnijih Vilenjaka. U Drugom Dobu Sunca sindarski Gospodar Tranduil je izaao iz Lindona i preao preko Maglenih Planina. On je naao mnoge umske Vilenjake u Zelenumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka uma). Tu je Tranduil postao kralj umskog Kraljevstva tih Vilenjaka. Na slian nain noldorska plemkinja Galadrijela i sindarski velika Keleborn su doli kod umskih Vilenjaka Lotlorijena, koji su ih uzeli za kralja i kraljicu Zlatne ume. Vilin-kovai U Treem i etvrtom Dobu Sunca legende o Ljudima i Patuljcima govore nairoko o Vilinkovaima, jednoj iezloj rasi kojaje nekad ivela u Eregionu, na zapadu od Planina Magle. To su bili noldorski Vilenjaci koji su se pravilnije zvali Gvait-in-Mir-dain. Upravo oni su iskovali veliki Prsten Moi iz koga je izalo toliko mnogo uasa u predele Srednje Zemlje. Vilvarin Za vreme Prolea Arde, koje je bilo u godinama Svetiljki, Valari su na svet doneli ume i mnoga stvorenja koja nisu imala glas, ali ih je bilo divno pogledati. Medu njima je bio Vilvarin, koga su u potonjim vremenima Ljudi zvali Leptir. Valari su bili toliko zadovoljni ovim divnim stvorenjem da je Varda, kada je uzela srebrnu rosu Telperiona da bi nainila blistavu svetlost Zvezda, postavila i obris Vilvarina kao jedno sazvee meu nebeskim Zvezdama. Visokorodni Vilenjaci Od svih Vilenjaka najmoniji su bili Visokorodni Vilenjaci, oni od Eldara koji su prvi stigli do obala Amana, Neumiruih Zemalja, u danima Drvea Valara. Zvali su se Visokorodni Vilenjaci, i to su bili Vilenjaci koji su stigli u ono mesto koje se zvalo "Vilin-dom" i kojima su Valari i Majari dodelili veliku mudrost i mnoge vetine. Velikim delom i dalje tamo obitavaju, iako je Drvee uniteno i Neumirue Zemlje odstranjene iz Krugova Sveta i sad ne moe da se stigne do njih nikakvom Ijudskom napravom. Vitograna Entska supruga Drvobradog, Vitograna Lakonoga bila je enski Ent, ili "Entina", koju je voleo Drvobradi od Fangornske ume. Vitograna je najvie liila na drvo Breze, i zato je njeno vilenjako ime bilo Fimretila ili "vitka breza". Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Vitograna i druge Entine su ivele u slozi s mukim Entima. Meutim, tokom Doba Sunca, Entine su se preselile na otvorene predele i starale se o vokama, grmlju i trava-ma, dok su Enti vie voleli drvee po dubokim umama. Ali kasnije, u Drugom Dobu, bate Entina su unitene. Vitograna i druge Entine su u to 141

vreme ili pobijene ili oterane daleko na Istok ili Jug Srednje Zemlje. Vojska Seni U Ratu za Prsten vodila se velika bitka pred drevnim pristanitem Pelargir u kojoj su brodove Korsara od Umbara porazili ratnici utvare. Ti ratnici bili su Mrtvi Ljudi Dunharoua, duhovi koji su se tokom dugih godina Treeg Doba zadrali na Zemlji zbog prekrene zakletve. Da bi ispunila tu zakletvu i oslobodila se od zatoenja, ova Vojska Seni pred-voena Aragornom, sinom Aratornovim, dola je u bitku protiv Korsara, neprijateija Dunedaina. Kad je pobeda osigurana, Vojska Seni je zauvek nestala sa Zemlje. Vozi U Ratu za Prsten jedan udan, primitivan narod, po imenu Vozi, doao je u pomo Rohirima i Dunedainima u razbijanju Opsade Gondora. Ti divlji umski Ijudi iveli su u drevnoj umi Druadan, koja se nalazila u Anorijenu, podno Belih Planina. Oni su poznavali umu bolje od svih Ljudi, jer su iveli kao nage ivotinje, nevidIjivo izmeu drvea tokom mnogih doba i nisu marili za drutvo drugih naroda. Bili su istroeni od vremenskih prilika, kratkonogi, debelih ruku i zdepastog tela. Ljudi Gondora zvali su ih Divlji Ijudi od Druadana i verovali da su oni potomci jo starijih Pukelljudi. U Prvom Dobu Sunca to su bili Ijudi koji su iveli u Belerijandu u slozi s Haladinima, koji su ih zvali Druzi. Vilenjacima su bili poznati kao Druedaini; za Orkc su bili Ogor-hai, a za Rohirime Rogin. Pred kraj Treeg Doba, Orci, Vukovi i druga zlouda stvorenja su esto ulazila u Druadan. Mada bi ih Vozi potiskivali otrovnim strelama i kopljima, zla bia su se uvek vraala. Tako se desilo da je, mada Vozi nisu eleli da uestvuju u poslovima Ljudi izvan svoje ume, njihov poglavica, zvani Gan-buri-Gan, ponudio pomo Rohirima da stignu u bitku od Pelenorskih Polja. Jer Vozi su se nadali da e im pobeda Rohirima i Dunedaina u Gondoru doneti neko olakanje u ovom neprestanom umskom vojevanju. Kada je pobeda zaista dola i kad su unitene orke legije Mranog Gospodara, Elesar, Kralj ponovno Ujedinjenog Kraljevstva Gondora i Arnora, odobrio je da Druadanska uma bude zauvek neotuiva zemlja Voza, da njom vladaju i upravljaju po svojoj volji. Vrane Vrane su oduvek bile glavne ptice leinari u Srednjoj Zemlji i bio ih je glas da su saveznici Mranih Sila. Ljudi su ih nazivali Pticama Zloslut-nicama, jer se mislilo da one uhode nad zemljom i prenose glasine zlim stvorovima koji su kovali zavere o zasedama i ubistvima. Tako su ove ptice strvinari imale koristi od potka-zivanja, jer su se na krvavim dela-njima zlih vojski Orka Vrane esto gostile. Kao to je bilo uobiajeno meu pticama Srednje Zemlje, Vrane su govorile jednim narejem ptijeg jezika, madaje, po miljenju Patuija-ka koji su znali njihov jezik, njihov govor bio isto tako zloban i s loim redosledom rei kao i govor opake rase Orka. Vrbe U Dobima Svetiljki kada su stvorene Velike ume Arde, u umama se pojavilo drevno drvee Vrba. Duhovi Vrba bili su snani i voleli su movarne krajeve i spore tokove reka. Oni su dugo iveli mirno i nisu marili ni za novodolu rasu Ljudi, ni za starije rase Patuljaka i Orka koji su sekli i palili ume. Neki meu Vrbama su stekli sposobnost da oseaju i da se pokreu; oni su se ubrajali meu one koji su se zvali Huorni i njihova volja je bila usmerena na unitavanje svih neprijatelja uma. Meu Vrbama, najmoniji zabeleen u priama o Srednjoj Zemlji je Starac Vrba, koji je u Treem Dobu Sunca iveo na obalama Vrbovitla u Staroj umi. Bio je crnog srca, pokretnih grana i posedovao je veliku mo da zaara pesmom. Celom oblau Stare ume vladala je njegova volja. Njegova silna pesma savijala je sve staze prema njegovim koracima. Putnike je zadravao hipnotikim inima, mona pesma vode i vetra koji je arlijao kroz lie uspavljivala ih je i oni su 142

padali u dubok san kraj njegovog prastarog debla. vornovatim korenom ili zjapeom dupljom u svom deblu on bi ih zarobljavao, a zatim gnjeio ili davio u reci. Njegova mo je pretvorila Staru umu u mesto od koga su putnici s pravom strepeli, i da nije bilo moi Toma Bobadila, malo njih bi moglo da bezbedno proe kroz njegov posed. Vrbovitlo (Vitivindl) Reica zvana Vrbovitlo proticala je kroz Staru umu koja se prostirala istono od Okruga, zemalja Hobita. Njen izvor bio je u brdima predela Humki i ona je, poput meandra, ila kroz umu do Brendivinske Reke. Njena dolina, koja se zvala Dolinica, obilovala je drveem vrbe i bila dom velikog umskog duha zvanog Starac Vrba. Duh zvani ena-reka od Vrbovitla bila je majka ene Toma Bombadila, Zlatozrne Keri reke. Vujaci Iz kraljevstava Melkora Mranog Neprijatelja, u Dobima Sunca, mnoge opake zveri su dolazile da uznemiravaju Ijude Srednje Zemlje. Glavna medu ovim stvorenjima bili su Vukovi i Vukodlaci Melkora. Da bi se odbranili, Vilenjaci Belerijanda su nakotili lovake pse kojima su mogli da unite ta zla bia. U istorijama Srednje Zemlje najvei od ovih pasa bio je Huan, koji nije roen u Smrtnim Zemljama. Njega je odgajio Orome, Lovac Valara, koji ga je darovao noldorskom princu Kelegormu u Neumiruim Zemljama. Valarski Vujak bio je zver koja se nikad nije umarala niti spavala. On je bio besmrtan, kao i Vilenjaci, i golemog rasta. Po odredbi Valara, Huan je samo tri puta pro govorio reima, mada je uvek mogao da razume govor Vilenjaka i Ljudi. arolija nije mogla da ga ubije niti su ini mogle da ga zaaraju. U Srednju Zemlju su ga doveli noldorski prinevi, a oekivala ga je kobna sudbina. U Potrazi za Silmarilom odigrao je veliku ulogu iz Ijubavi prema Lutijeni Tinuvjeli otiao je u Sauronovu kulu na Tol-in-Gau-rotu, Ostrvu Vukodlaka. Tu je pobio mnoge zle zveri na, mostu Ostrva i konano ubio Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka i glavnog od Sauronovih slugu u tom kraljevstvu. Onda je istupio sam Sauron u liku Vukodlaka i usledilaje strana borba izmeu Huana i Saurona na mostu Tol-in-Gaurota. Sauron je bio silan i uasan u tom obliju, ali je mo Huana bila jo vea. epao je najveeg od Majara za guu, snagom koja slama i Sauronu se bliila smrt. I tako je Sauron predao Huanu i Lutijeni kulu i junaka Berena koji je bio zatoen na tom mestu. Sve mone ini su spale s Tol-in-Gaurota, Sauronove sluge su pobegle, a Sauron, u obliju velikog Vampira, u strahu i besu je poleteo preko neba. Ali, jo jedna bitka je ekala Huana Vujaka. Bila je to borba s Vukom Karharotom, Crvenim eljustima, koji je bio zli uvar Kapija Angbanda. To je najvei vuk koji je ikad doao na svet, a odgajen je Morgotovom rukom. Ovaj vuk je sluajno progutao Silmaril koji je Beren uzeo iz Morgotove krune. Dragulj je goreo u Vuku i on je iao pomahnitao od bola. Niko nije mogao da se suprotstavi Karharotovom pomamnom besu, ak je i ratnik Beren pao pred njegovom silom. I, kao to je predskazano, doao je Huan i nastupila je najvea bitka zveri protiv zveri koja je ikad voena. Sva dobrota Valara bila je uz Huana i sva zloa Melkorova uz Karharota. Brda su se orila od njihove bitke, ali na kraju je Huan preklao Karharota, mada je i njega samog opaka zver smrtno ranila jer je u zubima Vuka bio straan otrov. Znajui da ga oekuje smrt, on je doao do Berena koji je takoe umirao i poslednji put progovorio, rekavi samo "zbogom". Vukodlaci U Prvom Dobu Sunca dola je u Belerijand jedna rasa muenih dua kojc su bili robovi Melkora. Da li su oni bili majarski duhovi koji su nekad sluili Melora u Utumnu i koje su Valari liili njihovih zemaljskih oblija, ili su bili zla bia neke druge vrste, nije poznato. Ipak, sigurno je da su ti zli duhovi uli u vuja oblija maijom. Oni su bili strana rasa i oi su im sijale od uasnog besa. Govorili su i razumeli i Crni Govor Orka i umilan govor Vilenjaka. 143

U dugotrajnim Ratovima Belerijanda najvei broj Vukodlaka je doao, pod Sauronovom zastavom, do noldorske kule na Reci Sirion, i ona je pala. Kula je dobila drugo ime, Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka", i tu je vladao Sauron. Ispod Tol-in-Gaurota bile su duboke tamnice, a na grudobarnima sa zupastim kulama unjali su se Vukodlaci. U potrazi za Silmarilom Huan, Lovaki pas Valara, doao je u Tol-in-Gaurot i ubio mnogo Vukodlaka. Najzad je jedan od njih, po imenu Draugluin, praotac i gospodar rase Vukodlaka, doao da se bori sa Huanom. Vodio se Ijuti boj, ali je na kraju Draugluin pobegao u kulu, do prestola Saurona, svog gospodara. Pred Sauronom je Draugluin izgovorio ime Huan, iji je dolazak bio predskazan, a zatim je lipsao. Zatim je Sauron, menja oblija, i sam postao Vukodlak. Po veliini i snazi bio je silniji od Draugluina, ali ak i tada je Huan uspeo da zauzme most i da epa Saurona za guu, i nikak-vom ini niti snagom udova Sauron nije mogao da se oslobodi. Stoga je on predao kulu Berenu i Lutijeni, koju je Vujak sluio. Zle ini su zbaene s Tol-in-Gaurota i Vuja ob-lija su spala s Vukodlaka. Sauron jc pobegao u liku velikog vampirskog Slepog mia i zla volebna mo koja je odravala kraljevstvo Vukodlaka u Belerijandu je zauvek skrena. Vukovi Pre no to je zasijalo Sunce, u Jama-ma Utumna u Srednjoj Zemlji okotile su se mnoge opake zveri koje su se unjale Svetom sa zlim Orcima. Glavne od zveri saveznika Orka bili su Vukovi, koji su prvi put uli u Zapadne Zemlje u godinama Sunca. Neki koji su bili krupni sluili su kao jahae ivotinje Melkorovim slugama i izazivali su veliki strah. U Prvom Dobu Sunca okoena je rasa Vukodlaka. Najmoniji je bio Draugluin, njihov praotac i gospodar. Oni, medutim, nisu bili pravi Vukovi, nego muene due drane u vujem obliju. Njihova je mo bila velika jer su bili miljenici Saurona Majara. Oni su dolazili k njemu u oporima i lovili u zemljama Belerijanda. Od Noldora su oteli Tol Sirion, koji je kasnije nazvan Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka", i tu su stvorili kraljevstvo zla. Mada su do Treeg Doba Sunca Vukovi postali manja bia od onih u ranim Dobima, ostali su jedna zas-traujua vrsta. "Hronike Zapadnih zemalja" govore o rasi Belih Vukova koii su izali iz Severne Pustopoljine za vreme Opake Zime 2911. i umrljali sneg Erijadora krvlju Ljudi. "Crvena Knjiga Zapadne Mee" govori mnogo o Vargama, jednoj rasi Vukova koja je u Rovanionu sklopila sporazum s Orcima Maglenih Planina i nosila na leima u bitku tu rasu Orka zvanih Jahai Vukova. I mada su i same Varge izazivali strah, ovaj savez s Orcima bio je jo vee zlo. Zaista, u uvenoj Bici Pet Vojski najjai deo orkih snaga bila je njihova konjica, koja je jahala na velikim Vargama. Najvea legenda o Vukovimaje o Karharotu, Crvenim eljustima, koga je u Prvom Dobu Sunca othranio Morgot ivim mesom i ispunio ga velikim moima. Tako je Karharot, koji se nazivao i Anfauglir, "edne eljusti", izrastao do ogromne veliine i izgledalo je da njegovoj snazi nema premca. Oi su mu bile kao uareno ugljevlje a zubi su mu bili kao otrovna koplja neke orke ete. Karharot je bio uvar Kapija Angbanda i niko nije mogao da se provue pored njega samo telesnom snagom. Zidine Angbanda su bile strme i strane, ponori puni zmija su se nalazili s obe strane puta, a Karharot je leao budan pred Kapijom. U Potrazi za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu aku kod angbandske Kapije i progutao Silmaril, koji ga je pekao estokom vatrom. U velikom bolu Karharot je ubijao Vilenjake i Ljude jer je njegovo ukleto telo gorelo iznutra, ali njegova snagaje postala jo vea. Jer Karharotov bes bio je kao samo-unitavajui neugasivi plamen Zvezde padalice. Ali najzad se sreo s jednim s kojim je odavno bilo sueno da se bori: Huanom, Vujakom Valara. I mada je Karharot ujeo Huana otrovnim zubima i tako je i Huana oekivala sigurna smrt, moni valarski vujak je kraj slatkih voda Ezgalduina preklao Karharota. 144

Zaarana Ostrva Poto su Melkor Valar i Ungolijant Veliki Pauk ugasili svetlost Sveta unitivi Drvee Valara, Manve i drugi Valari su sagradili mnoga utvrenja i odbrambene linije u Neumiruim Zemljama, plaei se da se ne vrate ova zla stvorenja i njihove legije. Meu najdelotvornijim od njih bio je lanac ostrva du istone obale Neumiruih Zemalja. To su bila Zaarana Ostrva, a vode oko njih su se nazivale Senovita Mora. Ostrva su bila zaarana snagom mone arolije: njen lavirint vodenih puteva osujeivao je sve naine da moreplovci odrede poloaj broda, a ako bi se sami mornari iskrcali na ostrva, odmah bi padali u dubok i veni san. Zapadni Vilenjaci U dobu Buenja Vilenjaka jedan veliki Glasnik je doao sa zapada. Bio je to Valar Orome, koji je pozvao Vilenjake u zemlju Veitog Svetla. Neki su odluili da krenu na Putovanje na zapad i zvali su se Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su izabrali da ostanu nazivali su se Istoni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni". Istoni Vilenjaci su odumirali i postajali neznatniji duhovi, dok su Zapadni Vilenjaci postali moni i proslavili se u legendama i pesmama. Zapadnogoveka-trava U Srednjoj Zemlji je ula u upotrebu jedna biljka za koju su Hobiti otkrili da prua veliko zadovoljstvo ako polako gori i ako se njen dim udie. To je bila biljka nikotiana, koja se u vestronskom jeziku zvala Zapadnog-oveka-trava, ali je najee jednostavno nazivana Trava-za-lulu. Njena upotreba se proirila iz hobitskih predela Okruga irom Srednje ZemIje i s uivanjem su je koristili, sebi u korist ili na tetu, Ljudi i Patuljci. Zeleni Vilenjaci U Osirijandu, u izgubljenom kraljevstvu Belerijand, iveli su Zeleni Vilenjaci u poslednjem Dobu Zvezdane Svetlosti i Prvom Dobu Sunca. Ti Vilenjaci su nosili ruho zeleno kao uma da bi bili nevidljivi za svoje neprijatelje u umovitom predelu. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazivali su se Laikvendi. Oni nisu bili neki veliki niti silan narod ali su, zahvaljujui svom poznavanju te zemlje preiveli, dok su moniji Vilenjaci stradali od Melkora i njegovih slugu. Zelenuma Velika Najvea uma Rovaniona i dolova Velike Reke Anduin bila je poznata kao Zelenuma Velika. umsko KraIjevstvo Vilin Kralja Tranduila se moglo nai na severoistoku ove ume, ali godine 1050. Treeg Doba jedna druga silaje ula u najjuniji deo Zelenume i sagradila citadelu zvanu Dol Guldur. Bio je to Sauron Gospodar Prstenova s Nazgulima koji je doao u tajnosti i brzo zatrovao ovu nekad divnu umu po kojoj su poeli da haraju zla magija, Orci, Varge i ogromni pauci. Sauronov uticaj bio je tako veliki da je dve hiljade godina Zelenuma, zvana Mrka uma, zbog senke zla koja je tako zamraila ovo mesto. Sreom, pred kraj Rata za Prsten zlo Dol Guldura je zbrisala jedna vojska Vilenjaka iz umskog Kraljevstva, na severu i druga vojska iz Lotlorijena, na jugu. Odonda je ovo mesto promenilo ime u Erin Les-galen, "umu Zelenog Lia". Zirak-zigil Na sredokrai venca Maglenih Planina stajao je vrh Zirak-zigil, jedna od tri velike planine pod kojima je ukopano Patuljako kraljevstvo Kazad-dum. Ljudi su ga zvali i Srebrozub, a Vilenjaci Kelebdil. U samom vrhu Zirak-zigil na vrhu Beskrajnog Stepenita - nalazila se odaja zvana Durinova Kula.Upravo ovde je na kraju Treeg Doba, za vreme Potrage Prstena, arobnjak Gandalf Sivi vodio boj s Balrogom od Morije. U toj Bici Vrh, Beskrajno Stepenite i Durinova Kula su uniteni, a Gandalf je nadvladao Balroga i s te velike visine ga bacio dole u provaliju. Zlatozrna Ki reke iz Stare ume, Zlatozrna je bila ki ene reke od Vrbovitla i supruga Toma Bombadila. Bila je zlatokosa i lepi duh prirode koji je moda bio Maja. Kakvo god da joj je bilo poreklo, ona se, kao i Tom Bombadil, posvetila staranju o prirodnom svetu uma i reka. Za vreme Potrage za Prstenom Hobite su spasli i pruili im zaklon Bombadil i Zlatozrna. U svom sjaju poreena s nekom 145

Vilin-kraljicom, Zlatozrna je nosila cvee u kosi i pojasu. Nosila je halje od srebra i zlata, i cipele koje su svetlucale kao riblja krljut. Govorilo se da njena pesma zvui kao ptiiji poj. Zmajevi "Kventa Silmarilion" pria kako se, u Prvom Dobu Sunca, Morgot Mrani Neprijatelj skrivao u Jamama Ang-banda i izraivao svoja remek-dela zla od plamena i vradbina. Mrani dragulji Morgotovog genija bili su Veliki Crvi, zvani Zmajevi. Nainio je tri vrste: velike zmije koje su gmizale, one koji su hodali nogama, i one koji su leteli krilima poput Slepog mia. U svakoj vrsti postojala su dva tipa: Hladni zmajevi, koji su se borili otrovnim zubima i kandama, i udesni Uruloki, .Plameni zmajevi, koji su unitavali plamenim dahom. Svi Zmajevi su bili otelovljenja glavnih zala Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka, i zato su bili tako silni u unitavanju tih rasa. Zmajevi su bili sami po sebi ogromne oruarnice koje su delovale u skladu s Morgotovim ciljevima. Reptili su bili ogromne veliine i moi, zatieni krljutima od neprobojnog gvoa. Zubi i nokti su im bili kao koplja i bodei, a njihovi repovi su mogli da skre zid od titova bilo koje vojske. Krilati Zmajevi su brisali zemlju pod sobom uraganskim vetrovima, a Vatreni zmajevi su bljuvali grirnizne i zelene plamenove koji su lizali Zemlju i unitavali sve to bi im se nalo na putu. Pored snage oruja, Zmajevi su raspolagali istananijim moima. Njihov vid bio je otriji od sokolovog, i nita to bi ugledali ne bi moglo da im umakne. Imali su sluh koji bi uhvatio zvuk i najslabijeg daha najtieg neprijatelja, i njuh koji im je omoguavao da prepoznaju svakog stvora, ak i po najblaem mirisu njegovog tela. uvena je njihova inteligencija, kao i Ijubav prema postavljanju i reavanju zagonetki. Zmajevi su bili drevne zmije, i stoga su bili bia velike promuurnosti i znanja, ali ne i mudrosti jer je njihova inteligencija imala slabe strane: sujetu, prodrIjivost, pohlepu, varanje i jarost. Budui da su bili sazdani uglavnom od elemenata vatre i volebnitva, Zmajevi su se klonili vode i vie voleli mrak od dnevne svetlosti. Zmajeva krv bila je crna i predstavIjala su smrtonosni otrov, a isparenja njihovog crvozadaha bila su od gorueg sumpora i sluzi. Tela su im uvek sijala okrutnim plamenom dragulja. Njihov smeh bio je dublji od izvorskih vrela i potresao je i same planine. Oi Zmajeva su zraile rubin crvenom svetlou ili su, kad bi bili besni, bljeskale crvenim munjama. Njihovi okrutni reptilski glasovi bili su promukli apat i, udrueni sa estinom zmijskog pogleda, prizivali Zmajevu aroliju koja je opinjavala neoprezne neprijatelje i nagonila ih da poele da se predaju zastraujuoj volji ove zveri. Prvi od Vatrenih zmajeva, Urulokija, koje je stvorio Morgot u Angbandu, bio je Glaurung, Otac Zmajeva. Posle samo jednog stolea koenja i rasta u peinama, Glaurung je u estokom besu provalio iz angbandskih kapija i pojavio se u preneraenom Svetu. Mada nije pripadao krilatoj rasi koja e se kasnije pojaviti, Glaurung je bio najvei strah i trepet svog doba i zaeo je golemo mnotvo manjih Vatrenih zmajeva i Hladnih zmajeva. Palio je i pustoio zemlju Vilenjaka u Hitlumu i Dortonionu pre no to ga je na povlaenja naterao Fingon, princ Hitluma. Morgot je, meutim, bio nezadovoljan Glaurungom zbog njegove prenagljenosti jer je isplanirao da Zmaj izraste do pune svoje moi pre no to ga otkrije Svetu koji nita ne sluti. Za Glaurunga je ovaj napad bio samo mladika avantura mladalako oprobavanje snage. I mada je za Vilenjake bio straan, njegova snaga bila je nedovoljno zrela i njegov oklop od krljuti jo uvek osetljiv na na-pade orujem. Zato je Morgot drao Glaurunga u Angbandu jo dva stolea pre no to je pustio Urulokija na slobodu. Bio je to poetak etvrte Bitke u Ratovima Belerijanda. Ona je postala poznata kao Bitka Iznenadnog Plamena kad je Glaurung, Veliki Crv, u punoj snazi poveo Morgotove snage u bitku protiv Uzvienih Vilenjaka Belerijanda. Njegova velika snaga i vatra koja je prila raistilaje put vojskama neprijatelja i, s Morgo-tovim demonima, Balrozima i crnim legijama bezbrojnih Orka, razbio je Opsadu Angbanda i izazvao oaj i beznae kod Vilenjaka. 146

Zmajevi najstranija udovista Srednje Zemlje. Neki su gmizali kao zmije, drugi su hodali na nogama koje su imale kande, a ostali su leteli guterastim krilima. Neki su se borili zubima i kandama - a najvei su bljuvali vatru. U Petoj Bici, nazvanoj Bitka Nebrojenih Suza, Glaurung je poinio jo stranija razaranja, jer do tada je ve (na misteriozan zmajski nain) okotio mnotvo manjih Vatrenih i Hladnih zmajeva koji su ga pratili u ratu. Tako je velika vojska Vilenjaka i Ljudi pala pred ovim naletom, i niko nije mogao da se odupre Zmajevoj vatri, izuzev Patuljaka Belegosta koji su doli da se bore protiv zajednikog neprijatelja. Morgotje koristio Glaurunga i da zadri teritorije koje je osvojio; ali snaga u borbi nije bila jedina mo koju je poznavalo ovo udovite. Mnoge su pod njegov uticaj podvele opinjavajua mo njegovog oka i hipnotike Zmajeve ini. Mnogo godina poto je Glaurung poharao i opustoio kraljevstvo Nargotrond, ispriano je u "Narn i Hin Hurin", ubio ga je smrtnik Turin Turambar. Jer ovaj Hurinov sin se prikrao Vatrenom zmaju i saterao ma Gurtang duboko u donji trbuh udovita, ali je, otrovan njegovom crnom krvlju i zatrovan Zmajevim poslednjim reima, Turin Turambar takoe poginuo. Mada je Glaurung prozvan Ocem Zmajeva, najvei zmaj koji je ikad doao na Svet bio je onaj po imenu Ankalagon Crni. Ankalagon je bio prvi od krilatih Vatrenih zmajeva, i on i drugi od te pasmine su izali iz Angbanda kao moni olujni vihorni i vatreni oblaci kad je sainjena poslednja odbrana Morgotovog kraIjevstva. "Nasrue eljusti" je znaenje njegovog imena, a njegova prodrijiva velianstvenost je opustoila vojsku Zapada u Velikoj Bici i Ratu Besnih pri kraju Prvog Doba Sunca. Bio je to prvi od Vatrenih zmajeva koga je Svet video, i neko vreme Morgotovi neprijatelji su se povlaili. Ali Orlovi i sve ptice ratnici ZemIje pojavile su sa Zapada, zajedno s velikim leteim brodom "Vingilotom" i ratnikom Earendilom. Bitka ovih bia vazduha trajalaje dugo, ali je najzad Earendil pobedio, Ankalagon oboren, a drugi Vatreni zmajevi su ubijeni ili su pobegli. Tako se zavrio Rat Besnih i mo Morgota je slomljena zauvek u okvirima ovog sveta.Tako je veliki bio poraz Zmajeva da letopisi Srednje ZemIje vie ne pominju Zmajeve sve do Treeg Doba Sunca. U to vreme oni su naseljavali pustopoljine izmeu Sivih Planina Severa. I, pria se, njihova pohlepa ih je dovela do nagomilanih riznica Sedam Kraljeva Patuljaka. Najsilniji od Zmajeva sa Sivih Planina bio je Skata Crv koji je PatuIjke naterao da u strahu i uasu bee iz svojih dvora, ali se jedan princ Ljudi ispreio i zapoeo bitku. To je bio ratnik Fram, sin Frumgara, poglavice Eoteoda, i Skataje nastradao od ruke ovog oveka. Ali, bilo je to samo privremeno olakanje od uasa koji je vrebao u planinama, jer su se s vremenom mnogi Hladni zmajevi vratili u Sive Planine. I mada su se Patuljci branili snano i odvano, ipak su bili nadvladani. Jedan po jedan njihov ratnik je ginuo, i zlatom bogate Sive Planine su potpuno preputene legijama Zmajeva. U dvadeset osmom veku Treeg Doba hronologije Zapadnih Zemalja pripovedaju kako je najvei Zmaj tog doba doao sa Severa u kraljevstvo Patuljaka u Ereboru, Samotnoj Planini. Taj Vatreni zmaj zvani Smaug Zlatni bio je ogroman, s krilima slepog mia, i predstavljao je strah i tre-pet, i propast za Patuljke i Ljude. Prodiruim Zmajevim plamenom, Smaug je razorio grad Ljudi od Dola i razvalio kapiju i zidine Kraljevstva Patuljaka Samotne Planine. Patuljci su pobegli ili nastradali, i Smaug je oteo bogatstva tog mesta: zlato i drago kamenje, mitril i srebro, vilin-dragulje i bisere, bruene kristale smaragda, safire i blistave dijamante. Dva veka je Smaug suvereno vladao Ereborom. Ali, godine 2941. jedna druina pustolova je stigla u planinu: dvanaest Patuljaka predvoenih zakonitim kraljem Erebora, Torinom Hrastotitom i Hobit plaenik, po imenu Bilbo Bagins. Oni su se kradom pribliili Zmaju i preneraili se, jer je Smaug bio 147

toliko veliki da to nisu mogli ni zamisliti i sijao je zlatno-crveno od zmijskog besa. Bio je, kao i svi iz njegove rase, oklopljen krljutima od neprobojnog gvoa, ali je iz opreznosti zatitio i svoj mekani donji trbuh od napada:dok je leao ispruen preko blaga svoje riznice, ostavio je dijamante i tvrde dragulje da mu se usade u trbuh i na taj nain je oklopio svoju jedinu slabu taku. Ipak, lukavstvom je Hobit Bilbo Bagins otkrio jedno mesto na irokim grudima zveri koje nije bilo prekriveno nakitom i gde se moglo zasei otro seivo. Kad su pustolovi probudili Smauga, on je u besu izaao i poeo da bljuje vatru po toj zemlji. U osveti je doao do Ezgarota na Dugakom Jezeru, jer su Jezerski Ljudi pomogli pustolovima. Ali tamo je iveo jedan Severnjak, hrabar i snaan, po imenu Bard Lukonosac, koji je, znajui koja je Zmajeva slaba taka, naciljao jednom crnom strelom u mesto zveri koje je bilo opasno po ivot. I, gle uda, veliki Zmaj je kriknuo i u plamenu se sruio s neba. Tako je poginuo Smaug Zlatni, najsilniji Zmaj Treeg Doba. ukalo se da su Zmajevi jo mnogo stolea naseljavali Severnu Pustopoljinu izmeu Sivih Planina, ali do Ljudi nije stigla nijedna pria iz Srednje Zemlje koja bi govorilajo o tim zlim a ipak velianstvenim stvorenjima. Zujorozi Prema jednoj hobitskoj pesmici, prialo se da se jedna rasa insekata, zvani Zujorozi, borila s nekim vitezom pustolovom. Da li su ti svirepi insekti bili dinovske veliine ili je vitez bio od neke siune rase, ili je pak ta pria proizvod hobitskog humora, sad je nemogue doznati. ene-reke U istorijama i spisima Srednje Zemlje pominju se ene-reke. Da li su one, kao Ose i Uinena, bile Majari Ulmoa, Gospodara Voda, ili su bile duhovi koji su doli na svet kao i Enti, nije ispriano, ali sigurno je da su im glavna briga bili Kelvari i Olvari Sveta. ene-reke Radosni duhovi, uvari reka i potoka. "Crvena Knjiga Zapadne Mee" pria kako je enareka od Vrbovitla imala ker po imenu Zlatozrna, koja je bila ena Toma Bombadila. Ta Ki Reke bila je zlatokosa i sjajna kao neka vilin-deva. Njene halje su esto bile srebrne i zelene, a u vrelu njene svetlosti i smeha cvee je cvalo bez prestanka.

148