1. ta je pranje novca? Pranje novca je proces prikrivanja nezakonitog porekla novca ili imovine steenih kriminalom.

U sluajevima kada je imovinska korist steena izvrenjem krivinog dela, kriminalac ili organizovana kriminalna grupa, trae nain da koriste steeni novac ili imovinu tako da svojim aktivnostima ne privlae panju nadlenih organa. Stoga vre itav niz transakcija sa krajnjim ciljem da se navedeni novac ili imovina prikau kao zakonito steeni. Novac u ovom procesu esto menja svoj oblik i prebacuje sa jednog na drugo mesto. 2. Kako se novac pere? Pranje novca je proces koji se moe podeliti u tri osnovne faze, s tim to treba imati u vidu da je ova podela na faze ipak teorijskog karaktera, te da se u praksi one katkada preklapaju ili neke od njih pak izostaju. Prva faza je prekidanje direktne veze izmeu novca i nezakonite aktivnosti kojom je steen i naziva se fazom ulaganja. U fazi ulaganja, nezakonito steen novac se uvodi u legalne finansijske tokove. Mnogo je naina na koji se to moe ostvariti. Jedan od naina je da se gotovina pribavljena kriminalnim poslovima uplauje na bankovne raune, najee pod izgovorom neke regularne delatnosti gde se plaanje uglavnom vri u gotovom novcu, kao to su na primer restorani, komisioni, butici itd. Ukoliko se gotovina pomea sa prihodima zakonitog poslovanja smanjuje se mogunost brzog otkrivanja prljavog novca. Druga mogunost je osnivanje lane ili fantomske firme koja ne posluje ve slui iskljuivo za polaganje prljavog novca. Dalje, velike sume novca se mogu usitniti i polagati na raune u iznosima manjim od zakonskog cenzusa ili iznosima koji nisu sumnjivi i nisu predmet prijavljivanja nadlenim organima. Novac se moe prebacivati i u gotovini u drave koje nemaju jake sisteme za spreavanje pranja novca i tamo polagati na raune kod banaka i drugih finansijskih institucija. U javnosti je dobro poznat pojam prebacivanja novca u koferima. Druga faza je faza raslojavanja ili faza prikrivanja. Nakon to je gotovina na neki nain ula u legalni finansijski sistem, naredni korak u procesu pranja novca je raslojavanje koje se ostvaruje prebacivanjem novca sa rauna na raune irom sveta. Novac se transferie mnogobrojnim transakcijama, od kojih mnogo nemaju nikakav smisao ni ekonomsku ili poslovnu logiku, a iji je glavni cilj da se prikrije veza izmeu novca i kriminalne aktivnosti od koje potie. Prikrivanje prave svrhe ovih transakcija se moe postii prividom da se novac transferie radi plaanja roba ili usluga u inostranstvu. Naime, da prebacivanje novca u inostranstvo ne bi bilo sumnjivo, perai novca esto osnivaju firme u inostranstvu koje se pojavljuju u ulozi dobavljaa. Ove firme alju lane ili uveane fakture firmi u kojoj je ve dolo do deponovanja prljavog novca, s tim da do razmene roba ili usluga ne dolazi uopte ili se ona odvija u neodgovarajuem broju ili kvalitetu, a jedino to se kree je novac, koji se prividno u cilju obavljanja zakonite delatnosti alje u inostranstvo. Pored ovog, veliki je broj i drugih naina da se novac, kada se jednom nae na nekom raunu transferie radi prikrivanja njegovog porekla.

Kupovina polisa osiguranja, luksuznih predmeta, automobila, jahti, akcija u preduzeima, investicionih fondova, kao i drugih finansijskih instrumenata, samo su neki od tih naina. Trea faza, faza integracije je poslednja faza u ovom procesu i nakon koje se prljav novac javlja kao novac koji potie od zakonom dozvoljene delatnosti. Popularan metod interacije prljavog novca u legalne finansijske tokove je kupovina nekretnina kao to su poslovne zgrade, skladita ili stanovi. Davanje u zakup nekretnina je potpuno zakonit posao a prihod koji se ostvaruje na ovakav nain nee biti sumnjiv. Ovakav novac se moe investirati u preduzea koja su u tekoama koja nakon toga nastavljaju da rade a dividende i direktorske plate koje se isplauju imaju oblik zakonitih prihoda. Jednom, kada novac doe u ovu fazu, jako je teko, ako ne i nemogue otkriti njegovo nezakonito poreklo. 3. ta je finansiranje terorizma? Finansiranje terorizma je prikupljanje i distribucija sredstava sa namerom da se iskoriste za vrenje teroristikih akata kao i za finansiranje aktivnosti teroristikih organizacija ili individualnih terorista. Finansiranje terorizma se sastoji od nekoliko faza koje karakteriu razliiti uesnici i razliiti mehanizmi, a svaki od njih moe biti ranjiv na razliite instrumente otkrivanja i spreavanja. Poetna faza je faza prikupljanja ili akumulacije sredstava iz vie razliitih izvora i na vie razliitih naina. Sredstva mogu poticati iz zakonitog poslovanja kompanija koje su povezane pa ak i voene od strane teroristikih organizacija ili pojedinaca. S druge strane, sredstva mogu poticati od krivinih dela kao to su trgovina drogom, otmice, iznude, prevare itd. Donacije od strane pojedinaca koji podravaju ciljeve teroristikih organizacija, kao i dobrotvorni fondovi koji namerno ili nenamerno prikupljaju sredstva i kanaliu ih prema teroristikim organizacijama takoe predstavljaju znaajan izvor ovih sredstava. Poseban oblik finansijske podrke teroristikim organizacijama, koji eksperti esto stavljaju na prvo mesto po vanosti jeste podrka od strane drava i organizacija sa dovoljno razvijenom infrastrukturom da prikupe sredstva i stave ih na raspolaganje teroristikim organizacijama. Jednom prikupljena, ova sredstva se smetaju i uvaju opet na veliki broj razliitih naina ukljuujui raune kod banaka otvorenim od strane tzv. izolatora ili posrednika, pojedinaca ili kompanija (straw men, middle men, front companies). Sledea faza finansiranja terorizma je prenos ovih sredstava elijama teroristikih organizacija ili pojedincima radi njihovog operativnog korienja. Obavetajni rad je pokazao da su meunarodni elektronski transferi izmeu banaka ili remitenata novca kao to su Western union ili Moneygram esto korieni mehanizmi za prenos ovih sredstava. Korienje dobrotvornih organizacija je pogodno ne samo za prenos novca ve i oruja, zaliha pa ak i ljudstva teroristikim grupama koje operiu u ratnim zonama i dravama zahvaenim pobunama i bezakonjem. Alternativni sistemi ili mree za prenos novca kao to su indijska havala, pakistanski hundi ili kineski it ili op, koji funkcioniu u okviru strogo definisanih rasnih, plemenskih ili nacionalnih grupa su, takoe jako esto korieni nain transfera ovih sredstava. Efikasnost ovih sistema koji retko ukljuuju fiziki prenos gotovog novca i koji ne ostavljaju nikakav pisani trag o izvrenom prenosu izuzetno je primamljiva teroristikim organizacijama. Na kraju, novac se esto prenosi do

svojih krajnjih korisnika i preko kurira i krijumarenjem gotovine preko dravnih granica. Nakon prijema ovih sredstava u elijama ona se mogu ponovo uvati ili iskoristiti za trenutnu akciju. Poslednja faza, koja je i konani dokaz kriminalne prirode ovih sredstava je njihova upotreba. Razumevanje upotrebe ovih sredstava moe ii od vrlo uskog poimanja upotrebe kao prostog ina kupovine eksploziva za pojedinanu samoubilaku akciju pa do upotrebe sredstava za itav niz aktivnosti kao to su: podrka redovnim aktivnostima elija (kupovina hrane ili iznajmljivanje vozila i stanova), nabavka oruja i eksploziva, obezbeivanje skrovita i medicinske nege, finansiranje kampova za obuku, objavljivanje propagandnog materijala, kupovina kompjutera i telekomunikacione opreme ili plaanje politike podrke i utoita u za to pogodnim dravama. 4. Zato se drave bore protiv pranja novca i finansiranja terorizma? Pranje novca i finansiranje terorizma su globalni problemi koji imaju povratne efekte na ekonomske, politike, bezbednosne i socijalne strukture zemlje. Posledice pranja novca i finansiranja terorizma su: podrivanje stabilnosti, transparentnosti i efikasnosti finansijskog sistema zemlje, ekonomski poremeaji i nestabilnost, ugroavanje programa reformi, smanjenje investicija, gubljenje ugleda drave i ugroavanje nacionalne bezbednosti. Meunarodni monetarni fond je 1996 godine izvrio procenu da je ukupan obim pranja novca u svetu izmeu 2 i 5 procenata ukupnog svetskog drutvenog proizvoda. Iznos u novcu koji odgovara navedenim procentima je 590 milijardi do 1,5 biliona amerikih dolara godinje. S obzirom na tajnost i prirodu pranja novca, navedeni podaci su samo indikator veliine problema. Zastraujue posledice teroristikih akata dovoljan su razlog da drava uini sve to je u njenoj moi, ukljuujui i efikasno praenje tokova novca, kako bi se te posledice predupredile. 5. Kako se drave bore protiv pranja novca i finansiranja terorizma? Drave razvijaju sisteme za borbu protiv pranja novca u skladu sa specifinostima svog pravnog, ekonomskog i privrednog sistema. Meutim, svi ovi sistemi imaju svoje zajednike karakteristike koje se ogledaju u opteprihvaenim meunarodnim standardima. Takoe, svaki od ovih sistema se moe posmatrati sa dve osnovne strane: represivne i preventivne. 6. U emu se ogleda represivna strana sistema? Pranje novca i finansiranje terorizma su krivina dela. Represivna strana sistema se ogleda u krivinom gonjenju i kanjavanju uinilaca ovih krivinih dela. Kazne za pranje novca u svim dravama sveta su veoma otre i esto premauju kazne koju su zapreene za krivina dela kojima je steen novac koji se pere. U Republici Srbiji, zapreena kazna za krivino delo pranja novca je od 6 meseci do 5 godina zatvora, ako iznos novca koji je predmet krivinog dela prelazi milion dinara zapreena kazna je do 10

godina zatvora. Zapreena kazna za finansiranje terorizma u Krivinom zakoniku Republike Srbije je od jedne do 10 godina zatvora. Pored kazne zatvora, sav novac ili imovina koji su predmet krivinog dela se moraju oduzeti. Osnovni razlog uvoenja krivinog dela u pravne sisteme je onemoguavanje kriminalaca da koriste prihode steene nelegalnim putem na zakonite naine. 7. U emu se ogleda preventivna strana sistema? Meunarodni standardi u ovoj oblasti poznaju nekoliko osnovnih i sada ve tradicionalnih mera na planu spreavanja pranja novca, a to su: 1) identifikacija i provera identiteta klijenata i stvarnih vlasnika, kao i redovno praenje poslovanja klijenata; 2) prijavljivanje gotovinskih transakcija preko iznosa odreenih zakonom; 3) prijavljivanje sumnjivih transakcija; 4) 5) uvanje podataka o klijentima i transakcijama. 8. Ko su obveznici? Obveznici su lica van javnog sektora koji primenjuju radnje i mere za spreavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma. Nesagledive su posledice po reputaciju pojedinih subjekata u privatnom sektoru ako rade sa kriminalcima ali i po finansijski sistem i drutvo u celini ako se te pojave ne suzbijaju na efikasan nain. Stoga je cilj privatnog i javnog sektora u ovoj oblasti zajedniki, a mnogi subjekti u privatnom sektoru aktivno ukljueni u aktivnosti na njihovom suzbijanju. Upravo se veina mera preventivnog karaktera izvri kod obveznika. Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma prepoznaje sledee kategorije obveznika: 1) banke; 2) ovlaeni menjai; 3) drutva za upravljanje investicionim fondovima; 4) drutva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima; 5) davaoci finansijskog lizinga; 6) drutva za osiguranje, drutva za posredovanje u osiguranju, drutva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova ivotnog osiguranja; 7) lica koja se bave potanskim saobraajem; 8) brokersko-dilerska drutva; 9) organizatori posebnih igara na sreu u igranicama; 10) prireivai igara na sreu koje se organizuju putem interneta, telefona ili na drugi nain putem telekomunikacionih veza; 11) preduzea za reviziju; 12) ovlaeni revizori, kao i preduzetnici i pravna lica koja vre sledee delatnosti: 1) posredovanje u prometu nepokretnosti;

2) pruanje raunovodstvenih usluga; 3) poresko savetovanje; 4) posredovanje u sklapanju kreditnih poslova i davanju zajmova; 5) faktoring i forfeting; 6) davanje jemstava; 7) pruanje usluga prenosa novca. 9. Zato je identifikacija klijenta potrebna i kako se vri? Poznavanje klijenta i njegovog poslovanja je jedna od osnovnih pretpostavki uspene borbe protiv pranja novca. Postojanje klijenata koji nisu poznati banci ili drugom obvezniku predstavlja veoma visok rizik od pranja novca. Iz ovih razloga se bankama i drugim finansijskim institucijama zakonima zabranjuje otvaranje rauna, uspostavljanje drugih oblika poslovne saradnje, kao i vrenje transakcija ukoliko nije utvren identitet klijenta. Zakonima se utvruju podaci koje banka ili druga finansijska institucija trae od klijenta kao i dokumentacija koju klijent treba da dostavi banci. Takoe, propisuju se i uslovi koje takva dokumentacija treba da ispuni, kao na primer originalna ili overena dokumentacija iz relevantog registra koja ne sme biti starija od tri meseca za pravna lica ili lini dokument sa verodostojnom fotografijom iz kojeg se nepobitno moe utvrditi identitet klijenta za fizika lica. 10. Ko su stvarni vlasnici? Utvrivanje identiteta klijenta vrlo esto nije dovoljno da bi se znalo ko u stvari koristi usluge koje se nude u finansijskom sistemu. Identifikacija jednog privrednog drutva kao pravnog lica ne nudi odgovor na pitanje koje fiziko lice u stvarnosti uiva ili snosi ekonomske posledice poslovnih aktivnosti tog privrednog drutva. Drugim reima, ako se ne zna ko stoji iza pravnih ili ak fizikih lica, ko u njihovo ime donosi stvarne odluke u poslovnom svetu, ne moe se govoriti o efikasnom spreavanju pranja novca ili finansiranja terorizma. Stvarni vlasnici, kako ih Zakon o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma definie, su uvek fizika lica koja u pravnim licima imaju 25% ili vie udela ili akcija ili na drugi nain ostvarju pravo da uestvuju u odluivanju. Kriterijum od minimum 25% udela je samo jedan od objektivnih kriterijuma koji mogu posluiti u identifikovanju lica koja stoje iza transakcija drugih lica u poslovnom svetu, ali nije jedini, te i u sluajevima kada se on ne moe primeniti, obveznik mora uiniti sve da zaista sazna ko stoji iza njegovog budueg klijenta. 11. Prijavljivanje gotovinskih transakcija Prijavljivanje gotovinskih transakcija finansijsko - obavetajnoj slubi je preventivna mera iji je glavni cilj spreavanje ulaska prljavog novca u legalne finansijske tokove i pravovremeno otkrivanje od strane finansijske obavetajne slube takvih pokuaja. Na osnovu podataka koji se na ovaj nain prikupe u finansijskoj obavetajnoj slubi i podataka iz drugih baza podataka koji su dostupni FOS i analize tih podataka grade se sluajevi u kojima postoji sumnja da su odreena lica povezana sa

pranjem novca, a koji se prosleuju policiji, poreskoj policiji, carinskim organima, tuilatvu ili drugim organima na dalju nadlenost. Navedeni organi koriste podatke dobijene od FOS u istragama iji krajnji cilj jeste podizanje krivinih prijava, podizanje optunica, i na kraju, donoenje presuda za krivino delo pranja novca ukoliko se ceo postupak uspeno sprovede. 12. Prijavljivanje sumnjivih transakcija Sutinski i merljiv rezultat koji se eli postii razvijanjem sistema za otkrivanje i spreavanje pranja novca u privatnom sektoru tj. u bankama, drugim finansijskim organizacijama i drugim obveznicima je kvalitetno i efikasno otkrivanje lica i transakcija za koje se sumnja da su vezi sa pranjem novca i njihovo prijavljivanje finansijsko obavetajnoj slubi. Pretpostavka za kvalitetno izvravanje ove obaveze je kvalitetno izvrena identifikacija klijenta i poznavanje njegovog poslovanja. Subjekti koji su u obavezi da prijavljuju sumnjive transakcije moraju poi od uobiajenog naina poslovanja svog klijenta i na osnovu toga uoiti nepravilnosti koje upuuju na sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Obaveznik, u cilju uspenog otkrivanja sumnjivih transakcija sastavlja listu pokazatelja (indikatora) za prepoznavanje sumnjivih transakcija. Lista indikatora sadri listu postupanja ili ponaanja klijenata koja upuuju na aktivnosti koje nisu u skladu sa pretpostavljenim ponaanjem klijenta ili na drugi nain upuuju na sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Posebno vaan standard u vezi sa ovim pitanjem je zabrana otkrivanja licu koje je prijavljeno kao sumnjivo ili koje vri transakciju koja je prijavljena kao sumnjiva da je postupljeno po zakonu. U meunarodnim dokumentima i praksi ovakvo postupanje je poznato pod nazivom no tipping off rule. U mnogim zemljama, ovakvo postupanje je utvreno kao krivino delo za koje odgovara obveznik kao pravno lice i za koje su zapreene stroge kazne. 13. uvanje podataka o klijentima i transakcijama Svi podaci koji koji se u toku identifikacije i praenja poslovanja kljenata kod obveznika moraju se uvati u periodu odreenom zakonom kako bi ti podaci bili dostupni nadlenim organima radi otkrivanja krivinih dela pranja novca i finansiranja terorizma. Rok za uvanje tih podataka u Srbiji je 10 godina, i to od dana prestanka poslovnog odnosa sa klijentom ili izvrenja transakcije. 14. ta je finansijsko - obavetajna sluba? Banke i druge finansijske institucije su najvaniji izvor informacija o pranju novca i drugim oblicima finansijskog kriminala. Prikupljanje i koordinisana razmena ovih informacija izmeu nadlenih dravnih organa se pokazuje kao krucijalni element u efikasnoj borbi protiv navedenih oblika kriminaliteta. Prepoznajui ovu injenicu, mnoge drave su obrazovale specijalizovane organe koji se bave navedenim poslovima i koje se nazivaju generikim imenom finansijsko - obavetajna sluba (engleski: financial

intelligence unit). Ovakve slube su pod ovim imenom prepoznate i u relevantnim meunarodnim konvencijama i drugim meunarodnim dokumentima. Definicija finansijsko - obavetajne slube koju je usvojila Egmont grupa a koju prihvataju i drugi meunarodni standardi u ovoj oblasti glasi: (...) centralna nacionalna agencija nadlena za primanje (i gde je mogue traenje), analiziranje i prosleivanje nadlenim organima izvetaja o finansijskim transakcijama: (i) za koje se sumnja da su vezi sa prihodima steenim krimminalom, ili (ii) koji su predvieni nacionalnim zakonodavstvom, u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Finansijsko - obavetajna sluba Republike Srbije je Uprava za spreavanje pranja novca. 15. Koji meunarodni dokumenti predstavljaju osnovne standarde u oblasti borbe protiv pranja novca i finanisranja terorizma? Kako su pranje novca i finansiranje terorizma u veini sluajeva meunarodni fenomeni, veoma veliki broj inicijativa je pokrenut u okviru meunarodnih organizacija kako bi se ustanovili opteprihvaeni standardi u ovoj oblasti. Srbija je ratifikovala sledee konvencije koje su time postale sastavni deo unutranjeg prava: Konvencija Ujedinjenih Nacija o protivzakonitom prometu opojnih droga i psihotropnih supstanci, usvojena 19. decembra 1988 godine u Beu, poznatija i kao Beka konvencija. Ratifikovana u decembru mesecu 1990. godine. Konvencija Saveta Evrope o pranju, traenju, zapleni i oduzimanju prihoda steenih kriminalom i o finansiranju terorizma, usvojena 16. maja 2005. godine, u Varavi, poznatija i kao Varavska konvencija. Ratifikovana u martu mesecu 2009. godine. Konvencija Ujedinjenih Nacija protiv transanacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, usvojena u Palermu 12. do 15. decembra 2000. godine, poznatija i kao Palermo konvencija. Ratifikovana u julu mesecu 2001. godine. Krivinopravna konvencija Saveta Evrope o korupciji, usvojena 27. januara 1999. godine u Strazburu. Ratifikovana u decembru mesecu 2005. godine. Konvencija Ujedinjenih Nacije protiv korupcije, usvojena 31. oktobra 2003. godine u Njujorku. Ratifikovana u oktobru mesecu 2005. Godine Meunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, usvojena 9. decembra 1999. godine u Njujorku. Ratifikovana 1. jula 2002. godine. Pored konvencija, najznaajniji dokument koji postavlja standarde u ovoj oblasti je 40 + 9 preporuka FATF. Iako se mogu smatrati kao jedan od izvora mekog prava, meunarodnih pravnih normi koje nisu direktno pravno obavezujue za drave, autoritet koji stoji iz ovog dokumenta (drave lanice FATF su najrazvijenije drave sveta) ini da 40 preporuka bude meunarodni standard koji se uzima u obzir kako prilikom izrade konvencija i drugih obavezujuih pravnih akata, tako i prilikom procene radnji i mera koje drave primenjuju na planu spreavanja pranja novca od strane razliitih meunarodnih organizacija kao to su Savet Evrope, MMF, Svetska banka i dr. 16. ta je FATF?

Radna grupa za spreavanje pranja novca (engleski: Financial Action Task Force on Money Laundering, skraeno: FATF) je meuvladina organizacija sa zadatkom da razvija i unapreuje meunarodne aktivnosti na planu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Osnovana je 1989. godine od strane Grupe 7 najrazvijenijih drava sveta. FATF je vodee telo u svetu koje se bavi postavljanjem standarda u ovoj oblasti. 40 + 9 preporuka FATF, iako formalno pravno neobavezujue, predstavljaju krovni meunarodni standard i kao takve se vrlo esto ugrauju u meunarodne konvencije a sistemi za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u dravama irom sveta se procenjuju u odnosu na njih. 17. ta je Manival (engleski: MONEYVAL)? Manival je komitet Saveta Evrope koji se bavi procenom sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u dravama lanicama SE koje nisu lanice FATF. Manival je jedno od tzv. regionalnih tela slinih FATF. Republika Srbija je lanica Manivala, te na osnovu tog lanstva sistem u Srbiji podlee proceni tog tela. U sluaju da Manival, u izvetaju usvojenom na plenarnoj sednici utvrdi znaajne nedostatke u sistemu odreene drave, sistem diplomatskih politikih i drugih pritisaka koji stoji na raspolaganju savetu Evrope, se aktivira u cilju uklanjanja nedostataka i usklaivanja sistema sa meunarodnim standardima. 18. ta je Egmont grupa? Egmont grupa je meunarodno udruenje finansijsko obavetajnih slubi koje za osnovni cilj ima unapreenje meunarodne saradnje i razmene podataka o pranju novca i finansiranju terorizma. I pranje novca i finansiranje terorizma su nadasve meunarodni fenomeni, te se uspena borba protiv njih ne moe zamisliti bez efikasne i brze meunarodne saradnje. SKRAENICE: FOS finansijska obavetajna sluba Uprava Uprava za spreavanje pranja novca Republike Srbije SE Savet Evrope EU Evropska Unija UN Ujedinjene nacije FATF od engleski Financial Action Task Force, videti 6. MMF Meunarodni monetarni fond