SAVREMENA PROIZVODNJA PARADAJZA

Paradajz (Lycopersicon esculentum Mill.) je jedna od najeih i ekonomski najznaajnijih povrtarskih vrsta koji se gaje na otvorenom polju i u zatienom prostoru. U Srbiji se paradajz gaji na oko 20.000 ha, sa ostvarenom proizvodnjom od 180.000 tona ploda. Ostvareni proseni prinosi po hektaru su veoma niski (u Srbiji) i kreu se oko 9.000 kg po hektaru. Razlozi ovako niskih prinosa nisu u genetskom potencijalu sorti i hibrida ve u neadekvatnoj tehnologiji gajenja, smanjenoj i neadekvatnoj primeni mineralnih ubriva i sredstava za zatitu bilja (naroito 2005.godine gde je puno useva stradalo od biljnih bolesti), i nepovoljnih ekonomskih okolnosti. U ovom tekstu dati uslovi uspevanja, potrebe za vodom u zavisnosti od temperature, plodored i izbor zemljita za proizvodnju paradajza. Dat je i osvrt na ubrenje paradajza u zavisnosti od plodnosti zemljita, kao i berba paradajza. Posebno je obraena kalkulacija proizvodnje paradajza na otvorenom polju iz direktne setve i ekonominost proizvodnje. Proizvodnja ploda paradajza je profitabilna i visokoakumulativna proizvodnja, ukoliko se primenjuje pravilna agrotehnika i nauna saznanja i dostignua savremene povrtarske proizvodnje. Plod paradajza ima iroku upotrebu u ishrani stanovnitva. Koristi se kao sve, zreo plod i u vidu razliitih preraevina. O znaaju ove povrtarske kulture govori podatak da se njegova potronja statistiki evidentira u 164 zemlje sveta i da je druga najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, posle banana. Prosena potronja paradajza u svetu iznosi 15 kg po stanovniku, a u naoj zemlji je 16 kg po stanovniku. Klimatski faktori u kombinaciji sa drugih agroekolokim elementima uz novoselekcionisane sorte i hibride, pruaju izvanredno dobre uslove za proizvodnju paradajza u naoj zemlj. U APVojvodini i uz rene doline centralne Srbije, postoji dobra kombinacija zemljita i obilja vode za

navodnjavanje kao i povoljnih klimatskih prilika. Na ovim prostorima mogu se lako ostvariti prinosi od 50-80 tona ploda po hektaru. Istovremeno to su i najrazvijenija poljoprivredna podruja nae zemlje, sa velikom koncentracijom stanovnitva i razvijenim urbanim centrima, gde se mogu plasirati velike koliine sveeg ploda na zelenoj pijaci ili predati fabrikama za preradu. Proizvodnja i potronja paradajza u svetu i kod nas U savremenoj proizvodnji i potronji hrane paradajz zauzima znaajno mesto. U ishrani, paradajz je veoma zastupljen, tako da se njegova potronja statistiki evidentira u 164 zemlje sveta. U ishrani se koristi u sveem stanju i u vidu raznih preraevina. Prosena potronja paradajza u svetu iznosi 15 kg po stanovniku (FAO). Znatno vea potronja ostvaruje se u razvijenim zemljama, gde iznosi 29 kg i za 18 kg vea je od potronje u nerazvijenim, odnosno zemljama u razvoju. Regionalno posmatrano najvea potronja je u Severnoj Americi, gde iznosi 35 kg po stanovniku godinje. Prema ostvrenoj potronji od 27 kg, evropske zemlje nalaze se na drugom mestu u odnosu na ostale svetske regione. Najvea potronja paradajza belei se u Grkoj od 140 kg po stanovniku, gde paradajz ini polovinu ukupne potronje povra. Visoka ponuda kao i tradicija, odnosno navike potroaa uzrok su visokoj potronji ove namirnice. Ne sme da se zanemari ni klimatski faktor koji opredeljuje nivo potronje. Grka je ujedno i jedina evropska zemlja medju najveim svetskim potroaima. Potronja paradajza u naoj zemlji iznosi 16 kg po stanovniku, to je manje od evropskog proseka za 11 kg. Prema ostvarenoj potronji Srbija i Crna Gora je pri samom dnu evropske lestvice, odnosno na 21 mestu ispred Finske, a iza Danske. U strukturi potronje povra u naoj zemlji paradajz uestvuje sa 15% i nalazi se na treem mestu. Zahvaljujui veoma velikim hranljivim, kulinarskim i dijetetskim osobinama, predstavlja povrtarski proizvod za koji se oekuje da e imati porast potronje u naoj zemlji. U Srbiji se povre gaji na oko 309.000 ha, a paradajz zauzima oko 7% setvenih povrina. U naoj zemlji paradajz se masovno gaji od sredine 19 veka. Pre drugog svetskog rata u Kraljevini Jugoslaviji paradajz se gajio na oko 7.000 ha, a u Srbiji na oko 4,000 ha, o emu govori i podatak iz 1947.godine da se u Srbiji gajio na 4.385 ha. Proizvodnja paradajza se u poslednjih 15 godina ustalila na oko 20.000 ha (maksimum 2002.godine sa 21177 ha) sa proizvodnjo za oko 180.000 tona. U Vojvodini se ta proizvodnja ustalila na oko 6.000 ha sa proizvodnjom oko 60.000 t. Ostareni proseni prinosi po ha su veoma niski i kreu se oko 9.000 kg/ha. Razlozi ovako niskih prinosa nisu u genetskom potencijalu sorte i hibrida ve u neadekvatnoj i zastareloj tehnologiji gajenja, smanjenoj i neadekvatnoj primeni mineralnih djubriva i sredstaava za zatitu

bilja, nepovoljnim ekonomskim okolnostima, a naroito u poremeaju pariteta inputa i autputa za ovu proizvodnju, nesirurnoj i neorganizovanoj prodaji gotovog poizvoda. U plastenikoj proizvodnji problem predstavljaju primitivni i neadekvatni objekti u kojima se izvodi proizvodnja (niski plastenici). USLOVI USPEVANJA Paradajz se moe gajiti u svim poljoprivrednim rejonima Srbije i Crne Gore. Najbolje uspeva tamo, gde period sa prosenom dnevnom temperaturom iznad 150C traje najmanje 150 dana, i gde temperature u toku dana rastu i do 350C. Zahvaljujui mogunosti proizvodnje iz rasada, paradajz moe da se gaji u irokom arealu od 550 severne do 350 june geografske irine, tj. od Nemake i Poljske na severu do Juno Afrike Republike na jugu. Za normalan razvoj biljke, paradajz iziskuje temperature izmeu 18 250C. Minimalna temperatura za klijanje semena iznosi 100C. Kod umerene vlanosti zemljita i setve na 2- 3 cm dubine, pri temperaturi od 250C, seme nie za 5-6 dana. Paradajz prestaje da cveta na temperaturi ispod 150C i iznad 350C. Na temperaturi od 90C prestaje rast biljke. Izmrzava na nula stepeni, mada usevi iz direktne setve, u fazi kotiledonih listia mogu izdrati kratkotrajni mraz od 1,1 do 1,30C. Mrazevi od 0,3 ili 0,40C oteuju plodove. Kod previsokih nonih temperatura, oteano je premetanje ugljenih hidrata, to dovodi do prekidanja zametanja plodova. Kod proizvodnje ranog paradajza u plastenicima esta je pojava formiranja sitnih cvetova, koji se ne oplode. Razlozi ove pojave lee u niskoj temperaturi zemljita. Drugi pak problem u plastenikoj, a naroito staklenikoj proizvodjnji su temperature preko 300C, gde je asimilacija veoma mala, odnosno ona je skoro ista kao i na temperaturi od +10C. Da bi proizvodjai obezbedili bolji rast biljaka moe se dodavati CO2 (ugljendioksid), i njegova se koncentracija na tako visokim temperaturama moe poveati i do 1,2%, to je 40 puta vie od normalnog. Tada se asimilacija uspeno odvija i na +350C. U ovom sluaju asimilacija raste i do etiri puta. Proizvodjai koji proizvode rasad pikiranog paradajza u hranljivim kockama, sanduiima ili najlon kesama, treba svakodnevno da kontroliu temperaturu vazduha. Nona temperatura bi trebalo da iznosi 16180C, a dnevna 22-250C. Kod proizvodjaa koji proizvode nepikiran rasad paradajza u plastenicima ponekad dolazi do poleganja-padanja rasada. Uzrok ove pojave je loe provetravanje plastenika, odnosno proizvodjai videvi da je u plasteniku toplo, otvaraju vrata a spoljna temperatura je 10-120C. Rasad se prehladi, biljke oslabe, te saprofitne gljive dovode do pojave poleganja rasada. Ova pojava je naroito kritina ako se desi kod mladog rasada. Svetlost je neophodna u proizvodnji rasada, ali isto tako i kod plodova. Paradajz je tipina biljka

svetlosti. Tokom jeseni, zime i u rano prolee imamo nepovoljne uslove za uzgoj paradajza u zatienom prostoru. Pri oblanom vremenu, bez obzira na toplotu, paradajz sporo raste, slabo se razvija, stablo mu se izduuje, a cvetovi opadaju. Najmanja duina dana za cvetanje i zametanje ploda iznosi 9- 10 sati, to se kod nas postie ve krajem aprila i traje do kraja setembra. Dopunsko osvetljenje rasada i gajenih biljaka u plastenicima i staklenicima ima ekonomsko opravdanje. Minimalna osvetljenost je 5000-10000 luksa, a optimalna oko 35000 luksa. Pri veem intenzitetu osvetljenosti, ranije je i cvetanje. Kvalitet ploda paradajza dobijenog u nepovoljnim svetlosnim uslovima je lo. Plod sadri malo C vitamina, kiselina i eera. Potrebe za vodom Paradajz ima veliku lisnu povrinu te mu je neophodna optimalna koliina vode od nicanja do kraja sezone gajenja. Paradajz troi od 300-400 lit. vode za kg suve materije pa do 824 lit. tj. toliki je transpiracioni koeficijenat. Optimalna vlanost vazduha za rasipanje polena iz pranika je 60-70%, a 70-80% za prijem i klijanje polena na ig tuka. Ako je relativna vlanost vazduha mala, i ide ispod 50%, te ako je praena sa zemljinom suom, dolazi do opadanja cvetova, a esto i ve formiranih plodova. Ukoliko je pak vazduh suvie vlaan, pranici ne mogu normalno pucati i ne dolazi do opraivanja. Ujedno takva vlanost je idealna za pojavu biljnih bolesti. Ovo je vano naroito u staklenicima i plastenicima, gde je vazduna vlaga iznad optimuma. Da bi se ova pojava ublaila ili spreila treba omoguiti provetravanje (ventilaciju), protresanje biljaka ili izvriti vetaku oplodnju (vetaka pela, vibrator, zujalica). U nedostatku radne snage, a u cilju poboljanja oplodnje, proizvodjai najee koriste stimulatore rasta (fitohormone). Najpoznatiji je Tomatin, koji se koristi u koncentraciji od 0,6- 0,8%. Rastvorom Tomatina se tretiraju (malom runom prskalicom) cvasti, ili se pak cela cvast umae u rastvor Tomatina, kada su cvetali prvi cvetovi. Nakon umakanja cvast se otresa, da ne bi ostale krupne kapi, koje mogu izazvati oteenje ploda pa i cele biljke. Tretiranje se ponavlja posle 3-5 dana. Tretiranje cvetova Tomatinom i drugim hormonima rasta ustvari izaziva razrastanje cvetne loe, kojom prilikom najee dobijamo plod bez semena. Tretiranja se obavljaju u jutarnjim asovima (8-10 asova). Zadnjih godina u svetu pa i kod nas, za ovu namenu koriste se specijalne rase bumbara koje se unose u plastenik. Bumbari obilazei cvetove vre oplodnju umesto oveka. Danas postoje i specijalizovane firme koje proizvode ove bumbare, te se mogu kupiti legla i unositi u plastenike ili staklenike. Vlanost zemljita treba odravati redovnim navodnjavanjem. U

protivnom, ukoliko se smenjuju suni i vlani periodi, dolazi do pucanja ploda. Ovde valja napomenuti da paradajz bolje podnosi suu od paprike i plavog patlidana (biljke iz iste familije) te usevi koji se gaje iz direktne setve mogu uspeno da se proizvedu i bez navodnjavanja (u srednje kinoj i normalnoj godini). Najbolje dodavanje vode paradajzu je sistemom kap po kap, koji se uglavnom koristi u zatienom prostoru ili tamo gde je oskudica u vodi. Na otvorenom polju prednost nad drugim nainima ima zalivanje brazdama (danas se najvie koristi u batama), mada se u iroj proizvodnoj praksi najvie koristi vetaka kia. Vano je napomenuti da je kod paradajza bolje ree, a obilno navodnjavanje, nego esto i nedovoljno, kojim se kvasi samo povrinski sloj i dovodi do formiranja plitkog korenovog sistema.

Optiimalna vlanostt vazduha za rasipanje polena iiz pranika jje 6070%, a 70-80% za prijem ii klijanje polena na ig tuka. Ako je relativna vlanost vazduha mala, i ide ispod 50%, te ako je praena sa zemljinom suom, dolazi do opadanjja cvettova, a esto i ve formiranih plodova. Za uslove Vojvodine, potrebe paradajza za vodom variraju od 450-520 mm u zavisnosti od godine, pri emu je prosena dnevna potronja 3,6 do 4,5 mm. Maksimalna dostie 8 mm na dan. U batama i okunicama moemo smanjiti broj navodnjavanja muliranjem (nastiranjem zemljita) slamom, senom, strugotinom a u poslednje vreme i plastinim folijama. Nastiranjem zemljita se spreava i nicanje korova, a smanjena je i primarna zaraza biljnim bolestima biljaka.

Loa

oplodnja

paradajza

nepravilan

plod

Postavljene kutije sa bumbarima u plasteniku IZBOR SORTE (HIBRIDA) ZA PROIZVODNJU Na sortnoj listi poljoprivrednog i umskog bilja dozvoljenog za irenje u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) u 2002.godini, nalazilo se 78 sorata i hibrida paradajza. 18 sorata je u grupi odomaenih, a 60 su selekcionisane. U svetu se danas gaji vie stotina sorata i hibrida za razliite vidove prozvodnje.

Selekcijom (stvaranjem novih sorata i hibrida) paradajza u naoj zemlji bave se dva instituta. To su Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i Institut za poljoprivredu Srbija, Centar za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, te privatna firma Superior iz Velike Plane. Gajene sorte i hibridi paradajza se razlikuju po veliini ploda, obliku, nameni, hemijskom sastavu, ranostasnosti i visini stabla. U ovoj knjizi dajemo podelu sorata po visini rasta. Visoke (indeterminantne) sorte i hibridi Ovu grupu sorata karakterie neogranien visoki rast stabla i bujno grananje. Biljke se gaje uz oslonac na jedno, redje na dva stabla. Cvasti se javljaju posle 9-11 listova. Namena ovih sorata hibrida je uzgoj u staklenicima, plastenicima i za ranu proizvodnju na otvorenom polju, kao i batensku proizvodnju. Plodovi iz ove proizvodnje namenjeni su sveoj potronji, odnosno zelenoj pijaci. Poluvisoke (semideterminantne) sorte i hibridi Ovu grupu sainjava manji broj hibrida, koji se gaje, obino u plastenicima i na otvorenom polju, a namenjeni su za sveu potronju. Obino se gaje na dva stabla, redje na jedno ili tri. To su ustvari niski hibridi neto vee bujnosti. Na glavnom stablu obrazuju etiri do est cvetnih grana i

prestaju

sa

rastom.

Niske (determinantne) sorte i hibridi Sorte i hibride iz ove grupe karakterie nii rast (visina biljaka je 6585 cm), gusto razmeteni listovi i cvasti. Prva cvast se javlja iznad 5-6 lista, a sledea posle svakog drugog lista. Bone grane i vrh biljke zavrava se cvetnom granom ili listom. Tako biljke same ograniavaju svoj rast i dobijaju bunast izgled. Sorte iz ove grupe najee se gaje diretnom setvom semena na parceli, mada mogu i iz rasada. Ova proizvodnja preteno je orijentisana ka preradjivakoj industriji, mada se neke sorte mogu gajiti i za sveu upotrebu. Karakteristika ove grupe sorata je brz porast, rano stasavanje i ujednaeno sazrevanje, to je posebno znaajno za primenu mehanizacije u berbi. PLODORED I IZBOR ZEMLJITA ZA PROIZVODNJU PARADAJZA Plodored je izmena (promena) kultura na istoj povrini. Povrtarske kulture pa i paradajz, se ne smeju sejati, odnosno saditi nekoliko godina na istoj parceli. Povrtarske kulture imaju razne potrebe u hranivima, napadaju ih razne bolesti i tetoine, imaju nejednako razvijen korenov sistem, te se plodored mora strogo potovati. Dobri predusevi paradajzu su graak, pasulj, soja (pod uslovom da nisu

tretirani herbicidom Pivot), strna ita, lukovi. Na istu povrinu dolazi tek posle tri do etiri godine. Loi predusevi (na njih ne bi trebalo sejati paradajz) su: krompir, paprika, plavi patdlidan, duvan, lucerka, krastavac. Sam paradajz je dobra predkultura za mrkvu, perun, patrnak, celer, crni i beli luk i pasulj. Kod izbora parcele za setvusadnju paradajza moramo voditi rauna i o nagibu zemljta. Tamo gde je nagib zemljita u pravcu pruanja redova 5%, paradajz se moe navodnjavati i vetakom kiom. Tamo gde taj nagib iznosi 5-10% u obzir dolazi jedino navodnjavanje kap po kap, jer bi erozija unitila usev paradajza. Paradajz ne bi trebalo gajiti tamo gde je oranini (humusni) sloj manji od 20-25cm. Kao i svo povre i paradajz trai odredjenu pH reakciju zemljta. Optimalna pH reakcija za uzgoj paradajza je 6,5- 7,5, mada se u literaturi sree iri dijapazon od 5,57,9. Kod izbora zemljita za uzgoj paradajza moramo voditi rauna i o sadraju Ca CO3 (kre, kalcijum karbonat). Na zemljitima gde je taj sadraj preko 5% ne bi trebalo gajiti paradajz, jer je oteano, a esto i onemogueno usvajanje mikroelemenata, koji su neophodni za pravilan rast i razvoj biljaka. Ujedno ne bi ga trebalo gajiti ni tamo, gde je sadraj krea ispod 1%. Za razliku od paprike i krastavca koji trae veoma plodna zemljta, paradajz se moe uzgajati na zemljitima koja sadre dva i vie procenata humusa. Ako je sadraj humusa ispod 2%, mora se uneti velika koliina organskih djubriva (stajnjak) u zemljite. Kod planiranja proizvodnje paradajza, treba da vodimo rauna i o zaslanjenosti zemljita (kakvih ima u Vojvodini). Paradajz spada u srednje osetljive kulture na sadraj soli u zemljitu kao to su i krompir, bob, kupus, karfiol, kelj, keleraba, salata, spana, plavi patlidan, tikve, dinje i lubenice. To znai da sa poveanjem zaslanjenosti zemljita opada i prinos. Kod paradajza konkretno to znai da je sporije ukorenjavanje, sitni su plodovi, a na njima se javljaju oteenja (nekroze). Pored zaslanjenosti zemljita moramo voditi rauna i o salinitetu vode za navodnjavanje. Sve soli uzorkuju zaslanjenje zemljita, ak i male koncentracije. Viegodinjim navodnjavanjem dovodi se do pogoranja strukture zemljita. Ako u vodi za navodnjavanje preovladjuju soli natrijuma, onda se odvija proces alkalizacije. Pogoravaju se vodnofizika svojstva, koja kasnije nije ni jednostavno ni jeftino popraviti. Koliko je vano ispitati vodu za navodnjavanje ilustruje i sledei podatak. Ako je sadraj soli u vodi za navodnjavanje 5 g po litri, sa zalivnom normom od 50 mm, u zemljite se unese 2500 kg soli po hektaru. Sumirajui gore navedene podatke najbolji rezultati u proizvodnji postiu se tamo, gde se paradajz gaji na dubokim, rastresitim, toplim zemljitima, blago okrenutim jugu, dobre strukture i bogatim u hranivima, koja se nalaze u lako pristupanom obliku. Za velike

prinose od esencijalne vanosti je da zemljite bude drenirano (vodopropustljivo). UBRENJE PARADAJZA Problem ubrenja paradajza treba posmatrati u funkciji prirodne plodnosti zemljita, planiranog prinosa i cene ubriva. Paradajz je kultura koja se ubri stajnjakom i mineralnim ubrivima. Prirodna plodnost parcele u datim uslovima, kao i tip zemljita diktiraju potrebne koliine stajnjaka. Orijentaciono se uzima, da je za 1 ha potrebno 40 t zgorelog goveeg stajnjaka. Ukoliko se ubri ovijim ili ivinskim stajnjakom, ova koliina se smanjuje za 3-4 puta. Stajnjak se unosi u jesen pod duboko zimsko oranje ili u leto pre drugog garenja (oranja) strnjita. Stajnjakom se popravljaju vodna, vazduna i toplotna svojstva zemljita. ubrenje mineralnim ubrivima je takoe neophodno. Ona utiu na ranostasnost, veliinu i kvalitet ploda, a samim tim i na visinu prinosa. Jedna tona ploda, sa odgovarajuom masom lista, stabla i korena iznosi 2,4 kg azota (N), 0,9 kg fosfora (P205), 3,5 kg kalijuma (K20). Sa prinosom od 60 t/ha ploda (to je kod nas mogue ostvariti bez problema) paradajz iznosi sa povrine od 1 ha, 144 kg azota, 54 kg fosfora, 210 kg kalijuma, 70-80 kg kalcijuma (Ca0), i 70 kg magnezijuma (Mg0). U Vojvodini je 2002 i 2003 godine pod pokroviteljstvom Izvrnog vea AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo vodjenja akcija Uz malo volje plodno polje, iji je cilj bio, besplatno ispitivanje obezbeenosti zemljita u hranivima. Ovu mogunost proizvoai su uglavnom i iskoristili. Agrohemijske analize zemljita obavljaju nai nauni instituti i poljoprivredne stanice. Obilna ishrana azotom potencira vegetativni porast, kasnije je cvetanje i sazrevanje, a moe dovesti i do opadanja cvetova. Nedostatak azota ima za posledicu slab razvoj biljke, manji prinos i lo kvalitet ploda. Azotnim ubrivima se najee prihranjuju biljke, jer se lako ispira vodom iz zemljita.

Fosforna ubriva utiu na poveanje prinosa i ranije stasavanje ploda. Bez dovoljne koliine lako pristupanog fosfora, nema oplodnje. U ubrivima koja se kod nas nalaze u prometu, fosfor je 50% u lako pristupanom obliku a 50% je rastvorljivo u limunskoj kiselini. Slino stanje fosfora je i u zemljitu, stoga se fosfor mora redovno dodavati zemljitu. Kalijum utie na poveanje otpornosti biljke na bolesti, plodu daje lepu sjajniju boju. Plod koji ima dosta kaliljuma moe due da se uva a procenat eera, pa samim tim i suve materije u plodu je vei. Nedostatak kalijuma ima za posledicu smanjenu sintezu likopena, to dovodi do opadanja ploda, pred samo sazrevanje. U naim zemljitima ga ima dovoljno, ali nije sav u lako pristupanom obliku, te se i on mora dodavati. U zavisnosti od planiranog prinosa, tipa proizvodnje i bogatstva zemljita u hranivima, u zemljite se unosi oko 140-160 kg N/ha, 180220 kg P20 5 i 130-150 K20/ha. Ove koliine proizvoai treba da uzmu samo kao orijentacione, jer se svaka parcela djubri za sebe. Kod obrauna koliine hraniva koja se unose u zemljite vano je napomenuti da paradajz iskoriava azot sa 60%, fosfor sa 15% i kalijum sa 70%. Polovina do dve treine NPK hraniva se daju u jesen pod duboko oranje ili u rano prolee pred zatvaranje zimske brazde, a ostali deo se

daje u prihranjivanju, koje se obavlja u fazi poetka cvetanja. Od ukupne koliine azota, jedna polovina se daje pred sadnju ili setvu a druga polovina se ostavlja za prihranjivanje. Mikroelementi se dodaju u vidu prihranjivanja, a njihov nedostatak se obino javlja pri gajenju paradajza u zatienom prostoru. BERBA PARADAJZA Da bi obezbedili stalni dnevni priliv sveeg ploda paradajza za pijacu ili fabriku, moramo raspolagati sa vie sorata razliite duine vegetacije i krupnoe ploda. Za lokalna trita paradajz se bere kada su plodovi dostigli punu zrelost i karakteristinu boju. Za manje udaljena trita berba se obavlja neto ranije, kada plodovi nisu sasvim zreli, a za udaljena trita beru se plodovi na kojima se pojavila ruiasta boja i to najee na delu koji je izloen suncu (plodovi iz ovakvih berbi namenjeni su za sveu pijacu). Za industrijsku preradu beru se potpuno zreli plodovi. Berbu treba obavljati po suvom vremenu, a u jesen posle nestanka rose. Berbe treba da budu redovne kako bi otkidanjem zrelih plodova, biljke ubrzale rast i zrenje do tada zelenih plodova. Plodovi se beru bez drke, pazei da se ne nagnjee ili na drugi nain otete. U poetku su berbe svakih 7-8 dana (na jednoj parceli), a kasnije svaka 3-4 dana. Za industrijsku preradu berba se moe poeti kada je oko 70-75% plodova zrelo, kasnije se zrelost poveava za oko 3% za svaki dan sa normalnim temperaturama. Kod proizvodnje na gredicama berba se obavlja kombajnima, koji imaju dnevni uinak od 1-1,5 ha na dan. Na individualnom sektoru i manjim parcelama berba se obavlja runo i to najee u 2-3 navrata. Prva berba je obino namenjena za svee trite (pijace) i obavlja se kada je 20-30% plodova zrelo, a ostale berbe idu za preradu odnosno predaju se fabrikama. Proizvodi od paradajza iz jugoslovenskih fabrika bili su prisutni na Evropskom tritu u veem obimu do 1990. godine Nakon uvoenja sankcija naoj zemlji na ta trita se ubacila Ukrajina sa svojim proizvodima. Naa zemlja raspolae odlinim agroekolokim uslovima za veu proizvodnju paradajza, imamo dobrih domaih sorata, odlinog kvaliteta i prehrambenu industriju koja je u mogunosti da proizvede kvalitetne preraevine sa kojima treba ponovo da se vrati na Evropsko trite. Naa izvozna ansa treba da budu kvalitetne preraevine od paradajza, a ne sve, zreo plod.

Prinosi paradajza variraju od osobina zemljita, sorte, primenjene agrotehnike i kreu se od 40-60 tona ploda po hektaru. U povoljnim godinama kao to je bila 2000 bilo je proizvoaa (kao to je PIK Beej) koji su ostvarili prinose od 60-80 tona ploda po hektaru. EKONOMINOST PROIZVODNJE PARADAJZA IZ DIREKTNE SETVE NA OTVORENOM POLJU Proizvodnja ploda paradajza je profitabilna i visokoakumulativna proizvodnja, ukoliko se primenjuje pravilna agrotehnika i nauna saznanja i dostignua savremene povrtarske proizvodnje. Da bi proizvoai postigli visoke prinose, mora se potovati pre svega plodored, ubrenje organskim i mineralnim ubrivima, puna agrotehnika i korienje novoselekcionisanih sorata i hibrida, koje imaju visok genetiki potencijal za prinos. Ulaganja u ovu proizvodnju nisu mala, tako na primer ubriva (organska i mineralna) sa prateim operacijama ine 29% ukupnih trokova proizvodnje. Veliko je ulaganje i u radnu snagu (okopavanje, proreivanje i runa berba), i

ono ini 31% od trokova proizvodnje. Ostale operacije u proizvodnji su mehanizovane i one u mnogome olakavaju proizvodnju. Ostvarena dobit (sa prinosom od 40 t/ha ploda) iznosi 155.479 dinara (2.392 eura) i ostavlja veliku akumulaciju. To ilustruje i podatak da je cena kotanja jednog kilograma paradajza 4,11 dinara (0,063 eura) a nai preraivai su otkupljivali paradajz po 7-8 dinara po kilogramu. Cena paradajza na kvantakim pijacama (Novi Sad, Beograd) dostizala je cenu od 15-20 dinara po kg, to proizvoaima ostavlja jo veu dobit. Ovde moramo napomenuti da je ova proizvodnja sigurna i ekonomski isplativa jedino u sistemu za navodnjavanje. PROIZVODNJA SEMENA PARADAJZA Srbija ima dobre agroekoloke uslove za kvalitetnu proizvodnju semena paradajza. Pored zakonske regulative koja je propisala uslove i nain za obavljanje semenske proizvodnje, bitni faktori za dobijanje kvalitetnog semena su faza zrelosti ploda, duina fermentacije, a kod proizvodnje hibridnog semena uvanje polena i vreme kastracije cvetova (Taka, 1997). Plod paradajza je sona bobica razliitog oblika, boje i krupnoe. Seme pardajza je smeteno u pihtijastoj masi ploda, iji sadraj moe biti 0,25-0,35% od teine ploda. Paradajz spada u grupu biljaka sa visokim koeficijentom umnaanja, to ilustruje i podatak da u jednom cvetu paradajza ima 288 semenih zametaka, dok cvet graka ima do 8, bamija 75, sezam 90, penica 1, paprika 80-100. Prinos i kvalitet semena zavise od sorte, uslova proizvodnje i biolokih specifinosti biljne vrste. Polazei od znaaja kvalitetne proizvodnje semena dajemo pregled uticaja najznaajnijih agrobiolokih specifinosti na prinos i kvalitet semena. Proizvodnja semena paradajza se u naoj zemlji odvija na dva naina direktnom setvom i iz rasada. Takoe se razlikuje i proizvodnja semena sorata i proizvodnja hibridnog semena. Iz direktne setve se proizvode uglavnom niske sorte (Arizona, Mobil, Baka, Knjaz, Alparac, Novosadski niski, Narvik, Korona, Heinz 1370 i druge) ali mogu i visoke (Novosadski jabuar, Sen Pjer, Ruders i druge), s tim da se kod ovih drugih plodovi moraju viekratno ubirati. Proizvodnjom iz rasada proizvodi se seme visokih kategorija (Super elita i Elita) i svo hibridno seme Paradajz spada u grupu samooplodnih kultura. Procenat stranooplodnje iznosi prema literaturnim podacima od 1-2 pa do 6% . S toga je u proizvodnji semena obavezna prostorna izolacija koja iznosi 200 m na otvorenim povrinama i 100 m na prostoru sa prirodnom izolacijom (Jugoslovenski Zakon o semenu i sadnom materijalu). U nekim zemljama ova izolacija je znatno manja, pa ak svedena na 4 m kod proizvodnje komercijalnog semena, koliko je potrebno da ne doe do mehanikog meanja sorata (Maarska).

Zbog biologije paradajza usev semena se mora najmanje dva puta aprobirati (pregledati). Prvi pregled se vri u vreme poetnog zrenja plodova prve etae, a drugi u vreme pune tehnoloke (a kod pardajza to je i fizioloka) zrelosti, tj. kada je vie od 50% plodova dospelo za berbu. Ubiranje plodova zavisi od preraivakih kapaciteta (kada se vaenje semena izvodi u fabrikama za preradu) ili od kapaciteta maine kojom raspolaemo. Kod veine sorata stajanje ploda u gajbama nekoliko dana ne uzrokuje pad kvaliteta semena. Izuzetak su krupnoplode, kasne sorte koje mogu proklijati u plodu . Sa tom pojavom smo se sretali i mi u radu kod sorata Arizona, VF 145/BB, Mobil, VF 145-21-4, VF 145/22, Baka i neke druge. Ubiranje ranih niskih sorata obino se vri kroz dve, ree tri berbe, dok se visoke sorte viekratno beru. Za seme se ubiraju samo zreli, zdravi plodovi, mada i seme iz poluzrelih plodova ima dobru klijavost, stim da je apsolutna teina semena znatno manja. Seme dobijeno iz poluzrelih plodova ima niu energiju klijanja od semena dobijenog iz zrelih plodova. To je zbog injenice da od formiranja ploda i dostizanja njegove konane veliine (a to je u fazi poluzrelog ploda), pa do fizioloke zrelosti protekne 8-14 dana u zavisnosti od sorte za koje vreme se u semenu vri dodatno nakupljanje rezervnih materija. Za kvalitet semena vani su najkrupniji (prvi plodovi) i plodovi sa gornjih etaa, iako se u krupnim plodovima nae turo seme kao to se i u sitnim plodovima nae krupno seme. Proizvodnja hibridnog semena Specifinost paradajza je proizvodnja hibridnog semena. Paradajz je samooplodna kultura, stoga se hibridna snaga ne ogleda najvie u poveanju prinosa ve u ranostasnosti (Farka 1993), naroito u ranijem zrenju plodova prve i druge etae (Kubicki, Michalaska 1978), zatim otpornosti na bolesti (V,F,T mv) i u odsustvu zelene zone oko drke ploda. Zbog visokih cena hibridnog semena ta proizvodnja je isplativa samo u sigurnoj staklenikoj, plastenikoj i ranoj poljskoj proizvodnji. Proizvodnja semena hibrida podrazumeva vie rokova setve oca (obino tri roka) i jedan majke. Prvi rok setve oca je oko 10-14 dana raniji od setve majke, drugi je sa setvom majke i trei desetak dana posle setve majke (ovo je naroito vano ako je otac niska linija ili sorta). Tehnologija proizvodnje ukljuuje vetaku oplodnju. Tako se polen sa oca obino skida vibratorima i kasnije nanosi na ig tuka majke. Polen je na sobnoj temperaturi sposoban za oplodnju oko dva dana, a u friiderima i do osam dana. Prema istraivanjima Georgijevskog i Kocevskog (1994) najbolji rezultati se postiu ako se polen koji je

skidan vibratorima nanosi odmah taj dan sa cvetova koji su otkinuti sa biljke oca i sutradan vaen polen i vreno opraivanje. Isti autori navode da je procenat oploenih cvetova sa polenom starim etiri dana samo 25,6%, dok petog dana nije bilo oplodnje (polen uvan na sobnoj temperaturi). Na osnovu etvorogodinjeg istraivanja, uticaja trajanja polinacije na prinos i kvalitet semena paradajza hibrida Balca i Prisca, ustanovili su da se najvei prinos semena dobija nanoenjem polena 24-30 sati nakon kastriranja, smeom polena od prethodnog dana. Isti autori navode da je prinos hibridnog semena za 8-10 % vei u odnosu na varijantu kada je polen nanoen odmah po kastriranju.

Vibrator

zujalica

za

vetaku

oplodnju

paradajza

Oploeni cvetovi se obeleavaju koniima ili im se zakidaju dva aina listia. Cvetovi majke se kastriraju kada krunini listii zauzmu ugao od 30 stepeni pa maksimalno do 45 stepeni u odnosu na osu cveta. Ako se potpuno otvore postoji velika verovatnoa da je dolo do samooplodnje. Ostali plodovi koji su rezultat samooplodnje (radnik nije stigao da ih oprai) se otklanjaju. U zavisnosti od linija odnosno sorte opraivanje poinje posle deset nedelja od setve i traje od 60-80 dana. U punom cvetanju uveban radnik moe da kastrira i oprai oko 8001200 biljaka. U zavisnosti od linija i sadraja semena u plodu sa 8001200 biljaka majke dobije se 1200-1600 kg ploda ili 3,5-4,5 kg hibridnog semena. Berba semenskog paradajza Na kvalitet i prinos semena utie i vreme ubiranja ploda. Iz useva se beru zreli, potpuno crveni plodovi, tipinog oblika i veliine za sortu. Ako se koristi sok truli plodovi i nagnjeeni se odbacuju. U ovom sluaju plodovi idu na pranje i kasnije na pasiranje. Vano je napomenuti da se plodovi moraju dobro ocediti od vode jer u

protivnom sadraj suve materije u soku opada i za nekoliko desetina procenata (izraeno u apsolutnim pokazateljima). Postoji vie tipova maina za vaenje semena paradajza, ali se prinicip sastoji u tom da se na jednu stranu odvaja seme sa sluzastim omotaem, na drugu stranu sok i na treu delovi cvetne drke i ljuske ploda. Seme se sa delom soka stavlja u plastinu burad ili druge prikladne posude za vrenje (fermentaciju). Treba napomenuti da se posude pune od 2/3 do 3/4 visine jer se u fermentaciji poveava zapremina pulpe. U zavisnosti od temperature, posle 12-18 sati moe se poeti sa ispiranjem semena. U naim uslovima fermentacija traje obino oko 24 asa, mada neki autori navode tri dana (na temperaturi od 25-300C) pa ak i do pet dana. U procesu fermentacije se razlau sloeni pektini iz sluzastog omotaa semena u proste i kao takvi se pranjem odvajaju od semenjae. U ovom sluaju fermentacija je ujedno i dezinfekcija semena. Mnogi autori tvrde da se na ovaj nain mogu izbei bakterijska oboljenja, pa ak i deo virusnih oboljenja koja se prenose semenom. Prema naim istraivanjima (Taka, 1997), duina fermentacije nije bitno uticala na kvalitet semena stoga je naa preporuka da je dovoljno da pulpa fermentira 24 asa. U procesu fermentacije potrebno je masu meati nekoliko puta u toku dana da bi se izvrilo jednako vrenje i da se onemogui bojenje semena pulpom. Fermentacija je zavrena kada je pihtijasti sloj oko semena razloen. U nekim zemljama (a poslednjih par godina i kod nas) u iroj proizvodnji se koristi metoda ekstrakcije sa hlorovodoninom kiselinom. Ovaj metod se primenjuje u kasnijim fazama fermentacije ili kod sorata koje su sklone klijanju semena u pulpi. Jedan od moguih naina je primena 567 ml HCl na 10 litara pulpe i sve se ostavlja pola sata. Nakon toga seme se pere i dobija se zadovoljavajuji kvalitet. Kod ovog metoda bitno je da se kiselina doda u pulpu, da ne bi dolo do povreda radnika, a obavezna je zatitna oprema na licu i rukama. U vremenu od pola sata pulpa sa kiselinom se nekoliko puta mea, sve dok se sluzasti omota semena ne razloi. Nakon toga seme se ispira vodom. Pranjem semena odvajaju se zaostale ljuske, razloeni sluzasti omota i tura semena koja isplivaju na povrinu vode. Posle pranja semena (koje se obino izvodi odlivanjem) kod svih naina vaenja preporuljivo je centrifugiranje. Na ovaj nain se seme oslobadja spoljne vlage, koja neretko iznosi i preko 60%. Seme se stavlja u jutane (ili neke druge gusto tkane vree) i centrifugira 5-10 minuta. Ovim postupkom se procenat vlage smanjuje na 28-30 i takvo seme se lake sui. Seme se sui na temperaturi od 28-300C u tankom sloju uz povremeno meanje da se ne bi stvorile grudvice semena. U poetku procesa suenja temperatura je 25-280C, a pri kraju se moe poveati na 30-350C. Seme se mora relativno brzo osuiti, stoga se stavlja u

tankom sloju jer u protivnom lako moe doi do klijanja semena na stalcima ili ramovima. Naa preporuka je da se na 1m2 rama na kome se sui stavi 1,5-2 kg vlanog semena (povrina rama 1,8-2,0 m2). Ukoliko postoji opasnost od virusnih ili bakterijskih i gljivinih oboljenja, ili pak to proizvoa smatra za shodno, seme se moe potapati u 1,5-2,0 % rastvora natrijumhidroksida u vremenu od 10 minuta, pa se potom ispira hladnom vodom i ponovo sui. Koliina proizvedenog semena zavisi od sorte, krupnoe ploda i od uslova u vreme oplodnje. Kod krupnoplodih, mnogokomornih niskih sorata od tone ploda moe se dobiti 2,0-3,5 kg semena. Iz tone sitnoplodih sorata paradajza koji imaju dve do tri komore dobije se oko 4-6 kg semena. Najmanje semena se dobije iz tvrdih, mesnatih, industrijskih sorata, svega, 1,2-2,0 kg semena. Prinosi semena paradajza su veoma razliiti od zemlje do zemlje i iznose od 10 50 kg/ha u Afrikim zemljama pa do 250- 400 kg semena po hektaru u SAD. Semenski kvaliteti Paradajz pripada grupi povra sa srednje sitnim semenom. Tako jedan gram semena sadri 270-350 semenki, a apsolutna teina semena iznosi 2,7 3,3 g. Seme koje se nalazi blie drci ploda je tee od semena koje se nalazi na suprotnoj strani. Paradajz dui niz godina zadrava visok procenat normalno proklijalih biljaka. Za razliku od paradajza veina povrtarskih kultura brzo gubi klijavost. Crni luk i salata izgube klijavost za dve do tri godine. U naim ispitivanjima nakon est godina (seme uvano u uslovima magacinskog skladita) klijavost semena iznosila je 79,75% (poetna 98,25%), dok je pad energije klijanja znatno vei. Nakon est godina energija klijanja je iznosila samo 23,25% (poetna 83,25). Seme nakon 20 godina uvanja u hermetiki zatvorenoj ambalai sa procentom vlage od 5,77 imalo je klijavost od 93,75%. Prema vaeim zakonskim propisima u promet se stavlja seme koje ima istou najmanje 97%, sadraj vlage maksimalno 12%, sadraj korova nula i najmanju klijavost 75%.

Loa oplodnja - unutranji izgled ploda

Adam Taka Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad

dipl.ing.