DOBROTOLJUBLJE TOM II

DOBROTOLJUBLJE
NEKOLIKO REI O "DOBROTOLjUBLjU" - Vladika Atanasije (Jevti) 4

TOM II
PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik 8 PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLJANIN Kratko saoptenje o njemu 9 PREGLED DUHOVNE BORBE 1. CILj I SVRHA PODVINITVA 10 2. SAGLASNO SA TIM CILjEM TREBA ODREDITI I VRSTU NAEG ODRICANjA OD SVETA 11 3. BORBA PLOTI PROTIV DUHA 13 4. OPTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA 15 5. BORBA SA OSAM GLAVNIH STRASTI 17 6. BORBA SA POMISLIMA I PREKO NjIH SA ZLIM DUHOVIMA, KOJA PRATI SVE DRUGE BORBE I SVE IH NADIVLjUJE 52 7. BORBA SA SVIM VRSTAMA TUGE KOJA DOLAZI OD NEVOLjA I NAPASTI 59 8. O BOANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLjENjU KAO INIOCIMA DUHOVNOG IVOTA 68 9. O MOLITVI 70 10. O RUKOVOENjU U DUHOVNOM IVOTU (O RASUIVANjU SA SAVETOVANjEM KOD ISKUSNIH) 76 11. O STUPNjEVIMA SAVRENSTVA DUHOVNOG IVOTA S OBZIROM NA POBUDE ZA NjEGA 78 12. O KRAJU POKAJNIKIH TRUDOVA 80 PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI Kratko saoptenje o njemu 83 DUEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA, PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I MOLITVI STOTINA PRVA 84 STOTINA DRUGA 94 PREPODOBNI NIL SINAJSKI Kratko saoptenje o njemu ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG 1. SLOVO O MOLITVI
2

96 96

2. 3. 4. 5. 6.

O OSAM DUHOVA ZLA POUNA POGLAVLjA MISLI KOJE OVEKA ODVAJAJU OD TRULENOG I PRIVODE NETRULENOM MISLI SLINE PRETHODNIM, IZVUENE IZ DRUGIH DELA PREPODOBNOG NILA POUKA MONASIMA

119 140 146 150 159

PREPODOBNI JEFREM SIRIN Kratko saoptenje o njemu PODVINIKE POUKE 1. PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRAENjE SPASENjA 2. SAVETI O POKAJANjU 3. OPTI NACRT IVOTA ONIH KOJI SU SE POSVETILI UGAANjU GOSPODU I IZGRAIVANjU SVOG SPASENjA 4. O VRLINAMA I STRASTIMA 5. O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPTENO 6. OPTE POUKE O PODVINIKOM IVOTU 7. SAVETI PODVINICIMA PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK Kratko saoptenje o njemu 1. OPTA NAELA PODVINITVA 2. O POKAJANjU 3. O VRLINAMA I STRASTIMA I O BORBI SA STRASTIMA UOPTENO 4. O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI 5. O BESTRAU PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN Kratko saoptenje o njima PODVINIKE POUKE AVA DOROTEJ Kratko saoptenje o njemu PODVINIKE POUKE PREPODOBNI ISAAK SIRIN Kratko saoptenje o njemu PODVINIKE POUKE
3

161 163 178 187 193 197 225 249

256 257 259 261 270 291

293 295

316 316

339 340

NEKOLIKO REI O "DOBROTOLJUBLJU" "Jevanelje Boije to je poslanstvo Boije ljudima kroz Sina ovaploenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - veno oboenje". Ovim reima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraavaju sadraj Jevanelja Hristovog: veno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za itav rod oveanski. To i takvo Jevanelje doiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naih dana ive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hriani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova". Kao to su Dela Apostolska nastavak Jevanelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve to su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajui onda druge nauili, kako kae Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrujui tako jevanelsku re Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema veeg bezobrazluka i drskosti nego traiti od drugih ono to sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono to su sami u linom i sabornom iskustvu doiveli i praktino na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nai stalni uitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produetak i ostvarenje Svetog Jevanelja Hrista ovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i venog Oboitelja oveka. ta sadri Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadri u sebi izjanjenje (= izlaganje i tumaenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu naem Isusu Hristu istinski hrianski ivot zainje se, raskriva se, i do savrenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hrianima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vostvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obeao da e biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izraeno sve to se zbiva u duhovnom ivotu hrianina: avolski napadi i iskuenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zainjanja i utvrivanja razliitih projava duhovnog ivota, stupnjevi opteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Boije, oseanje blizine i udaljenosti Boije, oseanje promisaonog svedriteljstva Boijeg i svoga predavanja - konano i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih naina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)". Kako to biva, to jest kako se hrianski istitinski ivi i podvizava, i kako taj ivot napreduje i usavrava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlaenjem sa sebe staroga paloadamovskog oveka i oivljavanjem u sebi bogolika i oblaenjem u novog oveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodau Duha Svetoga Uteitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Nita silnije od vere, nita ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, poetak i temelj naeg novog bia i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrianski ivot ivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naalnik (=3aetnik) i Savritelj vere" nae
4

(Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ivot i ivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podvinikog ivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba vema negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati uitelj i duhovni vo pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootakih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje ta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdana molitva: "Molitva je kod poetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savrenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje rei sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u ta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujua ljubav, pokret anelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, Jevanelje Boije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osveenja, obeleje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krtenja, banja oienja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje due, milost Boija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaa u srcu, potvrda Hrianstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boija, premudrost Boija, ili bolje rei poetak samomudrosti, Boije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hrianina, a osobito monaha, nain ivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anelskog ivota na zemlji. I ta jo treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113). Sastavlja i izdava grke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, uvarem istote uma, mistikom kolom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reeno: samim organom oboenja" - blagodau Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoljublja naglaavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom udesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdana molitva istovremeno delatnost reju i milju, srcem i umom, duom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samortvenim ivljenjem i podvizavanjem, linom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i ovekoljublje. Jer samo ivot i delo, u sveivotonom i svelinom sabornom jedinstvu, ine punou pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleenog i zasvedoenog u Dobrotoljublju. I jo neto: Dobrotoljublje je nastalo u monakim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrianima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluba: iveti, raditi i sluiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaeno i itano i praktikovano, kao primljeno Jevanelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija. Re filokalija (=dobrotoljublje) u hrianskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaava Hrista: "ovek
5

je po prirodi uzvieno i delatno ivo bie koje eljno trai dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tu onaj neslavni ivot u uivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najvea Lepota i najvee Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boiji i Sin oveiji, Bogoovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja. Meutim, izraz Dobrotoljublje u znaenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavaui se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjievno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i uenog Origena poletno se uei na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no veto izbegavajui potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hrianske mislioce i podvinike, kao usotalom i za Jevanelje Hrista Bogooveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voe i uitelje hrianskog ivota uzimani, itani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdani, sozercateljno-praktini podvinici misli i delatnosti jevanelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrianskog Istoka, kako oni ueni bogoslovi u svetu, najee na episkopskim slubama u narodu Boijem po gradovima, tako i oni "graani pustinje", koji su svojim bogougodnim ivotom i podvizima pustinju "anelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao to su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i junoitalijanskih podvinika, sve do svetenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici slini nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su ve u 4. i 5. veku, kao to je Otenik, pa sve do 11. veka, kao to je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem e kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molalnik koji e postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje. Dananja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetenih trezvenjaka", sastavljena je najveim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastikog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podvinike prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoe brojni svetogorski i drugi grki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proirio Episkop Korintski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada jo mladom no uenom i iskusnom podviniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za tampu, to je Sveti Nikodim i uinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvi u Smirni blagoestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grka Filokalija bude prvi put bude tampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grkog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristei i ve postojee slovenske prevode mnogih

svetootakih tekstova koji su uli u grku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez naroitih izmena) Sveti Pajsije Velikovski (1722-1794) i tampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog proirenog (skraenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grkog i slovenskog, skraena su Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistike glave Kalista Katafigiota, Praktina i teoloka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestvinika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr). Nai vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, nita manje znaajnog i ak obimnijeg od grkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju sveteno ivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda naeg krstonosnog i hristoenjivog. Neka ovo tampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naih srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na optu polzu pravoslavnih hriana.

Sveti Ilarion Veliki 22. 3. 1996 Man. Tvrdo Ep. ZHP Atanasije

PREDGOVOR U izboru odeljaka za ovaj tom ostalo nam je da sledimo poredak grkog Dobrotoljublja. Izabravi iz svetog Kasijana, koga smo ranije zaobili, asketske pouke i izostavivi njegov manastirski ustav, predloiemo podvinike savete prepodobnog Isihija Jerusalimskog i prepodobnog Nila Sinajskog. Meutim, ovde je trebalo da se zaustavimo u praenju grkog Dobrotoljublja stoga to su u njemu proputeni mnogi sveti oci podvinici, prvi tumai podvinikog dela prvenstveno sa njegove unutranje strane, kao to su: sveti Jefrem Sirin, prepodobni Jovan Lestvinik, Prepodobni Varsanufije i Jovan, ava Dorotej, prepodobni Isaak Sirin. Bila bi velika nepravda da na zbornik liimo njihovih pouka. Zbog toga smo i reili da ih unesemo u njega. U izboru odlomaka kao ukazatelj nam je posluio sveti Kasijan koji je kao cilj podvinitva postavio oienje srca od strasti i tome usmerio sve svoje asketske besede. Po njegovoj misli je sproveden izbor iz njegovih spisa; po njoj je rasporeeno i ono to je uzeto iz svetog Nila Sinajskog; po njoj je uinjen izbor i iz svetog Jefrema; ona je rukovodila i izbor iz svetog Varsanufija i Jovana, iz ave Doroteja i svetog Isaaka Sirina, premda se kod njih to ne obeleava posebnim zaglavljima. Na taj nain e na drugi tom Dobrotoljublja predstavljati zbir otakih pouka prvenstveno u vezi sa borbom sa strastima radi oienja srca, to i jeste poslednji cilj podvinitva. Sveti Teofan Zatvornik

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN, RIMLjANIN Kratko saoptenje o njemu Sveti Jovan Kasijan Rimljanin se rodio (350. ili 360. g.) verovatno u Galskoj oblasti, u okolini Marselja, od uglednih i bogatih roditelja. Dobio je dobro nauno obrazovanje. On je od detinjstva zavoleo bogougodan ivot. Gorei eljom da postigne savrenstvo u njemu, otiao je na istok, gde je stupio u Vitlejemski manastir i primio monatvo. Sluajui o slavnom podvinikom ivotu egipatskih otaca, on je poeleo da ih vidi i da se poui od njih. Dogovorivi se sa svojim drugom Germanom, on se, posle dvogodinjeg prebivanja u Vitlejemskoj obitelji, upuuje u Egipat oko 390. godine. Oni su celih sedam godina proveli tamo, ivei u skitovima, u kelijama, u manastirima, meu otelnicima, u usamljenosti. Oni su sve zapaali, izuavali i na samom delu izvravali, detaljno se upoznavi sa tamonjim podvinikim ivotom u svim njegovim vidovima. U svoj manastir su se vratili 397. godine, da bi iste godine opet otili u iste pustinjske egipatske predele. Tu su proboravili sve do 400. godine. Ostavivi opet Egipat, sveti Kasijan se sa svojim prijateljem uputio u Konstantinopolj, gde su bili blagonaklono primljeni od strane svetog Zlatousta. On je svetog Kasijana posvetio za akona, a njegovog prijatelja, kao starijeg, za svetenika (400. g.). Kada je sveti Zlatoust bio osuen na zatoenje (405. g.), osobe koje su mu bile odane poslae u Rim papi Inokentiju izvestan broj zastupnika, meu kojima su bili i sveti Kasijan i njegov prijatelj. Meutim, izaslanstvo nije imalo nikakvog uspeha. Sveti Kasijan se posle toga vie nije vratio na istok, nego se uputio u otadbinu i tamo nastavio sa svojim podvinikim ivotom po egipatskim uzorima. On se proslavio i svetou ivota, i uiteljskom mudrou. Zatim je bio posveen za svetenika. Oko njega su se, jedan za drugim, poeli sabirati uenici i ubrzo se od njih obrazovao itav manastir. Po uzoru na njih, nedaleko je bio ustrojen i enski manastir. I u jednom i u drugom manastiru bio je uveden ustav po kome su iveli i spasavali se monasi u istonim, a naroito u egipatskim manastirima. Dobro ureenje tih manastira u novom duhu i po novim pravilima i oigledni uspesi tamonjih podvinika privukli su na sebe panju mnogih jeraraha i nastojatelja manastira Galske oblasti. elei da i kod sebe zavedu takav poredak, oni su zamolili svetog Kasijana da im napie istone monake ustave i da iznese i sam duh podvinitva. On je rado ispunio njihovu molbu, opisavi sve u 12 knjiga pravila i u 24 knjige razgovora. Sveti Kasijan se upokojio 435. godine. Njegov spomen se vri 29. februara. Iz asketskih spisa svetog Kasijana u ranije [slovensko] Dobrotoljublje uvrteno je osam knjiga (5-12) o borbi sa osam glavnih strasti i jedan (2.) razgovor o rasuivanju, i i jedno i drugo u skraenom obliku. Slino emo i mi postupiti. Glavni odlomci e biti uzeti iz osam knjiga o borbi sa strastima, najveim delom u potpunom prevodu, sa dodatkom nekih navoda i iz razgovora, gde bude bilo prikladno. Osim toga, smatrali smo da bi bilo potrebno da se ispred njih stavi nekoliko odlomaka iz razgovora u kojima se pokazuje znaaj borbe sa strastima u duhovnom ivotu, njeno mesto u podvinikom ivotu, njena neophodnost kao i opti opis strasti i borbe sa njima. Posle toga, dodaemo jo odlomke u kojima se opisuju druge dve
9

borbe - sa pomislima i sa tugom koja dolazi od nevolja i napasti. To e predstavljati dodatak prethodnom prikazu borbe sa osam pomisli. Na kraju emo u vidu dodatka priloiti potrebne pouke o nekoliko predmeta koji se blisko dotiu duhovne borbe, premda i govore o duhovnom ivotu uopte: o blagodati i proizvoljenju kao iniocima u izgradnji duhovnog ivota; o molitvi, u kojoj se oni sustiu; o stupnjevima savrenstva duhovnog ivota, s obzirom na pobude za njega; i o kraju pokajnikih trudova. Ti dodaci nam ne smetaju da sve odlomke iz spisa svetog Kasijana naslovimo jednim naslovom: Pregled duhovne borbe. Na taj nain e odlomci iz dela svetog Kasijana biti rasporeeni na poglavlja: 1. Cilj i svrha podvinitva. 2. Saglasno sa tim ciljem treba odrediti i vrstu naeg odricanja od sveta. 3. Borba ploti i duha. 4. Opti opis strasti i borbe sa njima. 5. Borba sa osam glavnih strasti: a) sa stomakougaanjem. b) sa duhom bluda. c) sa duhom srebroljublja. d) sa duhom gneva. e) sa duhom tuge. f) sa duhom uninija. g) sa duhom tatine. h) sa duhom gordosti. 6. Borba sa pomislima i preko njih sa zlim duhovima. 7. Borba sa svim vrstama tuge. 8. Boanstvenoj blagodati i slobodnom proizvoljenju kao iniocima duhovnog ivota. 9. O molitvi. 10. rukovoenju u duhovnom ivotu. 11. stupnjevima savrenstva duhovnog ivota s obzirom na pobude za njega. 12. kraju pokajnikih trudova. PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE I CILj I SVRHA PODVINITVA 1. Sve nauke i vetine imaju svoj cilj i svoju svrhu. Gledajui na njih, revnosni ljubitelj vetine rado podnosi sve napore i izdatke. Tako zemljoradnik, trpei as vruinu, as hladnou, neumorno obrauje i ore zemlju, imajui cilj da je oisti od svakog stranog korova i uini rodnijom i budui ubeen da drugaije nee dostii svrhu, tj. ostvarenje obilne etve radi izdravanja sebe i umnoavanja svoga imetka. Tako i nae podvinitvo ima svoj cilj i svoju svrhu, radi koje mi neumorno i sa zadovoljstvom podnosimo sve trudove, radi koje nas ne optereuje oskudnost isposnike hrane, radi koje nas raduje iznemoglost od bdenja. Radi te svrhe svagdanje nae itanje Svetog Pisma sa
10

razmiljanjem ne poznaje sitost, radi nje nas ne plai neprestani trud, niti odricanje od svega i oskudica u svemu, pa ni strahote bezmerne pustinje. 2. Svrha naeg podvinikog ivota jeste Carstvo Boije, a cilj - istota srca, bez koje nije mogue postii tu svrhu. Prikovavi na pogled na taj cilj, mi treba da najtanije usmeravamo na ivot, kao po pravoj liniji. I ukoliko se naa misao makar malo ukloni od njega, treba da je, kao po nekom pravilu, odmah ispravljamo, vraajui se na njegovo sagledavanje. 3. Tako ui i sveti Pavle kada onima koji su primili blagi jaram Hristov govori: Imate plod svoj na osveenje, a kraj ivot veni (Rim.6,22). Time on kao da kae: va cilj je istota srca, a svrha - ivot veni. Prema tome, mi treba da se svom snagom drimo onoga to nas moe usmeriti ka tom cilju, tj. ka istoti srca, a ono to nas odvlai od njega - da izbegavamo kao pogibeljno i tetno. Jer, mi sve inimo i podnosimo radi njega. Naime, da bismo sauvali postojanu istotu srca mi naputamo roditelje, otadbinu, inove, bogatstvo, utehe ovoga sveta i sva zadovoljstva. Ukoliko, dakle, ovaj cilj uvek budemo imali u seanju - sva naa dejstva i pomisli bie usmereni ka njegovom dostizanju. Meutim, ukoliko on ne bude neprestano stajao pred naim oima, svi nai trudovi i usilja bie uzaludno protraeni, budui da nisu bili usmereni samo na njega. 4. Prema tome, radi te istote treba sve da inimo i elimo. Radi nje treba da idemo u pustinju, radi nje da se drimo postova, bdenja, trudova, telesnog siromatva, itanja i drugih vrlina. Time svoje srce treba da uinimo slobodnim od svih pogubnih strasti i sauvamo ga takvim. Radi tog glavnog cilja, tj. istote srca, treba da preduzimamo postove, bdenja, otelnitvo, pouavanje u Svetom Pismu. Zbog njih ne treba da doputamo sebi da otetimo tu glavnu vrlinu. Jer, ukoliko se u nama sauva nepovreenom ova glavna vrlina, nee biti nikakve tete ako neki od navedenih podviga u izvesnom sluaju po neophodnosti bude izostavljen. Meutim, mi neemo imati nikakve koristi ukoliko sve njih odrimo, a nju jedinu naruimo. Stoga sve treba da se ini radi nje. (Podvizi) nisu savrenstvo, ve sredstva za [postizanje] savrenstva. Stoga e se onaj ko na njima bude zaustavio stremljenje svoga srca (zadovoljivi se njima kao najviim dobrom) uzaludno truditi, budui da ga nee pruiti do postignua svrhe radi koje su oni i poeljni. PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE II SAGLASNO SA TIM CILjEM TREBA ODREDITI I VRSTU NAEG ODRICANjA OD SVETA 5. Postoje tri vida odricanja od sveta: prvo, u kome telesno ostavljamo sva bogatstva i sticanja u svetu; drugo, u kome ostavljamo preanje navike, poroke i strasti, kako duevne, tako i telesne; i tree, u kome, odvlaei um od svega sadanjeg i vidljivog, sagledavamo samo budue i eznemo za onim to je nevidljivo. Gospod je Avraamu zapovedio da istovremeno izvri sva ova tri odricanja, rekavi: Idi iz zemlje svoje, i od roda svoga, i iz doma oca svoga (Post.12,1). Iz zemlje svoje, tj. od svetskog bogatstva i od zemaljskog sticanja; od roda svoga, tj. od preanjeg naina ivota, ranijih navika i poroka, koji su nam veoma srodni, kao da su jednokrvni sa nama, prilepivi nam se od
11

samog roenja; iz doma oca svoga, tj. od svakog seanja na svet i na sve to u njemu sree na pogled. To se ostvaruje kada, umrevi sa Hristom za svetske stihije, po apostolu, gledamo ve ne na ono to je vidljivo, nego na ono to je nevidljivo (Jer je ono to se vidi privremeno, a ono to se ne vidi, veno) (2.Kor.4,18); kada, izaavi srcem iz ove privremene i vidljive kue, svoje oi i um obraamo prema domu u kome imamo prebivati veno; kada, ivei po telu, ne vojujemo po telu u Gospodu (2.Kor.10,3), delom i ivotom objavljujui onu izreku blaenog apostola: Nae ivljenje je na nebesima (Fil.3,20). 6. Neemo imati mnogo koristi ukoliko, sa svim arom vere izvrivi prvo odricanje, sa istom revnou ne izvrimo i drugo, kako bismo, uspevi da ga steknemo, postigli i tree, u kome emo, iziavi iz kue naeg preanjeg oca po starom oveku, svecelo ustremiti pogled naeg uma prema nebeskom. Stoga, ako elimo da postignemo istinsko savrenstvo, treba da stremimo, da ostavivi telesno roditelje, otadbinu, bogatstva i svetska zadovoljstva, i srcem ostavimo [sve to smo napustili], te da se vie nikada ne vraamo sa pohotom na ono to smo sa prezrenjem odbacili. [Inae emo biti] slini Izrailjcima koji su, po izlasku iz Egipta i posle kuanja nebeske mane, zaeleli neista i skverna jela Egipatska, govorei: Dobro nam je bilo u Egiptu, kada smo sedeli kod lonaca sa mesom (Izl.16,3; Broj.11,5). I svako ko se, po odricanju od sveta, vraa ranijim brigama, ili primamljuje ranijim eljama, delom i milju govori isto to i oni: Dobro nam je bilo u Egiptu (tj. svetu). Nama nee doneti nikakve koristi ako svet napustimo samo telom, ili ako preseljenje iz ovog Egipta bude samo po mestu. Mi na isti nain treba da steknemo i odricanje srcem, koje je mnogo vie i korisnije. Evo ta je objavio apostol o odricanju koje smo nazvali telesnim: I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se saee, a ljubavi nemam, nita mi ne koristi (1-Kor.13,3). To znai da mi nee doneti nikakvu korist odricanje [od svega] i saeenje spoljanjeg oveka, kao ni muenitvo i saeenje svog tela (koje predajemo za Hrista), ukoliko sam, sa druge strane, netrpeljiv, gnevljiv, zavidljiv ili gord, ukoliko se budem raspaljivao zbog uvreda drugih, ili traio svoje, ukoliko budem pomiljao o onome to je zlo, ili netrpeljivo i nerado podnosio sve to mi se dogodi. Jer, unutranji ovek je, pri tome, jo [uvek] obloen ranijim strastima. 7. Prema tome, sa svom upornou treba da urimo k tome da i na unutranji ovek zbaci sa sebe i rasturi sve to je sabrao u prethodnom ivotu, tj. bogatstvo strasti koje su, pricepljujui se telu i dui, u pravom smislu nae. I ukoliko, dok smo jo u ovom telu, one ne budu odseene i odbaene, ni po ishodu nee prestati da nas prate. Kao to vrline (ili sama ljubav, koja je izvor vrlina) koje se steknu u ovom veku, i po konini ovog ivota, svoga ljubitelja ine prekrasnim i svetlonosnim, tako i poroci, pokrivi nekako duu odvratnim bojama, ne odstupaju od nje uprljane i u onom prebivalitu bez kraja. Lepota ili odvratnost due se raa od kakvote vrlina ili poroka. Neka od tih boja, koja se dobija od njih ini je ili tako svetlom i prekrasnom da je dostojna da uje proroku re: I Car e poeleti lepotu tvoju (Ps.45,11), ili potpuno crnom, smradnom i bezoblinom, tako da moe sama, ispovedajui svoje skverni, da kae: Usmrdee se i zagnojie se rane moje od bezumlja moga (Ps.38,6). Stoga su one (vrline i strasti) nae lino bogatstvo, koje nerazluno prebiva sa duom, i koje nam ni car ne moe dati, niti neprijatelj oteti od nas. One su upravo nae bogatstvo, koje ni sama smrt nije mona da otrgne od due. (Potroiti zlo bogatstvo strasti znai umrtviti ih, to nije mogue postii bez borbe sa njima. Stoga onima koji su se odrekli od sveta neizbeno predstoji borba sa strastima. Nje oni treba da se prihvate od poetka. Kod svetog Kasijana o ovoj borbi nalazimo i opta rasuivanja u etvrtom razgovoru: O borbi ploti i duha, i u petom: O osam glavnih
12

strasti, a postoji i pojedinaan iscrpan opis borbe sa svakom od osam glavnih strasti u Knjizi pravila. - Pozajmiemo iz svega ono to je najbitnije).

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE III BORBA PLOTI PROTIV DUHA 8. Postoji borba u udovima naim, kao to itamo kod apostola: Jer telo eli protiv Duha, a Duh protiv tela, a ovo se protivi jedno drugome da inite ono to ne biste hteli (Gal.5,17). Po promisliteljskoj odluci Boijoj, ona kao da se ukorenila u samu nau prirodu. I zar moemo da je ne smatramo prirodnim svojstvom ovekovog sastava posle pada prvostvorenog, s obzirom da je opta za sve bez izuzetka? Potrebno je, meutim, verovati, da se ona, ukoliko je ve svima prirodna, u nama nalazi po volji Boijoj i za nae dobro, a ne na zlo. Ona je u nama ostavljena radi buenja revnosti za vie savrenstvo. 9. Re plot na ovom mesto treba shvatiti u smislu plotske volje ili zlih elja, a ne u smislu oveka kao bia. Isto tako i pod reju duh ne treba razumeti neko lino bie, nego dobre i svete elje due. Takav smisao odreuje i sam apostol, govorei: Po Duhu hodite, i pohotu telesnu neete initi. Jer, telo eli proti Duha, i ostalo (Gal.5,16-17). Budui da se i jedne i druge elje nalaze u jednom te istom oveku, u nama se vodi neprestana borba. Dok pohota ploti, uglavnom teei ka grehovnom, nalazi zadovoljstvo u onome to se odnosi na zadovoljavanje potreba sadanjega ivota, duh, naprotiv, u potpunosti eli da se prilepi za duhovna dela, zanemarujui ak i najneophodnije telesne potrebe i ne posveujui ni najmanju panju trulenoj ploti. Plot se naslauje izobiljem i svakovrsnim zadovoljstvima, a duhu nije prijatna briga ak ni o predmetima prirodnih potreba. Plot eli da se nasiti snom i prepuni hranom, a njemu su hrana bdenja i postovi u toj meri da ne bi hteo da dopusti sna i hrane ak ni onoliko koliko je potrebno za ivot. Ona eli da izobiluje svakovrsnim bogatstvima, a on nije zadovoljan ak ni zbog toga to ima malu koliinu hleba za svakodnevnu upotrebu. Ona eli da se razneuje i da bude okruena gomilom laskavaca, a njemu je uteha strog ivot i irina nepristupne pustinje, pri emu mu prisustvo smrtnika nije ugodno. Ona se zanosi poastima i pohvalama ljudskim, a njemu su ugodna gonjenja i uvrede. 10. Rukovodei se samoljubljem i zemaljskom mudrou, naa volja zamilja da moe postii neku sredinu (inae, dostojnu svake osude) izmeu ova dva stremljenja, nameravajui da se uzdrava od plotskih strasti tako da nimalo ne trpi nevolje koje su neizbene pri ispunjavanju zahteva duha: ona bi htela da bez kanjavanja tela postigne telesnu istotu, da bez truda bdenja stekne srdanu istotu, da i pored telesnog spokojstva obiluje duhovnim vrlinama, da bez estokih kleveta zadobije blagodat trpljenja, da projavi smirenje Hristovo bez gubitka svetovne poasti, da sledi prostotu blagoaa sa sujetom ovoga sveta, da slui Hristu sa ljudskom slavom i odobravanjem, da odvano kazuje pravdu, ne sreui ak ni najmanje alosti. Uopte, ona bi htela da postigne budua blaga, ne gubei sadanja. Takva volja ne vodi ka istinskom savrenstvu, ve, uspostavljajui stanje nepoeljne topline, [ljude] ini dostojne prekora koji Gospod navodi u Otkrivenju: Znam dela tvoja, da nisi ni studen ni vru!O da si studen ili vru! Tako, poto si mlak, i nisi
13

ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta svojih (Otk.3,15-16). Kada, pak, naie blagodat, budi se energija duha i u [oveku] vaspostavljaju via stremljenja koja ga odvraaju od svega zemaljskoga. Izlaui se njihovom uticaju, volja ve ne moe da ostane ravnoduna i mlaka, te zadobija revnost za bolje i njemu prinosi na rtvu sve nie. Pa ipak, naklonost ka ranijem pokoju ravnodunosti ostaje u njoj, i ona je vrlo sklona da se opet vrati njemu. Da se to ne bi desilo, u ploti ostaju pokreti koji su neprijateljski prema viim stremljenjima, prema kojima volja koja je okusila via blaga ne moe da bude naklonjena: im ih oseti, u njoj se odmah budi sva revnost i ona hrabro uva svoja via blaga. Meutim, deava se da volja padne u bogoprotivnu mlakost, usled ega se podie borba ploti i podstie mlakost na delanje. Iz ovoga je vidljivo da bismo se mi zauvek zadrali u stanju pomenute bogoprotivne mlakosti kad nas iz nje ne bi izvodila borba koja se podie u nama. Jer, pri njoj, kada, robujui samougaanju, zaelimo da sebi uinimo neko olakanje, odmah ustaje plot i, ranjavajui nas aokama grehovnih pokreta i strasti, ne doputa da ostanemo u utenoj i eljenoj istoti, te nas odvodi ka ohlaujuem i neeljenom zadovoljstvu, tj. kao da nas odvlai na put koji je posut trnjem. Meutim, to razdrauje usnulu revnost po Bogu: ona ustaje i progoni neprijatelje koji su se pribliili. Svakodnevno dejstvujui u nama, ova nas borba dovodi do blagotvorne reenosti da, odbacivi iroki i bezbrian ivot, sa velikim znojem i skruenou duha steknemo istotu srca, da sa strogim postom, glau, eu i nespavanjem uvamo istotu tela, da kroz itanje, razmiljanje i neprestanu molitvu ushodimo u dobru nastrojenost duha. 11. Osim toga, neto tajanstveno je izobraeno u Boijoj odluci koja se tie naroda neprijateljski nastrojenih prema Izrailju, kao to itamo u Knjizi o sudijama: A ovo su narodi koje ostavi Gospod, da njima kua Izrailja... da bi se nauili na borbu (Sud.3,1-2). Takvu borbu je Gospod ustrojio ne stoga to nije hteo pokoja Izrailju ili to se nije brinuo o njegovom dobru, ve zato to je video da je ona veoma korisna za njega. Izlaui se gotovo neprestanom napadu tih naroda, on nije mogao a da ne osea stalnu potrebu za Boijom pomoi. Zbog toga je bio duan da prebiva u svagdanjem obraanju Njemu sa nadom, i u molitvi. Nemajui mogunosti da ostavi delo borbe, on nije imao vremena da se preda bezbrinosti, ili da se raslabi od lenjosti i besposlienja. Jer, esto mir i srea obaraju onoga koga nije mogla da pobedi nesrea. 12. Zbog ega mi kod ukopljenika po telu nalazimo uspavanu duu: upravo zbog zablude da im, po osloboenju od ove plotske potrebe, nije ni potreban trud telesnog uzdranja i skruenosti srca. Oni koji su raslabljeni takvom bezbrinou, ne brinu se o sticanju istinskog savrenstva, ili o oienju srca od duevnih strasti. Takvo stanje, premda se uzdie nad plotskim, ipak ostaje samo duevno. Po reima samoga Gospoda, ono je dostojno odbacivanja zbog toga to se, od hladnoga preavi ka mlakome, zaustavilo na nepoeljnoj toplini. 13. Prema tome, u samom poetku odricanja, kada prestajemo da budemo plotski, tj. kada poinjemo da se odvajamo od svetovnih obiaja i da se uzdravamo od oigledne plotske neistote, treba da pourimo da se svom snagom odmah postaramo da usvojimo duhovno stanje, da se ne bi desilo da uzmatamo da smo, samim tim to smo se odrekli od sveta po spoljanjem oveku, ili to smo prekratili oskvrnjenje plotskom preljubom, ve postigli savrenstvo, te da postanemo lenji i bezbrini u istrebljivanju uzroka strasti. Inae, desie se da emo se zaustaviti na sredini izmeu ploti i duha i da ne neemo postii stepen duhovnog savrenstva, mislei da je za njega dovoljno na spoljanji nain se odvojiti od svetskog ivota i zadovoljstava i biti jednostavno dalek od razvrata i telesnih veza. Jer, ako ostanemo u ovom stanju mlakosti (ravnodunosti), koje se smatra najgorim,
14

biemo izbljuvani iz usta Gospodnjih, kao to kae: Tako. poto si mlak... izbljuvau te iz usta svojih (Otk.3,16). Pravedno je Gospod objavio da e oni koje je primio u nedra ljubavi, i koji su se pokazali kao hladni, biti izbljuvani sa nekim gaenjem. Jer. lake se obraa ka spasenju i lake uzlazi na vrh duhovnog savrenstva plotski ovek, tj. svetovnjak ili neznaboac, nego onaj, ko je primio jaram Hristov, ali nije stupio na put savrenstva, ve je dopustio da se prvi oganj duhovne revnosti ohladi. Naime, prvi e, budui smiravan ulnim strastima i postajui svestan svoje neistote zbog plotskog oskvrnjenja, dospeti u skruenost i pribei Istoniku svake istote i savrenstva, te se uzgnuati hladnog stanja neverja i bezbrinosti u kome se nalazio. Gorei duhom, on e lake uzii ka savrenstvu. Tome nasuprot, onaj ko se hladno prihvata dela Gospodnjeg i bez smirenja i dunog usra stupa na put ovog zvanja, budui jednom poraen ovom bednom zarazom, ve ne moe sam sebe da umudri na bolje, niti prima urazumljenje od drugih. Jer, on, po rei Gospodnjoj, govori u srcu svome: Bogat sam, i obogatio sam se i nita mi ne treba, premda njemu vie pristaje ono to dalje sledi: A ne zna da si nesrean, i jadan, i siromaan, i slep, i nag (Otk:-3,17). Na taj nain, on postaje gori od svetovnog oveka jer gubi svest o tome da je bedan, slep i nag, da mu je u mnogo emu potrebno ispravljanje, da ima veliku potrebu za poukama i urazumljivanjem od strane drugih. Usled toga on ne prihvata ni jednu spasonosnu re, ne shvatajui da e u buduem veku neizbeno biti podvrgnut najstroijem sudu i kazni.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE IV OPTI OPIS STRASTI I BORBE SA NjIMA 14. Postoji osam glavnih strasti: stomakougaanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, tatina i gordost. 15. Postoje dve vrste strasti: prirodne, koje se raaju iz prirodnih potreba, kao npr. stomakougaanje i blud, i neprirodne, koje nemaju koren u prirodi, kao na pr. srebroljublje. Njihova dejstva se, pak, ispoljavaju na etiri naina: neke dejstvuju samo u telu i preko tela, kao stomakougaanje i blud, a neke se ispoljavaju i bez sadejstva tela, kao sujeta i gordost; zatim, neke se pobuuju spolja, kao srebroljublje i gnev, a neke proizilaze iz unutranjih uzroka, kao uninije i tuga. Takvo projavljivanje dejstva strasti daje nam povod da kod njih dopustimo jo dva roda delei ih na plotske i duevne: plotske se raaju u telu i telo hrane i naslauju, a duevne proizilaze iz duevnih sklonosti i hrane duu, dok na telo esto deluju razorno. Poslednje se lee prostim unutranjim leenjem srca, a plotske se lee dvojakim lekovima - i spoljanjim i unutranjim. 16. Pojasniemo neto od reenoga opirnijim rasuivanjem. Imajui uzrok u telu, strasti stomakougaanja i bluda se ponekad bude bez sadejstva due, jedino zbog uzbuivanja potreba iz kojih proizilaze. Meutim, one povlae i duu zbog njene zajednice sa telom. Radi obuzdavanja njihovog nasrtanja nije dovoljno samo naprezanje due, ve je, pri tome, neophodno i telo ukrotiti postom, bdenjem, iznuravanjem pomou truda, te pribei privremenoj usamljenosti, a esto i potpunom otelnitvu. One proizilaze iz poronosti due i tela, te mogu da se savladaju jedino njihovim obostranim trudom. Sujeta
15

i gordost se u dui raaju bez posredstva tela. Jer, kakvu potrebu sujeta ima za bilo im telesnim, kada duu dovodi do pada jedino zbog elje za pohvalom i slavom? Ili, kakvo je telesno dejstvo imalo udela u padu lucifera u gordost. On ju je zaeo jedino u dui i pomisli, kao to govori prorok: A govorio si u srcu svom: Izai u na nebo... izjednaiu se sa Vinjim (Is.14,13-14). Za takvu gordost on nije imao nikakav podstrek spolja. Ona se rodila i u celosti sazrela u njegovoj unutranjosti. 17. Ovih, dakle, osam strasti, imaju razliito poreklo i razliito delovanje. Meutim, prvih est, tj. stomakougaanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije su meusobno sjedinjeni nekim naroitim srodstvom, tj. preteranost u jednoj dovodi do sledee. Jer, od preteranog stomakougaanja neophodno proizlazi bludna pohotu, od bluda [se javlja] srebroljublje, od srebroljublja gnev, od gneva tuga, od tuge uninije. Zbog toga se protiv njih treba boriti istim tim poretkom, prelazei u borbi sa njima od prethodne ka onima koje slede: da bismo pobedili uninije, najpre treba da savladamo tugu; da bismo prognali tugu, prethodno treba da savladamo gnev; da bismo ugasili gnev, treba da zgazimo srebroljublje; da bismo iupali srebroljublje, treba da ukrotimo bludnu pohotu; da bismo savladali bludnu pohotu, treba da obuzdamo strast stomakougaanja. I preostale dve strasti, tj. sujeta i gordost, na isti se nain meusobno sjedinjuju: pojaavanje prve postaje poetak druge. Od preterane sujete se raa strast gordosti. Istim poretkom se stie i pobeda nad njima: da bi se istrebila gordost potrebno je da se savlada sujeta. Meutim, one se po vrsti ne sjedinjuju sa prethodnih est. One se ne raaju od njih, nego, naprotiv, po njihovom istrebljenju. U ove dve strasti mi upadamo naroito posle pobede i trijumfa nad ostalim strastima. Uostalom, premda se nalaze u navedenom meusobnom odnosu, ovih osam strasti se ee razdeljuju na etiri saveza: bludna pohota se naroitim savezom sjedinjuje sa stomakougaanjem, gnev sa srebroljubljem, uninije sa tugom, a gordost sa sujetom. 18. Nijedna od strasti se ne ispoljava na samo jedan nain. Tako se stomakougaanje ispoljava na tri naina: ili raa elju za jelom pre odreenog asa, ili zahteva jela do presienja, ne razlikujui kakvotu hrane, ili zahteva ukusnu hranu. Otuda imamo ishranu bez pravila, prodrljivost i slastoljublje. Od ove tri [strasti] proizilaze razni zli neduzi u dui: od prve se raa gunanje na manastirski ustav, od koga do nepodnoljivosti uzrasta nezadovoljstvo manastirskim ivotom, za kojim obino brzo sledi i bekstvo iz manastira; od druge se budi pohota i sladostrae; a trea dovodi do srebroljublja i ne daje mesta siromatvu Hristovom. Postoje tri oblika bludne strasti: prvi se vri kroz meanje jednog pola sa drugim; drugi nastaje bez meanja sa enom, zbog koga je Gospoda porazio Onana, sina patrijarha Jude (Post.38,9-10), i koji se u Pismu naziva neistotom; trei se ini umom i srcem, i o njemu Gospod govori u Jevanelju: Svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve je uinio preljubu sa njom u srcu svom (Mt.5,28). Na ova tri oblika blaeni apostol je ukazao u sledeem stihu: Umrtvite, dakle, udove svoje koji su na zemlji:blud, neistotu, strast, i ostalo (Kol.3,5). Postoje i tri oblika srebroljublja: prvo onome ko se odrekao od sveta ne doputa da se obnai od svake vrste posedovanja; drugo onoga ko je ve sve razdao nitima podstie da opet stekne isto takvo imanje; tree raspaljuje elju za sticanjem u onome ko pre nije nita imao. Postoje tri oblika gneva: prvi je onaj koji bukti u unutranjosti; drugi je onaj koji se ispoljava u rei i na delu; trei je onaj koji dugo vreme tinja i naziva se zlopamenjem.
16

Tuga ima dva oblika: prvi nastupa po prestajanju gneva, ili se javlja pri nanesenim tetama i gubicima i neispunjenoj elji; drugi nastaje od bojazni i strahova za svoj udeo, ili od nerazumnih briga. Postoje i dva oblika uninija: jedan baca u san, a drugi izgoni iz kelije. Tatina je raznoobrazna, ali se mogu razlikovati dva glavna oblika: u prvom se prevaznosimo telesnim preimustvima i vidljivim stvarima; u drugom se raspaljujemo eljom za sujetnom slavom zbog duhovnih predmeta. I gordosti ima dve vrste: prva je plotska, a druga - duhovna, koja je tetnija. Ona naroito iskuava one koji su napredovali u nekim vrlinama. 19. Ovih osam strasti iskuavaju sav rod ljudski, premda ne napadaju sve na isti nain. Jer, u jednom glavno mesto zauzima duh bluda, u drugome prevladava gnevljivost; u jednome vlada sujeta, a u drugom gospodari gordost. Prema tome, premda sve strasti napadaju na sve, svako od nas im robuje na razliit nain i razliitim redom. 20. Stoga treba da vodimo borbu sa tim strastima. Otkrivi koja mu strast naroito teti, svako treba protiv nje da usmeri glavnu borbu, upotrebljavajui svako staranje i brigu za njeno praenje i savlaivanje, usmeravajui protiv nje koplja svakodnevnih postova, bacajui na nju svakominutne strele srdanog stenjanja i uzdisanja, i neprestano prolivajui suze u molitvi Bogu radi prekraenja borbe koja ga smuuje. Jer, niko ne moe savladati ni jednu strast dok se ne ubedi da svojim staranjem i trudom ne moe da odnese pobedu nad njom, iako je, da bi se oistio od nje, i sam duan da danonono prebiva u svakom trudu i svakom staranju. 21. Kada takav borac oseti da se oslobodio od svoje glavne strasti, treba da sa punom panjom razgleda skrovita svoga srca kako bi, uvidevi koja je od preostalih strasti najsnanija, sva duhovna oruja podigao protiv nje. Pobeujui na taj nain svaki put glavnu strasti u sebi, on e bre i lake odrati pobedu nad ostalim, slabijim. 22. Kada pobedi jednu ili nekoliko strasti, ne treba da se prevaznosi. Inae e Gospod, uvidevi nadmenost tvoga srca, prestati da ga ograuje i titi, i ti e, ostavljen, opet biti smuivan strau koju si, uz pomo blagodati Boije, ve bio pobedio. I prorok ne bi poeo da se moli: Nemoj predati, Gospode, zverima duu koja ti se ispoveda (Ps.73,19), da nije znao da se oni koji se prevaznose srcem ponovo preputaju strastima koje su pobedili kako bi se smirili. PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE V BORBA SA OSAM GLAVNIH STRASTI 23. Prikazujui borbu sa osam glavnih strasti, opisaemo njihova svojstva, pokazati uzroke, i predloiti prigodne lekove protiv njih. a) BORBA SA STOMAKOUGAANjEM (V knjiga pravila) 24. Prva borba, u koju treba da stupimo, jeste borba sa stomakougaanjem, ili sa strau prejedanja.
17

25. to su tie naina uzdranja u hrani, ili posta, ne moe biti ustanovljeno pravilo jednako za sve, budui da kod svih nije jednaka snaga tela. Ova vrlina se, pak, ne izvrava samo duevnom silom, nego treba da bude srazmerna i sa telesnom silom. Ne mogu svi postiti itavu nedelju. Neki bez hrane ne mogu biti vie od dva ili tri dana, a nekima je teko da izdre i do zalaska sunca. Takoe, nije za sve hranjivo povre, ili zelje. ili suvi hleb. Osim toga, jednima je da se nasite potrebno dve funte, a drugi osea optereenje ako pojede funtu ili pola funte. Meutim, svi koji se uzdravaju treba da imaju jedan cilj, tj. da, primajui hranu po meri telesnih sila, ne upadaju u prejedanje. Jer, duu raslabljuje ne samo kakvota hrane, nego i koliina, raspaljujui u njoj tetan, grehovni oganj. 26. Ma kakvim jelima da se nasiti stomak, rodie se semena plotske pohote, i um, savladan teinom jela, vie nee biti u stanju da dobro upravlja kormilom rasuivanja. Um ne opija samo neumerena upotreba vina: njega obino ini klimavim i kolebivim i liava ga istih i neporonih pomisli ak i izobilje svakovrsnih jestiva. Uzrok razvrata i pogibli Sodomljana bio je, ne samo opijanje vinom, nego i presitost stomaka. Sluaj kako Gospod preko proroka ukoreva Jerusalim (Jez.16,49). Zbog ega je sagreila sestra tvoja, Sodoma, ako ne stoga to je jela hleb svoj do sitosti i presitosti? Oni su takvom presitou hlebom bili raspaljeni neugasivim arom plotske pohote, te su, po sudu Boijem, bili sa neba saeeni sumpornim ognjem. Ako je njih, na taj nain, jedino neumerenost u upotrebi hleba zbog strasti presitosti sunovratila u ponor razvrata, ta rei o onima, koji, pri cvetajuem zdravlju tela, sebi dozvoljavaju da jedu meso i piju vino u neumerenoj koliini, upotrebljavajui ih onoliko koliko im naaptava samougodljiva pohota, a ne koliko zahteva nemo. 27. Sveti oci kao meru uzdranja utvruju da hranu, koju moramo da primamo radi podravanja ivota tela, prestanemo da jedemo dok u nama jo postoji elja za jelom. Sudei po tome, i nemoan telom moe da projavi vrlinu uzdranja u savrenstvu jednako kao i krepak i zdrav, tj. ukoliko snagom volje bude obuzdavao elju za jelom kada zemljanost tela ne bude imala potrebu za njom. Jer, i apostol kae: Staranje za telo ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14). On nije sasvim zabranio da vodimo brigu o telu, nego samo zapoveda da pri tome nemamo pohotu. On je odbacio pohotljivu brigu o ploti, ali razumno, neophodno staranje za ivot nije iskljuio. Prvo je zabranio da kroz poputanje telu mi ne bismo upali u pogubna pohotljiva dela, a drugo je dozvolio da se telo, oslabljeno nerazumnom strogou, ne bi pokazalo nemono za ispunjavanje naih duhovnih zanimanja i napora. 28. Prema tome, mera uzdranja treba da bude odreena sudom savesti svakog. Svako je duan da sebi odredi koliko da se uzdrava, tj. koliko je uzdranja potrebno za borbu protiv uznemiravanja ploti. Postove, ustavom odreene, svakako treba drati. Meutim, ako posle njih ne budemo uvali uzdranje u hrani, njihovo nas izvravanje nee dovesti do savrene istote. Gladovanje u viednevnim postovima e doneti samo kratkotrajnu iscrpljenost i zamor tela, ali ne i istotu celomudrenosti, ukoliko mu bude sledilo nasienje tela do sitosti: jer, istota due je nerazdvojno povezana sa gladovanjem stomaka. Postojanu istotu celomudrenosti nema onaj ko ne moe da dri trajnu ravnomernost uzdranja. Strogi postovi ostaju bez koristi ukoliko za njima sledi preterano poputanje u hrani: plod njihov brzo e biti izgnan strau stomakougaanja. Stoga je razumnije umereno svakodnevno potkrepljivanje hranom, negoli povremeni dugi i krajnje strogi postovi. Neumereno nejedenje moe ne samo da pokoleba postojanost i vrstinu due, nego i da vrenje molitve, usled nemoi tela, uini beivotnim.
18

29. Radi ouvanja istote due i tela nije dovoljno samo uzdranje u hrani: njemu treba dodati i druge duevne vrline. Najpre se treba nauiti smirenju kroz vrlinu posluanja, skruenosti srca i iznuravanja tela. Posedovanje novca treba ne samo izbegavati, nego i samu elju za njim - iz korena upati. Jer, nije dovoljno nemati ih (to najveim delom biva i po neophodnosti), ve ne treba dopustiti ni samu elju da ih imamo ukoliko bi nam sluajno bili predloeni. Jarost gneva, takoe, treba savlaivati, teinu tuge nadvladavati, sujetnu slavu prezirati, nadmenost gordosti gaziti, i nepostojanost i lutanje uma obuzdavati neprestanim seanjem na Boga. Svaki put treba da se [potrudimo] da srce od matajueg lutanja vratimo ka sagledavanju Boga. Jer, lukavi neprijatelj e pokuavati da se prikrade u skrivnice srca da bi nam um odvukao od sagledavanja. 30. Ko nije u stanju da obuzda prizive stomakougaanja, nikada nee moi da savlada pohotu koja se raspaljuje. istota unutranjeg oveka se poznaje po savrenstvu ove vrline. Jer, niko nee poverovati da se u borbi sa najsilnijim suparnicima moe nadmetati onaj koga u malom okraju savlauju najslabiji. 31. Prema tome, najpre treba da zgazimo pohotu stomakougaanja, te da svoj um olakamo ne samo postovima, nego i bdenjima, itanjem i neprestanom skruenou srca, pri seanju na sve ono ime smo bili preleeni i pobeeni, as uzdiui sa oseanjem uasa zbog mnoine grehova, as gorei eljom za savrenstvom i istotom. I treba ga dovesti do toga da, stalno zauzet podvinikim trudovima i pomislima, i samo potkrepljivanje hranom ne smatra toliko dozvoljenim predmetom zadovoljstva, koliko bremenom naloenim u vidu kazne, kome treba pristupati vie kao k neemu neizbenom za telo, negoli neemu to eli dua. Ukoliko se potrudimo da postojano budemo u takvoj duhovnoj brizi i skruenosti, ubrzo emo ukrotiti pohotljivost ploti (koja dolazi do krajnjeg besnila ako je tovarimo jelima), te otupiti njen poguban alac. Tako emo, pri obilju suza i neprekidnog srdanog plaa, ugasiti pe naega tela koju je u nama, kroz udeavanje sluajeva za greh i uzbuivanje strasti, raspalio car vavilonski, tj. avo. Njima nas on, slino dodavanju nafte i smole u pe, silnije razgoreva (na nepotrebno), sve dok blagodat Boija, vejanjem rosnog duha, u srcima naim sasvim ne ugasi plamen plotske pohote. Prema tome, naa prva borba se sastoji u tome da eljom za savrenstvom ugasimo pohotu za obilnom ishranom i stomakougaanjem. Stoga ne samo to sagledavanjem vrlina treba da savlaujemo elju za izlinom hranom, ve i samu neophodnu hranu za nau prirodu (kao nekorisnu za celomudrenost), treba da primamo sa briljivom srdanom opreznou. Prohoenje naeg ivota treba da ustrojimo tako da se ni u koje vreme ne odvajamo od duhovnih zanimanja, osim kada nas slabost tela prinudi na neophodno staranje o njemu. ak i tada kada se potinimo toj neophodnosti, vie zadovoljavajui ivotne potrebe, negoli robujui udnji due, mi smo duni, to je bre mogue, da je ostavljamo s obzirom da predstavlja delo koje nas odvlai od spasonosnih zanimanja. Ni u vreme samog primanja hrane ne treba da se odvajamo od tih zanimanja. Jer, mi nikako neemo moi da se uzdrimo od naslaivanja predloenim jelima ukoliko se dua, prikovavi panju za Boanstveno sagledavanje, ne bude u isto vreme naslaivala ljubavlju prema vrlinama i lepotom nebeskih stvari. I uopte, sve sadanje e [ovek] moi da se prezre kao truleno ukoliko se pogled uma nerazdvojno bude drao prikovan za netrulena i vena dobra. On e tako jo za vreme prebivanja u telu srcem okusiti blaenstvo budueg ivota. 32. Pobedivi takvim raspoloenjem pohotu stomakougaanja i obilne ishrane, [sada] ve ne kao sluge ploti, mi emo biti smatrani kao dostojni da stupimo i u vie borbe, tj. da se sukobimo sa neistim silama, koje obino stupaju lino u borbu samo sa
19

pobednicima. Na taj nain se savladavanje plotskih elja pokazuje kao neka najvra osnova svih borbi. Ne pobedivi svoju plot, niko ne moe da se pravilno bori. A ko se ne bori pravilno, nee biti uvenan. 33. Hoe li da uje istinskog borca Hristovog, koji se bori po zakonitom pravilu ratovanja? Pazi. Ja, govori on, dakle, tako trim, ne kao na nepouzdano; tako se borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaujem ga, da propovedajui drugima ne budem sam odbaen (1.Kor.9,26-27). Vidi li kako je on u sebi samom, tj. u ploti svojoj, kao na nekom najtvrem osnovu, utvrdio glavno delo ratovanja, i sav uspeh borbe postavio jedino na iznuravanju ploti i pokoravanju tela svoga? Ja, govori, dakle, tako trim, ne kao na nepouzdano. Ne tri na nepouzdano onaj ko sagledava nebeski Jerusalim i u njemu ima nepokretni cilj prema kome je duan da nepokolebivo usmerava kretanje srca svoga. Ne tri na nepouzdano onaj ko se, zaboravljajui ono to je iza, prua ka onome to je napred, stremei ka naznaenoj nagradi nebeskoga prizvanja Boijega u Hristu Isusu (Fil.3,13-14). Prema njoj ustremljujui uvek pogled svoga uma, i urei sa svom gotovou srca svoga, on sa uverenou uzvikuje: Dobar rat ratovah, trku zavrih, veru odrah (2.Tim.4,7). Budui svestan da je sa upornou i revnou po savesti trao za mirisom ulja Hristovih (Pesm.1,3), te da je umrtvljavanjem ploti uspeno odrao pobedu u duhovnoj borbi, on sa nesumnjivom nadom navodi, govorei: Sad me eka venac pravde, koji e mi u onaj Dan dati Gospod, pravedni Sudija (2,Tim.4,8). A da bi i nama otkrio slinu nadu na nagradu, ukoliko u podvigu toga teenja budemo podraavali njemu, on dodaje: Ali ne samo meni, nego i svima koji sa ljubavlju oekuju Dolazak njegov (2.Tim.4,8). On sveano objavljuje da u Dan suda i mi sebe moemo da uinimo priesnim njegovom vencu ukoliko, ljubei dolazak Hristov (ne samo onaj u kome e se javiti onima koji to ne ele, ve osobito onaj u kome On uvek hodi ka svetim duama), odrimo pobedu u borbi kroz umrtvljenje ploti. O tom poslednjem dolasku Gospod govori u Jevanelju: Ja i Otac moj doi emo k njemu i u njemu emo se nastaniti (Jn.14,23). I jo: Evo stojim na vratima i kucam; ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau sa njim, i on sa mnom (Otk.3,20). 34. Uostalom, govorei: Ja tako trim, ne kao na nepouzdano, apostol ne opisuje samo podvig tranja koji je izvrio (to se osobito odnosi na ustremljenje uma i plamenost njegovog duha, kojim je sa svom revnou sledovao Hristu, sa nevestom govorei: Za tobom i za mirisom tvog mira trim, (Pesm.1,3), i jo: Dua se moja prilepila za tebe, (Ps.62,9), ve svedoi da je i u drugoj vrsti rata odrao pobedu, navodei: Tako se borim ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaujem ga (to se osobito odnosi na teke trudove uzdranja, na telesni post i iznuravanje ploti). On tu sebe predstavlja kao budnog borca sa svojim telom, istiui da mu nije uzaludno zadavao udarce uzdranja. Naprotiv, on je kroz umrtvljavanje svoga tela uspeo da stekne pobedniko slavlje: ukrotivi ga bievima uzdranja i izmodivi ga udarcima poenja on je pobedniku duhu dostavio venac besmrtnosti i palmu netrulenosti. Vidi li zakoniti poredak borbe, primeuje li ishod duhovnog sukobljavanja, tj. kako se ratnik Hristov, odravi pobedu nad buntovnikom - telom, i bacivi ga pod noge svoje kao veliki pobednik, vozi na pobednikoj koiji! On ne tri na nepouzdano, jer je uveren da e ubrzo ui u sveti grad, nebeski Jerusalim. Tako se borim u postovima, tj. u umrtvljavanju tela, ne kao onaj koji bije vetar, tj. ne kao onaj koji uzaludno zadaje udarce uzdranja. Jer, on umrtvljavanjem svoga tela nije poraavao pust vetar, nego duhove zlobe koji su ga napadali. Jer, onaj ko kae: Ne kao onaj koji bije vetar, podrazumeva da ne pobeuje pusti i prazan vetar, nego neke koji se nalaze u njemu. Prevladavi borbe ove vrste (tj. sa telom)
20

on, ukraen mnogim pobednikim vencima, iznova stupa [u borbu], te se podvrgava napadima najsilnijih neprijatelja. I pobedivi prve zavidljivce, on je sa dobrom nadom poeo govoriti: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12). 35. Za Hristovog borca, sve dok je u telu, nikada ne nedostaju sluajevi za zadobijanje venaca za ratovanje. Naprotiv, koliko se vie venava uspesima svojih pobeda, toliko mu predstoji silniji poredak borbe. Jer, na njega, pobedonosnog vojnika Hristovog, koji je pobedio i pokorio svoju plot, ustaje gomila protivnika, vojska neprijatelja, budui razdraena njegovim pobedama. To [se dogaa] da Hristov vojnik, razneujui se pokojem mira, ne bi poeo da zaboravlja slavne borbe svoga ratovanja, te da, opustivi se od nerada, u oseanju bezbednosti od neprijatelja, ne bi izgubio gotovost i hrabrost da ispoljava pobedniko junatvo koje je dostojno najviih nagrada. Prema tome, ukoliko ne slabimo, ve uzrastamo u sili i hrabrosti, i elimo da postignemo najvie pobednike trijumfe, treba u istom tom poretku da prohodimo borbe podvinitva: najpre da izvrimo ono zbog ega bismo zajedno sa apostolom mogli da kaemo: Tako se borim. ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaujem ga, a zatim, kada dobijemo taj boj, da stupimo i u onaj posle koga bismo opet sa apostolom mogli govoriti: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju. Jer, sa njima mi nikako ns moemo stupiti u borbu ukoliko nismo odneli pobedu nad telom. Mi se nikada neemo udostojiti da isprobamo borbu sa duhovima ukoliko jednako bivamo savlaivani u borbi sa ploti i poraavani u sukobljavanju sa stomakom. I tada e nas apostol pravedno prekoreti: Drugo vas iskuenje nije snalo osim oveijeg (1.Kor.10,13). 36. Monah koji eli da dostigne podvig unutranje borbe, prethodno treba sebi da odredi da, pre ustavom odreenog i za sve zajednikog asa potkrepljavanja hranom i izvan trpeze, nipoto ne uzima neto od hrane ili pia, ma kakva ga prijatnost i sladost inae mamila. Takoe, i posle zavretka trpeze neka se ne usudi na neto slino, pa ak ni u najmanjoj meri. Isto tako, on treba da se dri vremena i mere sna koji su ustavom utvreni. I strasti te vrste treba da odsecamo sa istom revnou sa kojom odsecamo bludnu strast. Jer, kako e ugasiti raspaljenost plotske elje onaj ko ne moe da savlada izline elje stomaka? I kako e moi da pobedi tajne strasti, koje niu bez ikakvog svedoka, onaj ko ne moe da ukroti vidljive i male strasti? 37. Mi treba da se bojimo neprijatelja koji se nalazi u nama samima, a ne spoljanjeg protivnika. Jer, u nama se vodi neprestana unutranja borba. Ukoliko tu odnesemo pobedu, sve spoljanje borbe e postati nitavne. Za Hristovog vojnika e sve postati mirno i sve e mu se pokoravati. Mi uopte neemo imati potrebu da se bojimo neprijatelja spolja ukoliko se ono to je unutra u nama, budui pobeeno, pokorava duhu. Mi ne treba da verujemo da je nama, za postizanje savrenstva srca i istote tela, dovoljan samo post koji se sastoji u uzdranju od vidljivih jela. Ne, njemu treba pridodati jo i post due. Jer, i ona ima svoja tetna jela. Udebljavi se od njih, ona moe da upadne u ponor sladostraa i bez obilja telesne hrane. Njena hrana je osuivanje, i to - vrlo prijatna hrana. Gnev je takoe njena hrana, premda ne tako laka, ve povremeno tetna, ak i smrtonosna. Zavist je hrana due, koja otrovno pozleuje njene sokove i koja je neprestano mui alou zbog srenih uspeha drugih. Sujeta je [takoe] njena hrana, koja je privremeno naslauje prijatnim ukusom, a posle je ini pustom, obnaenom i lienom svake vrline, ostavljajui je besplodnom i nesposobnom da donosi duhovne plodove: ona ne samo da je liava nagrade za velike trudove, nego i privlai veliku kaznu. Svaka pohota
21

i bluenje nepostojanog srca jeste neka paa due na svojevrsnom pasitu koje je hrani tetnim jelima, i koja je ine nepriesnom nebesnog hleba i tvrde hrane. Uzdravajui se od svega toga u naem svetom poenju, srazmerno svojim silama, uiniemo svrsishodnim i dobroplodnim i dranje telesnog posta. Jer, naprezanje ploti koje je sjedinjeno sa skruenou duha predstavlja najprijatniju rtvu Bogu: ono e u istim i lepo ukraenim skrivnicama srca izgraditi obitalite dostojno Njegove svetosti. Meutim, ako mi, postei telesno, budemo uhvaeni u mreu najpogubnijih duevnih strasti, iznuravanje tela nam vee doneti nikakve koristi. Jer, tada emo ostati oskvrnjeni u naem dragocenijem delu, tj. ostati neispravni onim delom nae prirode koji u pravom smislu moe da postane stanite Svetoga Duha. Jer, obitalite Boga i hram Duha Svetoga nije trulena plot, nego isto srce. Prema tome, kada posti na spoljanji ovek, treba i unutranjeg uzdravati od tetne hrane. Njega naroito treba da predstavljamo istim Bogu da bismo se udostojili da u sebe primimo Hrista kao posetioca, kao to savetuje sveti apostol govorei: Da se Hristos verom useli u srca vaa (Ef.3,16-17). 38. Treba birati hranu koja stiava i ne budi ar plotske pohote, koja se lako nabavlja i koja je saobrazna sa optim obiajem i upotrebom bratije. Stomakougaanje se projavljuje na tri naina: jedan podstie da primamo hranu pre asa koji je ustavom utvren; drugi podstie da se presiujemo i prepunjavamo stomak hranom, bez obzira na kvalitet; trei podstie da se zadovoljavamo jedino najukusnijim i najprobirljivijim jelima. Stoga protiv stomakougaanja monah treba da dri trojako pravilo: prvo, da eka ustavom utvreno vremena za razreenje obeda: zatim, da ne poputa [elji] za presiavanjem; i tree, da se zadovoljava prostom i jeftinom hranom. I ono to u vezi sa hranom nije saobrazno sa optim obiajem i upotrebom, najdrevnije predanje otaca ne odobrava, budui da je oskvrnjeno sujetom, tatinom i hvalisavou. Nikog od onih koji su se odlikovali darom znanja i rasuivanja i od onih koje je blagodat Boija isturila napred kao najblistavija svetila za podraavanje mi nismo videli da su se uzdravali od jedenja hleba, koji se smatra prostim i jeftinim. I obratno, mi nikada nismo videli da je neko od onih koji su upotrebljavali zelje, povre i plodove sa drveta bio meu najiskusnijim muevima, ili da se udostojio blagodati rasuivanja i znanja. 39. Dela ljubavi treba pretpostavljati postu. Tome smo se nauili kod egipatskih otaca. Jer, kada smo mi, elei da saznamo pravila ovih staraca, doli iz Sirije u Egipat, oni su nas primili sa neobino ivom srdanom toplinom. Ma kuda da smo prolazili, radi naeg uspokojenja se nisu ograniavali dranjem asa za primanje hrane koji je odreen ustavom, kao to smo navikli da vidimo u palestinskim manastirima. Naprotiv, oni su uvek razreavali upotrebu hrane pre naznaenog asa, izuzev sredom i petkom. Kada smo pitali zato se kod njih tako slobodno zaobilazi pravilo svakodnevnog posta, jedan od staraca namje odgovorio: "Post je uvek sa mnom, a vas ne mogu imati svagda sa sobom. Osim toga, post predstavlja proizvoljnu [samovoljnu] rtvu, premda i jeste veoma koristan i uvek potreban, a ispunjavanje dela ljubavi je neodloan zahtev zapovesti. Prema tome, primajui Hrista u vama, ja sam duan da ga nahranim. A kada vas ispratim, ja u radi Njega uinjeno snishoenje moi da nadoknadim stroijim postom. Jer, ne mogu svatovi postiti, dok je enik sa njima. Nego e doi dani kad e se oteti enik od njih, i onda e postiti u one dane" (Lk.5,34-35). 40. Kao to govore sveti oci, krajnosti su podjednako tetne: i preterivanje u postu i presiavanje stomaka. Mi znamo neke koji nisu bili pobeeni stomakougaanjem, ali su bili oboreni zbog prekomernog posta. Oni su upali u istu strast stomakougaanja zbog slabosti koja je proizala od prekomernog posta.
22

41. Mi treba da se pobrinemo i o tome da ne primamo hranu pre odreenog vremena ili preko mere (i pored elje plotskog zadovoljstva), i o tome da je upotrebljavamo u odreeni as, ak i ako nam se ne jede. Jer, i prekomernu elju plotskog zadovoljstva i odvraanje od hrane pobuuje na neprijatelj. Osim toga, neumereno uzdranje je tetnije od presitosti. Jer, od poslednjeg je, zbog pokajanja, mogue prei na pravilno dejstvo, a od prvoga - nije. 42. O tome kako da se proe izmeu dve krajnosti, drei razumnu umerenost, preanji oci nai su esto rasuivali. Svim vrstama hrane oni su pretpostavljali hleb. Kao meru njegove upotrebe oni su odredili dva nevelika hleba, teka oko funte*'(400 gr.). 43. Opte pravilo umerenog uzdranja sastoji se u tome da svako prema snazi, prema stanju tela i uzrastu jede onoliko hrane koliko je potrebno za podravanje telesnog zdravlja, a ne koliko zahteva elja za prejedanjem. Onaj ko ne dri podjednaku meru, nego as prekomerno posti, as se prejeda, teti kako molitvi, tako i celomudrenosti: molitvi zato to od nejedenja ne moete da bude bodar, zbog nemoi naginjui ka snu; a celomudrenosti - zato to oganj plotske pohote, koji se rasplamsava od prekomerne upotrebe hrane, produava da dejstvuje i u vreme strogog posta. 44. Umereno upotrebljavati hranu, po miljenju otaca, znai svakodnevno koristiti samo onoliko jela koliko je potrebno da bi se, i po okonanju obeda, jo uvek oseala glad. Takva mera e uvati duu i telo u jednakom stanju, i nee oveku dopustiti da upada ni u prekomerni post (koji raslabljuje telo), ni u presiavanje (koje optereuje duh). 45. Predlaemo jo jednu spasonosnu pouku blaenog Makarija, kako bismo nau knjigu o uzdranju i postovima korisno zavrili miljenjem [velikog] mua. On kae da monah treba razumno da se dri dela posta kao da e u telu prebivati sto godnna i da obuzdava duevne pokrete (tj. da zaboravlja uvrede, da izbegava tugu, da patnje i liavanja ne smatra ni u ta) kao da e umreti sledeeg dana. Time se u odnosu na prvo, tj. post, savetuje duekorisna blagorazumnost koja monaha podstie da uvek ide putem podjednake strogosti u uzdranju, koja mu, ak u sluaju nemoi tela, ne dozvoljava da od uzdranosti pree ka suvinosti, a u odnosu na drugo, tj. obuzdavanje duevnih pokreta spasonosna velikodunost, kojom je u stanju da prezire ne samo ono to u ovome svetu izgleda poeljno, nego i nesree i alosti, drei ih za nitavne, ostajui nepokolebiv i postojano ustremljujui pogled uma ka onome na ta svaki dan i svaku minutu oekuje da bude pozvan. b) BORBA SA DUHOM BLUDA (VI knjiga pravila) 46. Po predanju otaca, druga borba kod nas jeste borba sa duhom bluda. Ona je svagdanja, ljuta i dua od drugih. Veoma su retki oni koji je u potpunosti savlauju. Ona poinje da se javlja od prvog uzrasta zrelosti i ne prestaje pre pobede nad ostalim strastima. Poto je nain napadanja dvojak, i poto je oruje za borbu dvostruko, i oruje odbrane treba da je dvojako. Za sticanje savrene istote celomudrenosti nije dovoljan samo telesni post: vanija od njega treba da bude pokajnika skruenost duha i neprekidna molitva protiv najneistijeg duha. [Njih treba da prate] neprestano pouavanje u Svetom Pismu, sjedinjeno sa umnim delanjem, telesni trud i rukodelje koje srce uzdrava od lutanja i koje ga vraa u sebe, i vie od svega - istinsko duboko smirenje, bez koga ni nad jednom strau nikada ne moe biti zadobijena pobeda.
23

47. Preobraaj ove strasti uslovljen je savrenim oienjem srca, iz koga se, po rei Gospoda, isputa otrov te bolesti. Jer iz srca, kae On, izlaze zle pomisli... preljube, blud i ostalo (Mt.15,19). Prema tome, najpre treba oistiti ono otkuda izlazi izvor ivota i smrti, kao to govori Solomon: Svrh svega to se uva uvaj srce svoje, jer iz njega izlazi ivot (Pri.4,23). Jer, telo se pokorava njegovoj volji i vlasti. Naravno, zakon isposnike oskudnosti u hrani treba slediti sa svim usrem da telo, presieno obiljem jela i protivei se zapovestima due, u svome ludilu ne bi oborilo svog rukovoditelja - duha. Meutim, ukoliko svu sutinu svoga delanja stavimo samo na iznuravanje tela, ne postei istovremeno duom od drugih strasti, i ne zanimajui se poukom u Boanstvenom ili drugim duhovnim delanjima, mi neemo moi da stignemo na vrh istinske istote. Jer, u tom sluaju e ono to je vladalako oskvrnjivati nae telo, koje moe biti i isto. Prema tome, po ukazanju Gospoda, mi treba najpre da iznutra oistimo au i zdelu da bi i spolja bile iste (Mt.23,26). 48. Ostale strasti se, pored ostalog, obino oiuju i optenjem sa ljudima i svakodnevnim poslovima i delima. One se nekako lee i samom neprijatnou i dosadom zbog padanja u njih. Tako, na primer, porivi gneva, ponienja i netrpeljivosti se, osim srdanom poukom i bodrom panjom, lee i poseivanjem bratije i estim izazivanjem samih strasti. Jer, budui izazivane i ee ispoljavane, one se ee i izobliavaju i, stoga bre i lee. Ova, pak, bolest pored iznuravanja tela i skruenosti srca ima potrebu i za usamljenou i udaljavanjem od ljudi kako bi se, poto povodi za njeno pogubno grozniavo raspaljivanje budu uklonjeni, bre dolo do stanja savrenog ozdravljenja. Kao to je za one koji boluju od neke bolesti korisno da im se tetna jela ne iznose pred oi (da se pri pogledu na njih ne bi pojavila smrtonosna elja), tako i za proganjanje ove bolesti (tj. pohotljivosti) veoma mnogo potpomae bezmolvije i usamljenost: budui udaljena od spoljnog izazivanja raznim licima i stvarima, bolesna dua slobodnije ushodi prema najistijem umnom sagledavanju, ime lake sa korenom moe iupati zarazno uzbuivanje pohote. 49. Jedna je stvar - biti uzdrljiv, a druga - biti edan, i postii nepomueno stanje celomudrene neporonosti i devstvene nevinosti. Ova vrlina pripisuje se samo devstvenicima i devstvenicama duom i telom, kakvi su, na primer, u Novom Zavetu - oba Jovana (Pretea i Jevanelist), a u Starom - Ilija, Jeremija i Danilo. Pravedno se moe smatrati da na njihovom stepenu stoje i oni koji su, posle pada, dugotrajnim podvinikim trudovima i revnosnim iskanjem izgubljenoga dostigli do stanja istote i neporonosti duevne i telesne i koji alac ploti ne oseaju toliko usled napada sramne pohote koliko zbog pokreta prirode. Takvo stanje je, dakle, kaemo, krajnje teko postii meu mnogim ljudima, a moda ak i nemogue! To, uostalom, neka svako sam sazna kroz ispitivanje svoje savssti i neka ne oekuje da ga obavesti nae rasuivanje. Mi ne sumnjamo da postoje mnogi koji se uzdravaju, koji retke ili svakodnevne napade ploti progone i savlauju as strahom od venog ognja, as eljom Carstva nebeskog. Starci smatraju da moe da se desi da oni ne budu sasvim rastrojeni i pobeeni strasnim razdraivanjima, ali da jo uvek nisu obezbeeni od napada i ranjavanja. Jer, onaj ko se bori neizbeno ponekad doivljava uznemirenost i ranjavanje, premda esto i pobeuje i savlauje protivnika. 50. Ako sa apostolom treba da se zakonito podvizavamo duhovnim podvigom (2.Tim.2,5), potrudimo se da sa svom revnou pobeujemo tog najneistijeg duha, i to ne svojim silama (budui da je ovekovo usilje nemono), nego nadajui se na pomo Gospodnju. Jer, dua se nee osloboditi ove strasti koja ne odustaje od pokuaja da je
24

pobedi sve dok ne postane svesna da je uspeno voenje borbe iznad njenih moi, te da (ukoliko ne bude potkrepljena pomoi i zastupnitvom Gospoda) svojim usiljem i svojom revnou nikako ne moe odrati pobedu. 51. Svaki uspeh u vrlini jeste delo blagodati Gospodnje. I savlaivanje svake strasti jeste Njegova pobeda. Utoliko pre je ovo delo (tj. sticanje istote i savladavanje pohotne strasti) naroita blagodat i dar, kao to potvruje miljenje svetih otaca i iskustvo oienja od strasti, po svedoenju onih koji su se udostojili da ga steknu. Jer, ne oseati alac ploti je, na neki nain, isto to i - prebivati u telu i izai iz ploti, i - biti odeven u plot i biti izvan prirode. Zbog toga ovek, da tako kaem, ne moe na svojim krilima da uzleti na takvu nebesku visinu savrenstva, ukoliko ga blagodat Gospodnja iz zemaljskog blata ne izvue darom istote. Jer, ljudi u telu se ni jednom vrlinom tako uspeno ne upodobljuju anelima, podraavajui njihov ivot, kao sticanjem blagodati istote. Njome oni, premda ive na zemlji, po apostolu, imaju ivljenje na nebesima (Fil.3,20). Njome oni u smrtnom telu ve poseduju ono to se obeava svetima u buduem ivotu, po odlaganju trulene ploti. 52. Pouj ta kae apostol: Svaki koji se bori od svega se uzdrava (1.Kor.9,25). Nama, u naem duhovnom podvinitvu, on kao obrazac postavlja onoga ko se bori na trkalitima. Radi uspeha u borbi, on se uzdrava ne samo od zabranjene hrane, pijanstva i netrezvenosti, nego i od nerada, besposlice i lenjosti. Postojanim upranjavanjem i pronicanjem u delo, on se stara da razvije svoje sile i zadobije vetinu. On ostavlja svaku brigu i alost zbog itejskih i supruanskih dela, muei se samo brigom o uspehu i pobednikom vencu. Naroito se on brine da se sauva ist od plotskog oskvrnjenja, da se ak ni u snu ne zavara nekakvim sramnim matanjima kako ne bi umanjio silu zadobijenu posle dugog vremena i velike brige. Iz toga moe videti sve to treba da radi i duhovni podvinik. Moe videti i to da je za uspeh u duhovnom delanju i tebi potrebno da prvenstveno uva istotu i celomudrenost. Prema tome, istota je potrebna i u svetskim spoljanjim nadmetanjima za trulene vence. Koliko tek ona beskrajno neophodnija u naem duhovnom unutranjem stremljenju ka nebeskim vencima? Kod nas se zahteva ne samo spoljanja istota od telesnog greha, ili nevoljnog oskvrnjenja, nego naroito unutranja istota misli i oseanja. Mi na svaki nain treba da sauvamo iste same skrivnice srca. Ono to oni (tj. trkai na trkalitu) ele da imaju samo telesno, mi treba da posedujemo u dubinama savesti, u kojoj na podvigopolonik Gospod posmatra sve, pa i najmanje, pokrete naeg proizvoljenja. Prema tome, ono to ne smemo da uinimo javno, ne treba da dopustimo da iznikne ni u unutranjosti kroz neoprezne pomisli, i onim to je sramota pred ljudima ne treba da se oskrnavljujemo srce kroz tajno saglaavanje. Jer, od ljudi se to i moe sakriti, ali ne i od anela i od samog svemogueg Boga, od koga se nikakva tajna ne moe utajiti. 53. Znak i mera savrenstva steene istote jeste odsustvo svakog matajueg obraza ak i kada se odmaramo ili spavamo dubokim snom. Ako se on i javi, pri takvom stanju, ipak ostaje nemoan da pokrene bilo kakve pohotne pokrete. Jer, takvi pokreti slue kao veran znak da dua jo nije dostigla savrenstvo, premda se i ne uraunavaju u krivicu i greh. im matajui obrazi uspevaju da proizvedu takvu neprijatnost, oigledno je da strast jo nije u potpunosti iskorenjena. 54. Svojstvo pomisli koje se za vreme trajanja dana ne uvaju sasvim revnosno, ispoljava se za vreme nonog pokoja. Stoga, kada nam se desi navedena neprijatnost, ne treba da krivimo san, nego nepanju u prethodnom vremenu. U tome treba da vidimo
25

ispoljavanje bolesti koja se skriva u unutranjosti i koju nije prvi porodio noni as. On ju je samo izveo na povrinu koe, u vreme potkrepljenja tela snom, dok se ona, u stvari, nalazila u unutranjim nitima due. Unutranji plamen strasti smo mi sami zapalili, hranei se u toku celoga dana ravim pomislima. I telesne bolesti se ne raaju onda kada se vidljivo projavljuju, nego se obrazuju ranije i to od hrane koja je tetna za zdravlje i od koje se sabiraju ravi sokovi. 55. Znajui bolje od svih prirodu svoga stvorenja, i sam Bog, Tvorac i Sazdatelj celokupnog ljudskog roda, leenje usmerava ka uzrocima nastanka ove strasne bolesti i kae: Svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve je uinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Napominjui o sladostrau oiju, On ipak vie izobliava unutranje oseanje koje se ravo koristi njihovom uslugom gledanja. U stvari, srce koje je bolesno i ranjeno strelom pohote gleda sa eljom, te dar gledanja koji mu je Tvorac pruio na dobro, po svojoj strasnosti, obraa na sluenje ravim delima, ulom vida izvodei na videlo bolest sladostraa sakrivenu u njemu. Zbog toga se spasonosna zapovest i upuuje onome ijom strasnou proizilazi zlo ranjavanje kroz gledanje. Jer, ne kae se: "Na svaki nain uvaj oi svoje", nego: Svrh svega to se uva uvaj srce svoje (Pri.4,23). 56. Neka nam prvo i glavno delo uvanja istote srca bude da to je mogue bre iz naih misli izagnamo seanje na lice enskog pola (ak i majke, sestre, srodnice ili svete ene) koje nam se po tananom dejstvu avolske pakosti prokrada u um. Inae. ako se dugo zadrimo na takvim pomislima, neprijatelj na i obmanjiva moe na um od ovih ena neprimetno da prevede na one preko kojih bi mogao posejati misli koje su tetne za duu. Starajui se, stoga, da ispunimo zapovest: Svrh svega to se uva uvaj srce svoje, mi smo duni da, po prvobitnoj zapovesti Boijoj, paljivo pazimo na smrtonosnu glavu zmije (Post.Z), tj. zaetke zlih pomisli preko kojih avo pokuava da ue u nau duu. Ukoliko se desi da, zbog naeg nemara, njegova glava prodre u nae srce treba da pazimo da za njom ne poe i celokupno njegovo telo, tj. da se od neistih misli ne porodi i saglasnost na grehovno naslaivanje. Ukoliko, pak, bude puten u unutranjost, neprijatelj e zapleniti duu i konano je ubiti svojim smrtonosnim ugrizom. Sve bezbonike na zemlji koji niu, tj. plotska oseanja, mi smo duni da zatiremo od jutra njihovog raanja (Ps.100,8), i da razbijamo o kamen sinove Vavilona, dok su jo deca (Ps.136,9). Jer, ako ne budu razbijeni dok su jo neni i slabi, oni e, uzrastavi zbog naeg povlaivanja, sa velikom silom ustati na nas, te e nas ili pogubiti, ili e biti pobeeni, premda ne bez velikih uzdaha i napora. Jer, kada se jaki, tj. duh na, naorua i uva svoj dvor, tj. uva mir naeg srca strahom Boijim, imanje je njegovo na miru (Lk.11,21), tj. plodovi njegovih trudova i vrlina, steeni nakon dugog vremena. A kada doe jai od njega i nadvlada ga, tj. avo kroz saglasnost sa pomislima koje ubacuje, uzme sve oruje njegovo u koje se uzdao, tj. seanje na Pisma, ili strah Boiji, i razdeli to je zaplenio od njega (Lk.11,22), tj. navike u vrlinama razveje porocima koji su im suprotni. 57. Ovo je, kae sveti Pavle, volja Boija - svetost vaa (1.Sol.4,3). I da u nama ne bi ostavio sumnju ili tamu nerazumevanja oko toga ta upravo naziva svetou (da li pravdu, ili ljubav, ili smirenje, ili trpljenje - budui da se svim tim vrlinama stie svetost), on dalje otvoreno istie: Da se uvate od bluda, i svaki od vas da zna drati svoje telo u svetosti i asti, a ne u strasnoj elji, kao i neznaboci koji ne poznaju Boga (1.Sol.4,3-5). Pogledaj kakvim pohvalama on prevaznosi celomudrenost, nazivajui je au sasuda, tj. tela naega i svetinjom. Prema tome, onaj ko prebiva u strasti pohote, nalazi se u stanju beaa i neistote i njegov ivot je tu svetosti. Neto dalje, opet nazivajui celomudrenost svetou, sveti Pavle dodaje: Jer nas ne prizva Bog na neistotu, nego u
26

svetost. Koji, dakle, odbacuje (istotu) ne odbacuje oveka nego Boga, koji je i dao Svetoga Duha svoga vama. (1.Sol.4,7-8). On je svojoj zapovesti dao nerazruivu silu i vanost govorei da onaj ko je odbacuje ne prezire oveka, tj. njega koji je zapovedio, nego Boga koji kroz njega govori, koji je srce nae naznaio za obitalite Duha Svetog. Vidi li kakvim pohvalama (premda i prostim reima) on hvali ovu vrlinu! On, najpre, njoj pripisuje svetost; zatim utvruje da se njome sasud naega tela oslobaa od svake neistote; potom, da e sasud prebivati u asti kao svetinja kada izbaci sramnu neistotu; i, na kraju, da preko nje Sveti Duh postaje obitavatelj naeg srca (to i jeste njeno najvie preimustvo). 58. Naveu i drugo slino svedoanstvo istog apostola. Piui Jevrejima, on kae: Starajte se da imate mir sa svima i svetost, bez koje niko nee videti Gospoda (Jev.12,14). I ovde on jasno potvruje da bez svetosti, koju on obino naziva neporonou i istotom due i tela, nikako nije mogue videti Gospoda. 59. to je uzvienije i nebeskije dostojanstvo celomudrenosti, tim izaziva silnije napade neprijatelja. Stoga smo duni da se pojaano pridravamo ne samo telesnog uzdranja, nego i skruenosti srca, sa neprestanim molitvenim uzdasima, kako bismo pe nae ploti, koju car vavilonski neprestano potpaljuje arom plotskih elja, stalno gasili i hladili rosom Duha Svetoga koja silazi u naa srca. 60. Takvo raspoloenje emo uspeti da zadrimo ukoliko se uvek budemo seali da Bog i nou i danju gleda i zna ne samo naa tajna dela, nego i sve pomisli, i ukoliko budemo verovali da emo morati da mu damo odgovor za sve to se nalazi u srcu naem, kao i za sva naa dela i postupke. 61. Mi uvek treba da drimo ravnomerno umereni post kako nas ak ni za vreme sna neista matanja ne bi oskvrnjivala. Jer, ko narui razumnu meru strogosti u uzdranju od hrane, neizostavno e kasnije na isti nain naruiti i meru popustljivosti. A sa izmenom mere potkrepljavanja hranom, neizbeno e se izmeniti i svojstvo nae istote. Pri tome je neophodno imati postojano smirenje srca i trpljenje, kao i paljivo udaljavanje od gneva i drugih strasti u toku dana. Jer, im se u nama razgori oganj gneva, u nas e lako prodreti i ar pohote. Vie od svega je neophodna bodra panja nou. Jer, kao to istota i panja tokom dana priprema nonu istotu, tako i nono bdenje srcu i panji prua silu i krepost da ustane protiv svake neistote tokom dana. 62. Da li je mogue sasvim ugasiti oganj pohote, iji ar nae telo osea kao sebi priroen? Prethodno pogledajmo ta o tome misli blaeni Pavle. Umrtvite, kae on, udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). Kakve to udove on zapoveda da umrtvljujemo? Naravno, ne ruke i noge ili neke druge udove da odsecamo, ve da istrebljujemo telo grehovno, o kome govori na drugom mestu: Da bi se unitilo telo grehovno (Rim.6,6), koje, kao i svako drugo telo, ima svoje udove. Upravo njih zapoveda da umrtvimo. Na istom mestu on i nabraja koji su to udovi. Jer, rekavi: Umrtvite, dakle, udove svoje, koji su na zemlji, on produava: Blud, neistotu, strast, zlu pohotu, i lakomstvo, to je idolopoklonstvo. Prvi ud je blud, tj. greh nezakonitog telesnog spajanja; drugi blud je neistota, koja se bez ikakvog dodira sa enom dogaa za vreme sna, ili za vreme bdenja; trei ud je strast, koja, nalazei se u skrivnicama due, moe da se razgori i bez dejstva telesne pohote; etvrti ud je zla pohota, koja moe da se odnosi ne samo na navedenu neistu strast, nego i uopte na sve pogubne elje, i koja je bolest razvraene volje; i poslednji ud tela grehovnog za apostola jeste lakomstvo. Apostol savetuje da treba da se uzdravamo ne samo od tuih stvari, nego da i svoje velikoduno preziremo, kao to je zaista i postupala prva zajednica
27

verujuih koja se spominje u knjizi Dela apostolskih (Dap.4,32-35). Iz svega reenoga moe se izvesti zakljuak: ako su mnogi Hrista radi odbacili svoje imanje, pri emu su ne samo posedovanje novca, nego i samu elju za njim, odsekli od svojih srdaca, sledi da je na isti nain mogue ugasiti i raspaljivanje pohote. Jer, apostol ne bi sjedinio nemogue delo sa moguim. Priznajui i jedno i drugo moguim, on je zapovedio da i jedno i drugo umrtvimo. Blaeni Pavle je do te mere bio uveren u mogunost da se iskoreni bludna strast iz udova naih da je zapovedio ne samo da je umrtvimo, nego da se ak ni ime njeno ne izgovara meu nama: A blud i svaka neistota i lakomstvo da se i ne spominje meu vama, kao to i dolikuje svetima; ni sramotne ni lude rei ili ale, to god je nepristojno (Ef.5,3-4). Stoga i ne moe biti sumnje da strast bluda moe biti istrebljena iz udova naih. Jer, apostol je zapovedio da je odsecamo kao i gramljivost, praznoslovlje, smehotvorstvo, koje je lake odsei. 63. Uostalom, treba da znamo da i pored sve strogosti uzdranja, tj. gladi, ei, bdenja, postojanog truda, usrdnog itanja duekorisnih knjiga, mi ne moemo zadobiti neprekidnu istotu celomudrenosti, ukoliko nam ne doe u pomo naroita blagodat Boija. Neka svako zna da je duan da se neumorno upranjava u navedenim podvizima samo radi toga da bi se, trpeljivo podnosei alosti od njih i privukavi k sebi milosre Boije, udostojio Boanstvenog dara osloboenja od borbe ploti i od gospodarenja nadmonih strasti, a ne sa nadom da e sam po sebi, posredstvom njih, postii neunitivu istotu telesne celomudrenosti, koju toliko eli i trai. 64. elje sadanjih stvari ne mogu biti savladane ili odbaene, ukoliko umesto njih ne budu prihvaene druge, spasonosne. Stoga, ako elimo da istrebimo plotske elje iz naih srdaca, na njihovo mesto treba da posadimo duhovne elje kako na duh, stremei uvek ka njihovim predmetima, ne bi imao niti elju, niti vremena da obraa panju na prelesti prolaznih zemaljskih radosti. Kada se na duh svakodnevnim upranjavanjem u duhovnom delanju utvrdi u raspoloenju odricanja od svega, iskustveno e razumeti silu stiha koji svi mi esto ponavljamo, premda ga samo malobrojni, tj. opitni poimaju: Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne strane da ne posrnem (Ps.15,8). Dakle silu i smisao ovoga stiha razume samo onaj ko, dostigavi do istote tela i duha o kojoj govorimo, postane svestan da ga Gospod uva svakoga minuta da ne skrene na preanje, i da desnicu njegovu, tj. da njegova sveta dela - On ograuje. Jer, Gospod je uvek prisutan pored svetih svojih i to ne sa leve (budui da sveti mu nema nita levo, tj. zlo), nego sa desne strane. A za grenike i neiste On biva nevidljiv, zato to oni nemaju desnu stranu, na kojoj je On obino prisutan. 65. Mnogo je stepena celomudrenosti, po kojima se uzlazi do nepokolebive istote. Lestvicu takvog usavravanja celomudrenosti ja razdeljujem na est stupnjeva, koji se zapravo neprimetno prolaze, kao to i nae telo svaki dan neosetno raste, i bez naeg znanja izrasta do svoga savrenog oblika. Prvi stepen celomudrenosti je prisutan tamo gde se monah ne podvrgava smuenju od plotske pohote u budnom stanju; drugi, tamo gde se um ne zadrava na sladostrasnim pomislima; trei, tamo gde se pri vienju ene ni malo ne uznemiri eljom; etvrti, tamo gde u budnom stanju ne doputa ni proste plotske pokrete; peti, tamo gde i sama tanana saglasnost na plotsko delanje ne ranjava um u sluaju kada rasuivanje ili itanje privodi na seanje ovekovo roenje; esti, tamo gde ni za vreme sna ne biva smuen sablanjivim matanjima o enama. 66. Potpuna celomudrena istota se od poetaka uzdranja od pohotnih misli i pokreta razlikuje savrenim umirenjem plotskih uzbuenja i pokojem. Savreno sazrela
28

celomudrenost uvek uva nepomuenom i nepokolebivom istotu tela i due. Ona nije drugo do - svetost. To se deava kada telo, prestavi da eli protiv duha, pone da se saglaava sa njegovim eljama i vrlinom, i kada se oboje meusobno sjedine vrstim mirom, i, po izreci Psalmopojca, kao braa stanu da ive zajedno (Ps.132,1). Tada i Bog prebiva sa njima, budui da se kae da je u miru mesto Njegovo (Ps.75,3), tj. ne u buci rata i borbe sa strastima, nego u miru celomudrenosti i u postojanom pokoju srca. Stoga onaj ko se, kroz gaenje plotskih strasti, udostoji da stekne ovo mesto mira u isto vreme postaje i obitalite Boije. c) BORBA SA DUHOM SREBROLjUBLjA (VII knjiga pravila) 67. Trea borba koja nam predstoji jeste borba sa duhom srebroljublja, tj. sa strau koja je tua i nesvojstvena naoj prirodi. Ona se u monasima raa zbog malodunosti slaboenergine due koja nije nastrojena kako treba, i najveim delom - od ravo poloenog odricanja od sveta, u ijoj osnovi nije leala plamena ljubav prema Bogu. Pokreti ostalih strasti kao da u nama samima imaju poetak, kao da su usaeni u ovekovu prirodu i nekako unedreni u plot. Budui da su istovremene sa naim roenjem, strasti svojim pokretima predupreuju projavu sposobnosti da se razlikuje dobro i zlo. One se pobeuju jedino dugotrajnim trudom. Ta, pak, bolest (tj. srebroljublje) dolazi kasnije i spolja prilazi dui. Zbog toga ona i moe da se lake otkloni i istera. Meutim, ukoliko zbog nemara bude prenebregnuta i jednom putena u srce, ona biva pogubnija od svih. Ona se tada tee izgoni od svih, budui da postaje koren svih zala (1-Tim.6,10), sluei kao izvor buenja raznih strasti. 68. Ukoliko ugrabi vlast nad malodunom i hladnom duom monaha, ova strast ga najpre pobuuje ka malom sticanju, sa upeatljivim slikama mu opisujui neke, navodno pravedne i razumne razloge zbog kojih mu je neophodno ili da sauva neto novca prilikom odricanja od sveta, ili da ga stekne nakon odricanja. "Ono to se daje u manastiru, - ali se ona, - nije dovoljno za zdravo i krepko telo. ta e initi ako se desi telesna bolest, a kod tebe ne bude nita da bi sebi pomogao u nemoi? Manastirska sredstva za izdravanje su preoskudna, a nebriga o bolesnima prevelika. Morae da umre na bedan nain ukoliko ne bude imao neta vlastito to bi mogao da upotrebi na popravku telesnog zdravlja. Ni odea koju ti je dao manastir nije dovoljna. Zbog toga treba da ima neto ime bi mogao sebi da nabavi drugu. Na kraju, ne moe se sve vreme [ivota] provesti u istom manastiru. Prema tome, ukoliko ne pripremi sebi pare za putne trokove i prevoz preko mora, nee moi da se preseli kada bude ushteo, te e, stenjen krajnjom bedom, bez ikakvog uspeha postojano provoditi radniki i bedan ivot". Kada takvim pomislima zaplete svoj um, monah poinje da misli kako da stekne makar jedan dinar. Sa tim ciljem on trai neki posao, koji i ispunjava sa svom marljivou, bez znanja svoga ave. Prodavi, zatim, tajno [svoje rukodelje] i dobivi eljenu monetu, on se, u strahu za nju, premilja gde da je stavi, ili kome da je poveri na uvanje. Istovremeno, njega je ve poela da ga nagriza jo ljua briga o tome kako da udvostrui monetu: i on napregnuto stvara vane planove o tome ta bi kupio za nju, i kakvu bi novu korist stekao od kupljenog. A kada mu se i ta elja ostvari, pojavie se najnezasitija pohlepa za zlatom, koja se zatim sve silnije i silnije razgoreva, srazmerno sa koliinom prihoda: jer, sa umnoenjem novca, uveava se i besnilo strasti prema njemu. Kao ar na ar, dolaze i druge briljive pomisli: obeava mu se dug ivot, predstavlja starost i razne duge bolesti koje u starosti nije mogue podneti
29

ukoliko se u mlade godine ne pripremi dovoljno para. Tako se nesrena dua, budui svezana uzama ove zmije (srebroljublja), sve vie i vie razgoreva u elji da umnoi ravo zapoeto sabiranje imetka, sama u sebi raajui zarazu koja je, slino plamenu, sve jae i jae prodire. Budui sva proeta koristoljubivom pomisli, ona ni ta ne obraa srdaan pogled osim na izvor iz koga bi mogla da nabavi novac kojim bi se to bre oslobodila od bremena manastirske strogosti. Ukoliko se pojavi neka nada za dobijanje novca, ona se ve niega ne ustruava: ni lai, ni kleveta, ni krae, ni naruavanja vernosti. Jednom reju, zlato i oekivanje koristi u svemu za nju postaje bog, kao to je za druge - stomak. Providei poguban otrov ove bolesti, blaeni apostol je nazvao ne samo korenom svih zala, nego i idolosluenjem, govorei: (Umrtvite) i lakomstvo, koje je idolopoklonstvo (Kol.3,5). 69. Postoje tri vrste te bolesti koje svi oci sa jednakim gaenjem osuuju. Prva, iju smo pogubnost ve opisali, vara neke nesrenike i ubeuje ih da sabiraju ono to nisu imali ni ranije, kada su iveli u svetu; druga ih pobuuje da opet ele i da povrate ono to su ostavili na poetku svoga odricanja od sveta: trea se raa pri loem postavljanju poetka monahovanja (tj. pri nesavrenom odricanju od svega) i onima koje uspeva da zarazi duevnom hladnoom ne doputa da se savreno obnae od svih svetskih imanja, uplaivi ih buduom oskudicom i raslabivi ih neverjem: ona im zatim, usled zadravanja novca i drugog imanja, (koja su bili duni da ostave, odriui se od sveta) nikako ne doputa da dostignu jevanelsko savrenstvo. I u Svetom Pismu moemo nai primere osude te tri vrste pada, sa tekim kaznama koje ih prate. elei da dobije ono to pre nije imao, Gijezije ne samo da se nije udostojio da zadobije blagodat proroke slube (koju je trebalo da dobije od svoga uitelja po naslednom prejemstvu), nego je bio i poraen gubom zbog Jelisejevog prokletstva (4.Car.5,21-27). elei da povrati novac koji je, poavi za Hristom, odbacio, Juda je upao u izdajstvo Gospoda i izgubio apostolski in. Osim toga, on ni svoj ivot nije okonao na opti nain, ve samonasilnom smru (Mt.27,5). Zadravi neki deo od onoga to su posedovali, Ananija i Sapfira su ustima apostola kanjeni smru (Dap.5,1-11). 70. O onima koji su se odrekli sveta, ali su zatim bili pobeeni neverjem, bojei se da ostanu obnaeni od svakog zemaljskog imanja, tajanstveno je zapisano u knjizi Ponovljenih zakona: Ko je plaljiv i slab srcem (neka ne ide u rat), ve neka ide i vrati se kui svojoj, da ne bi srce brata svoga uplaio kao svoje (Pon.Zak.20,8). ta je oiglednije od tog prorotva? Nije li oigledno da Sveto Pismo eli da oni bolje i da ne postavljaju temelj takvom zvanju, niti da ime njegovo primaju na sebe kako i druge svojim reima, ravim primerom i nevernim strahom svojim ne bi raslabljivali i udaljavali od jevanelskog savrenstva. Njima se, dakle, zapoveda da odlaze iz borbe i da se vraaju domu svome, budui da sa podeljenim srcem niko ne moe da se bori u Gospodnjoj borbi. Jer, dvojeduan ovek je nepostojan u svim putevima svojim (Jak.1,8). U jevanelskoj prii se govori o caru koji je sa deset hiljada krenuo protiv drugoga, koji je imao dvadeset hiljada. Ne nadajui se da e imati uspeha u sukobu sa njim on je, dok je jo bio daleko od njega, poslao da ite mir (ne elei oigledno niti da poinje borbu). Proniui u smisao te prie dolazimo do zakljuka da je bolje da vie navedena lica uopte i ne zapoinju sa odricanjem od sveta, nego da, zapoevi, kasnije ne mogu da ga podnose usrdno i sa potpunom tanou, te tako sebe izloe velikoj opasnosti. Jer, kao to govori Premudri, bolje je ne obeati, nego li obeati pa ne ispuniti (Prop.5,4). Dobro je tu reeno da jedan ide sa deset hiljada, a drugi sa dvadeset. Jer, broj strasti, koje nas napadaju, vei je od broja dobrih raspoloenja koja se bore za nas. Ali niko ne moe... sluiti Bogu i mamonu
30

(Mt.6,24), i nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boije (Lk.9,62). 71. Takvi obino sklonost ka gramljivosti slinu ranijoj pokuavaju da opravdaju autoritetom Svetog Pisma. Tumaei ga nepravilno, oni su sa radou spremni da izokrenu i po svojoj elji izmene misao apostola, pa ak i [samog] Gospoda, ne prilagoavajui svoj ivot ili razum prema smislu Pisma, nego inei nasilje nad Pismom po elji sopstvenog samougaanja. elei da i u sadanjem sluaju pokau da je Pismo saglasno sa njihovim miljenjem, oni govore: "Napisano je: Blaenije je davati, nego primati" (Dap.20,35). Shvatajui ove rei na naopak nain, oni smatraju da se njima savreno ponitava sila izreke u kojoj se govori: Ako hoe savren da bude, idi, prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21). Oni misle da pod takvim izgovorom ne moraju da ostavljaju svoje bogatstvo. Oni se proglaavaju blaenijim od onih koji su ga ostavili jer su u stanju da, kao obezbeeni ranijim imanjem, od suvika i drugima udele. Oni se, u stvari, stide da sa apostolom prime slavno siromatvo Hrista radi, i ne ele da se zadovolje trudovima svojih ruku i manastirskim oskudnim izdravanjem. Njima preostaje jedno od dvoga: ili da postanu svesni svoje samoprelesti i toga da se nikada nisu odrekli od sveta (budui da su pristrasni prema ranijem bogatstvu), ili da (ukoliko ele da na delu i kroz trud ispitaju monako zvanje) sve odbace i razdaju kako bi se, ne zadravajui kod sebe nita od onoga od ega su se odrekli, zajedno sa apostolom hvalili glau i eu i [trpljenjem] hladnoe i nagotovanja (2.Kor.11,27). 72. Krui jedna izreka svetog Vasilija, episkopa kesarijskog, upuena jednom senatoru, koji je bio savladan hladnoom o kojoj je re, tj. koji je, govorei da se odrekao od sveta, kod sebe zadrao neto od imovine, ne elei da se izdrava trudom svojih ruku, niti da se obuava istinskom smirenju kroz oskudicu u svemu i mukotrpni napor u manastirskom potinjavanju. "I [in] senatora si izgubio, - rekao je on njemu, - i monah nisi postao". 73. Prema tome, ako elimo da se zakonito podvizavamo duhovnim podvigom, isterajmo iz srdaca naih i tog pogubnog neprijatelja. Pobeda nad njim nije toliko velika, ali je vrlo neasno i runo biti pobeen od njega. Jer, biti poraen od silnijeg jeste bolno (zbog obaranja dole) i alosno (zbog izgub-ljene pobede), premda poraeni na neki nain nalazi utehu u tome to je svestan siline protivnika. Meutim, ako se poraz pretrpi od slabanog protivnika i pri borbi koja nije teka, poniavajui stid e izazvati mnogo vei bol od bola zbog pa-da, i sram e biti mnogo tei od nastale tete. 74. Konana pobeda i savreno slavlje nad ovim neprijateljem moe se oekivati tek kada savest monaha ne bude uprljana posedovanjem ak ni najmanjeg novia. Stoga je nemogue da se onaj ko se zaneo makar i najmanjim novanim darom i ko je jednom u srce svoje primio koren pohote graljivosti, odmah ne razgori ognjem elje za veim. I vojnik Hristov e biti pobednik, van svake opasnosti i nedostupan napadu strasti, sve dok ovaj najnezgodniji duh u njegovom srcu ne poseje zaetke svoje pohote. Kod svih vrsta strasti najvanije je paziti na glavu zmije. Meutim, naroito u odnosu na ovu strast treba biti najbriljivije oprezan i ne dozvoliti da njena glava prodre u unutranjost. Jer, ukoliko bude putena unutra ona e, hranei se svojom materijom i jaajui, sama od sebe razgoreti veliki poar. Stoga ne treba strahovati samo od posedovanja novca, nego i samu elju treba sasvim iupati iz due. I ne treba toliko izbegavati dela (effectus) srebroljublja, koliko sa korenom odsecati strast (affectus) njegovu. Jer, nikakvu korist nam nee doneti oskudica u novcu, ukoliko u nama ostane elja da ga posedujemo.
31

75. Mogue je da i onaj ko nema novca bude porobljen boleu srebroljublja. Nikakvu korist nee doneti delo liavanja od svega onome ko ne bude mogao da odsee strast gramljivosti. Jer, on se naslauje delom osiromaenja, ali ne i samom vrlinom siromatva, te se sa alou u srcu miri sa tekom neophodnou. Jer, kao to neke neoskvrnjene telom jevanelska re proglaava neistima srcem (Mt.5,28), tako i oni koji nimalo nisu obremenjeni teinom novca mogu, po srcu i umu, biti osueni zajedno sa srebroljupcima. Oni jednostavno nisu imali priliku za sticanje, ali su imali volju [za sticanjem], koja u oima Boijim uvek ima veu vanost od neophodnosti. Stoga mi treba na sve naine da se pobrinemo da plodovi naih trudova ne propadnu uzalud. Jer, dostojno je saaljenja da se trpe posledice liavanja od svega i osiromaenja, a da se plodovi gube usled besplodne grene elje volje. 76. Hoe li da sazna kakve pogubne plodove donosi ova strast i kakve ogranke drugih strasti puta iz sebe, na pogibao onoga ko je prima i ko je briljivo ne istrebljuje? Pogledaj na Judu koji je bio pribrojan apostolskom inu! Kako ga je samo pogubila otrovom svojim (budui da nije hteo da zgazi smrtonosnu glavu zmije) uhvativi ga u zamku svoje pohote! U kakvu ga je samo duboku propast prestupa bacila, nauivi ga da za trideset srebrnjaka proda Iskupitelja sveta i Spasitelja ljudskog roda! On nikada ne bi bio doveden do tako bezbonog dela izdaje da nije bio zaraen boleu srebroljublja. On ne bi postao svetotatstveni vinovnik ubistva Gospoda da se nije navikao da potkrada povereni mu kovei. 77. Eto najsnanijeg primera tiranstva ove strasti. Jednom zaplenjenoj dui ona, kao to smo rekli, vie ne doputa da vri bilo kakvo pravilo potenja, niti da se nasiti bilo kakvim prihodima. Jer, kraj njenog besnila se ne postie obogaenjem, nego ogoljenjem od svega. I sam Juda je dobio na raspolaganje kovei namenjen za razdavanje bednima da bi, nasitivi se obiljem novca, u krajnjoj meri, umerio svoju strast. Meutim, on se raspalio preteranim razgorevanjem strasti, te je ne samo tajno potkradao kovei, nego - i samog Gospoda ushteo da proda. Jer, besnilo ove strasti se ne nasiuje nikakvom veliinom bogatstva. 78. Znajui da onaj ko ima neto po strasti nije u stanju da gramljivost zadri u pristojnim granicama, i da kraj strasti nije mala ili velika suma, nego savreno odricanje od svega, sveti apostol Petar kanjava smru Ananiju i Sapfiru, koji su za sebe zadrali neto od svog imanja. I oni su poginuli za la zbog gramljivosti, kao to je Juda sam sebe pogubio zbog krivice izdajstva Gospoda. Kakva je samo meu njima slinost u prestupu i u kazni! Tamo je srebroljublje dovelo do izdajstva, a ovde do lai. Onamo se izdaje istina, a ovde se vri greh lai. Dejstvo greha tamo i ovde naoigled nije slino, ali mu je cilj istovetan. On je, da bi se izbavio od bede, opet poeleo da ima ono ega se bio odrekao, a oni su, da ne bi postali bedni, pokuali da za sebe zadre neto od svoga imanja, koje je trebalo da se apostolima verno prinese, ili potpuno razda brai. I u prvom i drugom sluaju je sledila jednaka kazna smru zbog toga to su oba greha izrasla iz istog korena srebroljublja. Ako je (nastaviemo da razmatramo) onima koji nisu eleli da steknu tue, nego samo da sauvaju svoje sopstveno i koji nisu imali elju za sticanjem, nego samo elju da sauvaju, izreena tako stroga presuda, ta da se kae za one koji ele da sabiraju bogatstvo koje nikada nisu imali, i koji se pred ljudima pokazuju siromani, dok pred Bogom ostaju bogati zbog strasti gramljivosti. 79. Gramljivce treba smatrati gubavima duhom i duom, slino Gijeziju koji je, poelevi trulean novac ovoga sveta, bio pogoen zaraznom neistotom gube. Njome je
32

on i nama ostavio oigledan primer kako dua, koja se oskrnavi prestupnom strau gramljivosti, biva poraena duhovnom zarazom strasti, i kako u oima Gospoda ima neistotu koja vodi venom prokletstvu. 80. Prema tome, ako si, stremei savrenstvu, ostavio sve i poao za Hristom, sluajui re Njegovu: Idi, prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21), zato se, poloivi ruke na plug, osvre nazad, te po reima istog Gospoda, postaje nepripravan za Carstvo nebesko (Lk.9,62)? Kad si ve postavljen na krov, na visinu jevanelskog savrenstva, zbog ega opet silazi u kuu svoju da uzme neto od onoga to si ranije tako radosno prezreo (Lk.17,31)? Kad si ve postavljen na polje delanja vrlina, zato se opet trudi da se obue u breme svetskog sticanja, od koga si se oslobodio pri odricanju od sveta? Ako tada, preduhitren siromatvom, nisi imao ta da ostavi, utoliko pre sada ne treba da stie ono to ranije nisi posedovao. Ti si, po osobitom Boijem blagovoljenju, (siromatvom) bio pripremljen (za odricanje od sveta) kako bi, neometan nikakvim lancima sticanja, bre pritekao k Njemu. Uostalom, niko od siromanih ne treba da se poniava (stoga to nema ta da ostavi). Jer, nema nikoga ko ne bi imao ta da ostavi. Od svih imanja sveta odrekao se onaj ko je sa korenom odsekao samu strast za sticanjem. 81. Ovu vrlinu negramljivosti [nesticanja] mi ne moemo sauvati celom i nepovreenom ukoliko ne ivimo u manastiru, i ukoliko, po apostolu, nismo zadovoljni kad imamo hranu i odeu (1.Tim.6,8). 82. Prema tome, seajui se osude Ananije i Sapfire, ustruavajmo se da zadrimo neto od onoga to smo po zavetu duni da savreno ostavimo, nameravajui da se odreknemo od sveta. Plaei se takoe primera Gijezija, koji je za greh srebroljublja bio kanjen neizleivom gubom, pobojmo se da steknemo ono to ni pre nismo imali. Uasavajui se, takoe, kako zlodela Judinog, tako i njegovog kraja, izbegavaemo svim silama ponovno sticanje novca, od koga smo se odrekli jednom za svagda. Osim toga, pomiljajui na smrtnost nae prirode i neizvesnost smrtnog asa, pobojmo se da Dan Gospodnji, koji nastupa kao lopov u noi, nau savest ne zatekne uprljanu sticanjem makar i jedne pare. Jer, i ona jedna e unititi sve plodove naeg odricanja od sveta i uiniti da se ono to je Gospod u Jevanelju rekao bogatau odnosi i na nas: Bezumnie, ove noi traiu du-u tvoju od tebe; a ono to si pripremio ije e biti (Lk.12,20)? Nimalo ne mislei o sutranjem danu, nikako nemojmo sebi dozvoliti da se udaljimo od ustava opteia. Mi to, bez sumnje, nikako neemo moi ispuniti, niti emo moi da mirno proivimo po pravilima manastirskog ustava, ukoliko u nama prethodno ne bude na vrstom temelju utvrena vrlina trpljenja, iji izvor nije nita drugo do smirenje. d) BORBA SA DUHOM GNEVA (VIII knjiga pravila) 83. U etvrtoj borbi predstoji nam da iz dubine nae due sa korenom iupamo smrtonosni otrov gneva. Jer, sve dok se on gnezdi u naim srcima, i oslepljuje oko' naega uma pogubnim mrakom, mi ne moemo stei ni pravilno razlikovanje dobra i zla, ni otrinu asnog sagledavanja, ni zrelost saveta; niti moemo biti priesnici ivota, niti se nepokolebivo drati pravde; niti primati istinsku duhovnu svetlost, budui da je reeno: Uznemiri se od jarosti oko moje (Ps.6,8); niti postati priesnici mudrosti, ak i da nas svi smatraju premudrim, budui da gnev poiva u nedrima bezumnih (Knj.Pro.7,10); niti postii dugoveni ivot, ak i ako nas drugi ljudi smatraju razumnim, budui da gnev
33

pogubljuje i razumne (Pri.15,1); niti uzmoi da uvek dobro drimo meru pravde po ukazanju srca, budui da gnev ovekov ne tvori pravdu Boiju (Jak.1,20); niti uzmoi da posedujemo vano uvaavanje, tako obino i meu ljudima ovoga veka, makar i po preimustvu roenja bili smatrani znatnima i potovanima, budui da gnevan ovek nije blagoobrazan (Pri.11,25); niti uzmoi da posedujemo zrelost saveta, makar izgledali kao oni koji su stekli mnoga poznanja, budui da jarosni ovek sve ini bez saveta (Pri.14,17); niti biti spokojni od nemira i smuenja, ni slobodni od grehova, makar nimalo od drugih ne bili uznemiravani, budui da gnevljiv ovek zamee svau, i jarosni otkriva grehe (Pri.29,22). 84. Trudei se da opravdaju ovu pogubnu bolest due, poneki pokuavaju da umanje njenu neprilinost pogreno tumaei Pismo, te govore: "Nije strano ako se gnevimo na bratiju koja gree, budui da se i sam Gospod gnevio i jarostio na one koji ili nee da ga poznaju, ili nee da ga potuju kao to treba, premda ga i znaju, kao na primer: I planu gnev Gospodnji na narod Njegov (Ps.105,40), ili, kao na drugom mestu, gde se prorok moli, govorei: Gospode, nemoj me pokarati u jarosti svojoj, niti u gnevu svome kazniti (Ps.6,2). Oni ne razumeju da time ne samo to ljudima daju slobodu da dejstvuju po strasti na svoju propast, ve i bezgraninome Bogu, izvoru svake istote, neastivo pripisuju neistu plotsku strast. 85. Ukoliko se ova i slina mesta u Svetom Pismu shvate bukvalno, u grubom telesnom znaenju, ispae da Bog spava i da se budi, da sedi i hoda, da je blagonaklon prema jednima i da se odvraa od drugih, da se pribliava i udaljuje, da ima telesne udove - glavu, oi, ruke, noge i slino. Ne moe izbei krajnju pogreku onaj ko sve ovo bukvalno razume o Onome koji je, po svedoanstvu Svetog Pisma, nevidljiv, neopisiv, svudaprisutan. Isto tako se Njemu bez bogohulstva ne moe pripisati smuenje gnevom i jarou. Pod imenom telesnih udova i pokreta oznaavaju se Boanstvena svojstva i promisliteljska dejstva o nama, koja mi lake moemo da shvatimo kroz poreenje: oi oznaavaju da Bog sve vidi i sve zna; ruke i noge - Njegovo stvaralatvo i promiljanje, miice - silu i svedriteljstvo i ostalo. Tako isto, kada itamo o gnevu ili jarosti Boijoj, treba da se uvamo da ne pomiljamo na neto to se susree kod oveka. Pod tim treba bogodolino da shvatimo neto to je tue svakoj ljutini, zapravo da je On Sudija i pravedni uzvratitelj za sve to u ovome svetu nije ispravno uinjeno. Pri itanju izreka takve vrste mi treba da se plaimo pravedne kazne Boije, te da se na svaki nain uvamo od svega to je protivno Njegovoj volji. 86. Stoga, monahu koji stremi ka savrenstvu i koji eli da se zakonito podvizava duhovnim podvigom treba da je tu svaki pokret gneva i jarosti. On treba da slua ta mu zapoveda izabrani sasud: Svaka gorina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef.4,31). Govorei: Svaki gnev da je daleko od vas, on ne izuzima nikakav pokret gneva, ak ni znaj koji izgleda kao neophodan ili koristan. Monah koji uri (ako se pokae kao neophodno) da lei brata koji je sagreio neka pazi da se ne razgnevi kako ne bi, starajui se da izlei onoga ko strada lakom groznicom, upao u jo goru bolest slepila. Jer, onaj ko hoe da zalei ranu drugoga treba da je zdrav i slobodan od svake bolesti, da mu se ne bi rekla ona jevanelska re: Lekaru, izlei se sam (Lk.4,23), a takoe i: A zato vidi trun u oku brata svoga, a brvno u oku svome ne osea? Ili, kako e rei bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome (Mt.7,3-4). 87. Ma iz kog razloga se u nama razgoreo, pokret gneva oslepljuje oi srca. Nalaui pokrov na otrinu umnog vida on ne daje da vidimo Sunce pravde. Sve jedno je
34

da li je na oi postavljen zlatni ili olovni list, ili od nekog drugog metala: vrednost metala ne utie na razliku u oslepljenosti. Uostalom, gnev nam ini i veoma korisnu uslugu ukoliko se srdimo na sladostrasne pokrete naega srca i ukoliko negodujemo to se u skrivnicama naih grudi javlja [naklonost] ka onome to je stid initi, pa ak i govoriti pred ljudima i zbog ega strepimo od straha pri misli na prisustvo anela i samoga Boga, koji je svuda i sve ispunjava, kao i o svevideem Oku Boijem, od koga se ne mogu sakriti nikakve tajne nae savesti. Korisno je i kada se ljutimo protiv samoga gneva, tj. zbog toga to se on uvukao [u nas], pobuujui nas protiv brata. Jer, tada sa gnevom odbacujemo njegove pogubne predloge, ne dajui mu da se na zlo nae skriva u skrivnicama naih grudi. Da se tako gnevimo ui nas i prorok koji je odluno od svojih oseanja odbacivao ovu strast. On ak ni svojim javnim neprijateljima (koje je Bog predao u njegove ruke) nije hteo da se osveti. Kada ga je Semej na glas psovao pred svima, bacajui kamen na njega, i kada je Avisaj, sin Sarujin, za kaznu zbog takve uvredu cara hteo da mu odrubi glavu, blaeni car David je blagoastivo uznegodovao protiv takve namere, sauvavi nepokolebivo svoju krotost, i pokazavi obrazac smirenja i tvrdog trpljenja, govorei: ta je vama do mene, sinovi Sarujini, neka psuje; jer mu je Gospod rekao: psuj Davida. Pa ko sme kazati: zato tako ini? Jo ree David Avisaju i svim slugama svojim: eto, moj sin koji je izaao od bedara mojih, trai duu moju, a kako nee ovaj Venijaminov? Ostavite ga neka psuje, jer mu je Gospod zapovedio. Da ako Gospod pogleda na nevolju moju, i vrati mi Gospod dobro za psovku njegovu dananju (2.Sam.16,10-12). 88. Na taj nain, nama se doputa da se gnevimo, ali za spasenje, tj. na same sebe, i na rave pomisli koje nam dolaze. Moemo, dakle da se gnevimo na njih, i da ne greimo, tj. da ih ne sprovodimo u delo na sopstvenu pogibao. Isti smisao jo jasnije izraava i sledei stih: Govorite u srcima svojim i na posteljama svojim se rastuite (Ps.4,5). Naime, ono to pomiljate u srcima svojim kada vas iznenadno spopadnu smuujue pomisli ispravljajte i zaglaujte spasonosnom skruenou, poto prethodno mirnim rasuivanjem uspete da utiate svaki um i nemir gneva, to e biti slino leganju na udobnu postelju. Iskoristivi pouku ovoga stiha i blaeni Pavle je rekao: Gnevite se ali ne greite, i zatim dodao: Sunce da ne zae u gnevu vaem: niti dajte mesta avolu (Ef.4,26-27). Ako je pogubno doputati da Sunce pravde zae u gnevu naem, i ako mi, razgnevivi se, odmah dajemo mesto avolu u srcu svome, zbog ega onda ranije zapoveda da se gnevimo, govorei: Gnevite se ali ne greite! Ne kae li on sledee: gnevite se na svoje strasti i na sam gnev va, da pri vaoj popustljivosti u gnevom pomraenim umovima vaim ne bi poelo da zalazi Sunce pravde - Hristos. Jer, Njegovim odlaskom vi biste u vaim srcima dali mesto avolu. 89. U prenesenom znaenju pod suncem moemo da shvatimo razum. On se pravedno naziva suncem zbog toga to prosveuje sve pomisli i stremljenja naeg srca. [S druge strane], pod zabranom gneva treba shvatiti zapovest da strau gneva ne gasimo to svetilo kako, sa njegovim zalaskom, svo nae srce ne bi obuzeo mrak burnog nemira zajedno sa njegovim vinovnikom - avolom. Jer, tada bismo, obuhvaeni tamom gneva kao u tamnoj noi, ostali u neznanju ta da radimo. Takvo shvatanje ovog mesta kod apostola predano nam je u poukama staraca. Oni ne dozvoljavaju ak ni za trenutak da dopustimo gnevu da se uvue u nae srce. Oni nas savetuju da na sve naine pazimo da ne doemo pod osudu izreenu u Jevanelju: Svaki koji se gnevi na brata svoga nizato bie kriv sudu (Mt.5,22). Pri tome, kad bi bilo dozvoljeno da se gnevimo do zalaska sunca, strast gneva bi se uvek urila da se, navodno opravdano, zadovolji svojom osvetom pre nego to sunce pozna zapad svoj.
35

90. A ta rei za one ija neumoljivost ne prestaje ni po zalasku sunca, i koji mnogo dana dre zlobu na one protiv kojih su se rasrdili? Oni ponekad govore da se ne gneve, premda njihova dela esto otvoreno izobliavaju silno negodovanje (kada se, na primer, prema nekome ne obraaju sa pristojnom reju ili kada ne razgovaraju sa uobiajenom ljubaznou). Njima se ini da oni pri tom ne gree, budui da ne trae odmazdu za svoje razdraenje. Meutim, oni samo ne smeju, ili ne mogu da ga ispolje, dok im u srcu kipi. utei, oni ga preivljavaju, ime otrov gneva obraaju na svoju propast. Oni gorinu gneva ne izgone odmah silom due, nego je vare tokom mnogih dana, da bi je tek tokom vremena unekoliko ukrotili. 91. Zar ne zadovoljava svoju osvetu i gnev onaj ko od onoga na ta ga pobuuje gnev ispunjava samo ono to moe? Tako ine i oni koji zadravaju pokrete gneva ne zbog elje da su miroljubivi, nego zbog nemoi da se osvete, premda ga i iskaljuju ime mogu. Nemajui mogunosti da onima na koje su se rasrdili uine neto vie, oni svoj bes iskaljuju time to sa njima ne govore sa obinom ljubaznou. Nije, dakle, dovoljno samo da se obuzda ispoljavanje greha na delu. Gnev treba da se izbaci iz skrivnica srca, inae e se, usled pomraenja tamom, izgubiti zdravo rasuivanje i svetlost poznanja, ime [ovek] prestaje da bude hram Duha Svetoga. Jer, premda i ne alosti ljude iz okoline, pritajeni gnev u srcu izgoni najsvetlije sijanje Duha Svetoga, isto kao i ispoljeni gnev. 92. Zar se moe misliti da nam Bog doputa da makar jednu minutu drimo gnev, ukoliko [se zna] da ne dozvoljava da prinosimo rtve naih duhovnih molitava kad smo svesni ne samo da se gnevimo na drugoga, nego i kad drugi ima neto protiv nas: Ako, dakle, prinese dar svoj rtveniku, i onde se seti, da brat tvoj ima neto protiv tebe; ostavi onde dar svoj pred rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda doi i prinesi dar svoj (Mt.5,23-24)? I kako moemo misliti da nam se dozvoljava da drimo ogorenost na brata makar do zalaska sunca (da ne kaem mnogo dana), ukoliko nam se ne dozvoljava da molitve svoje prinosimo Bogu ak ni kada on ima neto na nas, i kada nam apostol zapoveda: Neprestano se molite(1.Sol.5,P), i: Hou, dakle, da se muevi mole na svakom mestu, podiui svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1.Tim.2,8)? Prema tome, ukoliko budemo zadravali takav otrov u srcima svojim preostaje nam ili da se nikada ne molimo (te da smo krivi pred apostolskom i jevanelskom zapoveu, kojom nam se zapoveda da se neprestano i na svakom mestu molimo), ili da smo svesni da, izlivajui svoju molitvu bez obzira na zabranu, u stvari projavljujemo svoju gordu nepokornost u duhu bunta, a ne da prinosimo molitvu Gospodu. 93. Ne moramo da se due zadravamo na jevanelskim i apostolskim zapovestima kada i Stari Zavet (koji, ini se, unekoliko povlauje naim nemoima) upozorava na isto, govorei: Nemoj mrzeti brata svog u umu svom (Lev.19,17), i opet: Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Pri.12,28), i jo: Ne budi osvetoljubiv, i ne nosi srdnje na sinove naroda svoga (Lev.19,18). Vidi li da se i tu ravo raspoloenje prema bratiji odseca ne samo na delu, nego i u tajnim pomislima, budui da se zapoveda da se iz korena iz srca izbaci mrnja kako ne samo ne bismo uzvraali za uvredu, nego kako se je ak ne bismo ni opominjali. 94. Osetivi naroitu unutranju pobudu da ispravimo svoju nesreenu i nemarnu narav, i pobeeni gordou ili netrpljenjem, mi se u sebi alimo da nam nedostaje pustinja. Time kao da podrazumevamo da bismo tamo, ni od koga ne uznemiravani, odmah stekli vrlinu trpljenja, oigledno pravdajui svoj nerad (oko ukroenja poriva gneva), i razlog njegovog nastajanja prebacujui na bratiju, a ne na svoje netrpljenje. Meutim, ukoliko mi,
36

na taj nain, budemo uzroke nae neispravnosti pripisivali drugima, nikada neemo doi do neophodne mere trpljenja i savrenstva. Delo ispravljanja i umirenja svoga srca nemoj smetati u ruke proizvoljenja drugoga, koje uopte ne stoji u naoj vlasti, ve ga dri u dobrom raspoloenju svoje volje. Nae nepadanje u gnev ne treba da zavisi od savrenstva drugoga, nego od nae vrline, koja se ne stie tuim trpljenjem, nego sopstvenom velikodunou. 95. Prema tome, iskanje pustinje prilii savrenima i oienima od svake strasti, koji su u zajednici sa bratijom istrebili sve strasti. U nju ne [treba] stupati zbog malodunog bekstva, nego iz elje da se dostigne visina Boanstvenog sagledavanja (budui da nju ni savreni ne mogu stei bez pustinje). Jer, neisceljenje strasti koje prenesemo u pustinju ostae skrivene u nama, ali ne i istrebljene. Onima koji su isti srcem pustinja obezbeuje najistije sagledavanje, te u najvernijim vienjima otkriva poznanje duhovnih tajni, dok onima koji se jo nisu oistili obino ne samo da ouvava strasti, nego ih jo i pojaava. U takvom sluaju [ovek] sebi moe da izgleda trpeljiv i smiren sve dok se ne vidi ili ne stupi u dodir sa nekim ovekom. Meutim, im ga neki sluaj izazove na pokret, on se odmah vraa svojoj ranijoj naravi: tada odmah u njemu niu strasti koje su se skrivale i, kao neobuzdani konji koji su ugojeni dugim odmorom, sa najveim stremljenjem i besnilom izlaze iz svojih zatvora na propast svog jahaa. Jer, ukoliko nisu prethodno oiene, strasti sa veim besnilom dejstvuju u nama posle prekida sluajeva njihovog ispoljavanja i obuzdavanja meu ljudima. I samu senku trpljenja, kojom smo, kako se uobraavalo, ivei zajedno sa bratijom, naizgled ovladali, i koje smo projavljivali, u najmanju ruku, iz uvaavanja prema njima i iz stida da se pred svima pokaemo malodunim, mi gubimo u pustinjskoj bezbrinosti. 96. Slino je i sa otrovnim zmijama i zverima: dok se sakrivaju u pustinji, u svojim leglima i jazbinama, one ne ujedaju, premda ne zbog toga to su bezopasne ili to su stekle dobre osobine, nego stoga to ih na to prisiljava pustinja. Meutim, im ugrabe mogunost da ujedu, one odmah iznose i ispoljavaju otrov i zverstvo koje se u njima skriva. Isto tako i onima koji ele savrenstvo nije dovoljno da se ne gneve na ljude (kada sa njima nisu u optenju i sukobu, budui da je gnev pri tome iv: on se samo pritajio i gotov je da se odmah obrui na bilo ta). Seam se kako sam se, ivei u pustinji, ponekad razdraivao na pero za pisanje ukoliko mi se ne bi svidela njegova debljina ili tankost, ponekad na noi ukoliko se pri rezanju zatupi te ne see brzo, a ponekad i na kremen ukoliko iz njega nije brzo izletala iskra ognja kada sam urio na itanje. Pokret negodovanja je ponekad navaljivao sa takvom silom da se iz usta nevoljno ulo prokletstvo na bezdunu stvar, ili ve neizostavno na avola: time bi i smuenje nestajalo i dua se uspokojavala. Prema tome, u delu usavravanja e malu korist doneti udaljavanje od ljudi na koje bi se podizao gnev, ukoliko prethodno ne zadobijemo trpljenje. Jer, strast gneva se moe ispoljavati i na nemim stvarima i na sitnicama. Ostajui u naem srcu ona nam nee dati da postignemo mirno raspoloenje, niti da se oslobodimo od drugih strasti. 97. Stoga, ako elimo da postignemo najvie Boanstveno blago o kome se govori: Blaeni isti srcem, jer e Boga videti (Mt.5,8), duni smo da ovu strast izbacimo ne samo iz naih dela, nego i da je sa korenom iupamo iz dubine due. Jer, nee nam suvie koristiti da obuzdavamo besnilo gneva u rei i da ga ne ispoljavamo na delu, ukoliko ga Bog, od koga se ne mogu sakriti tajne srca, bude video u skrivnicama srca. Jevanelska re nam zapoveda da pre odsecamo korene strasti, negoli njihove plodove (koji se po iskorenjivanju korena vie nee raati). Time e dua dobiti mogunost da postojano prebiva u svakom trpljenju i svetosti, budui da gnev nee biti odstranjen samo sa
37

povrine naih postupaka i delanja, nego i iz skrivnica pomisli. Stoga treba umrtvljavati gnev i mrnju, kako ne bismo upali u greh ovekoubistva, koji bez njih ne moe da se desi. Jer, svaki koji se gnevi na brata svoga ni za to, bie kriv sudu (Mt.5,22), i: Svaki koji mrzi brata svoga jeste ovekoubica (1Jn.Z,15). Takav, naime, u srcu eli da pogine onaj na koga se gnevi. I premda ljudi ne smatraju da je prolio krv sopstvenom rukom ili maem, Gospod ga zbog strasti gneva proglaava ubicom. On e, naime, svakom uzvratiti ili nagradom, ili kaznom ne samo za ostvarena dela, nego i za namere volje, kako sam govori preko proroka: A ja znam dela njihova i misli njihove, i doi e vreme, te u sabrati sve narode... (Is.66,18). I apostol [kae]: Poto se misli njihove meu sobom optuuju ili opravdavaju na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske... (Rim.2,15-16). 98. Prema tome, Hristov podvinik, koji se zakonito podvizava, treba sa korenjem da iz sebe izbaci strast gneva. Za savreno, pak, izleenje od ove bolesti neophodno je sledee leenje: pre svega, treba verovati da ne dolikuje gneviti se ni pod kojim izgovorom, ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih razloga, znajui da emo, po pomraenju gnevom izvorne svetlosti koja je u nama, po pomraenju svetlosti naeg srca, odmah izgubiti i svetlost razlikovanja stvari, i vrstinu blagorazumnosti i pristojnosti, i merilo pravde; zatim, treba da se drimo ubeenja da e se, ukoliko se duh gneva zadri u nama, neizbeno pomutiti i istota naega duha, te on ve nee moi postati hram Duha Svetoga; i najzad treba da pomiljamo i na to da sve dok prebivamo u gnevu mi nikako ne smemo da se molimo i da pred Gospodom izlivamo svoje prozbe. I iznad svega, imajui pred oima neizvesnost granice ovekovog ivota, mi postojano treba da smo svesni da se svakog dana moemo preseliti iz tela. Tamo nam nimalo nee pomoi ni dranje istote celomudrenosti, ni odricanje od celokupnog imanja, ni preziranje bogatstva, ni trud posta i bdenja, budui da ve zbog gneva i mrnje Sudija vaseljene preti venim mukama. e) BORBA SA DUHOM TUGE (IX knjiga pravila) 99. U petoj borbi treba da izbegnemo alce sveprodirue tuge. Ukoliko zadobije mogunost da ovlada naim srcem, ona onemoguava Boanstveno sagledavanje. Sunovrativi duu sa visine svetog raspoloenja, ona je raslabljuje do kraja i gui, ne dajui joj ni da molitve vri sa obinom srdanom ivou, ni da pritie itanju Svetenih knjiga (kao duhovnom oruu i leku), ni da bude mirna i krotka sa bratijom, dok je prema obaveznim delima posluanja ini netrpeljivom i ropuom. Liivi je svakog zdravog rasuivanja i pomutivi joj srce, ona je ini izbezumljenom i opijenom, te je skruava i davi pogubnim oajanjem. 100. Stoga smo, ukoliko elimo da se zakonito trudimo u podvizima duhovne borbe, duni da sa podjednakom panjom leimo i ovu bolest. Kao to moljac [nagriza] odeu, i crv drvo, t-ko i tuga oveku izjeda srce (Pri.25,21): tako jasno i odreeno Boanstveni Duh izraava silu opasne i pogubne strasti. Kao to odea koju su izjeli moljci vie nema nikakvu vrednost, niti je prikladna za asnu upotrebu, i kao to drvo koje su izgrizli crvi vie nije za grau ili za ukras ma koje graevine, makar i osrednje, ve zasluuje da bude odloeno radi spaljivanja ognjem, tako i dua koju prodiru ugrizi sveunitavajue tuge vie nije prikladna za prvosveteniku odeu, tj. miro Duha Svetog, koje silazi sa neba najpre na bradu Aaronovu, a zatim na skute njegove, kao to je reeno u prorotvu svetog Davida: Kao dobro ulje na glavi, koje se stae na bradu, bradu Aaronovu, koje se stae na skut od haljine njegove (Ps.132,2), niti za graenje i ukraavanje duhovnog hrama iji je
38

temelj postavio Pavle, premudri arhitekta, govorei: Jer ste vi hram Boiji i Duh Boiji ivi u vama (1.Kor.Z,16), za iju izgradnju se koriste drva koja opisuje nevesta u Pesmi nad Pesmama, govorei: Grede su nam u kuama kedrove, daske su nam od kiparisa (Pesm.1,17). Eto kakve vrste drvea se izabiru za hram Boiji: one su i ugodnog mirisa i ne trule, kako ne bi podlegla kvarenju usled starosti, niti gnjilosti od crva. 101. Ponekad ta bolest ima obiaj da se raa od prethodnih strasti, od gneva, pohote, ili gramljivosti, tj. kad neko u umu izgubi nadu da e ih zadovoljiti delima ili stvarima po njihovim vrstama; ponekad se raa bez ikakvih vidljivih razloga koji bi mogli da nas bace u tu propast, tj. po dejstvu lukavog neprijatelja, pri emu nas iznenada zahvata takva alost da sa uobiajenom ljubaznou nismo sposobni da primimo ak ni osobe koje su nam najdrae i najpotrebnije (i sve to nam one tada budu rekle mi emo smatrati neumesnim i nepotrebnim, te im neemo dati nikakav ljubazan odgovor, budui da su sve pore naeg srca ispunjene gorinom ui). 102. Time se najjasnije pokazuje da se alci alosti u nama ne podiu uvek zbog krivice drugih, nego vie zbog nae sopstvene [krivice]: mi sami u sebi nosimo uzroke svih alosti, tj. u semenima strasti koja, im nau duu orosi kia iskuenja, odmah izbijaju u svojim mladicama i plodovima. Niko se nikad ne prinuuje na greh (ak i ako rav primer drugih pobuuje na greh), ve [ovek] u svome srcu ima sakrivenu grau odreenog greha. I nikako ne treba verovati da ovek, na primer, iznenada prima strast sramne pohote (ne posedujui je ranije), tj. kada pogleda na lepu enu i kada bude poraen njenom lepotom. Naprotiv, treba smatrati da ju je on poeleo stoga to je gledanje na nju samo iznelo na videlo bolest koja se skrivala u unutranjosti. Zbog toga mi prvenstveno treba da se pobrinemo oko oienja svojih strasti i ispravke svojih oseanja i raspoloenja. 103. Postoji jo jedna vrsta tuge, i to najravija, koja u duu koja je sagreila ne polae nameru da ispravi ivot i da se oisti od strasti, nego - najpogubnije oajanje. Ona Kainu nije dopustila da se pokaje posle bratoubistva, ni Judi da posle izdaje potrai sredstva ispravljanja. Naprotiv, ona ga je, kroz oajanje koje je savetovala, navela na samoubistvo. 104. Tuga za nas moe biti korisna samo u sluaju kada je primamo budui pokretani ili pokajanjem zbog grehova, ili vatrenom eljom za savrenstvom, ili sagledavanjem budueg blaenstva. O njoj i blaeni Pavle govori: Jer alost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a alost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10). 105. Meutim, ta tuga, koja donosi pokajanje za nesumnjivo spasenje, jeste posluna, srdana, smirena, krotka, prijatna i trpeljiva, budui da proizlazi iz ljubavi prema Bogu. Iz elje za savrenstvom ona se neumorno prostire prema telesnom samozlopaenju i skruenosti duha, ali istovremeno nekako ostaje radosna i iva zbog nade na napredak, usled ega zadrava svu prijatnost srdanosti i blagodunosti, nosei u sebi sve plodove Duha Svetoga koje nabraja apostol: A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost i uzdranje (Gal.5,22). Tuga, pak, ovog sveta jeste krajnje ropua, netrpeljiva, gruba, puna odbojne svadljivosti, besplodne alosti i pogubnog oajanja. Onoga koga obuzme, ona rasejava i odvlai od svakog zanimanja i spasonosnog staranja o samom sebi. Ona ne samo da preseca dejstvo molitve, nego i pustoi sve navedene duhovne plodove koje obino omoguuje alost koja je po Bogu.

39

106. Zbog toga svaku tugu koja se ne prima ili radi spasonosnog pokajanja, ili zbog revnosti za savrenstvom, ili zbog elje za buduim dobrima treba kao svetsku i smrtonosnu odsecati i sasvim izbacivati, zajedno sa duhom bluda, srebroljublja i gneva. 107. Ovu najpogubniju strast moi emo da izagnamo iz sebe ukoliko svoju duu neprestano budemo zanimali duhovnim poukama, oivljavajui je i podiui je nadom i sagledavanjem budueg blaenstva. Na taj nain mi moemo da savladamo sve vrste tuge: i onu koje proizilazi iz prethodnog gneva, i onu koja dolazi od gubitka prihoda i podnoenja tete, i onu koja se raa od nanesenih nam uvreda, i onu koja proizilazi iz nerazumnog duevnog rastrojstva, i onu koja nas baca u smrtno oajanje. Uvek se radujui zbog sagledavanja venih buduih dobara i prebivajui nepokretno u takvom raspoloenju, mi neemo padati duhom u neprijatnim okolnostima, niti uznositi u prijatnim, gledajui i na jedne i na druge kao na nitavne i brzo prolazee. (Radi smirivanja duha tuge itaj jo u 7. odeljku izbor iz svetog Kasijana - o borbi sa nevoljama i napastima). f) BORBA SA DUHOM UNINIJA (X knjiga pravila) 108. Kao esta, predstoji nam borba sa strau koju mi moemo nazvati uninijem, amotinjom ili srdanom setom. Ona je srodna tuzi i nju osobito trpe monasi koji stranstvuju po pustinjama. Ona je najneprijatniji neprijatelj onih koji prebivaju u usamljenosti. Ona svakog monaha uznemirava naroito oko estog sata (u dvanaest sati po naem raunanju vremena, odnosno u podne) kao neka groznica koja u odreene sate napada bolesnu duu sa svojim rastrojavajuim dejstvima. Neki starci (Evagrije I tom, str. 631), nazivaju je podnevnim demonom, o kome se govori u 90. Psalmu. 109. Napavi na bednu duu inoka, uninije raa uas prema mestu [na kome prebiva], odvratnost prema keliji i prezir prema bratiji koji ive sa njim, ili na manjoj udaljenosti od njega, predstavljajui ih lenjivim i sasvim neduhovnim, dok njega samog sasvim razlenjuje i odvraa od dela kojima se obino zanima u svom obitalitu. Ono u njemu slabi volju da sedi u keliji, ne doputa mu da pristupa itanju, nagoni ga da uzdie i da se alosti to je toliko vremena proiveo bez imalo napretka i to nije stekao nikakav duhovni plod, te mu savetuje da tuguje zbog toga to ostaje u pustom mestu iako bi mogao da upravlja drugima i da mnogima donosi korist, i stoga to nikoga nije vaspitao i to nikoga svojim poukama i uenjem nije duhovno rodio. Zatim mu ono hvali manastire koji se nalaze daleko od njega, predstavljajui mesta na kojima se oni nalaze kao mnogo korisnija za duhovno napredovanje, budui da mogu vie da potpomognu spasenje, dok optenje sa tamonjom bratijom prikazuje kao najprijatnije i duhovno naziujue. Nasuprot tome, mesto na kome se on nalazi predstavlja kao nepodnoljivo, napominjui mu da od bratije koja tu prebiva nema nikakve pouke, dok sve nuno za odravanje tela dobija sa ogromnim trudom. Na kraju, ono usamljeniku nagovetava da nee moi da se spase ukoliko ostane na tom mestu, te da e uskoro poginuti ukoliko ne ostavi keliju i ukoliko se odmah ne preseli na neko drugo mesto. Posle toga, oko petog i estog asa ono njegovo telo dovodi do takve nemoi i do takve izgladnelosti da mu se ini kao da je iscrpljen i izmoren od dugog putovanja i najteeg truda, ili kao da je podneo dvodnevni ili trodnevni post bez ikakvog potkrepljivanja hranom. I eto, on se u nemiru obazire tamo-amo, uzdie zbog toga to mu niko od bratije ne dolazi, esto ulazi i izlazi iz kelije, i posmatrajui sunce ima utisak da sporo tee ka zalasku. U takvoj nerazumnoj smetenosti uma on kao da je
40

obavijen mrakom, te postaje nesposoban za bilo kakvo duhovno delanje. On poinje da misli da se od takve napasti ne moe izbaviti ukoliko ne poseti nekog od bratije, ili ukoliko se ne utei snom. Tu taj razorni duh poinje da mu iznosi da treba da uini neophodne posete bratiji, ili da poseuje bolne koji se nalaze u blizini ili daleko. On mu, takoe, ubacuje [pomisao] da je duan da pronae neke roake ili roakinje i da ih poee poseuje, te da bi bilo veliko delo pobonosti ukoliko bi neku blagoastivu enu, koja je se posvetila Bogu i koja je liena svake pomoi od rodbine, poee poseivao i donosio joj sve to joj je potrebno, budui da se njeni srodnici ne staraju o njoj. [On mu podmee zakljuak] da se treba vie truditi u delima blagoastivosti te vrste, dok je sedenje u keliji besplodno i ne donosi nikakav napredak. 110. Tako se uznemirava bedna dua, zapletena u neprijateljske zamke sve dok se monah, izmoren duhom uninija, ili baci u postelju, ili napusti kelijsko zatvornitvo, itui izbavljenje od napasti u poseti nekoga od bratije. Meutim, ta poseta, koju on u sadanje vreme koristi kao lek, u rukama njegovog protivnika ubrzo postaje sredstvo koje izaziva jo vee rastrojstvo. Jer, neprijatelj e jo ee i snanije napadati onoga ko mu, kao to je na delu doznao, odmah, im zapone borba, okree lea, te svoje spasenje ne oekuje ni od pobede ni od suprotstavljanja, nego od bekstva. On e, naime, malo po malo naputajui keliju, poeti da zaboravlja na glavno delo svoga zvanja koje se sastoji u stremljenju prema Boanstvenoj, sveprevazilazeoj istoti, koja se moe postii jedino u svagdanjem bezmolvnom prebivanju u keliji i u neprestanom Boanstvenom pouavanju. Tako, na kraju, vojnik Hristov bei od svoje borbe, zaplie se u svetska dela i vie nije ugodan Vojvodi (2.Tim.2,4), kome je obeao sluenje. 111. Blaeni David je veoma prekrasno izrazio sve tetne posledice te bolesti u sledeem stihu: Zadrema dua moja od uninija (Ps.118,28). I zaista, u to vreme spava dua, a ne telo. Jer, ranjena strelom ove razorne strasti, dua zaista postaje pospana za sva stremljenja prema vrlini i za praenje svojih duhovnih oseanja. 112. Prema tome, istinski vojnik Hristov, koji eli da se zakonito podvizava u borbi za savrenstvo, treba da se stara da i ovu bolest izagna iz skrivnica svoje due. On i protiv tog najneumesnijeg duha uninija treba da se smelo naorua suprotstavljanjem, kako ne bi pao ni od ranjavanja strelom sna, niti kao begunac istupio iz zatvornitva svoje kelije, ak ni pod opravdanim izgovorom blagoaa. 113. Jer, onoga koga pone da savlauje sa bilo koje strane, on ostavlja da prebiva u keliji bez ikakvog uspeha, nainivi ga lenjivim i bezbrinim, ga izgoni napolje i ini skitnicom i lenjivim za svako dobro delo, prisiljavajui ga da postojano obilazi kelije bratije i manastire, i da ni o emu drugom ne pomilja osim o tome gde i pod kojim izgovorom da nae sebi priliku da obeduje sledei put. Jer, um lenjivog ni o emu drugom ne misli osim o hrani i o stomaku. Srevi negde prijatelja u nekom mukarcu ili eni, koji obamiru u istoj hladnoi, on se uplie u njihova dela i potrebe. Malo po malo uhvativi se u zamku takvim zanimanjima koja su tetna za njegovu duu, i kao obavijen zmijinim zagrljajem, on se ve vie nikada nee moi odvojiti od njih, niti se obratiti ka naputenim delima ranijeg zvanja. 114. Duh uninija u nama, pre svega, izaziva lenjost, odvraa nas od delanja i ui besposlienju. Stoga je glavno dejstvo protiv njega: ne poputati i sedeti za delom. U tom pogledu mi, kao lekarski recept protiv uninija, moemo primiti ono to je sveti Pavle Solunjanima pisao o trudu: Ali vas molimo, brao... da se usrdno starate da ivite mirno, i da gledate svoja posla, i da radite svojim sopstvenim rukama (1.Sol.4,10-11). On kae: ivite mirno, tj. prebivajte bezmolvno u svojim kelijama kako od raznih pria (od kojih ne
41

moe da se sauva onaj koji prazno luta tamo-amo) ne bi izgubili svoj unutranji mir, te poeli i drugima da priinjavate nemir. On zatim kae: gledajte svoja posla, tj. nemojte se, zanosei se radoznalou, starati da saznate dela sveta i da ispitujete ponaanje druge bratije kako se umesto brige o sopstvenom ispravljanju i revnovanja za sticanje vrlina ne biste navikli da svoje vreme provodite u osuivanju i klevetanju bratije. I jo on kae: radite svojim sopstvenim rukama, tj. sedei u keliji, prionite na rukodelje. Time je on odsekao samu mogunost onoga to je ranije odbacivao. Onaj ko voli da sedi za poslom nema kada da eta tamo-amo, da istrauje tua dela, da se uplie u njih i sudi o njima. U dru-goj poslanici istim Solunjanima on ovome dodaje: Zapovedam vam pak, brao, u ime Gospoda naega Isusa Hrista, da se klonite od svakoga brata koji ivi neuredno, a ne po predanju koje primie od nas (2.Sol.Z,6). Ovde on ve ne moli, nego zapoveda, i to ne prostim reima, nego imenom Gospoda naega Isusa Hrista. Time on daje da razumemo da je ta zapovest obavezna. Iz daljih rei se vidi da je to zapovest o trudu. Onoga ko ga izbegava ne treba primati u hriansku zajednicu. Prema tome, on zapoveda da se udaljavamo od onih koji ne ele da se trude. Njih treba da odsecamo kao udove koji su povreeni pokvarenom lenou, kako bolest nerada, kao smrtonosna zaraza, ne bi prela i na zdrave udove tela. I u reenome ve postoji silna pobuda na trudoljublje. Nju, meutim, on jo vie pojaava pruajui im sebe kao primer koji treba da podraavaju (2.Sol.Z,7). On kae: ivei kod vas, mi nismo zabadava jeli hleb (2.Sol.Z,8), premda i Gospod zapoveda da oni koji jevanelje propovedaju od jevanelja ive (1.Kor.9,14). Kada ni onaj ko je propovedao Jevanelje i izvravao tako visoko duhovno delo nije primao hranu na dar, ta emo rei u opravdanje svoje lenjosti mi kojima nije naloena nikakva propoved rei i koji nemaju nikakvu drugu brigu osim staranja o sopstvenoj dui? Sa kakvom nadom se mi osmeljujemo da u lenjosti na dar jedemo hleb, koga izabrani sasud, zaduen brigama o propovedi Jevanelja, sebi nije dozvoljavao da jede bez truda svojih ruku? Da se, uostalom, ne bi pokazalo kao da je njegov sopstveni primer jedini, te da se ne predlae kao obrazac za podraavanje svima, apostol navodi da su tako postupali i svi koji su bili sa njim. Naime, Sila i Timotej, koji su to pisali sa njim, bavljahu se istim trudovima. Da ko ne bi pomislio da se ukloni od podraavanja njegovog primera (predstavljajui da su oni svi radili utei, nemajui nameru da daju primer koji i nas obavezuje na trud) on kae da su, imajui vlast da ne rade, radili da bi sebe dali njima za primer, da bi se ugledali na nas (2.Sol.Z,9). On kao da kae: "Ako zaboravite razumno uenje, koje esto ulazi u vae ui, barem zadrite u seanju nae primere, koji su predstavljeni vaim oima". Najzad, posle tolikih ubeivanja, apostol u odnosu na njih ve ne upotrebljava savet uitelja ili lekara, nego autoritet apostolske vlasti, govorei: Ako neko nee da radi, neka i ne jede (2.Sol.Z,10)! To je presuda protiv moguih i predvidljivih preziraa ove zapovesti, izreen sa sedita apostolskog suda. 115. I u Poslanici Efescima apostol je o istom trudu pisao, govorei: Kradljivac neka vie ne krade, nego bolje neka se trudi da radi svojim rukama ono to je dobro da bi imao davati onome kome je potrebno (Ef.4,28). I u Delima apostolskim nalazimo da on ne samo ui, ve i dela. Doavi u Korint, on nije eleo da se zadri nigde drugde osim kod Akile i Priskile, koji su bili majstori zanata kojim se i on obino zanimao, sa oiglednom namerom da radi zajedno sa njima (Dap.18,1-3). Osim toga, kada se, plovei u Jerusalim, zaustavio u Miletu, on je poslao u Efes da dozovu prezvitere Efeske Crkve. Dajui im pouke kako da u njegovom odsustvu upravljaju Crkvom Boijom, on je rekao da ni novaca, ni odee od njih nije traio. Naprotiv, njegovim potrebama i potrebama onih to behu sa njim posluile su njegove sopstvene ruke. I on je to inio radi toga da bi pokazao da se tako treba truditi,
42

pomaui onima koji nemaju i seajui se zapovesti samog Gospoda, tj. da je blaenije... davati, nego primati (Dap.20,33-35). Dajui primer trudoljublja, on ujedno pouava da je bolje pomagati potrebitima od onoga to je steeno znojnim trudom, nego od onoga to je nekim drugim putem dolo u nae ruke. Monah koji tako deluje bie ukraen dvostrukom vrlinom: odbacivanjem svih stvari stei e savreno siromatvo Hristovo, a svojim trudom i raspoloenjem pokazae dareljivost bogatog, potujui Boga svojim pravednim trudom, i prinosei mu na rtvu od plodova svoje pravde. 116. Egipatski oci nikako ne dozvoljavaju monasima, a naroito mladima, da budu bez posla. Naprotiv, revnou prema trudu oni mere stanje srca i brzinu napretka u trpljenju i smirenju. Oni nita ne primaju od ishrane za svoju upotrebu, nego od svojih trudova hrane bratiju koja dolazi i strance, i alju u mesta Livije koja su siromana zbog neplodnosti i gladi. Oni ak i u gradovima onima koji stradaju u prljavim tamnicama dostavljaju velike koliine hrane svake vrste, verujui da takvim portvovanjem od plodova svojih ruku prinose prijatnu rtvu Gospodu. O tom predmetu drevni egipatski oci su stvorili izreku: monaha koji radi iskuava jedan demon, a onoga koji prebiva u lenjosti napada bezbrojno mnotvo. 117. Poevi da ivim u pustinji, ja sam avi Mojsiju (Livijskom, kome pripadaju 1. i 2. Knjiga razgovora) rekao da sam jue bio potpuno raslabljen nedugom uninija i da sam ga se oslobodio tek kad sam otiao avi Pavlu. "Ne, ti se nisi oslobodio od njega, - rekao mi je on, - nego si mu se predao i pokorio. Jer, on e te jo silnije napadati kao kukavicu i begunca, videvi da si u prvoj borbi dopustio da bude pobeen i da si odmah pobegao sa bojnog polja. Stoga treba da rei da drugi put stupi u borbu sa neprijateljem i da odbija njegove vatrene napade, pobeujui ga trpljenjem i suprotstavljanjem, a ne naputanjem kelije ili pogruavanjem u san". Tako se na opitu pokazalo da ne treba beati od napada uninija, izbegavajui borbu sa njim, ve da ga treba pobeivati hrabro mu se suprotstavljajui. g) BORBA SA DUHOM TATINE (XI knjiga pravila) 118. Kao sedma, predstoji nam borba sa duhom tatine. On je raznoobrazan, promenjiv i tanan. Njega i najotrovidnije oi teko mogu razmotriti i prepoznati. Stoga je utoliko tee od njega se zatiti. Ostale strasti su proste i jednolike. Tatina je, pak, sloena i raznolika. Ona odasvud i sa svih strana susree vojnika - za vreme borbe, i kada se ve pojavljuje kao pobednik. Jer, ona pokuava da rani vojnika Hristova i odeom, i stasitou, i hodom, i glasom, i poslom, i bdenjima, i postovima, i molitvom, i usamljenou, i itanjem, i znanjem, i utljivou, i poslunou, i smirenjem, i dobrodunou. Kao neki najopasniji podvodni kamen, sakriven talasima koji se diu, ona iznenadno dovodi do stranog brodoloma one koji plove pri blagoprijatnom vetru i u vreme u koje se najmanje nadaju. 119. Prema tome, onaj koji eli da ide carskim putem sa orujem pravednosti desnim i levim treba, po apostolskom uenju, podjednako da hodi i u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali (2.Kor.6,7-8), te da sa krajnjom opreznou upravlja svoj korak putem vrline, posred uzburkanih talasa iskuenja, pod rukovodstvom rasuivanja i nadahnuem Duha Gospodnjeg. On treba da zna da e se odmah razbiti o pogubne podvodne grebene im makar malo skrene na desno ili na levo. Zbog toga od premudrog Solomona i sluamo savet: Ne skrei ni na desno, ni na levo (Pri.4,27), tj. ne obmanjuj sebe zbog vrlina i ne
43

uznosi se svojim duhovnim uspesima, niti skrei na levu stazu strasti traei, kao to je apostol rekao, slavu u sramoti njihovoj (Fil.3,19). Onoga u kome ne moe da izazove tatinu lepotom stasite i raskone odee, avo iskuava njegovom nezgrapnom, neurednom i nitavnom odeom; onoga koga nije uspeo da baci u tu strast pomou asti, on saplie poniavanjem; onoga koga nije uspeo nagovoriti da se prevaznosi mnogim znanjem i sposobnou krasnoreivosti, on lovi utanjem. Onaj ko javno posti biva uznemiravan sujetnom slavom, a onaj ko iz prezira takve slave pone da skriva post trpi napade od samouznoenja. Da se ne bi uprljao tatinom poneko izbegava da vri duge molitve pred bratijom. Meutim, poevi da ih upranjava u tajnosti i nemajui nikoga za svedoka svog delanja, on ne izbegava da trubi o tome. Nai starci prekrasno opisuju svojstvo te bolesti, uporeujui je sa lukom i enjem: ma koliko mi skidali jedan sloj omotaa, opet se pokazuje drugi sloj. 120. Ona ne prestaje da goni ak ni onoga ko se, beei od slave, sakriva po pustinji izbegavajui svako optenje sa smrtnima. I to ovek bei dalje od sveta, to ga vie napada. Neke od onih koji ive u manastirima ona pokuava da baci u prevaznoenje trpljenjem u delanju i trudu, druge - spremnou na posluanje, tree - smirenjem koje sve nadvisuje. Jednoga ona iskuava mnogim znanja, drugog - dugim sedenjem za itanjem, treeg - duinom bdenja. Ta bolest se trudi da svakoga rani njegovim vlastitim vrlinama. Tako ona prireuje spoticanje u propast upravo onim ime se stiu plodovi ivota. Onima koji ele da prohode put pobonosti i savrenstva neprijatelji - klevetnici postavljaju mree prelesti ba na putu po kome koraaju, po izreci blaenog Davida: Na putu kojim hodim sakrie mi zamku (Ps.141,4). Ukoliko se mi, dakle, hodei putem vrline i stremei ka poasti vinjeg zvanja, nadmemo svojim uspesima, sapleemo se i zapleemo se u mree tatine, imajui svezane noge svoje due. Na taj nain se deava nas ne savlauje protivnik, ali nas pobeuje veliina nae pobede nad njim. 121. Budui nadvladavane, sve druge strasti venu i svakim danom postaju sve slabije. Takoe, pod uticajem mesta ili vremena, one sahnu i stiavaju se. Uopte, usled borbe sa vrlinama koje su im suprotne, njih je lake izbei i odbiti. Meutim, ova i kada je poraena jo ee ustaje na borbu. I kada se misli da je ispustila duh, ona kroz svoju smrt postaje jo ivlja, zdravija i jaa. Druge strasti tiranski vladaju samo nad onima koje su pobedili u borbi. Ova, pak, svoje pobedioce jo ee pritiska. I to je silnije pobeena, snanije se bori pomislima prevaznoenja zbog pobede nad sobom. Tanana lukavost neprijatelja se upravo vidi u tome to zbog njegovih smicalica vojnik Hristov pada od sopstvenih strela, iako nije mogao biti pobeen neprijateljskim orujem. 122. Ostale strasti se, kao to smo rekli, umiruju pod uticajem drugog mesta. One se, takoe, stiavaju i slabe usled udaljavanja od predmeta greha, ili prilika i povoda za greh. Ova, pak, ide i u pustinju sa onim koji bei od nje. Ona se ne boji nikakvog mesta, niti slabi zbog udaljavanja predmeta od oiju. Ona crpi hrabrost upravo iz uspeha u vrlini onoga koga napada. Ostale strasti, kao to smo napred rekli, sa vremenom ponekad slabe i iezavaju. Njoj, pak, vreme ne samo da ne teti, ve jo vie sabira hranu za njenu sujetu. 123. Najzad, nalazei se u ratu sa vrlinama koje su im suprotne i otvoreno istupajui, kao po danu, ostale strasti je lake pobediti i lake drati na odstojanju. Proguravi se, pak, meu vrline i pomeavi se sa naom vojskom, tatina kao da stupa u borbu po tamnoj noi. Ona utoliko ee obmanjuje, ukoliko je manje oekuju i ukoliko se manje uvaju od njenih napada.
44

124. itamo da je Jezekija, judejski car, mu savreno pravedan u svemu, zbog jedne strele prevaznoenja bio oboren; da je onaj ko je jednom molitvom mogao da izmoli izbavljenje od 185 hiljada asirskih vojnika bio pobeen sujetnim slavoljubljem; da je onaj ko je molitvom bio udostojen produetka ivota za 15 godina (iako je posle ve postojalo Boije odreenje granica njegovog ivota i dana smrti) i kome je sunce, vraajui se unazad za deset stepeni, potvrdilo [udo], za jedno prevaznoenje i matanje o sebi sve izgubio. I posle svedoanstva o vrlini i takvog znamenja Boijeg blagovoljenja prema njemu, on je ne samo sebe, nego i sav narod svoj podvrgao gnevu Boijem. I taj gnev je bio toliki da je, i posle smiravanja i umoljavanja Boga sa svim svojim narodom, jedino mogao izmoliti njegovo odlaganje, tj. da ne doe u njegove dane (4.Car.20,2). Tako je poguban i teak greh strasti prevaznoenja! 125. Osija, pradeda spomenutog cara, koji je takoe pohvaljen svedoanstvom Svetog Pisma, imaae mnoge vrline i mnoga veoma pohvala dela i uredbe za dobro naroda. Meutim, ponevi se tatim visokoumljem on je uvredio Gospoda Boga svoga delom koje mu nije bilo ugodno. I odmah je pao sa visine svoje slave i bio kanjen gubom (2.Dnev.26). Eto i drugog primera tekog pada! Vidite, dakle, kako sreni uspesi mogu biti pogubni, ukoliko se [ovek] ne uva od tatine i prevaznoenja. Oni koji se ne paze i ne uvaju i koji izbegavaju skruenost u tekim okolnostima, trpe jai poraz zbog svojih pobeda. Izbegavi opasnost smrti u vreme borbe, oni padaju zbog pobede i slavlja. 126. Zbog toga apostol opominje: Nemojmo biti sujetni (Gal.5,26). Izobliavajui fariseje, i Gospod govori: Kako vi moete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne traite (Jn.5,44). O takvima i blaeni David sa pretnjom govori: Bog rasipa kosti ovekougodnika (Ps.52,6). 127. Poetnike i one koji su malo napredovali u vrlinama i u duhovnom znanju, tatina obino nadima zbog glasa, tj. to pevaju lepe od drugih, ili zbog suvog tela, ili zbog lepote tela, ili zbog bogatih i blagorodnih roditelja, ili zbog toga to su prezreli vojnu slubu i poasti. Drugoga ona ubeuje da bi, da je ostao u svetu, lako stekao i poast i bogatstvo, premda ih nikada ne bi mogao postii. Ona ga, na taj nain, nadima prinoenjem na rtvu neizvesnih nada, nagovarajui ga da se prevaznosi zbog ostavljanja onoga to nikada nije imao. 128. Na nekoga ona poputa elju za svetenstvom ili akonstvom, predstavljajui mu u mislima da bi on sa svetou i strogou ispunjavao svoje delo, te bi i drugim svetenicima bio primer svetosti, a mnogima koristan svojim ponaanjem i izreenim poukama. Ponekad i onoga ko ivi u pustinji, ili samuje u keliji, ono navodi da u umu svome mata kako obilazi domove raznih lica i manastire i dejstvom svojih uobraenih ubeenja mnoge obraa na put ispravnog ivota. I bedna dua biva voena tamo-amo takvom sujetom, matajui kao u dubokom snu. I zanesena sladou tih pomisli i ispunjena takvim matanjima, ona najveim delom nije u stanju da primeti niti svoja dela, niti prisustvo bratije koji su stvarno prisutni. Naprotiv, ona je sladosno pogruena u ono to mata u budnom stanju, lutajui svojim pomislima. 129. Seam se kako je, dok sam iveo u Skitskoj pustinji, jedan starac priao keliji jednog brata radi posete i zauo kako se unutra neto govori. On se zaustavio, elei da sazna ta on ita iz Svetog Pisma ili ta izgovara napamet, kao to je bio obiaj da se ini za rukodeljem. Prignuvi uho blie, blagoastivi slualac je uo da brat daje pouku narodu kao da je u Crkvi. To je znailo da je on, prevaren duhom sujete, sebe zamiljao jerejem i vrio svoje zamiljeno delo. Poekavi jo malo, starac je uo kako je brat zavrio svoju
45

pouku. Zatim je zamenio dunost i ve bio u inu akona, zapoevi da vozglaava: "Oglaeni iziite". Starac je pokucao na vrata. Izaavi, brat ga je susreo sa uobiajenim potovanjem. Uvodei ga unutra, on je upitao da li je davno doao, pretvarajui se da je zabrinut to je, moda, dugo morao da stoji napolju i da moda pretrpi neto neprijatno. U stvari, njega je izobliavala savest zbog matanja i zbog onog to je inio pokretan njima. Starac je umiljato odgovorio: "Stigao sam u trenutku kada si vozglaavao: "Oglaeni iziite". 130. Ovaj primer sam naveo kako bismo, imajui pred oima potpuno izobraenje sile i poretka napada strasti na bednu duu, bolje pazili na sebe, i kako bismo lake izbegli zamke i klopke neprijatelja. Tako postupaju i egipatski oci. Ne kolebajui se uopte, oni sve slino iznose na videlo i svojim priama o drugima i o sebi raskrivaju i obnauju pred mladim monasima borbe sa svim strastima, i sa onima koje ve trpe mladi, i sa onima koje im tek predstoje. Kroz takvo iznoenje iskuenja od svih strasti, poetnici koji gore duhom spoznaju tajne svojih trenutnih borbi. Videi ih kao u ogledalu, oni shvataju uzroke strasti koje se bore sa njima, kao i sredstva protiv njih. Oni, isto tako, unapred saznaju i za borbe koje im tek predstoje, pripremajui se da se zatite od njih, da stupaju u borbu protiv njih i da se sukobljavaju sa njima. Najiskusniji lekari imaju obiaj ne samo da lee sadanje bolesti, nego i da se, po svom prozorljivom iskustvu, suprotstavljaju buduim, unapred ih otklanjajui poukama ili celebnim napicima. Tako i ovi najistinskiji lekari dua svojim duhovnim poukama, kao nekim protivotrovom, unapred ubijaju bolesti srca koje bi mogle iznii. Oni ne daju da one niknu u duama mladih inoka, otkrivajui im i uzroke napada strasti, i celebna sredstva protiv njih. 131. elei da se po zakonu podvizava istinskim duhovnim podvigom, Hristov vojnik treba na svaki nain da se stara da pobedi ovu raznoobraznu i mnogoliku zver. Najpre, mi moemo izbei sam susret sa ovom sloenom nepotrebnou koja je sa svih strana spremna da istri protiv nas. Da bismo to postigli ne treba da, zadravajui u misli Davidovu izreku: Gospod rasipa kosti ovekougodnika (Ps.52,4), sebi zabranimo da bilo ta inimo ili poduzimamo sa tatom namerom da steknemo sujetnu slavu. Zatim, ono to je uinjeno sa dobrim poetkom treba da sauvamo sa slinom - dobrom panjom, kako se ne bi potkrala bolest sujete i opustoila plodove svih naih trudova. Osim toga, ono to bratija nije prihvatila kao opti obiaj, i to ne ine svi, svim nastojanjima treba da odbacujemo kao hvalisavo delo. Na sve naine treba izbegavati i ono to nas moe uiniti istaknutim meu drugima i to nam, zbog toga to je samo nama svojstveno, moe doneti slavu kod ljudi. Tim samoisticanjem se prvenstveno i obelodanjuje da smo oboleli od smrtonosne zaraze tatine, premda smo mogli da je izbegnemo da smo u mislima drali opomenu da emo ne samo sasvim izgubiti plodove trudova koje preduzimamo sa tatom namerom, ve postati i krivci za veliki prestup. Jer, kao kradljivci svetinje mi emo morati da ponesemo vene muke. alostei Boga, mi smo poeleli da delo inimo radi ljudi, a ne radi Njega, kao to smo bili duni. Time smo mi ljude pretpostavili Bogu, i slavu sveta slavi Boijoj. U tome e nas tada i izobliiti Bog koji zna ono to je sakriveno. h) BORBA SA DUHOM GORDOSTI (XII knjiga pravila) 132. Osma i poslednja borba predstoji nam sa duhom gordosti. Iako se po poretku opisivanja borbe sa strastima smatra poslednjom, ona je po poetku i vremenu zapravo
46

prva. Ovo je najsvirepija i najneukrotivija zver, koja osobito napada savrene. Ona ih sa ljutim ujedom prodire u trenutku kada oni gotovo dostiu sam vrh vrline. 133. Postoje dva oblika gordosti: prvi je onaj koji, kao to smo rekli, napada mueve visokog duhovnog ivota, a drugi obuzima poetnike i plotske [ljude]. I premda oba oblika gordosti podie pogubno uznoenje kako pred Bogom, tako i pred ljudima, ipak se prvi upravno odnosi na Boga, a drugi - na ljude. Naelo drugog i sredstva protiv njega mi emo istraiti, ako Bog da, u poslednjim poglavljima ove knjige, a sada bismo unekoliko razmotrili prvi, kojim se, kao to smo rekli, iskuavaju prvenstveno savreni. 134. Zla gordost je strast koja unitava sve vrline, i obnauje i liava oveka svake pravednosti i svetosti. Kao neka sveobuhvatna zaraza, ona se ne zadovoljava raslabljenou samo jednog uda, ili jednog dela, nego celo telo ranjava smrtonosnim rastrojstvom. Ona i one koji ve stoje na vrhuncu vrline pokuava da obori krajnje tekim padom i upropasti. Svaka druga strast se zadovoljava svojim granicama i svojim ciljem. I premda remeti i druge, ona je usmerena uglavnom protiv jedne vrline, te prvenstveno nju pritiska i na nju napada. Tako stomakougaanje, tj. strast prema prejedanju i sladokusnosti upropauje uzdranje, pohota oskrnavljuje istotu, gnev progoni trpljenje. Ponekad onaj ko pati od neke strasti nije sasvim tu ostalim vrlinama. Gubitkom jedne vrline, koju je savladala revnosno naoruana strast koja joj je suprotna, ovek moe donekle zadrati ostale. Meutim, kada ovlada bednom duom i zauzme najviu tvravu vrlina (smirenje), gordost kao neki najsvirepiji tiranin rui i razara do temelja ceo njen grad. Izravnavi nekada visoke stene svetosti i pomeavi ih sa zemljom poroka, ona vie ne doputa da ni jedan znak slobode u porobljenoj dui bude sauvan. to je bogatija dua koju porobi, to je tei jaram ropstva kome je podvrgava, najsurovijim grabeom je obnaivi od svega imanja vrlina. 135. Ako eli da tanije sazna meru sile tog najsurovijeg tiranina, priseti se da je kao aneo, koga su zbog prekomernog sjaja i lepote nazivali jutarnjom zvezdom (luciferom), zbaen sa neba upravo zbog te strasti. Ranjen strelom gordosti, on je iz najvieg ina blaenih anela pao u preispodnju. Takav bestelesni aneo, ukraen tako znaajnim preimustvima, za jedno uznoenje srca bee zbaen sa neba na zemlju. Koliko tek mi, koji smo obueni u smrtno telo, treba da sa svakom budnou izbegavamo gordost. To samo pokazuje veliinu pogubnog pada. Kako, pak, treba da izbegavamo najtetniju zarazu ovom strau, nauiemo se ako ispitamo naelo i uzroke navedenog pada. Jer, nemo se ne moe izleiti, niti se moe odrediti lek protiv ma koje bolesti, ukoliko se najpre paljivim istraivanjem ne ispitaju njihova naela i uzroci. Odeven Boanstvenom svetlou i sijajui vie od drugih vinjih sila po tedrosti Stvoritelja, ovaj (arhaneo) je umislio da sjaj premudrosti i lepotu vrline, kojima je bio ukraen po blagodati Tvorca, poseduje po svojim prirodnim silama, a ne po dareljivosti Boijoj. Naduvi se zbog toga, on je poeo da sebe smatra ravnim Bogu. Pomislio je da ni u emu nema nude, slino Bogu, i da radi prebivanja u takvoj istoti nema potrebe za Boanstvenom pomoi. Tako se on potpuno pouzdao u silu svog slobodnog proizvoljenja, verujui da e mu njime biti dostavljeno u izobilju sve to je potrebno za potpuno savrenstvo u vrlini i za neprekidnost najvieg blaenstva. Ova jedna pomisao postala je za njega prvi uzrok pogubnog pada. Smatrajui da nema potrebe za Bogom, on je bio i ostavljen od Boga, te je odmah postao nepostojan i kolebiv. Tako je odmah osetio i nemo svoje sopstvene prirode i izgubio blaenstvo kojim se, po daru Boijem, naslaivao. On je, naime, zavoleo pogubne rei, kojima se veliao i govorio: Uzii u na nebo (Is.14,13), i jezik laljiv, kojim je, obmanjujui sebe, govorio: I izjednaiu se sa Vinjim. Njima je zatim obmanuo Adama i Evu,
47

nagovarajui ih: Biete kao bogovi. Stoga je i uo presudu: Toga radi Bog e te poraziti do kraja: iupae te i preseliti iz tvoga naselja. i koren tvoj iz zemlje ivih. Videe pravednici i pobojae se, i podsmevae mu se, govorei: Gle oveka koji nije imao Boga za pomonika, nego se uzdao u veliinu bogatstva svoga. On napredova u sujeti svojoj' (Ps.51,6-9). Poslednje rei ("gle oveka") veoma pravedno mogu da se primene i na one koji se nadaju da postignu najvia blaga bez Boije zatite i pomoi. 136. Eto uzroka prvog pada i naela glavne strasti. Ona se, zatim, preko onoga ko je njome prvi bio ranjen, prokrala u prvostvorenog i proizvela sve mnotvo strasti. I prvostvoreni je poverovao da jedino silom svog slobodnog proizvoljenja i svojim trudovima moe da dostigne slavu Boanstva. Time je on izgubio i onu silu kojuje dobio po blagosti Tvorca. 137. Takvim primerima i svedoanstvima Svetog Pisma najjasnije se dokazuje da je strast gordosti po nastanku prva i da je izvor svih grehova i prestupa, iako je po redosledu borbe poslednja. Ona ne unitava samo jednu, sebi suprotnu vrlinu, kao ostale strasti, tj. smirenje, ve ujedno pogubljuje sve vrline. I ona ne iskuava neke osrednje i nitavne, nego naroito one koji stoje na visini savrenstva. Jer, tako o tome duhu govori prorok: Hrana mu je izabrana (Av.1,16). Blaeni David je sa velikom panjom uvao skrivnice svoga srca. To pokazuje smelost sa kojom je Onome od koga nisu bile sakrivene tajne njegove savesti, uzvikivao: Gospode, ne nadima se srce moje, niti se uznose oi moje, niti idem na veliko, ni na ono to je vie od mene (Ps.130,1), i jo: Ne ivi u domu mome onaj ko se dri gordosti (Ps.100,7). Pa ipak, znajui koliko je ak i savrenima teko da se sauvaju od svakog pokreta ove strasti, on se nije uzdao samo u svoj trud, ve je u molitvi izmoljavao pomo od Gospoda. On je iskao da izbegne rane od strela ovoga neprijatelja, govorei: Ne daj da stane na mene noga ohola (Ps.35,12), (tj. "Ne daj mi, Gospode, da uinim kakav korak po nagovoru gordosti"). On se, naime, bojao i straio da ne bude podvrgnut onome to se govori za gorde: Bog se protivi gordima (Jak.4,6), i jo: Neist je pred Gospodom ko je god ponosita srca (Pri.16,5). 138. Koliko je samo veliko zlo gordost. Njoj ne mogu da se suprotstave ni aneli ni druge protivne sila, ve mora da se usprotivi sam Bog. Treba primetiti da apostol nije rekao da oni koji su sputani ostalim strastima imaju Boga za protivnika. On nije rekao: "Bog se protivi stomakougodnicima, bludnicima, gnevljivcima, ili srebroljupcima", nego jedino - gordima. Jer, te strasti su okrenute ili samo protiv onih koji gree, ili protiv njihovih sauesnika, tj. drugih ljudi, a gordost je naroito usmerena protiv Boga. Zbog toga ga i ima za protivnika. 139. Mree ovog najnepotrebnijeg duha moemo da izbegnemo ukoliko o svakoj vrlini u kojoj smo napredovali budemo govorili: Ali ne ja, nego blagodat Boija koja je sa mnom, i: Blagodau Boijom jesam, to jesam (1.Kor.15,10), i: Jer Bog je Onaj koji ini u vama i da hoete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). I sam Savritelj naeg spasenja govori: Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5), a i Psalmopojac peva: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se mue koji ga grade; ako Gospod ne sauva grad, uzalud ne spava straar (Ps. 126,1). Jer, volja onih koji ele i koji se trude i koji su obueni u telo koje se bori protiv duha nije dovoljna da bi se, bez naroitog pokrova Boanstvenog milosra, postigla savrena istota i neporonost, niti da se zadobije ono to se tako silno eli i ka emu se stremi. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savreni odozgo je, silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17). ta li ima to nisi primio? A ako si primio, to se hvali kao da nisi primio (1.Kor.4,7).
48

140. Ja ovo govorim ne zbog toga to bih, poniavajui ovekov trud, nekoga hteo da odvojim od briljivog i napornog truda. Naprotiv, ja odluno tvrdim (i to ne na osnovu sopstvenog miljenja, nego na osnovu miljenja staraca) da se bez njih nikako ne moe zadobiti savrenstvo. Meutim, ono ne moe biti dovedeno do odgovarajueg stepena samo na osnovu njih, tj. bez blagodati Boije. Prema tome, kao to kaemo da ga samo ovekovi trudovi bez pomoi Boije ne mogu postii, tako tvrdimo da se blagodat Boija daje samo onima koji se trude u znoju lica, ili, govorei reima apostola - samo onima koji hoe i koji se trude. U 88. Psalmu se u ime Boije kae: Poslah pomo junaku, uzvisih izabranoga svoga iz naroda (st.20). Mi po rei Gospodnjoj govorimo da svako ko ite prima, da se svakome ko kuca otvara i da svako ko trai nalazi. Meutim, traenje, iskanje i kucanje sami po sebi nisu dovoljni bez milosra Boijeg koje daruje ono to itemo, koje otvora ono u ta kucamo, i koje daje da naemo ono to traimo. Ono je spremno da nam sve to daruje, im mu mi pruimo priliku i prinesemo svoju dobru volju. Jer, ono mnogo vie nego mi sami eli i oekuje nae savrenstvo i spasenje. I blaeni David je duboko postao svestan nemoi da postigne uspeh u svome delanju i trudu samo sopstvenim naporima. Stoga je dvostrukom molitvom iskao da se udostoji da Gospod sam ispravi njegova dela, govorei: I delo ruku naih dovri nam, i dela ruku naih dovri (Ps.89,17), i opet: Utvrdi Boe ono to si uinio meu nama (Ps.67,29). 141. Prema tome, mi treba da stremimo savrenstvu, revnujui u postovima, bdenjima, molitvama i skruenosti srca i tela kako ne bismo, nadimajui se gordou, sve uinili uzaludnim. Mi treba da verujemo da sopstvenim naporima i trudovima, tj. bez pomoi blagodati Boije, ne moemo postii ne samo savrenstvo, nego ni ono u emu se upranjavamo radi njegovog postizanja, tj. podvige i razna duhovna delanja. 142. Mi uvek treba da uznosimo blagodarnost Bogu ne samo stoga to nas je stvorio razumnima i obdario sposobnou slobodnog proizvoljenja, to nam je poklonio blagodat krtenja i kao pomo pruio poznavanje zakona, nego i stoga to nas svojim svakodnevnim promiljanjem oslobaa od neprijateljskih napada, to nam pomae da savladamo plotske strasti, to nas bez naeg znanja pokriva od opasnosti, to nas titi od padanja u greh, to nam pomae, to nas prosveuje u poznanju i razumevanju zahteva Njegovog zakona, to tajno u nama pobuuje skruenost zbog nerada i grehova naih, to nas spasonosno ispravlja, to nas udostojava naroite posete i to nas ponekad i protiv nae volje privlai spasenju. Najzad, on samo nae slobodno proizvoljenje, koje je vie naklonjeno strastima, usmerava ka boljem duekorisnom delanju, i obraa ga na put vrline, poseujui ga svojim dejstvima. 143. Eto u emu se zapravo sastoji smirenje pred Bogom, eto u emu se sastoji vera najdrevnijih otaca, koja ak do sada prebiva ista i kod njihovih prejemnika. O toj njihovoj veri daju nesumnjivo svedoanstvo apostolske sile, koje su projavljene ne samo meu nama, nego i meu nevernima i malovernima. 144. Joasaf, car Judejski najpre bee pohvalnog ivota. Meutim, pogordivi se, on je bio predan beasnim i neistim strastima, po apostolovoj rei: Predade ih Bog u pokvaren um, da ine to je neprilino (Rim.1,26-28). Takav je zakon pravde Boije. Onaj ko se nepokajano nadima gordim prevaznoenjem srca, predaje se na posramljenje najgnusnijoj plotskoj sramoti kako bi, ponien, osetio da je oskrnavljen zbog toga to ranije nije hteo da bude svestan najdublje i najvanije neistote od gordog prevaznoenja, te da bi, spoznavi [nesreu], porevnovao da se oisti i od drugih strasti.

49

145. Prema tome, oigledno je da niko ne moe da postigne krajnji stepen savrenstva i istote bez istinskog smirenja. Njega svako treba da javno svedoei pred bratijom, a takoe i pred Bogom u skrivnicama svoga srca, te da veruje da bez Njegove zatite i pomoi, koji ga poseuju svakog trena, nikako ne moe da postigne savrenstvo koje eli i prema kome sa naporom stremi. 146. Dosada smo, koliko je dozvoljavala oskudnost naeg dara, uz Boiju pomo dovoljno rekli o duhovnoj gordosti koja, kao to je reeno, iskuava savrene. Taj oblik gordosti nije mnogima poznat, i ne ispituju ga mnogi, budui da su malobrojni oni koji se staraju da steknu savrenu istotu srca. Malobrojni dostiu do takvih borbi. Gordost se obino bori samo sa onima koji se, pobedivi sve druge strasti, nalaze gotovo na samom vrhuncu vrline. Poto nije mogao da ih savlada navodei ih na plotski grehopad, najlukaviji na neprijatelj pokuava da ih uprlja i pogubi duhovnim padom. On namerava da ih kroz njega lii svih preanjih plodova, steenih velikim trudom. Uostalom nas, koji smo sputani plotskim strastima, on ni najmanje ne iskuavanja na taj nain, ve nas spotie grubom, plotskom nadmenou. Zbog toga smatram neophodnim da, po naem obeanju, neto kaem o opasnosti koja prvenstveno preti nama, ljudima nae mere, i naroito duama mladih i poetnih monaha. 147. Ako posle ravog i nedovoljno revnosno postavljenog poetka odricanja od sveta ostane u dui monaha, plotska gordost mu nee dopustiti da od ranije svetske gordosti sie do istinskog Hristovog smirenja. Ona e ga najpre initi nepokornim i tvrdoglavim, ne dozvoljavajui mu da bude krotak i ljubazan. Ona mu nee dozvoliti da ide u korak sa svom bratijom, da ivi kao i ostali i da izbegava samoisticanje. Ona mu naroito nee dopustiti da se, po zapovesti Boga i Spasa naega, obnai od svakog zemaljskog sticanja. Odricanje od sveta nije nita drugo do ispoljavanje umrtvljenosti prema svemu i krst. Ono se istinski moe zapoeti i izgraditi samo na temelju svesti o duhovnoj umrlosti za sva dela ovoga sveta, i na veri da i telesno treba da umiremo svaki dan. Ona, nasuprot tome, oveka ui da ga oekuje dugovean ivot, predstavljajui mu unapred razne dugotrajne bolesti. Kolebajui ga stidom i smuenjem zbog mogunosti da ostane bez iega i da se izdrava iz tuih, a ne iz svojih izvora, ona mu savetuje da je mnogo bolje da hranu i odeu obezbeuje od svojih, a ne tuih sredstava. Kao potvrdu, ona navodi izreku: Blaenije je davati nego primati (Dap.20,35). Meutim, oni koji su odebljali i ohladneli srcem nikada nee moi da razumeju smisao sa kojim je ona reena. 148. Prema tome, monah koji nije dobro zapoeo svoje podvizavanje nikada nee moi da primi istinski prosto Hristovo smirenje. On nee prestati da se hvali ili znatnou porekla, ili da se nadima ranijim svetovnim inom (koji je napustio samo telom, a ne i srcem), ili da se uznosi novcem (koji je zadrao kod sebe na svoju pogibao, budui da zbog njega ne moe niti spokojno da nosi breme manastirskog poretka, niti da se potini poukama ma kog starca). Onaj kime je ovladala gordost smatra poniavajuim da dri ma kakvo pravilo potinjavanja ili posluanja. On ak nerado slua i opte uenje o savrenstvu duhovnog ivota. Ponekad se on i u potpunosti odvraa od njega, naroito kada ga izoblii savest ili kada primi podozrenje da je namerno usmereno protiv njega. U tom sluaju se njegovo srce jo vie ogoruje i raspaljuje gnevom. Posle toga se kod njega javlja glasan govor, gruba re, tvrdoglav odgovor sa gorinom, gord i brzi hod, nezadriv govor. Tako se deava da mu duhovni razgovor ne donosi nikakvu korist. Naprotiv, za njega on postaje tetan, postajui povod za vei greh.

50

149. Sluao sam kako je jedan ava prekorio mladog monaha: "Zato si ostavio smirenje, koje si projavljivao neko vreme po odricanju od sveta, i poeo da se nadima avolskom gordou". Sa krajnjom oholou on mu je odgovorio: "Zar sam ja neko vreme smirivao sebe da bih zauvek bio potinjen". Pri tako neobuzdanom i uvredljivom odgovoru, starac se zaprepastio od iznenaenja. Njemu se prekinuo govor. On kao da je uo rei od samog drevnog lucifera, a ne od oveka. On nije mogao da izusti ni jednu re iz usta svojih protiv takve drskosti, nego je samo iz srca isputao uzdahe i stenjanja. utei, on je u umu ponavljao ono to je reeno o Spasitelju naem: Budui u obliju Boijem... unizio je sebe i bio posluan i to ne na neko vreme (kao to govori obuzeti avolskim duhom nadmenosti), nego ak do smrti (Fil.2,6-8). 150. Plotska gordost se projavljuje u sledeim delima: njen govor prati bunost, njeno utanje - dosada, njenu veselost - gromki smeh, njenu tugu - besmislena potitenost, njeno odgovaranje -zajedljivost, njenu re - lakomislenost. Njene rei kao da se izgovaraju bez ikakvog uea srca. Ona ne poznaje trpljenje, i ostaje tua ljubavi, smela u nanoenju alosti, maloduna u njihovom podnoenju, teko pokretna na posluanje ukoliko mu ne prethodi njena sopstvena elja i volja, nepokorna savetima, nesposobna za odricanje od svoje volje i za potinjavanje drugima, uporna pri svome reenju, nesaglasna da popusti drugome. Postavi nesposobna da prima spasonosne savete, ona vie veruje svome miljenju, nego rasuivanju staraca. 151. Spustivi se dole po takvim stepenima onaj kime je jednom ovladala gordost sa uasom se ve odvraa od strogog opteiteljnog poretka. Smatrajui da se sporo kree na putu savrenstva zbog optenja sa bratijom, te da neznatno uspeva u sticanju trpljenja i smirenja usled krivice drugih i prepreka sa njihove strane, njemu dolazi elja da ivi u usamljenoj keliji ili ak da osnuje vlastiti manastir sa ciljem privlaenja mnogih ka strogom ivotu. I on se uri da sabere pristalice svog uenja i pouka, od neuspelog uenika postajui najneuspeliji uitelj. 152. Prema tome, ako hoemo da se naa graevina (zdanje) podigne do samoga vrha i da bude ugodna Bogu, postarajmo se da joj postavimo temelj po tanom jevanelskom uenju, a ne po naoj samougodljivoj volji. Po njemu, takav temelj ne moe biti nita drugo osim straha Boijeg i smirenja, koje se raa od krotosti i prostosrdanosti. Smirenje se ne moe stei bez odricanja od svega. Bez odricanja se neemo moi utvrditi ni u dobrom posluanju, ni u tvrdom trpljenju, ni u nepomutljivoj krotosti, ni u savrenoj ljubavi. Bez svih njih, pak, nae srce nikako ne moe postati stanite Duha Svetoga. O tome Gospod govori kroz proroka: Na koga u pogledati, ako ne na krotkog i skruenog srcem, koji drhti od rei mojih (Ps.66,2). 153. Zbog toga vojnik Hristov, koji se zakonito se podvizava duhovnim podvigom i koji eli da bude uvenan vencem od Gospoda, treba na svaki nain da se pobrine da istrebi i ovog najljueg zvera kao pogubitelja svih vrlina. On treba da je ubeen da se nee osloboditi od strasti sve dok on bude u njegovom srcu. Naprotiv, ak e i ono neto vrlina koje bude stekao propasti od njegovog otrova. Jer, u naoj dui nikako ne moe biti podignuta graevina vrlina ukoliko najpre u naem srcu ne budu postavljeni temelji istinskog smirenja. Naime, jedino smirenje, kao najtvre sloeno, moe da izdri zdanje savrenstva i ljubavi koje se die do vrha. Radi toga je, najpre, potrebno da pred naom bratijom sa iskrenim raspoloenjem projavljujemo istinsko smirenje, ne dozvoljavajui sebi da ih bilo ime oalostimo, ili rastuimo. Mi to neemo nikako biti u stanju da ispunimo ukoliko u nama ne bude duboko ukorenjeno istinsko odricanje od svega zbog ljubavi
51

prema Hristu. To odricanje se sastoji u potpunom liavanju od ma kakvog sticanja. Osim toga, potrebno je da u prostoti srca i bez ikakvog pritvorstva primimo jaram posluanja i potinjavanja tako da, osim zapovesti ave, u nama nipoto ne ivi nikakva druga volja. To e moi da ispuni samo onoj ko je sebe umrtvio za ovaj svet, i ko se smatra nerazumnim i glupim, bez ikakvog razmiljanja izvravajui sve to zapovede starci, sa verom da je sve sveto i objavljeno samim Bogom. 154. Ako se budemo drali u takvom raspoloenju, bez ikakve sumnje emo stei nepomueno i neizmenjivo stanje smirenja. Njime emo se smatrati najmanjim od svih i trpeljivo podnositi sve to nam se deava, bilo da se radi o klevetama, skorbima ili tetama. I to emo primati kao da se na nas nalae od strane naih stareina (kao posluanje ili ispitivanje). I ne samo da emo to sa lakoom podnositi, nego emo sve smatrati neznatnim i nitavnim, postojano se seajui i oseajui stradanja Gospoda naega i svih svetih. Jer, tada e nam se klevete koje nam se priinjavaju izgledati utoliko lake, ukoliko smo dalje od njihovih velikih dela i veoma plodnog ivota. Oduevljenje prema trpljenju, koje odatle proizilazi, bie jo silnije ukoliko budemo pomiljali da emo se ubrzo i mi preseliti iz ovoga sveta i da emo po brzom zavretku naega ivota odmah postati sauesnici njihovog blaenstva i slave. Takva pomisao je pogubna ne samo za gordost, nego i za sve strasti. Posle toga sledi da vrlo strogo odravamo takvo smirenje i pred Bogom. To emo i postii ukoliko se budemo drali ubeenja da sami od sebe, bez Njegove pomoi i blagodati, ne moemo uiniti nita to bi doprinelo savrenstvu vrline, i ukoliko budemo iskreno verovali da je i ono to smo uspeli da razumemo - dar Boiji.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE VI BORBA SA POMISLIMA I PREKO NjIH SA ZLIM DUHOVIMA, KOJA PRATI SVE DRUGE BORBE I SVE IH NADIVLjUJE 155. Pitanje. I pored svog staranja ne vidim nikakvog uspeha u utvrivanju panje. Um nikako ne moe da se sauva od lutanja. ak i kad oseti da se srce saoseajno ustremljuje ka odreenom sagledavanju, um se neprimetno sputa i sa velikom brzinom upada u svoja uobiajena skitanja. Tako nebrojeno mnogo puta svaki dan um biva plenjen svojim lutanjima tamo-amo. Osim toga, njega hvata oajanje da nikada nee postii eljeno ispravljanje nemoi. On stie misao da je naprezanje panje radi tog dela beskoristan trud, budui da dua svaku minutu brzim poletima stremi rasejanosti. Strahom Boijim privuena duhovnom sagledavanju, ona ipak, pre nego se uvrsti, opet trenutno iezava iz vida. Ukoliko ak i preduhitri njenu nameru za lutanjem i uhvati je na samom poetku, povukavi je ka sagledavanju od koga je poela da odstupa, nameravajui da je, kao nekim uzama, svee sa najveom napregnutou panje srca, ona ipak, za vreme samog truda nad njom, uspeva da isklizne iz unutranjeg svetilita bre nego jegulja iz ruku ribolovca. Trudei se na taj nain svaki dan sa svim usrem nad uvanjem misli, i ne videi nikakvog uspeha, i nevoljno dolazi do zakljuka da lutanja misli ne potiu od nas, nego od same prirode.

52

156. Nije bezopasno tako brzo izvoditi zakljuke, tj. pre nego to se delo ispita kako treba. Zbog svoje nemoi ili nesposobnosti da uspemo u neemu, ne treba da smatramo da ni drugi ne mogu postii uspeh. To bi bilo isto kao kad bi neko, ne umejui da pliva i da se odrava na vodi, zakljuio da niije telo ne moe da se odrava na vodi i da, prema tome, niko ne moe da pliva. Poto njegovo telo zbog svoje teine ne moe da se odrava na vodi, i poto su tela svih kao i njegovo, [on zakljuuje] da sama priroda tela nije u stanju da pliva. Ma kako mu izgledao ispravan takav zakljuak, iskustvo ga ne opravdava. Takav je i na sud. Na um po svojoj prirodi ne moe da bude prazan. Ukoliko u sebi ne bude imao unapred briljivo pripremljene predmete u kojima bi upranjavao svoja kretanja i kojima bi se postojano zanimao, on e zbog svoje pokretnosti neizbeno leteti tamo-amo, sve dok dugim upranjavanjem i postojanom navikom (to vi nazivate uzaludnim trudom) iz opita ne sazna da u svome seanju treba da pripremi materijal oko koga bi se okretao u svojim neumornim poletima, i da e kroz neprekidno prebivanje u trudu stei silu da odbija suprotne nagovore neprijatelja (kojima se ranije rasejavao), nepokolebivo prebivajui u stanju eljenog (nepomuenog i unutranjeg pokoja). Prema tome, nepostojanost nesreenog lutanja pomisli ne treba pripisivati ovekovoj prirodi, ili Bogu, njenom Tvorcu. Jer, istinita je re Pisma: Bog je oveka stvorio dobrim, a oni (tj. ljudi) trae svakojake pomisli (Prop.7,30). Prema tome, kakvota pomisli zavisi od nas. I Psalmopojac govori: Blago oveku kome si ti zastupnik: on je u svom srcu poloio da ide gore (Ps.83,6). Vidite da je u naoj vlasti da polaemo u srca svoja ili ushoenje, tj. pomisli koje dostiu do Boga, ili nishoenje, tj. pomisli, koje nas sputaju dole, ka zemaljskim i plotskim stvarima. Kad se pomisli ne bi nalazile u naoj vlasti, Gospod ne bi prekoreo fariseje: Zato vi zlo mislite u srcima svojim (Mt.9,4). I preko proroka On ne bi zapovedio: Udaljite zle pomisli vae od oiju mojih (Is.1,16), i: Dokle e se u tebi zadravati porone misli. (Jer.4,14). 157. Istina je, dodue, da nas mnoge sujetne pomisli i protiv nae volje uznemiravaju i gotovo bez naeg znanja zavaravaju. One u nas ulaze neprimetno i lukavo. I mi ne samo da ne moemo da ih spreimo, nego ih i sa velikim trudom primeujemo. Ipak, svako moe da ih prima, ili odbacuje ukoliko, uz Boiju pomo, uloi staranje i trud. Njihovo nastajanje ne zavisi od nas, ali njihovo odbacivanje ili primanje stoji u naoj volji. Uostalom, i u samom razvijanju pomisli ne treba sve pripisivati njihovom napadu, ili duhovima koji se staraju da ih poseju. Naprotiv, i od nas, ako ne uvek a ono najveim delom, zavisi da li emo ispraviti kakvotu pomisli, i da li emo se postarati da u naim srcima niu duhovno-svete umesto plotsko-zemnih pomisli. Rave pomisli se umanjuju i ree pojavljuju u onome ko se razumno i usrdno pouava u Svetom Pismu, upranjava u Psalmima i pevanju [crkvenih pesama], podvizava u postu i bdenju, sea na budue (tj. na Carstvo nebesko i geenu ognjenu), i na sva dela Boija. Naprotiv, zle pomisli se umnoavaju u onome ko se zanima svetovnim brigama i plotskim delima, i uputa u sujetne i prazne besede. 158. Delatnost naega uma se moe usporediti sa mlinskim rvnjem koji se od silovitog vodenog toka brzo okree u krug. Pokretan vodom, on nikako ne moe da prestane da se okree. Meutim, u vlasti mlinara stoji da li e mleti penicu, itarice ili kukolj. Tako ni na um u sadanjem ivotu ne moe biti prazan od toka pomisli, budui neprestano pokretan potocima utisaka koji se na njega ustremljuju sa svih strana. Meutim, od nae volje i odluke zavisi koje e od njih da primi ili prihvati. Ukoliko se mi, kao to je reeno, budemo postojano zanimali pouavanjem u Svetom Pismu, ukoliko seanje budemo ispunjavali duhovnim predmetima i ukoliko budemo gajili elju za savrenstvom i nadu za zadobijanje budueg blaenstva, u nama e nicati duhovne
53

pomisli, i na um e se kretati u neprestanim mislima o predmetima u koje smo se udubili. Meutim, ukoliko se mi, usled bezbrinosti i nerada, budemo zanimali predmetima strasti i praznim besedama, ili svetovnim i sujetnim brigama, u nama e se, po njihovim rodovima, kao pleva raati i pomisli i naem srcu dostavljati veoma tetan posao, po reima Spasitelja: Jer gde je blago dela vaih i vae panje, neophodno e biti i srce vae (Mt.6,21). 159. Treba znati da postoje tri izvora naih pomisli: Bog, avo i mi sami. Bog nas udostojava posete prosveenjem Svetoga Duha, pobuuje u nama ili revnost prema veem napredovanju, ili skruenost zbog sporog napretka i poputanja lenjosti i bezbrinosti, otkriva nam nebeske tajne, i nae namere obraa ka boljim delima. Tako je Gospod nadahnuo Artakserksa da trai knjigu dnevnika iz koje je saznao za dobra dela Mardoheja, te odmah izmenio svoju raniju surovu odluku o unitavanju judejskoga naroda (Est.6). Tako je i apostolima obeano: Jer neete vi govoriti, nego e Duh Oca vaega govoriti iz vas (Mt.10,20). Od avola su pomisli koje pokuavaju da nas spotaknu, pobuujui u nama strasno naslaivanje, ili sa najlukavijom prepredenou predstavljajui zlo pod vidom dobra. Jer, on se pred nama pretvara u anela svetlosti (2.Kor.11,14). Tako je on metnuo u srce Judi Iskariotskome da izda Gospoda (Jn.13,2), i Ananiji da slae Duhu Svetome (Dap.5,3). Od nas samih raaju se pomisli kada se prirodno seamo onoga to smo videli, sluali, ili inili. 160. Taj trostruki uzrok nastanka pomisli treba uvek da imamo na umu i da prema njemu prosuujemo o pomislima koje nastaju u srcu. U skladu sa time treba i da se odnosimo prema njima. U ovom smislu mi treba da podraavamo iskusne menjae novca koji tano umeju da prepoznaju da li se radi o zlatu, da li je moneta od istog zlata, ili od bakra koji lii na zlato, da li na njoj carev lik, i da li je zakonito predstavljen, te da li moneta ima zakonitu teinu. Neto slino u duhovnom smislu mi treba da inimo u odnosu na pomisli. Prvo, treba svestrano da ispitamo da li je istinito ili ne ono to je ulo u nae srce. Naprimer, ako nam je predloeno neko uenje, mi treba da ispitamo da li je oieno Boanstvenim ognjem Svetoga Duha, ili pripada judejskom sujeverju, ili proizlazi iz nadmene svetske filosofije i samo nosi masku blagoastivosti. Postupivi tako, mi emo ispuniti apostolsku pouku: Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga (1.Jn.4,1), i biemo izvan opasnosti da se udaljimo od istine. Oni, pak, koji se nisu pobrinuli da ispune ovu predostronost, podvrgavali su se bednom otpadanju od vere. Slatkoreivi sablaznitelji su ih najpre privukli sebi nekim pobonim oseanjima i umovanjima, saglasnim sa svetom verom, kao sa sjajem zlata. Zatim su ih nauili mudrovanjima protivnim veri. Obmanuti prvobitnim izgledom, oni ih nisu podvrgnuli svestranom ispitivanju. Primivi na taj nain lani bakarni novac za zlatni, oni su upali u jeretike zablude. Drugo, treba da briljivo razmotrimo da li ujemo lano tumaenje Svetog Pisma. Jer, [moe se desiti] da ono, oponaajui isto zlato istinitog razumevanja Boanstvenih rei, pokuava da nas obmane izgledom dragocenog metala kako bismo ga primili sa meavinom bakra lano pridavanog smisla. Tako je satana pokuao da iskua samog Spasitelja Hrista. Tako on i sve nas iskuava, premda ne bezuspeno kao kod naeg Gospoda. Tree, na sve naine treba da budemo oprezni kako neprijatelj, izvrui dragocene pouke Svetoga Pisma lukavim tumaenjima, ne bi uspeo da nas navede na nepravilnu primenu i upotrebu. Prikrivajui obmanu pozivanjem na predanje koje navodno potie od staraca on kao da nezakonito stavlja carski peat na lani novac. On u tome uspeva kada nas preleuje na neumorni trud koji je iznad naih moi, na prekomerna bdenja, na molitve bez ikakvog reda, na neumesno itanje. Zavodei nas navodnim
54

dobrom, on nas privodi kraju koji je tetan po duu. On nas nagovara da inimo nepotrebne posete da bi nas isterao iz usamljenosti i liio blaenog bezmolvija. On nam savetuje da preuzmemo na sebe brigu o pobonim bespomonim enama kako bi nas uhvatio u zamku pogubnim brigama. On nas podstie da elimo sveteniki in pod izgovorom nazidavanja mnogih i odvlai od naeg smirenog zvanja. Svi takvi saveti, prikriveni pokrovom milosra, pobonosti i vieg napretka, neiskusne odvode u obmanu. Spolja oni lie na novac istinitog cara, premda su ih iskovali lani duhovni kovai, a ne pravoslavni opitni oci. Njih su podmukli demoni iskovali na tetu i propast. Na njih se savreno moe primeniti izreka Propovednika: Postoje putevi koji oveku izgledaju pravi, iako im kraj gleda u dno adovo (Pri.16,25). Poslednje (etvrto) opaanje iskusnog menjaa se odnosi na ispitivanje teine [monete]. Mi emo ga u naem duhovnom delanju ispuniti kada delo koje nam savetuje pomisao poloimo na tas savesti, te sa svom strogou ispitamo da li ima stvarnu teinu, tj. da li je teko strahom Boijim, da li je sve u njemu po njegovom smislu i znaenju, ne ini li ga lakim spoljanost i novina, nije li mu teinu umanjila sujeta i nije li ga unitila ljudska slava. Izvagavi i ispitavi ga svedoanstvima apostola i proroka, mi smo duni da ga prihvatimo kao saglasno sa njima, ili da ga sa svom strogou odbacimo kao njima protivno i za nas pogubno. 161. Prema tome, treba neprestano da osmatramo sve skrivnice naeg srca, i da sa budnom panjom pratimo tragove onih koji ulaze kako se ne bi prokrao i neki misleni zver, ili sam lav ili drakon te, potajno zapeativi pogubne stope pri naoj nepanji, i drugima prokrio put u zavoje naeg srca. Obraujui na taj nain svakoga asa i svake minute zemlju naeg srca jevanelskim plugom, tj. neprestanim seanjem na krst Gospodnji, mi emo moi da unitimo legla pogubnih zveri i jazbine otrovnih zmija, i da ih izgnamo iz sebe. 162. Obraz savrenog uma (koji ima vlast nad svojim pomislima) prekrasno je predstavljen u licu jevanelskog kapetana. Naravstvena sila koja ne dozvoljava da nas sve pomisli obmanjuju, ve po svom rasuivanju dobre prima, a suprotne bez ikakvog napora progoni, u prii o njemu je opisana njegovim reima (koje, naravno treba shvatiti u prenosnom znaenju): Jer i ja sam ovek pod vlau, i imam pod sobom vojnike, pa reem jednome: idi, i ide: i drugome: doi, i doe; i slugi svome: uini to, i uini (Mt.8,9). Kad bismo se hrabro borili protiv neurednih unutranjih pokreta i strasti, kad bismo ih potinili svojoj vlasti i svome rasuivanju, kad bismo pohotu koja ustaje u naoj ploti ugasili, kad bismo neurednu gomilu pomisli drali pod jarmom vlasti razuma, kad bismo spasonosnim znamenjem krsta Gospodnjeg od granica naeg srca progonili gomile zlih neprijateljskih sila, mi bismo mi bili uzvedeni u in kapetana u duhovnom smislu. Zbog takvih trijumfa i pobeda i mi emo se podii na visinu njegovog dostojanstva i imati zapovedniku vlast i silu. Pri njoj ve neemo biti privlaeni pomislima koje ne eli mo, nego samo onima kojima se duhovno naslaujemo. Tada emo dobiti mogunost da prebivamo u njima i da im se priljubljujemo. Zlim nagovaranjima emo, pak, sa vlau zapovedati: "Odlazite", i odlazie. Tako emo i dobre pomisli prizivati: "Doite" i one e dolaziti. I sluzi naem - telu emo pokazivati ta mu je potrebno za celomudrenost i uzdranje, i on e, izjavljujui potpunu pokornost, bez ikakvog protivljenja sve ispuniti, ne izazivajui vie porone elje protivne duhu. 163. Ali, kako to postii? To e doi samo od sebe ukoliko se tesno sjedinimo sa Bogom. Tada e ve On dejstvovati u nama. U to nas uverava apostol, govorei: Jer oruje naeg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za ruenje utvrenja, obarajui pomisli (2.Kor.10,4). Ma ta mi preduzimali u cilju savlaivanja pomisli, neemo imati uspeha, sve
55

dok ne pone da deluje sam Bog posle sjedinjenja sa nama. Tada e i naa nemona sredstva postati silna i svepobedna, razarajui neprijateljske tvrave i poraavajui i izgonei sve pomisli. I ispunie se na nama proroka re: Nemoni neka govori: "Mogu ja" (imam snage), i krotak neka bude hrabar (Joilj 3,10-11), i ono to o sebi govori sveti Pavle: Jer kad sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Jer, tada e se sila Boija projaviti u nemoi naoj (2.Kor.12,9). Prema tome, svim htenjem srca treba da se ustremimo ka sjedinjenju sa Gospodom da bi se i u nama izvrilo ono to je ispitao blaeni David; Dua se moja prilepila za tebe. I primi me desnica tvoja (Ps.62,8). I svako od nas e poeti da peva zajedno sa njim: A meni je dobro biti blizu Boga (Ps.72,28). Naravno, to zahteva postojani napor i trud. Ali, bez njih nema uspeha ni u kakvom delu. Tim vie ga bez njih ne treba oekivati u tako vanom delu. Savrenstvo nijedne vrline se ne moe postii bez truda, i mir pomisli niko ne moe postii bez krajnjeg srdanog napora. Na to se upravno odnosi re Gospodnja: Carstvo nebesko sa naporom se osvaja, i podvinici ga zadobijaju (Mt.11,12). Da bi duh na dostigao u oveka savrena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13), i postao jedan duh sa Gospodom (1.Kor.6,17), neophodno je da sa velikim naporom uvek bdi i da bude neumoran u revnosti. Doavi dotle, on ve sa apostolom moe sveano da likuje: Sve mogu u Hristu koji mi daje mo (Fil.4,13). 164. Stoga sva naa panja treba uvek da bude usmerena na brzo vraanje pomisli od njihovog lutanja i kruenja ka seanju na Boga. Onaj ko hoe tano da podigne i sagradi krov u obliku kupole, vrpcom iz centra postojano pravi krug, postiui na taj nain svuda podjednaku okruglinu. Ko, pak, pokua da bez ove pomoi zavri delo nee moi nepogreivo da ostvari pravilnu okruglost, ak i ako poseduje veliku vetinu, budui da jedinim pogledom nee moi odrediti koliko je odstupio od krunice. Isto tako ni na duh, ukoliko u sebi, kao neki nepokretan centar, ne utvrdi ljubee seanje na Boga, kako bi, njime obezbeen, svakog momenta obilazio sva svoja dela i trudove, kako bi njime, kao proverom, odreivao kakvotu svojih pomisli i podviga (te jedne primao, a druge odbacivao), i kako bi njime, kao istinskim estarom, davao pravac svemu to radi - nikako nee moi kao to treba da sagradi duhovnu graevinu iji je arhitekta Pavle (1.Kor.Z,10). On tada nee moi da kui da lepotu o kojoj blaeni David, elei da je u svom srcu predstavi Gospodu, govori: Gospode, zavoleh lepotu doma tvoga, i mesto obitavanja slave tvoje (Ps.25,8), nego e nerazumno u srcu svome podii ruan dom, koji je nedostojan Duha Svetoga i koji je uvek sklon ruenju. I on se nee proslaviti useljavanjem blaenog stanara (tj. Duha Svetoga), ve se podvrgnuti alosnom razruenju. 165. Tamne sile deluju na nas prvenstveno kroz pomisli. Naravno, nama bi bilo lake da izaemo na kraj sa njima kada nas ne bi neprestano i u velikom broju okruivali neprijatelji koji nam ne ele dobro. Ipak, toga se ne treba uasavati. Istina je da nas neprijatelji stalno opadaju. Meutim, oni samo seju i pobuuju zlo u nama, nemajui sile da nas prinuuju na njega. Jer, kad bi im bila data vlasg da nas nasilno uvlae u zlo, a ne samo da nas nagovaraju na njega, ni jedan ovek ne bi mogao da izbegne greh koji bi odgovarao grehovnoj elji koju bi zapalili u naim srcima. Meutim, mi vidimo da je njima data mogunost da nas pobuuju, kao to je i nama darovana sila da ih odbijamo i sloboda da se sa njima saglaavamo. I zato se bojati? Uostalom, onome ko se boji njihovih nasilja i napada, sa druge strane predlaemo Boiji pokrov i Boiju pomo, koja je monija od njih, kao to se govori: Jer je eei Onaj koji je u vama negoli koji je u svetu (1Jn.4,4). Njegovo zastupnitvo se bori za nas sa silom koja je nesravnjivo vea od one sa kojom na nas ustaje neprijateljska strana. Jer, Bog ne samo da nadahnjuje na dobra dela, nego ih i podupire i privodi kraju. On nas ponekad i bez nae volje i naega znanja privlai spasenju.
56

Prema tome, oigledno je da avo moe da prelesti jedino onoga ko mu sam svojom voljom da saglasnost. To je Eklisiast jasno izrazio reima: Sud nad zlim delima nije brz. Zbog toga se srce sinova ljudskih ne boji da ini zlo (Ekl.8,11). Oigledno je, dakle, da svako grei stoga to odmah, kada na njega napadnu zle pomisli, ne prua otpor protivreenjem. Jer, reeno je: Usprotivite se avolu, i pobei e od vas (Jak.4,7). 166. Kod nekoga moe da se javi pitanje o nainu na koji zli duhovi ulaze u optenje sa duom. Oni neosetno razgovaraju sa njom, seju u nju to zaele, vide njene pomisli i pokrete i koriste se njima na njenu tetu. Meutim, nema niega neobinog u tome. Duh moe da ulazi u optenje sa duhom, i da prikriveno utie na njega, podstiui da na ono to eli. Jer, meu njima, kao i meu ljudima, postoji neka slinost i srodnost po prirodi. Meutim, savreno je nemogue da oni ulaze jedan u drugog i da jedan ovladava drugim. To moe istinski da se pripisuje samo Boanstvu. 167. Napred reenom nimalo ne protivrei ono to se dogaa sa besomuenima, tj. to oni, opsednuti neistim duhovima, govore i ine ono to nee, ili bivaju prinueni da izgovaraju rei koje ne razumeju. Izvesno je, meutim, da se ne podvrgavaju svi na isti nain uticaju duhova. Nekima oni ovladavaju do te mere da nimalo nisu svesni ta rade ili govore, dok su drugi svesni i posle se seaju onog to se deavalo. I jedno i drugo biva od uticaja neistog duha. Ipak, ne treba misliti da on, izgovarajui rei i govorei ustima onoga koji strada, proima samu sutinu due ili da srasta sa njom i da se oblai njome. Oni to nikako ne mogu da uine. To se, zapravo dogaa na sledei nain: zasedajui na organe kroz koje dejstvuje dua, i nalaui na njih nepodnoljivu teinu, neisti duh stranim pomraenjem pokriva razumna oseanja due i preseca njihovu delatnost. To se, dodue, kao to vidimo, ponekad deava i od vina, i od groznice, i od preterane hladnoe, i drugih bolesti koje dolaze spolja. Da avo ne bi pomislio da isto uini i sa blaenim Jovom, dobivi vlast nad njegovim telom, Gospod mu je naroitom zapoveu zapretio, govorei: Eto, predajem ti ga u ruke, ali mu samo duu sauvaj (Jov 2,6). On kao da kae: "Samo ga nemoj initi bezumnim, nemoj mu rastrojiti sedite due, ne napadaj mu razum i ne povreuj mu organ razuma jer njime treba da ti se suprotstavi. 168. Duh se, na taj nain, nekako mea sa grubim i tvrdim vetastvom, tj. sa telom, i to veoma lako. Iz toga, meutim, ne sledi da se on i sa duom, koja je takoe duh, moe sjediniti tako da i nju, slino telu, uiniti seditem svog bia. To je mogue jedino Svetoj Trojici, koja ne samo da obuhvata svaku razumnu prirodu, nego je i proima. Samo je Bog svagde i u svemu, tako da vidi i sve pomisli nae, i sve unutranje pokrete, i sve duevne tajne. I nema tvari sakrivene pred Njim, nego je sve obnaeno i otkriveno pred oima Onoga kome emo odgovarati (Jev.4,13). On pravedno ispituje srca i utrobe (Ps.7,10). 169. Kako, meutim, neisti duhovi znaju nae misli? Oni ih ne itaju upravno u dui, nego ih prepoznaju po njihovom ispoljavanju u spoljanjim ulnim obelejima, tj. iz naih rei i dela. Meutim, oni nikako ne mogu proniknuti u misli koje jo nisu izale iz unutranjosti due. ak i to da li su i kako su primljene misli koje nam oni sami podmeu, oni saznaju ne iz same due, i ne iz najunutarnjijih pokreta koji se u njoj tajno deavaju zbog njih, nego po njihovom ispoljavanju van due. Tako, npr. oni znaju da je monah, u koga su posejali pomisao stomakougaanja, primio pohotu stomakougaanja ukoliko vide da je poeo da posmatra kroz prozor na sunce, ili da se obavetava koliko je sati. I nije udno to vazdune sile stiu takvo znanje, kada vidimo da i umnim ljudima uspeva da po oima, licu i drugim spoljanjim znacima saznaju stanje unutranjeg oveka. Naravno,
57

utoliko tanije znanje mogu da imaju oni koji su, kao duhovi, bez sumnje mnogo tananiji i pronicljiviji od ljudi. 170. Treba znati da svi demoni ne raspaljuju sve strasti u ljudima, ve da se o svakoj brine odreeni duh. Jer, jedni od njih se naslauju neistim i sramnim pohotama, drugi vole bogohulstvo, trei - gnev i jarost, etvrti se tee tugom, peti - sujetom i gordou. I svaki u srcu ovekovom seje strast kojom se naroito naslauje. Meutim, ne pobuuju oni svi zajedno svoje strasti, nego naizmenino, saglasno sa vremenom, mestom i prijemivou onoga ko se iskuava. 171. Osim toga, treba znati da oni nisu svi u jednakoj meri zli i jednako moni. Na poetnike i nemone se putaju slabiji duhovi. Ukoliko se oni savladaju, alju se moniji. Na taj nain, Hristov vojnik, po meri svog napredovanja i umnoavanja duhovnih sila, treba da podnosi sve veu i veu borbu. I niko od svetih nikako ne bi mogao podneti zlobu takvih i tolikih neprijatelja, ili izdrati njihove napade i svirepujarost, ukoliko pri naoj borbi ne bi uvek bio prisutan na najmilostiviji zastupnik i podvigopolonik Hristos, ujednaavajui silu onih koji se bore, odbijajui i obuzdavajui iznenadne napade neprijatelja i inei sa iskuenjem i kraj, da bi se moglo podneti (1.Kor.10,13). 172. Demoni nemaju vlasti da tete svakom oveku. To na najjasniji nain dokazuje primer blaenog Jova koga neprijatelj nije smeo da iskua vie, nego to mu je bilo doputeno voljom Boijom. O tome svedoi i ispovedanje zlih duhova koje je uneseno u jevanelske prie: Ako nas izgoni, dozvoli nam da idemo u krdo svinja (Mt.8,31). Oni, dakle, bez Boije dozvole nisu imali vlast da uu ak ni u neiste i beslovesne ivotinje. Utoliko vie treba verovati da po svojoj volji oni ne mogu ui ni u jednog oveka, stvorenog po obrazu Boijem. Jer, kad bi im bila data vlast da iskuavaju i ogoravaju svakoga oveka po svojoj volji, niko ne samo od mladih monaha, nego ni od savrenih mueva ne bi mogao da izdri ivot u pustinji, budui okruen gomilama zlih neprijatelja. 173. Takoe, poznato je da neisti duhovi u tela besomuenih ulaze tek poto zavladaju njihovim umovima i pomislima. Liivi ih najpre straha Boijeg, seanja na Boga i duhovne pouke, oni ih smelo napadaju. I budui da su razoruani i lieni Boije pomoi i Boije ograde, oni ih lako pobeuju. Na kraju, oni u njima, kao u mestu koje je preputeno njihovoj vlasti, ustrojavaju sebi stanite. Uostalom, tano je i to da oni tee, prekomernije i pogubnije mue one koje nisu savladali telesno, nego duevno. To su upravo oni koji su se uhvatili u mreu njihovim strastima i pohotama. Jer, po rei apostola, od koga je ko pobeen tome i robuje (2.Pt.2,19). 174. Sveto Pismo svedoi da su uz svakoga od nas nerazdvojno prisutna dva anela, dobar i zao. O dobrima govori Spasitelj: Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kaem da aneli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga (Mt.18,10), i blaeni David: Aneli Gospodnji stoje oko onih koji ga se boje, i izbavljaju ih (Ps.33,8). O njima svedoi i ono to se u knjizi Dela apostolskih govori o svetom Petru: To je aneo njegov (Dap.12,15). O oba anela nairoko se govori u knjizi Pastir. Ako razmislimo o onome ko je traio pristup blaenom Jovu, jasno emo razumeti da se radilo o onome ko ga je uvek napadao, premda ga nikada nije mogao pokrenuti na greh. Zbog toga je i iskao od Gospoda vlast nad njim, ispovedajui da je dotle bio pobeivan zastupanjem Gospoda (koji ga je uvek ograivao svojim pokrovom), a ne njegovom vrlinom. I o Judi se takoe govori: I avo neka mu stane sa desne strane (Ps.108,6).
58

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE VII BORBA SA SVIM VRSTAMA TUGE KOJA DOLAZI OD NEVOLjA I NAPASTI 175. U Palestini, u pustinjama izmeu Jerusalima i Mrtvog mora, varvari su iznenada napali monahe, i veoma mnoge poubijali. Kako je Bog dopustio da se nad Njegovim slugama izvri takvo zlodelo? To pitanje obino smuuje due onih koji nemaju mnogo vere i znanja i koji misle da se vrline i podvizi svetih nagrauju u ovom vremenskom ivotu. Mi, pak, koji se ne samo u ovome ivotu nadamo u Hrista da, po apostolu, ne bismo bili jadniji od sviju ljudi (1.Kor.15,19), ne treba da padamo u zabludu takvim miljenjima. Inae se moe desiti da, zbog netanog odreenja istine u odnosu na takve dogaaje, doemo u uas i smuenje od iskuenja koja i nas susreu, da svojim nogama skrenemo sa puta pravde (Ps.72,2), ili, to je i rei strano, da Bogu pripiemo nepravdu i nebrigu o delima ljudskim, tj. kao da On svete ljude koji ive pravedno ne izbavlja od iskuenja, te da dobrima dobrom, a zlima zlom ne uzvraa u sadanjem ivotu. Time bismo zasluili osudu sa onima kojima prorok Sofonija preti u ime Gospoda, govorei: Osvetiu se onima koji u srcima svojima govore: "Gospod ne ini ni dobro ni zlo" (Sof.1,12), ili bismo se podvrgli jednakom udelu sa onima koji albama izriu hulu na Boga: Onaj ko ini zlo je dobar pred Bogom i on mu ugaa. I gde je Bog pravde, dodajui i drugo bogohuljenje koje prorok opisuje: Uzalud sluimo Bogu. I kakva je korist od dranja onoga to je naredio, i to hodismo kao molitvenici pred Gospodom Svedriteljem? Jer, mi hvalimo tue, napreduju koji ine bezakonje, i spasavaju se oni koji se protive Bogu (Mal.3,14-15). Prema tome, da bismo izbegli neznanje koje je uzrok i koren najravije zablude, unapred treba da tano saznamo ta je zaista dobro, a ta zlo. Drei se, zatim, istinskog odreenja Pisma, a ne lanog miljenja gomile, mi se ve nikako neemo prelestiti zabludom neverujuih ljudi. 176. Sve to postoji i to se dogaa u svetu moe biti jedno od troga: dobro, zlo ili neto srednje. Prema tome, mi treba da saznamo ta je zapravo dobro, ta zlo, a ta srednje kako bi naa vera, budui ograena tanim znanjem, u svim iskuenjima ostala nepokolebiva. U ljudskim delima nita ne treba smatrati sutinskim dobrom, izuzev duevne vrline koja nas iskrenom verom privodi Bogu i podstie da se neprestano prilepljujemo uz nepromenjivo dobro. I nasuprot tome, nita ne treba smatrati zlom osim greha, koji nas odvaja od blagog Boga i vee za zlog avola. Srednje je, pak, ono to moe pripadati i jednoj i drugoj strani, sudei po osobinama i raspoloenju onoga koji se njime koristi. Tu spadaju: bogatstvo, vlast, poast, telesna snaga, zdravlje, lepota, sam ivot ili smrt, beda, nemo tela, klevete i drugo tome slino. Ono, dakle, prema svojstvu i raspoloenju onoga ko se njime koristi moe da slui i na dobro i na zlo. Jer, bogatstvo, prema apostolu, esto moe da slui na dobro. On bogatima ovoga sveta zapoveda da se ne preuznose, niti da se uzdaju u bogatstvo nesigurno, nego u Boga ivoga, koji nam daje sve izobilno na upotrebu, da dobro ine, da se bogate u dobrim delima, da budu dareljivi, drutveni, spremajui sebi dobar temelj za budunost, da dobiju ivot veni (1.Tim.6,1719). Meutim, ono se obraa u zlo kada ga sabiraju da bi ga gomilali i zakopavali u zemlju, kao to ine tvrdice, ili da ga rasipaju na rasko i utehe, a ne na korist potrebitih. Isto tako su vlast i poast i telesna snaga i zdravlje neto srednje i mogu se upotrebiti i na dobro i
59

na zlo. Time se lako objanjava injenica da su mnogi od svetih u Starom Zavetu, vladajui svime time, bili veoma ugodni Bogu, i to su naprotiv, oni koji su ih ravo koristili i obraali na sluenje svojim ravim sklonostima, pravedno bili kanjavani ili predavani smrti, kao to esto pripovedaju knjige Carstva. Na isti nain shvati i o drugim srednjim stvarima, tj. da nisu istinsko dobro (koje se sastoji u vrlinama), nego - neto neodreeno. Jer, one su korisne i blagotvorne za pravednike koji ih upotrebljavaju na pravedna i potrebna dela, dajui im mogunost da uriznie dobre plodove za ivot veni, dok su za one koji se njima ravo koriste nekorisne i pogubne, dovodei ih samo do greha i smrti. 177. vrsto drei u seanju takvu razliku stvari i dela, znajui da nema istinskog dobra izuzev vrline (koja proizilazi iz straha Boijeg i ljubavi prema Bogu), i da nita nije pravo zlo osim greha i udaljavanja od Boga, sada emo sa svom panjom pogledati da li je ikada Bog, bilo sam bilo kroz nekog drugog, priinio zlo nekome od svojih svetih? Bez sumnje, tako neto nigde nee nai. Jer, nikada se nije desilo da [oveka] neko drugi navede na greh ukoliko on nee zlo i protivi mu se. Ukoliko je, pak, upadao u greh, znai da ga je sam u sebi ve zaeo usled nepaljivosti srca i razvraene volje. elei da u to zlo, tj. u greh baci pravednog Jova, avo je upotrebio sve zamke svoje zlobe: liio ga celokupnog bogatstva, decu mu porazio smru, i njega samoga od glave do nogu pokrio ranama, koje su priinjavale nepodnoljiv bol. Ipak, on nikako nije mogao da ga uprlja grehom. Jov je uza sve to ostao nepokolebiv i nije izrekao bezumlje na Boga (Jov 1,22), tj. nije upao u bogohulstvo. 178. Meutim, kako sam Bog o sebi govori: Ja sam ... onaj koji gradi mir i stvara zlo (Is.45,7)? I prorok o Njemu svedoi: Moe li biti nesrea u gradu, a da je Gospod ne uini (Am.3,6)? Sveto Pismo reju zlo ponekad oznaava skorbne sluaje ne zbog toga to su zaista zli po prirodi, nego zbog toga to ih kao zle oseaju oni kojima se alju na korist. Jer, govorei sa ljudima, Re Boija po neophodnosti govori oveijim reima i sa oveijim oseanjima. Tako i spasonosno seenje i spaljivanje, koje lekar dobronamerno vri na telu koje strada od opasnih povreda, bolesnik smatra za zlo koje mora da trpi. Konju mamuze i onome koji grei - ispravljanje nisu slatki. I sve disciplinske strogosti onima koji prolaze kurs obrazovanja izgledaju gorke, kao to govori apostol: Jer svako karanje, dok traje, ne ini se da je radost, nego alost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izvebani. On jo kae: Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima. Jer koji je to sin koga otac ne kara (Jev.12,6-7;11)? Na taj nain, re zlo se ponekad upotrebljava u znaenju alosnih sluajeva, po reenome: I raskaja se Bog zbog zla koje ree da im uini, i ne uini (Jon.3,10). I jo: Jer znah da si ti Bog milostiv i alostiv, spor na gnev i obilan milosrem, i koji se alosti zbog zla (Jon.4,2), tj. zbog alosnih liavanja i beda koje je prinuen da navede na nas zbog grehova naih. Znajui kako su one za neke korisne, drugi prorok se zbog elje njihovog spasenja, a ne zbog neprijateljskog oseanja prema njima, molio: Dodaj im zla Gospode, dodaj zla slavnim zemlji (Is.26,15). I sam Gospod govori: Evo, ja u na tebe navesti zlo (Jer.11,11), tj. tuge i razaranja. Spasonosno kanjen njima u sadanje vreme, bie prinuen da se na kraju obrati i pouri k meni, koga si u dane svoje sree zaboravljao. Mi ih zbog toga ne moemo smatrati sutinskim zlom, budui da mnogima slue na dobro i vode ka primanju venih radosti. Vratimo se, meutim, postavljenom pitanju. Sve to obino smatramo zlom, to nam priinjavaju neprijatelji, ili to nas poraava na neki drugi nain - ne treba da smatramo zlom, nego neim srednjim. I tada ono ve nee biti onakvo kakvim ga smatra onaj ko ga je naneo u jarosnom duhu, nego onakvo, kakvim ga osea onaj ko ga je pretrpeo. Stoga, kada se svetom muu desi smrt, ne treba misliti da mu je uinjeno zlo,
60

nego neto srednje. Jer, ona je za grenika zlo, a za pravednika - uspokojenje i osloboenje od zla. Smrt je za pravednog oveka pokoj, iji je put sakriven (Jov 3,23). Pravedan ovek od takve smrti nee pretrpeti nikakvu tetu. Jer, sa njim se nije desilo nita neobino. Ono to je imalo da se desi sa njim po prirodnoj neophodnosti, on je primio po zlobi neprijatelja, i to ne bez koristi za veni ivot. Dug oveije smrti, koji je morao da plati po neizbenom zakonu sadanjeg naeg postojanja, on je otplatio sa bogatim plodom stradanja, stiui zalog za veliku nagradu. 179. To, meutim, ne oslobaa krivice onoga ko ini zlo. Neastivi bezakonik nee ostati bez kazne zbog toga to zlodelom svojim pravedniku nije mogao da priini sutinsku tetu. Jer, trpljenje je vrlina pravednika. Ono donosi nagradu ne onome ko je naneo smrt ili stradanje, nego onome ko ih je trpeljivo podneo. Jedan e zaslueno podneti kaznu za zversku surovost, dok drugi nee pretrpeti nikakvo sutinsko zlo. Hrabrou svoga duha trpeljivo podnevi iskuenja i stradanja, on je sve to mu je naneseno sa zlim namerama, obratio sebi na dobro i na umnoenje svoga blaenstva u buduem ivotu. 180. Jovovo trpljenje nije steklo dobru nagradu avolu, koji ga je uinio slavnim svojim iskuenjima, nego njemu samom koji ih je hrabro podneo. I Judi nee biti darovano osloboenje od venih muka zbog toga to je njegovo izdajstvo posluilo na spasenje oveanskog roda. Jer, ne treba gledati na plod dela, nego na raspoloenje onoga ko ga ini. Zbog toga mi treba da smo vrsto ubeeni u to da oveku niko ne moe naneti zlo ukoliko ga sam ne privue slabou svoga srca i malodunou. Jer, i blaeni apostol u jednom stihu potvruje: A znamo da onima koji ljube Boga sve pomae na dobro (Rim.8,28). Jer, govorei: Sve pomae na dobro, on obuhvata zajedno sve - ne samo ono to se smatra sreom, nego i ono to se smatra nesreom. I na drugom mestu isti apostol govori da je proao i kroz jedno i kroz drugo: Sa orujem pravednosti desnim i levim, tj. u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti, kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo ivimo, kao kanjavani ali ne ubijani, kao aloeni a uvek radosni, kao siromani a mnoge bogatei, i ostalo (2.Kor.6,7-10). Prema tome, i ono to se smatra sreom i to apostol svrstava na desnu stranu, oznaavajui ga reima slave i pohvale, i ono to se smatra nesreom i to svrstava na levu stranu, obeleavajui ga reima sramote i grdnje, za savrenog mua postaje oruje pravednosti. On nanesene mu (alosti) velikoduno podnosi, koristei ih kao oruje protiv onih koji ga napadaju. On se njima, kao lukom, maem i najvrim titom naoruava protiv onih koji mu ih nanose, savreno projavljujui svoje trpljenje i hrabrost. Najslavnije torestvo svoje nepokolebivosti on pokazuje kroz same neprijateljske strele koje ga smrtno pogaaju. On se, na taj nain, ni sreom ne uznosi, niti zbog nesree pada duhom, ve koraa pravom stazom i carskim putem. Sa takvog mirnog stanja srca on se ni nailaskom radosti nee skrenuti na desno, ni napadom nesree i dolaskom alosti obrnuti na levo. Velik mir imaju oni koji ljube zakon tvoj, Gospode, i oni se ne sablanjavaju, svedoi sveti David (Ps.118,165). O onima, pak, koji se pri nailasku svake sluajnosti menjaju, saglasno njihovim svojstvima i razlikama, kae se: Bezumnik se menja kao mesec (Sir.27,11). O savrenima i premudrima se, pak, govori: A znamo da onima koji ljube Boga sve pomae na dobro. O slabima i nerazumnima se, opet, objavljuje: Idi od oveka bezumna, jer nee uti pametne rei (Pri.14,7), budui da se on ni prijatnou ne koristi na svoje dobro, niti se zbog neprijatnosti ispravlja. Naravstvena sila koja je potrebna da se hrabro podnose alosti, potrebna je i radi ouvanja umerenosti u radosti. Onaj koga iz koloseka izbaci jedna od tih sluajnosti, nesumnjivo nee moi odleti ni jednoj od njih. Uostalom, srea vie povreuje oveka, negoli nesrea. Jer, nesrea ponekad i protiv volje obuzdava i smiruje. Privodei nas u spasonosnu
61

skruenost, ona nas ili pobuuje da manje greimo, ili nas primorava da se sasvim ispravimo. Srea, pak, nadima duu pogubnim, premda prijatnim laskama, te stranim opustoenjem obara u prah one koji se, zbog srenih uspeha, smatraju bezbednim. 181. Takvi savreni muevi se u Svetom Pismu prenosno nazivaju dvostrukim denjacima. Takav je bio, kao to pie u knjizi Sudija, Aod, koji se obema rukama koristio kao desnom (Knj.Sud.3,15). Takvim savrenstvom u duhovnom [smislu] emo i mi ovladati, ukoliko i sreu, koja se smatra desnom [stranom] i nesreu, koja se naziva levom [stranom], dobrom i pravilnom upotrebom budemo obraali na desnu stranu. Time bi sve to god se sa nama desi, za nas, po apostolu, bilo oruje pravednosti. U naem unutranjem oveku mi opaamo dve strane i, tako rei, dve ruke. I ni jedan od svetih ne moe da nema kako onu koju nazivamo desnom, tako i onu koju zovemo levom rukom. Savrenstvo, pak, njegove vrline se poznaje iz toga to on obe obraa u desnicu, dobro se koristei obema. Da bismo jasnije mogli razumeti o emu se radi, rei u: sveti mu ima desnicu kada projavljuje duhovne uspehe; kada, gorei duhom, gospodari nad svim svojim eljama i pohotama; kada, budui slobodan od svakog avolskog napada, bez imalo truda i nelagodnosti odbacuje i odseca plotske strasti; kada, uznevi se sa zemlje gore, na sve sadanje i zemaljsko gleda kao na nepostojan dim i pustu senku, prezirui ga kao brzoprolazno; kada u ushienju uma ne samo plameno eli budue, nego ga i jasno vidi; kada se najstvarnije hrani duhovnim sagledavanjima; kada jasno, kao otvorena vrata, opaa nebeske tajne; kada isto i plameno uznosi molitve Gospodu; kada se, razgorevi se ognjem duha, svim stremljenjima due preseljava u nevidljivo i veno, pri emu misli da se ve ne nalazi u telu. On ima takoe i levu ruku kada je okruen burama iskuenja; kada se raspaljuje nastupima pohotnih pobuda prema plotskim eljama; kada prema neobuzdanom gnevu biva podstreknut ognjem razdraujueg smuenja; kada samoprevaznoenjem biva podstrekavan na gordost ili sujetu; kada biva ugnjetavan alou koja donosi smrt (2.Kor.7,10); kada se rastuuje napadima podmuklog uninija; kada, po odlasku celokupnog duhovnog ara, obamire zbog ohladnelosti i neke neobjanjive sete, pri emu od njega odlaze ne samo dobre pomisli, koje razgorevaju unutranju revnost, nego mu i Psalmi i molitva, i itanje, i kelijna usamljenost postaju uasno teskobni i sva orua vrlina susree sa nekim neizdrljivim odvraanjem i odbojnou. Kada ga sve ovo bude napadalo, monah treba da zna da ga pritiskuje leva strana. Prema tome, onaj ko ni zbog onoga, kao to smo rekli, to pripada desnoj strani ne bude nadmen tatinom koja nailazi, i ko ni zbog onoga to pripada levoj strani, hrabro ratujui, ne pada u oajanje, koristie obe ruke kao desnu. U oba delanja pokazavi se pobednikom, on e dobiti pobedniki venac, kako sa svog levog, tako i sa svog desnog stanja. Takav venac je, kako itamo, zasluio je blaeni Jov koji se za desno delovanje ovenao vencem: budui bogat i znatan otac sedam sinova, on je svakodnevno prinosio rtvu Gospodu za njihovo oienje, elei da ih uini blagougodnim i srodnim ne toliko sebi, koliko Bogu; njegova vrata su bila otvorena za svakoga dolaznika; on je bio noga hromih i oko slepih; ovijim krznom od njegovih ovaca su bila zagrevana ramena nemonih; on je bio otac sirotama i udovicama; on se ak u srcu svome nije radovao zbog pogibije svoga neprijatelja. Isti Jov je, delujui levicom, sa neuporedivo visokom hrabrou trijumfovao nad nevoljama; u jednom trenutku liivi se sedam sinova, on se kao otac nije ucvelio estokom alou, nego se kao sluga Boiji umirio voljom svoga Tvorca; od najbogatijeg postavi najbedniji, od preobilnog nag, od zdravog gubav, od poznatog i slavnog ponien i prezren on je sauvao hrabrost duha nepovreenom; liivi se na kraju celokupnog svog imanja i imetka, on je postao obitalite gnoja i, kao neki najsuroviji
62

muitelj svoga tela, crepom strugao isceeni gnoj, te pogruavao prste u dubinu rana koje su pokrile sve delove njegovog tela i izvlaio crve. Pri svemu tome on ni najmanje nije pohulio na Boga, i ni u emu nije uzroptao na svoga Tvorca. ta vie. Nimalo se ne bojei bremena najteih iskuenja, on je i samu odeu koja je pokrivala njegovo telo (i koja je jedina mogla biti sauvana od avolje otimaine stoga to je bila na njemu) razderao i odbacio od sebe, pridodavi proizvoljnu nagotu onoj kojom ga je porazio njegov najljui otima. On je ak i kosu sa svoje glave, koja je ostala kao jedino netaknut znak ranije slave, odsekao i bacio svome muitelju. On je tako odsekao ono to mu je ostavio najsvirepiji neprijatelj, i nebeskim glasom izjavio radost svoje slavne pobede nad njim: Dobro smo primali od Boga, a zla zar neemo primati? Go sam izaao iz utrobe matere svoje, go u se i vratiti. Gospod dade, Gospod uze. Kako je bilo ugodno Gospodu, tako se i zbilo. Neka je blagosloveno ime Gospodnje (Jov 2,10; 1,21). U dvostruke denjake pravedno u ubrojati i Josifa koji je u srei bio prijatan ocu, pun potovanja prema brai, blagougodan Bogu, a u neprijatnosti celomudren, veran svome gospodaru, najkrotkiji u tamnikom zatvoru, nezlopamtiv prema uvredama, dobroinitelj prema neprijateljima, prema zavidnoj brai koji su gotovo postali njegove ubice ne samo neno raspoloen, nego i bogato milosrdan. On i njemu slini se pravedno nazivaju dvostrukim denjacima, budui da se sa obe ruke koriste kao sa desnicom. Prolazei kroz iskuenja koja je nabrojao apostol, oni slino njemu mogu govoriti: Sa orujem pravednosti, levim i desnim, u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, i ostalo. I mi emo biti dvostruki denjaci ukoliko i nas ne budu menjali ni obilje, ni oskudica u prolaznim dobrima, tj. ukoliko nas ni obilje ne bude odvlailo zadovoljstvima tetne rasputenosti, niti oskudica - u oajanje i roptanje, ve ukoliko u oba sluaja, odajui blagodarnost Bogu, budemo izvlaili jednak plod i iz prijatnosti i iz neprijatnosti. Tada emo postati istinski dvostruki denjaci, kao to je bio uitelj neznaboaca, koji je posvedoio o sebi: Govorim to ne zbog oskudice, jer ja sam se nauio da budem zadovoljan onim to imam. Znam i poniziti se, znam i izobilovati; u svemu i svaemu navikoh: i sit biti i gladovati, i izobilovati i oskudevati. Sve mogu u Hristu koji mi daje mo (Fil.4,11-13). 182. Iskuenje, kao to smo rekli, biva dvojako, tj. kroz prijatnost i neprijatnost. Uzrok, pak, zbog koga se iskuavaju ljudi jeste trojak: najveim delom radi ispitivanja, ponekad radi ispravljanja, a neretko i radi kanjavanja zbog grehova. Tako su radi ispitivanja, kako itamo, slino Jovu, bezbrojne alosti podneli Avraam i mnogi sveti. Radi njega je i narod judejski bio podvrgnut iskuenjima u pustinji, kao to u knjizi Ponovljenih zakona govori Mojsije: I opominji se svega puta kojim teje vodio Gospod Bog tvoj etrdeset godina po pustinji, da bi te namuio i iskuao, da se zna ta ti je u srcu, tj. hoe li drati zapovesti Njegove ili nee (Pon.Zak.8,2). I u Psalmu se napominje: Na vodi Merivi iskuah te (Ps.80,8). Da se Jov upravo radi toga podvrgao svemu to je podneo, upravno svedoi sam Bog, govorei: Zar misli da sam ti radi ega drugog uinio [sve to], osim da se javi prav (Jov 40,3)? Radi ispravljanja se, pak, to deava kada Gospod, smirujui svoje pravedne zbog nekih malih i lakih grehova, ili zbog prevaznoenja linom pravednou, poputa razna iskuenja. Njima se oni u sadanje vreme iste od svake neistote pomisli i njima se spaljuje svaka neistota koja se vidi u njihovoj unutranjosti (Is.1,25), kako bi se na buduem ispitivanju pokazali slini istom zlatu, i kako u njima ne bi ostalo nita to bi, posle ispitivanja ognjem Suda, trebalo da se oisti kaznenim saiganjem. U tome smislu je reeno: Mnoge nevolje ima pravednik (Ps.33,20), i takoe: I zaboravili ste savet koji vam govori kao sinovima: Sine moj, ne zanemaruj karanje Gospodnje, niti kloni kad te On
63

pokara. Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima. Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara. Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jev.12,5-9). I u Otkrivenju [je reeno]: Ja one koje ljubim karam i popravljam (Otk.3,19). Takvima je, pod vidom Jerusalima, od lica Boijeg preko proroka Jeremije upuena re: I uiniu kraj svim narodima, meu koje sam te rasejao, a tebi neu uiniti kraja, nego u te pokarati na sudu (Jer.30,11). Za takvo spasonosno ispravljanje sveti David se moli, govorei: Ispitaj me, Gospode, i iskuaj me. Prekali utrobu moju i srce moje (Ps.25,2). Razumevajui spasonosnost takvog iskuenja, i prorok Jeremija vapije: Kazni nas Gospode, ali sa merom, a ne u gnevu svom (Jer.10,24). Isto i Isaija [govori]: Blagosiljam te, Gospode, jer si se razgnevio na mene, ali si odvratio jarost tvoju, i pomilovao me (Is.12,1). Udarci iskuenja se alju i zbog grehova. Tako Gospod preti da poalje udarce narodu izrailjskom, govorei: Zube zverske poslau na njih sa jarou onih koji gamiu po zemlji (Pon.Zak.32,24). I u Psalmima se o njima govori: Mnogo rane ima grenik (Ps.31,10). I u Jevanelju se pominje: Eto postao si zdrav, vie ne grei, da ti se to gore ne dogodi (Jn.5,14). Postoji jo i etvrti razlog zbog koga se nekima alju stradanja, poznat iz Svetog Pisma: javljanje slave i dela Boijih. Tako se u Jevanelju govori o sleporoenom: Ne sagrei ni on ni roditelji njegovi, nego da se jave dela Boija na njemu (Jn.9,3). I o bolesti Lazara [se kae]: Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Boiju, da se Sin Boiji proslavi kroz nju (Jn.11,4). Postoje i druge vrste Boijih odmazdi, kojima bivaju poraeni oni koji su prevazili najvii stepen zla, i kojima su bili osueni, kao to itamo, Datan, Aviron i Korej, i prvenstveno oni o kojima govori apostol: Predade ih Bog u pokvaren um da ine to je neprilino (Rim.1,26-28). To treba smatrati najteim od svih kazni. O njima i govori Psalmopojac: Na poslovima oveijim nema ih, i ne mue se sa drugim ljudima (Ps.72,5), budui da ne zasluuju da budu spaseni posetom Gospodnjom i da dobiju izleenje posredstvom vremenskih kazni. Jer, oni otupevi predadoe sebe razuzdanosti pa ine svaku neistotu sa pohlepom (Ef.4,19) usled ogrubljenja srca svoga od dugotrajnog prebivanja u neprestanom grehu koji prevazilazi sve mere oienja i odmazde u veoma kratkom roku ivota u ovome veku. Takve Re Boija ukoreva i preko proroka Amosa: Zatirah vas kao to Gospod zatre Sodom i Gomor, i bijaste kao glavnja istrgnuta iz ognja. Pa ipak se ne obratiste k meni, govori Gospod (Am.4,11). [On govori] i kroz proroka Jeremiju: Potru narod svoj, jer se ne vraaju sa puteva svojih (Jer.15,7), i na drugom mestu: Bije ih, ali ih ne boli; satire ih, ali nee da prime pouke. Tvre im je lice od kamena, i nee da se obrate (Jer.5,3). Ipak, izlivi sve spasonosne lekove kao najiskusniji Lekar, i videvi da ve nije ostalo nijedno isceljujue sredstvo koje bi bilo mogue priloiti na njihove rane, Gospod kao da, na neki nain, biva pobeen veliinom njihove nepravde. Budui prinuen da odstupi od milostivog kanjavanja, On im objavljuje, govorei: I revnost e se moja ukloniti od tebe, i poinuu, i vie se neu postarati (Jez.16,42). O drugima, pak, ije srce nije ogrubelo estim greenjem, koji jo nisu zasluili najeu i istrebljujuu kaznu, ve su sposobni da prime urazumljujuu kaznu radi spasenja, govori se: Pokarau ih i ue o skrobima svojim (tj. urazumiu ih, davi im da uju o nevoljama koje im prete) (Os.7,12). 183. Kako zadobiti i sauvati trpljenje i blagodunost? Istinsko trpljelje i blagodunost se ne mogu ni zadobiti ni sauvati bez srdanog smirenja. Kada trpljenje
64

bude isticalo iz tog izvora, radi izbegavanja alosti od neprijatnosti nee biti potrebno niti zatvarati se u keliju, niti sakrivati se u pustinju. Utvrujui se u dubini due na vrlini smirenja, svojoj roditeljki i uvarki, trpljenje ve nee imati potrebu za spoljanjom pomoi. Zbog toga, ukoliko se mi zbog neke uvrede uznemirimo, oigledno je da u nama nije vrsto utvren temelj smirenja. Stoga se naa unutranja graevina, pri naletu ak najmanje bure, podvrgava razarajuem potresu. Trpljenje nije pohvalno i dostojno udivljenja u sluaju kada je unutranje spokojstvo sauvano usled nedostatka strela neprijatelja. Naprotiv, ono je velianstveno i slavno kada prebiva nepokolebivo i pored bure iskuenja koja je na njega usmerena. I kada se, naizgled, rui i potresa, ono se vie uvruje. I onim se vie usavrava, ime naizgled slabi. Jer, nikome nije nepoznato da je trpljenje dobilo svoje ime od podnoenja alosti. Stoga niko ko bez tuge ne podnosi sve to mu se ini ne moe biti proglaen trpeljivim. Stoga Solomon trpeljivog zaslueno pohvaljuje: Bolji je dugotrpeljiv ovek nego junak. I gospodar od svoga srca je bolji nego onaj koji zauzme grad (Pri.16,32). On jo [kae]: Ko je dugotrpeljiv velika je razuma, a ko je maloduan pokazuje ludost (Pri.14,29). [Deava se], dakle, da neko doivi klevetu i da se zapali ognjem gneva. Tada uzrokom njegovog greha ne treba smatrati uvredu koja mu je nanesena, budui da je ona iskljuivo povod za ispoljavanje u njemu sakrivene bolesti (gneva). Takav je smisao Spasiteljeve prie o dve kue: jednoj, utemeljenoj na kamenu, i drugoj, utemeljenoj na pesku. Na njih se sa jednakom silom ustremio napad vode i bure vetrova. Posledice su, meutim, bile razliite. Jer, dom koji je bio utemeljen na tvrdom kamenu nije pretrpeo nikakve tete od silnog udara, dok se onaj koji je bio utemeljen na rastresitom pesku odmah sruio. I on se oigledno sruio ne stoga to je bio podvrgnut spoljanjem udaru, tj. od voda koja su se ustremile na njega, nego stoga to je bio nerazumno utvren na pesku. Isto tako se i sveti ovek od grenika ne razlikuje time to nije podvrgnut snanim iskuenjima, nego time to ga ni velika iskuenja ne pobeuju, dok grenik pada i od malih. I, kao to smo rekli, hrabrost pravednika ne bi bila pohvalna ukoliko bi on bio pobednik bez iskuenja. Uostalom, ni pobede ne bi bilo ukoliko ne bi bilo neprijateljskih napada. Jer, blaen je ovek koji pretrpi iskuenje, jer kad bude oproban primie venac ivota, koji Gospod obea onima koji ga ljube (Jak.1,12). I apostol Pavle [kae] da se sila Boija ne pokazuje u miru i utehama, nego u nemoi (2.Kor.12,9). Jer, tako govori Gospod Jeremiji: Jer, evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stub gvozden i kao zidove bakarne svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i svetenicima njegovim i narodu zemaljskom. Oni e udariti na tebe, ali te nee nadvladati, jer sam ja sa tobom, veli Gospod, da te izbavljam (Jer.1,18-19). 184. Hteo bih da vam predstavim bar dva primera takvog trpljenja. Jedan je pokazala jedna blagoastiva ena. elei da se usavri u vrlini trpljenja, ona ne samo da nije beala od iskuenja, nego je ak i traila da je ogoravaju. Ma koliko esto bila oaloavana, ona nije padala u iskuenjima. Ta ena je ivela u Aleksandriji, i poticala iz poznate porodice. U kui koju su joj ostavili roditelji, ona je blagoastivo sluila Bogu. Doavi jednom blaenom arhiepiskopu Atanasiju, ona je zamolila da joj da na izdravanje i uspokojenje neku od onih udovica koje se izdravahu o crkvenom troku. "Daj mi, govorila je ona,- jednu od sestara, koju bih uspokojila". Pohvalivi eninu dobru nameru i njeno usre prema delu milosra, svetitelj je zapovedio da od svih izaberu udovicu koja bi sve prevazilazila asnom naravi, ozbiljnou i ljubaznou, kako elja one koja projavljuje milosre ne bi bila potisnuta ravou one koja ga koristi, i kako ona koja projavljuje milosre, budui oaloena zlom naravi udovice, ne bi pretrpela tetu u veri. Primivi, dakle, izabranicu, ona ju je dovela u svoju kuu i poela da joj slui u svemu. Meutim,
65

videi njenu skromnost i tihost, i dobijajui od nje svake minute potovanje radi blagodarnosti za delo svoga ovekoljublja, ona je kroz nekoliko dana opet dola ka spomenutom svetitelju i rekla: "Ja sam molila da zapovedi da mi daju neku koju bih uspokojila, i kojoj bih sluila sa punim posluanjem". On u poetku nije razumeo radi ega tako govori i ta zapravo eli. Pomislivi da je njeno moljenje zbog nebrige nadzornika nad udovicama bilo prenebregnuto, on je sa izvesnim duevnim smuenjem pitao za razlog takvog propusta. Njemu su, meutim, rekli, da joj je poslana najasnija udovica. Tada je on, shvativi ta je iskala ta mudra ena, zapovedio da joj daju najraviju od svih udovica, koja je sve prevazilazila gnevljivou, svadljivou, glupou, brbljivou i sujetom. Kada su nali i dali joj takvu, ona je, uzevi je u svoju kuu, sa istim ili jo veim usrem poela da joj slui. Kao blagodarnost za te usluge ona je od nje dobijala samo oaloavanja poniavajuim grdnjama, zlim reima, vreanjem. Ukorevajui je, udovica je sa pakosnim ruganjem roptala to ju je isprosila od arhiepiskopa, budui da je ne uspokojava, nego mui. Ona ju je, [navodno], uzela iz spokojnog ivota i uvela u teak, a ne iz tekog u spokojni. Takva oaloenja je ta ena ponekad proirivala i do udaraca rukom. Meutim, ona gospoa joj sa jo veim smirenjem sluae, uei se da pobeuje njenu jarost ne suprotstavljanjem, nego pre smirenim potinjavanjem sebe. Ona je njen bes ukroivala ovekoljubivom krotou. Takvim opitima u potpunosti se utvrdivi u trpljenju i postigavi savrenstvo u eljenoj vrlini, ona je otila pomenutom svetitelju i zahvalila mu za njegov mudri izbor i za obuavanje u dobroinstvu u pravom smislu, te za to to joj je, savreno saglasno njenoj elji, naznaio najdostojniju uiteljicu, ijim se neprestanim oaloenjima svakodnevno ukrepljivala u trpljenju i postigla sam vrhunac vrline. "Napokon, ti si mi, Vladiko, radi uspokojenja dao onakvu kakvu sam upravo elela da imam. Ona prva je, pak, svojim potovanjem prema meni pre mene uspokojivala i uteavala, negoli ja nju". To je dovoljno rei o enskom polu, kako bismo se uspomenom na takvo delo ne samo naziivali, nego i postiivali sebe. Jer, mi ne moemo sauvati trpljenje ukoliko se ne zatvorimo u keliji. 185. Izneemo i drugi primer o avi Pafnutiju, koji je iveo u savrenoj usamljenosti u znamenitoj Skitskoj pustinji, u kojoj je i sada prezviter. Budui jo mlad monah, on je zasijao blagodatnom svetou tako da su se najvei muevi toga vremena divili njegovom napretku. I bez obzira na to to je bio mlai od svih, njega su uporeivali sa starcima. Tako su odluili da i njega ubroje u lik staraca. Kada se to proulo, zavist, koja je nekada pobudila due brae protiv Josifa, svojim otrovnim ognjem razgore protiv njega jednoga od skitske bratije. On bee naumio da njegovu slavu uprlja nekom mrljom sramote. Saekavi vreme u koje je Pafnutije odlazio u nedeljni dan u Crkvu, on potajno ue u njegovu keliju i meu korpe, koje tamo obino pletu od palmovog prua, sakri svoju knjigu. Zatim i sam ode u Crkvu, zadovoljan svojom lukavou. Posle zavretka nedeljne slube on pred svom bratijom svetom Isidoru, koji je tada bio prezviter, iznese albu da je iz njegove kelije ukradena knjiga. Ta alba je sve smutila (a osobito prezvitera) i oni nisu znali ta da misle, niti ta da poduzmu, budui poraeni novim i neuvenim prestupom. Tada je tuilac zahtevao da se sva bratija zadri u Crkvi, i da poalju nekolicinu izabranih da pretresu sve kelije. Kada su tri starca, koje je naznaio prezviter, pretraili sve druge kelije, doli su i do Pafnutijeve kelije. I u njoj su nali knjigu sakrivenu meu palmovim korpama, gde je bee sakrio zavisnik. Uzevi je, oni su je odmah doneli u Crkvu i stavili pred sve. Premda je zbog istote savesti bio uveren da nema nikakvog udela u grehu Pafnutije je, kao da je kriv zbog krae, sebe predao sudu staraca, izjavljujui spremnost da podnese ta mu bude dosueno kao kazna i molei da mu odrede mesto pokajanja. On nita nije govorio u svoju
66

odbranu zbog stidljive skromnosti strahujui da, trudei se da reima spere mrlju krae, povrh toga ne podnese jo i osudu za la, budui da niko nije podozrevao nita drugo osim onoga to je otkriveno. Po zavretku ispitivanja i donoenja presude, on je izaao iz Crkve, ne pavi duhom, ve poveravajui sebe sudu samoga Boga. On je poeo da prinosi pokajanje, pojaavi molitve sa obilnim suzama, utrostruivi post, pokazujui se pred licem ljudi sa najveim smirenjem duha. Poto je tokom isteka gotovo dve nedelje na taj nain sebe podvrgao svakoj skruenosti tela i duha, on je u subotni ili nedeljni dan rano ujutro doao u Crkvu ne radi primanja Svetog Priea, nego da bi se ispruio kod vrata Crkve i smireno molio oprotaj. Meutim, ne trpei da on i dalje sam sebe skruava i da bude poniavan od drugih, Bog, svedok i znalac svega sakrivenoga, primora avola da objavi ono to je pronalaza zla, beasni kradljivac svoje stvari, slavi tu lukavi klevetnik, uinio bez ikakvih svedoka. Jer, obuzet najljuim demonom, on je sam otkrio svu lukavost svoje tajne podvale. I tako je onaj ko je bio savetodavac zlog dela i spletke, ujedno postao i izdajniki razglaiva. Zatim je taj neisti duh silno i dugo muio bednog brata, tako da ga nisu mogle isterati ne samo molitve ostalih svetih koji su tamo prebivali, i koji su imali Boanstveni dar vlasti nad demonima, nego ni naroita blagodat Isidora Prezvitera. Ni on nije mogao da istera tog najljueg muitelja, premda mu je, po milosti Gospodnjoj, bila darovana sila nad njima, budui da su besomuni dobijali isceljenjv jo pre nego to bi bili dovedeni do njegovih vrata. I to je bilo stoga to je Hristos Gospod tu slavu sauvao za Pafnutija, kako bi klevetnik bio isceljen molitvama onoga protiv koga je uinio spletku, i dobio oprotaj greha i osloboenje od sadanje kazne, objavljujui ime onoga iju slavu je hteo da, kao zavidni neprijatelj potamni. 186. Dva su me razloga pobudila da vam ispriam ovaj dogaaj: prvi, da bismo, pomiljajui o nepokolebivoj vrstini tog oveka, utoliko vie projavljivali nepokolebivost i trpljenje, ukoliko se manjim napadima neprijatelja podvrgavamo; i drugi, da bismo na osnovu njih doli do vrstog ubeenja da ne moemo biti bezbedni od bura iskuenja i napada avola ukoliko celokupnu zatitu naeg trpljenja i svu nadu ne budemo polagali na sile naeg unutranjeg oveka, a ne na kelijski zatvor, na pustinjsku usamljenost, na zajednicu svetih, ili uopte na bilo ta to postoji izvan nas. Jer, ako Gospod (koji je u Jevanelju rekao: Carstvo Boije unutra je u vama, Lk.17,21), ne ukrepi na duh silom svoga zastupnitva, uzalud se nadamo da emo napade neprijatelja (koji je u vazduhu) pobediti ili pomou ljudi koji sa nama ive, ili udaljavanjem u udaljena mesta (tj. udaljivi se u pustinju), ili sakrivanjem iza kamenja i krova (tj. zakljuavi se u keliju). Jer, sve je to imao i Pafnutije, pa ipak kua je pronaao nain da ga napadne. Tog najzlijeg duha od njega nisu odbili ni zatita stena, ni usamljenost pustinje, ni zastupnitvo tolikih svetih u toj zajednici. Meutim, poto nije polagao nadu svoga srca ni na ta spoljanje, nego na samoga Sudiju svega sakrivenoga, ovaj sveti sluga Boiji nikako nije mogao biti uzdrman podvalama takvog napada. Isto tako, zar se i onaj koga je zavist bacila u takav prestup, nije koristio blagotvornou pustinje, ogradom udaljenog stanita i zajednicom blaenog Isidora, ave i prezvitera, i drugih svetih? Pa ipak, kada ga je nala utvrenog na pesku, avolska bura ne samo da je njegovom domu (unutranjem nastrojenju) nanela silan udarac, nego ga e i sasvim razruila. Prestanimo, stoga, da osnovu svoga nepomuenog unutranjeg mira traimo van sebe, te da oekujemo da nemo naeg trpljenja moe pomoi tue trpljenje. Jer, kao to je Carstvo Boije unutra u nama, tako su i neprijatelji oveku... domai njegovi (Mt.10,36). I niko mi se ne suprotstavlja vie od moga oseanja, koje e moj najblii domai. Pazimo vie na sebe, kako nas nai domai ne bi povredili. Jer, kada nai domai ne ustaju na nas, tada i Carstvo Boije prebiva u nama u nepomuenom
67

duevnom miru. I ako revnosno razmotrimo uzroke onoga to se deava u nama, nai emo da mi ne moemo biti ranjeni nikakvim, ak ni najpakosnijim ovekom, ukoliko sami ne ustanemo protiv sebe nemirom svoga srca. I ukoliko smo ranjeni, uzrok ne treba traiti u napadu spolja, nego u naem netrpljenju. Tako je tvrda hrana korisna za zdravog, a za bolesnog - tetna. Ona ne moe povrediti onoga ko je prima, ukoliko joj za nanoenje povrede njegova nemo ne doda silu.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE VIII O BOANSTVENOJ BLAGODATI I SLOBODNOM PROIZVOLjENjU KAO INIOCIMA DUHOVNOG IVOTA 187. Mi uvek treba da smo vrsto uvereni u to da nikako ne moemo postii savrenstvo svojim trudovima i podvizima, makar se i sa svom neumornou upranjavali u svakoj vrlini. ovekovi napori nemaju dovoljnu vrednost i silu da nas uzdignu na visinu svetosti i blaenstva. Neophodno je da nam Gospod sadejstvuje i usmeri nae srce prema onome to je za nas korisno. Zbog toga smo duni da svakoga trenutka, zajedno sa Davidom, vapijemo Gospodu: Utvrdi stope moje na stazama tvojim da se ne bi pokolebale (Ps.16,5). Neophodno je da nevidljivi Rukovoditelj ovekovog duha prema vrlini obraa nae proizvoljenje, koje je, to zbog neznanja dobra, to zbog iskuenja strasti, sklonije poroku. To je veoma jasno izrazio prorok u jednom stihu pesme: Odbaen, nagnuh se da padnem, ali me Gospod prihvati (Ps.117,13). Prva polovina stiha oznaava slabost nae volje, a druga - uvek spremnu pomo od Gospoda. Svaki put kada ponemo da se kolebamo, On ka nama prua svoje ruke, podrava nas i utvruje. U protivnom bismo, preputeni svom proizvoljenju, pali savrenim padom. Ni jedan pravednik, zapravo, nema u sebi dovoljno snage da stekne pravednost. On se neprestano koleba i svakoga trenutka je gotov da padne. Stoga ga milost Gospodnja potkrepljuje svojom rukom. U suprotnom bi, izloivi se padu zbog slabosti volje, u potpunosti poginuo. Zar e neko biti toliko samopouzdan i slep da misli da nema potrebe u neprestanoj pomoi Boijoj, kada sam Gospod u Jevanelju jasno ui: Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne ostane na okotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete. Jer bez mene ne moete initi nita (Jn.15,4-5)? Kako je, zapravo, nerazumno i ak bogohulno, dobra dela pripisivati svojim naporima, a ne blagodati i pomoi Boijoj! I izreka Gospodnja svedoi da bez Njegove pomoi niko ne moe da donosi duhovne plodove? 188. Zbog toga verujemo da se osobitim nadahnuem Boijim u nas polae kako poetak dobrog raspoloenja, tako i upranjavanje u vrlinama. Na trud se sastoji u tome da se sa veom ili manjom spremnou pokoravamo nadahnuima Boijim i da primamo Njegovu pomo. Mi zasluujemo nagradu, ili dostojnu kaznu, s obzirom na to da li smo nemarni, ili se sa pobonom pokornou brinemo o prilagoavanju zapovestima i promiljanju Boijem, koje se prostire na nas Njegovom blagovoljenjem. To se jasno pokazalo pri iscelenju jerihonskih slepaca. Sluaj Gospodnjeg prolaenja pored njih je predstavljao blagodat Boijeg promisla i snishoenja. Njihovo, pak, uzvikivanje: Pomiluj nas Gospode, Sine Davidov (Mt.20,31) bee delo njihove vere i nade. I opet, samo vraanje vida predstavlja izraz Boijeg milosra.
68

189. ak i ako se mnogo trudi oko obraivanja zemlje, zemljoradnik ne moe da oekuje obilan rod, ukoliko na obraenu zemlju blagovremeno ne padne kia i ne bude povoljno vreme. Prema tome, kao to lenjivim zemljoradnicima, koji se ne brinu oko obrade svoje zemlje, Bog ne daje ploda, tako i trudoljubivim nee biti koristi od svakodnevne brige, ukoliko im ne pomogne Boije milosre. I u delu ivota po Bogu je isto: potreban je i na trud, premda bez pomoi blagodati Boije mi ni u emu neemo uspeti. Treba da ispoveda da je Bog poetni Vinovnik ne samo dela, nego i dobrih pomisli: On nam nadahnjuje i svoju svetu volju, i daje nam silu i zgodnu priliku da ispunimo ono to ispravno elimo. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savreni odozgo je, silazi od Oca svetlosti (Jak.1,17). 190. Volja Boija uvek eli da ovek koga je Bog stvorio ne pogine, nego da vavek ivi. Ukoliko u naem srcu primeti makar iskru raspoloenja ka dobru Bog joj, po blagosti svojoj, ne doputa da se ugasi. elei da se svi spasu i dou u poznanje istine, On na sve naine potpomae da se ona obrati u plamen. Blagodat Boija je blizu svih. Ona sve bez izuzetka priziva spasenju i poznanju istine, jer govori: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mt. 11,28). 191. Um oveiji ne moe da shvati kako spasenje pripada i naoj volji, budui da se kae: Ako hoete i posluate me, jeete dobra zemaljska (Is.1,19), i istovremeno nije delo ni... onoga koji hoe, ni... onoga koji tri, nego... Boga koji miluje (Rim.9,16). Njemu nije jasno kako Bog ima da svakome vrati po delima njegovim, a istovremeno je Onaj koji ini u nama i da hoemo i da tvorimo po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,13). On bi hteo da shvati zato nam se zapoveda da nainimo sebi novo srce i nov duh (Jez.18,31), kad nam se istovremeno kae: I dau vam srce novo i duh nov (Jez.11,19). Ove sumnje nee biti teko da reimo ukoliko budemo razumeli da u delu naeg spasenja uestvuju i blagodat Boija i nae slobodno proizvoljenje. Naime, iako ponekad moe da eli vrlinu, ovek nee biti u stanju da je stekne bez Boije pomoi. Ni bolesniku nije dovoljna samo elja da bude zdrav, ve i Davalac ivota, Bog treba da da silu za ponovo uspostavljanje zdravlja. Da bismo se savreno uverili u to da i dobre elje, koje nastaju od prirodne sposobnosti koja nam je data milosrem Tvorca, moemo ispuniti samo uz pomo Boiju, treba da se setimo rei apostola: Jer hteti imam u sebi, ali uiniti dobro ne nalazim (Rim.7,18). 192. Mnogi pitaju o tome kada u nama deluje blagodat: da li onda kada se u nama ispoljavaju dobre elje, ili se dobre elje u nama ispoljavaju onda kada nas poseti blagodat Boija? Opit opravdava i jedno i drugo: Savle i carinik Matej nisu sami poeleli [Hrista], nego - tek posle poziva. Zakhej i razbojnik na krstu su, pak, svojom eljom preduhitrili delo blagodati. Tako i treba smatrati: kada vidi da elimo da inimo dobro, Bog usmerava i uvruje nau spremnost. Ako, pak, ne elimo dobro, ili smo ohladneli prema njemu, On nam daje spasonosna nadahnua, kroz koja se obrazuju ili obnavljaju dobra raspoloenja. 193. Ne treba misliti da je ovekova priroda sposobna samo za zlo. Tvorac je u due nae posejao semena svih vrlina. Meutim, da bi ona uzrastala, neophodna je pomo Boija. Isto tako, i u oveku uvek postoji slobodna volja da primi ili ne primi blagodatna dejstva. Kada graenje naeg spasenja uopte ne bi zavisilo od nas, apostol ne bi rekao: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom. Meutim, kad bi zavisilo samo od nas, on ne bi dodao: Jer Bog je onaj koji iniu vama i da hoete i da tvorite po Njegovom blagovoljenju (Fil.2,12-13). Blagodat Boija nas i preduhitruje, jer prorok govori: Bog moj, i Njegova milost me preduhitruje (Ps.58,11), i ide za naom voljom, zbog ega i kae: I jutrom te molitva moja preduhitruje (Ps.87,14).
69

194. Blagodat Boija uvek usmerava nau volju na dobru stranu, premda i od nas zahteva ili oekuje odgovarajue napore. Da ne bi svoje darove davala nemarnima, ona trai sluaj kojim bi nas probudila iz hladne bezbrinosti. I da se dareljivo saoptavanje njenih darova ne bi vrilo bez razloga, ona ih saoptava prema naoj elji i trudu. Ipak, pri svemu tome, blagodat se uvek daje na dar, budui da se nai mali trudovi nagrauju neizmernom dareljivou. Zbog toga, ma koliko bili veliki, svi ljudski trudovi ne mogu uiniti da se blagodat ipak ne daje na dar. Premda je govorio da se potrudio vie od svih apostola, apostol neznaboaca ipak dodaje da trudovi ne pripadaju njemu, nego blagodati Boijoj koja je sa njim (1.Kor.15,10). Prema tome, reju: Potrudih se, on izraava napor svoje volje, reima: Ne ja, nego blagodat Boija - Boiju pomo, a reima: Koja je sa mnom -da mu je blagodat pomagala onda kada se on trudio, a ne kada je prebivao u nemaru i bezbrinosti. 195. Bog raznovrsnim i nepostinim nainima ustrojava nae spasenje: u onima koji ele i trae spasenje On pojaava elju, a u onima koji nemaju elju On izaziva nameru. On pomae ispunjavanje naih spasonosnih elja, udahnjuje svete elje i utvruje ih. Zbog toga ga mi u svojim molitvama zovemo i Zatitnikom i Spasiteljem i Pomonikom. On, slino najnenijem Ocu i sastradalnom Lekaru, ini sve u svima: u jednima pobuuje poetak spasenja i razgoreva usre ka Njemu, a kod drugih privodi delo zavretku, i vrline savrenstvu; jedne zadrava od bliskog pada, a drugima prua prilike za spasenje; onima koji ele i koji se trude, pomae, a druge, koji ne ele i koji se protive, privlai i skree prema dobrom raspoloenju. On svagde sve ini pobuujui, pomaui i utvrujui, premda bez naruavanja slobode koju nam je dao.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE IX O MOLITVI 196. Kao svoj najglavniji cilj i vrhunac savrenstva treba da postavimo neprestanu molitvu, koja se oslanja na duevni mir i istotu srca. Radi njih treba da podnesemo zlopaenje tela i da se drimo skruenosti u srcu. Veza izmeu svih tih trudova i molitve je nerazdeljiva i uzajamna. Jer, kao to skup tih vrlina dovodi do savrenstva u molitvi, tako i molitva, kao njihov zavretak i venac, njih ini vrstim i postojanim. Kao to bez njih ne moe da se stekne i usavri neprestana, ista i nepomuena molitva, tako ni one, koje u ureenju ivota po Bogu idu ispred, ne mogu dostii savrenstvo bez neprestane molitve. Zbog toga se mi ne moemo odmah upustiti u rasuivanje o sili molitve (koja zavrava graevinu svih vrlina), ukoliko najpre po redu ne oznaimo i razmotrimo sve to treba biti odseeno ili pripremljeno radi njenog sticanja, ili ukoliko, po smislu jevanelske prie (Lk.14,28-30), najpre ne proraunamo i saberemo sve to je potrebno za podizanje tog najuzvienijeg duhovnog stuba. Meutim, ni ono to je pripremljeno mi neemo moi kako treba upotrebiti niti na njemu pravilno nadzidati poslednje vrhove savrenstva, ukoliko najpre, po iznoenju svake neistote poroka i izbacivanju ruevina i mrtvog ubreta strasti, na ivoj i tvrdoj zemlji srca naega, kao na onome jevanelskom kamenu (Lk.6,48), ne poloimo najvri temelj prostote i smirenja. Tek na njemu bi mogao da se podigne taj stub putem polaganja duhovnih vrlina. I on e nepokolebivo stajati i svoj vrh uzdizati do
70

najviih visina neba, nadajui se na svoju vrstinu. Utvrdivi se na takvom temelju, on e izdrati pljusak strasti i reke gonjenja koje, slino mainama za lomljenje kamenja, silno napadaju, te svirepu buru neprijateljskih duhova. I on ne samo da se nee razoriti ruenjem, nego nee ni osetiti njihove napade. 197. Zbog toga, da bi molitva mogla biti uznoena sa potrebnom vatrenou i istotom, neophodno je pobrinuti o sledeem: prvo, svaka briga o telesnim stvarima treba da se potpuno odsee; [drugo], ne treba dopustiti ne samo brigu o nekom delu ili sluaju, nego ak ni seanje o njima; [tree], treba presei rasejavanje, praznoslovlje, mnogogovorljivost i ale; [etvrto], vie od svega treba sasvim savladati smuenje od gneva ili alosti; [peto], sa korenom treba iupati pogubne pobude plotske pohote i izazov srebroljublja. Po savrenom izbacivanju i odsecanju tih i slinih poroka, vidljivih i za ovekov pogled, i posle predupreujueg oienja od svega (koje svoj zavretak nalazi u istoti i neporonosti), treba, dalje, poloiti nepokolebivu osnovu dubokog smirenja (koja bi bila mona da odri stub koji treba da prodre do samih nebesa). Zatim, na toj osnovi treba da se podigne graevina duhovnih vrlina, dok duh treba uzdravati od svakog lutanja i nepostojanog kolebanja kako bi se duhovni pogled, malo po malo, poeo pribliavati sagledavanju Boga. Jer, za vreme molitve e nam, unoeno rukom seanja. po neophodnosti na misao dolaziti ono to je naa dua primila u sebe pre asa molitve. Zbog toga, mi pre vremena molitve treba da se pripremimo da budemo onakvi kakvi elimo da budemo za vreme molitve. Osim toga, pourimo da pre molitve iz skrivnica naeg srca izgnamo ono to ne bismo eleli da vidimo da nas pritenjava za vreme molitve. Tako emo moi ispuniti apostolsku zapovest: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). 198. Um na ne bez razloga uporeuju sa krajnje lakim perom, ili paperjem koje, slobodno od vlage strane tenosti, pri najslabijem duvanju vetra obino, zbog svoje lakoe, uzlee na veliku visinu. Ukoliko je, pak, optereeno nekom tenou ono e, umesto da se penje po vazduhu, zbog teine od vlage padati dole i priljubljivati se uz zemlju. I na um e, ukoliko ne bude obremenjen pridolim strastima, svetskim brigama i ukoliko ne bude povreen vlagom pogubne pohote, kao lak i po prirodi ist, pri najmanjem vejanju duhovnog razmiljanja uzlaziti gore i, ostavljajui ono to je dole i zemaljsko, uznositi se ka nebeskom i nevidljivom. To nam upravo i savetuje zapovest Gospodnja: Ali pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ivota (Lk.21,34). Prema tome, ako hoemo da nae molitve prodru ne samo do nebesa, nego i iznad nebesa, postarajmo se da svoj um uzvedemo ka njegovoj prirodnoj lakoi, oistivi ga od svih zemaljskih poroka i od svake vlage svetovnih strasti. Na taj nain, ne optereujui se nikakvim stranim bremenom, njegova molitva e lako uzletati Bogu. 199. Obratite panju na uzroke koji obremenjuju na um po ukazanju Gospodnjem. On nije ukazao na preljubu, ni na blud, ni na ubistvo, ni na bogohulstvo, ni na otimanje (to se sve smatra smrtnim grehom i dostojnim osude), nego na prejedanje, opijanje vinom i brige ili staranja ovoga veka, kojih se niko od svetskih ljudi ne uva i koje ne smatra sramnim. Naprotiv, sramno je i rei, ak i neki od onih koji su se odrekli sveta doputaju sebi ista poputanja, ne videi u njima za sebe niti tetu, niti bedu. Uostalom, te tri nepravilnosti koje pritiskuju duu i koje je od Boga odeljuju i uz zemlju prilepljuju, uopte nije teko izbei, naroito nama koji smo tako daleko udaljeni od svake veze sa svetom i koji nemamo savreno nikakve prilike da se upliemo u vidljive brige, pijanstva i prejedanja. Ipak, postoji jedno drugo duhovno prejedanje i pijanstvo, koje se tee izbegava, i postoji neka briga i tuga ovoga veka, koji i nas obuzimaju posle naeg savrenog odricanja od svih sticanja, pri svoj naoj uzdrljivosti od vina i svakog
71

prejedanja i pri naem prebivanju u pustinjskoj usamljenosti. Ja mislim na poputanja telu, na privezanosti i strasti. I ukoliko se ne oistimo od njih, nae srce e i bez opijanja vinom i bez obilja hrane biti optereeno jo tetnijim pijanstvom i prejedanjem. Jer, samo onaj iji se um, odreivi se od svih strasti, duboko umiri i ije se srce najvrim stremljenjem priljubi uz Boga, kao uz najvie dobro, moe u potpunosti ispuniti apostolsku zapovest: Molite se bez prestanka. 200. Mislim da bez iskrene skruenosti srca, istote due i prosveenja Duhom Svetim nije mogue obuhvatiti sve oblike molitve. Njih je onoliko koliko u jednoj dui, ili svim duama moe da nastane raznih stanja i nastrojenja. Molitva se svakoga preobraava s obzirom na meru napretka uma u istoti i osobini stanja u koje se uvodi ili sluajno, ili zbog svojih unutranjih delanja. Stoga je oigledno da niko ne moe uznositi uvek iste molitve. ovek se drugaije moli kada je veseo, drugaije kada je obremenjen tugom ili oajanjem, drugaije kada cveta u duhovnim uspesima, drugaije kada je ugnjeten mnotvom neprijateljskih napada, drugaije kada ite oprotaj grehova, drugaije kada ite porast blagodati ili sticanje neke vrline ili gaenje neke strasti, drugaije kada je poraen strahom pri razmiljanju o geeni i Buduem sudu, drugaije kada se razgoreva nadom i eljom za buduim blagima, drugaije kada je u nevoljama i opasnostima, drugaije kada se naslauje sigurnou i mirom, drugaije kada se prosveuje otkrivenjima nebeskih tajni, drugaije kada se alosti zbog besplodnosti u vrlinama i suvoe u oseanjima. 201. S obzirom na predmet, apostol razlikuje etiri oblika molitve: Molim, dakle, pre svega da se ine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja (1.Tim.2,1). Moljenje, jeste preklinjanje ili umoljavanje za grehe. Njime [ovek], doavi u skruenost zbog uinjenih grehova, bilo sadanjih, bilo prolih, izmoljava oprotaj; molitva, se uznosi kada neto prinosimo ili obeavamo Bogu (govorei: "Uiniu to i to, samo se smiluj, Gospode"); prozba, se vri kada, nalazei se u toploti duha, uznosimo molitve za druge, za one koje volimo, ili za mir celoga sveta; blagodarenje, se obavlja kada um Bogu prinosi zahvalnost (i slavoslovlje), seajui se prolih blagih dela Njegovih, ili videi sadanja, ili prozirui ona koja je u budunosti pripremio onima koji ga ljube. 202. Iza ova etiri oblika molitve sledi neko najuzvienije molitveno stanje koje se sastoji u sagledavanjujedinoga Boga i u plamenoj ljubavi prema Njemu. U njemu um na, obuzet i proet ovom ljubavlju, besedi sa Bogom na najprisniji nain i sa naroitom iskrenou. Molitva Gospodnja: Oe na (Mt.6,9-13) nam saoptava da sa revnou treba da itemo to stanje. Mi govorimo: Oe na, ispovedajui Boga, Vladiku vaseljene svojim Ocem. U isto vreme ispovedamo da smo izbavljeni iz stanja ropstva i prisvojeni Bogu u svojstvu usinovljenih eda. Dodajui: Koji si na nebesima, mi izjavljujemo spremnost da se potpuno odvratimo od privezanosti za sadanji zemaljski ivot (koji je neto strano, to nas daleko udaljuje od naeg Oca), te da sa najveom eljom stremimo prema oblasti u kojoj obitava Otac na, ne dozvoljavajui sebi nita to bi nas inilo nedostojnim visokog usinovljenja, i to bi nas, kao nezakonitu decu, liilo otakog naslea i podvrglo svoj strogosti pravednog suda Boijeg. Dostigavi tako visoki stepen sinova Boijih, mi treba da plamtimo sinovskom ljubavlju prema Bogu. Mi vie ne traimo svoju korist, nego svim srcem elimo slavu Oca naega, govorei: Da se sveti ime tvoje. Mi time svedoimo da je sva naa elja i sva radost slava Oca naega, tj. da se slavi, pobono potuje i oboava preslavno ime Njegovo.
72

Drugo iskanje oienoga uma jeste molba: Da doe Carstvo Oca naeg, ili Carstvo u kome Hristos caruje u svetima. U njemu, po oduzimanju od avola vlasti nad nama i po izgnanju iz naih srca strasti, Bog poinje da vlada kroz miomiris vrlina. Ono je u odreeno vreme obeano uopte svima savrenima i edima Boijim, kojima Hristos kae: Hodite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt.25,34). Trea molba je svojstvena sinovima: Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. To znai: neka ljudi budu slini anelima. Kao to oni ispunjavaju volju Boiju na nebu, tako i svi koji ive na zemlji neka tvore Njegovu volju, a ne svoju. To jo znai: neka bude sa nama u ivotu sve po volji tvojoj. Tebi predajemo udeo na, verujui da ti sve, i prijatno i neprijatno, ustrojava na nae dobro, i da se vie brine o naem spasenju, nego mi sami. Zatim: Hleb na nasuni daj nam danas. Nasuni, hleb je nad-sutastveni, iznad svih sutina, (kakav samo moe biti hleb koji je siao sa neba). Kada se kae: danas, naznauje se da jueranje kuanje nije dovoljno. On treba da nam se da i sada. I poto nema dana u koji ne bi trebalo ukrepljavati srce naeg unutranjeg oveka primanjem i kuanjem ovoga hleba, neophodno je da u svako vreme izlivamo molitvu za njega. I oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo dunicima svojim. Milostivi Gospod nam obeava oprotaj grehova ukoliko sami pokaemo primer pratanja svojoj bratiji: Oprosti nam dugove nae kao to i mi opratamo. Oigledno je da, u nadi na ovu molitvu, sa smelou moe sebi moliti oprotaj grehova samo onaj ko je sam oprostio svojim dunicima. Onaj, pak, ko od svega srca nije oprostio bratu koji mu je sagreio ovu molitvu e izgovarati na svoju osudu, a ne na pomilovanje. Jer, ako njegova molitva bude usliena, ta se drugo moe oekivati osim (saglasno sa njegovim primerom) nemilosrdnog gneva i bezuslovnog odreenja kazne. Jer e onome biti sud bez milosti koji ne ini milosti (Jak.2,13). I ne uvedi nas u iskuenje. Privodei u seanje rei apostola Jakova: Blaen je ovek koji pretrpi iskuenje (Jak.1,12), mi rei molitve ne treba da razumemo u znaenju: "Ne dopusti da ikada budemo iskuani", nego: "Ne dopusti da budemo savladani iskuenjem". Iskuavan je bio i Jov, ali nije uveden u iskuenje. Jer, uz pomo Boiju, on ne ree bezumlja za Boga (Jov 1,22). On nije oskrnavio usta svoja bogohulnim roptanjem, na ta ga je hteo navui njegov kua. Iskuavan je bio i Avraam, iskuavan je bio i Josif, ali ni jedan ni drugi nisu bili uvedeni u iskuenje. Jer, ni jedan nije ispunio volju kuaa. No izbavi nas od zloga, tj. ne dopusti da budemo iskuani od avola preko naih sila, nego uini sa iskuenjima i kraj, da bismo mogli podneti (1.Kor.10,13). 203. Premda navedena molitva, koju je izrekao sam Gospod, sadri u sebi svu punotu (molitvenog) savrenstva, ipak Gospod svoje prisne vodi jo dalje - prema nekom najuzvienijem stanju, ka onoj plamenoj, ak, rei u, neizrecivoj molitvi, koju su veoma retki dokuili i ispitali. Prevazilazei svako ljudsko razumevanje, ona se ne oznaava ni zvukom glasa, niti pokretom jezika, niti izgovaranjem nekih rei. Ozaren izlivanjem one nebeske svetlosti, nju um ne izraava slabom ljudskom reju, nego je, sabravi oseanja, kao iz nekog najobilnijeg izvora, nezadrivo izliva, i nekako neizrecivo uznosi upravno Gospodu. U tom najkraem trenutku vremena on ispoljava ono to, povukavi se u samoga sebe, nije u stanju ni reju da iskae, ni milju da obujmi. 204. Taj oblik molitvenog stanja jeste dar Boiji. Obino, pak, blagodatno molitveno raspoloenje se odlikuje umilenjem. Njegovom posetom obuzeti um se pokree na istu i
73

plamenu molitvu. To umilenje nailazi pri raznim sluajevima, kao to je pokazao opit. Ponekad su, za vreme pevanje Psalama, rei nekog stiha davale povod za plamenu molitvu, a ponekad je blagozvuna melodija bratovljevog glasa pokretala due zadivljenih na napregnutu molitvu. Znamo, takoe, da je ponekad paljivo i pobono pevanje ulivalo mnogo plamenosti u one koji su sluali, a esto je savet savrenog mua i duhovni razgovor u prisutnima, u vreme njihovog preklanjanja kolena, pokretao oseanje na obilno izlivanje molitve. Dogaalo se da smo snano bili pokrenuti na potpuno umilenje smru brata ili nekog dragog nam oveka. Takoe je i seanje na nau hladnou i lenjost ponekad na nas navodilo spasonosni duhovni ar. I uopte, bezbrojni su , sluajevi u kojima je blagodat Boija nae due budila iz bezoseajnosti i sanjivosti. 205. Umilenje nailazi pri raznim sluajevima. Ono se, isto tako, ispoljava na razne naine. Ponekad se ono projavljuje u nekoj neizrecivoj duhovnoj radosti, ponekad pogruava u duboko utanje sve sile i pokrete due, ponekad izvodi vie ili manje obilne suze. Suze ili nekakvo suzno raspoloenje jeste njegov najuobiajeniji izraz. One se javljaju ili zbog ranjavanja srca sveu o vlastitim gresima, ili zbog sagledavanja venih dobara ili zbog elje vene slave, ili zbog spoznaje velikih dobroinstava Boijih prema nama, pri oseanju vlastite nitavnosti i nedostojnosti, ili zbog oseanja naeg bolnog stranstvovanja na zemlji. 206. Kakav je znak da je molitva usliena? Mi ne sumnjamo da nam je molitva zaista usliena kada nas ne smuuje nikakva sumnja, kada nadu nae molbe nita ne baca u oajanje, kada u samom izlivanju molitve oseamo da smo dobili ono za ta se molimo. Jer, molitvenik e biti udostojen uslienja i dobiti ono to trai srazmerno sa svojom verom da ga Bog gleda i da moe ispuniti njegovu molbu. Naime, izreka naeg Gospoda je nepromenjiva: Sve to itete u svojoj molitvi, verujte da ete primiti; i bie vam (Mk.11,24). Pri tome, Re Boija ukazuje na dovoljno sredstava koja pomau da molitva bude usliena. Molitva biva usliena kada se dvoje sloe u prozbi (Mt.18,19), ili kada je prati vera (makar bila i kao zrno goruino) (Mt.17,20), ili kada je neprekidna (Lk.11,8), ili kada se sjedinjuje sa milostinjom (Sir.29,15), i drugim delima milosra (Is.58,6-9). Vidite na koliko naina se stie blagodat usliavanja molitve. Stoga niko ne treba da pada u oajanje pri izmoljavanju za sebe spasonosnih dobara. Jer, pretpostavimo da ti nedostaje ono zbog ega se usliuje molitva. Ipak, zar ti ne moe da bude postojan u molitvi? To je u rukama svakoga ko eli. Samo radi toga Gospod je obeao da da sve za ta se budemo molili. Stoga ne treba da se kolebamo neverjem. Budimo uporni i dobiemo ono to traimo. Tako je obeao Gospod: Itite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se (Lk.11,9-10). Meutim, svako ko se moli treba da zna da sigurno nee biti uslien ukoliko bude sumnjao u uslienje. 207. Vie od svega, u vezi sa molitvom treba da ispunimo jevanelsku zapovest, tj. da se, uavi u svoju klet i zatvorivi vrata, molimo Ocu nebeskome. To treba ispunjavati i bukvalno, a jo vie duhovno. U unutranjoj kleti svojoj se molimo onda kada srce svoje savreno udaljujemo od svih pomisli i briga i kada molitve svoje prinosimo Gospodu na neki tajni nain i sa smelou. Sa zatvorenim, pak, vratima se molimo onda kada se sa zatvorenim ustima i utei molimo Onome koji ispituje srce, a ne rei. Na sakrivenom mestu se molimo onda kada samo srcem i paljivim umom prinosimo svoje molbe jedinome Bogu, tako da ni same protivne sile ne znaju o emu se molimo. Stoga treba da se molimo sa dubokim utanjem ne samo radi toga da prisutnu bratiju svojim apatom ili govorenjem ne bismo odvlaili od molitve i uznemiravali u molitvenim oseanjima, nego i
74

radi toga da bismo predmet naeg iskanja sakrili i od samih neprijatelja, koji nas napadaju naroito kada se molimo. 208. Naa molitva e doi do savrenstva koje joj je svojstveno kada se u nama desi ono o emu se molio Gospod Ocu svome: Da ljubav kojom me ljubi u njima bude i ja u njima (Jn.17,26), i jo: Kao ti, Oe, to si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu (Jn.17,21). To e se dogoditi kada celokupna naa ljubav, sve elje, sva revnost, svo stremljenje, sve nae misli, sve to vidimo, sve o emu govorimo, sve emu se nadamo bude Bog, te kada se jedinstvo koje je kod Oca sa Sinom, i kod Sina sa Ocem izlije u naa srca i umove. Tada emo i mi biti sjedinjeni sa Njim istom i nerazdeljivom ljubavlju, kao to nas On iskreno voli istom i neraskidivom ljubavlju. Onaj ko je to postigao stupa u stanje u kome mu se u srcu razgoreva neprestana molitva. Tada e svaki pokret njegovog ivota, i svako stremljenje njegovog srca biti jedna neprestana molitva, predokuanje i zalog venoblaenog ivota. 209. Da bi se postiglo krajnje savrenstvo u molitvi neophodno je da se utvrdimo u neprekidnom seanju na Boga. Kao najbolje sredstvo za to slui kratka, esto ponavljana molitva. Nai oci su pronali da onaj ko stremi neprestanom seanju na Boga treba da stekne naviku u neprestanom ponavljanju molitve: Boe, pogledaj da mi pomogne, Gospode, priteci mi u pomo (Ps.69,2). Taj stih nije bez razloga izabran iz celokupnog Svetog Pisma: on izraava sva raspoloenja koja se zahtevaju u molitvi, i odgovara svim potrebama molitvenika. On sadri smireno ispovedanje vlastite nemoi, ispovedanje Boga jedinim Pomonikom koji je uvek spreman da pomogne, te veru i nadu da e nam pomoi i izbaviti nas od svake bede. Onaj ko neprestano priziva Boga tim reima, umno vidi i srcem osea Boga prisutnim u sebi. On mu se obraa kao Ocu sa sinovskom ljubavlju u srcu, i time na sebe privlai Boiji pokrov, zatitu i ogradu. Na taj nain, ova kratka molitva postaje neoboriva stena protiv napada demona, progoniteljka nemira pomisli, odgoniteljka ravih pomisli, ukrotiteljka strasnih pokreta, i vaspitaica svih dobrih pokreta u srcu. Oci su nam zapovedili da u sluaju napada strasti stomakougaanja u njenim razliitim projavama vapijemo: Boe, pogledaj da mi pomogne, Gospode, priteci mi u pomo; da se u sluaju oseanja potrebe za stroijim postom radi ukroenja tela i nedostatka nade da emo sami uspeti, molimo: Boe, pogledaj da mi pomogne... i ostalo; da u sluaju da nas mui duh uninija i mori tuga, odvajajui nas od svakog potrebnog dela, govorimo: Boe, pogledaj da mi pomogne, Gospode, priteci mi u pomo; da u sluaju da nau duu poseti neka duhovna radost i elimo da je sauvamo i uveamo, takoe kaemo rei: Boe, pogledaj da mi pomogne. Gospode, priteci mi u pomo; da u sluaju da se na nas podigne golicanje ploti sa svojom obmanjujuom slau, i da se bojimo da taj oganj ne opali miomirisni cvet celomudrenosti, takoe vapijemo: Boe, pogledaj da mi pomogne... i ostalo; da u sluaju da je u nae udove ulo spokojstvo i sveina, i da elimo da se dobro stanje produi, ili da uvek prebiva u nama, neprestano govorimo: Boe, pogledaj da mi pomogne... i ostalo. Tako i pri svakoj duhovnoj potrebi neprestano govori tu kratku molitvu. I bie ti ona izbavljenje od svega ravog i uvar svega dobrog. Zbog toga neka se ona neprestano okree u tvojim grudima. Pri svakom delu i sluenju, na putu i za stolom, pri odlasku na spavanje i posle ustajanja od sna neprestano pevaj ovaj stih i pouavaj se u njemu sve dok, kroz postojano upranjavanje, ne navikne da ga peva i u snu. 210. Prvi plod toga e biti odbacivanje svog mnotva pomisli i zadravanje na jednom stihu. Sve vie e sticati naviku da sabira um milju o jedinom Pomoniku. Ti e primetiti da je On uvek prisutan u tebi, da sve vidi i da sve odrava. Polazei odatle, ti e ushoditi ka najivljem optenju sa Bogom, te e poeti da se nasiuje sve uzvienijim
75

tajnama, pogruavajui se u Boga, sa Njim jedinim prebivajui, i jedino sa Njime se ispunjavajui. Tako e, na kraju, dostii i pomenutu istu molitvu. Ona vie ne uzima u obzir nikakav lik, niti se projavljuje u zvuku glasa, ili u izgovaranju ma kakvih rei. Naprotiv, ona sa nezadrivom snagom izbija iz srca. U neizrecivo ushienoj plamenoj ustremljenosti uma Bogu ona se izliva u neobjanjivim uzdasima i stenjanju.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE X O RUKOVOENjU U DUHOVNOM IVOTU (O RASUIVANjU SA SAVETOVANjEM KOD ISKUSNIH) 211. Jednom su se starci sakupili kod svetog Antonija Velikog i od veera do jutra razgovarali o raznim duhovnim predmetima. Naroito se pria povela o tome koja je najvea vrlina, tj. koja vrlina bi nas mogla sauvati neulovljivim od zamki avolske prelesti, i pravim putem voditi najviem savrenstvu. Predlagana su razna miljenja: jedni su isticali post i bdenje, drugi negramljivost i preziranje svih stvari, jedni otelnitvo, ili udaljavanje u pustinju, drugi ovekoljublje. Poto su se svi izjasnili, blaeni Antonije je poeo da govori. "Sve to ste rekli je spasonosno i neophodno za one koji trae Boga i koji ele da mu priu. Meutim, iskustvo pada onih koji su napredovali u njima ne dozvoljava da im se da prvenstvo. Jer, u zamke neprijatelja su upadali i oni koji su se odlikovali strogim postovima i bdenjima, i oni koji su prebivali bezizlazno u pustinjskoj usamljenosti, i oni koji su doli do najveeg stepena negramljivosti, i oni koji su obilno davali milostinju. Mislim da je razlog toga bio nedostatak rasuivanja. Jer, ono ui oveka da ide carskim putem, izbegavajui opasne krajnosti. U odnosu na post, na primer, ono ne doputa ni bezmerno iznuravanje tela, niti ugaanje telu. U Jevanelju se ono naziva okom i svetiljkom due: Svetiljka telu je oko, kae Gospod. Ako, dakle, oko tvoje zdravo bude, sve e telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve e telo tvoje tamno biti (Mt.6,22-23). Kada svetlost sve osvetljava i oko sve vidi. Tako i rasuivanje sve pomisli i dela ovekova razmatra, prosuuje i objanjava. Ono odreuje ta treba initi, te kako i od ega se treba uzdravati. Kod onoga, pak, ko nema takvo rasuivanje, dela i pomisli idu tek tako, bez strogog razmatranja. Tu neprijatelj uspeva da podmetne prividno dobro umesto istinskog dobra. Prikrivajui njime svoju zamku, on [oveka] baca u rov i pogubljuje ga". 212. Reenje svetog Antonija je potvreno bezbrojnim primerima. Prisetimo se alosnog pada starca Irona. On se upranjavao u krajnje strogom postu i u dubokoj usamljenosti. I da ih nikako ne bi naruavao, po nagovoru neprijatelja on je prestao da dolazi na uobiajena [liturgijska] subotna i nedeljna sabranja pustinjaka, posle kojih su se u razgovoru razjanjavali razni putevi i bespua strogog ivota. Obmanuvi se tim navodno dobrim, savetom neprijatelja, on se predao jo veoj prelesti: primio je avola koji mu se javio u obliku anela i po njegovoj rei skoio u najdublji bunar. Razbivi se, on je trei dan skonao. Evo jo jednog primera: nameravajui da odu u najdublju pustinju dva brata su odluili da primaju jedino hranu koju im poalje sam Gospod. Lutajui po pustinji oni su toliko iznemogli da se ve nisu mogli ni kretati. U tom as su ih napali Maziki, divlji i surov narod. Meutim, videi ih u tako alosnom stanju, oni su se saalili na njih i predloili im hleb. Jedan je razmislio, i pristao da primi hleb kao od ljudi koje je Gospod poslao. On se
76

potkrepio i ostao iv. Drugi je, pak, uporno ostao pri svojoj odluci i umro od gladi. Evo jo jednog primera: jedan od strogih isposnika i usamljenika je pomislio da je dostojan optenja sa nebeskim silama. I neprijatelj nije zakasnio da se time iskoristi. Poeo je da mu se javlja kao aneo, da mu daje otkrivenja o ljudskim delima i mislima, da proizvodi u keliji svetlost bez svetiljke. Zadobivi na taj nain njegovo poverenje u potpunosti, on mu je na kraju zapovedio da, slino Avramu, svoga sina prinese na rtvu Bogu. To bi se svakako i dogodilo da sin, videi neobine pripreme, nije pobegao. I jo jednog: neprijatelj je u Mesopotamiji jednog isposnika i usamljenika doveo do bespogovornog poverenja u snove. On mu je u snovienju predstavio dva naroda: hrianski sa apostolima i muenicima u mraku, beau, tuzi i plau, i judejski sa Mojsijem, patrijarsima i prorocima u luezarnom sijanju, u slavi i radosti. I time ga je naveo da pree u judejstvo i primi obrezanje. I ovi primeri su dovoljni da se ubedite da nedostatak rasuivanja predstavlja otvorena vrata za pad i pogibiju. 213. Rasuivanje je dar Boiji koji, meutim, treba razvijati i vaspitavati. Kako? Predajui sve svoje rasuivanju najiskusnijih otaca. To je najmudrija kola rasuivanja u kojoj se ue da dobro rasuuju o dolinom ak i oni koji nemaju posebnu sposobnost. Tako se reava pitanje kako stei rasuivanje. Istinsko rasuivanje se stie istinskim smirenjem. Prvi njen pokazatelj jeste otkrivanje ocima ne samo onoga to radimo, nego i onoga o emu mislimo, bez imalo poverenja u svoje pomisli. [Smirenje je] da se u svemu slede pouke staraca, i da se dobrim ili ravim smatra samo ono to oni takvim priznaju. Takvo delovanje potpomae da bez opasnosti prebivamo na pravom putu i uva nas od svih avoljih zamki. Onaj ko svoj ivot rasporeuje po savetu onih koji su napredovali, a ne po svom sudu, ne moe da padne od besovske prelesti. Predavanje svojih pomisli rasuivanju otaca zamenjuje vlastito rasuivanje i ui [istinskom] rasuivanju. Neprijatelji ne vole svetlost. Zbog toga otkrivanje zlih pomisli njih odmah razgoni i istrebljuje. Izvuena iz tamne rupe na svetlost, zmija se stara da pobegne i sakrije. Tako se i zle pomisli, budui otkrivene otvorenim priznanjem i ispoveu, staraju da pobegnu od oveka. To se potvruje mnogim i premnogim primerima i opitima. 214. Ava Serapion pria o sebi: "Kada sam bio poetnik od ave sam tajno uzimao suvarke i jeo. To sam inio veoma dugo vreme. I strast je ovladala mnome tako da nisam mogao da je savladam. Savest me je osuivala. Meutim, ja sam se stideo da avi priznam [svoju strast]. Ipak, po promislu ovekoljubivoga Boga se desilo da kod starca svrati neka bratija, koji su poeli da mu otkrivaju svoje pomisli i da mole reenja za njih. Starac im je odgovorio ono to je bilo potrebno. Pri tome je dolo na red da govori i o uzdranju u hrani. Zatim je dodao: "Nita toliko monasima ne nanosi tetu i nita toliko ne raduje besove kao utajivanje pomisli od duhovnih otaca". Ove rei su me silno porazile. Meni se inilo da je Bog otkrio starcu moja sagreenja. Doavi u skruenost, ja sam poeo da plaem. Zatim sam ispod pazuha izvukao hleb koji sam obino krao. Pruivi se na zemlju, ja sam molio da mi oprosti prolo i da se moli za mene da se sauvam ubudue. Tada ree starac: "Tvoje priznanje te je oslobodilo od ropstva. Otkrivi svoj greh ti si pobedio demona koji te je ranjavao u tvom utanju. Dosada si mu doputao da vlada tobom, ne protivreei mu, i ne izobiavajui ga. Budui, pak, izveden iz srca i otkriven, on ve nee imati mesta u tebi". Starac jo nije ni zavrio svoju re a iz mojih nedara je izalo neto to je liilo na goreu baklju i svu keliju napunilo smradom, tako da su prisutni mislili da gori sumpor. Starac je dodao: "Eto, Gospod je vidljivo potvrdio istinu mojih rei i tvoga osloboenja". Tako je dejstvom ispovesti odstupila od mene strast stomakougaanja. Od tada mi ak ni na misao nije dolazila ranija elja".
77

215. ta vidimo kod Samuila? Od detinjstva budui posveen Bogu i udostojavajui se besede sa Njim, on nije verovao svojoj pomisli. Budui dvaput pozvan od Boga, on uri starcu Iliju i od njega dobija pouku kako da odgovori Bogu. Na taj nain je sam Bog i onoga koga je udostojio razgovora sa sobom hteo da rukovodi poukom starca, kako bi ga priveo smirenju. Ne vidimo li isto to i kod svetog Pavla? Sam Gospod ga je prizvao, ali ga ujedno alje Ananiji da se bi nauio putu istine. I sam sveti Pavle, posle velikog iskustva jevanelske propovedi, ide u Jerusalim da proveri svoju blagovest, da kako ne bi trao uzalud (Gal.1,13-2,2), iako ga je osetno pratila blagodat Svetoga Duha. Prema tome, Gospod put ka savrenstvu otkriva samo onima koje rukovode duhovni oci, kao to i govori preko proroka: Pitaj oca svoga i saoptie ti, starce tvoje - i kazae ti (Pon.Zak.32, 7).

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE XI O STUPNjEVIMA SAVRENSTVA DUHOVNOG IVOTA S OBZIROM NA POBUDE ZA NjEGA 216. Tri pobude podstiu ljude da priguuju strasti: strah od adskog muenja u budunosti, ili strah od strogosti zakona u sadanjosti; nada i elja da se dobije Carstvo nebesko; i napokon, ljubav prema vrlini ili dobroljublje. O tome da strah navodi da se gnuamo skverni zla govori se u Priama: Strah Gospodnji mrzi nepravdu (Pri.8,13). Da nas i nada zadrava od predavanja strastima [vidi se iz] reenog: Nee se prevariti svi koji se uzdaju u Njega (Ps.33,23). O ljubavi je, pak, reeno da se ak ne boji grehovnog pada: Ljubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,8). Zbog toga apostol celokupno delo spasenja smeta u sticanje te tri vrline, govorei: A sad ostaje vera, nada, ljubav, ovo troje (1.Kor.13,13). Ulivajui nam strah od Budueg suda i muenja, vera nas odvlai od skverni strasti; istrui na um od sadanjeg oekivanjem nebeskih nagrada, nada nas navodi da preziremo sva plotska zadovoljstva; svojim ognjem rasplamsavajui u nama ljubav prema Hristu i prema napredovanju u duhovnim vrlinama, ljubav nas, pak, pobuuje da se sa savrenom mrnjom odvraamo od svega to im je protivno. Premda nas vode ka jednom cilju, tj. pobuuju da se uzdravamo od svega nedozvoljenog, sve tri vrline se po stupnju svog dostojanstva mnogo razlikuju meu sobom. Prve dve su svojstvene ljudima koji streme napretku, ali jo nisu stekli srdanu ljubav, dok trea iskljuivo pripada Bogu i ljudima koji su u sebi obnovili obraz i podobije Boije. Jer, samo Bog ini sve dobro po svojoj ljubavi, a ne zaradi straha ili nagrade. Gospod je sve stvorio za sebe, kae Solomon (Pri.16,4). Naime, po blagosti svojoj On obilno izliva svako dobro na dostojne i nedostojne, budui da, kao veno savrena i po svojoj prirodi nepromenjiva blagost, ne moe biti ni ogoren uvredama, niti razdraen ljudskim bezakonjem. 217. Stoga onaj ko stremi savrenstvu treba od prvog stupnja straha (koji se zapravo naziva ropskim) da uzlazi na stazu nade. Tu ovek ve postaje slian najamniku, a ne vie slugi, budui da deluje u oekivanju budue nagrade. Premda se vie se ne boji kazne za grehe (budui da je uveren u oprotaj), i premda oekuje da e primiti dobru nagradu (budui svestan svojih dobrih dela), on jo nije doao do raspoloenja koje je
78

svojstveno sinu. Sin se, naime, ni malo ne koleba u uverenosti da je sve to pripada Ocu ujedno i njegovo (budui potpuno ubeen u Oevo svetedro blagovoljenje prema njemu). 218. Prema tome, mi treba da ubrzamo svoje napredovanje kako bismo se, posredstvom ljubavi koja nikad ne prestaje stupivi na treu stepenicu sinova koji smatraju svojim sve to pripada Ocu, udostojili da primimo obraz i podobije nebesnoga Oca i kako bismo, sledei primer Njegovog istinskog Sina, govorili: Sve to ima Otac moje je (Jn.16,15). To i blaeni Pavle ispoveda o nama, govorei: Jer sve je vae, bio Pavle, ili Apolos, ili Kifa, ili svet, ili ivot, ili smrt, ili sadanje, ili budue, sve je vae (1.Kor.3,21-22). Ka takvom bogopodobiju priziva nas i zapovest Spasitelja: Budite savreni kao to je savren Otac va nebeski (Mt.5,48). Kod onih koji se jo nalaze u stanju sluge i najamnika raspoloenje prema dobru ponekad biva prekinuto, naime kada dua usled ohladnelosti njenih oseanja, ili usled obuzetosti svetskim zadovoljstvima i radostima, prestane da se nadahnjuje strahom od geene ili eljom buduih dobara. Prema tome, mi ne moemo dostii istinsko savrenstvo ukoliko Boga ne zavolimo pokretani jedino ljubavnom enjom prema Njemu. Jer, i On nas je najpre zavoleo jedino radi naeg naeg spasenja. Zbog toga treba da se staramo da sa plamenom revnou uzlazimo od straha k nadi, i od nade ka stepenu ljubavi prema Bogu, ili ljubavi prema samim vrlinama, sa punom duevnom vatrenou. Stekavi takvu privrenost prema dobru mi emo moi, koliko je samo dostupno ljudskoj prirodi, vrsto prebivati u njemu. 219. Velika je razlika izmeu onoga ko strahom od geene ili nadom na buduu nagradu u sebi gasi plamen strasti, i onoga ko se zbog oseanja Boanstvene ljubavi sa mrnjom odvraa od same poronosti i neistote, ko u srcu uva dobro istote zbog ljubavi i privrenosti prema istoti, ko sve ini iz ljubavi prema vrlini, a ne iz straha od muka, i ko ne gleda na ono to nam je obeano u budunosti, nego se nasiuje svesnim okuanjem istinskog dobra. U takvom stanju ovek nee sebi dopustiti da iskoristi sluaj za greh, ak i da ga niko ne vidi. On nee hteti ni da se tajno u mislima oskrnavi grehovnim naslaivanjem. Jer, on u srcu hrani istinsku ljubav prema vrlini i u oseanja ne prima nita to joj je protivno, ve se sa mrnjom odvraa od svega slinog. Onaj, pak, ko se uz pomo straha uzdrava od predavanja obmani strasti, po otklanjanju pregrade straha opet prilazi onome to voli. Zbog toga on nee uvek biti postojan u svojoj vrlini, i nikada nee biti miran od borbe sa strastima. On nikako nee moi da stekne tvrd i neprekidan unutranji mir koji prua prisustvo istote. Gde, pak, nema mira od borbe ne moe se povremeno izbei ni ranjavanje. Ma koliko da je iskusan u borbi, ma koliko da se hrabro sukobljava, makar i esto nanosio neprijateljima smrtonosne rane, ovek ponekad ne moe izbei neprijateljsku otricu. Nasuprot tome, onaj ko je savladao svaku pobunu strasti, ve se naslauje tvrdim mirom, postavi privren samoj vrlini. On e postojano uvati stanje dobrog nastrojenja kojim je sav obuzet i kome je u potpunosti predan, budui uveren da nema nita pogubnije od gubitka istote. Uvaavanje prema prisutnim ljudima nee nimalo uveati njegovu asnost, niti e je umanjiti njegovu usamljenost. On, naime, uvek i svuda sa sobom nosi sudiju ne samo svojih dela, nego i pomisli, tj. savest. On se prvenstveno stara da ugodi Onome koji se, kako je ubeen, ne moe ni zaobii, ni obmanuti, i od koga se [ovek] ne moe sakriti. 220. Onaj ko se, nadajui se na Boiju pomo, a ne na svoj revnosni trud, udostoji da dostigne stepen savrenstva, iz stanja sluge (u kome deluje strah). i iz stanja najamnika (u kome pokreta sluenja nije unutranja dobrota onoga koji deluje, nego oekivanje nagrade) prelazi u stanje usinovljenja u kome ne postoji ni strah, ni elja za nagradom, ve samo ljubav koja nikad ne prestaje. Onaj ko kroz takvu ljubav u sebi obnovi obraz i
79

podobije Boije, naslaivae se dobrom ve po srdanom raspoloenju prema njemu samom. Stekavi trpljenje i krotost, koji su unekoliko slini Boijim, vie se nee gneviti ni na kakve poroke onih koji gree. Naprotiv, on e se, saaljevajui ih i sastradavajui im u nemoima, moliti za njihovo pomilovanje, seajui se da je i sam bio savlaivan slinim strastima sve dok ga milosre Gospodnje nije spaslo. On zna da se iz uza plotskog ivota nije iupao svojim naporima, ve blagodau Boijom. Zbog toga on shvata da prema onima koji su sagreili ne treba projavljivati gnev, nego sastradavanje koje omoguava da se u mirnom raspoloenju srca poje Bogu: Raskinuo si okove moje: tebi u prineti rtvu hvale (Ps.115,7), i jo: Kad mi Gospod ne bi bio pomonik, brzo bi se u ad preselila dua moja (Ps.93,17). Nalazei se u tavom smirenom nastrojenju duha, on je u stanju da ispuniti i sledeu zapovest jevanelskog savrenstva: Ljubite neprijatelje svoje... inite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas vreaju i gone (Mt.5,44). Na taj nain se on udostojava da dobije nagradu koja je obeana za izvrenje te zapovesti, tj. da se udostoji ne samo da nosi obraz i podobije Boije, nego i da se nazove sinom Boijim: Da budete sinovi Oca svoga, koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dad pravednima i nepravednima (Mt.5,45). Postavi svestan kakvu je ljubav dostigao, blaeni Jovan kae: Da bismo imali smelosti na Dan suda; jer kao to je On, i mi smo u ovome svetu (1.Jn.4,17). Jer, ime drugim bi ovek, koji je po prirodi nemoan i slab, mogao biti kao to je On, ako ne prostiranjem dobroelateljne ljubavi svoga srca na dobre i zle, pravedne i nepravedne? Prema tome, onaj ko hoe da dostigne istinsko usinovljenje Bogu treba da ini dobro iz privrenosti prema samom dobru. O tome isti blaeni apostol blagovesti: Svaki koji je roen od Boga ne ini greh, jer seme Njegovo ostaje u njemu, i ne moe greiti, jer je od Boga roen (1.Jn.Z,9), i jo: Znamo da svaki roeni od Boga ne grei, nego koji je roen od Boga uva sebe, i neastivi ga se ne dotie (1.Jn.5,18). (To uostalom treba razumeti samo za smrtne grehe, a ne za svaku vrstu grehova. Zaista, ni sami sveti ne mogu izbei mala sagreenja koja se dogaaju u reima, mislima, u eljama usled neznanja, zaborava, neke krajnosti, ili neoekivanog sluaja. Premda se oni razlikuju od greha koji se naziva smrtnim, ipak nisu bez ikakve krivice i prekora). Prema tome, onaj ko stekne ljubav prema dobru i postane podraavatelj Boga, poprima milosre i dugotrpljenje Gospodnje (Kol.3,12) i moli se i za same gonitelje svoje, govorei slino svome Gospodu: Oe, oprosti im, jer ne znaju ta ine (Lk.23,34). Oigledni, pak, priznak due koja se jo nije oistila od skvernih strasti jeste nedostatak oseanja sastradavanja prema tuim sagreenjima, kao i izricanje strogog suda o njima.

PREPODOBNI JOVAN KASIJAN PREGLED DUHOVNE BORBE XII O KRAJU POKAJNIKIH TRUDOVA 221. Savreno pokajanje sastoji se u tome da vie ne inimo grehove zbog kojih se kajemo, i zbog kojih nas savest izobliava. Kao dokaz da smo se potrudili oko njih i da su nam oproteni slui izgnanje iz naeg srca i samog saoseanja prema njima. Neka svako zna da jo nije razreen od ranijih grehova ukoliko za vreme trudova i uzdaha, koje preduzima radi njihovog izglaivanja, pred oima njegovog uma igraju obrazi grenih dela - bilo onih koje je sam uinio, bilo slinih njima, i ukoliko se preko naslaivanja seanjem
80

na njih (da i ne pominjem same nepristojne predmete) razara dobro unutranje raspoloenje due. Prema tome, onaj ko se bodro trudi nad takvim izglaivanjem neka smatra da je razreen od svojih grehova, te da je za sve to je ranije uinio dobio oprotaj, tek kada oseti da se njegovo srce ni malo ne uznemirava ne samo uobraziljom, nego ni njihovim mamcima. Prema tome, ispitiva pokajanja i oprotaja zaseda u naoj savesti i jo pre sudnjeg dana i dok se jo odugovlai nae prebivanje u ovom telu otkriva otputanje nae krivice i objavljuje o okonanju izglaivanja javljanjem oprotaja. I da bih odreenije izrazio ono to sam rekao, dodajem: moemo poverovati da su nam oprotene sve skverni ranijih grehova tek kada iz naeg srca budu izgnane i slastoljubive elje i same strasti. 222. Pitanje: Kako se u nama posle toga moe roditi ona sveta i spasonosna skruenost i smirenje koje opisuje pokajnik: Greh svoj kazah tebi i krivice svoje ne zatajih. Rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje, kako bi nam se istinski i zaslueno moglo pridodati i ono to sledi: I ti skide sa mene krivicu greha moga (Ps.31,5)? Ili, kako emo, rairivi ruke na molitvi, moi da u sebi probudimo pokajnike suze koje bi bile silne da nam privuku oprotaj grehova, slino svetom Davidu: Svaku no kvasim odar svoj. Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7), ukoliko iz srdaca naih izgonimo svako seanje o naim gresima, iako nam se, nasuprot tome, reju samog Gospoda, vrsto zapoveda da ga uvamo u sebi: Ja sam onaj koji izglauje tvoje prestupe i grehe tvoje. I neu ih pomenuti, a ti ih pominji (Is.43,25)? Zbog toga se ja ne samo za rukodeljem, nego i na molitvi naroito staram da u dui izazovem seanje na ranije grehe. Time se ja uspenije oraspoloujem za istinsko smirenje i skruenost srca, i sa prorokom mogu smelo da kaem: Vidi smirenje moje i trud moj, i oprosti mi sve grehe (Ps.24,18)? 223. Odgovor: Ono to je reeno, reeno je o svretku pokajanja i o priznacima izglaenja savesti i pravde. Pominjanje, pak, grehova je, razume se, veoma korisno i potrebno, premda samo za one koji jo prohode podvig pokajanja. Bijui se u prsa, oni treba neprestano da vapiju: Jer ja znam bezakonje moje, i greh je moj stalno preda mnom (Ps.50,5), i jo: Saoptiu krivicu svoju, i pobrinuu se o grehu svome (Ps.37,19). Prema tome, sve dok se kajemo i dok nas seanje na ranija grehovna dela jo ranjava, neophodno je da kia suza, koja se raa zbog saznanja krivice, gasi muni oganj eenja savesti. U oveku dejstvom dubokog smirenja srca i skruenosti duha, pri neumornom pokajnikom trudu i uzdasima, seanje na grehe moe da bude uspavano i alac savesti da se, blagodau milosrdnog Boga, povue iz dubine due. Tada postaje oigledno da je on dostigao svretak izglaivanja, da je zaslueno dobio oprotaj za sve i oistio se od skverni svih svojih grehova. Do takvog zaborava, meutim, dolazi se jedino zaglaivanjem ranijih grehova i strasnih zanosa, te savrenim, tj. potpunim oienjem srca. Do njega, bez sumnje, ne moe dostii niko od onih koji zbog nerada ili prezrenja ne brinu o oienju od strasti, ve samo onaj ko gorkim plaem i neprestanim uzdasima umiva svu skvernu ranijih neistota. Posle svojih trudova on moe svom vrstinom due da govori Bogu: Greh svoj kazah tebi i krivice svoje ne zatajih (Ps.31,5), i: Suze su mi hleb dan i no (Ps.41,4), kako bi zaslueno uo od samog Gospoda: Oduzeh kao oblak prestupe tvoje, i kao primrak grehe tvoje (Is.44,22). 224. Ti si napred rekao da naroito izaziva seanje na ranije grehe. To ne treba initi. ak i ako se ono protiv volje pojavi, treba ga odmah izgoniti, budui da odvlai um od istog sagledavanja, osobito kod onog ko prebiva u usamljenosti, zapliui ga u neistote ovoga sveta i guei ga smradom strasti. Jer, obnavljanje seanja na ono to si iz neznanja ili pohote ranije inio po knezu ovoga sveta (ak i pod pretpostavkom da se pri takvoj pomisli ne potkrade nikakvo naslaivanje) moe pokvariti vazduh uma odvratnim
81

smradom. Naime, samo misleno doticanje sa ranijom gnjilinom moe prognati duhovni miris ili sladost miomira vrlina. Prema tome, od seanja na ranija strasna dela, koje dotie naa oseanja, treba beati kao to astan i ozbiljan mu bei od prie i zagrljaja bestidne i drske ene. Jer, ukoliko se odmah ne udalji od njenih predloga i ukoliko dopusti makar najkrae zadravanje u neasnom razgovoru sa njom (ak i ako odbaci saglasnost na sramno zadovoljstvo), on nikako nee izbei osudu svih prolaznika zbog doputenja neeg beasnog i prekornog. Zbog toga i mi, kada zaraznim priseanjem budemo uvedeni u pomisli takve vrste, ne treba ni malo da se zadravamo na [neistoti], ve odmah da odstupimo od njihovih uobraenja. Jer, videi da se zanimamo neistim i sramnim pomislima, aneli koji prolaze [pored nas] nee biti voljni da o nama kau: Blagoslov Gospodnji na vama! Blagosiljamo vas imenom Gospodnjim (Ps.128,8). Deava se esto da neiskusni, dok sa oseanjem skruenosti istrauje svoje padove, ili padove drugih ljudi, sam neprimetno biva ranjen tananom strelom pohote i saglaava se sa njom. Na taj nain se ono to je zapoeto pod vidom pobonosti zavrava sramnim pogubnim zavretkom. Postoje putevi koji oveku izgledaju pravi, iako im kraj gleda u dno adovo (Pri. 16,25).

82

PREPODOBNI ISIHIJE, PREZVITER JERUSALIMSKI Kratko saoptenje o njemu Prepodobni Isihije, rodom Jerusalimljanin, u mladim godinama bee slualac i uenik svetog Grigorija Bogoslova. Po konini svog velikog nastavnika, on provoae podviniki ivot u jednoj od palestinskih pustinja, gde je produavao da izuava duh Hrianstva as u knjigama, as iz razgovora sa savremenim podvinicima Palestine, as iz opita sopstvenog ivota i svojih ispitivanja. 412. godine jerusalimski arhiepiskop je prosveenog podvinika posvetio u prezvitera. Od tog vremena, sjedinjujui sa inom prezvitera i zvanje propovednika, on se u istoriji Crkve pojavljuje kao jedan od znamenitih uitelja. "Veliki Evtimije, - kako (u itiju svetog Evtimija) pie njegov uenik Kiril Skitopoljski, - bee veoma uteen to je sveti Juvenalije, patrijarh jerusalimski, doavi 429. godine u njegovu obitelj radi osveenja hrama, sa sobom poveo i preosveenog Isihija, prezvitera i uitelja Crkve". Teofan u svom hronografu njegovu koninu vezuje za 26. godinu carovanja Teodosija Mlaeg, to odgovara 432-3. godini. U mesecoslovu imperatora Vasilija njegov spomen se vezuje za 28. mart. Kod nas, kao i na itavom istoku, on se pominje sa svim prepodobnim na Sirnu subotu. U kanonu svetog Teodora Studita na taj dan u 9. pesmi on se pominje zajedno sa velikim uiteljima - Vasilijem Velikim, Grigorijem Bogoslovom, Jovanom Zlatoustim, Atanasijem Velikim, sa Kirilom Jerusalimskim i Kirilom Aleksandrijskim, sa svetim Epifanijem, Grigorijem Niskim. Pored Grigorija Bogoslova, on se imenuje drugim bogoslovom. Po svojim uenim delima, prepodobni Isihije bee dostojni uenik svetog Grigorija Bogoslova. Ocenjujui prepodobnog Isihija kao propovednika i tumaa Svetog Pisma, Mesecoslov imperatora Vasilija navodi: "On je objasnio itavo Sveto Pismo, izloio ga sa jasnou i pruio za optu korist. Zbog toga je za sve bio veoma znamenit i potovan". Podraavajui Grko dobrotoljublje, mi emo iz njegovih mnogobrojnih dela u na zbornik uneti jedino Slovo Teodulu, podeljeno na 200 poglavlja. Ono je veoma korisno za one koji ele da se naviknu na trezvoumlje, panju i uvanje srca. U svojoj Filokaliji, u 198 poglavlju, Fotije ovo slovo imenuje kao "najprigodnije za one koji provode podviniki ivot radi naslea Carstva nebeskog. Ono je jasno izloeno i po svemu odgovara onima koji se ne uputaju u duboka ispitivanja, ve sav trud i svu panju obraaju na podvige delatnog ivota". (Pri prevoenju je grki tekst Dobrotoljublja bio dopunjen sa nekoliko mesta iz Patrologiae Graecae, Migne t. 93).

83

PREPODOBNI ISIHIJE DUEKORISNE I SPASONOSNE STOTINE PREPODOBNOG ISIHIJA, PREZVITERA JERUSALIMSKOG TEODULU, O TREZVOUMLjU I MOLITVI STOTINA PRVA 1. Trezvoumlje je duhovna umetnost. Ukoliko ga dugo i sa postojanom usrdnou upranjava, ovek e se, uz Boiju pomo, potpuno izbaviti od strasnih misli, rei i ravih dela. Onome ko ga tako prohodi ono daruje verno poznanje nepostinog Boga, koliko je to nama mogue, kao i tajno razreenje skrivenih Boanstvenih tajni. Njime se ispunjava svaka zapovest Starog i Novog Zaveta i ono podaje svako blago budueg veka. Trezvoumlje, u stvari. jeste istota srca koja je zbog svojih visokih vrednosti ili, tanije govorei zbog nae nepanje i nemarnosti, sada vrlo retka kod monaha. Meutim, ba nju Hristos ublaava govorei: Blaeni isti srcem, jer e Boga videti (Mt.5,8). Poto je takvo, trezvoumlje se dobija po skupu cenu. Ukoliko postojano prebiva u oveku, ono za njega postaje putovo u pravi i bogougodni ivot. Ono je i lestvica za sagledavanje. Ono nas ui kako da upravljamo pokretima trodelne due (tj. sa tri sile: slovesnom, razdraajnom i elateljnom) i kako da krepko uvamo oseanja. Ono u svom sudeoniku svakodnevno umnoava etiri osnovne vrline (mudrost, hrabrost, uzdrljivost i pravednost). 2. Pokazujui koliko je ova vrlina neporona, ista, sveobuhvatna i delotvorna, i uei nas kako treba da je zaponemo i obavljamo, veliki zakonodavac Mojsije, ili pre - Duh govori: Pazi na sebe da u srcu tvom ne bude tajna re bezakonja (Pon.Zak.15,9). Tajnom rei on naziva misleno izobraavanje neke grene i nebogougodne stvari. To sveti oci nazivaju prilogom koji u srce ubacuje avo. Po njegovom pojavljivanju u umu slede nae pomisli i sa njim strasno razgovaraju. 3. Trezvoumlje je put ka svakoj vrlini i svakoj zapovesti Boijoj. Ono se jo naziva srdanim bezmolvijem i jeste isto to i uvanje srca koje se dri savreno [slobodnoj od matanja. 4. ovek koji se rodi slep ne vidi sunevu svetlost, dok onaj koji ne ivi u trezvoumlju ne vidi svetlost izobilne blagodati koja nishodi svie. On se nee osloboditi od grenih i Bogu mrskih dela, rei i pomisli. Po svom ishodu oni nee slobodno proi pored knezova tartara. 5. Panja je neprestano bezmolvije srca u odnosu na sve vrste pomisli. Srce u njemu svagda, neprekidno i neprestano die jedinim Hristom Isusom, Sinom Boijim i Bogom, Njega priziva, sa Njim se hrabro bori protiv neprijatelja, i Njemu, koji ima vlast da otputa grehe, ispoveda svoja sagreenja. Takva dua prizivanjem esto obuhvata Hrista, Jedinog Tajnoznalca srdaca. Ona se na svaki nain stara da od ljudi sakrije svoju sladost i svoj unutranji podvig kako lukavi neprijatelj nekako ne bi naao naina da u nju unese zlo i uniti njeno dobro delanje. 6. Trezvoumlje je nepokolebivo smetanje i stajanje pomisli uma na vratima srca. Tu on lako primeuje kako mu se prikradaju strane pomisli, tj. kradljivci i uje to govore i to ine te ubice. On, takoe, razaznaje kakva izobraenja izazivaju demoni, pokuavajui da ga uvuku u matanje i da ga prevare. Ukoliko se budemo trudili na ovom delu, stei emo osnovano iskustvo u mislenoj borbi. 7. Uestalost obazrive panje u umu oveka koji se stara da zagradi izvor ravih pomisli i dela obino raa dvostruki strah: sa jedne strane, od ostavljenosti Bogom, a sa
84

druge - od vaspitnog poputenja spoljanjih iskuenja. Bog, naime, ponekad ostavlja [oveka] i alje neoekivana iskuenja radi ispravljanja ivota, naroito onima koji su okusili sladost pokoja od toga dobra (tj. panje i trezvoumlja) i postali nemarni. Od te uestalosti u nama se raa navika, a od nje izvesna prirodna neprekidnost trezvoumlja. Od njega se, opet, malo po malo, raa poznanje borbe, koje sledi neprestana Isusova molitva, i sladosna tiina uma bez matanja, te neko divno stanje koje proizilazi od sjedinjenja sa Isusom. 8. Um koji stoji i priziva Hrista protiv neprijatelja i koji mu pribegava radi pomoi lii na ivotinju koja je okruena mnotvom pasa kojima se hrabro suprotstavlja iz svog skrovita. Izdaleka misleno providei zamke mislenih neprijatelja, on se neprestano moli Mirotvorcu Isusu i ostaje neranjiv. 9. Ukoliko ume, i ukoliko ti je dano da izjutra staje pred Gospoda, te ne samo da te On gleda, nego da i ti gleda (Ps.5,4), razumee o emu govorim. A ako ne razume dri se trezvoumlja, pa e razumeti. 10. Sastav mora je mnotvo vode. Sastav, pak, i uporite trezvoumlja, bodrosti i udubljenog bezmolvija due, kao i bezdan divnih i neizrecivih sagledavanja i razumnog smirenja ispravnosti i ljubavi jeste (jedino) krajnje trezvoumlje i neprestana, naporna molitva Isusu Hristu, praena uzdasima ali bez pomisli, uninija i teskobe. 11. Gospod je rekao: Nee svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). A volja Njegovog Oca jeste: Koji ljubite Gospoda, mrzite zlo (Ps.96,10). Dakle, pri molitvi Isusu Hristu omrzimo zle pomisli - i volja Boija e biti ispunjena. 12. Ovaplotivi se, na Vladika i Bog je predloio izgled svake vrline radi primera ljudskom rodu i opozivanja drevnog pada, ivopisavi sav vrlinski ivot svoj u telu. Pokazujui jedan od mnogih dobrih primera, On je po krtenju otiao u pustinju i stupio u mislenu borbu sa avolom koji muje pristupio kao prostom oveku. Nainom na koji ga je pobedio, tj. smirenjem, postom, molitvom i trezvoumljem (kojeg se drao, premda, kao Bog i Bog bogova, za njim nije imao potrebu), On je i nas, nepotrebne sluge, nauio kako da se dolino borimo protiv duhova zlobe. 13. Neu se olenjiti da ti neukraenom i nekienom reju izloim, po meni, sve naine trezvoumlja koji, malo po malo, mogu oistiti um od strasnih misli. Jer, ja ne smatram razumnim da se u ovom slovu, kao inae u povestima o spoljanjim ratovima, korisna sadrina sakrije kienim reima, osobito poto se pie za proste ljude. Rei u ti apostolovim reima: A ti, edo Timoteje, pazi na itanje (1.Tim.4,13). 14. I tako, jedan nain trezvoumlja jeste: budno paziti na matanje ili prilog. Jer, bez matanja satana ne moe da priprema pomisli, niti da ih predstavlja umu da bi ga obmanuo. 15. Drugi je: imati srce uvek u dubokoj tiini, bezmolvno u odnosu na svaku pomisao i u molitvi. 16. I opet drugi je: neprestano u smirenosti prizivati u pomo Gospoda Isusa Hrista. 17. I opet drugi je: u dui imati neprestano seanje na smrtni as. 18. Sve ove delatnosti, ljubljeni, slino vratarima brane ulaz ravim pomislima. O tome, pak, da uvek treba gledati na nebo (zanimajui um sagledavanjem nebeskih stvari),
85

ni u ta ne raunajui zemlju (i sve zemno), (to je, takoe, jedan od snanih naina trezvoumlja), ja u, uz pomo Boga koji daje re, detaljnije pogovoriti na drugom mestu. 19. Ukoliko preseemo uzroke strasti (tj. povode koji ih pobuuju), te se poduhvatimo duhovnih dela samo na kratko vreme, ali nam bavljenje njima ne postane jedino zanimanje za ceo ivot, opet emo se lako vratiti telesnim strastima. I od tog (dobrog poduhvata) neemo imati nikakve koristi, osim to e nam se um samo jo vema pomraiti i to emo jo dublje potonuti u vetastveno. 20. Onaj ko se podvizava u unutranjosti, svakog momenta treba da poseduje etiri delanja: smirenje, krajnju panju, protivreenje (pomislima) i molitvu. Smirenje treba da ima, budui da se bori protiv gordih demona, a njemu je uvek pri srcu potrebna pomo Hristova, koji nenavidi gorde (Pri.3,34); panju, jer srce treba da mu je slobodno od svake pomisli, pa ak i one koja izgleda dobra; protivreenje (pomislima), jer sa gnevom treba da se suprotstavi lukavome im otrim umom prepozna kako mu prilazi, kao to je reeno: I odgovoriu onima koji me vreaju. Zar se moja dua nee povinovati Gospodu?(Ps.119,42; 62,1); molitvu, jer posle protivreenja treba iz dubine srca neizrecivim uzdasima da zavapi Hristu. Tada e sam podvinik videti kako se oboavanim imenom Isusovim razvejava neprijatelj i njegova matarija, slino prahu ili dimu pred vetrom. 21. Onaj ko nije stekao molitvu istu od pomisli, nema oruje za bitku. To oruje je molitva koja neprestano dejstvuje u najskrivenijem mestu due. Prizivanjem Gospoda Isusa Hrista ona (nevidljivo) biuje i opaljuje neprijatelja koji skriveno napada. 22. Ti treba da otrim i napregnutim pogledom uma gleda unutra kako bi saznao ko ulazi. im raspozna o kome se radi, protivreenjem smrskaj glavu zmije i, istovremeno, sa uzdisanjem zavapi Hristu. Tako e iskusiti nevidljivu Boansku zatitu. Tada e, takoe, jasno uvideti ispravnost srca (tj. da li ispravno deluje, ili - u emu se sastoji ispravno dejstvo srca). 23. Onaj koji stoji pred ogledalom i gleda u njega, stojei sa drugima, vidi kako izgleda njegovo lice kao i lica onih koji stoje pokraj njega. Tako i onaj koji sa svom panjom posmatra svoje srce u njemu vidi svoje sopstveno stanje, kao i mrana lica mislenih crnaca. 24. Sam od sebe um ne moe pobediti demonska matanja. Neka se i ne usuuje na tako neto bilo kada! Jer, kao lukavi, nai neprijatelji se pretvaraju da su pobeeni, pokuavajui da borca obore sa druge strane - putem tatine. Meutim, pri prizivanju Isusovog imena oni nee izdrati ni minut u spremanju zamki protiv tebe. 25. Pazi da ne uzmata mnogo o sebi (niti da izmilja svoje naine borbe) kao nekad drevni Izrailj, inae e biti predan u ruke mislenim neprijateljima. Jer, on je, poto ga je Bog svih bio izbavio od Egipana, izmislio sebi svog pomonika - izlivenog idola. 26. Pod izlivenim idolom treba razumeti na slabi razum. Sve dok protiv zlih duhova priziva Isusa Hrista, on ih lako odgoni, a im nerasudno pone da se uzda u sebe, pada i razbija se, slino takozvanom brzokrilom. Evo ta ispoveda onaj koji se uzda u Gospoda: Gospod je krepost moja i zatitnik moj: u Njega se uzda srce moje, i On mi pomoe. I ko e, osim Gospoda, ustati za mene nasuprot zlima? Ili ko e stati za mene nasuprot onima koji ine bezakonja, tj. na bezbrojne pomisli? Onaj ko se uzda u sebe, a ne u Boga, pae stranim padom. 27. Neka ti, ljubljeni, ukoliko hoe dolino da vodi borbu, kao primer naina i oblika srdanog bezmolvija poslui mala ivotinja - pauk. On hvata i ubija male muhe. I ti
86

kao i on (koji sedi u svojoj paukovoj mrei), boleivo bezmolvuj u svojoj dui i ne prestaj da ubija vavilonske mladence, budui da e te za takvo istrebljenje Duh Sveti preko Davida nazvati blaenim. 28. Kao to se Crveno more ne moe videti meu zvezdama na nebeskom svodu, i kao to ovek koji hodi po zemlji ne moe da ne die ovim vazduhom, tako ni mi ne moemo oistiti svoje srce od strasnih pomisli i iz njega izgnati mislene neprijatelje bez estog prizivanja imena Isusa Hrista. 29. Ukoliko sa smirenim umovanjem, seanjem na smrt, samoukorevanjem, protivreenjem (pomislima) i prizivanjem Isusa Hrista svagda bude prebivao u svome srcu, svakodnevno trezvoumno prohodei misleni i uski, ali i radosni i sladosni put, dospee do svetih sagledavanja i Hristos e te prosvetiti poznanjem dubokih tajni, budui da su u Njemu skrivena sva blaga premudrosti i znanja (Kol.2,3), i da u Njemu obitava sva punota Boanstva telesno (Kol.2,9). Jer, u Hristu Isusu e osetiti da je u tvoju duu siao Duh Sveti. Prosvetivi se Njime, um oveka otkrivenim licem odraava slavu Gospodnju (2Kor.Z, 18). Jer, apostol govori da niko ne moe rei: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3), koji onoga koji ga ite tajno utvruje (u istini o Njemu). 30. Oni koji vole pouku treba da znaju da zli demoni esto utiavaju duhovnu borbu i skrivaju je od nas, znajui koliko je ona ponekad korisna za nas, koliko nas umudruje i koliko uzvodi ka Bogu. (Pri tome, oni imaju nameru da, poto zaboravimo na opasnost sa njihove strane) i postanemo bezbrini, iznenada zarobe na um (kroz matanja), te da nas opet naine nemarnim i nepaljivim u srcu. Jer, oni imaju samo jedan cilj i njih zaokuplja samo jedan podvig - da naem srcu nikako ne daju da bude paljivo, budui da znaju kakvo bogatstvo dua tom budnou stie. Stoga mi (za vreme zatija) valja naroito da se seamo Gospoda naeg Isusa Hrista i da se pruamo u duhovna sagledavanja. Tada e borba opet navaliti na um. Jedino, mi sve treba da nnimo, da tako kaem, po savetu samog Gospoda i sa velikim smirenjem. 31. ivei u opteiu treba da se rado i sa velikom gotovou odriemo svake svoje volje pred nastojateljem i da, uz Boiju pomo, budemo neka vrsta dobrovoljnih bezvoljnika. Pri tome, na svaki nain treba da se potrudimo da se ne smuujemo razdraljivou i da ne doputamo nerazumne i neprirodne izlive gneva. U suprotnom emo u vreme borbe biti bez smelosti (tj. lieni hrabrosti). Jer, naa volja se, ukolikoje sami dobrovoljno ne odsecamo, obino razdrauje protiv onih koji pokuavaju da je odseku prinudno (tj. bez nae saglasnosti). Gnev koji se tada podie, zlobno lajui, unitava poznanje borbe (tj. umea njenog voenja) koje se sa velikim trudom steklo. Gnev je obino ruilac. Ako se podigne protiv demonskih pomisli, gnev ih razbija i istrebljuje, a ako, pak, uskipti protiv ljudi, istrebljuje nae dobre pomisli o njima. Na taj nain, gnev je ruilac svih vrsta pomisli, bilo ravih, bilo ispravnih. On nam je dat od Boga kao tit i kao luk. I on ostaje to sve dok se ne ukloni od svog naznaenja. Ukoliko, pak, pone da deluje nesaglasno sa svojim naznaenjem, on postaje razoran. Imao sam prilike da vidim kako pas, koji se nekada smelo borio sa vucima, potom rastre ovce. 32. Od drskosti (tj. od nepaljive preterane smelosti u optenju sa drugima) treba beati kao od zmijskog otrova, i od pojedinanih razgovora - kao od zmija i poroda otrovnica. Jer, oni vrlo brzo mogu dovesti do potpunog zaborava na unutranju borbu i duu svesti dole sa radosne visine koja se stie istotom srca. Prokletstva dostojan zaborav se, kao voda ognju, protivi panji. On mu se svakog asa pokazuje kao silan protivnik. Od zaborava padamo u nemarnost, od nemara u prenebregavanje (poredaka duhovnog
87

ivota), u uninije i u neumesnu pohotu. Tako se opet vraamo na ono staro, kao pas na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Klonimo se te vrste smelosti kao smrtonosnog otrova, a zao nedug zaborava leimo strogim uvanjem uma i neprestanim prizivanjem Gospoda naeg Isusa Hrista. Jer, bez Njega ne moemo initi nita (Jn.15,5). 33. Nije uobiajeno, niti je mogue druiti se sa zmijom i nositi je u nedrima svojim. Isto tako je nemogue maziti svoje telo, voleti ga i ugaati mu preko mere (i preko potrebnog), i ujedno se starati o nebeskoj vrlini. Jer, zmija se po prirodi svojoj nee moi uzdrati da ne ujede onoga ko ju je prigrlio, i telo se nee uzdrati da pokretima pohotne slasti ne oskrnavi onoga koji mu ugaa. Kada pogrei u neemu, telo treba strogo kazniti kao odbeglog roba, kako bi znalo da nad njim postoji gospodar (um), gotov da ga kazni, kako bi znalo da ne ite opijanje pohotom kao vinom u krmi, i kako bi, kao nona slukinja (plot), znalo svoju netrulenu gospodaricu (duu). Do same smrti ne veruj svome telu. Telesna elja je, veli apostol, neprijatpeljstvo Bogu, poto se ne pokorava zakonu Boijem (Rim.8,7). Jer telo eli protiv duha (Gal.5,17). A koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu. A vi niste po telu nego po Duhu (Rim.8,8-9). 34. Delo blagorazumnosti je da razdraajnu silu svagda podiemo na sukob u unutranjoj borbi i na samoukorevanje; delo mudrosti je da nau slovesnu silu podstiemo na napregnuto i neprekidno trezvoumlje; delo hrabrosti je da elateljnu silu upravljamo ka vrlini i ka Bogu; a delo pravednosti je da upravljamo sa pet ula i da ih uzdravamo kako ne bi oskvrnila naeg unutranjeg oveka, tj. srce, ni spoljanjeg, tj. telo. 35. Blagoljepije je Njegovo na Izrailju, tj. na umu koji, koliko je mogue, gleda krasotu samoga Boga, i sila je Njegova na oblacima, (Is.67,35), tj. na svetlozranim duama koje izjutra upiru svoj pogled u Onoga koji sedi sa desne strane Oca, i koji ih ini milim i ozarava kao to sunce ozarava iste oblake. 36. Jedan grenik kvari mnogo dobra, veli Boanstveno Pismo (Ekl.9,18). I um koji grei kvari sve ono to je spomenuto malo pre - nebesko pie i hranu. 37. Mi nismo jai od Sampsona, ni mudriji od Solomona, ni razumniji od blaenog Davida, niti volimo Boga vie od apostola Petra. Stoga ne treba da se uzdamo u sebe. Jer, Sveto Pismo kae da e onaj koji se uzda u sebe pasti stranim padom. 38. Nauimo se od Hrista smirenoumlju, od Davida smernosti, od Petra plau za padove, ali nemojmo oajavati kao Sampson, Juda i premudri Solomon. 39. avo kao lav riui hodi sa svojom vojskom i trai koga da prodere (1.Pt.5,8). Stoga kod nas nikada ne treba da prestane srdana panja, trezvoumlje, suprotstavljanje (pomislima), molitva Hristu Isusu, Bogu naem. Jer, boljeg pomonika od Isusa nee nai u celom svom ivotu. Jedino je On Gospod i kao Bog poznaje demonska lukavstva, spletke i obmane. 40. Neka se, dakle, dua smelo uzda u Hrista i neka ga priziva. Neprijatelja neka se uopte ne boji, budui da ne vojuje sama, nego sa Stranim Carem Isusom Hristom, Tvorcem svega to postoji, bestelesnog i telesnog, vidljivog i nevidljivog. 41. to kia due pada, to vie smekava zemlju. Tako i esto, bez pomisli prizivano sveto ime Hristovo sve vie smekava zemlju srca naeg, punei ga radou i veseljem. 42. Neiskusni bi trebalo da znaju da smo telesni i da puzimo po zemlji i telom i umovanjem, te da svoje neprijatelje, koji su bestelesni i nevidljivi, zlonamerni i mudri na zlo, brzi i laki, iskusni u borbi koju vode od Adama do sada, ne moemo drugaije pobediti
88

osim kroz neprestano trezvoumlje i prizivanje Isusa Hrista, naeg Boga i Tvorca. Za neiskusne e Isus Hristova molitva biti pobuda i rukovodstvo za iskustvo i poznanje dobra. Za iskusne, pak, najbolji nastavnik u dobru jeste delanje, ispitivanje delom i okuanje dobra. 43. Videi nekoga da izvodi izvesne vetine, malo i nevino dete pokazuje znatielju i, po svojoj nezlobivosti, ide za maioniarem. Tako se i dua naa, koju je blagi Vladika na stvorio kao prostu i blagu, naslauje matarskim prilozima avola i preleuje se njima. Ona im, zlobnim, tri u susret kao to golubica tri ka onome koji postavlja zamke za njene mladunce, te svoje pomisli mea sa matarijama. Ukoliko se radi o licu lepe ene ili o neem drugom to zapovesti Hristove potpuno zabranjuju, ona se dovija kako da u delo sprovede ono to joj je ponudila lepota koja joj je predstavljena. Doavi, potom, do saglasnosti sa pomilju, ona ve posredstvom tela privodi u delo bezakonje koje joj se predstavilo u misli, na svoju osudu. 44. Takva je podmuklost lukavog i takvim strelama on truje svaki plen. Stoga, pre nego to um zadobije veliko iskustvo u borbi, nije bezopasno putati da pomisli ulaze u nae srce, naroito u poetku, dok dua jo saosea sa demonskim prilozima, naslauje se njima i rado ide za njima. Njih treba odsecati im se primete i u momentu kad se pojave i priblie. Poto se, dugo vreme provodei u divnom delu, naui podvizavanju, um e ve sve raspoznavati i stei naviku u borbi tako da e tano prepoznavati pomisli, te e, kao to govori prorok, biti u stanju da lako lovi male lisice (Pesm.2,15). Tada e on ve iskusno moi da ih pusti da uu unutra, te da se, uz pomo Hrista, sa njim sukobi, da ih izoblii i izbaci napolje. 45. Kao to jednim istim kanalom ne mogu da prolaze zajedno vatra i voda, tako ni greh ne moe da ue u srce, dok prethodno ne pokuca na vrata srca matarijom lukavog priloga. 46. Najpre se javlja prilog, zatim dolazi do spajanja u kome se nae pomisli meaju sa pomislima lukavih demona, onda dolazi do slaganja u kome se obe vrste pomisli slau na zlo i reavaju kako da ga izvedu, i na kraju dolazi do ulnog dela ili greha. Meutim, ako je um trezven, ako pazi na sebe, te ako posredstvom protivljenja i prizivanja Gospoda Isusa progoni prilog od samog njegovog pojavljivanja, nita se od onoga to obino sledi za njim nee desiti. Jer, kao bestelesan, lukavi due moe da obmanjuje samo preko matanja i pomisli. 0 prilozima prorok David govori: Izjutra ubijam sve to je greno na zemlji (Ps.100,8), dok o slaganju veliki Mojsije govori: Nemoj se meati sa njima (Izl.23,32). 47. Um sa umom nevidljivo vodi borbu - demonski um sa naim umom. Stoga svakog minuta iz dubine due treba prizivati Gospoda Isusa kako bi oterao demonski um i kako bi nam, kao ovekoljubac, darovao pobedu. 48. Neka ti kao obrazac srdanog bezmolvija poslui onaj ko u rukama dri ogledalo i paljivo gleda u njega. Kada bude (poeo da mu podraava) uvidee kako se misleno u tvome srcu izobraava i dobro i zlo. 49. Uvek pazi da uopte nema nikakvu pomisao u srcu, ni neprikladnu, ni blagovidnu, kako bi lake razaznavao tuince, tj. prvorodne egipatske sinove (priloge). 50. Kako je blaga, prijatna, svetla, dobra i vedra vrlina trezvoumlja Hriste Boe, koju ti upravlja i koju ljudski um sa velikim smirenjem bodro prohodi! Jer, ona do mora i dubine sagledavanja rasprostire svoje grane, i do reka sladosnih Boanstvenih tajni svoje
89

izdanke (Ps.79,12). Ona osveava um koga izdavna opaljuje neastivost slanosti lukavih demonskih pomisli i besnog mudrovanja tela, u kome je smrt. 51. Trezvoumlje je slino Jakovljevoj lestvici na ijem vrhu sedi Bog i po kojoj hode aneli. Ono iz nas istre svako zlo, odseca mnogogovorljivost, ogovaranje, klevetanje i sav spisak ulnih strasti, ne elei da se ni na kratko vreme lii sopstvene sladosti. 52. Stoga ga, bratijo moja, sveusrdno prohodimo. istom milju u Hristu Isusu se uzdiui u vienjima, drimo se i gledanja svojih sagreenja i ranijeg ivota kako bismo, skruavajui se i smiravajui se seanjem na svoje grehe, u svojoj mislenoj borbi imali stalnu pomo Isusa Hrista, Boga naeg. Jer, im se usled gordosti, tatine ili samoljublja liimo Isusove pomoi, mi se ujedno liavamo i istote srca putem koje Bog oveku omoguava bogopoznanje, kao to je obeano (Mt.5,8), budui da je prvo uzrok drugog. 53. Um koji se brine o svom skrivenom delanju i koji se neprestano upranjava u uvanju sebe od onog to ga susree, pored drugih blaga stie i [osobinu] da njegovih pet telesnih ula vie nisu pomonici grenih iskuenja koja dolaze spolja. Pazei stalno na svoju vrlinu, tj. na trezvoumlje i svagda elei da se naslauje dobrim pomislima, on ne doputa da ga potkradaju pet ula putem vetastvenih i sujetnih pomisli koje preko njih dolaze. Znajui, pak, kakve obmane preko njih dolaze, on ih snanim naporom obuzdava iznutra. 54. Prebivaj u panji uma i nee biti pretovaren iskuenjima. Ako, pak, odstupi od nje, trpi ono to naie. 55. Kao to je za one koji su izgubili apetit i koji oseaju odvratnost prema hrani koristan gorki pelen, tako je za zloudne ljude korisno da se zlopate. 56. Ako nee da se zlopati, nemoj initi zlo, budui da prvo neodstupno ide za drugim. ta ko seje, to e i ponjeti. Kada dobrovoljno sejui zlo i protiv svoje volje anjemo (skorb), treba da se divimo Boijem pravosuu. 57. Um zaslepljuju tri strasti: srebroljublje, tatina i slastoljublje. 58. Te tri strasti su uticale da otupe znanje i vera, vaspitanici nae prirode. 59. Kroz te tri strasti u ljudima su se ukorenili jarost, gnev, borbe i ubistva i itav niz drugih strasti. 60. Onaj ko ne zna istinu, ne moe istinski ni verovati, budui da znanje po prirodi prethodi veri. Ono to je reeno u Pismu, reeno je ne samo da bismo mi znali, nego i da bismo tvorili. 61. Otponimo sa delanjem. Postepeno napredujui, mi emo nai da nada u Boga, tvrda vera, unutarnje poznanje, izbavljenje od iskuenja, blagodatni darovi, srdano ispovedanje i obilne suze vernima dolaze od molitve. I ne samo to, nego i -trpljenje nailazeih nevolja, i iskreno pratanje blinjem, i razumevanje duhovnog zakona, i nailazak Svetoga Duha, i primanje duhovnih skrivnica i svega to je Bog obeao verujuima i u ovome i u buduem veku. Jednom reju, dua ne moe biti obraz Boiji bez blagodati Boije i vere oveka koji sa dubokim smirenjem i nerasejanom molitvom prebiva u srcu. 62. Mi smo iz iskustva primili veliko blago, tj. da neprestano prizivamo Gospoda Isusa protiv mislenih neprijatelja kako bismo oistili srce. I pogledaj kako je ono to ti govorim iz opita saglasno sa svedoanstvom Pisma. Pripravi se, govori ono, Izrailju, da priziva Gospoda Boga svoga (Amos 4,12). I apostol takoe veli: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). I Gospod nas upozorava: Bez mene ne moete initi nita... Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod... Ko u meni ne ostane, izbacie se napolje kao loza, i
90

osuie se (Jn.15,5-6). Molitva je veliko blago koje u sebi sadri sva blaga, budui da isti srce u kome verujui vide Boga. 63. Riznica smirenoumlja je neto vrlo visoko i Bogu ugodno, te ima snagu da istrebljuje svako zlo i sve to Bog ne voli. Stoga se ono vrlo teko stie. U mnogim ljudima e nai pojedinana dela mnogih vrlina, dok je blagouhanje smirenja teko susresti. Da bi se stekla ta riznica, potreban je veliki trud i usilje. Pismo avola naziva neistim stoga to je od samog poetka odbacio blagu riznicu smirenoumlja i zavoleo gordost. Samo zbog toga se on svagde u Pismu naziva neistim duhom. Jer, kakvu bi telesnu neistotu moglo uiniti potpuno nevetastveno, bestelesno i bezudno bie da bi se nazvalo neistim? Jasno je da je samo zbog gordosti nazvan neistim, i da je od istog i svetlog anela postao prljav. Neist je pred Bogom svako ko se nadima (Pri.16,5). Po Pismu prvi greh jeste gordost (Sir.10,15). Faraon je kao gord govorio: Ne znam tvoga Boga i neu pustiti Izrailja (Izl.5,2). 64. Mnoga dejstva uma mogu nam pomoi da steknemo blagi dar 'smirenoumlja, samo ako nismo nemarni za svoje spasenje: seanje na grehe reju, delom i milju, te misleno razmatranje. I neprekidno razmiljanje o vrlinama drugih raspolae ka istinskom smirenju. Videi na taj nain svoju bedu i koliko daleko stoji od drugih, ovek prirodno poinje da sebe smatra zemljom i pepelom, ak ne ovekom nego nekim psom, budui da u svemu zaostaje za svim razumnim tvarima i budui da je oskudniji i ubogiji od svih. 65. Usta Hristova, stub Crkve, veliki otac na Vasilije govori: "Velika pomo u izbegavanju greha i udaljavanju od svakodnevnog padanja u isti greh predstavlja veernje samopodvrgavanje sudu savesti kojim se utvruje u emu se sagreilo, i u emu se pravilno postupilo. Tako je postupao Jov u odnosu na sebe i na svoju decu". To svakodnevno razgledavanje osvetljuje ono to se u nama deava svakog asa. 66. Neko drugi od onih koji su mudri u Boanstvenim stvarima je govorio: "Zaetak ploda je cvet, a poetak delatnog ivota jeste uzdranje". Drimo se, dakle, uzdranja i to sa merom, kako ue oci. itav dvanaestoasovni dan prohodimo u uvanju uma, inei tako i prinuavajui sebe mi emo, uz Boiju pomo, u sebi ugasiti i smanjiti zlo. Jer, prinuavanjem sebe stie se vrlinski ivot za koji se dobija Carstvo nebesko. 67. Bestrae i smirenje vode poznanju. Bez njih niko nee videti Gospoda. 68. Onaj ko neprestano prebiva u svojoj unutranjosti odrava celomudrenost, i pri tome sagledava, bogoslovstvuje i moli se. To je ono o emu apostol govori: Po duhu hodite, i pohotu telesnu neete initi (Gal.5,16). 69. Onaj ko ne ume da ide duhovnim putem nee se postarati o strasnim pomislima (tj. nee ih goniti od sebe), ve e neprestano biti zauzet samo telom. On ugaa trbuhu, pada u raspustvo, tuguje, gnevi se, zlopamti i kroz sve to pomrauje um, ili se pak, uputa u prekomerne podvige i rastrojava srce. 70. Onaj ko se odrekao od svetskog, tj. od ene, imanja i ostalog, samo je spoljanjeg oveka nainio monahom, a ne i unutranjeg. Onaj, pak, ko se odrekao strasnih pomisli o svemu tome nainio je monahom i unutranjeg oveka, tj. um. I to je istinski monah. Spoljanjeg oveka je lako nainiti monahom, ali je veliki trud nainiti monahom unutranjeg oveka. 71. Ko je taj koji se u ovome rodu potpuno oslobodio od strasnih misli i koji se udostojio neprestane, iste i nevetastvene molitve (to i jeste odlina crta unutranjeg oveka).
91

72. Mnoge se strasti kriju u naim duama. One se, meutim, pojavljuju tek kad se pred oima pokae njihov uzrok. 73. Nemoj se zanimati samo telesnim obuavanjem. Naprotiv, opredelivi za telo podvig po snazi, sav um obrati na unutranjost: Jer telesno vebanje za malo je korisno, a pobonost je korisna u svemu (1.Tim.4,8). 74. Pri mirovanju strasti (do koga je dolo ili uklanjanjem njihovih uzroka, ili usled lukavog odstupanja demona) raa se gordost. 75. Smirenje i zlopaenje (podvinika telesna liavanja) oveka oslobaaju od svakog greha. Smirenje odseca duevne, a zlopaenje telesne strasti. Stoga Gospod govori: Blaeni isti srcem, jer e Boga videti (Mt.5,8). Oni e videti i Njega samog i blaga koja se u Njemu nalaze ukoliko ljubavlju i uzdranjem oiste sebe. I oni e videti utoliko vie, ukoliko vie budu oistili sebe. 76. Osmatranica uzroka svake vrline jeste uvanje uma, kao to je nekada Davidov straar oznaavao obrezanje srca (2.Car.18,24). 77. Kad ulima gledamo tetno, povreujemo se. Isto biva i sa umom. 78. Cela biljka se sui kad joj se povredi jezgro. Isto shvati i o ljudskom srcu. Stoga treba stalno da pazimo, budui da grabljivci ne spavaju. 79. elei da pokae da je svaka zapovest obavezna i da je usinovljenje dar koji je ljudima obezbedio svojom krvlju, Gospod govori: Kad izvrite sve to vam je zapoveeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uinili to smo bili duni uiniti (Lk.17,10). Stoga Carstvo nebesko nije nagrada za dela, nego milostivi dar Vladike, pripremljen vernim slugama. Sluga ne ite slobodu kao nagradu: dobivi je, on blagodari kao dunik, a ne dobivi je, on je oekuje kao milost. 80. Hristos je, po Pismu, umro za nae grehe i slugama koji mu verno slue daje slobodu, budui da veli: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim u te postaviti; ui u radost gospodara svoga (Mt.25,21). Meutim, verni sluga nije onaj koji samo zna (svoju dunost), nego onaj koji poslunou pokazuje vernost Hristu koji je dao zapovest. Onaj ko potuje svoga gospodara izvruje ono to muje zapoveeno. Kad pogrei u neemu ili kad ne poslua on kao kaznu podnosi ono to se sa njim deava. Budui znatieljan, budi i trudoljubiv (razume se - u izvravanju zapovesti): jer, golo znanje nadima oveka. 81. Neoekivana iskuenja nas po promislu ue da budemo trudoljubivi. 82. Kao to zvezdi prilii svetlost, tako blagoastivom i bogobojaljivom oveku prilii siromatvo i smirenje. Jer, Hristovi uenici treba da se raspoznaju i odlikuju ba smirenim umovanjem i unienim izgledom. O tome svagde uzvikuju [sva] etiri Jevanelja. Onaj ko ne ivi smireno liava se udela sa Onim koji je smirio sebe do Krsta i smrti i koji je delatni zakonodavac Boanstvenih zapovesti. koje su obavezne za nas (i koje je delom i ivotom izobrazio u Jevaneljima). 83. Koji ste edni, hodite na vodu, veli prorok (Is.55,1). Koji ste god edni Boga, hodite u istoti uma i srca. Uostalom, onaj koji njome ushodi visoko treba pogled da obraa i na zemlju svoje nitavnosti? Niko nije vii od smirenog. Kao to je onde gde nema svetlosti sve tamno i mrano, tako su i svi nai marljivi trudovi po Bogu uzaludni i besplodni ukoliko nemamo smirenoumlja. 84. Glavno je u svemu to si uo: Boga se boj, i zapovesti Njegove dri (Ekl.12,13), i misleno i telesno. Ako se misleno bude primoravao da ih sauva, retko e imati
92

potrebe da se ulno radi njih potrudi. David veli: Ushteh initi volju tvoju, Boe moj i zakon je tvoj meni u utrobi (Ps.39,9). ovek koji ne vri volju Boiju i zakon Njegov u svojoj utrobi, tj. u srcu, ni spolja ga nee moi lako ispunjavati. Onaj koji nije trezvouman i koji je ravnoduan kao da govori Bogu: Neu da vidim puteve tvoje (Jov 21,14). On to, naravno, ini zbog lienosti Boanstvenog prosveenja. Za onoga, pak, ko je priestan tom prosveenju zakon Boiji nije samo ubeenje u srcu, ve i snaga da ivi po Boijem. 85. ulna so daje ukus hlebu i svakoj hrani i meso dugo uva od kvarenja. Isto to vai i za umno uvanje mislene sladosti i udesnog delanja u srcu. Jer, i ono na Boanstveni nain zaslauje i unutarnjeg i spoljanjeg oveka, progoni smrad ravih pomisli i omoguuje da ostanemo postojani u dobru. 86. Od priloga dolazi mnotvo pomisli, a od njih - ravo ulno delo. Onaj ko sa Isusom odmah gasi prvo, izbegava i ostalo. On e se obogatiti sladosnim Boanstvenim vienjem kojim e Boga videti kao svudaprisutnog. On e pred Njim postaviti ogledalo uma i prosveivati se Njime, kao to se prosveuje isto staklo postavljeno pred ulno sunce. Dostigavi poslednju granicu svojih elja, um e najzad poinuti od svakog drugog sagledavanja. 87. Svaka pomisao u srce ulazi preko uobraavanja neeg ulnog (a ulno smeta umnom). Stoga Boanstvena svetlost poinje da obasjava um koji se ispraznio od svega i postao savreno bezvidan (izbegavajui svaki izgled i obraz). Jer, ta svetlost se javlja tek u istom umu, tj. pod uslovom da osiromai od svih pomisli. 88. Ukoliko vie bude pazio na svoj um, utoliko e tvoja molitva Isusu biti eznutljivija. I opet: ukoliko vie bude zanemarivao svoj um, utoliko e se vie udaljiti od Isusa. I kao to prvo duboko prosveuje vazduh uma, tako ga drugo, tj. udaljavanje od trezvoumlja i sladosnog prizivanja Isusa, obino potpuno pomrauje. Sasvim je prirodno da bude kao to smo rekli - i drukije ne biva. To e saznati iz iskustva, kada proba na delu. Jer, vrlina se (a osobito takvo svetlonosno sladosno delanje) obino izuava jedino opitom. 89. Neprestano prizivanje Isusa, praeno toplom enjom punom sladosti i radosti ini da se vazduh srca, usled krajnje panje, ispunjava utenom tiinom. Uzronik, pak, punog oienja srca jeste Isus Hristos, Sin Boiji i Bog, koji je Vinovnik i Tvorac svega dobrog. Jer, On sam kae: Ja sam Bog koji gradi mir (Is.45,7). 90. Dua kojoj je uinjeno dobro i koju uslauje Isus, sa nekom radou i ljubavlju Dobroinitelju uzvraa ispovedanje. Ona blagodari i sa veseljem priziva Onoga koji je umirio. Ona iznutra misleno vidi kako On rasejava matarije zlih duhova. 91. David veli: I pogleda umno oko moje na mislene neprijatelje moje, i o lukavim koji ustaju na mene sluaju ui moje (Ps.12-13). I videh uzdarje grenicima od Boga koje se preko mene ostvarivae (Ps.90,8). 92. Kada u srcu nema nikakvih matanja, um je u svom prirodnom stanju. Tada je on gotov da se prui na svako sladosno, duhovno i bogoljubivo sagledavanje. 93. Na taj nain, kao to sam rekao, trezvoumlje i Isusova molitva se uzajamno upotpunjuju: krajnje trezvoumlje ulazi u sastav neprestane molitve, a molitva, opet, u sastav krajnjeg trezvoumlja i panje. 94. I za telo i za duu dobar vaspita jeste neprestano seanje na smrt. Osim toga, [korisno je] da se smrt, poto se mimoie sve postojee (izmeu sadanjeg trenutka i smrtnog asa), stalno dri pred oima, te sam odar na kome emo leati kad se budemo rastajali sa telom.
93

95. Ko ne eli da bude ranjen, bratijo, ne sme da se predaje snu. Jedno od dvoga je neizbeno: ili pasti i poginuti (obnaivi se od vrline), ili svagda stajati (na strai) sa naoruanim umom, budui da i neprijatelj stalno stoji spreman sa svojom vojskom. 96. Od stalnog seanja i prizivanja Gospoda naeg, Isusa Hrista u naem umu se raa neko Boanstveno stanje, naravno, ukoliko ne zanemarimo stalnu umnu molitvu, Njemu upuenu, neprekidno trezvoumlje koje obuhvata zapisniko i straarsko delo (tj. proputanje svojih i teranje tuih), i ukoliko kao jedino istinsko delo (koje vrimo na uvek isti nain) budemo imali samo prizivanje Isusa Hrista, Gospoda naega. Sa goruim srcem mi treba da vapijemo k Njemu, ne bi li nas udostojio da se priestimo Njegovim svetim imenom. Jer, stalno ponavljanje je majka navike, bilo da se radi o vrlini ili o poroku. Navika, potom, ve postaje kao druga priroda. Doavi u takvo stanje, um ve sam trai neprijatelje svoje, kao to lovaki pas trai zeca u umi. Razlika je samo u tome to pas trai da pojede, a um da bi porazio i proterao. 97. Prema tome, svaki put kad u nama ponu da se roje lukave pomisli, latimo se prizivanja Gospoda naeg Isusa Hrista. I odmah emo uvideti kako e one poeti da se rasejavaju kao dim, kao to nas je nauio opit. Kada posle toga um ostane sam (bez pomisli koje ga smuuju) opet se latimo neprestane panje i prizivanja. Tako postupajmo uvek kada nas spopadne takvo iskuenje. 98. Nemogue je da neko stupi u rat sa nagim telom, ili da u odelu prepliva veliko more ili da ivi bez disanja. Tako se ni bez smirenja i neprestane molitve Hristu ne moemo nauiti mislenoj i skrivenoj borbi, niti je iskusno pratiti i presecati. 99. Iskusni u delima, veliki David kae Gospodu: Silu moju u tebi u sauvati (Ps.58,10). Isto tako ouvanje u nama sile srdanog i mislenog bezmolvija, od koga se raaju sve vrline, zavisi od sadejstva Gospodnjeg, koji nam je dao zapovesti i koji, ukoliko ga neprestano prizivamo, od nas odgoni podmuklu zaboravnost koja vie od svega drugog, kao voda oganj, potire bezmolvije srca. Stoga se, monae, nemoj predavati snu nemara, na svoju smrt, ve imenom Isusovim udaraj neprijatelja. To najslae ime neka se, kao to je rekao jedan mudrac, zalepi za tvoje disanje, pa e poznati korist od bezmolvija. 100. Kada se mi nedostojni udostojimo da se sa strahom i trepetom priestimo Boanskim i preistim Tajnama Hrista, Boga i Cara naega, treba da pokaemo veliko staranje za trezvoumlje, uvanje uma i strogu panju kako bi Boanstveni oganj, tj. Telo i Krv Gospoda naega Isusa Hrista, istrebio nae grehove i sve to je neisto, bilo malo ili veliko. Jer, ulazei u nas, On odmah iz srca progoni lukave duhove zlobe i otputa nam preanje grehe. Na um tada postaje slobodan od uznemiravajue napadnosti lukavih pomisli. Ukoliko posle toga, stojei na vratima srca, budemo marljivo uvali svoj um, Boanstveno Telo e, kada ga se ponovo budemo udostojili, sve vie i vie prosveivati na um, inei ga sjajnim poput zvezde.

STOTINA DRUGA 1. Kao to voda gasi vatru, tako zaborav obino gasi uvanje uma. Meutim, neprestana Isusova molitva sa neoslabnim trezvoumljem ga najzad izgoni iz srca. Molitva ima potrebu za trezvoumljem, kao to sveica ima potrebu za svetlou svee. 2. Treba sveusrdno da se staramo oko uvanja onoga to je dragoceno. A za nas je istinski najdragocenije upravo ono to nas uva od svakoga zla, kako ulnog tako i
94

mislenog. To upravo predstavlja uvanje uma sa prizivanjem Isusa Hrista, tj. svagdanje gledanje u dubinu srca i neprestano bezmolvije mislima, ak i u odnosu na pomisli koje izgledaju da dolaze sa "desne" strane, i staranje da budemo slobodni od svake pomisli, da se ispod izgleda dobrih ne bi prikrili lopovi. I premda se napreemo, sa trpljenjem prebivajui u srcu, uteha je veoma blizu nas. 3. Srce koje se neprestano uva i kome ne dozvoljavaju da prima izglede, obraze i matarije tamnih i lukavih duhova obino iz sebe raa svetle misli. Jer, kao to ugalj raa plamen, tako i Bog, koji od svetog krtenja obitava u naem srcu, zapaljuje nau misaonu mo za sagledavanje, kao plamen votanu sveu, ukoliko nae da je vazduh naeg srca ist od vetrova zlobe i zatien straom uma. 4. Ime Isusa Hrista treba uvek da se nalazi u prostorima naega srca, kao to se munja kree u vazdunom prostranstvu pre kie. To je dobro poznato onima koji imaju duhovno iskustvo u unutarnjoj borbi. Tu unutranju borbu treba voditi sledeim poretkom: prvo delo jeste panja; zatim, poto opazimo dolazak neprijateljske pomisli, treba da sa gnevom iz srca na nju bacimo rei kletve; tree delo je da se molimo protiv nje, obraajui srce prizivanju Isusa Hrista, kako bi se u tren oka rasprio demonski privid, i kako um ne bi krenuo za matarijom, kao dete prevareno iskusnim arlatanom. 5. Prinudimo se da, slino Davidu, uzvikujemo: Gospode, Isuse Hriste! Neka i grlo nae iznemogne. Umne, pak, oi ne treba da prestanu da se ustremljuju gore u nadi na Gospoda Boga naega (Ps.68,4). Seaj se uvek prie o nepravednom sudiji koju nam je za pouku ispriao Gospod, tj. da treba uvek da se molimo i da nam ne dotui. Tako emo stei i korist i odmazdu. 6. Nije mogue da lice oveka koji stoji na suncu ne bude osvetljeno. Isto tako je nemogue da se ne prosveti onaj ko svagda pronie u vazduh srca. 7. U ovom ivotu se ne moe iveti bez hrane i pia. Isto tako ni dua ne moe da postigne nita duhovno i Bogu ugodno, ili da se izbavi od mislenog greha bez uvanja uma i istote srca (to se i naziva trezvoumljem), pa ak i ako se strahom od muka prinudno uzdrava od greha na delu. 8. Uostalom. i oni koji se prinuavanjem uzdravaju od greha na delu blaeni su pred Bogom, anelima i ljudima. Jer, podvinici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt.11,12). 9. Evo divnog ploda za um od bezmolvija: svi gresi koji najpre na um nailaze samo u vidu pomisli (postajui grubi ulni gresi ukoliko ih srce prihvati), dejstvom i zastupnitvom Gospoda naega Isusa Hrista, u naem unutranjem oveku bivaju odseeni mislenom vrlinom trezvoumlja, koja im ne dozvoljava da uu unutra i da se ispolje u ravim delima. 10. Obraz spoljanjih, ulno-telesnih podviga jeste Stari Zavet. dok je Sveto Jevanelje, tj. Novi Zavet obraz panje i istote srca. Stari Zavet nije dovodio do savrenstva, i nije zadovoljavao i ispunjavao unutranjeg oveka u delu ugaanja Bogu (jer Zakon nita nije doveo do savrenstva, - govori apostol, Jev.7,19), nego je samo donekle zaustavljao grube grehe (jer, odsecati od srca rave pomisli i elje radi ouvanja srdane istote, to je jevanelska zapovest, jeste neto vie od, na primer, zabrane da se izbije oko ili zub blinjem). Isto shvati i o telesnoj pravednosti i o telesnim podvizima, tj. o postu, uzdranju, spavanju na goloj zemlji, stajanju, bdenju i ostalom. Sve to se obino preduzima radi tela, tj. da se strasni deo tela umiri u odnosu na grehovne pokrete. Naravno, i sve to je dobro, kao to se i o Starom Zavetu kae (tj. da je Zakon dobar), budui da se i tim putem obuava na spoljanji ovek i uva od strasnih dela. Meutim, ti
95

podvizi nas ne uvaju od mislenih grehova. Oni nas ne mogu izbaviti od zavisti, gneva i ostaloga. 11. istota srca, tj. uvanje uma, iji obraz jeste Novi Zavet, ukoliko se samo ostvaruje na pravi nain, odseca i iskorenjuje sve strasti i useljava radost, nadu, seanje na smrt, istinsku smirenost, bezmernu ljubav prema Bogu i ljudima i Boanstveno raenije srca. 12. Onaj ko hoda po zemlji ne moe da ne raseca vazduh. Tako ni ljudsko srce ne moe izbei neprestanu borbu sa demonima, ili njihovo skriveno dejstvo, pa ma kako stroge telesne podvige da prohodi. 13. Ako eli da u Gospodu bude monah ne samo po spoljanjosti, nego u stvarnosti, tj. blag, krotak, milostiv i uvek sa Bogom sjedinjen, svim silama se postaraj da prohodi vrlinu panje koja se sastoji u uvanju uma i u uspostavljanju sladosnog srdanog bezmolvija, te blaenog stanja due koje je slobodno od matanja. To je delo koje se ne nalazi kod mnogih. 14. Vrlina panje se naziva duhovnim mudroljubljem. Ti je prohodi sa velikim trezvoumljem i toplim usrem, sa molitvom Isusovom, sa smirenjem i neprekidnou, sa utanjem ulnih i mislenih usta, sa uzdravanjem u jelu i piu i sa udaljavanjem od svega grenoga. Prohodi je iskusno i sa rasuivanjem, idui po mislenom putu, i ona e ti uz pomo Boiju, otkriti ono to nisi oekivao. Ona e ti pruiti znanje, prosvetiti te, umudriti, i nauiti onome to ranije, dok si hodio po tami strasti i mranih dela, i budui pogruen u bezdan zaborava i smetenosti pomisli, nisi ni u um mogao primiti. 15. Kao to doline obilno raaju penicu, tako Isusova molitva obilno oplouje srce tvoje svakim dobrom. Bolje reeno, to ti daruje sam Gospod na Isus Hristos, bez koga ne moemo nita initi (Jn.15,5). Ona e ti prvo izgledati kao lestvica, zatim kao knjiga za itanje, i najzad, kad bude uznapredovao, kao nebeski grad Jerusalim. I zaista e umom ugledati Hrista Izrailjevog, Cara sila, zajedno sa jednosunim Njegovim Ocem i Duhom Svetim, kome se klanjamo. 16. Demoni nas uvek navode na greh laljivim matanjem. Tako su matanjem o bogatstvu i koristi zaveli neastivog Judu da izda Gospoda i Boga svih. Laljivim matanjima o telesnom izobilju (koje je samo po sebi nitavno), o asti, bogatstvu, slavi, uvukli su ga oni u bogoubistvo, a potom ga vrgli u samoubistvo veanjem, pripremivi mu venu smrt. Tako mu se desilo sve savreno suprotno od onoga to su mu lukavi u matanju ili prilogu predstavljali. 17. Tako nas laljivim matanjima i pustim obeanjima neprijatelji naeg spasenja uvaljuju u pad. I sam satana je na isti nain, matajui o jednakosti sa Bogom, spao sa nebeskih visina. Tako je kasnije on i Adama udaljio od Boga podmetnuvi mu matanje o nekom Boanskom dostojanstvu (sveznanju). Tako laljivi i lukavi neprijatelj obino vara i sve druge koji gree. 18. Kada se, postavi nemarni usled zaboravnosti, na due vreme odvojimo od panje i Isusove molitve, nae srce se puni gorinom od otrova ravih pomisli. Meutim, kada iz ljubavi prema Boanstvenom sa krepkom usrdnou priljeno ponemo da se u naoj mislenoj delaonici (u mislenoj radionici u srcu) bavimo njima (tj. panjom i molitvom), ono se opet ponovo puni sladou, obradovano u ulima nekom Boanstvenom radou. Tada mi polaemo tvrdu nameru da svagda hodimo u srdanom bezmolviju i to upravo radi prijatne sladosti i utehe koju od njega oseamo.
96

19. Nauka nad naukama i vetina nad vetinama jeste umee da se upravlja zlotvornim pomislima. Najbolje sredstvo protiv njih jeste - uz Boiju pomo paziti na pojavu njihovog priloga i svoju misao uvati istom, kao to uvamo telesno oko. Njime samim, zapravo, otro posmatramo sve to bi ga moglo sluajno povrediti i na svaki nain se staramo da ne dopustimo da mu se priblii ak ni trunnca. 20. Kao to sneg nee poroditi plamen. ni voda oganj, ni trnje smokvu, tako se ni srce ni jednog oveka ne moe osloboditi demonskih pomisli, rei i dela ukoliko ne oisti svoju unutranjost, ukoliko ne spoji trezvoumlje sa Isusovom molitvom, ukoliko ne stekne smirenje i duevno bezmolvije i ukoliko ne bude sa svom usrdnou stremilo napred. Dua koja ne pazi na sebe neizbeno postaje besplodna za dobre i savrene pomisli, slino besplodnoj muli. U njoj nema poimanja duhovne mudrosti. I zaista, prizivanje Isusovog imena i potiranje strasnih pomisli jeste sladosno delo koje donosi duevni mir. 21. Saglasivi se u zlu, dua i telo zajedno zidaju grad tatine i stub gordosti i naseljavaju ga neistim mislima. Meutim, Gospod strahom od geene razbija njihovu saglasnost i razdeljuje ih, podstiui gospou duu da misli i govori suprotno telu (robu). Od tog straha i proishodi deoba meu njima: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu, poto se ne pokorava zakonu Boijem (Rim.8,7). 22. Mi svakoga asa treba da odmeravamo svoja svakodnevna dela, dok svake veeri treba da olakavamo njihovo breme pokajanjem po svojim silama, ukoliko elimo da, sa Hristovom pomoi, pobedimo zlo u sebi. Isto tako treba da posmatramo da li sva svoja ulna i vidljiva dela vrimo po Bogu, pred Njegovim licem i jedino radi Njega, kako zbog nerazumnosti ne bismo bili pokradeni nekim loim oseanjima. 23. Ukoliko, uz pomo Boiju, svakog dana steknemo poneto trezvoumljem, ne sledi da nerazumno smemo da stupamo u odnose sa drugima, s obzirom da moemo pretrpeti tetu od sablanjivih razgovora. Naprotiv, pre treba prezreti sve sujetne krasote i dobrobiti radi te predivne i preslatke vrline (trezvoumlja). 24. Trima silama due mi treba da dajemo pravilno kretanje, saobrazno sa njihovom prirodom i sa namerom Boga koji ih je stvorio. Naime, razdraajnu silu treba da podiemo protiv naeg spoljanjeg oveka i protiv zmije-satane. Reeno je: Gnevei se ne greite (Ps.4,5). To znai gneviti se na greh, tj. na same sebe i na avola, kako ne bismo greili protiv Boga. elateljnu silu, pak, treba usmeravati ka Bogu i vrlini. Mislenu, pak, silu treba da postavimo za gospodaricu nad obe druge kako bi ih sa mudrou i blagorazumnou usmeravala, urazumljivala, kanjavala i rukovodila, kao to car vlada nad potinjenima. I tada e razum po Bogu, koji postoji u nama, upravljati njima (tj. kada bude njima upravljao, a ne kada im se bude potinjavao). Premda strasti i ustaju na razum, nemojmo prestati da nareujemo, kako bi razum ipak upravljao njima. Jer, brat Gospodnji govori: Ako neko u rei ne grei, taj je savren ovek. moan je zauzdati i sve telo (Jak.3,2). Istinu govorei, svako bezakonje i greh se vri sa te tri sile, i svaka vrlina i pravda se njima ostvaruje. 25. Um se pomrauje i postaje besplodan kada monah pone sa nekim da razgovara o svetskim stvarima, ili kada misleno sam sa sobom porazgovara o njima, ili kada mu se telo zajedno sa umom zanese neim ulnim, ili kada se uopte preda sujeti. U svim tim sluajevima on odmah gubi toplinu, skruenost i smelost pred Bogom i poznanje (tj. zaboravlja na Boga i na Njegov poredak). Stoga, ukoliko vie pazimo umom, utoliko se vie prosveujemo, i ukoliko manje pazimo, utoliko se pomraujemo.
97

26. Onaj ko svakodnevno stremi ka miru i bezmolviju uma i ko ga usrdno ite, lako prezire sve ulno, kako se ne bi uzaludno trudio. Ukoliko, pak, on nekim lanim mudrovanjem obmane svoju savest (a uopte nije teko biti obuzet neim ulnim), usnue gorkom smru zaborava, protiv koje se molio boanstveni David (Prosveti oi moje da ne zaspim na smrt - Ps.12,4). A apostol govori: Jer, koji zna dobro initi i ne ini, greh mu je (]ak.4,17). 27. Iz nemarnosti se um ponovo vraa u njemu svojstveno stanje i trezvoumlje ukoliko se, im primeti ohlaenje, odmah razgori revnou i ukoliko sa toplim usrem opet vaspostavi svoje obino delanje (tj. trezvoumlje i molitvu). 28. Mlinski magarac ne moe da izae iz kruga u kome je vezan. Ni um se ne moe izdii visoko u savrenoj vrlini (tj. u trezvoumlju koje vodi ka savrenstvu) ukoliko ne dovede u red svoju unutranjost (zaustavivi lutanje pomisli). Jer, takav je uvek slep unutarnjim oima, nemajui mogunosti da vidi vrlinu i svetlozarnog Isusa. 29. Dobar i jak konj veselo skae kada primi jahaa. I um se veseli svetlosti Gospodnjoj kada izjutra stane pred Njega (Ps.5,4), slobodan od svih misli. Sam sebe razgorevajui, on e poi iz sile delatnog mudroljublja uma u divnu silu sagledavanja i neizrecivih tajni i vrlina. Kada, pak, najzad u srce svoje primi dubinu uzvienih Boanstvenih misli, njemu e se javiti Bog bogova (Ps.83,8) po meri njegove prijemivosti. Dirnut time, um sa ljubavlju slavi Boga koga vidi i koji ga vidi i koji radi toga spasava onoga koji tako prema Njemu ustremljava svoj umni pogled. 30. Razumno odravano srdano bezmolvije e ugledati visoku dubinu, a uvo uma koji bezmolstvuje e uti divne [stvari]. 31. Krenuvi na dalek, neprohodan i teak put, putnik postavlja oznake koje mu slue kao putokazi koji e mu pomoi da ne zaluta na povratku i da se lako vrati u svoje mesto. Tako i ovek koji hodi putem trezvoumlja neka (u svojstvu putokaza) postavi rei (koje je uo od otaca), uvajui se istog (tj. da ne zaluta ili da se ne uputi nazad). 32. Za putnika povratak na mesto odakle je poao predstavlja radost, dok za trezvoumnika povratak nazad jeste pogibao razumne due i znak odstupanja od bogougodnih dela, rei i pomisli. U vreme smrtonosnog duevnog sna njemu e se javljati pomisli koje e ga, slino bodilu, buditi (iz obamrlosti), napominjui mu o dubini pomraenosti i raslabljenosti u koju je upao usled svog nehata. 33. Ukoliko upadnemo u nevolju, oajanje i beznadenost (u krajnji bezizlaz iz koga je nemogue izvui se) treba da inimo ono to je inio David, tj. da izlivamo srce svoje i moljenje svoje pred Bogom, i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141,3). Jer, mi se ispovedamo Bogu koji moe premudro da uredi sve to se tie nas, da nevolju nau uini lakom (podnoljivom i prolaznom), te da nas izbavi od pogubne i ruilake tuge. 34. Gnev na ljude koji se ne pokree po prirodi, tuga koja nije po Bogu i uninije su podjednako tetni za dobre i razumne pomisli. Meutim, Gospod u nas useljava radost, poto ih izagna radi naeg isiovedanja. 35. Pomisli koje nam se protiv nae volje naturaju i stoje u srcu obino odstranjuje Isusova molitva sa trezvoumljem iz dubine srdanih misli. 36. Olakanje i radost u skorbi od mnotva beslovesnih pomisli mi emo nai ukoliko se iskreno i bespristrasno ukorimo, ili ukoliko sve saoptimo Gospodu kao oveku (koji je pred nama). Svakako emo na ta dva naina nai uspokojenje od svega (to nas smuuje).
98

37. Oci zakonopolonika Mojsija smatraju obrazom uma koji Boga vidi u kupini, ije se lice proslavlja i koga Bog bogova postavlja za boga faraonu. On zatim kaznama porauje Egipat, iz njega izvodi Izrailj i daje Zakon. Sve to, shvaeno prenosno, izobraava dejstva i preimustva uma. 38. Obraz, pak, spoljanjeg oveka jeste Aaron, brat zakonodavca. Sa gnevom ga okrivljujui, i mi mu, kao Mojsije po njegovom sagreenju, prigovorimo: "ime ti je uinio nepravdu Izrailj (um koji gleda Boga) te si pourio da ga uini odstupnikom od Gospoda Boga ivog Svedritelja (svojim pomislima ga odvukavi od sagledavanja Boga u trezvoumlju - Izl.32,21)". 39. Izmeu mnogih drugih dobrih primera Gospod je, pristupajui da vaskrsne Lazara iz mrtvih (time to je zapretio duhu), pokazao da strogom pretnjom treba da obuzdavamo duu kada se ona enoliko predaje raslabljujuoj ulnosti i, uopte, kada pokuava da ustanovi ensku narav. Jer, jedino ono, tj. samoukorevanje, moe duu izbaviti od samougaanja, tatine i gordosti. 40. Kao to se bez velike lae ne moe preploviti morska puina, tako se bez prizivanja Gospoda Isusa ne moe odagnati prilog lukave pomisli. 41. Suprotstavljanje obino zaustavlja nadiranje pomisli, dok ih prizivanje imena Gospoda Isusa Hrista izgoni iz srca. im se u dui obrazuje prilog predstavom nekog ulnog predmeta (oveka koji nas je uvredio, enske krasote, srebra i zlata) ili kada sve jedno za drugim pohrli u nae misli, jasno je da su nae srce do matanja doveli duhovi zlopamenja, bluda i srebroljublja. Ukoliko je opitan, iskusan i naviknut da se uva od napada i da jasno, kao danju, vidi varljiva matanja i prelest lukavih, na um e odmah otporom, suprotstavljanjem i Isus Hristovom molitvom lako da ugasi raspaljene strele avola. On nee dozvoliti da nae pomisli krenu za strasnim matanjem. da se slau sa prizrakom priloga, da prijateljski sa njim razgovaraju, da se uputaju u priljivost, niti da se slau sa njim. U suprotnom bi za svim tim sa nekom neophodnou, kao no za danom, sledila rava dela. 42. Ukoliko je, pak, neiskusan u delu bodrog trezvoumlja, na um se odmah pristrasno povodi za prilogom koji mu se predstavlja, ma kakav bio, i poinje sa njim da razgovara, primajui neprilina pitanja i pruajui sline odgovore. Tada se nae pomisli meaju sa demonskim matanjima, koja se zbog toga jo vema plode i umnoavaju kako bi prevarenom i ulovljenom umu izgledala jo draa, lepa i privlanija. Na um tada trpi neto slino jaganjcima koji psu, koji im se priblii na poljani gde pasu, prilaze kao majci: od tog pribliavanja oni nee imati nikakve koristi, osim to e od njega pozajmiti neistotu i smrad. Na isti nain i nae pomisli u umu iz neopitnosti tre u susret svim demonskim matanjima, te se, kao to rekoh, meaju sa njima. Tada oni kao da se (meusobno) savetuju ta bi trebalo uraditi da bi se posredstvom tela sprovelo u delo ono to se pod dejstvom demonske prelesti uinilo tako lepim i slatkim. Tako na kraju nastaju unutranji padovi u dui. Posle toga se, ve kao po nekoj neophodnosti, i spolja iznosi ono to je sazrelo u unutranjosti srca. 43. Na je um neto lako pokretljivo i nezlobivo. On se lako predaje matanjima i lako pada u grene pomisli, ukoliko u sebi nema pomisao koja bi ga kao neki car nad strastima, neprestano zadravala i obuzdavala. 44. Sagledavanje i poznanje obino postaju putevoditelji i vinovnici strogog ivota zbog toga to srce koje su podigli gore, poinje da prezire zemaljska zadovoljstva i svaku ulnu ivotnu slast kao neto nitavno.
99

45. I obrnuto, paljivi ivot u Isusu Hristu postaje otac sagledavanja i poznanja i roditelj Boanstvenih ushoenja i mudrih pomisli kada se sjedini sa suprugom - smirenjem, kao to kae Boanstveni prorok Isaija: Oni koji ive u Gospodu dobijaju novu snagu, i okrilatie kao orlovi (Is.40,31). 46. Ljudima se ini da je jako strogo i teko bezmolstvovati duom od svake pomisli. Zaista je to teko i naporno. Jer, zakljuavati i zadravati bestelesno u telesnom domu je do boli teko ne samo onima koji nisu posveeni u tajne duhovne borbe, ve i onima koji su se iskusili u unutranjoj nevetastvenoj borbi. Meutim, onaj ko neprestanom molitvom u grudima dri Gospoda Isusa, po prorokovim reima se nee umoriti idui za Njim, niti e poeleti dana ljudskog (Jer.17,16) zbog lepote, prijatnosti i sladosti Isusa. On se od svojih neprijatelja - neistih duhova, koji idu oko njega, nee postideti, ve e progovoriti sa njima na vratima srca (Ps.126,5), Isusom ih progonei nazad. 47. Vinuvi se posle smrti po vazduhu ka nebeskim vratima, dua se nee postideti pred svojim neprijateljima, imajui Hrista sa sobom. I tada e, kao i sada, smelo sa njima na vratima progovoriti. Neophodno je, meutim, da do svog izlaska iz tela danonono istraje u vapijanju Gospodu Isusu Hristu, Sinu Boijem. On e tada biti njen brzi osvetnik, po istinitom i Boanskom Njegovom obeanju, izreenom u prii o nepravednom sudiji: Kaem vam da e ih ubrzo odbraniti, i u sadanjem ivotu i po izlasku iz tela (Lk.18,1-8). 48. Plovei po mislenom moru, uzdaj se u Isusa, budui da je On sam u tebi, u srcu tvome, i tajanstveno ti govori: Ne boj se Jakove, mali Izrailju, ja sam Bog tvoj koji dri tvoju desnicu (Is.41,13-14). Ako je Bog sa nama, ko e protiv nas (Rim.8,31). Sa nama je Bog koji je ublaio one koji su istog srca i koji je ustanovio da Najslai Isus, Jedini isti, Boanstveno silazi na ista srca i obitava u njima. Nemojmo prestati da, po boanstvenom Pavlu, svoj um vebamo u pobonosti (1.Tim.4,7). 49. Po Davidu e se mnotvom mira nasladiti (Ps.36,11) onaj ko ne gleda na lice ljudsko sudei nepravdu u srcu svome, tj. ko ne prima likove lukavih duhova i kroz njih predstave greha, ve strogo sudei i donosei strogu presudu na zemlji srca svoga, grehu daje ono to mu pripada. Veliki i mudri oci u nekim svojim spisima i demone nazivaju ljudima zbog njihove razumnosti. I u Jevanelju Gospod govori: Neprijatelj ovek to uini (Mt.13,28), tj. poseja kukolj po penici (podrazumevajui avola, budui da je zatim rekao: Neprijatelj koji ga je posejao jeste avo). Nas savlauju pomisli upravo stoga to tim delatnicima zla ne protivreimo istog asa. 50. Ukoliko, zapoevi ivot umne panje, trezvoumlju pripojimo smirenje, i protivreenju [pomislima] prisajedinimo molitvu, zapoeemo sa dobrim hoenjem mislenim putem, drei se poklanjanog i svetog imena Isusa Hrista kao sjajne svetiljke. Ukoliko se, pak, pouzdamo samo u svoje trezvoumlje ili panju, brzo emo pasti i sruiti se pred napadima neprijatelja. Tada e poeti u svemu da nas savlauju najlukaviji zlobnici, a mi emo se sve vie i vie zaplitati u zle elje kao u zamke, sve dok nas u potpunosti ne zakolju, budui da pri sebi nemamo pobedonosni ma - ime Isusa Hrista. Jer, samo je ovaj posveeni ma u stanju da ih odbija i saseca, saie i unitava, kao oganj slamu, ukoliko je, naravno, neprestano prisutan u srcu upranjenom od svih obraza. 51. Duekorisno i mnogoplodonosno delo neprestanog trezvoumlja sastoji se u brzom razaznavanju matarskih pomisln koje se obrazuju u umu. Delo protivreenja se sastoji u izobliavanju i posramljenju pomisli koja pokuava da ue u prostor naega uma preko predstave nekog ulnog predmeta. Ono. pak, to odmah gasi i rasejava svaku
100

neprijateljsku zamisao, svaku re, svaki privid, svaki idol, svako utvrenje zlobe jeste prizivanje Gospoda. I mi sami u umu vidimo kako ih mono poraava Isus, veliki Bog na, i kako titi nas smirene, bedne i nepotrebne. 52. Mnogi ne znaju da nae misli nisu nita drugo do matarski obrazi ulnih i svetskih stvari. Proboravivi due u trezvoumlju i molitvi na um e se osloboditi od svakog vetastvenog obraza lukavih pomisli. Molitva e mu dati da prepoznaje rei neprijatelja (tj. znaenje pomisli uopte, ili planove i vidove neprijatelja pri sejanju pomisli), te da oseti korist trezvoumlja. Nego e svojima oima gledati, i odmazdu nad mislenim grenicima misleno i sam gledati i shvatiti, kako kae blaeni Psalmopojac David (Ps.90,8). 53. Ako moemo mislimo neprestano na smrt, budui da se od tog seanja raa naputanje svih briga i sujeta, uvanje uma i neprestana molitva, nepristrasnost prema telu, mrnja prema grehu. Iz njega se, ako hoemo rei istinu, raa svaka iva i delatna vrlina. Stoga, ukoliko smo u mogunosti, mislimo na smrt neprekidno, kao to neprekidno diemo. 54. Srce koje se potpuno oslobodi matanja poinje da raa Boanstvene i tajanstvene pomisli, koje u njemu igraju kao to u mirnome moru igraju ribe i skau delfini. More se pokree blagim vetrom, a bezdan srca - Duhom Svetim. A poto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svoga u srca vaa, koji vie: Ava Oe (Gal.4,6). 55. Posumnjae i pokolebae se [u nameri] da se lati duhovnog delanja pre otrenjenja uma svaki monah koji jo nije upoznao njegovu lepotu ili koji je poznao, ali nema snage da se rei na njega usled nedostatka revnosti. Meutim, to kolebanje e nesumnjivo nestati im on stupi na delo uvanja uma, koje jeste i naziva se mislenim mudroljubljem, ili delatnim mudroljubljem uma. Jer, tada e on obresti Put koji kae: Ja sam put i istina i ivot (Jn.14,6). 56. On e se opet pokolebati kada ugleda bezdan pomisli i gomilu vavilonskih mladenaca. Meutim, i to kolebanje e rasejati Hristos ukoliko se osnovom uma neprestano utvrujemo u Njemu i ukoliko vavilonske mladence odbacujemo, razbijajui ih o taj kamen (Ps.136,9), ispunjavajui na njima, kako je reeno, svoju elju (tj. svoje negodovanje). Jer, kako govori premudri, onaj ko uva zapovest nee poznati lukave rei (Ekl.8,5). I Gospod govori: Bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5). 57. Istinski monah je onaj ko se dri trezvoumlja, a istinski trezvoumnik je onaj ko je monah u srcu (kome je u srcu samo Bog i on sam). 58. ovekov ivot je usmeren unapred putem reanja godina, meseci, nedelja, dana i noi, asova i minuta. Zajedno sa tim trebalo bi da se do same smrti prostiremo napred (ka savrenstvu) vrlinskih dela, tj. trezvoumlja, molitve, srdane sladosti, pri neoslabnom bezmolviju. 59. Najzad, doi e i nama smrtni as. Doi e jer ga je nemogue izbei. O, kada bi pri svom dolasku knez ovoga sveta naao da su naa bezakonja mala i nitavna i da nema za ta da nas pravedno optui! U suprotnom, zaplakaemo tada, premda ve beskorisno. Jer, Gospod je rekao: A onaj sluga koji je znao volju gospodara svoga i nije pripravio niti uinio po njegovoj volji, bie mnogo bijen (Lk.12,47). 60. Teko onima koji pogube srce svoje! ta e raditi kada doe Gospod (Sir.2,14). Zauzmimo se, bratijo, revnosnije za delo srca. 61. Iza prostih i bestrasnih pomisli slede strasne, kao to smo saznali iz dugotrajnog iskustva i posmatranja. I prve slue kao ulaz za druge, bestrasne za strasne.
101

62. ovek zaista treba da se proizvoljenjem presee na dvoje. On treba da se raspolovi najmudrijom pomilju i da postane nepomirljivi neprijatelj sam sebi. Ukoliko hoemo da ostvarimo prvu i najveu zapovest, tj. blaeno smirenje, Hristov ivot i ovaploeni ivot Boga, trebalo bi da prema sebi budemo raspoloeni onako kako smo raspoloeni prema nekome koji nas je krajnje oalostio i uvredio. Stoga apostol govori: Ko e me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24). Jer, telesno mudrovanje se ne pokorava zakonu Boijem (Rim.8,7). Pokazujui, pak, da je pokoravanje tela volji Boijoj jedna od naih dunosti, on je rekao: Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osueni. A kad nam sudi Gospod, kara nas (1.Kor. 11,31-32). 63. Zaetak ploda je cvet, a poetak trezvoumlja je uzdranje u hrani i piu, odbacivanje i odsecanje svih pomisli i srdano bezmolvije. 64. Kada, osnaeni u Hristu Isusu, ponemo da se trudimo u tvrdo zasnovanom trezvoumlju, u naem umu se pojavljuje kao neka svetiljka, koju mi drimo rukom uma i koja nas vodi ka mislenim stazama. Zatim, kao da nam se javlja mesec u punoj svetlosti, koji krui po svodu srca, a zatim i sunce - Isus, koji slino suncu sija pravdom, tj. koji pokazuje sebe samog i svoje svesvetle svetlosti sagledavanja. 65. Sve to Gospod tajanstveno otkriva umu koji sa neprekidnom revnou uva Njegovu zapovest koja glasi: Obreite ogorenost svoju (Pon.Zak.10,16). Da, divnim istinama, kao to je ve reeno, oveka ui marljivo trezvoumlje. Boanstvo ne zna ta je licemerstvo. Stoga Gospod govori: Ko ima dae mu se, i pretei e mu; a ko nema, uzee mu se i ono to ima (Mt.13,12-13). I jo [je reeno]: Onima koji ljube Boga sve pomae na dobro (Rim.8,28). Zar im utoliko pre u tome nee pomoi te vrline (trezvoumlje i molitva)? 66. Brod se bez vode nee pokrenuti: ni uvanje uma nee niukoliko uspeti bez trezvoumlja sa smirenjem i Isus Hristovom molitvom. 67. Temelj kue je - kamen, a temelj te vrline (uvanja uma) i osnova i krov jeste sveto i poklanjano ime Gospoda naeg Isusa Hrista. Brzo i lako e pretrpeti brodolom nerazumni krmano koji za vreme bure raspusti mornare, baci jedra i vesla u more i legne da spava. Jo lake e, meutim, demoni potopiti duu koja pri pojavi priloga bude nemarna u odnosu na trezvoumlje i prizivanje imena Isusa Hrista. 68. Ono to znamo mi predajemo preko spisa i ono to smo videli hodei putem svedoimo onima koji ele da prihvate ono to govorimo. Eto, i sam Gospodje rekao: Ko u meni ne ostane, izbacie se napolje kao loza, i osuie se, i skupie je, i u oganj baciti, i spaliti... Ko ostane u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod (Jn.15,5-6). Kao to nije mogue da sunce sija bez svetlosti, tako se srce ne moe oistiti od skverni pogubnih pomisli bez molitve Isusovim imenom. Ako je to istina, kao to vidim (iz opita), prizivajmo to Ime esto kao to diemo. Jer, ono je svetlost, a one (skverne pomisli) su tama; On (prizivani Isus) je Bog i Vladika, a one su demonske sluge. 69. uvanje uma moe prilino i dostojno da se nazove svetlonosnim, munjerodnim, svetlorodnim i ognjenim. Jer, istinu govorei, ono samo prevazilazi sve najvee telesne vrline, ma koliko ih ko imao. Tu vrlinu i nazivamo najpotovanijim imenima stoga to se iz nje raa svetlozarna svetlost. Silom Isusa Hrista oni koji je zavole od nepotrebnih, skvernih, nerazumnih, nepravednih postaju pravedni, poeljni, isti, sveti, i razumni. I ne samo to, nego poinju da sagledavaju tajne i da bogoslovstvuju. Postavi sagledatelji, oni se pribliuju preistoj i beskonanoj Svetlosti, dodiruju je neizrecivim dodirom i sa Njom ive i deluju, budui da su okusili da je blag Gospod. Na tim prvoanelima se oigledno ispunjava re boanstvenog Davida: Pravedni e ispovedati ime
102

tvoje, i pravi e se naseliti sa licem tvojim (Ps.139,14). I stvarno, jedino oni istinski prizivaju Boga, i ispovedaju mu se, i uvek vole da sa Njim razgovaraju poto ga ljube. 70. Teko unutranjosti od spoljanjosti. Jer, unutranji ovek mnogo trpi od spoljanjih ula. Ukoliko neto pretrpi, on treba da upotrebi bi protiv spoljanjih ula. Onaj ko je uinio ono to sledi po pisanome, ve je razumeo i ono to sledi po umozrenju. 71. Sveti oci [tvrde] da e na unutranji ovek, ukoliko je trezvouman, biti u stanju da sauva i spoljanjeg oveka. Po njihovim reima, mi i zloinci - demoni se udruujemo kada inimo grehe: oni nam kroz pomisli ili matarska izobraenja pred umom slikaju grehe koje hoe, a mi greimo pomislima unutra i delima spolja. Poto nemaju tela, demoni sebi i nama pripremaju muku samo pomislima, lukavstvima i prevarama. Da nisu lieni tela, oni najnepotrebniji bi neprestano greili i delima, svagda u sebi imajui zlo proizvoljenje, spremno na neastivost. 72. Meutim, srdana molitva Gospodu ih razbija i njihove prevare preobraa u prah. Jer, Isus, Bog i Sin Boiji, koga neprestano i revnosno prizivamo, ne doputa da demoni u nas ubace greh, tj. takozvani prilog, ne doputa ni da nam u ogledalu uma pokau bilo kakav obraz, niti da progovore bilo kakve rei srcu. Ukoliko se nikakav obraz ne prokrade u srce, ni pomisli ga nee uznemiravati. Jer, demoni obino kroz pomisli skriveno besede sa duom i ue je zlu. 73. Neprestana molitva isti misleni vazduh uma od mranih oblaka i vetrova duhova zlobe. Kada je vazduh srca ist, vie nita ne spreava da zasija Isusova Boanska svetlost. Potrebno je samo da se ne nadmemo tatinom, samomnjenjem i samodopadljivim isticanjem, da se ne pruamo ka nedostinom, te da ne budemo lieni Isusove pomoi. Jer, kao obrazac smirenja, Hristos nenavidi sve takvo. 74. Drimo se, dakle, molitve i smirenosti. Sa ta dva oruja, udruena sa trezvoumljem kao sa ognjenim maem, naoruavaju se misleni vojnici protiv demona. Ukoliko tako budemo vodili svoj ivot, svakog dana i asa emo tajanstveno imati radosni praznik u srcu. 75. Postoji osam glavnih grenih pomisli koje obuhvataju svu [grehovnu] oblast i od kojih se raaju sve ostale. Sve one prilaze vratima srca i, kad vide da ih um ne uva, ulaze jedna za drugom, svaka u svoje vreme. Ukoliko se neka od tih osam pomisli priblii srcu i ue u njega, sa sobom e uvesti itav roj neistih pomisli. Pomraivi um i srce, ona razdrauje telo i vue ga na sramna dela. 76. Meutim, ko pazi na glavu zmije (prilog) i gnevnim protivreenjem i gnevnim reima udara u lice neprijatelja, odmah preseca borbu. Jer, razmrskavi glavu, on izbegava i porone pomisli i porona dela. Posle toga njegova misao ve ostaje nepomuena, budui da Bog prima njegovo bdenje nad pomislima i kao nagradu mu daje poznanje kako da pobeuje neprijatelje i kako da isti srce od pomisli koje skrnave unutranjeg oveka. O tome Gospod Isus kae: Iz srca izlaze zle pomisli, ubistva, preljube, blud... I ovo je to pogani oveka (Mt.15,19-20). 77. Na taj nain dua u Gospodu moe da povrati svoju blagoobraznost, krasotu i ispravnost koju je imala na poetku, kada ju je stvorio Bog. Sveti Antonije kae: "Kada um postane onakav kakav treba da je po prirodi, sva dua postaje - vrlina". Na drugom mestu on veli: "Da bi dua postala ispravna, um treba da je u prirodnom stanju, u kome je i stvoren". I na treem mestu on kae: "Oistimo um. Jer, ja verujem da svestrano oien um koji je doao u svoje prirodno stanje moe postati prozorljiv i videti bolje i dalje od demona, imajui u sebi Gospoda koji daje otkrivenja".
103

78. Svaka pomisao u umu proizvodi obraz nekog ulnog predmeta. Jer, Asirac (neprijatelj), kao umna sila, ljude moe da zavodi samo ako koristi neto ulno to je privlano za nas. 79. Mi ljudi ne moemo goniti ptice po vazduhu, niti leteti kao one zato to to nije svojstveno naoj prirodi. Isto tako se mi ne moemo izbaviti od netelesnih demonskih pomisli i slobodno ustremiti paljivo oko uma ka Bogu bez neprestane trezvoumne molitve. Ako kod tebe nema toga, ti puzi po zemlji. 80. Ako stvarno hoe da stidom pokrije pomisli, da dolino bezmolstvuje i da bez truda bude trezvouman srcem, neka se uz tvoje disanje prilepi Isusova molitva. I za malo dana e to uvideti na delu. 81. Slova se ne mogu pisati po vazduhu, ve ih, da bi bila dugotrajna, treba urezivati na neki vrsti predmet. Isto tako sa napornim trezvoumljem treba vrsto spojiti Isusovu molitvu. Tako e predivna vrlina trezvoumlja sa Njim moi da opstane celovita i kroz Njega na vekove da ostane neodvojiva od nas. 82. Poloi, kao to je kazano, na Gospoda dela svoja i zadobie blagodat. Nemoj da se i na tebe odnose prorokove rei: Ti si im, Gospode, blizu usta, ali daleko od utrobe (Jer.12,2). Niko ne moe trajno da umiri tvoje srce od strasti osim Isusa Hrista, koji je u sebi sjedinio ono to je daleko razdvojeno (tj. Boanstvo i ovetvo). 83. Duu podjednako pomrauju i unutranje mislene besede sa pomislima i spoljanji razgovori i praznoslovlje. Stoga oni koji se staraju da od svog uma udalje sve tetno treba bez alosti da progone i jedne i druge ljubitelje praznoslovlja - i pomisli i ljude, iz veoma vanog razloga po Bogu, tj. da um ne bi oslabio u trezvoumlju. Jer, ukoliko se pomraimo zaboravom (zbog razgovora), mi emo izgubiti um (tj. postati takvi kao da uopte nemamo um). 84. Onaj ko revnosno bude uvao istotu srca, stei e Zakonopoloitelja Hrista za uitelja. I On e mu tajanstveno izricati svoju volju. Posluau ta e o meni rei Gospod Bog (Ps.84,9), veli David, ukazujui na to. Izobraavajui razgovor uma sa samim sobom o mislenoj borbi i o zastupnikom pokroviteljstvu Boijem, on je govorio: I ree ovek: Ima li ploda pravednik (Ps.57,12). Iznosei potom posledicu dvostrukog razmatranja on govori: Pristupie ovek i srce duboko i uznee se Bog. I tada e njihove rane nastati od strela nejakih (Ps.63,7-8). 85. Svagda se ponaajmo kao oni koji su srcem poueniu mudrosti (Ps.89,12), neprestano diui Isusom Hristom, silom Boga Oca i Boijom Premudrou. Ukoliko se, pak, sluajno opustimo i zanemarimo umno delanje, sledee jutro opet dobro opaimo bedra uma svoga i snanije se latimo svoga dela, znajui da nemamo nikakvog opravdanja ako ne inimo dobro mi koji znamo dobro initi (Jak.4,17). 86. Onaj ko pojede neto otrovno, im oseti tegobu uri da iz sebe izbaci sve i ostaje nepovreen. Tako e i um, koji proguta porone pomisli i oseti duetetnu gorinu, te odmah pouri da ih Isusovom molitvom, koju vri iz dubine srca, izbaci napolje i odbaci iz sebe, izbei svaku tetu. Tako su, po milosti Boijoj, onima koji se trude da trezvoumljem shvate nae delo predali drugi i na vlastiti opit. 87. Sa svojim disanjem sjedini trezvoumlje i prizivanje imena Isusovog, ili misao o smrti i smirenje. I jedno i drugo donosi veliku korist. 88. Gospod je rekao: Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29).
104

89. Gospod je jo rekao: Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo, onaj je najvei u Carstvu nebeskom (Mt.18,4), jer svaki koji sebe uzvisuje, ponizie se (Lk.18,14). Nauite se, govori On, od mene. Vidi li emu? Smirenju. Njegova je zapovest ivot veni. I ta je zapovest smirenje. Znai, ko nije smiren, otpao je od ivota i nai e se u onome to je suprotno tome. 90. Svaka vrlina se vri duom i telom, a dua i telo su tvorevina Boija. Ne inimo li onda neto krajnje ludo kada se veliamo i sujetimo tuim ukrasima due i tela? I nije li jo vea ludost kada se oslanjamo na gordost kao na trsku i protiv sebe izazivamo Boga koji je beskrajan po velianstvu? Svojim krajnjim bezakonjem mi, naime, na svoju glavu privlaimo Njegovo strano negodovanje. Jer, Gospod se protivi gordima (Jak.4,6). Umesto da smirenou podravamo Gospodu, mi gordou stupamo u drubu sa Njegovim najveim neprijateljem, gordim avolom. Zbog toga apostol govori: ta li ima to nisi primio (1.Kor.4,7). Zar si ti sam sebe stvorio? Ako si, pak, i duu i telo, kojima se, u kojima se i preko kojih se vri svaka vrlina, primio od Boga, zato se hvali kao da nisi primio? Jer, Gospod ti je sve to darovao. 91. Oienje srca (kojim stiemo smirenje i svako drugo blago koje dolazi odozgo) nije nita drugo do spreavanje da u duu ulaze pomisli koje joj se pribliavaju. 92. uvanje uma uz Boiju pomo, koje se obavlja radi samog Boga, ustalivi se u dui, umu saoptava mudrost za poznanje podviga po Bogu. Svome priesniku ono prua i veliku sposobnost da, sa besprekornim rasuivanjem, po Bogu ustroji svoja spoljanja dela i rei. 93. Poseban prvosveteniki ukras u Starom Zavetu (ista zlatna ploica na grudima sa natpisom; svetinja Gospodnja - Izl.28,36) bio je praobraz srdane istote. Ona nas podstie da pazimo na ploicu naeg srca, tj. da gledamo da li je pocrnela od greha, i (ako jeste) da pourimo da je oistimo suzama, pokajanjem i molitvom. Na je um neto lako pokretljivo i teko ga je zadravati od grenih seanja. Uostalom, moe se rei da on sa istom lakoom ide i za ravim i za dobrim mislenim matanjima. 94. Zaista je blaen onaj ko je svoju misao prisajedinio Isusovoj molitvi (neprestano ga prizivajui u srcu) kao to se vazduh sjedinjuje sa naim telom, ili plamen sa sveom. Prohodei iznad zemlje, sunce proizvodi dan, a sveto i preasno ime Gospoda Isusa, neprestano sijajui u dui, raa bezbrojne suncolike pomisli. 95. Kada se rasture oblaci, vazduh postaje ist, a kada Sunce pravde, Gospod Isus, razagna strasna matanja, u srcu se obino raaju svetlozarne i zvezdolike pomisli. To je stoga to je vazduh srca prosvetio Isus. Jer, premudri govori: Koji se uzdaju u Gospoda poznae istinu i ostae mu verni u ljubavi (Prem.3,9). Njemu pripada slava u vekove. Amin. 96. U prethodnim glavama (koje sainjavaju prvi i drugi stoslov) opisali smo trud svetenog bezmolvija uma i naveli ne samo svoje iskustvo, nego i ono emu nas o istoti uma ue Boanstvene rei bogomudrih otaca. Kazavi jo neto malo o koristi uvanja uma, mi emo zavriti slovo. 97. I tako, poi za mnom, i sledi me da bi dostigao blaeno uvanje uma, ma ko bio, ukoliko eli da u duhu vidi blage dane (Ps.33,12). I ja u te u Gospodu nauiti vidljivom delanju i ivotu bestelesnih sila. 98. Aneli se nee nasititi da pevaju Tvorcu. Ni um se nee nasititi, sarevnujui im u istoti. Nevetastveni (aneli na nebu) se ne brinu o hrani. Tako se o njoj ne brinu ni vetastveni nevetastvenici (trezvoumnici na zemlji) kada uziu na nebo bezmolvija uma.
105

99. Kao to se gornje sile ne brinu o bogatstvu i sticanju, tako se ni oieno oko, koje je steklo naviku u vrlini (trezvoumlja), ne brine o spletkama zlih duhova. I kao to one odlikuje bogatstvo uspevanja u usavravanju u Bogu, tako ove odlikuje enja i ljubav prema Bogu, te stremljenje i uzdizanje ka Boanstvenom. Pruajui se ka uzdizanju (gore po stepenima duhovnog savrenstva) sa nenasitom enjom koja nastaje od okuanja Boanstvene ljubavi, koja dovodi do ushienja, oni se ne zaustavljaju sve dok se ne upodobe serafimima. Oni nee prestati sa trezvoumljem i enjivim uzviavanjem sve dok ne postanu aneli u Hristu Isusu, Gospodu naem. 100. Nema otrova jaeg od otrova zmije aspide i vasiliske, i nema veeg zla od zla samoljublja. Porod samoljublja su krilate zmije: samopohvala u srcu, samougaanje, stomakougaanje, blud, tatina, zavist i kruna svih zala - gordost, koja ne samo ljude, nego i anele svrgava sa neba i, umesto svetlou, pokriva tamom. Ovo ti je Teodule napisao imenjak bezmolvija (tj. Isihije), koji, dodue, nije bezmolvnik i na delu. Moda nisam napisao sve to se odnosi na predmet o kome je re, ali sam ipak napisao sve to mi je dao Bog, koga u Ocu, Sinu i Duhu Svetom hvali i slavi sva slovesna priroda, aneli i ljudi i sva tvar koju je sazdala neizreciva Trojica, Jedini Bog, ijeg svetlog Carstva da se udostojimo i mi, radi molitava Presvete Bogorodice i prepodobnih otaca naih. Njemu, nepostinom Bogu, neka je vena slava. Amin.

PREPODOBNI NIL SINAJSKI ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG I SLOVO O MOLITVI PREDGOVOR Mene koji sam leao u vruoj groznici ti si, dodirom svog bogoljubivog pisma, blagovremeno podigao. Moj um, koji je bolovao najsramnijom boleu, ti si obodrio utehom, blaeno podraavajui velikog Nastavnika i Uitelja. I nije udo. Tvoj udeo je vazda bio da ite slavno i znamenito, kao i blagosloveni Jakov. Stoga, odradivi dobro radi Rahilje i dobivi Liju, ti ite i ljubljenu, budui da si i za nju ispunio sedam godina (Post.29,20-28). Ja ne odriem da priznam da sam se potrudio itavu no i da nisam nita ulovio. Pa. ipak, po tvojoj rei bacivi mreu, izvukao sam mnotvo riba, njih 153, premda ne velikih (Jn.21,11). Njih ti i aljem u torbici ljubavi, ime ispunjavam tvoju naredbu. Ja se divim i ublaavam tvoje proizvoljenje po kome si zaeleo ba poglavlja o molitvi. Osim toga, ti nisi samo poeleo da se ona rukama napiu na hartiji, ve da budu sa ljubavlju i nezlobivou iznedreni iz uma. I poto je sve dvostruko, jedno naspram drugoga, po rei premudrog Siraha (Sir.42,25), i ti ih razumi duhom, pored toga to e ih primiti napismeno. Zbog malobrojnosti poglavlja nemoj da se ljuti, kao onaj koji ume i sit biti i gladovati (Fil.4,12). Da, nemoj se ljutiti seajui se da Gospod nije odbacio ni dve lepte udovice. Zapravo, on ih je primio sa veom blagonaklonou, negoli bogate priloge mnogih drugih. Osim toga, umei da prema svojoj iskrenoj bratiji uva dobro raspoloenje i
106

ljubav, pomoli se o najnemonijem da ustane zdrav i da, uzevi svoj odar, blagodau Hristovom, pone da hodi. Amin.

STO PEDESET TRI POGLAVLjA O MOLITVI 1. Kad bi neko hteo da pripremi blagouhani tamjan, bilo bi mu potrebno da po pravilu ravnomerno sjedini ist livan, kasiju, onih i staktu (Izl.30,34). To su, u stvari, etiri vrline1. Ukoliko su sve one u punom savrenstvu i sa ravnom silom prisutne u dui, um nee biti izdan (nekim unutranjim izdajnikom). 2. Oistivi se ispunjavanjem zapovesti, dua e um postaviti u stanje nepokolebivosti, inei ga sposobnim da prihvati ustrojstvo koje je neophodno (za molitvu). 3. Molitva je beseda uma sa Bogom. Kakvo je ustrojstvo potrebno umu da bi uzmogao da se, bez obaziranja unatrag (ili - tamo-amo), uznese ka svom Vladici i da, bez ikakvog posrednika, razgovara sa Njim? 4. Mojsije svoju nameru da se priblii ka zemnoj plamteoj kupini nije mogao da ostvari sve dok nije sa nogu skinuo obuu (Izl.3,5). Kako, onda, ti da od sebe ne odbaci svaku strasnu pomisao kada poeli da vidi Onoga koji je iznad svakog oseanja i pomisli i da bude Njegov sabesednik? 5. Pre svega se moli da stekne suze kako bi plaem smekao grubost koja postoji u dui i kako bi, ispovedivi Gospodu (Ps.31,5) bezakonje koje je u tebi, od Njega dobio oprotaj grehova. 6. Koristi suze kao orue za zadobijanje svakog oprotaja. Jer, Vladika se mnogo raduje kad se ti moli sa suzama. 7. Izlivajui u vreme molitve potoke suza nemoj se uznositi sam u sebi kao da si vei od mnogih. Jer, tvoja molitva je dobila pomo odozgo kako bi, usrdno ispovedivi svoje grehe, suzama umilostivio Vladiku. 8. Nemoj sredstva protiv strasti da preokree u strasti, kako jo vie ne bi prognevio Onoga ko ti je dao tu blagodat (tj. suze). Mnogi su, prolivajui suze zbog grehova, zaboravljali na cilj suza i, pobesnevi, skrenuli (sa pravog puta ili sili sa uma). 9. Stoj trpeljivo i moli se krepko, odbijajui navalu itejskih briga i svakih pomisli. Jer, one te smuuju i uznemiruju kako bi rastrojile tvoje molitveno ustremljenje. 10. Kada primete da neko ima usre i revnost za molitvu, demoni mu (za vreme molitve) podmeu misli o bilo emu, navodno nunom (i odlaze). Neto kasnije oni ga opet podseaju na to, podstiui i um da se zabavi time (ako se radi o pitanju - da ga razrei, a ako o stvari - da je stekne). I on, ne nalazei ono to ite - ali i tui. I zatim, poto stane na molitvu (taj usrdni revnitelj molitve) oni mu napominju o predmetu razmiljanja i iskanja kako bi um, pokrenuvi se opet ka poznanju (ranije nereenog) molitvu uinio besplodnom. 11. Podvizavaj se da svoj um za vreme molitve uini gluvim i nemim. Tada e moi da se moli kao to treba.

Uzdranje, hrabrost, mudrost i pravda- Prim. prev.

107

12. Kada te susretne iskuenje ili razdrai neije protivljenje tako da se pokrene na gnev protiv onoga ko ti je protivreio, ili ak izgovori neku neprilinu re, seti se molitve i suda (nad tobom u savesti pred Bogom) u njeno vreme pa e se u tebi odmah ukrotiti neprilian pokret. 13. Ono to bude uinio svetei se bratu koji ti je uinio nepravdu, za vreme molitve e se pokazati kao sablazan (tj. smuivae te). 14. Molitva je izdanak krotosti i bezgnevlja. 15. Molitva je izliv radosti i blagodarnosti. 16. Molitva je izleenje tuge i uninija. 17. Idi prodaj sve to ima i podaj siromasima (Mt.19,21), i uzevi krst, odrekni se sebe (Mt.16,24), kako bi mogao da se pomoli bez rasejanosti. 18. Ako hoe da se moli pohvalnom molitvom, odrii se sebe za vreme molitve. Trpei krajnje nepravde, budi mudroljubiv radi molitve. 19. Ukoliko bude mudroljubiv za vreme nevolje i pokae trpljenje, plod e obresti na molitvi. 20. Ako eli da se moli kao to treba nemoj alostiti duu, inae je uzaludan trud tvoj. 21. Ostavi onde dar svoj, govori Gospod, pred rtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim (Mt.5,24). Tada e se, doavi, pomoliti bez smuenja. Jer, zlopamenje navodi mrak na vladalaki um onoga koji se moli i tamom okruuje njegovu molitvu. 22. Oni koji u sebi sabiraju alosti i zlopamenje, te se [mole], lie na one koji zahvataju vodu i sipaju je u izbuen sasud. 23. Ukoliko si trpeljiv, svagda e se moliti sa radou. 24. Kada se moli kao to treba mogu te susresti (ili doi na um) neka dela zbog kojih ti moe izgledati opravdano da se razgnevi na blinjeg. (Budi oprezan). Uopte ne postoji gnev na blinjeg koji bi bio opravdan. I ako se potrudi nai e da je mogue i bez gneva dobro zavriti stvar. Stoga se na svaki nain trudi da se ne pokrene na gnev. 25. Pazi da, mislei da izlei drugog, sam ne ostane neisceljen, omevi sopstvenu molitvu. 26. tedei druge i ne ljutei se na njih, i sebi priprema snishoenje. Tako e se pokazati razuman prema sebi i uvrstie se u broj onih koji se istinski mole. 27. Suprotstavljajui se gnevu nikada nee pretrpeti napad pohote. Jer, ona daje hranu gnevu, koji pomuuje umno oko i ometa molitveno nastrojenje. 28. Na molitvi se nemoj ograniavati samo na spoljanje pokrete tela i poloaje, ve svoj um uzvodi do oseanja duhovne molitve sa velikim strahom. 29. Ponekad se moli dobro im stane na molitvu, a ponekad ne obrete eljeni cilj ni posle mnogo truda. (To se na tebe poputa stoga) da bi jo usrdnije iskao (molitvu), i da bi, dobivi, imao ispravnu molitvu, bezbednu od potkradanja. 30. Kada nam se priblii aneo odmah se udaljavaju svi koji nam dosauju (demoni). Um tada osea veliku utehu i zdravo se moli. Ponekad, opet, za vreme obine borbe um se otima i ne daje mu se da se uzdigne (ka bogomisliju i dobrom oseanju). To je stoga to se ranije obeleio raznim strastima. Uostalom ukoliko upornije zaite i ako se ne olenji da kuca, otvorie mu se.
108

31. Nemoj se moliti da bude po tvojim eljama, budui da one nisu u svemu saglasne sa voljom Boijom. Bolje je da se moli kao to si nauen, govorei: Da bude na meni volja tvoja (Mt.6,10). I u svakom delu tako moli Boga. On, naime, svagda eli dobro i korisno tvojoj dui, dok ti sam to ne trai uvek. 32. Mnogo puta sam, molei se, iskao da dobijem ono to mi je izgledalo dobro za mene. I ja bih nastojao na iskanju, nerazumno podstiui volju Boiju, i ne preputajui Bogu da ustroji ono to On smatra korisnim za mene. Meutim, dobivi (iskano) ja sam se nalazio u velikoj nevolji upravo stoga to nisam traio da bude po volji Boijoj. Jer, stvar se nije pokazivala onakvom kakvom sam je ja zamiljao. 33. taje dobro osim Boga? Predajmo mu sve to se odnosi na nas i bie nam dobro. Jer, Blagi je svakako i Darodavac dobrih darova. 34. Nemoj se alostiti ako odmah ne dobija od Boga ono to ite. On hoe da ti prui vee dobroinstvo upravo time to te navodi na to da mu sa trpljenjem due predstoji sa molitvom. Jer, ta je vie od prostiranja besede sa Bogom i od obuzetosti optenjem sa Njim. 35. Nerasejana molitva je najvie umno delanje. 36. Molitva je ushoenje uma Bogu. 37. Ukoliko eli pravu molitvu, odreci se svega. Tako e sve naslediti. 38. Moli se najpre za to da se oisti od strasti, zatim da se izbavi od neznanja i zaborava, i najzad da se izbavi od svakog iskuenja i ostavljenosti. 39. U svojoj molitvi iti samo pravdu i Carstvo, tj. vrlinu i poznanje, a ostalo e ti se sve dodati (Mt.6,33). 40. Pravedno je da se molimo ne samo za svoje oienje, ve i za oienje svakog oveka, podraavajui aneoski in. 41. Posmatraj da li zaista u svojoj molitvi predstoji Bogu, ili si, naprotiv, savladan eljom za ljudskom pohvalom koju hoe da ulovi, prikrivajui (ravu elju blagovidnim) produavanjem molitve. 42. Bilo da se moli sa bratijom, bilo da si usamljen, trudi se da se pomoli sa oseanjem, a ne samo da zadovolji obiaj. 43. Toj molitvi je svojstveno samoudubljivanje sa pobonou, umilenjem i duevnim bolom. Nju prati ispovedanje grehova sa tihim uzdisanjem. 44. Um koga potkradaju [pomisli] za vreme molitve jo se ne moli kao monah, nego kao svetovnjak, koji samo ukraava spoljanji dom. 45. Kada se moli svim silama uvaj svoje pamenje da ti ne bi podmetalo svoje [sadraje]. Na svaki nain se podstii na razumno predstojanje (sa sveu kome i radi ega predstoji). Jer, za vreme molitve pamenje esto potkrada um (privodei mu na misao stvari, lica, dogaaje i njima odvlaei panju od molitve). 46. Za vreme molitve pamenje umu prikazuje ili slike davnih dela, ili nove brige, ili lice koje ga je uvredilo. 47. Demon vrlo zavidi oveku koji se moli i upotrebljava svakakva lukavstva kako bi poremetio njegovu nameru. Stoga on pomou pamenja ne prestaje da pobuuje misli o raznim stvarima. On posredstvom tela privodi strasti u pokret samo da bi omeo njegov prekrasan tok (tj. molitveni trud) i preseljenje Bogu (kroz ushoenje panje).
109

48. Ne uspevi da omete molitvu marljivog (molitvenika) i pored mnogih lukavstava, svelukavi demon unekoliko slabi (svoje napade), da bi mu se zatim, poto zavri molitvu, osvetio. Jer, on ga ili raspaljuje gnevom i unitava prekrasno nastrojenje koje je steeno molitvom, ili ga podstie na neku beslovesnu slast (pozivajui ga na okuanje ulnog zadovoljstva), podsmevajui se nad umom. 49. Pomolivi se kao to treba oekuj ono to ne treba i stoj hrabro uvajui svoj plod. Ti si na to postavljen od samog poetka, tj. da obdelava i uva (Post.2,15). Stoga, potrudivi se (ispunivi molitvu kao to treba), nemoj ostavljati bez zatite ono to si stekao trudom. Inae od molitve nee imati nikakve koristi. 50. Sva borba koja se vodi izmeu nas i neistih duhova biva jedino zbog duhovne molitve. Ona im mnogo smeta i ne mogu da je podnose, a za nas je spasonosna i blagoprijatna. 51. Zbog ega demoni ele da u nama pobude stomakougaanje, blud, srebroljublje, gnev, zlopamenje i ostale strasti? Zbog toga da um, odebljavi od njih, ne bi mogao da se moli kao to treba. Jer, strasti naeg nerazumnog dela (poto ponu da dejstvuju) umu ne dozvoljavaju da deluje razumno. 52. Mi vrimo vrline stoga to ih zahteva priroda, a prirodu sluamo stoga to je stvorilo Slovo (Gospod). To Slovo nam obino postaje oigledno (i u naoj svesti se jasno ocrtava) u molitvenom stanju. 53. Molitveno stanje je bestrasno nastrojenje koje krajnjom ljubavlju ushodi na visinu mudroljublja i duhovnog uma. 54. Onaj ko hoe da se istinski moli treba ne samo da vlada nad gnevom i pohotom. ve i da bude tu svakoj strasnoj pomisli. 55. Ko ljubi Boga [trudie se] da svagda besedi sa Njim kao sa Ocem, udaljujui se od svake strasne pomisli. 56. Ne moli se istinski svako ko je stekao bestrae. Jer, takav jo moe biti zauzet prostim pomislima (o stvarima, premda i bez strasnih pokreta), rasejavajui se njihovim istorijama (njihovim slikama o raznim svezama) i ostajui daleko od Boga. (Kod njega nema strasnih pokreta, ali um mata). 57. Meutim, i kada se um ne zadrava na prostim pomislima o stvarima, jo ne znai da je dostigao mesto molitve. Jer, on moe biti zauzet (filosofskim) umozrenjem o njima i udubljen u njihove uzrone odnose. Premda su sve to izvuenosti (apstrakcije), ipak se um odvodi daleko od Boga. Jer, kao umozrenja o stvarima, one u umu zapeauju obraze stvari. (Strasti nisu u pokretu, ali um filosofira, a ne moli se: to je stanje uenih). 58. Meutim, ak i da je um iznad umozrenja o vetastvenoj prirodi jo ne znai da je ugledao pravo mesto Boije. Jer, on moe da je zauzet poznanjem mislenih tvari (aneoskog sveta) i da je ispunjen njima (pun raznolikih misli i predstava o njima). 59. Ako hoe da se moli kao to treba potreban ti je Bog koji daje molitvu onome koji se moli. Njega i prizivaj u molitvi govorei: Da se sveti ime tvoje, da doe Carstvo tvoje (Mt.6,8-9), tj. Duh Sveti i Jedinorodni Sin tvoj. Jer, tako ui sam Gospod, govorei da Ocu u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn.4,24). 60. Onaj ko se moli u duhu i istini misao za velianje Tvorca ne pozajmljuje od tvari. On u Njemu samom crpi sagledavanje radi koga ga slavi. 61. Ako si bogoslov molie se istinski, i ako se istinski moli onda si bogoslov.
110

62. Ako se tvoj um, plamtei enjom ka Bogu, malo po malo odreuje od tela i odvraa od svih pomisli koje ishode od ulnih utisaka ili pamenja, budui istovremeno pun pobonosti i radosti, moe zakljuiti da se pribliio granicama molitve. 63. Snishodei naoj nemoi, Sveti Duh nam prilazi i dok jo nismo isti. I ukoliko samo nae da se um na iskreno moli, on nailazi na njega i razgoni svu gomilu pomisli i predstava koje ga okruuju, podstiui ga na elju za duhovnom molitvom. 64. Ostali (duhovi - dobri i zli) uvode u um pomisli, predstave i uobraenja kroz dejstvo na telo. Gospod, pak, dejstvuje suprotnim nainom. Obuzimajui sam um, On mu prua poznanje o emu hoe, te posredstvom njega ukrouje neuzdranost tela. 65. Dostojan je svakog prekora onaj ko se gnevi i zlopamti premda voli istinsku molitvu. Jer, on lii na onoga ko eli da jasno vidi, premda [prahom] zasipa svoje oi. 66. Ako eli da se moli kao to prilii nemoj initi nita to je suprotno molitvi. Tada e Bog, pribliivi ti se, koraati sa tobom. 67. Kada se moli nemoj Boanstvu pridavati nikakav oblik, niti dozvoljavaj da ti se um preobrazi u neki obraz (ili da sebe prestavlja pod nekim obrazom), ve nevetastveno pristupi nevetastvenom, pa e se sjediniti sa Njim. 68. uvaj se zamki neprijateljskih, budui da se deava da ti, dok se moli isto i bezmeteno, odjednom predstane neki udni i neobian obraz. To neprijatelji ine da bi te doveli do samomnjenja, podmetnuvi ti misao da (ti se javilo) Boanstvo, a i da bi pomislio da je Boanstvo ogranieno (da zauzima mesto, da je proteno i da ima delove) iako je, u stvari, bez koliine i izgleda. 69. Kada ne uspe da pokrene pamenje, zavidljivi demon dejstvuje na krv i sokove kako bi u umu proizveo uobraenje neeg stranog i ispunio ga likovima. Navikavi se da se kree u pomislima, um se lako vara njima i, mislei da ushodi ka nevetastvenom i bezvidnom poznanju, biva obmanut, primajui dim umesto svetlosti. 70. Stoj na strai svojoj, uvajui um od pomisli za vreme molitve i starajui se da stoji u mirnom stanju kako bi ti Onaj koji... saosea onima koji su u neznanju (Jev.5,2) priao i pruio ti preslavni dar molitve. 71. Ti nee moi da se moli isto ukoliko se uplie u vetastvena dela i ukoliko te uznemiravaju neprestane brige. Jer, molitva je odlaganje [svih] pomisli. 72. Svezani ne moe da bei, ni um koji slui bilo kojoj strasti ne moe da vidi mesto duhovne molitve. Osim toga, on biva noen strasnim pomislima i nema nepokolebivu postojanost. 73. Kada um najzad pone da se isto i bestrasno moli demoni mu vie ne pristupaju sa leve, nego sa desne strane: oni mu navodno predstavljaju javljanje slave Boije ili neku slikovitu predstavu, prijatnu za ula, da bi ga naveli da pomisli da je ve dostigao savrenstvo molitve. To se, kao to je rekao jedan mu kome je stvar poznata, deava zbog strasti tatine, ili od toga to demoni dodiruju jedan deo mozga i od potresa (ili zapaljenja) ila u njemu. 74. ini mi se da demon, dodirujui navedeno mesto kako hoe, preobre svetlost koja se nalazi oko uma. Od toga se tatina podie na pomisao koja um podstie da lakomisleno sebi prisvoji Boanstveno i sutinsko poznanje. Poto ga ne uznemiravaju neiste telesne strasti i poto isto stoji na molitvi, on nikako ne pomilja ni na kakvo neprijateljsko dejstvo. On je uveren da se tu radi o Boanstvenom javljanju, iako ono
111

dolazi od demona koji, upotrebljavajui krajnje lukavstvo, kao to smo rekli, kroz mozak menja svetlost koja je vezana sa umom i sam je obrazuje (daje joj obraz). 75. Pribliivi se, aneo Boiji jednom reju u nama prekrauje svako neprijateljsko dejstvo, te ini da svetlost uma dejstvuje nepogreivo. 76. Ono to se u Otkrivenju govori o anelu, tj. da prinosi tamjan sa molitvama svetih (Otk.8,3) ukazuje, kako mi se ini, na tu blagodat koja dejstvuje preko anela i koja prua umee istinske molitve. Tada um najzad stoji na molitvi bez smetenosti misli, bez uninija i malodunosti. 77. ae sa tamjanom su, kako se tamo govori, molitve svetih koje su prinosili dvadeset etiri stareine (Otk.5,8). Pod aom treba podrazumevati sjedinjenje sa Bogom ili savrenu, duhovnu ljubav prema Njemu, u kojoj se molitva vri duhom i istinom. 78. Kada za vreme molitve pomisli da nema potrebu da plae za svoje grehe, pogledaj koliko si daleko od Boga (iako si obavezan da svagda u Njemu prebiva), te e proliti najtoplije suze. 79. Zaista je tako: saznavi svoju meru (siromatvo i nitavnost) slatko e se naplakati, okajavajui sebe slino Isaiji. Jer, budui neist i imajui neista usta i ivei u takvom narodu, tj. sa protivnicima (Boijim - neistim silama i pomislima), ti se ipak usuuje da predstane Gospodu Savaotu (Is.6,5). 80. Ukoliko se bude istinski molio u mnogome e dobiti potpuno osvedoenje. Aneli e se sabrati oko tebe kao oko Danila i prosvetiti te na poznanje uzroka onoga to se dogaa. 81. Znaj da nas aneli pobuuju na molitvu i stoje sa nama na njoj, radujui se i ujedno, molei se za nas. Prema tome, mi emo ih krajnje progneviti ukoliko postanemo nemarni i ako primimo protivne pomisli. Jer, dok se oni toliko podvizavaju za nas, mi ni za same sebe neemo da molimo Boga, ve prenebregavamo svoje sluenje Bogu i, ostavljajui njihovog Boga i Vladiku, stupamo u razgovor sa neistim demonima (u pomislima). 82. Moli se mirno i bezmeteno, pevaj razumno i pristojno, pa e biti kao orli koji se podie u visinu. 83. Psalmopojanje uspavljuje strasti i ukrouje prizive na telesnu neuzdrljivost, a molitva nastrojava um na umno delanje koje mu prilii. 84. Molitva je delanje uma koje mu prilii, ili, bolje, njegova prava upotreba. 85. Psalmopojanje je slika mnogorazline premudrosti, a molitva je obris nevetastvenog poznanja. 86. Poznanje je prekrasno delo. Ono potpomae molitvu pobuujui mislenu silu uma na sagledavanje Boanstvenog saznanja. 87. Ukoliko se jo nisi udostojio dara molitve i psalmopojanja iti neodstupno, pa e dobiti. 88. Kaza im (Gospod) i priu kako treba svagda da se mole, i da ne klonu (Lk.18,1). Stoga nemoj izgarati i padati u uninije to jo nisi dobio [traeno]. Jer, kasnije e dobiti. Uz priu Gospod je jo dodao: Ako se i ne bojim Boga i ljudi ne stidim, no budui da mi dosauje ova udovica, odbraniu je (st.4-5). Tako e i Bog odbraniti izabranike svoje koji mu vapiju dan i no (st.7). Budi dobroduan u trudoljubivom trpljenju prebivajui na molitvi.
112

89. Nemoj eleti da ono to je u vezi sa tobom bude onako kako tebi izgleda (najbolje), ve onako kako je Bogu ugodno. Tada e na molitvi biti bezmetean i blagodaran. 90. uvaj se demona bluda, ak i da si ve sa Bogom. Jer, on je vrlo vet i pokvaren i na svaki nain pokuava da savlada ustremljenje tvog trezvoumlja, te da ga odvue od Boga, ak i kad stoji pred Njim sa pobonou i strahom. 91. Ukoliko se stara oko molitve pripremi se za demonske napade i trpeljivo podnosi njihova bievanja. Jer, oni e te napasti kao divlje zveri i izranaviti svo telo tvoje. 92. Pripremivi se, kao iskusan borac, nemoj da se koleba, ak i ako iznenada ugleda neko privienje. Nemoj se smuivati ak i ako se prema tebi usmeri ma, ili ako plamen bude ustremljen u tvoje lice. Nemoj padati duhom (nemoj se plaiti) ak i ako ti se pojavi izgled rune i lukave (njuke). Naprotiv, stoj, ispovedaj dobro ispovedanje i smelo gledaj na neprijatelje svoje. 93. Onaj ko podnosi tugu bie udostojen i radosti, i onaj ko trpi neprijatno nee biti lien udela ni u prijatnom. 94. Pazi da te lukavi demoni ne prevare nekim vienjem. (Ukoliko se desi neto slino), prebivajui sabran u sebi, obrati se molitvi i prosi Boga da te sam prosveti, ukoliko je to od Njega (na urazumljenje), a ako nije da to pre od tebe odagna varalicu. I budi hrabar, jer ti psi nee opstati ako ti pritekne Bogu sa toplim moljenjem, ve e odmah, nevidljivo bijeni Boijom silom, pobei daleko od tebe. 95. Treba da ti je poznato i sledee lukavstvo demona. Ponekad se oni dele na grupe. Jedni dolaze sa sablazni. I kada ti potrai pomo, drugi dolaze sa aneoskim izgledom i progone prve, da bi se ti prevario mnjenjem da su oni pravi aneli, te da bi pao u samomnjenje to si se udostojio tako neeg. 96. Postaraj se koliko je mogue da bude smirenouman i hrabar, te se neprijateljski napad demona nee kosnuti tvoje due i njihov bi se nee pribliiti tvome telu. (Gospod e) anelima svojim zapovediti da te uvaju (Ps.90,10-11). 97. Onaj ko se stara da dri istu molitvu nee da padne pomilju, niti da je preda demonima, ak i da uje um, i topot, i usklike, ve e govoriti Bogu: Neu se ubojati zla, jer si ti sa mnom (Ps.22,4). 98. U vreme takvih iskuenja neprestano upotrebljavaj kratku, ali napregnutu molitvu. 99. Nemoj se bojati, niti se brini ukoliko demoni ponu da ti prete da e se iznenada pojaviti u vazduhu, da e te izbezumiti i da e ti oduzeti um. Oni te, u stvari, plae da bi ispitali da li ih uopte rauna u neto, ili si ih ve prezreo. 100. Ako si u molitvi predstao Bogu Svedritelju, Tvorcu i Promislitelju, zbog ega onda nerazumno ostavlja Njegov nepobedivi strah i boji se muica i komaraca. Zar ne uje ta govori prorok: Gospoda Boga tvoga se boj (Pon.Zak.10,20), i jo: Onoga koga se sve boji i trepti pred silom Njegovom (2-Dnev.Z6, Manasijina molitva). 101. Kao to je hleb hrana telu, i vrlina - dui, tako je i molitva hrana uma. 102. Na svetenom mestu treba da se moli kao carinik, a ne kao farisej, kako bi i tebe Gospod opravdao. 103. Podvizavaj se da se ne moli protiv nekoga u svojoj molitvi, da se ne bi desilo da sam rui ono to zida i da svoju molitvu ne bi uinio mrskom (Bogu).
113

104. Onaj koji je dugovao deset hiljada talanata neka te naui da ni ti nee dobiti ostavljenje (svoga duga) ukoliko i sam ne ostavlja (dug) svom duniku. Jer, reeno je; Predade ga muiteljima (Mt.18,34). 105. Za vreme molitvenog predstojanja (Bogu) odloi u stranu telesne potrebe kako te ujed buve, komarca ili muve ne bi liio najveeg dara koji donosi molitva. 106. Do nas je dolo da se lukavi toliko protivio jednom svetome da se, svaki put kad je dizao ruke na molitvu, preobraavao u lava, podizao na prednje noge i nokte zarivao u njegov bok, ne odstupajui sve dok on ne bi spustio ruke. Meutim, podvinik ih nikada nije sputao pre nego to bi zavrio svoje uobiajene molitve. 107. Takav je bio, kao to nam je poznato, i mali (ili bolje rei najvei monah) Jovan koji je bezmolstvovao u jami. On je neodstupno prebivao u umnom sjedinjenju sa Bogom. Stoga se demon u vidu adaje obavijao oko njega, grizao mu telo i izbljuvavao mu ga u lice. 108. Ti si verovatno itao itija tavenisiotskih inoka u kojima se govori o tome kako su do ave Teodora, dok je drao slovo bratiji, dopuzale dve zmije. On je, ne smuujui se, savio noge u obliku svoda i propustio ih da prou, te produio re do kraja. Tek tada ih je pokazao bratiji, ispriavi im sluaj. 109. O drugom duhovnom bratu mi smo itali da svoje ruke (podignute na molitvu) nije spustio sve dok nije zavrio uobiajeno molitvoslovlje, iako mu je prila zmija i dotakla se njegovih nogu. 110. U vreme molitve neka ti se oko ne rasejava. Odvojivi se od tela i due, tada ivi umom. 111. Jednom drugom svetom, krepkom molitveniku koji je bezmolstvovao u pustinji, javili su se demoni i tokom dve nedelje se igrali sa njim kao sa loptom, bacajui ga uvis i prihvatajui ga u rogou. Pa ipak, oni uopte nisu mogli odvojiti njegov um od plamene molitve. 112. Jedan bogoljubivi inok je hodio po pustinji tvorei umnu molitvu. Njemu su predstala dva anela i poli sa njim, imajui ga u sredini. Meutim, on ni na trenutak na njih nije obratio panju kako ne bi pretrpeo tetu u boljem, budui da se seao izreke apostola koji govori: Ni aneli, ni poglavarstva, ni sile... nee nas moi odvojiti od ljubavi Hristove (Rim.8,38-39). 113. Monah preko molitve postaje slian anelima, elei da vidi lice Oca koji je na nebesima (Mt.18,10). 114. Uopte nemoj eleti niti iskati da za vreme molitve vidi bilo kakav lik ili obraz. 115. Nemoj eleti da ulima vidi anela, ni sile, ni Hrista, kako ne bi siao sa uma, primivi vuka umesto pastira, i poklonivi se neprijateljima - demonima. 116. Poetak prelesti uma jeste tatina. Njome pokretan, um pokuava da Boanstvo opie u nekom obrazu ili izgledu. 117. Ja u svoje rei, kao to sam rekao i poetnicima: blaen je um koji za vreme molitve uva savreno bezmolvije. 118. Blaen je um koji, molei se bez rasejanosti, poprima sve veu i veu enju za Bogom. 119. Blaen je um koji za vreme molitve postaje nevetastven i negramljiv. 120. Blaen je um koji je za vreme molitve potpuno neosetljiv za sve.
114

121. Blaen je monah koji svakog oveka potuje kao boga posle Boga. 122. Blaen je monah koji na spasenje i napredak svih gleda kao na svoje sopstveno. 123. Blaen je monah koji sebe smatra gorim od svih. 124. Monah je onaj koji je sa svima u jedinstvu, premda je od svih udaljen. 125. Monah je onaj koji smatra da je sa svima i u svakome vidi samog sebe. 126. Molitvu tvori onaj koji svagda svoju prvu misao prinosi Bogu. 127. Monah koji eli da se moli izbegava svaku la i zakletvu. Inae, on na sebe uzalud prima izgled koji mu ne prilii. 128. Ako eli da se moli u duhu nita ne pozajmljuj od tela. Tako nee imati oblak koji pred tobom za vreme molitve rasprostire mrak. 129. Poveri Bogu svoje telesne potrebe, pa e biti oigledno da mu poverava i duhovne. 130. Ukoliko se udostoji da primi obeanja - carovae. Zar, gledajui na to, ne treba sa zadovoljstvom da podnosi sadanje siromatvo? 131. Nemoj da se odrie siromatva i nevolja, koji su orua lake molitve. 132. Neka ti telesne vrline budu zalog duevnih, a duevne - duhovnih. Duhovne, pak, neka ti budu zalog nevetastvenog i sutastvenog poznanja. 133. Ukoliko, molei se protiv neke pomisli, primeti da ona brzo i lako odlazi razmotri zbog ega se to deava da ne bi upao u zasedu i, obmanuvi se, postao izdajnik samog sebe. 134. Deava se ponekad da te sami demoni pobuuju da se moli protiv neke pomisli koju su u tebe ubacili i da joj se protivi. I oni istog asa bee kako bi ti upao u prelest pomislivi da si ve poeo da pobeuje pomisli i da plai demone. 135. Ako se moli protiv neke strasti ili nekog demona koji ti dosauje, seti se rei Psalmopojca: Poterau svoje neprijatelje i stii u ih, i neu se vratiti dok ne nestanu; potisnuu ih i nee moi da opstanu, pae pod noge moje (Ps.17,38-39). Ipak, reci to blagovremeno, naoruavi se smirenoumljem protiv neprijatelja. 136. Nemoj misliti da e stei vrlinu ako se najpre ne potrudi do krvi. Potrebno je, naime, po Boanstvenom apostolu, do smrti se boriti protiv greha, podvizavajui se za neporonost (Jev.12,4). 137. Deava se da (zbog neprijateljskih zamki), uinivi korist jednome, pretrpi tetu od drugog kako bi, susrevi klevetu, rekao ili uinio neto neumesno, te na taj nain zlo rasuo ono to si dobro uinio. 138. Podvrgavajui se demonskim napadima, pazi da im ne padne u ropstvo. 139. Demoni se trude da duhovnog uitelja nou smute sami, a danju - preko ljudi, okruujui ga neprijatnim sluajevima, klevetama i nevoljama. 140. Nemoj da ti dotui da trpi te suknare. Neka udaraju i tapkaju nogama, neka rasteu i glaaju. Time e tvoja odea postati jo svetlija. 141. Sve dok se u potpunosti ne odvoji od strasti i sve dok tvoj um jo uvek projavljuje protivljenje vrlini i istini, nee obresti blagoprijatni tamjan u nedru svome (tj. istu i toplu molitvu).

115

142. eli li da se moli (kao to treba)? Preselivi se od sadanjeg, svagda ivi na nebesima, i to ne samo na reima, nego i aneoskim delanjem i Boanstvenim razumevanjem. 143. Ukoliko se samo u nevolji (podvrgavajui se silnim iskuenjima i nalazei se u opasnosti da padne) sea Sudije i toga kako je straan i neumoljiv, znai da se jo nisi nauio da slui Gospodu sa strahom i da mu se raduje sa trepetom (Ps.2,11). Znaj da mu pri duhovnim utehama treba jo usrdnije sluiti sa strahom i pobonou. 144. Mudar je ovek koji pre ostvarenog pokajanja ne prestaje da se sa tugom sea svojih grehova i pravedne osude na veni oganj. 145. Onaj ko prebiva u gresima i ko prognevljuje Boga, te se bestidno i drsko uputa u poznanje Boanstvenih stvari i u nevetastvenu molitvu neka prihvati apostolsku opomenu da nije bezopasno moliti se obnaenom i nepokrivenom glavom. Takva dua, po reima apostola, treba da ima vlast na glavi radi anela koji predstoje (1.Kor.11,10), te da se obue u stid i prilino smirenoumlje. 146. Bolesnome oima nee doneti nikakvu korist dugotrajno i napregnuto posmatranje sunca, ak i pri najjaoj svetlosti podneva. Ni strasni i neisti um nee imati koristi od zamiljanja strane i natprirodne molitve u duhu i istini. Naprotiv, on e na sebe izazvati negodovanje Boanstva. 147. Onaj koji nema potrebe ni za im i koji ne gleda na lice ne prima dar za oltar sve dok se donosilac ne pomiri sa blinjim koga je oalostio (Mt.5,23). Razmisli kolika je tek opreznost i koliko rasuivanje neophodno da bi se Bogu prineo blagoprijatni tamjan na mislenom rtveniku. 148. Nemoj biti priljiv, ni slavoljubiv. U protivnom e biti oigledno da grenici rade na tvom licu, a ne na tvojim pleima (Ps. 128,3). Tada e im za vreme molitve biti podsmeh, i oni e te vui i preleivati na neumesne pomisli. 149. Traei molitvu, panja e je [najzad] i pronai. Za panjom ne sledi nita drugo do molitva. Oko nje se i treba marljivo postarati. 150. Kao to je [mo] vienja bolja od svih ula, tako je i molitva Boanstvenija od svih vrlina. 151. Molitva se hvali ne samo zbog koliine, nego i zbog kakvote. To pokazuju dva oveka koji su uli u hram da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik (Lk.18,10), kao i sledea re: A kada se molite, ne praznoslovite, i ostalo (Mt.6,7). 152. Sve dok obraa panju samo na poloaj tela koji prilii molitvi i dok se tvoj um brine samo o spoljanjoj lepoti skinije (o ostalim spoljanjim osobinama molitvoslovlja) (znaj da) jo nisi ugledao mesto molitve i da si jo daleko od tog blaenog puta. 153. Kada e pronai istinski molitvu? Kada, molei se, bude bio iznad svake druge radosti. 154. Molitva i itanje su prekrasni. Oni zaustavljaju sujetno skitanje misli, svezuju pomisli koje neprilino krue i sa koriu ih zadravaju ni malo rasejanim u tom prekrasnom zanimanju. 155. Molitva nas podstie na razgovor sa Bogom. Dugotrajnom navikom, ona nas uvodi u saivot sa Njim, koji i beznaajne ljude voli i ne stidi se prijateljskog zbliavanja sa njima, sve dok im ljubav koja u njima prebiva prua smelost. 156. Molitva um odreuje od svake pomisli o ulnom i uzvodi ka Bogu koji je iznad svega, privodei ga razgovoru sa Njim. Ona od Njega sa smelou ite sve to joj je
116

ugodno. Na taj nain ona ini da ovek ivot provodi u istoti. Jer, on je ve bio u optenju sa Bogom i uskoro se opet priprema na to optenje. 157. Sveti Pavle ui da budemo u molitvi postojani (Rim.12,12), te da dugotrajnim prebivanjem u njoj stvorimo naviku na nju (Kol.4,2; Ef.6,18). On jo zapoveda da se molitva vri na svakom mestu (1.Tim.2,8) kako se ni jedan lenjivac ne bi izgovorio time to ivi daleko od molitvenog hrama. Svako mesto je pogodno za molitvu. Bog prima one koji ga prizivaju sa istim srcem i pravednim delima, gledajui na njihovo raspoloenje i sluajui njihovu molitvu, ak i da se mesto na kome ga prizivaju, po naem miljenju, niim posebnim ne izdvaja. 158. Ponekad na bdeniju treba brzo itati Psalam, a ponekad treba predpostaviti pevanje Psalama. Mi treba da menjamo nain delovanja, nasuprot zamkama neprijatelja koji nas ponekad podstiu da lomimo jezik u brzom itanju, a ponekad pobuuju na nadmeno slatko pojanje. 159. Kada tvoje srce napadne neprijateljska pomisao, nemoj molitvom iskati jedno ili drugo, ve isuci ma suza protiv neprijatelja. Istupivi protiv neprijatelja sa tako silnim orujem, mi emo ga brzo primorati da odstupi od nas. 160. Zavoli bavljenje rukodeljem, premda u molitvenom raspoloenju. Ono, naime, ne donosi svagda svoj plod, a ona - uvek. Nemoj prekidati molitvu sve dok u potpunosti ne ispuni molitveni dug, niti sluaj pomisao koja ti govori da je vreme da sedne za posao. Osim toga, sedei za poslom nemoj da se silno obuzima delom kako ne bi, hitajui, uznemirio srce svoje i uinio ga neprikladnim za molitvu. 161. Um iz koga je ukradena misao o Bogu i koji stoji daleko od seanja na Njega ve ravnoduno grei spoljanjim ulima. Jer, on vie ne moe da bude uvar ni sluha ni jezika, budui da je iz njegove unutranjosti otila privrenost ka podvinikom trudu nad samim sobom. 162. Deava se da se napreemo da tvorimo istu molitvu i da ne uspevamo. Meutim, deava se i to da dua prebiva u istoj molitvi i bez naeg prinuavanja. Prvo proizilazi od nae nemoi, a drugo od blagodati odozgo, koja nas priziva ka iskanju duevne istote. I jednim i drugim, ona nas pouava da istu molitvu ne pripisujemo sebi, ve da je smatramo darom Darodavca. Jer ne znamo kao to treba o emu emo se moliti (Rim.8,26). Kada se desi da se napreemo da tvorimo istu molitvu i nismo u stanju, ve se pomraujemo, omoimo obraze suzama i molimo Boga da se razveje no borbe i da u dui zasija svetlost. 163. Seanje na telesnu pohotu smuuje [oveka]. Ono ne samo da ne dozvoljava razgovor sa Bogom, ve i um, koji se navodno moli, oskrnavljuje matarijama gnusnih predstava. Dobro je neprestano prebivati u molitvi i um upranjavati u besedi sa Bogom. Meutim, da li je tako kod nas? esto se odvajajui od rei molitve mi pratimo pomisli koje nas zavode, umesto da se udaljavamo od njih i umesto da nas ogoruju, to bi bio priznak nesaglasnosti volje sa onima koji nam podmeu neprilino. I premda spoljanjost pokazuje molitveni izgled (zbog preklonjenih kolena drugima izgleda da se molimo), mi milju predstavljamo neto prijatno: ljubazno razgovaramo sa prijateljima, sa gnevom grdimo neprijatelje, praznujemo sa gostima, zidamo kue za srodnike, sadimo drvee, putujemo, bavimo se trgovinom, na silu nas privode svetenikom inu, sa velikom briljivou vodimo dela crkvi koje su nam uruene. I veliki deo svega toga prebiramo u mislima, saglaavajui se sa svime to nam predstavi pomisao onako kako je ugodno strasti koja nadahnjuje nae srce.
117

164. Molitva zahteva da um bude ist od svake pomisli i da u sebe ne prima nita to nije molitveno, makar se radilo i o neem asnom. Naprotiv, kao nadahnut Bogom i odvojivi se od svega, obavljaj svoj razgovor sa Njime jedinim. 165. Ko svoje vreme deli na rukodelje i molitvu, svoje telo ukrouje trudom i njegove neuredne zahteve dovodi do umerenosti. Duu, pak, koja se trudi zajedno sa telom i nakon izvesnog vremena eli odmor, on oraspolouje na molitvu kao na neko lake [delo]. I dua ka molitvi pristupa sa usrdnou i ivim silama. Jer, ona osea utehu pri promeni dela i prelazu od jednog ka drugome, dok je dugotrajno zanimanje jednim istim pritiska. Ona se optereuje jednoobraznou, dok je raznovrsnost zanimanja raduje. Njoj se ini da, ostavljajui jedno delo, sa sebe skida neki teret zbog ega ka drugome pristupa kao sa sveim snagama i kao da tek zapoinje trud. 166. Ko ne voli da radi nedelatnou hrani strasti i eljama daje slobodu da se ustremljuju ka predmetima koji su im srodni. To se najvie projavljuje u vreme molitve, budui da je tada panja uma potpuno progutana onim ime je zauzeto srce. On tada u pomislima prebira ono to je donela strast koja je stupila u dejstvo umesto da besedi sa Bogom i da od Njega ite sebi korist. Znajui to, sveti Pavle sa revnou napada lenjost i sve apostolskom vlau obavezuje na trud (2.Sol.3,6-12). Delo je sidro za misao i daje joj bezopasan smer. ak i ako odasvud nailaze bure i nailasci vetrova prete brodolomom, misao stoji nepokolebivo, zadravana delom kao sidrom. Ona se unekoliko koleba pomislima koje se podiu, ali ne pada u opasnost stoga to su uze koje je dre silnije od vetrova koji jure. 167. Oni koji odbijaju rukodelje pod izgovorom da treba neprestano da se mole, u stvari se i ne mole. Upravo stoga to misle da lenjou dui ostave slobodu od briga, oni se zapetljavaju u lavirint bezizlaznih pomisli i postaju nesposobni za molitvu. Telo koje se trudi nad delom zadrava misao pri sebi, budui da ona, ne manje nego oi, treba da prati ono to se radi i da sadejstvuje telu u nepogreivom vrenju dejstava. Pokojno telo, naprotiv, misli daje slobodu da luta. Stoga se u vreme pokoja bude strasti. Pri svakom pohotljivom seanju one hvataju misao i ovladavaju njome kao zarobljenicom. 168. Postoji via molitva savrenih, neko ushienje uma, svecelo odreenje od ulnog, u kojoj se on neizrecivim uzdasima duha pribliuje ka Bogu koji vidi raspoloenje srca koje je otvoreno kao ispisana knjiga i koje u bezglasnim obrazima izraava svoju volju. Tako je do treeg neba bio odnesen Pavle, ne znajui da li u telu ili izvan tela (2.Kor.12,2). 169. Posle prve postoji i druga molitva. Na njoj um sa umilenjem prati rei koje proiznosi, znajui kome upuuje molbu. 170. Molitva koju prekidaju pomisli i koja je sjedinjena sa telesnim brigama stoji daleko od nastrojenja koje prilii molitveniku. Takav ne uje samog sebe, nosei se milju tamo-amo i ne seajui se kakve rei izgovara. I zar e Boanstveni sluh obratiti panju na ono na to ni sam molitvenik, u svojoj rasejanosti, ne pazi? Kod onih koji su govorili: Pazi na molitvu moju, uslii molitvu moju (Ps.16,1), i: Neka tvoje ui paze na glas moje molitve (Ps.129,2), sav um bee marljivo sabran. On se nije razlivao na ono na ta se obino razliva i rasejava misao nemarnih koja ne vlada sobom.

118

PREPODOBNI NIL SINAJSKI ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG II O OSAM DUHOVA ZLA a) O STOMAKOUGAANjU 1. Zaetak ploda je cvet, a poetak delatnog ivota je - uzdranje. 2. Ko obuzdava stomak umanjuje strasti, a ko poputa pred prodrljivou umnoava slastoljubivu pohotu. 3. Prvi meu neznabonim narodima je Amalik, a prva meu strastima stomakougaanje. 4. Hrana za oganj su drva, a hrana za stomak - jela. 5. Mnogo drva raspaljuje veliki plamen, a mnogo hrane hrani pohotu. 6. Plamen nestaje kad ponestane grae, a oskudna hrana isuuje pohotu. 7. Pohota prema jelu je porodila neposlunost, a slatko jelo je dovelo do isterivanja iz raja. 8. Skupa jela naslauju grlo, ali hrane i neuspavljivog crva pohotljivosti. 9. Stanjeno crevo priprema za bdenje na molitvi, a prepuno navodi na duboki san. 10. Trezvoumlje prati suvojedenje, a sit ivot u ugodnostima pogruava um u duboku sanjivost. 11. Molitva isposnika je slina mladom orlu koji para visine, a molitva onoga koji se gosti pada dole, optereena sitou. 12. Um isposnika je kao svetla zvezda na istom nebu, a um onoga koji se gosti kao mrano nebo u noi bez meseca. 13. Magla skriva suneve zrake, a gusta isparenja upotrebljenih jela pomrauju um. 14. Zaprljano ogledalo ne predaje jasno crte lika koji se u njemu odraava, a misaona sila, zamagljena sitou, ne prima poznanje Boga. 15. Zemlja koja se dugo ne obrauje raa trnje, a um stomakougodnika - sramne pomisli. 16. Nije mogue obresti miris u gnoju, niti blagouhanje sagledavanja kod stomakougodnika. 17. Oko stomakougodnika trai gde su gozbe, a oko uzdrljivca - gde je sabor mudrih. 18. Dua stomakougodnika broji dane spomena muenika [radi obilnog ruka koji ga oekuje], a dua uzdrljivca podraava njihov ivot. 19. Plaljivi vojnik drhti od zvuka trube koji nagovetava borbu, a stomakougodnik od nagovetaja poetka posta. 20. Stomakougodljivi monah je sluga svog stomaka, i pod njegovim biem plaa svakodnevni danak. 21. Hitri putnik brzo dostie do grada, a uzdrljivi monah - do mirnog ustrojstva srca.
119

22. Spori putnik (koji nije dostigao naseljena mesta) noi u polju, pod otkrivenim nebom, a stomakougodljivi monah ne dostie do doma bestraa. 23. Dim tamjana zamiriuje vazduh, a molitva uzdrljivca - Boiji njuh. 24. Ukoliko se predaje pohoti sitosti stomaka, nita nee moi da zadovolji tvoje slastoljublje, budui da je besnilo stomaka oganj koji unitava gorui grau i svagda trai novo vetastvo. 25. Puna mera (neega to se stavlja u sasud) puni posudu, a stomak nee rei: "Dosta", pa makar se raspao. 26. Podizanje ruku je nagnalo u bekstvo Amalika, a dela koja su ustremljena gore pobeuju plotske strasti. 27. Istrebljuj iz sebe sve to oivljava strasti i krepko umrtvljuj svoje telesne udove. 28. Kao to mrtav neprijatelj u tebi ne pobuuje strah, tako umrtvljeno telo nee pomutiti tvoju duu. 29. Mrtvo telo ne osea bol od vatre, ni uzdrljivac - slast u umrtvljenom telu. 30. Ako pobedi Egipanina, sakrij ga u pesku, tj, ako pobedi strast pohote nemoj nasiavati telo (ve ga dri na suvojedenju). Jer, kao to iz zemlje, kada se ovlai, nie ono to je u njoj bilo sakriveno, tako se i strast pohote razgoreva kada se telo nasiti. 31. Zgasnut plamen ponovo jarko plamti ako se dodaju suve grane. I ugasla slast pohote ponovo oivljava kad se stomak nasiti jelima. 32. Nemoj imati saaljenje prema telu kad pone da se ali na iznemoglost, niti ga nasiuj ugodnim jelima. Jer, ako opet ojaa, ustae na tebe i podii e protiv tebe nepomirljivu borbu sve dok ne zapleni tvoju duu i ne preda te kao roba strasti bluda. 33. Umereno hranjeno telo je kao dobro ukroen konj koji nikada nee zbaciti konjanika. Konj koji je obuzdan uzdom poputa i povinuje se ruci konjanika, a telo koje je ukroeno oskudicom u jelu i bdenjem se ne otima iz ruku pomisli koja je sela na njega, niti re, kako inae ini kad je pokrenuto strasnim porivom. 34. Prejedanje hranom hrani pomisli, a pijani poji san matom. 35. Prijatnost naslade umire im hrana proe kroz grlo, ali u tom grobu oivljava pohotljivost. 36. Trud na obraivanju svog dela zemlje kao plod donosi upokojenje, a razni vidovi zadovoljstva za svoj kraj imaju - gorenje (ili telesno ovde, ili kanjeniko - tamo). 37. Onaj ko podvizima ini da vene cvet ploti, svakodnevno u telu pomilja o svojoj konini. 38. Neka blagorazumnost srca trud uzdranja meri prema stanju tela kako, po raslabljenosti tela, i samo ne bi postradalo. 39. Neka se telo zadovolji umerenim podmirenjem prirodnih potreba. 40. Neka se tvoje telesno podvinitvo usmerava naravstvenim razlozima kako bi se nauio da boluje srcem (zbog grehova) i da saosea duom. 41. Majka (pohotnog) slastoljublja jeste stomakougaanje: ono raa slastoljubivu pohotljivost i mnoge druge strasti. Od njega, kao od nekog korena, niu stabljike drugih strasti. Za kratko vreme postavi drvee podjednako sa onim koje ga je rodilo, one se razgranavaju u poroke koji doseu do neba. Tako su srebroljublje, gnev i tuga porod i izrasline stomakougaanja. Stomakougodniku je ponajpre potreban novac da bi zadovoljio elju koja uvek plamti, premda se nikada ne podmiruje; osim toga, on e se svakako
120

uzbuditi gnevom protiv onih koji ga ometaju da stekne novac; kada, pak, gnev bude bio nemoan da pree u delo, po nunosti e se pojaviti tuga. 42. Stomakougaanju su vie nego bilo emu drugome srodni sladostrasni pokreti. elei da pokae srodnost tih strasti, i sama priroda je polnim organima naznakla mesto pod stomakom. Tom bliskou ona oznaava njihovu tesnu vezu. Prema tome, ako oslabi ta strast (tj. pohota), znai da je oslabilo ono to je iznad, tj. stomak, a ako se osili i stupi u pokret, znai da je primila silu odozgo. Meutim, stomakougaanje ne hrani i ne doji samo tu strast. Ono u oveku iskorenjuje svako dobro. im ono doe do povrine, obino padaju i nestaju uzdranje, celomudrenost, hrabrost, trpljenje i sve ostale vrline. 43. Prekrasno je ostajati u predelima potrebe i starati se svim silama da se oni ne prestupe. Ukoliko nekoga pohota po malo pretee na stranu itejskih slasti, ve nikakva re nee biti u stanju da zaustavi njegovo stremljenje (u tom pravcu). Jer, za ono to premauje potrebe ne postoji granica. Neumorno staranje i beskrajna ispraznost bez mere umnoavaju trud (za svoje zadovoljenje), te hrane pohotu kao to se plamen hrani dodavanjem drva. b) O BLUDU 1. Uzdranje raa celomudrenost, a stomakougaanje jeste majka bludne pohotljivosti. 2. Ulje hrani plamen svetilnika, a optenje sa enama raspaljuje oganj pohotne slasti. 3. Udarcima talasa se nosi tamo-amo nenatovareni brod, a bludnim pomislima neuzdrljivi um. 4. Blud sebi prisvaja prejedanje i staje u red sa protivnicima uma, do kraja se borei protiv njega zajedno sa njegovim neprijateljima. 5. Ljubitelj bezmolvija se teko ranjava strelama neprijatelja, a onaj ko se mea sa gomilom neprestano od njega prima rane. 6. Gledanje na enu je otrovna strela koja ranjava duu i u nju unosi otrov. I to vie zastareva ta rana, utoliko pravi veu ozledu. 7. Ko se uva od tih strela ne ide na mnogoljudna sabranja i ne luta rasejano po praznicima. Jer, bolje je spokojno ostajati kui i prebivati u molitvama, negoli, sa namerom da se uspotuju praznici, postati laki plen neprijatelja. 8. Ako hoe da bude celomudren, izbegavaj optenje sa enama i nikad im nemoj dati slobodu smelog obraanja. Jer, u poetku one ili istinski imaju, ili licemerno pokazuju suzdrljivu stidljivost, dok se kasnije odvauju na sve. I to za tebe postaje udica koja lovi na smrt, veta zamka koja vue u pogibao. Neka te one ne dovedu u obmanu skromnim reima, budui da se u njima krije zli otrov zverinji (zveri iz bezdana). 9. Bolje je da prie jarkoj vatri, negoli mladoj eni dok si i sam mlad. Jer, osetivi bol od ognja ka kome se priblii, odmah e odskoiti dalje. Razneivi se, pak, enskim reima, nee odjednom otii. 10. Buja trava koja raste pored vode, kao i strast neistote u optenju sa enama. 11. Onaj ko puni stomak i obeava da e biti celomudren lii na onoga ko tvrdi da e slamom zaustaviti dejstvo ognja. Kao to je, meutim, nemogue slamom zaustaviti silu rasplamsalog ognja, tako je nemogue prejedanjem zaustaviti vatreno stremljenje pohote. 12. Stub se opire na svoju osnovu, a bludna strast se pokoji na prejedanju.
121

13. Laa u buri uri u pristanite, a celomudrena dua ite pustinju. Laa bei od morskih talasa koji prete opas-ou, a dua od enskih lica koja izazivaju pogibao. 14. Izgled ukraene ene potapa gore nego talasi. Iz valova se, iz ljubavi prema ivotu, jo i moe isplivati, dok privlani izgled ene navodi na preziranje i samog ivota. 15. Pustinjsko iblje je bezbedno od plamena, i celomudreni [monah], koji je daleko od ena, zatien je od raspaljivanja strasti pohote. Jer, kao to seanje na oganj nee sagoreti misli, tako ni strast nema silu kada nema hrane. 16. Ako se smiluje na protivnika, ostae ti neprijatelj, a ako potedi tu strast ustae na tebe. 17. Pogled na enu kod neuzdrljivog izaziva neistu strast, dok celomudrenog podstie na proslavljanje Boga. 18. ak i ako pohotna strast pri obraanju sa enama bude pokojna, nemoj verovati bestrau koje obeava. Jer, i pas, okruen gomilom, mae repom sve dok ne izae iz nje, da bi odmah zatim pokazao ljutinu koja mu je svojstvena. 19. Kada seanje na enu postane bestrasno moe zakljuiti da si stupio u predeo celomudrenosti. Ukoliko ti, pak, njen lik obuzima duu, znaj da si jo daleko od te vrline. Meutim, ni u prvom sluaju se nemoj zadravati na takvim pomislima, niti besedi misleno sa enskim likom, budui da se ta strast lako vraa nazad. Opasnost od nje je vrlo blizu. 20. Umereno topljenje isti srebro, a preterano ga oteuje. Tako i celomudrena navika kvari dugotrajno predstavljanje ene u mislima. 21. Nemoj dugo razgovarati sa licem koje ti se predstavilo da se u tebi ne bi zapalio plamen slastoljublja, te da se ne bi zapalilo gumno tvoje due. 22. Kao to iskra, koja se dugo ostavi u slami, izaziva plamen, tako i dugotrajno seanje na enu podie pohotu. 23. Ukoliko telo koje pohotstvuje na duh smiri podvinikim trudovima, iza granica ovog veka e imati slavu koja je obeana reima o blaenstvima, budui da si u borbi pobedio onoga ko se u tvome telu bori protiv zakona tvoga uma i porobljava te zakonom greha koji je u tvojim udovima (Rim.7,23). 24. Treba da shvati da se odvojeni vidovi bluda, naime, telesni i duhovni blud, ostvaruju zajedno. Kada se bludna pomisao rastvori u tvom duhu, tvoja dua se spaja sa prelesnom predstavom. Nemoj da se zanosi prizrakom koji nema stvarnosti da i telom ne bi uinio neto slino. Duhom bluda bivaju prevareni svi koji unutranju preljubu ne odbijaju krstom. 25. Demon na sebe uzima enski lik kako bi duu naveo na sjedinjenje sa njim. Oblik enskog lika na sebe uzima besplotni demon kako bi pohotljivom pomilju duu naveo na blud. 26. Kanjavaj pomisli oskudnou hrane kako bi mislile o gladi, a ne o bludu. 27. Sa molitvenim bdenjem sjedini suze kako bi stekao pomo u borbi. 28. Za vreme bludne borbe nemoj prihvatati poziv na gozbu. 29. Demon pohote na revnosnog borca napada brzo, iznenada ga obasipajui strelama strasne pohote, budui da ne moe dugo da podnosi opaljivanje svetlonosnim ognjem koji ishodi iz njegovih podvinikih trudova. Ka onome, pak, ko je, usled varljive slasti pohote, oslabio u strogosti samoobuzdavanja on malo po malo pristupa i njegovo
122

srce navodi na razgovor kako bi se ono, razgorevi se zlom pohotom, predalo besedi sa njom, bilo njom zarobljeno i potpuno napustilo mrnju prema tom grehu. 30. Najopasnije je ako se srce pogruzilo u naviku na slasti pohote. Bie potrebno mnogo truda da se to rastinje iupa iz korena. 31. Nemoj priuavati pomisao da stupa u besedu sa slastima pohote stoga to se u gomili strasnih misli i pokreta razgoreva oganj (Ps.105,18). Raspaljujui te, oni te navode na miljenje da je teko zadrati oganj prirode i da vie nisi u stanju da ini nasilje nad prirodom. [Oni te navode na misao da nije toliko strano ako] danas po nevolji zgrei, jer e se sutra pokajati po zapovesti. Jer, (hrianski) zakon je ovekoljubiv, te lako oprata greh onima koji se kaju. Pri tome, oni ti navode primer kako su neki pali posle uzdranja i kako su se opet pokajali, pridajui verovatnost svome varljivom savetu kako bi, sruivi vrstinu protivljenja nadom lakog obraenja kroz pokajanje, hram celomudrenosti pretvorili u dom bluda. 32. Pazi, ovee uzdranja, da se pod izgovorom pokajanja ne vara neizvesnom nadom. Jer, mnogi su, pavi, odmah bili pokoeni smru, dok drugi nisu imali snage da ustanu (od pada), vezani navikom na slast pohote kao zakonom. Jer, kako, ovee, zna da e biti iv i da e se pokajati i kako sebi naznauje godine ivota? Padajui, ti poputa telu, umesto da se predaje seanju na smrt, kako bi u srcu svom ivlje predstavio stranu odluku suda i time ugasio mudrovanje raspaljenog tela. 33. Prirodni nain ivota i za nas i za ivotinje je, po Sazdateljevom opredeljenju, jedan isti: Eto, dah vam, govori Bog oveku, svaku travu u polju. Vama i zverinju e to biti hrana (Post.1,29-30). Dobivi zajedniku hranu sa beslovesnima i svojim dosetkama je pretvorivi u mnogo raskoniju, sa pravom treba da se smatramo nerazumniji od ivotinja, budui da one ostaju u granicama prirode, ne naruavajui ono to je Bog postavio, dok mi ljudi, obdareni razumom, potpuno odstupamo od drevnog ustava. Jer, gde je lakomstvo kod beslovesnih? Kakvi pekari i kuvari na hiljade naina pripremaju nasladu njihovom bednom stomaku? Ne vole li oni drevnu oskudnost, hranei se travom i zadovoljavajui se onim to se nae, koristei za pie vodu, i to ponekad i retko? Stoga se oni i telesnim nasladama predaju ree, ne raspaljujui elje nikakvom hranom koja goji, i ne prepoznajui uvek razliku izmeu mukog i enskog pola. Jer, to oseanje im se daje jednom godinje kada prirodni zakon, kao nain za produenje roda, odreuje njihovo spajanje radi sejanja njima slinih. U ostalo vreme oni se do te mere udaljuju meusobno da potpuno zaboravljaju na tu elju. U ljudima je, pak, skupocenim jelima nenasita pohota preljube posejala mahnite elje koje ni u kakvo vreme ne dozvoljavaju da se strast smiri. c) O SREBROLjUBLjU 1. Srebroljublje je koren svih zala. Ono, slino ravim granama, hrani sve ostale strasti i ne dozvoljava da uvene ono to je od njega procvetalo. 2. Onaj ko eli da istrebi strasti, neka najpre iupa ovaj njihov koren. Sve dok ostaje srebroljublje, nee imati nikakve koristi od odsecanja grana. Jer, i ako se odseku, one e opet brzo izrasti. 3. Gramljivi monah je kao pretovaren brod koji se lako potapa u talasima koje podie bura. 4. Negramljivi monah je laki putnik koji na svakom mestu sebi nalazi pristanite. 5. Negramljivi monah je orao koji leti u visinama. On se sa visina sputa jedino kada ga prinudi potreba za hranom.
123

6. Takav je iznad svakog iskuenja, podsmevajui se nad svim to postoji. Stremei gore, on se udaljuje od svega zemaljskog i ivi sa gornjima. Jer, on ima laka krila, koja nisu optereena brigama. 7. Ako naie nevolja, on bez tuge ostavlja svoje mesto. Ako nastane vreme smrti, on blagoduno odlazi odavde, budui da nikakvim zemaljskim uzama nije vezao svoju duu. 8. Gramljivac je, naprotiv, sputan brigama, i slino psu - privezan lancem. Ukoliko je prinuen da se preseli, on tuno seanje o imanju nosi sa sobom kao teko i beskorisno breme. 9. Kad doe smrt, on sa alou ostavlja sadanje. On predaje duu, dok mu se oko ne sputa sa onoga to ima kod sebe. I njega vuku kao pobeglog roba. On se razdvaja sa telom, ali se ne razdvaja od imanja, stoga to je strast koja ga je obuzela silnija od onih koji ga vuku. 10. More se ne puni iako u sebe prima mnotvo reka. Ni pohota srebroljupca se ne siti ve sabranim imanjem. Ako ga udvoji, on opet eli da udvoji udvojeno. I on nikada nee prestati da udvaja sve dok smrt ne presee taj beskorisni trud. 11. Blagorazumni monah ima u vidu samo potrebu tela, te prazan stomak puni samo hlebom i vodom. 12. On nee laskati bogatima kako bi stomaku pruio nasladu, niti e slobodan um predati u ropstvo mnogim gospodarima. Jer, njegove ruke su dovoljne da poslue telu i da zadovolje njegove prirodne potrebe. 13. Negramljivi monah je neuhvatljivi borac i lak trka koji brzo dostie do nagrade nebeskoga prizvanja (Fil.3,14). 14. Mnogogramljivi monah se raduje mnogim prihodima, a negramljivi - vencima zbog napretka. 15. Mnogogramljivi monah marljivo radi, a negramlji-vi provodi vreme u molitvama i itanju. 16. Srebroljubivi monah riznicu puni srebrom, a negramljivi sabira riznicu na nebu. 17. Proklet da je onaj ko pravi idola i polae ga u skrivenom mestu (Pon.Zak.27,15). Meutim, takav je i onaj ko gaji strast srebroljublja. Prvi se bez koristi klanja lanom bogu, a drugi matu o bogatstvu sakriveno nosi u srcu kao kumir. 18. Negramljivi ivi bezbrinim ivotom, a mnogogramljivi svagda boluje brigom o bogatstvu. 19. Odvee u plen gomilu pomisli ukoliko srcu ne dozvoli da brine o vetastvenom. I krst e poneti bez rasejavanja ukoliko se odrekne od elje da ima sopstvenost. 20. Pomisao o vetastvenom sticanju predskazuje ti starost i bolesti, kako bi svoju nadu na Boga podelio sa nadom na imanje. 21. Onaj ko je izabrao podviniki ivot u odricanju od sveta neka se oseni verom, neka se ukrepi ljubavlju i utvrdi nadom. Vera nije ostajanje bez iega, ve nepokolebivo ubeenje u posed savrenijeg, sa trpeljivim uzdanjem i ivom ljubavlju. 22. Kada se odrekne svih stvari vie nemoj obraati panju na mrane pomisli koje e te prekorevati zbog osiromaenja, predstavljajui ti liavanja, bedu i beae, kako bi te slikom takvog zlopaenja doveli do raskajavanja zbog slavne vrline. Meutim, ukoliko
124

pronikne u smisao takvog podvinitva, nai e da ti se upravo zbog toga zbog ega te one prekorevaju tebi plete venac. 23. Ostavimo itejske stvari i okrenimo se duhovnim dobrima. Dokle emo se zaustavljati na deijim igrakama, ne dospevajui do mukog naina miljenja? U detinjstvu se radi zabave koriste kockice, lopte, i slino. I deca su pristrasna prema tome sve dok ne dospeju u savreni uzrast. A kada omua, ovek odbacuje sve to i sa usrem se zanima vanim delima. Mi, pak, sve ostajemo u mladalakom uzrastu, divei se onome to je svojstveno detinjstvu i neemo da se pobrinemo o boljem, tj. o tome to prilii muevima. Kao to je sramno gledati kako odrastao ovek sedi u gomili pepela i crta po njemu deije are, tako je sramotno, ili ak i sramnije, videti kako oni koji imaju u vidu naslaivanje venim dobrima riju po prahu zemaljskih stvari te, neprikladnou takvih postupaka, sramote dostojanstvo zaveta. Uzrok toga je, kako izgleda, u tome to mi sebi ne predstavljamo nita vanije od vidljivog, to nismo svesni beznaajnosti sadanjih dobara i prevashodstva tamonjih dobara, te to se oslepljujemo bleskom onoga to se ovde smatra vrednim potovanja, prilepljujui se uz njega svom eljom. 24. Ponimo da se odvajamo od sadanjih dobara, zanemarimo imanje i novac i sve to u sebe pogruava i potopljuje pomisao. Kad se naemo u buri, izbacimo tovar kako bi se spasao krmano (um) i posada (pomisli). Ako oni koji plove morem u vreme bure ne mare za svoj tovar, te svojim rukama i skupocene stvari bacaju u more, svoj ivot stavljajui iznad imanja, zbog ega mi radi boljeg ivota ne prenebregavamo ono to duu vue u bezdan? Zbog ega kod nas nije toliko jak strah Boiji koliko je kod njih jak strah od mora? Oni iz ljubavi prema vremenskom ivotu ne smatraju visokim gubitkom pogibao onog to voze, a mi, govorei da elimo veni ivot, ne prenebregavamo ni malenkosti, ve se reavamo da je bolje da poginemo sa nitavnim tovarom, negoli da se spasemo, liivi se njega. Zbog toga vas umoljavam da sve svuemo sa sebe. Borci u borbu ne stupaju obueni, budui da ih zakon borbe na poprite izvodi nage. I bilo da je vruina, ili hladovina, oni istupaju ostavljajui odeu van poprita. Onaj ko se ne saglasi da se obnai mora da se odrekne i od borbe. Mi, pak, davi zavet da se podvizavamo, ne samo da ne skidamo odeu (posedovanja), nego stupamo u podvig nosei na pleima hiljadu bremena, pruajui protivnicima mnotvo mogunosti da nas uhvate. 25. Kako e gramljivac da se bori sa duhovima zlobe kada je njemu [zbog te strasti] lako nanositi udarce? Kako e se sa duhom srebroljublja boriti onaj ko je zasut novcem? Kako e zaobii demone, koji su lieni svake brige, onaj ko je obuen u hiljade briga? Boanstveno Pismo govori: Nag e pobei u taj dan (Am.2,16). Nag je onaj ko nije obuen u bezbrojne prnje briga o itejskim delima; nag je onaj kome mnogoslone pomisli o novcu i imanju ne smetaju da brzo tri. Jer, zlobnici nagog teko mogu uhvatiti. 26. Borci se bore nagi i premazani uljem. Nagost ini da borci ne mogu da se uhvate ni za ta, a mazanje uljem im daje mogunost da iskliznu iz ruku ak i ako ih protivnik uhvati. Zbog toga se protivnici staraju da jedan drugog pospu zemljom kako bi prahom uinili da gladkost ulja postane hrapava. Time bi sebi dali mogunost da zadre protivnika u rukama kad ga jednom uhvate. to je prah kod njih, to su u naem podvigu zemaljska dela, a to je kod njih ulje, kod nas je otsustvo briga. 27. Savrenoj dui je svojstveno da nema briga, dok je neastivoj svojstveno da se satire brigama. O savrenoj dui je reeno da je kao krin u trnju (Pes.2,2). To oznaava duu koja usred onih koji se brinu o mnogome ivi bezbrino. Krin i u Jevanelju oznaava duu koja nema briga, budui da je reeno: Ne trudi se niti prede, pa ipak je odevena u
125

slavu koja je vea od Solomonove (Mt.6,28). O onima, pak, koji imaju mnogo briga o telesnom se kae: Sav ivot neastivog je u brigama (Jov 15,20). I zaista, neastivo je rasprostirati brigu o telesnom na itav ivot i uopte se ne brinuti o buduem (2,86). 28. Mera sticanja treba da bude potreba. Ono to prevazilazi tu meru, tj. izlinost, jeste neto optereujue, a ne olakavajue. Odea koja je srazmerna sa telom ujedno sainjava i potrebu i ukras. Odea, pak, koja sa svih strana pada, opasuje noge i vue se po zemlji ne samo da je runa, nego i ometa svaki posao. Tako i imanje koje prevazilazi telesnu potrebu ujedno predstavlja i smetnju za vrlinu i podvrgava se prekoru onih koji su u stanju da ispitaju prirodu stvari. 29. Negramljivou mi ne nazivamo nevoljno siromatvo koje, deavajui se po nudi, pritiska duh i koje se, kao neproizvoljno, smatra nesnosnim, ve dobrovoljnu reenost da se [ovek] zadovolji sa malim. Ona se stie samovlasnou pomisli koja zahteva trud sve dotle dok se upranjavanje ne pretvori u naviku. Ona e, pak, i ono to je dugo izgledalo teko i neizdrljivo uiniti podnoljivim. elju ne vara silno samo telesna krasota, ve i blesak bogatstva. U oba sluaja je potrebna hrabra dua kako se ne bi ustupilo pred njihovom varljivou. 30. Zaista treba smatrati velikim i nazvati hrabrim one koji na ovom popritu pobeuju iako ih napadaju i sapliu pomisli ubedljivim dokazima, slino pokretima tela, starajui se da dokau kako se treba saglasiti sa miljenjem mnogih i kako treba priznati za istinski dobro ono to samo izgleda kao dobro, ne odbijajui ono to se, po optem mnjenju, smatra vrednim. One nagovaraju da se [ovek] ne uklanja od posedovanja onoga to je sam Sazdatelj dao na upotrebu, te da ne izobliava uzaludno sticanje onoga to je privedeno u bie sa nekim ciljem, a ne tek tako. Ti podvinici su zaista dostojni divljenja, budui da nisu ustupili pred protivnikom. Oni nisu pobegli sa poprita, niti su se dali u ruke neprijatelja. Utvrdivi svoja kolena na ispravnom rasuivanju, oni se nisu priklonili sticanju zemaljskih stvari, ve su nerasejani ivot pretpostavili metenom, umerenou u potrebama stekavi bezmetenost. 31. Drevni svetitelji su do te mere rasprostirali revnost za negramljivost da su vodili ivot bez krova nad glavom, hranei se onim to je davala priroda. Oni bi nalazili postelju na mestu gde bi se zadesili. Oni nisu imali ni krov, ni postelju, ni trpezu, dok im je ovija koa sluila kao odea. Oni su se trudili da sa svom tanou slede Gospodnji savet: Pogledajte na ptice nebeske... Pogledajte na krinove u polju... (Mt.6,26-18). Oni su iskreno verovali da e ono to je potrebno telu doi samo od sebe ukoliko se ugaa Bogu koji sve daje i ukoliko se iznad svega brine o sticanju Carstva nebeskog. 32. Kako e na ivot, odasvud okruen svakim izobiljem, da se uporedi sa ivotom onih blaenih koje nisu uznemiravale pomisli o telu i telesnom i koje je neka ista enja za Boanstvenim, neprestano ih ushiujui ka uzvienom, ubeivala da zaborave na ono to se na zemlji smatra bljetavim? Oni na zemlji nisu imali nita osim tela koje je priroda zadrava dole. Meutim, oni su i njega eleli da imaju sa sobom tamo gde su prebivali umom, sagledavajui nebeska blaga. I oni se nikada ne bi odvajali od tamonje sladosti kad ih priroda ne bi vraala ka podmirivanju telesnih potreba. Zbog potovanja prema Onome koji je duu svezao sa telom, oni su prinueni da se pobrinu od telu, premda smatraju da je krajnje potrebno otuenje od njega. 33. Telesna potreba brzo tee i prolazi. Ona u prolosti nije promiljala o sadanjem, niti u sadanjem ne promilja o buduem: ona lei samo sadanje. Trud, pak, vrline jeste seme koje daje plod koji ne oskudeva. On i u vreme samog naprezanja raduje
126

savest oekivanjem sladosti, i po preseljenju odavde se pokazuje kao divan i kao sauzronik venog veselja. 34. Put koji vodi u Carstvo je vrlo teak, budui da je uzak i sa svih strana okruen strminama. Zbog ega se onda obremenjujemo teretom novca i druge svojine i pokuavamo da idemo njime? Rasejavajui i vukui dole, brige o vetastvenom ine da se lako padne, naroito tamo gde je potrebna otra i trezvoumna panja. ak i pri takvoj panji putovanje retko prolazi bez padova usled tekoa na uskom putu po strminama. Za optereenog nepotrebnim teretom posedovanja, pak, pad je neizbean. Ta i samo posedovanje je ve pad. 35. Na ivot u odnosu na sticanje moe biti trostruk: uzvien, srednji i ovetastvljen i mnogogramljiv. U raju je prvostvorenome bilo reeno: Jee poljsko bilje (Post.1,29). Dostojanstvo Onoga koji je naredio svedoi o punoj dovoljnosti takve hrane za ivot koji je oveku naznaen. Pojanjavajui tu dovoljnost moemo dodati da je takva hrana bila najprikladnija za ouvanje eljene vitkosti u onima koji su stvoreni po obrazu Boijem: njome mislena sila svagda ostaje laka i trezvoumlje nepomraeno. Sve to je bilo potrebno za ivot nudilo se samo od sebe tako da se um, ostajui slobodan od telesnih napora, sve vreme uznosio ka duhovnim sagledavanjima koja su u njemu razlivala neiscrpno veselje. Takvo delanje je u njemu vaspitavao sam Bog koji je, po svom blagovoljenju, svakodnevno dolazio k njemu radi razgovora. Takva je norma ivota koji je svojstven oveku. Njegova sutina se ne moe izmeniti, niti ukinuti, iako je mogue da se promeni nain njegovog ispoljavanja, kao to se i desilo usled kasnijeg pada. Onome ko je prestupio zapovest i izgnan iz raja, Bog odreuje drugi nain ivota, koji odgovara njegovom palom stanju. On nareuje da onaj koji pokojem nije umeo da se koristi kao to prilii i koji nije znao da postojano prebiva u sluenju Bogu i razgovoru sa Njim (imajui slobodno vreme i nemajui potrebe za telesnim trudom), hranu treba da stie radom i trudom. Za hranu mu je odreen hleb koji dobija u znoju lica, a za odeu kone rize, kojima se odreuje granica gramljivosti i sujeti. Prvobitna rajska negramljivost je zamenjena skromnim imanjem, koje je, uostalom, i pored znojnog truda, vie zavisilo od Boijeg blagoslova. Iz toga su se na delu raskrila tri naina ivota: jedni su zadovoljni sa skromnim imanjem, u znoju lica svoga se uzdajui u Boga; drugi su se, udubivi se u nadi na Boga, sasvim odrekli svakog sticanja (revnujui da vaspostave rajsku negramljivost) i bili hranjeni Bogom; a trei su se udubili u trud svake vrste i na njemu zasnovali nadu za potrebnim, obezbeenje svog ivota polaui u mnogo imanje. Poslednji su zaboravili na Boga: za njih je bog postala gramljivost. To su tri vida naeg odnosa prema sticanju. 36. Drugi vid predstavlja ponaanje koje je (prvenstveno) prilino razumnom biu: provoditi vreme u sluenju Bogu i potrebno dobijati iz riznice Boijeg promisla; nadati se na Boije staranje i zemlju imati kao riznicu; iskreno sluiti Sazdatelju i na tvar polagati danak opskrbljivanja potreba; ovde biti stranac a stanitem smatrati ono koje je pripremljeno na nebu. Takav ivot je u poetku odredio Sazdatelj i njime su, povinujui mu se, iveli svi sveti (kao Ilija, Jelisej, proroki sinovi, Pretea, apostolski in). 37. Takva je via negramljivost svetih. Meutim, mnogo korisnog postoji i u srednjoj negramljivosti, koja odgovara vremenu i potrebi. Premda i ne moe da se izbori za prvenstvo i da se pohvali ravnom au sa prevashodnim nainom ivota, njoj neosporno pripada drugi stepen asti. Prvi svetitelji (sa savrenom negramljivou) su
127

iveli jedino za duu i za Boga koji ju je sazdao, ni u ta ne raunajui telo. Ipak, oni su i bez brige o njemu imali sve potrebno, i to ne od onoga to je prethodno sabrano u itnice, nego od onoga to je, po Boijem blagovoljenju, blagovremeno postajalo dostupno. Svetitelji koji slede za njima (sa srednjom negramljivou) su svoje ruke upotrebljavali saglasno sa merom koju je zahtevalo najneophodnije usluivanje tela, brinui se o neophodnoj utehi tela i promiljajui o tome da se, usled zanemarivanja ivotne strane, ne razrui ono to je, po volji Sazdatelja, sjedinjeno sa nama (tj. telo). Pa ipak, oni su vei deo vremena provodili u brizi za duu, u molitvama, u bogomisliju i potrebnim zanimanjima, imajui u vidu napredovanje u dobrim delima. 38. Poslednji su, pak, u potpunosti postavi telo, sebe svecelo posvetili sluenju zemnom kumiru elei da imaju ne samo ono to je dovoljno za telesni ivot, ve i ono to ih ne bi razlikovalo od onih koji se odlikuju izobiljem i to stoga to bi bar time bili svima pred oima. Time oni oigledno pokazuju svoje bezumlje, elei da se pohvale onim to je za osudu, te mislei da na sebe obrate panju i zaslue divljenje onim to je dostojno prezira i podsmeha. Ono to je saglasno sa nekim zvanjem da je povod za odobravanje, dok ono to ne prilii zvanju (premda u drugim okolnostima i nije ravo) izaziva negodovanje, budui da ne prilii mestu. 39. Kojima od navedenih su srednji blii? Naravno, onima kojima se pribliavaju delom, razglaavajui svoje srodstvo sa njima time to se staraju da su im bliski po ivotu. Iako sainjavaju srednji in izmeu jednih i drugih, oni nisu podjednako skloni i jednima i drugima, ve neposredno slede za onima to su ispred, mladalakom nogom stupajui njihovim tragom. Oni su udaljeni od onih koju su iza njih onoliko koliko se oni koji tre razdvajaju od onih koji hodaju, ili ak - stoje u mestu. Prvi, pak, sa poslednjima nemaju nita zajedniko. Jer, kakva je veza onih koji imaju mnogo vetastvenog sa negramljivima? Kakva je zajednica onih koji mudruju telesno sa onima koji razmiljaju duhovno? Kakav je zajedniki udeo onih koji su okovani itejskim delima sa onima koji bezbrino slue Bogu? Jedni apostolski ostavljaju sve to su stekli, a drugi stiu i ono to nisu imali. Jedni prebivaju u bezmolviju, unutranje prilaui staranje o duhovnom napretku, a drugi vode sve vrste borbe, ratujui za novac i imanje. Jedni se sa duhovima zlobe prepiru oko nebeskih blaga, a drugi radi zemaljskih dobara napadaju sline sebi. Jednima Pavle govori: Da sijate kao svetila u vasioni (Fil.2,15), svetlei slavom ivota i za one koje vide postavi vinovnici dobrog oponaanja, dok je drugima reeno: Ime se moje zbog vas huli (Rim.2,24), budui da postupate suprotno zvanju i budui da nosite spoljanjost koja protivrei delima. 40. Ko se nee uzgnuati onog ko govori da se odrekao itejskog, a na delu se predaje njegovim razbibrigama; i onog ko se hvali da je prezreo svet, a do strasti se predaje svetskim delima; i onog ko je obeao da nee obraati panju na zemaljsko, a delima pokazuje laljivost obeanja; i onog ko tvrdi da se rastao sa sujetom, a ne odvaja se od nje? Ako si izaao iz Egipta, ta ima zajednikog sa pravljenjem cigli? Ako ide pustinjom, urei ka obeanoj zemlji, zato kasni, bavei se uzaludnim poslovima, te postaje spor putnik na dalekom putu? Zbog ega luta po raskrsnicama, podvrgavajui se opasnosti da ne dostigne pokoj, kada put koji te oekuje zahteva svaku marljivost? Kada si poloio ruku svoju na plug, zbog ega se obazire nazad, gubei iz vida Carstvo Boije? Kada si iza sebe ostavio pet zapaljenih gradova, zbog ega se obazire da vidi ta se u njima deava? Kada si uzeo krst, idi za Hristom, ostavivi sve stoga to On, sa kojim si se sjedinio, eli da ga voli iznad svega.
128

41. Telo nema potrebe za mnogim utehama: potrudi se o tome. Jer, ti si privremeno vezan sa telom. Stoga treba da se pobrine o njemu kako bi ga imao kao saradnika u vrenju vrlina i kako dua ne bi imala smetnju u svom napredovanju. I kako e imati vremena da se seti Boga onaj ko se stara o volovima, ko svakodnevno prebraja stado ovaca, ko neprestano pohaa vinograd, umu, njive i bate, kad mu ni ceo dan nije dovoljan da obavi sve poslove? Kada e on nai vremena da se poduhvati psalmopojanja? Kada - da se pomoli? Kako e nai vreme za upranjavanje u bogomislenom sagledavanju? Meutim, ak i da retko nae mogunost da se izmeu drugih dela pomoli, zar e njegova molitva Vladici biti ista, budui da mu misao nije odvojena od onoga za ta je vezana njegova briga i staranje? Kako e on posmatrati kretanje strasti kako bi primetio jueranje i sadanje stanje i zapazio razliku na bolje ili na gore? Kako e razmrsiti pomisli koje se mnogoobrazno smenjuju i oteavaju samo posmatranje? Ili, zar ne primeuje kako te danju lome dela, a nou briga o njima, inei da se vreme odmora pretvori u vreme muenja? Privodei na misao onoga ko je naruio granicu, ko je otetio plodove, ko je presekao vodu za zalivanje, ko je izgazio pau, ko ini ili je uinio neku drugu tetu, ili se prepire i spori, seanje razdraajnu silu due dovodi do besnila, pobuujui na osvetu i ne dajui vreme za san i pokoj, a jo manje za molitvu koja zahteva veliko bezmolvije i slobodu [od svega], kao i razreenje od svih briga. d) O GNEVU 1. Gnev je besna strast koja lako izvodi iz uravnoteenosti ak i one koji imaju poznanje. On duu ini slinom zveri i navodi je da se udaljava od optenja. 2. Silni vetar ne koleba stub, kao to ni negnevljivu duu ne uznemirava razdraljivost. 3. Voda se koleba dejstvom vetra, dok se razdraljivi uznemiruje nerasudnim pomislima. 4. Gnevljivi monah je pustinjski vepar. im vidi nekoga - otkriva zube. 5. Uveanje magle zgunjava vazduh, a pokret razdraljivosti ogrubljuje um gnevljivca. 6. Oblak zaklanja sunce, a pomisao zlopamenja - um. 7. Lav u kavezu neprestano potresa zapore na vratima, a razdraljivi u keliji prebira gnevljive pomisli. 8. Mirno more je prijatan prizor, premda ne toliko koliko - mirno nastrojenje duha. 9. U tihom moru igraju delfini, i u mirnom nastrojenju duha niu bogodoline misli. 10. Dugotrpeljivi monah je tihi izvor koji svima prua prijatno pie, a um gnevljivog je svagda pomuen i ednome ne prua vodu. Ukoliko se, pak, i desi da je prui, bie mutna i neprikladna. 11. Kod gnevljivca su oi mutne i krvave, te izobliavaju smuenost srca. Lice, pak, dugotrpeljivog je spokojno, dok su mu oi dobronamerne i gledaju pravo. 12. Krotost ovekova e se pomenuti kod Boga (Ps.131,1), i negnevljiva dua postaje hram Svetoga Duha. 13. Hristos priklanja glavu ka dugotrpeljivom duhu, a umireni um postaje obitelj Svete Trojice. 14. U zlopamtljivoj dui ive lisice, a u uznemirenom srcu se kriju zveri. 15. astan ovek izbegava sramno mesto, a Bog - zlopamtljivo srce.
129

16. Vodu pomuuje kamen koji padne, a srce oveka - rava re. 17. Udalji gnevljive pomisli iz svoje due i ne doputaj da se razdraljivost useli u tvoje srce, te nee biti smuen u vreme molitve. 18. Dim od trule slame ujeda oi, a zlopamenje - um za vreme molitve. 19. Pomisli gnevljivca su porod aspide, koji izjeda srce koje ga je rodilo. 20. Molitva razdraenog je mrzak dim, a psalmopojanje gnevljivog - neprijatan zvuk. 21. Dar zlopamtljivog je crvljiva rtva, koja ne treba da se priblii oltaru oienja. 22. Razdraljivac vidi smutljive snove, a gnevljivi mataju o napadu zveri. 23. Dugotrpeljivi ovek u vienju vidi sabore svetih anela, a nezlopamtljivi se upranjava u duhovnim reima, nou primajui razreenje tajni. 24. Videvi da se nismo zapalili u samoj vatri uvrede, demoni se staraju da u tiini pobude ono to je vladalako u nama (um) kako bismo naknadno ustali protiv onih prema kojima smo sauvali mir dok su bili sa nama licem u lice. 25. Kada se mirno zavri tvoj spor ili razmirica sa bratom povodom nekog nezadovoljstva, smatraj da si sam pogreio kako se u bezmolviju u tvom srcu ne bi razvila borba pomisli od kojih bi jedne isticale nitavnost uvrede (prekorevajui zbog zadravanja na oaloenju), a druge - njenu vanost (navodei na tebe aljenje zbog toga to nisi uzvratio istom uvredom). 26. Ukoliko silno razdraenje ogori neke od bratije u opteiu, pomisli pred njima poinju da ublaavaju one koji ive u usamljenosti kako bi ih liile blagodunog trpljenja ili ih udaljile od poprita ljubavi. 27. Onaj ko blagodunim trpljenjem od sebe odbija gnev, i ljubavlju - ogorenje, dvema vrlinama odguruje dve zle i gnevljive zveri. 28. Onaj ko na kolenima ogorenog moli da prekine gnev, odjednom obojicu udaljuje od razdraljivosti. 29. Ko izmiruje gnevljivce pobeuje sam duh gneva. 30. Ko radi mira trpi srditog, zaista jeste sin mira. 31. Pripremi se da bude krotak i ratoboran: krotak sa ljudima, a ratoboran sa naim neprijateljem. Jer, prirodna upotreba gneva se i sastoji u neprijateljevanju protiv zmije. 32. Krotost krotkog se sastoji u tome da, radi ljubavi, bude velikoduan prema bratu i da se bori sa (gnevljivom) pomisli. 33. Krotki treba da bude spreman i za borbu, ne rasprostirui krotost na zle pomisli i ne irei borbu na blinje po prirodi. 34. Nemoj prirodnu upotrebu gneva preokretati u protiv-prirodnu, tj. nemoj se gneviti protiv brata, upodobljavajui se zmiji, niti se saglauj sa zlobnim pomislima, bratimei se sa zmijom. 35. Ako i pretrpi neto skorbno, krotki ne ostavlja ljubav, ve radi nje sve snosi, sve trpi (1.Kor.13). 36. Ako je delo ljubavi - imati dugotrpljenje, onda je borba protiv brata stvar neljubavnosti. 37. Gnev budi ogorenje i mrnju, a ljubav ih svo troje odgoni.
130

38. Ako si utvren u ljubavi, onda vie pazi na nju negoli na onoga ko te vrea. 39. Onaj ko je stekao vrlinu ljubavi lovi strasti koje su svojstvene ravima. 40. Onaj ko od Svete Trojice ima tri vrline - veru, nadu i ljubav, bie kao grad sa tri zida, utvren kulama vrlina kao pukarnicama. 41. Onaj ko se ranjava uvredama drugih, ne odnosei ih na avola kao na izvor, jo vie izaziva neprijatelja da priprema strele protiv njega, budui da mu dua pada, ranjena opanjkavanjem. 42. Trpei i najveu uvredu ili teku klevetu, nemoj biti zlopamtljiv, ve blagosiljaj. 43. Ko je zlopamtljiv prema demonima, nee biti zlopamtljiv prema ljudima. Meutim, onaj ko je zlopamtljiv prema bratu, sa demonima je sklopio mir. 44. Gnev i mrnja su poar srca, a dua nezlopamtljivih se orouje duhovnom rosom. 45. Ognjeno ugljevlje od sebe isputa iskre, a zlopamtljive due iz sebe izbacuju zlobne pomisli. 46. Kao to ujed korpije izaziva estok bol, tako i zlopamtljiva dua u sebi dri najgori otrov. 47. Kada su ga vreali, David nije nita odgovarao, ve je zaustavio i Avesinu osvetoljubivost (2.Car.16,10). Ni ti ne uzvraaj uvredom kada te kleveu, ve ukroti i onoga ko bi hteo da te osveti. 48. Trpeljivo podnosi uvredu i ustima zakljuaj vrata gnevu: u tome se sastoji tvoj napredak. 49. Nita ne odgovaraj onima koji ti prete, kako bi utanjem zatvorio usta koja diu plamenom. 50. Stavivi uzdu na svoja usta, ti e priiniti osetljiv bol onima koji ti prete i koji te vreaju. 51. utei, ti nee biti progutan uvredom. I onaj ko te vrea bie silno ranjen tvojim utanjem, videi kako velikoduno podnosi njegovu drskost. e) O TUZI 1. Oaloeni monah ne zna za duhovnu sladost. Tuga je uvenulost due i javlja se kao posledica gnevnih pomisli. Jer, gnev ite osvetu, a neuspeh u osveti raa tugu. 2. Tuga je lavlja strast koja lako guta oaloenoga. 3. Tuga je crv u srcu koji izjeda majku koja ga je rodila. 4. Majka se mui kada raa dete, ali se oslobaa muke kada ga rodi. Tuga, meutim, i za vreme raanja izaziva veliki bol, i po roenju mui ne manjim bolom. 5. Oaloeni monah ne zna za duhovnu radost, kao to onaj ko pati od velike groznice ne osea ukus meda. 6. Oaloeni monah svoj um nee podii ka sagledavanju i nikada nee uzdii istu molitvu, budui da tuga ometa svako dobro. 7. Uze na nogama ometaju brzi hod, a tuga je smetnja sagledavanju. 8. Onaj koga zarobe varvari biva zakovan u gvoe, a zarobljen strastima se vezuje tugom. 9. Tuga nema silu ako nema drugih strasti, kao to ni uze ne veu ukoliko nema svezanih.
131

10. Svezani tugom je pobeen strastima i kao izoblienje svog poraza nosi uze. Jer, tuga je posledica nezadovoljene samoljubive elje, a elja je povezana sa svim strastima. 11. Ko je savladao elje, savladao je strasti, a ko je pobedio strasti, izbegao je tugu. 12. Uzdrljivi se ne alosti zbog toga to nije doao do hrane, celomudreni se ne alosti zbog toga to nije upao u sramnu neprilinost, negnevljivi - to mu nije uspelo da se osveti, smirenoumni - to je lien ljudske poasti, negramljivi - to je pretrpeo neuspeh. Oni su potpuno u sebi pogasili sve takve elje i stoga ne oseaju takvu tugu. Jer, bestrasnog ne ranjava tuga, kao to odevenog u oklop ne probija strela. 13. tit vojniku prua zatitu, a gradu - zidine. Meutim, monahu najveu zatitu prua bestrae. Jer, tit esto probija strela koja leti, i zid rui mnotvo vojnika. Bestrae, meutim, tuga ne moe savladati. 14. Ko je savladao strasti, nadvladao je tugu. Onaj, pak, ko je savladan strasnom slau, nee izbei njene uze. 15. Ko se esto rastuuje, a sebi pripisuje bestrae, lii na bolesnika koji se pretvara da je zdrav. Jer, kao to bolesnika otkriva boja lica, tako strasnoga izobliava tuga. 16. Ko voli svet imae veliku tugu, a ko prezire sve to je u svetu - uvek je veseo. 17. Kada gramljivi pretrpi gubitak, gorko tuguje, a onaj koji prezire imanje - nema briga. 18. Slavoljubivi se alosti kada trpi beae, a smirenoumni ga prima kao prijatelja. 19. Topionica isti neisto srebro, a tuga po Bogu - srce u gresima. 20. esto pretapanje umanjuje olovo, i svetske alosti slabe um. 21. Mrak umanjuje energiju oiju, a tuga pritupljuje sagledavanje uma. 22. Suneva svetlost ne dopire u dubinu vodenu, i srce u tuzi ne ozaruje svetlo sagledavanje uma. 23. Sunev izlazak je mio svakom oveku. Meutim, alosna dua se ne naslauje njime. 24. Bolest eluca preseca dejstvo ukusa, i tuga oduzima oseanje due. 25. Onaj ko prezire svetska zadovoljstva nee biti smuen pomislima tuge. 26. Kada u sebi savezom mira bude sjedinio trojicu (tj. duh, duu i telo) ti e, kao onaj ko se objedinio po zapovesti Boanstvene Trojice, uti: Blaeni mirotvorci, jer e se sinovi Boiji nazvati (Mt.5,9). 27. Veliki je taj savez mira zato to se sa njim sjedinjuje i radost koja prosveuje misleno oko za sagledavanje viih dobara. 28. Ukoliko steknemo mirotvornu radost u tekim okolnostima, lako emo sa blagodarnou odbijati alost i demona tuge koji rie i ite da proguta duu, najvie je napadajui u skorbi, i koji priprema mesto i duhu uninija kako bi zajedno silnije pomraili duu i upropastili njen trud. 29. Neka radost mira za nas bude zakon koji je napisan u srcu. Neka ona progoni tugu, gasi gnev, odbija mrnju, unitava osvetoljubivost, rasejava uninije i skorb pretvara u veselje.
132

30. Skrivajui se u mirnoj blagodunosti, ta radostje more vrlina koje krstom potapa avolsku vojsku. 31. Meutim, treba da razume da postoji i suprotna radost - smuujua. Pazi da se ne prevari senkom i da umesto jedne ne primi drugu. Jer, demoni se sakrivaju i ispod [navodnih] duhovnih darova kako bi prizrakom uveli um u zabludu i doveli ga do besnila. Duhovna radost prilazi bez ikakvog spoljanjeg razloga, nalazei premudrog vodia u tuzi po Bogu. 32. Tuga po Bogu suzama obnavlja duu, veseli briljivo staranje o smrti i sudu koji se pribliavaju, i malo po malo ui da se oni oekuju sa eljom. 33. Neispunjene elje raaju tugu, a molitve i blagodarenje ih isuuju. 34. Meu gnevljivcima se kree tuga koja posreduje. Ukoliko se neko od njih otrezni i drugom prui ruku sa izvinjenjem, prognae gorku tugu. 35. Tuga postaje bolest due i tela. Duu ona porobljava, a telo isuuje. 36. Tuga se raa od onoga to je protivno (od bede, skorbi, ogorenja). Od tuge proizilazi mrano raspoloenje duha (kao to se kae: "On nije u duhu"). Od njih zajedno se raa besmislena svadljivost (gunanje na sve). 37. Ako hoe da savlada tugu sa mranim raspoloenjem duha, zagrli blagodunu ljubav i obuci se u nezlobivu radost. 38. U skorbi iznad svega budi blagodaran. Kroz njih se, naime, jasnije osea blagodat zastupnitva. Blagodarenjem proganjajui tugu od skorbi koje su te postigle ti nee pomraiti blistavu krasotu hrabre blagodunosti. f) O UNINIJU 1. Uninije je iznemoglost due. Iznemogla dua, pak, nemajui ono to joj je svojstveno po prirodi, gubi hrabru istrajnost pred iskuenjima. 2. Ono to je hrana za zdravo telo, to je iskuenje za hrabru duu. 3. Severni vetar hrani rastinje, a iskuenja krepe trpeljivost due. 4. Bezvodni oblak nosi vetar, a um koji nema trpljenje - duh uninija. 5. Prolena rosa potpomae rast rastinju u polju, a duhovna re uzviuje ustrojstvo due. 6. Duh uninija monaha izgoni iz njegovog stanita, a ko ima trpljenje - svagda prebiva u bezmolviju. 7. [Monah] koga je uhvatilo uninije kao razlog za naputanje [kelije] navodi poseivanje bolesnih, premda, u stvari, ima svoj cilj. 8. Monah je u uniniju brz za sluenje, smatrajui ga zapoveu kojom zadovoljava svoju elju. 9. Lagani vetar savija slabo rastinje, a misao o tuinovanju lako obuzima [monaha] sa uninijem. 10. Drvo koje se dobro ukorenilo ne pomeraju vetrovi, kao to ni uninije ne savlauje krepke due. 11. Monah koji luta je kao osuena pustinjska grana. On e za kratko posedeti u keliji, da bi se opet uputio bilo gde. 12. Drvo koje se presauje sa mesta na mesto nee doneti ploda, i monah koji luta nee doneti plod vrline.
133

13. Bolesnik se ne zadovoljava jedino sa hranom, i monah u uniniju - jedino sa poslom. 14. Slastoljubivome nije dovoljna jedna ena, i monahu u uniniju nije dovoljna jedna kelija. 15. Pogled onoga koji je u uniniju neprestano se okree prema vratima i njegova misao mata o posetiocima. im kripnu vrata on skae, im se uje glas on pogleda na prozor i ne odlazi od njega dok mu ne dosadi. 16. Onaj koga je [napalo] uninije esto zeva dok ita knjigu. Dok ga obuzima san, on otire lice, protee se, podie ruke i odvaja oi od knjige, uporno gledajui u zid. Okrenuvi se opet knjizi, on ita kratko vreme, obre listove, zanima se za kraj teksta, broji stranice, prebraja cele listove, oteuje rukopis i ukrase. Najzad, sklopivi knjigu i stavivi je pod glavu, on pada u lagan san, budui da i glad ve poinje da uznemirava njegovu duu, primoravajui ga da se pobrine o njoj. 17. Monah u uninijuje lenjiv za molitvu i nikada ne izgovara molitvene rei. 18. Kao to bolesnik ne podnosi teko breme, tako ni onaj ko je [obuzet] uninijem nije u stanju da marljivo ispuni dela Boija. Jer, kod prvog su telesne snage rastrojene, a drugom nedostaju duevne sile. 19. Od uninija lei trpeljivost i istrajnost na svom delu, sa svakim samoprinuivanjem iz straha Boijeg. 20. Na svakom delu opredeli sebi meru i ne ostavljaj ga sve dok je ne ispuni. Takoe, moli se razumno i uporno, pa e duh uninija pobei od tebe. 21. Svim tvojim naporima neka prethodi hrabro trpljenje. Jer, protiv tebe e se sa svom zlobom podii uninije. Ono prati tvoje napore i ispituje ih sve. I ukoliko nae da neki od njih nije ukrepljen trpljenjem, ono ga ini nepodnoljivo tekim. 22. Duh uninija koji napada za vreme slube Boije naaptava dui da je psalmopojanje vrlo zamorno, istiui lenjost kao protivnicu usrdnosti. On nagovara da se ubrza psalmopojanje kako bi se telu dao odmor, budui da je, navodno, iz nekog razloga vrlo umorno. 23. Na nonom bdenju, za vreme slube, nemojmo sedeti sa uninijem, budui da e odmah prii demoni, sabrati plevu pomisli, i posejati je u nae srce. 24. Probudivi se pre slube, ispunimo srce svetlim pomislima kako bismo, pripremivi se njima, sa bodrom milju mogli da zatim stojimo na psalmopojanju. 25. Kao to na spoljanji ovek radi svojim rukama kako ne bi druge obremenio, tako neka i na unutranji ovek radi (na svom poslu) kako ne bi dopustio da mu se um obremeni pomislima. Jer, pomisli zadaju svoj posao dui ukoliko je nau slobodnom od pomisli po Bogu. 26. Trudi se oko rukodelja iz ovekoljublja i oko mislene sile iz mudroljublja: prvim da bi posluio ishranjivanju stranaca i radi unitenja ili savrenog prognanja lenjosti, a drugim da bi imao putevoditelja ka sagledavanju i savrenom oienju uma od pomisli. 27. Nemojmo se seliti sa mesta na mesto, ve bolje potrpimo u bezmolviju i trudu. Jer, zbog lenjosti pomisli nas nadjaavaju. 28. Pomisli nas najpre oraspoloavaju da zavolimo odreeno mesto i da preemo na njega, da bi nas, zatim, podsticale da se raskajemo zbog toga kako bi nas u svemu uinile nepostojanim i besplodnim.
134

29. Promena mesta neka bude uslovljena duhovnijim, a ne spokojnijim ivotom. 30. Trpljenje, blagodunost i ljubav su blagodarni i u nevoljama, a uninije, lagodnost i samoljublje se raduju spokojnom ivotu. g) O TATINI 1. Tatina je nerazumna strast koja se lako vezuje za svako delo vrline. 2. Linija povuena po vodi se brzo gubi. Tako biva i sa trudom vrline u tatoj dui. 3. Bela ruka sakrivena u nedrima i delo koje se sakriva - sijaju jasnije od svetlosti. 4. Brljen obavija drvo i kad doe do vrha - sui mu koren. Tatina se, pak, pribija (prirasta) uz vrline i ne odvaja se od njih sve dok im ne oduzme svaki znaaj. 5. Grozd na lozi koja se spusti do zemlje ili prilegne na zemlju - lako truli. Propada i vrlina koja se prilepi uz tatinu. 6. Tati monah je besplatni radnik: podie trud a ne dobija nagradu. 7. Probueni sasud ne zadrava ono to se u njega sipa. Tako i tatina pogubljuje nagradu vrline. 8. Uzdranje tatog je kao dim iz pei: i jedno i drugo se rasejava u vazduhu. 9. Vetar zamee tragove oveka, a tatina [pogubljuje] milostinju. 10. Ma koliko jako bio baen, kamen ne dosee do neba. Ni molitva ovekougodnika nee uzii na nebo. 11. Tatina je podvodni kamen: ako se udari u njega, gubi se tovar. 12. Blagorazumni ovek sakriva riznicu, a dobromisleni monah - trud na vrlini. 13. Tatina savetuje da se molimo na trgu, a onaj ko se bori sa tatinom molitvu vri u svojoj klijeti. 14. Nerazuman ovek pred svim narodom objavljuje o svom bogatstvu, ime mnoge pobuuje na zlobu protiv sebe. I ti, idui putem na kome se nalaze razbojnici, sakrivaj ono to ima sve dok ne doe u grad mira i ne pone da se bezopasno koristi svojim dobrom. 15. Vrlina tatoga jeste skrena rtva koju ne treba prinositi na oltar Boiji (Lev.22,22). 16. Uninije raslabljuje duevnu silu, a tatina i bolesnog ini zdravim i starca snanijim od mladia, ukoliko je samo mnogo svedoka onoga to se radi. Tada su laki i post, i bdenje, i molitva, budui da pohvala mnogo podstie usre. 17. Nemoj prodavati trud za slavu ljudsku i nemoj davati buduu slavu za pohvalu koja ne vredi nita. Jer, ljudska slava se obraa u prah i njen mete zamire na zemlji, dok slava vrline prebiva u vekove. 18. Istinska vrlina ne trai ljudsku hvalu i ne naslauje se poau, majkom zala. 19. Poetak poasti jeste ovekougaanje, a njen kraj - gordost. 20. Onaj koji ite poasti visi na samom sebi i ne moe podneti ponienje. 21. Neka ti ast bude trud oko vrlina, a beae - izreena pohvala. 22. Nemoj iskati slavu od tela, jer si reio da se odvoji od strasti tela, ve potrai ono to je bolje. I to e ti biti na slavu. 23. Onaj ko eli poasti zavidi onome koji ga prevazilazi slavom. Toj zavisti on pridodaje i mrnju.
135

24. Onaj ko je pobeen eljom za poau ne moe da istrpi da nekoga drugoga vie potuju. On se otima o prvenstvo da se ne bi pokazao niim od bilo koga. 25. On ne trpi da hvale onoga koji ga nadmauje, ak ni u njegovom odsustvu, te slavu njegovih napora obino predstavlja kao nitavnu. 26. Omalovaavanje je za slavoljubivog najtea rana. On ne moe da izbegne mrnju prema uvrediocu. 27. Slavoljubivi je u ropstvu kod surove gospodarice. Njega preprodaju mnogim vladarima - prevaznoenju, zavisti, ljubomori i svim gomilama duhova. Ko, pak, duh astoljublja savlauje smirenjem, proganja itav puk demona. 28. Onaj ko iz smirenja postaje sluga svih upodobljava se Onome koji se smirio i uzeo oblije sluge (Fil.2,7). 29. Ukoliko bude samog sebe merio malom merom, nee se porediti sa drugima. 30. Onaj ko suzama bude obnaruivao svoju nemo uopte nee visoko misliti o svojim trudovima. 31. Demoni esto na smirenoumne navode ponienje i uvrede kako bi, ne pretrpevi nezaslueni prezir, ostavili smirenoumlje. Meutim, ko u smirenju hrabro podnese beae, uznosi se na visinu mudroljublja. 32. Izgoni iz sebe ak i misao o ljudskoj pohvali kako bi samodopadljivu pomisao tatine odbio jo pre njenog roenja. 33. Ukoliko pobedi strasti, borei se sa njihovim uzrocima, nemoj dozvoliti da te lukava pomisao velia kako ne bi, poverovavi joj, pao u prelest. Bolje se postaraj da vidi nedostatke u onome u emu se trudi kako tvoj napredak ne bi bio potkraden od unutranjih neprijatelja. 34. Poneki su, budui pohvaljeni za napredak, sa vremenom postali nemarni. Tako je i pohvala prola, i trud propao. 35. Poneki su, osurovivi se od nadmenosti svojim delima, uzmatali da su neto veliko. Meutim, kod njih se savest sve vie ranjava, bolest hvalisanja pojaava, dok pomisli, pod vidom pohvala, rasturaju sav njihov trud, odvraajui pogled due od njenih rana. 36. Kada primete da se usrdno kaje zbog svojih grehova, demoni poinju da uznose tvoje pokajne podvige, te umanjuju grehe, esto ih prekrivajui zaboravom, ili navode na misao da su ti oproteni kako bi ti, oslabivi napor, smatrao da vie nije potrebno da gorko oplakuje svoje padove. 37. Najotrije oruje (drevne) zmije jeste tatina koja unitava plodove svih naih napora. Meutim, onaj ko je prethodno pripremio suprotni manevar tajne vrline priprema se da odrubi glavu samog avola. 38. Miris svojih podvinikih trudova sakrivaj pod peatom utanja. Jer, ukoliko se obelodani jezikom, moe se desiti da se rasturi slavom. 39. Sakrivaj jezik svoj u delatnom prohoenju podvinitva. Jer, u tom sluaju e, i pored utanja, o svom ivotu imati svedoke dostojne vere - svoje napore. Onaj o kome svedoe spoljanji trudovi nema potrebe da sam svedoi svojim jezikom. 40. Poneki su, skinuvi sa sebe teret trudova, pokuali da svoju lenjost prikriju delima iz prolog vremena, neuverljivo i neubedljivo predstavljajui kao svedoke dela koja nisu uoljiva.
136

41. Kao to od ljudi sakriva svoje grehe, tako sakrivaj i svoje trudove. Ti se stidi da otkriva svoja sramna dela kako se ne bi podvrgao uvredama i ponienju, iako bi to bilo korisno za tvoju duu. Boj se, meutim, da pokazuje i svoje napore kako greh ovekougaanja ne bi izazvao pogibao tvoje due. Otkrivajui jedinome Bogu svoje sramne padove, od ljudi sakrivaj svoju borbu sa njima, kako je ne bi shvatili kao venac pobede. 42. Poneki su, prouvi se u narodu ravim ponaanjem, na sebe obukli astan ivot, premda ne stoga da bi svoje grehovne padove oplakali u podvinikim trudovima, nego da bi zaustavili prekorni glas o sebi. Meutim, onaj ko se dela blagoaa prihvata jedino radi imena ne slui Bogu, nego ljudima. 43. Onaj ko se u svom podvinikom ivotu odlikuje bledim licem treba da od sebe odbija ljudsku pohvalu pre nego to doe, tj. dok jo neprijatelj, pre susreta sa ljudima, polae hvaloljubivu pomisao. 44. Poto provede mnogo vremena uzdravajui se od vina, ulja i ostalih izlinosti, pomisli e, raunajui vreme, sa pohvalom poeti da te navode na poputanje trudova radi tela. Tim zlonamernim meraima govori nasuprot sve to moe posluiti ka obaranju njihove zamisli. Tako je jedan od bratije unutranjim pomislima koje su ga hvalile zbog truda u borbi protiv demona govorio reima Pisma: Neka smesta ustuknu oni koji mi govore: Lepo, lepo (Ps.69,4). 45. Nemoj da se oblai u lepu odeu kako se ne bi obukao u demona tatine. Jer, runoa odee pokazuje da nosi odeu vrlina, i podviniki napori, kao zlatni ukrasi, svedoe o lepoti odee tvoje due. 46. Onaj ko, nakon iskustva u delatnom i sagledateljnom ivotu, neopitnim prenosi opit razlikovanja pomisli treba da pazi da mu se ne prokrade nadimanje znanjem i elja da ga radi slave iznese pred druge. 47. Onaj ko se bez samosaaljenja trudi u noenju telesnih podviga neka se ne pretovaruje radi pohvale, i neka se ne prevaznosi slavom. Inae e demoni navesti njegovu duu da se nadima trudovima. Oni e ga slavom pobuditi da jo vie pojaa surovost prema sebi, te da preduzme jo vee podvige kako bi se jo vie razmetao. Sa tim ciljem oni, posredstvom pomisli, sa njim unutra vode razgovor, navodei mu primer nekog podvinika koji sebe nije tedeo i koji je stekao veliko ime, tako da o njemu govore i posle njegove smrti. Oni i njega podstiu da uzie na sam vrh podviga kako bi stekao slavu, kako bi njegovo ime bilo veliko i kako bi se po njegovoj smrti ono izgovaralo sa velikom pohvalom. 48. Drugoga oni u mati uzvode na katedru uitelja i predstavljaju kao da govori re, pri emu mu gomila daje prvenstvo pred svima koji su se proslavili podvinikim naporima i mnogostranim znanjem. Time oni u njemu bude ne samo [tenju] za nadmetanjem, nego i zavist prema svima onima koje proslavljaju zbog napretka, ija su dela dostojna divljenja i ije je znanje udesno. 49. Deava se da demoni uspavljuju raspaljenost tela i iz unutranjosti odstranjuju neiste pomisli sa lukavom namerom da podvinik pomisli da je strogou svog ivota sasvim pobedio duha bluda, da se njegovo srce oistilo, da je postalo blisko svetosti svetih, i da je uziao na sam vrh svetosti. Oni takvog esto nagovaraju da pria o samom sebi i o svojim podvizima, naime, da je uinio to i to, da se tako i tako podvizavao i izmodio sebe, ne dajui mu pri tome da doda: Ali ne ja, nego blagodat Boija koja je sa mnom. Oni mu ne dozvoljavaju da Boga ispoveda kao pomonika, ve ga podstiu da se hvali kao da je sopstvenim trudom izvrio sve svoje podvige, prisvajajui hvalu sebi. Takvim izbegavanjem
137

da se slava oda Bogu on se pogruava u dubinu bogohulstva, nerazumno se veliajui kao samodovoljan. 50. Monah (i naroito usamljenik) nije daleko od povrede uma ukoliko se u njegovom srcu uju takve slavoljubive pomisli i on im se ne suprotstavlja. Tada razum dolazi u opasnost da se rastroji ili od demonskih snova koji se primaju sa verom, ili od prizraka za vreme bdenja, ili od javljanja demona u nekim svetlim izgledima. Jer, i sam satana se, da bi nas prevario, preobraava u anela svetlosti. Pri tome on obeaje da e ti, ukoliko mu se pokloni, dati neki dar, ili da e te uzdii na nebo na ognjenim kolima, kao novog Iliju. I deavalo se da su se oni koji su to primali sa verom uklanjali od istine i povreivali svoj um. Da bi to izbegao, seaj se radi ega se sa ljubavlju preduzimaju podviniki napori, te na svaki nain uvaj svoje srce kako ne bi, gledajui samo na spoljanje podvige, na lukav nain bilo unutra ulovljeno (besmislenim) samoprevaznoenjem. 51. Onima koji se upranjavaju u delanju dobrih dela Gospod savetuje: A ti kada se moli, ui u klijet svoju, i zatvorivi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6). I jo: Kada, dakle, daje milostinju, ne trubi pred sobom (st.2.). On zapoveda da se kao tetno izbegava injenje dobra radi pokazivanja. I prorok, govorei da onaj ko zarauje platu svoju za probueni novanik (Ag.1,6), pokazuje da se pokvarenim ciljem slavoljublja unitava svaki trud (podvizavanja i vrlinovanja). Jer, oni kroz srce prolaze kao kroz probueni novanik, bez ograde smirenog umovanja. Srce smirenoumnog zaista predstavlja skrivnicu i tvravu koja je odasvud silno utvrena, gde ni moljac ni ra ne kvari, i gde lopovi ne potkopavaju i ne kradu (Mt.6,20). Pod moljcem se podrazumeva samomnjenje koje se raa unutra i koje unitava sve to je dobro u ljudima, a pod lopovima - pohvale koje dolaze spolja i koje pobuuju nerazumno nadimanje, te brzo rasipaju duhovne riznice koje su napunjene dugim trudom u vrlini. Jer, kao to crv jede vetastvo od koga je postao, i kao to, lopovi, potkopavajui zid, odnose ono to je sa naporom skupljeno (vetastveno dobro), tako i pomisao, koja je dobrim delima pokrenuta ka prevaznoenju, potire vrednost samih dela, dok ljudske pohvale potkopavaju lak um (potkradaju se unutra) i ne ostavljaju nita dobro. Ono to je bilo uneseno zakonim putem (kroz vrata), oni izvlae kroz pukotine. Meutim, neka niko ne dopusti da ga ta strast toliko savlada da, uspavan od slatkoreja slavoljublja, potpuno izgubi sve to je stekao usiljenim trudom. Neka svako bude trezvouman i bodar kako bi istrebio napadae jo dok oni potkopavaju i pre nego to nanesu tetu, porazivi ih u trenutku napada, jo pre nego to izae sunce i misao postane delo. h) O GORDOSTI 1. Gordost je otok due, ispunjen pokvarenom krvlju. Ako on sazre, probie se i priinie veliku neprijatnost. 2. Blistanje munje najavljuje udar groma, a pojava tatine predskazuje gordost. 3. Gordost gordog podie na veliku visinu, ali ga zatim survava u bezdan. 4. Gordou boluje onaj ko je odstupio od Boga. On dobra dela pripisuje svojim sopstvenim snagama. 5. Onaj ko stane na pauinu pada. Tako pada i onaj ko se oslanja na svoje sopstvene snage. 6. Obilje plodova grane drveta savija do zemlje, a mnotvo vrlina smiruje ovekovu misao.
138

7. Satruleo plod je nekoristan za zemljoradnika. I vrlina gordoga Bogu nije potrebna. 8. Motka podrava granu optereenu plodovima, a strah Boiji - vrlinsku duu. 9. Kao to teret ploda lomi granu, tako gordost obara vrlinsku duu. 10. Nemoj predavati gordosti svoju duu pa nee videti strana matanja. Jer, duu gordoga ostavlja Bog. Tada ona postaje radost za demone. 11. Gordi nou uobraava gomilu zveri koje napadaju, a danju se smuuje bojaljivim pomislima. Ako spava, on esto poskakuje, a dok je budan - boji se ptije senke. 12. um lista gordoga dovodi do uasa, a ubor vode poraava njegovu duu. 13. Tako se onaj koji se protivi Bogu i odbija Njegovu pomo strai beznaajnih prizraka. 14. Gordost je arhanela svrgla sa neba i uinila da on kao munja padne na zemlju. Smirenoumlje, pak, oveka uzvodi na nebo i priprema za likovanje sa anelima. 15. Zato se, ovee prevaznosi i podie iznad oblaka, kad si zemlja i prah? 16. Pogledaj na svoju prirodu, tj. da si prah i pepeo i da e se ubrzo raspasti u prah. Sada se nadima, a uskoro e biti crv. Zato podie vrat koji e ubrzo istruleti? 17. ovek je neto veliko kad mu pomae Bog. Meutim, im ga Bog ostavi, on spoznaje nemo svoje prirode. 18. U tebi nema ni jednog dobra koje nisi primio od Boga. Zbog ega se, onda, hvali tuim kao svojim? Zbog ega se onim to je dala blagodat Boija hvali kao sa svojom svojinom? 19. Priznaj Darodavca i nemoj se mnogo prevaznositi. Ti si tvar i ne odvajaj se od Tvorca. 20. Bog ti pomae - nemoj da se odrie Dobroinitelja. Uziao si na visinu ivota Bog te je rukovodio. Uspeo si u vrlini - Bog je u tebi dejstvovao. Ispovedaj Onoga koji te je uzvisio kako bi nepokolebivo ostao na visini. 21. Priznaj da je [ovek] jedne prirode sa tobom i da imate zajedniku sutinu, te se nemoj odricati srodstva sa njim usled nadmenosti. 22. On je unien, a ti se prevaznosi. Meutim, Sazdatelj vas je obojicu stvorio. 23. Nemoj prenebregavati smirenog. On stoji tvre od tebe: hodi po zemlji i ne pada lako. A kada visoki padne, razbie se. 24. Gordi monah je drvo bez korena koje ne moe da izdri udar vetra. Nenadmena, pak, misao jeste ograeni grad. Onaj ko u njemu prebiva, ostaje bezbedan. 25. Vetar visoko podie travicu, a gordost se uznosi nailaskom bezumlja. 26. Mehur koji se raspuhne iezava. Tako i spomen gordoga nestaje. 27. Re smirenoga je melem za duu, a re gordoga je ispunjena nadmenou. 28. Molitva smirenog umilostivljuje Boga, a iskanje gordoga ga skorbi. 29. Smirenoumlje je venac doma. Ko ue pod njega, ostaje bezbedan. 30. Imae veliku potrebu za ogradom kada se bude popeo na visinu vrlina. Ako padne onaj ko stoji na podu, brzo e ustati. Onaj, pak, ko padne sa visine dolazi u opasnost da pogine. 31. Dragom kamenu prilii zlatni okov, a smirenje oveka blista mnogim vrlinama.
139

32. Nemoj da zaboravlja svoj pad, ak i kad se pokaje. Seaj se greha svog sa plaem da bi se smirio i da bi, smirivi se, odsekao gordost. 33. Nemoj na pale gledati sa oholom pomilju koja te nadima i ini sudijom, ve pazi na sebe sa trezvoumnom pomilju, koja ispituje i ocenjuje tvoja dela. 34. Padajui uzdii i napredujui - nemoj da se nadima. Ne veliaj se time to si besprekoran da se, umesto u velelepnost, ne obue u sramotu. 35. Razgovarajui o smirenju, neko od iskusnih je ispriao: "Veoma iskusnog oca je po obrazu udario avoimani koji je imao silan napad bezumlja. Odmah se okrenuvi, otac mu je predloio i drugi obraz sa spremnou da primi udarac. Poraen smirenjem kao munjom, demon je povikao i odmah izaao iz sazdanja Boijeg". 36. Kao to onaj ko se sputa u dubinu zemlje iskopava zlato, tako i oni koji se sputaju do zlatolikog smirenja iznose vrline. 37. Sveti Pavle zapoveda da se zaboravlja ono to je iza nas, a da se stremi za onim to je pred nama (Fil.3,13). Ko je tako raspoloen nee se toliko prevaznositi svojim uspesima koliko e se smiravati onim to jo nije ostvareno, prilaui staranje da dovri nezavreno i ne okreui se onome to je ve zavreno. Jer, ono to je zavreno esto nadima lakomislene do nerazumnosti, dok ono to jo iziskuje delanje misao smirava neizvesnou da li e biti dovedeno do kraja, izazivajui i skrob pre nego to se ostvari. Opominjui one koji su doli do visine vrlina od pada u samomnjenje, Gospod govori: Tako i vi kad izvrite sve to vam je zapoveeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uinili to smo bili duni uiniti (Lk.17,10). On ne zabranjuje da se radujemo ispunjenju dunosti, ali ne dozvoljava da o sebi mislimo visoko. Jer, nije prinesen dobrovoljni dar, nego je oduen dug. 38. Gordost nadima misli do oholosti, ui da se prenebregava svaki ovek, da se sa prezirom gleda onaj koji je iste prirode sa nama, da se smatra neim nitavnim, do bezumlja dovodi visokoparnu pomisao, navodi na matarenje o jednakosti sa Bogom, ne priznaje promisao i staranje Sveblagog Boga, smatra da sve milosti koje uiva prima kao dug za svoja dela, nee da vidi Boije sadejstvo u onome to ini i uspeva, sebe smatra dovoljnom za svako dobro delo, po samoumiljenosti misli da ima snage za sve, iako je krajnje nemona. Ona je vodeni mehur, naduven sujetnim mnjenjem o samom sebi, koji se, im se u njega dune, pretvara u nita.

PREPODOBNI NIL SINAJSKI ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG III POUNA POGLAVLjA 1. Imaj strah Boiji i ljubav prema Bogu i sa svima postupaj sa istim svedoanstvom savesti. 2. Veruj da sam Bog stoji pred tobom pri svim delima koje svakodnevno preduzima. 3. Bei od pohvala, ali se stidi i prekora.
140

4. Raduj se kada ini vrlinu, ali se ne prevaznosi da ne bi doiveo brodolom u pristanitu. 5. to vie uspeva u delima zakona, to se smatraj udaljenijim od savrenstva. 6. Kraj svakog dela ispituj pre njegovog poetka. 7. Nou i danju gledaj na svoj zadnji dan, pa te nikakva ljubav prema sadanjem ivotu nee privezati za zemlju. 8. Nemoj se vezivati za onoga koga se, kako vidi, gnuaju dobri. 9. Bilo ta da radi, ili govori, ili razmilja, staraj se da nikome ne bude od tete. 10. Nemoj se veseliti cveu ivota. Jer, to je cvet trave: im ga se dotakne - vene. 11. U nevoljama blagodari, pa e breme tvojih grehova postati lake. 12. U iskuenjima budi tvrd. Jer, oni su mnoge velike izobliili (u mekoi i nepanji). 13. Nemoj odricati Boije dugotrpljenje, budui da je ono opte lekarstvo. 14. Omrzi nered ivota (ljudskog), ali ne okrivljuj Boga zbog njega. 15. Pazimo na sebe, pa neemo osuivati druge. Jer, i u nama samima je mnogo toga zbog ega osuujemo druge. 16. Molitveni Psalam neka uvek bude u tvojim ustima. Jer, i samo proiznoenje imena Boijeg progoni demone. 17. Neka naa molitva bude trezvena kako od Boga ne bismo traili ono to mu nije ugodno. 18. Svagda se seaj Boga, pa e tvoj um postati nebo. 19. Obuzdavaj oko. Jer, ukoliko ne pazi na njega, ono e lutati tamo-amo. 20. uvaj jezik jer on esto iznosi nadolje ono to je bolje da se sakrije. 21. Oplemenjuj um pouavanjem u zakonu. Jer, neprestano pouavanje u njemu iskorenjuje rave pomisli. 22. Sakrivaj vrline, ali se potrudi da ima mnoge svedoke svog ivota. 23. Omrzi nasladu tela zato to ona zajedno sa telom prlja i duu. 24. Pruaj telu samo ono to mu je potrebno, a ne ono to ono eli iz pohote. 25. Nemoj voleti da ivi u zadovoljstvima. Jer, to priziva na sadanji ivot, to stvara neprijateljstvo prema Bogu. 26. Udaljuj se od itejskih radosti zato to se zbog njih spotiu i padaju oni koji hode (putem ivota). 27. Ako ima bogatstvo - deli ga, a ako nema - nemoj ga ni sticati. 28. Post smatraj orujem, molitve ogradom, a suze - kupelju. 29. Ma u emu da si sagreio, o svemu se priseaj sa stenjanjem. Jer, od toga u duu dolazi postojano umilenje. 30. Tei siromane jer oni ine da je Sudija milostiv prema nama. 31. Postani sauesnik nevolja svetih, jer se preko njih opti sa Bogom. 32. U crkvu ulazi kao na nebo. U njoj nemoj govoriti niti pomiljati ni o emu zemaljskom. 33. Smatraj neophodnim da se ima dovoljno onoga to je potrebno za ivot. Meutim, brigu o tome prepusti Bogu. 34. Iznuravaj telo dobrim trudovima, ali se postaraj da ne padne potpuno.
141

35. Vino pij to manje. Ono postaje utoliko blagotvornije, ukoliko se manje pije. 36. Ukrouj gnev zato to, izlazei iz mere, on postaje otac besnila. 37. U bolestima se, pre lekara i lekarstava, koristi molitvom. 38. Potuj sve svetenike, a pritii ka dobrim. 39. Ljubi domove Boije, ali i sebe pripremaj za dom Boiji. 40. Idi ee u crkvu. Ona nas izbavlja od bura i spoljanjih uznemirenja. 41. Na zemlji je sve privremeno. Nemoj da se ali ako neto takvo bude oduzeto od tebe. 42. Kada na tebe naie pomisao sladostraa, suprotstavi joj stid od ljudi i oaloenje Boga. 43. Ograuj sluh i oi zato to kroz njih ulaze sve strele neprijateljske. 44. Kada se moli, misao uzvodi ka Bogu. I ako se ona, rasejavi se, spusti dole, ti je ponovo podigni. 45. Um ne prestaje da raa pomisli. Ti, pak, izgoni rave, a neguj dobre. 46. Raduj se smirenju zato to je visina koja se raa iz njega velika i ne moe da padne. 47. Podvizavaj se koliko je potrebno da bi podavio telesne pokrete. A ako iznemogne, popusti telu ne radi naslade, nego radi zdravlja. 48. Rave pomisli odgoni drugim - dobrim. 49. Pomiljaj o lepoti nebeskih dobara i u tebe nee ui nikakva pristrasnost prema zemlji i zemaljskim nasladama. 50. Veruj da su rave pomisli avolje seme. Zbog toga e se one prekratiti, a seja posramiti. 51. Najvie pazi na sluh jer on duu ini rasejanom i nemarnom. Nemarna, pak, dua lako sa sebe svrgava uzdu zakona. 52. Duu treba podeliti na dela i molitvu (tj. da bude as zaposlena, as na molitvi). Tada avo nee nai mnogo prilaza ka nama. 53. Ako prui ruku na posao, neka ti jezik peva, a um se moli. Jer, Bog oekuje da ga se svagda seamo. 54. Molitvom osenjuj svako svoje delo, a naroito ono u vezi sa kojim tvoja pomisao susree sumnju. 55. Ako hoe da dela tvojih ruku budu Boanstvena, a ne zemljana, neka ono to stekne sa njima bude dostupno potrebitima. 56. Raduj se poseti svetih jer se preko njih javlja Bog. 57. Istinski svete raspoznaj po delima, zato to se svako delo poznaje po plodovima. 58. Postaraj se da uvek stekne neku korist kad vidi svete. Posmatraj njihov pogled i dranje zato to e i od toga stei korist. 59. Podvizavaj se da u srcu ima nezlobivost, a u telu istotu, jer e i jedno i drugo od tebe nainiti hram Boiji. 60. uvaj svoj hram kao hram Onoga koji te je sazdao, koji e ti suditi i koji sve ustrojava da ti, koji si Njegov obraz, bude ist.
142

61. Razgovori sa svetskim ljudima odvajaju misao od Boga. Stoga sam nemoj razgovarati sa njima, pa i druge udaljuj od toga. 62. Kada te prekorevaju, gledaj da nisi uinio neto to je dostojno prekora. Ako nisi uinio tako neto, smatraj da je prekor dim koji brzo iezava. 63. Bez skruenog srca nije mogue da se oslobodimo strasti. Srce se privodi skruenosti trojakim uzdranjem: od sna, od hrane i od telesnog pokoja. 64. Ako si uvreen, pribegni trpljenju, pa e teta prei na uvredioca. 65. Kada vidi bogatstvo, ili slavu, ili svetsku vlast pomisli na nestalnost, te e izbei mamac. 66. Trpi nevolje zato to se u njima, kao rue u trnju, raaju i sazrevaju vrline. 67. Nemoj nita smatrati ravnim po dostojanstvu sa vrlinom, zato to je ona lik Boiji. Stoga je ona nepromenjiva, kao i On. 68. Plai zbog grenika kome je sve potaman zato to ma pravosua visi nad njim. 69. Lenjost smatraj majkom zla. Jer, ona rastura dobra koja ima, i ne dozvoljava da stekne ona koja nema. 70. Kada se onaj ko ini zlo ne stidi, rana postaje duboka i pad stremi ka oajanju. 71. Svaki put kada te uhvati malodunost pomisli na dobra koja su pripremljena vernima, te e te duhovni plod (veselost) brzo posetiti. 72. Svako treba da se pred svima smirava. Jer, smiravati se samo pred nekima znai imati lano smirenje. 73. Nita ne pretpostavljaj ljubavi prema blinjem, izuzev kad se zbog nje prezire ljubav prema Bogu. 74. Ne vezuj se ni za koga, niti imaj pristrasnost prema bilo kome mimo zakona Boijeg. Jer, ko bilo koga pretpostavi Bogu, ini da je Bog manje dostojan od njega. 75. Nemoj tititi zle zato to bi ih time podsticao na zlo i sebe oskrnavio, sauestvujui u njihovim delima. 76. Urazumi onoga koji grei i ne osuuj onoga koji pada. Jer, drugo delo prilii zloreivom, a prvo onome koji eli da ispravi. 77. Staraj se da uvek slua i govori o delima svetih. Jer, to pobuuje duu na dobru revnost. 78. Srce svakog od nas je domaa crkva. Stoga u njoj treba da vrimo i crkvene slube. 79. Ako se u crkvi vri sluba, idi na nju, a ako se ne vri, proitaj apostolsku blagovest i idi (na svoj posao). 80. O slavi vrline sudi na osnovu svetih, zato to njihova slava i po smrti ostaje besmrtna. 81. Zlo e omrzeti kada se ubedi da se radi o demonskom mau koji seva na nas. 82. Ukoliko urazumljuje paloga, svoje rei rastvaraj saoseanjem. Tada e se i njegove ui smekati i srce prosvetiti. 83. Govorei sa svetima, raspituj se o duhovnom. A kada ne govori sa svetima, ne govori o tome. 84. Svagda se uri da vri dobra dela da ne bi, ostavivi ih, odavde otiao sa nezavrenim [poslom].
143

85. Tako tgrite da... dobijete (1.Kor.9,24), tj. bez zaustavljanja. Jer, za vrlinom treba da trimo sve dok ne siemo sa poprita ivota. 86. Nemoj biti slabo briljiv za vrenje zapovesti zato to se kod takvih uzalud trud dodaje na trud. 87. Vebaj se u trpljenju i pre nego to zatreba kako bi u vreme nevolje imao spremno oruje. 88. Bori se sa zlim pomislima i govori im ono to se govori u zakonu (tj. u Rei Boijoj). 89. Sa velikim staranjem odvajaj oko od ovoga ivota, zato to njegov zli dim ini da se dua smuti. 90. Ako je tobom ovladala neka rava navika, odsecaj je po malo, pa e to trnje iz due iupati bez veeg truda. 91. istog Boga ljubi isto. Sve smatraj niim od Njega koji je nad svime. 92. Ako eli da bude hram Boiji, prinosi Bogu neprestanu molitvu kao trajnu rtvu. 93. Onoga ko ivi nemarno nemoj uzimati za savetnika. Jer, volei ravo, on ne moe savetovati dobro koje ne voli. 94. Uzdravaj se od svega trulenog i svaki dan se prieuj tajanstvenom veerom. Na taj nain e Hristovo telo biti nae. 95. Nemoj roptati ako te bilo ime Bog kanjava. Jer, On kanjava kao Otac. Osim toga, Njemu smo, kao Dobrotvoru, duni zahvalnost. 96. Raduj se kada pretrpi beae. Jer, imae veliku nagradu ako je ono neopravdano. Ako je, pak, opravdano ti e se, zbog ucelomudrenja njime izbaviti od bia kazne. 97. ivotne nevolje i radosti su sline senci i toku. Jer, one nemaju postojanost, slino senci, i okreu se, kao toak. 98. Staraj se da svagda napreduje po Bogu. Jer, onaj ko dodaje malo na malo, za kratko vreme e sabrati dobro bogatstvo koje svi itu. 99. Ako eli da izbegne bolno muenje nemoj nikoga zlosloviti, budui da se time ogoruje Boanstvo. 100. Ako eli da od svoga doma udalji svaki bi kazne, nemoj zlosloviti oveka koji ima istu prirodu sa tobom. Jer, Onaj ko ga je sazdao se pravedno zbog toga ljuti. 101. Ako hoe da bude iznad svakog greha nemoj se raspitivati o tuim gresima. Jer, i u tebi je mnogo toga zbog ega okrivljuje drugog. 102. ovee, bei od gordosti ak i ako si bogat, da ne bi imao Boga za protivnika. 103. Zavoli smirenoumlje ak i ako si veliki, da bi bio uznesen u Dan suda. 104. Nemoj se podsmevati oveku pa itavog ivota nee pretrpeti podsmeh. 105. Kada si u crkvi, nemoj lutati umom. Jer, oni koji su pred Carem ne predaju se smehu niti se rasejavaju. 106. Vrlo dobro zapamti to ti je reeno i to e te uiniti slavnim po ivotu. 107. Revnuj za asni ivot da bi imao smelosti da ispravlja one koji gree. 108. Obuzdavaj drskost i nikog ne omalovaavaj da ne bi bio osuen kao visokouman.
144

109. Nemoj se smejati padu drugoga da ne bi bio ismejan od koga ne eli. 110. Sauvaj ove pouke pa e stei venac slave. 111. Ispunjavaj te zapovesti i one e te uiniti slavnim pred ljudima i milim Bogu. Jer, time se ugaa Bogu i takvim napretkom mu se istinski slui. 112. Staraj se da uvek napreduje u dobrim delima. 113. Vojnik se nee proslaviti ukoliko najpre ne bude obuen dugotrajnim vebama, ispitan u trudu i bitkama, i ukoliko na opitu ne pokae da odnosi pobedu nad neprijateljima. 114. Utoliko pre se niko nee udostojiti da od nebeskog istinskog Cara primi nebeske darove Svetoga Duha ukoliko se prethodno ne bude vebao u izuavanju svetih zapovesti, ime tek prima nebesko orue same blagodati kojim stupa u borbu sa duhovima zlobe. 115. Koliko [ovek] uspeva u duhovnom podvigu, toliko ushodi na visinu tajni Duha i sakrivenih riznica premudrosti. 116. Koliko se [ovek] bogati blagodau, toliko, uz pomo Vladike, napreduje u poznanju zamisli zlobe. Njemu slava i mo u vekove! Amin.

1. Poetak spasenja je - osuivanje samog sebe. 2. Bolje je baciti kamen na [oveka], negoli re. 3. Budi prema svima onakav kakvima bi eleo druge prema sebi. 4. Pravdu pre projavljuj delom, negoli reju. 5. Blagoastiv nije onaj koji je mnogima ukazao milost, nego onaj koji nikoga nije uvredio. 6. Bolje je spavati na zemlji na liu od drvea sa smelou (tj. spokojnom saveu), negoli bez nje na zlatnoj postelji. 7. Sladak je onaj prijatelj koji hrani duu. 8. Pevaj Bogu reima, a poklonjenje mu uznosi delima. Milju, pak, i srcem budi pred Njim poboan. 9. Jereja ine razumnost, dobar ivot i blagorodstvo. 10. Najgore delo je ulagivati se svemu sramnom. 11. Reima ui vrlinu, a propovedaj o njoj delom. 12. Nemoj smatrati da je prekrasno delo posedovanje vrline, ve - njeno posedovanje na pravi nain. 13. Potujui zakon ti e i iveti po zakonu. 14. Stranac je onaj kome je tue sve svetsko. 15. Bogatom ne laskaj, ali ga nemoj ni razdraivati. 16. Telo ukrepljuje vino, a duu - Re Boija. 17. Upotrebljavaj zdrava, a ne slatka jela. 18. elei da ugodi gomili, postae kao gomila. 19. Iznad svega umrtvljuj svoje telo. 20. Trudoljubiv je onaj ko nema suvinog vremena.
145

21. Hulu na Boga izvre neoprostivi greh. 22. Od uiju i jezika [dolazi] velika nevolja.

PREPODOBNI NIL SINAJSKI ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG IV MISLI KOJE OVEKA ODVAJAJU OD TRULENOG I PRIVODE NETRULENOM 1. Put ka vrlini je bekstvo od sveta: dobri i kratki put. 2. Onaj koji eli netruleno ne treba ni u ta da rauna truleno. 3. Ukoliko eli istinski ivot, uvek oekuj ljudsku smrt. 4. Omrzni sadanji ivot, budui da vidi kako se neuredno okree njegov toak. 5. Nemoj eleti dobra ija je upotreba prolazna i koja se mogu izgubiti. 6. Smej se nad onima kojima sve [ovovekovno] uspeva, i saaljevaj one koji su u svemu neuspeni: jedno vodi ka nagradi, a drugo ka mudroljublju. 7. Podvizavaj se u trpljenju koje su, kao to znamo, pokazali muenici. Jer, da bismo (odgovorili zahtevima savesti) i od nas se oekuje muenitvo savesti. 8. Svemu pretpostavljaj duu, pa e putem vrline potei bez truda. Jer, sve je truleno, a dua je netrulena. Trulenom treba pretpostaviti netruleno. 9. Budi spreman na nevolje i obree veliku korist. 10. Od Boga ne iti prijatnog, nego samo korisnog. Jer, Bog prvo ne daje, ma koliko ga traio. A, ukoliko ga nekako i dobije, brzo e propasti. 11. Ne vreaj siromatvo, budui da ono borca na popritu zakona ini nerasejanim. 12. Ne varaj se bogatstvom. Jer, brige o njemu najee odvajaju oveka od Boga i [Njegove] volje. 13. Blizu je kraj. Pripremi se, lenjive, za bievanje. 14. Blizu je etva. Oistimo od trnja njivu due. 15. Nita nije sakriveno od Sudije. Uzalud pokuavamo da se sakrijemo greei. 16. Vie se stidi od anela (kojih je mnogo oko nas), negoli ljudi. Udaljuj se od svakog sramnog dela. 17. Zabrinuto pomiljaj na vagu Sudije, te e iz dela svog ivota izbaciti sve to ne moe da izdri pravu meru (tj. ono to e se, usled primese tuih raspoloenja, pokazati lanim, kao to se, npr. pokazuje lanom zlatna moneta koja, zbog primese drugih elemenata, ne pokazuje svoju normalnu teinu). 18. Smatraj gubitkom svaku besposlicu i pokoj, te uri da uini bilo ta od onoga to e se traiti od nas. 19. Svagda pomiljaj o nepostojanosti sadanjeg ivota, te nita u njemu nee biti u stanju da te raseje. 20. Neka te ne naslauju zemaljske, privremene radosti. Jer, one su udica koja tvoju duu, kao ribu, primamljuju i love.
146

21. Stoj protiv iskuenja, pokazujui potrebnu hrabrost. 22. Nikada nemoj prezreti siromaha koji proliva suze, da ni tvoje molitve ne bi bile prezrene. 23. Mudroljublje je najbolje imanje koje ljudi mogu stei. Meutim, budui jedinstveno, i ono hoe da prebiva jedino sa onim ko ga je stekao. 24. Vrlina je - hiton Boiji. Trudi se da ga tka, te e oblaiti Onoga koji odeva svu tvar. 25. Prizemne [stvari] otimaju lopovi. ini nebesko koje je nedostupno za prste grabljivaca. 26. Treba da odbijamo utehe, budui da nas navode na dela zbog kojih se, po otrenjenju, obino stenje. 27. Plotoljubivih pomisli treba da se gnuamo zato to kvare telo i oskrnavljuju duu. 28. Ni zemaljska dobra se ne stiu bez truda. Zato bismo, onda, zbog napora izbegavali nebeska dobra? 29. Hoe li da ini vrlinu i da ne osea napor? Dri u misli da je trud privremen, a nagrada vena. 30. Trebalo bi da svi koji istrajavaju u nepotrebnim slastima pomisle o kratkotrajnosti naslade i o dugotrajnosti kazne za njih. 31. Sve smatraj trulenim, a jedino vrlinu - netrulenom. 32. Prenebregavaj sve to oveka ini slinim skotu, i ini samo ono to te moe uiniti nebeskim. 33. Trudi se oko vrline zato to ona Adama, kroz mudroljublje, pokazuje bogom. 34. Da li uzdrava stomak? Meutim, uzdravaj i jezik, da ne bi bio rob jednog, a beskoristan slobodnjak drugog. 35. Ljubi Boga i prema svojima nemoj biti privreniji nego prema Njemu, kako se, po Njegovoj rei, ne bi pokazao nedostojnim Njega, premda i ne bi eleo da se to desi. 36. Strpljivo podnosi nevolje zato to se u njima krije venac za borce. 37. Blaeno je - trpeti zlo, a initi ga - jadno. Jer, onaj ko trpi jeste naslednik Hristov, a ko ga ini - sunaslednik avola. 38. Dobar je hleb posta zato to u njemu nema kvasca slastoljublja. 39. Svet je rtvenik molitve zato ta nam privlai Svetoga nad svetima. 40. Nemoj pravednost smatrati dodatkom vrline, zato to je bez nje svako delo neisto. 41. Ako seje meu nite, sej svoje, zato to je tue gore od pelena. 42. Milostiv [ovek] je slep ukoliko je nepravedan, budui da obrauje polje sa koga ne moe da sabere etvu. 43. Svagda oekuj smrt, ali se nemoj bojati: i jedno i drugo su crte mudroljublja. 44. Nosi obraz vrline, ali ne stoga da bi obmanuo, nego da bi doneo korist onima koji te vide. 45. O dobru treba da govori i onaj koji ne ini dobro kako bi, postidevi se svojih rei, i sam poeo da ga tvori.
147

46. Ako istinski eli nebo onda sa zemljom nema nita [zajedniko]. Jer, ona nee dozvoliti da se uznese ka njemu. 47. Nemoj eleti da se obogati radi ljubavi prema siromasima. Jer, Bog je pravedniku naredio da daje milostinju od onoga to ima (Lk.11,41). 48. Ako aa studene vode opravdava milosrdnog, kakva tek nagrada oekuje onoga koji je sve dao siromanima? 49. istota i saoseajnost su majke vrlina. Stoga bez njih nije mogue vojevati za Hrista. 50. Nemoj zanemarivati saoseajnost zato to je ona blagog Vladiku svela sa neba. 51. Nemoj prenebregavati istotu zato to je njome ona koja je postala orue Ovaploenja (Presveta Djeva) ljudima darovala Boga koji se radi nas ovaplotio. 52. Ne govori: "Osvetiu se neprijatelju", zato to na nebu imamo pravednog Sudiju. 53. Nemoj eleti ni da ivi u utehama, ni da si bogat, ni da te slave. Jer, to je itejska trulenost, a mi smo sazdani za netrulenost. 54. Nemoj plakati nad umrlim, budui da je to zajedniki put. I blaen je onaj ko taj kraj dostigne (bez prekora). 55. Plai zbog grenika, a ne zbog siromanoga. Jer, drugome se priprema venac, a prvome - muka. 56. Smej se nad tokom ivota koji se neuredno vrti. Meutim, uvaj se bezdana u koji on svrgava one koji zaspu na njemu. 57. Sa Bogom besedi mnogo, a sa ljudima malo. Pouavajui se u zakonu, postii e i jedno i drugo. 58. Suze za vreme molitve su za duu - blagotvorna kupelj. Ipak, posle molitve se seaj zbog ega si plakao. 59. Nemoj ublaavati silne ovog sveta, zato to e silni biti silno ispitivani (Prem.6,6). Prema njima e i Sudija biti stroiji. 60. Adamu je naloeno da se trudi (i to bez nagrade), a mi, trudei se u zakonu, stiemo nagradu. 61. Naslednicima Eve svakako pripada skorb. Meutim, ukoliko budemo sa blagodarnou podnosili skorbi, kletva e se preokrenuti u blagoslov. 62. Neka ti u tvojim delima savest bude svetilnik. Jer, ona pokazuje koja su od njih dobra, a koja rava. 63. Osudimo sebe, pa emo umilostiviti Sudiju. Jer, On se, kao blag, raduje kada vidi da grenik rastae svoje breme. 64. Ako smo uinili neto neisto, omijmo se pokajanjem. Jer, mi smo duni da obraz Boiji predstavimo istim. 65. Izleimo duevne rane pre nego to se one obnae, kako bismo tim izleenjem odvratili bieve kazne. 66. Kao to vezani ne moe lako da hoda, tako ni oni koji su se spleli u itejske [stvari] ne mogu da isto prohode put vrlina. 67. Treba mrzeti greh. Tako e i onaj ko upadne u njega skorije izai iz njegovih mrea.
148

68. Ko ne mrzi greh, bie pribrojan grenicima, ak i ako ga ne ini. 69. Stenji zbog blinjeg koji grei da bi zastenjao i zbog sebe. Jer, svi smo mi dunici zbog greha. 70. Palome prijatelju napominji o Sudiji, pa e i svoju grehovnu ranu pomazati. Jer, takav savet jeste opte lekarstvo. 71. Nameravajui da neto kae ili uini imaj u vidu i odgovor koji e se uskoro zahtevati od tebe, pa e se ucelomudriti pod dejstvom straha. 72. Boj se kazne za greh i strepi pri pomisli na stid zbog njega, zato to je njihova teina bezmerna. 73. I lepota i mnotvo buduih dobara su bezgranini, a sadanja su - senka, dim i vodeni mehur. 74. Nemoj sejati zlo zato to je setva blizu i to onoga koji neguje trnje oekuje oganj. 75. Licemeri, gramljivci i slastoljupci su rue ovoga sveta. Meutim, saekaj malo pa e (umesto rua) videti izgaenu travu. 76. Svako ravo delo daje oruje avolu protiv nas. Naoruan njime, on se estoko odnosi prema onima koji su ga naoruali. 77. Hoe li da neprijatelja dovede do iscrpljenosti? Odseci greh, pa e moi da mu se ruga kao oerupanom vrapcu. 78. Teko neastivome! Jer, dok se svi prosveuju, on se pokriva mrakom. 79. Teko bogohulniku! Njemu e se vezati jezik pred licem Sudije, te on nee moi nita da kae u svoje opravdanje. 80. Teko bezakoniku zato to e poi strogome Sudiji i pravednome Zakonodavcu. 81. Teko gramljivome, zato to e bogatstvo pobei od njega, a on - stei oganj. 82. Teko lenjivome! On e traiti vreme koje je zlo protraio. 83. Teko nadmenome! Kada legne u grob, saznae ko je. 84. Teko bludniku koji je oskrnavio branu rizu! On e sa stidom biti izbaen iz carske lonice. 85. Teko bundiji i pijancu! Oni e se ubrojati u ubice i biti kanjen sa preljuboincima. 86. Teko onome ko se predaje utehama u ovo kratko vreme! On se goji kao tele koje je namenjeno za klanje. 87. Blaen je onaj ko ide tesnim putem! On e na nebo uzii sa vencem. 88. Blaen je onaj ko satire grehe, jer pred njim drhte demoni. 89. Blaen je onaj ko je ist u dui i nelicemeran u vrlini. Jer, on e suditi svetu, i njemu se nee suditi sa svetom. 90. Blaen je onaj ko je neuspavljiv u molitvama, itanju i dobroinstvu! Takav nee zaspati na smrt. 91. Blaen je onaj ko ima visok ivot i smirenu misao! On podraava Hrista i sa Hristom e zasesti. 92. Blaen je onaj kod koga zakon ne silazi sa jezika! Od njegovog boravita Bog nikada nee odstupiti. 93. Blaen je onaj koji mnogima ini dobro! On e na sudu nai mnoge zatitnike.
149

94. Blaen je onaj ija vrlina nije lana. Jer, lopata Sudije e bez greke sve razvejati. 95. Blaen je onaj ko svoja dela ukraava pre pojave ognja kojim e sve biti isprobano. 96. Blaen je onaj ko uri ka buduem ivotu, zato to sadanje isputa miris trulenosti i vue ka smrti. 97. Blaen je onaj ko rasipa sabrano zlo i koji e ist stati pred istog Sudiju. 98. Zaglavlje ovog slova jeste: Duo, nemoj biti nemarna! Jer, kroz kratko vreme e stati pred vagu Stranog suda Hrista Boga naeg.

PREPODOBNI NIL SINAJSKI ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG V MISLI SLINE PRETHODNIM, IZVUENE IZ DRUGIH DELA PREPODOBNOG NILA 1. Hrabrost vrlina je pohvalna i u vreme mira, ali je jo vie za pohvalu u vreme borbe. 2. Vrlina se javlja ne samo na delu, nego i u nevoljama koje joj se suprotstavljaju. 3. Bestrasan je onaj ko je odneo pobedu, podnosei stradanja u mnogim borbama. Ko, pak, govori da je stekao vrlinu bez borbe, jo je strastan. 4. Srce u kome nema borbe ostaje bez mogunosti da pokae vrlinu. Jer, vrlina je dobila ime od vrlinskih podviga koji se delom projavljuju u borbi. 5. Odluno odbijajmo da se naslaujemo pomislima i obraajmo se na njih sa gnevom kako, inae, ne bismo postali saoseajni i ka predmetima [koje predstavljaju]. 6. Dua oveka koji ne ivi u bezmolviju vodi borbu sa utiscima ula, a ljubitelj bezmolvija, koji uva ula, vodi borbu sa pomislima. 7. Oni koji su od blagodati primili silu za podvinike napore neka se uvaju od misli da je imaju po prirodi. Vinovnik svega dobrog u nama jeste Onaj koji je dao re o zapovestima, kao to je vinovnik svega ravog lukavi podmeta prelesti. Stoga, ma kakvo dobro uinio, prinesi blagodarnost Vinovniku dobra. Zlo, pak, koje ti dosauje prizivima, pripisuj rodonaelniku svega ravog. 8. Na kraju svakog truda (tekoe, skorbi) prinesi blagodarnost Bogu Dobroinitelju kako bi tvojim iskrenim blagodarenjem bila posramljena zloba neprijatelja. Onaj ko delu pripoji blagodarnost imae nekradivu skrivnicu srca, sazidavi protiv greha dvostruki zid sa pukarnicama. 9. Dostojan je pohvale ovek koji je sa delatnim ivotom spojio umni, kako bi dua, oroavana iz oba istonika, obilnije raala vrline. Jer, umozrenje okriljuje umnu sutinu ka sagledavanju savrenih stvari, a vrlina umrtvljuje udove ... koji su na zemlji: blud, neistotu, strast, zlu pohotu (Kol.3,5). Stoga, onaj ko se opae sa oklopom delanja i umozrenja ve uspeno nastupa na demonsko lukavstvo.

150

10. Demoni sa duom ratuju pomislima. Njima se, pak, suprotstavlja trpljenje, koje oni oseaju vrlo snano. Videi tog monog predvodnika bitke, oni ve sa straljivou stupaju u borbu. 11. Ako hoe uspeno da vodi borbu sa vojskom demona vrata svoje due (ula) zatvaraj usamljenikim bezmolvijem i svoje uvo okrei ka otakim reima. Tada e ih, nauivi se da lake prepoznaje trnje pomisli, spaljivati gnevom i odbijanjem. 12. Pazei na savete otaca, nemoj biti sudija njihovih dela, ve shvataj i izuavaj njihove izreke. 13. Neprijatelji imaju obiaj da panju onoga ko pita skreu na dela onoga koji savetuje kako bi ga, nainivi ga strogim sudijom, liili korisnog saveta. 14. Nemoj odbacivati savet koji ti se nudi, ak i ako ti je ve poznat. 15. Ko ne slua otaku zapovest, presluae i zapovest zakona. 16. O uspesima otaca nemoj razgovarati samo radi svog zadovoljstva, ve se potrudi da i sam poe njihovim stopama. 17. Onaj ko se marljivo stara da pozna kome se podvigu koja pomisao suprotstavlja postae iskusan u borbi sa neprijateljskom preleu. 18. Znaj da se na mesto podviga koji nedostaje u celini tvojih trudova potkrala pomisao koja ga je potkrala i koja mu se obino protivi. 19. Sa blagorazumnou se u svojim podvinikim naporima seaj da uva srce kako te zaborav na staranje o dobrim stvarima ne bi predao u ropstvo pomislima. Jer, zaborav na ropstvo se dogovara sa zlobom (neprijateljem) da lopovski ue u um i opustoi ga kako hoe im ga on pokrade. 20. [Deava se] da jedan voli da slua kako drugi ogovara nekog treeg. Tada obojica slue kao orua dva duha koji potpomau jedan drugog. Jer, sluanje uvreda raspaljuje ogovaranje, a ogovaranje izaziva sluanje zla. Oni, na pogibao svog srca, vole jedan drugog. 21. Zatvaraj sluh svoj pred osuivanjima da ne bi dvojako greio: i time to se navikava na pogubnu strast, i time to druge ne opominje zbog brbljivosti. 22. Onaj ko voli da se podsmehuje razbojniki potkrada duu boljih (od sebe), klevetama prokopavajui slabi sluh. 23. Onaj ko bei od jezika koji zloslovi blinjega, progoni i svoje sopstveno ogovaranje. 24. Onaj ko sa zadovoljstvom slua klevetnika uima usisava otrov zveri. 25. Neka tvoje uvo ne okua od tog otrova da i ti drugome ne bi prineo takvu splainu. 26. Ne optereuj svoj sluh osuivanjem da ne bi, prodavi se toj strasti, postao rob mnogih strasti. Jer, naavi u tebi mesto, jedna strast e u isto gnezdo uvesti i druge. Vladalaki um postaje rob mnogih strasti kada se spregne sa nekom strau i sasvim odbaci podvinike napore. 27. Ono to moe da izazove zavist marljivo sakrivaj od onoga koji moe da padne u zavist. 28. Ako se tvoj prijatelj, smatrajui dobru slavu tvojih dela za svoje ponienje, rani zaviu i ak umisli da je nekim prekorom pomrai, budi na oprezu da se i sam ne rani,
151

pustivi da se u tvoju duu ulije gorak otrov ogorenja. Jer, satana se ba o tome brine da njega raspali zaviu, a tebe izjede ogorenjem. 29. Bolje je da se smiri i da au takve uini veim od sebe (Rim.12,10), postaravi se da i trpezom ukroti njihov duh koji je postao zverolik zbog zavisti. 30. Jednog trpeljivog pustinoiteljnog starca neko je pokuavao da izvede iz pustinje zbog njegove duboke starosti. Meutim, starac mu je rekao: "Prestani da me prinuava na to stoga to za mene, zloinca, jo nije prestao rok izgnanstva". 31. Kada sam ga zamolio da mi kae pounu re, on je odgovorio: "Trudoljubivo najpre iti da se u tvoje srce ukoreni strah Boiji. Tada e ve u sebi uvek nai potrebnu re koja oveka ui razumu". 32. Upitan o sticanju straha, taj starac je rekao: "Ko briljivo pazi na seanje na smrt, bie rukovoen i ka strahu od suda". 33. Pobuivan strahom, bie svakodnevni sabesednik Boanstvenih Pisama. Kroz razgovor sa njima ti e isterati besedu za tuim pomislima. 34. Onaj ko iz Boanstvenih Pisama u srce sabira riznicu duhovnog poznanja bie u stanju da iz njega lako izagna pomisli. 35. Pri nonom itanju na bdenju, sluajui Boanstvena Pisma, nemojmo snom optereivati sluh, niti duu predavati u ropstvo pomislima. Naprotiv, aokom Pisma ranjavajmo srca kako bismo, doavi u skruenost, stekli revnost za spasenje i presekli neprijateljsku lenjost. 36. Onaj ko gori ljubavlju prema Bogu seanjem na nebesko iz misli izgoni svako ovekougaanje. 37. Svedoka tvojih dela, tj. svoju savest, nemoj slati pomisli koja prezire pad i koja o njemu govori slatkoreivo. 38. Telesne strasti nee ugasiti ukoliko svom telu ne prui lek podvinikih trudova. Ni duevne strasti nee ugasiti ukoliko prethodno svoje srce ne napuni plodovima ljubavi. 39. Telesne strasti svoj zaetak imaju u prirodnim potrebama tela. Protiv njih je neophodno uzdranje. Duevne, pak, strasti se raaju od duevnih potreba i protiv njih je neophodna molitva. 40. Ljubav je punota bestraa - potiranje strasti: ona donosi dugotrpeljivost, hladi gnev koji kipti, savetuje smirenje, smiruje gordost. 41. Ljubav u stvari nema nita osim Boga, budui da je Bog ljubav. 42. Strahom Boijim se obuci preko straha od venih muka, kako bi strahom od geenskog ognja u sebi zapalio neugasivi plamen (za delo bogougaanja) i bre se umudrio protiv zlobe pomisli. Jer, strah je poetak premudrosti. 43. Onoga koji iz iskustva objanjava varke pomisli nee svi poznati, ve samo oni koji su i sami iskusni. Jer, postoji samo jedan put (zajedniki za sve) za njihovo poznanje iskustvo. 44. kola opitnog poznanja jeste delatni ivot. Prihvativi ga marljivo, mi emo i sebe upoznati, i pomisli poeti da razlikujemo, i Boga poznati. 45. Neka dela budu sila kojom e umirivati svoje pomisli. Jer, delatnost je mudrija od poznanja i izgovaranja, kao to je i tea. Pri delatnosti rei sevaju kao munje, a bez dela one ne sevaju silom dejstvenosti.
152

46. Bodui duevno oko, pomisli nas oslepljuju kako bismo mi i najbolje zapovesti koristili na najgori nain. 47. Demoni se ljute na one (od bratije) koji se odlikuju povinovanjem svom avi i na njih krguu zubima, budui da su oni sa potinjavanjem spojili i bezbrino odricanje od sveta. 48. Kod onih koji su posluni svom ocu demoni na svaki nain pokuavaju da izazovu ogorenje prema njemu, pronalazei razne povode. U sluaju da ih pokrenu na gnev, oni u njima izazivaju i srditost, da bi, zatim, malo po malo, izrodili i mrnju prema njemu zbog toga to, navodno, nepravedno kanjava i to je licemer. Demoni to ine stoga da bi na razne naine pokolebali duu i oteli je iz otakog naruja. 49. Ponekad demoni veliaju podvinike napore u pomislima, a ponekad ih omalovaavaju kao nitavne kako bi negde poloili visokoumlje, a negde posejali oajanje. Oni veliaju napore onih koje ne mogu dovesti do lenjosti kako bi ih bacili u visokoumlje, a onima koji se ne saglaavaju sa visokoumljem nagovetavaju da su im podvizi nitavni, kako bi ih, dovevi ih do lenjosti, vrgli u oajanje. 50. Kada nam pomisli budu veliale nae podvinike napore, ponizimo svoju duu, odbacivi ih sa prezirom, a kada budu podcenjivale na trud kao nitavan pohvalimo koliko god moemo Hristovo milosre. 51. Po meri zlopaenja tela ispituj i svoju savest. Upoznavaj samog sebe pratei tajnu krau pomisli kako ne bi, ostajui neosetljiv prema tajnom potkradanju, doiveo pomraenje od misli da se vrline anju samo surovou ivota. 52. Kao to se zlato slabe kakvote proiava kada se stavi u topionicu, tako monah poetnik, pretapajui svoju narav u obitelji, postaje svetliji posredstvom iskustva trpljenja. Naredbama bratije on se vaspitava u posluanju, a kaznama onoga koji kanjava (ave ili starca) stie osnovu dugotrpljenja. Ukoliko on bude sa radou primao uvrede i ukoliko bude zavoleo smirenje u ponienjima, po meri sve vee sile koju mu daje blagodat poee da umnoava vrline, postavi vii od suprotnih strasti. 53. Um e osetiti spokojstvo kada, odsekavi uzroke strasti, stupi u sagledavanje. Do odsecanja strasti on e oseati i napor i opasnost, neutvrenom nogom stupajui u borbu sa suparnicima. 54. Starci veoma odobravaju otelnitvo koje biva u svoje vreme, tj. kada mu neko pristupa poto se usavrio u vrlinama u opteiu. Pa ipak, i ovek neka se u poetku ispita da li sa uspehom moe da ivi u otelnitvu. Ako, pak, nae da to nije u stanju usled nedostatka snage, neka se vrati u opteie kako se, inae, nemajui sile da odoli lukavim pomislima, ne bi liio uma. 55. Kao to udovici koja plae sinovi slue kao uteha, tako i podviniki napori koji rasejavaju pomisli oajanja, produbljuju verujue pokajanje, obznanjuju Hristovo milosre i izglauju uinjene grehe utehu predstavljaju paloj dui. 56. Kao to mladi pas pokuava da uzme hleb od deteta, tako lukava pomisao pokuava da srcu oduzme razum. Stoga nemojmo kao deca gledati na lukavstvo neprijateljskih sila kako im ne bismo predali duu na razgrabljenje. 57. Kao to svetlea skupina zvezda osvetljava nebo, tako i istina Boanstvenih rei prosveuje oveka i kao da u njega unosi svetiljku. Stoga svi nosimo jedan isti obraz istine, budui da Gospod jednomislene useljava u dom (Ps.67,7).
153

58. Kao to se sunce svetlozarnim luama osmehuje svoj zemlji, tako ljubav svetlozarnim delima pozdravlja svaku duu. Ukoliko je steknemo ugasiemo strasti i zasijaemo do nebesa. Ostvarie svaki trud im stekne svetu ljubav. A kad nje nema, izostaje svaki uspeh. Onda i gnev besni, i narav ogrubljuje, i uz trud se, zbog visokoumlja, prilepljuje tatina. 59. Najpre treba da se uhvatimo u kotac sa strastima i da sa velikim trezvoumljem predamo seanju ono to je bilo za vreme borbe. Zatim, po ispitanome na sebi, treba i drugima da saoptimo pravila borbe kako bi njihovu pobedu uinili lakom, ukazujui im unapred na nain kako da vode borbu. Poneki su u sebi i savladali strasti dugovremenim strogim ivotom ali ne znaju nain pobede stoga to su, kao u nonoj bitki, zanemarili da prate svoje dejstvovanje, usled ega njihov um nije poznao neprijateljsku podmuklost. 60. Onaj ko je okusio bezmolvije i ko je koliko toliko zapoeo da upranjava sagledavanje, nee se saglasiti da svoj um vee za brige o telesnom, niti da ga, odvojivi ga od duhovnog poznanja, obrati ka zemaljskim delima, budui da veim delom hodi po visinama. 61. Kada su strasti pokorene neprijatelji nas vie ne uznemiravaju i vie nema potrebe da se upotrebljava odbrambeno oruje. Tada se ve moe pristupiti negovanju i drugih dua. Meutim, dok jo vladaju strasti, i dok se borba sa mudrovanjem tela produuje, ne treba odvajati ruke od oruja, ve ga neprestano imati pod rukama, kako zlobni neprijatelji nae spokojstvo ne bi obratili u priliku za napad i kako nas ne bi zarobili bez prolivanja krvi. 62. Sveti Mojsije Izrailju daje savet da, po ulasku u obeanu zemlju i savlaivanju tamonjih naroda, pazi na sebe i da ne sleduje za njima poto ih savlada (Pon.Zak.12,30). Taj savet veoma prilii i onima koji, po odsecanju strasti, ne obraaju marljivu panju na svoje srce. Jer, u tom sluaju u njima poinju da, kao neki izdanci, niu likovi iz prolosti. Onaj ko im bude dao slobodu da esto zapadaju u vladalaki um, ne branei im ulaz, ponovo otkriva u sebi gnezdo za strasti iako ih je ve pobedio, pri emu njegov ivot opet dolazi u opasnost od borbe. Jer, strastima koje su ve ukroene je svojstveno da, slino volovima koji su priueni da jedu seno, usled nemarnosti ukrotitelja ponovo postanu divlje i da dospeju do zverske svireposti. 63. Neka je proklet onaj koji poloi idola u tajnosti (Pon.Zak.27,15). Nije jedno isto neto za svagda skriti u zemlju i poloiti u tajnosti. Ono to se sakrije u zemlju i vie se ne pojavljuje ulima sa vremenom se izglauje iz seanja. Poloeno, pak, u tajnosti se sakriva od drugih, ali ga onaj ko ga je poloio esto via i obnavlja seanje na njega. Takav idol koji se polae u tajnosti predstavlja svaka sramna pomisao koja se obrazuje u misli i ne izbacuje, ve tajno zadrava. Ko tako ini, podvrgava se kazni koja je propisana u zakonu, budui da je negovanje sramne pomisli isto to i poklonjenje idolu. 64. Ne treba da dozvolimo da srcu pristupaju predstave koje oteuju pomisao. Jer, srce koje padne u pomraenje neistim pomislima ve nasilno i protiv volje zapada u strasno delo. 65. Duh Sveti je napisao itija svetih kako bi svako koji provodi neki [podviniki] nain ivota istinskim primerima mogao da bude uzveden ka istini. 66. Oni koji su se tek nedavno oslobodili od svetskog metea treba da prebivaju u bezmolviju (unutar zidova obitelji ili doma) kako estim izlascima i ulnim utiscima ne bi povredili rane srca, te starim grehovnim kumirima dodali nove kipove. To bezmolvije je teko za one koji su se nedavno odrekli od sveta. Jer, tada seanje privodi u pokret sve to
154

se uva u njemu. Ranije to nije stizalo usled mnotva dela koja su se neprekidno reala jedno za drugim. Meutim, tako biva samo u poetku. Vremenom e bezmolvije, naoruavi se trpljenjem, potpuno osloboditi um od smuenja skvernim pomislima. 67. Um onoga koji se tek odvojio od greha lii na telo koje je poelo da obnavlja snage posle dugotrajne bolesti. Za njega, koji se jo nije potpuno ukrepio, i najmanji povod biva uzrok povratka bolesti. Njegove sile su jo slabe. Stoga postoji bojazan da se strast vrati ukoliko joj neko da povod da se razdrai i ukoliko se ne izbegava lutanje u narodnoj gomili. Ukrepljeni i sazreli podvinici mogu i tu da smelo stupe u borbu. Ko, pak, jo nije u stanju da se bori neka u bezmolviju, ostajui kod kue, nalazi bezbedno pribeite. 68. Kada je u unutranjosti istinska tiina zamiru ne samo strasni pokreti, nego i seanje na njih. Tada dua, mirno prebivajui u sebi, ima mogunost da unapred primeti predstavu i likove koji se kriju u njoj, da stupi u borbu sa svakim od njih i da ih istrgne iz srca. Kada likovi dolaze jedan za drugim nije mogue da se izglade prethodni utisci stoga to je misao zauzeta novim obrazima koji, pri neprestanom privlaenju, pomrauju duevni pogled. Oni koji ele da vide suvo korito reke nemaju nikakve koristi ukoliko vade vodu sa mesta na kome, po njihovom mnjenju, lei ono to trae, budui da odmah dolazi druga voda i zauzima mesto prethodne. Ukoliko, pak, zagrade tok vode odozgo, bez truda se odmah otkriva dno, budui da preostala voda sama otie i ostavlja suvu zemlju koja se moe po elji istraiti. Isto tako je lako izbaciti zapeaene utiske strasti ukoliko ula vie nita ne dostavljaju spolja. A ukoliko, pak, slino potoku, daju sve nove i nove utiske, bie ne samo teko, ve i nemogue da se dua oisti od strasnih likova i pokreta. 69. Prorok nareuje: Istrebite sejaa iz Vavilona (Jer.50,16). Za nas se savet sastoji u tome da istrebljujemo obraze jo dok se nalaze u ulima, pre nego to padnu na zemlju srca i daju izdanke, napajani kiom estog razgovora sa njima i pre nego to donesu plodove zla. Drugi prorok ublaava one koji ne ekaju da strasti sazru, ve ih istrebljuju dok jo lie na mladence koji se hrane iz dojki, govorei: Blaen je onaj koji epa i smrska o stenu tvoju deicu (Ps.136,9). Neto slino znai i ono to je rekao Jov: Mravolav gine nemajui lova (Jov 4,11). Oigledno je da je veliki Jov, elei da izobrazi podmuklost strasti, izabrao sloenicu (mrav i lav), sastavivi je iz imena najsilnijeg lava i najnemonijeg od svih stvorenja - mrava. Prilozi strasti, naime, zapoinju tananim pomislima, neprimetno se prokradajui slino mravima, da bi se zatim razrasli i za onoga ko se podvrgava njihovom uticaju postali jednako opasni kao napad lava. Stoga podvinik treba da se bori sa strastima jo dok one pristupaju kao mravi, kao podsticaj imajui njihovu nitavnost. Jer, ukoliko uspeju da dostignu silu lava ve postaju nepobedive i silno uznemiravaju. Stoga im i ne treba davati hrane. A njihova hrana su, kao to je ve vie puta bilo reeno, obrazi strasti koji ulaze posredstvom ula. Oni hrane strasti, pri emu svaki protiv due naoruava svog kumira. 70. I na hramu je Zakonodavac ustrojio okna sa reetkama (Jez.41,16). Time se istie da onaj ko namerava da svoje srce sauva istim kao hram treba, slino hramu na kome se reetkama na oknima spreava ulazak bilo ega neistog, svoja ula da ogradi strahom Budueg suda kao reetkom koja bi spreavala ulaz neistih likova koji se iznova raaju i guraju unutra. 71. Onaj ko je za vreme borbe sa prizorom koji razdrauje (strasne pokrete) u stanju da, strahom od buduih kazni koje prete, sebe dovede u napregnutu borbu, slino onome koji se u moru bori sa talasima, bez napora e savladati one koji ga napadaju, ne
155

oseajui udarce koje mu nanose i rei e: Tukli su me i ne odbolovah, rugali su mi se i ja ne razumeh (Pri.23,35), tj. oni su me tukli, mislei da mi se narugaju, a ja nisam oseao udarce zato to su njihove rane postale od strela nejakih (Ps.63,8). Ja nisam obratio panju na njihovu prevaru i nisam pokazao da uopte primeujem njihovo prisustvo. 72. Oni koji ne ostaju pri svojoj reenosti nemaju koristi od odricanja od svetskih dela, budui da se ponovo zavode i poputaju pomisli i budui da se esto vraaju ka ostavljenome, pokazujui svoje pristrae, slino Lotovoj eni koja je, pogledavi nazad, postala slani stub, na urazumljenje ljudi sa slinim [raspoloenjem]. esta naklonost prema onome od ega smo se udaljili bez sumnje e povui nazad od jo neutvrene navike u dobru. Slabei stremljenje napred, ono e opet u potpunosti privui k sebi i primorati nas da se vratimo ranijim ravim delima. Stara rava navika e se od toga jo vie uvrstiti, spreavajui da se ponovo vratimo ka zapoetom navikavanju na dobru narav. Jer, od obiaja dolazi navika, koja, opet, prelazi u prirodu. Izmeniti, meutim, i preokrenuti prirodu uopte nije lako. Pogledaj na duu koja ide za svojim navikama: ona zaseda na svoje idole kao da je okovana za njih - Ne mogu, govori, ustati jer me je zadesilo ono to biva kod ena (Post.31,35). Dugo vremena umirivana na itejskim delima, dua ve zaseda na njih kao na idole. Ona se prikiva za njih, pri emu vie ne moe i nee da se rastavi od njih. 73. Svetitelji Boiji su beali od gradova znajui da je optenje sa razvratnim ljudima mnogo tetnije od zarazne bolesti. Ostavivi Judeju, Ilija je obitavao u pustoj Karmilskoj gori, punoj zverinja. U pustinoljublju je svog uitelja podraavao i Jelisej. I Jovan je iveo u Jordanskoj pustinji, hranei se biljem i divljim medom, pokazujui da nije teko zadovoljiti potrebe telesnog ivota. Moe biti da je i Mojsije neto slino provozglaavao dajui Izrailjcima zakon da manu saberu samo za jedan dan. Time je nagovetavao da brigu o ljudskom izdravanju treba ograniiti samo na jedan dan. Ta, i svi sveti, kojih svet ne bijae dostojan, ostavivi naseljenu vaseljenu, potucahu se po pustinjama (Jev.11,37-38), beei od lepolikih ljudskih poroka, kako silom njihovog stremljenja, kao potokom, ne bi bili uvueni u tok pogubnog svetskog ivota. 74. Mi smo stvoreni po obrazu Boijem da bismo sauvali njegove crte i da bismo onima koji gledaju na nas izuzetnim ivotom predstavili jasne odlike bogopodobija. Ja sam, govori Bog, tedar i milostiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv (Ps.102,8; Joil 2,13) i drim se pravde. Eto crta Boanskog obraza. Po njima e se prepoznati i dua koja se priestila bogopodobijem i koja se orodila sa Boanstvom. Iz ljubavi prema Bogu porevnovavi za punotu bogopodobnog savrenstva i ometana uzama tela koje vezuje, dua preduzima trud u stremljenju da se oisti i da stekne ono ime se odlikuje Boanska priroda, tj. blagost, dugotrpljenje, dobrota i ovekoljublje. I tada ona postaje neto malo manja od anela (Ps.8,6). 75. Onaj ko bei od svetskog metea ne dozvoljava da mu se priblie nemiri itejske sujete. On se udaljuje od optenja sa lakomislenim i neutvrenim ljudima, i vei deo vremena provodi u kui u bezmolvnim molitvama, u izuavanju Rei Boijih. Pri retkim izlascima iz doma njega vide kao umerenog, krotkog, nerazdraljivog, saoseajnog, bratoljubivog. Ko takvog nee nazvati pravim Boijim revniteljem, istinskim obrazom i podobijem Boijim, ozarenim Boanstvenim luama Boije blagosti. On svoje upodobljenje Bogu projavljuje vrlinama kao nekim najprivlanijim cvetovima. 76. Osobene crte Boga i oveka koji revnuje za upodobljenje Bogu su: tihost, nezlobivost, negnevljivost, nezavistljivost, blagotvornost, saoseajnost, nezlopamenje, dobroljublje, dobrota, ukazivanje asti, briga o koristi drugih, drueljublje, uslunost,
156

neastoljubivost, kratko reeno, sve u emu javlja obilje blagosti Bog koji svojim suncem obasjava i zle i dobre; i daje dad pravednima i nepravednima (Mt.5,45). Po tim crtama e se prepoznati onaj ko se stara da podraava Boga. 77. I ovo ukazanje je dovoljno da se blagoposluni naue savrenom ivotu. Znajui, meutim, kako se poneki sa trudom privode ka tome, sveti Pavle se stara da nas mnogim savetima iskusno odvoji od sujete, pobuujui nau revnost raznim pohvalnim imenovanjima. On as govori: Vi ste hram Boiji (1.Kor.Z,16), as: Vladajte se kao deca svetlosti (Ef.5,8), as: ivite dostojno jevanelja Hristova (Fil.1,27), as: Telesa vaa su udovi Hristovi (1.Kor.6,15). Na jednom mestu nas naziva svetim i neporonim (Ef.1,4), a na drugom - besprekornim i estitim, decom Boijom neporonom (Fil.2,15). On o svemu tome govori kao o prisutnom kod nas, premda toga kod nas jo nema, sa ciljem da bismo se mi, uasnuvi se pred mogunou da nam se takve pohvale ne preokrenu u prekor i podsmeh ukoliko se ne pokaemo takvi, uzrevnovali svom usrdnou da postanemo i ostanemo takvi. Stoga se sveti apostol ne ograniava samo na te pohvale, ve navodi i razne naine i mere pomou kojih se moe doi do stepena oveka savrena, u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). 78. On, pre svega, zahteva da umremo i da se razapnemo svetu, kako ni malo ne bismo oseali ni svetske naslade ni skorbi. Umreste, govori, i va je ivot sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3), elei da pokae kako ive oni koji ustaju sa Hristom, koji trae ono to je gore i koji misle o onome to je gore, koji su umrli za stihije sveta i vie ne ive po njima. On jo govori: Nego predajte sebe Bogu, kao oivljeni iz mrtvih (Rim.6,13), elei da, sa jedne strane, mi umremo upravo za ono ime se telesne strasti, ratujui protiv duha, privode u dejstvo, i sa druge strane, da ivimo onime ime se vre dela vrlina kojima se ugaa Bogu. Stoga on i naziva ivom rtvom one koji su umrtvili udove koji su na zemlji (Rim.12,1; Kol.3,5), i koji hode u novom ivotu (Rim.6,4), koji se ne kreu ka ravom nakon rtvenog umrtvljenja, i koji ne ostaju besplodni u dobrim delima. Kao iva rtva, oni nisu izgubili silu, ve je, kao rascvetalu i mladu, koriste protiv izdavna neprijateljskog mudrovanja tela, ostajui neulovljeni nerazumnim eljama, budui da su savreno preli iz telesnog ivota u duhovni, i budui da ne ive telom, nego duhom. 79. O onima koji su, iako obloeni telom, prestali da budu uznemiravani njegovim neurednim zahtevima, apostol govori: Vi niste po telu, nego po Duhu (Rim.8,9). Naime, u njihovom umrtvljenom telu vie ne caruje greh, niti ih nasilno prinuava da sluaju njegove naredbe, protivei se zakonu uma i zarobljavajui ih nekim zakonom koji se nalazi u udovima. Naprotiv, u njima se zacario zakon duha ivota u Hristu Isusu, koji ih podstie na potpunu poslunost Hristovim zapovestima. U tom nastrojenju oni ne samo da se naslauju dobrom po unutranjem oveku, ve se sa gotovou naporima oko vrline svete telu za svaku raniju neposlunost koju su dopustili ugaajui mu. O toj osveti i nainu njenog ostvarivanja apostol ui: Kao to davaste ude svoje da robuju neistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte ude svoje da slue pravdi za osveenje (Rim.6,19). Kako je to veliki trud znaju oni koji su, pobeivani obiajem, prinueni da ravu naviku preobraze u dobru. Veliki je to trud u kome uspevaju oni koji, blagodau Boijom, ne ale sebe. Posle mnogih odstupanja i mnogobrojnih ustremljenja napred, oni najzad uspevaju da sasvim odstupe od ravih stremljenja kojima su bili predani, te da sve raspoloenje u potpunosti okrenu od ravog ka dobrom, kako bi sve udove upotrebljavali protiv neprijateljskih strasti, od orua nepravde uinivi ih oruima pravde.

157

80. Pobrinite se o pokretima misli, pratei kako proizvode seanja o stvarima i kako pristrasno ili bespristrasno u sebe primaju njihove predstave. Mnogi poputaju strastima vie u pomislima, negoli u dejstvima, nevidljivo se sa njima saglaavajui i naslaujui. Oni su u unutranjosti pali, premda se spolja ne vidi njihov pad. Tako se deava da je neko po spoljanjosti besprekoran, iako sam zna za sakrivenu unutranju pokvarenost i stidi se zbog toga to je nevidljivo suprotno sa vidljivim. Tako istina protivrei potovanoj spoljanjosti, primoravajui pravedno savest da se stidi. ime se takav razlikuje od groba kada mu dua pomilja o neprilinom i kada je puna sramnih oseanja? Grobovi na kratko u sebi sadre smrad, tj. sve dok u telu ostaje vlaga. Meutim, im se sokovi istroe, prekrauje se i smrad. Srce, pak, ispunjeno sramnim pomislima svagda izaziva gnuanje, budui da je smradnije od tela koje se raspada. Jedino se ono samo naslauje svojom sramotom. 81. Zadovoljstvo i tuga idu za eljom (jedno po ispunjenju, a drugo po neispunjenju), a elja se budi oseanjem (utiscima od spoljanjih stvari, ili pomislima o njima). Onaj, pak, ko ne doputa poslednje (utisak, pomisao), ne daje mesta ni prvima (elji i zadovoljstvu ili tuzi). Onaj ko zgnjei glavu zmije koju je prikljetio vratima ostavlja iza vrata itavo njeno telo koje bi, svakako, ulo u sobu da je glava koja prethodi nala slobodan prolaz. Takav je zakon panje ili trezvoumlja. 82. Za onoga ko eli neto ravo podjednako je tetno i da ga stekne i da ga ne stekne, tj. tetna je i radost u prvom sluaju, i tuga u drugom. Jer, ta tuga nije alost po Bogu koja, po reima svetog Pavla, donosi pokajanje za spasenje (2.Kor.7,10), i ta radost nije radost u Gospodu, kojom se raduju oni koji su dobre savesti (Fil.4,4). Ta radost je izvesna duevna prevara koju podmee demon: ona ne zavisi od okuanja prirodnog dobra, nego od zavedenosti njegovim prizrakom. 83. [Naveemo] osobene crte naina na koji vrlina onoga koji joj je privren umudruje da ide ka napretku. Napredak se ne predstavlja kao suvie udaljen kako se ne bi pokazalo kao da vrlina hoe da zaplai velikom udaljenou, ali ne stoji ni nepokretan da ne bi bio lako ulovljen goniocem kako on do smrti ne bi prekidao svoje usre, ve kako bi itav svoj ivot uveavao usrdnost, rasprostirui je na sve. 84. Ni vreme celog ivota nije dovoljno za staranje o vrlini. Onima koji se podvizavaju potrebno je veliko trezvoumlje zbog udova koji se protive. Ukoliko smo, pak, rasejani i promenjivih misli, kako emo uspeno proi tako dugi i teki put i sauvati se od zamki protivnika koji su mnogobrojni i nevidljivi, i koji kao oruje protiv nas upotrebljavaju nae strasti i ula, obarajui nas ba onim ime nas je Boija blagost naoruala za borbu protiv njih? Zbog toga treba da smo paljivi i da se ne zavaravamo onim to naim protivnicima pomae u borbi protiv nas. Oigledno je: ono to nam ne pomae da steknemo uspeh u podvigu, slui na korist naim neprijateljima. 85. Kakvim pomislima treba da se rukovode oni koji nameravaju da daju pravilan hod svojim mislima? Pazi. David je na jednom mestu rekao: Misao moga srca [govorie] razumno (Ps.48,4), na drugom: Baviu se tvojim odredbama (Ps.118,16), i opet: I pouiu se svim delima tvojim i govoriu o postupcima tvojim (Ps.76,13). ini tako i veno pokretni um tvoj nee imati vremena da se zanosi ka neprilinom, ve e se neodstupno zanimati onim to donosi sladost i veliku korist, to veseli ula vienjem i duu sagledavanjem.

158

PREPODOBNI NIL SINAJSKI ASKETSKE POUKE PREPODOBNOG NILA SINAJSKOG VI POUKA MONASIMA 1. Neumerenost u hrani preseca post, a bludnu pohotljivost odgoni samoobuzdavanje sa molitvom. 2. Srebroljublje je majka idolosluenja koja unitava nesticanje, dok brigu o potrebama tela odseca nada na Boga. 3. Um koji luta urazumljuje itanje Rei Boije i bdenje sa molitvom. 4. Nalet gneva ukrouje blagodunost i pevanje Psalama. 5. Uninije progone trpljenje i suze, a svetsku tugu uutkuje udaljavanje od ulnih zadovoljstava. 6. Gostoljublje se daje smirenoumnima i onima koji izbegavaju vlastoljublje i prednosti u odnosu na druge. Gordost, tj. drevno zlo, jeste mrzost pred Gospodom. Njoj se Bog protivi. Nju, pak, smirava samo bezmerno smirenje koje govori: Ja sam prah i pepeo (Post.18,27), ili: Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se mue koji ga grade; ako Gospod ne sauva grad, uzalud ne spava straar (Ps.126,1). 7. Kao to je nemogue oistiti mutnu vodu, ne uinivi je [prethodno] nepokretnom, tako je nemogue da monah spozna svoje unutranje stanje bez bezmolvija. 8. Kao to je nemogue da se borac uvena vencem pobede ne stupajui u borbu, tako je nemogue da se bude Hrianin bez podviga. 9. Kao to je nemogue da tasovi na vagi stoje na istoj visini ako je jedna strana optereena teinom, tako je nemogue ispuniti zapovest Boiju sa plotskim mudrovanjem. 10. Kao to je nemogue da se stekne vetina ukoliko se ne pristupi vebanju, tako je nemogue stei molitvu ukoliko se ne klei pred Bogom sa pravim srcem. 11. Ko ne stekne istu molitvu, nee imati oruje za borbu. 12. Onaj ko hodi nakien, iako je tu za vrline Boije, predstavlja stanite demona. 13. Kao to car nee hteti da ivi u domu siromaha, tako ni Hristos nee boraviti u dui koja je oskrnavljena gresima. 14. Kao to se zaputeno polje obrauje sa marljivim trudoljubljem, tako se i dua, koja je podivljala u gresima, ukrouje ukoliko stane da ivi po zakonu Boijem. 15. Kao to je kamen koji duboko lei u moru nedostupan za talase, tako i onaj ko je napredovao u vrlinama i koji kao da je pogruen u njih - nee biti pokoleban avolom. 16. Kao to iskusni lekar odmah smilja lekarstvo za dotinu bolest, tako i poznanje Boga koje se uva (u umu i srcu) svoga priesnika ui kako da se sauva i kako da se prui ka boljem. 17. Kao to potok sam sebi kri put, tako i greh, koji se prihvati, sam sobom onoga koji ga je stekao vodi u pogibao. 18. Kao to jelen koji upadne u zamku nema priliku da pobegne, tako nee izbei greh onaj ko hrani pohotu, kreui se u svetu. Jer, lukava i slatka pohota je teko razreiva uza.
159

19. Kao to seku vinovu lozu koja ne daje dobar plod, kako ne bi uzalud zauzimala mesto, tako e Gospod iskoreniti svakog ko ne donosi plodove Duha Svetog. 20. Kao to je nemogue da ovek, koga je pogodila strela, ostane bez povrede, tako je nemogue da monah ne bude ranjen od rave pomisli, ukoliko je prihvati. 21. Kao to ovek, koji je izgubio pravi put, luta po tuoj zemlji, ne znajui gde bi se uputio, tako luta i ovek koji ne veruje u jednosunu Trojicu. 22. Kao to se ovek deli na mnoge delove, premda ima jednu prirodu, tako i Sveta Trojica ima jednu prirodu, premda se i razdeljuje imenima i ipostasima. Priroda Boija se ne moe postii, pa ak kad bi i na krilima uzleteo ka Njemu. Bog je nedostian, budui na Tvorac. 23. Kao to sasud koga prave ne zna prirodu onoga koji ga pravi, tako ni ovek ne moe da pozna prirodu Boiju. 24. O Trojici nemoj ispitivati, nego samo veruj i poklanjaj se. Jer, ko ispituje - ne veruje. 25. Steknite mudrost, a ne srebro. Napravite sebi svetlu odeu Hrista Gospoda naeg, pre nego bilo koju svilenu odeu, zato to imanja nee biti od koristi u dan smrti. 26. Kao to oganj izjeda trnje, tako e ognjem venim biti progutan i svaki grenik. Meutim, on nee moi umreti, budui da e se besmrtno muiti. 27. Nema nieg velikog u tome to emo postati pravedni. Jer, u tom sluaju emo jednostavno postati onakvi kakvim nas je Bog sazdao u poetku, tj. vrlo dobri. 28. Ko ne ivi po prirodi, ne ispunjava zapovesti Boije. 29. Sva mudrost se sastoji u tome da se bojimo Gospoda. Svaka nauka koja ne ui zakonu Gospodnjem jeste ludost i nerazumnost. 30. Od venog ognja ne izbavlja ni vera, ni krtenje, ukoliko nedostaju dela pravde. Ukoliko si se sjedinio sa Hristom, uvaj zapovesti Njegove, i ako veruje u budue - staraj se da zadobije venu slavu, bojei se ognjenog maa. Ukoliko, pak, ne ispunjava zapovesti Boije, nemoj se nazivati vernim. 31. Svaka tvar se povinuje volji Boijoj. Jedino se ovek usuuje da se ne povinuje Bogu, kroz koga sve postade. 32. Bogu neemo nita doprineti ukoliko se sauvamo istim, ali emo sami stei veni ivot i naslaivanje neizrecivim venim dobrima. 33. Nemoj govoriti: "Ne mogu da ispunim zapovest Boiju, jer mi smeta otac, ili majka, ili ena, ili deca, ili neko drugi". Jer, oni te nee izbaviti od gneva koji dolazi i od neuspavljivog crva. Neka ti svako ko ti smeta da stekne Boga i vrline bude mrzak i odvratan. Sa takvima nemoj ni da jede.

160

PREPODOBNI JEFREM SIRIN Kratko saoptenje o njemu Sveti Jefrem se rodio od siromanih roditelja, u gradu Nisibiji ili u njegovoj okolini, prvih godina etvrtog veka. Roditelji su ga vaspitali u strahu Boijem. Meutim, godine mladosti su ga odvukle u izvesna naravstvena saplitanja. Zbog toga je poela da se pomrauje njegova vera u Boiji promisao: on je poeo da misli da se sve u naem ivotu deava sluajno. Ipak, Boiji promisao ga je od takvog duevnog nastrojenja izleio na veoma dirljiv nain. Njega su okrivili za krau ovaca i smestili u tamnicu. Istovremeno su zajedno sa njim u tamnicu vrgnuli jo jednog [okrivljenog], a u zatvoru su nali i treeg okrivljenog. Sva trojica su, u stvari, bili osueni kao nevini. Provevi u zatvoru sedam dana. sveti Jefrem je u snu uo glas koji mu je objasnio da strada zbog ranijih grehova, premda u ovom sluaju nije kriv. Isto tako i ona dva oveka koji su zatvoreni zajedno sa njim stradaju zbog ranijih grehova. Probudivi se, on je ispriao san drugoj dvojici okrivljenih. I oni su, preispitavi prolo vreme svoga ivota, zakljuili da su u prolom periodu ivota zaista uinili slina rava dela i da su proli bez posledica. Sudija je opravdao svetog Jefrema, kao to mu je opet bilo predskazano u sanom vienju. Vaspostavivi u njegovom srcu potpunu veru u bdijue oko promisla Boijeg, ovaj dogaaj ga je tako porazio da je on odmah napustio svet i povukao se u okolne gore ka otelnicima gde je postao uenik svetog Jakova, kasnije velikog nisibijskog episkopa. Sveti Jefrem se pod njegovim rukovodstvom upranjavao u podvizima pobonosti i izuavanju Rei Boije, i pod njihovim uticajem je u potpunosti promenio narav. Umesto gnevljivog i kolebivog mladia, sveti Jefrem je postao smiren i skruen pustinjak, savreno predan putevima promisla Boijeg, koji dan i no oplakuje svoje grehe. Kada je postao episkop, sveti Jakov se, znajui visoku vrednost svoga uenika, koristio njegovim sposobnostima u delu upravljanja Crkvom, poveravajui mu propoved Rei Boije i obuavanje dece u koli. Vodio ga je sa sobom i na I Vaseljenski sabor u Nikeju. Posle povratka sveti Jakov ga je uzeo za pomonika u svojim poduhvatima i molitvama radi izbavljanja grada od napada persijskog cara Sapora (337. godine). Posle konine svetog Jakova (338. godine), sveti Jefrem je zaeleo da poseti otadbinu svoje majke, grad Amidu, koji se takoe nalazi u Mesopotamiji. U njemu je proveo neko vreme. Odatle je zaeleo da ide u Edesu da se pokloni tamonjim svetinjama: tamo se uvao odgovor koji je Gospod poslao caru Avgaru, iz koga se saznalo za Nerukotvoreni Obraz Hristov; tu su bile moti svetog apostola Tadeja koji je verom prosvetio cara, grad i svu zemlju; a u okolini grada je cvetao monaki ivot. Sveti Jefrem je doao u grad i ostao u njemu. Nemajui od ega da ivi, on se zaposlio kao najamnik kod gazde koji je drao kupatilo. Taj posao, meutim, nije odgovarao njegovom nastrojenju i ciljevima. Ipak, on je ekao ukazanje odozgo, koje je ubrzo i dobio. Kad je bio slobodan od posla i molitve on je razgovarao sa neznabocima. Za vreme jedne od takvih beseda njega je sluajno uo jedan starac pustinjak. On je, sudei po uzvienosti tih beseda, pravedno zakljuio da sveti Jefrem nije na pravom mestu. Zbog toga je, doekavi kraj besede, stupio sa njim u razgovor. Saznavi za njegova podvinika stremljenja, on mu je predloio da stupi u neki od okolnih manastira. Sveti Jefrem je odmah pristao.
161

Udaljivi se u gore, on je naao sve to je njegova dua traila. Tamo je bilo mnogo velikih podvinika koji su sav svoj ivot provodili u molitvama, pevanju Psalama i slavoslovljenju Boga. Oni nisu imali drugog sklonita, osim peine. Nisu upotrebljavali ak ni uobiajenu hranu, nego su se hranili jedino biljkama. Videi sve to, sveti Jefrem je sa svim usrem primio takav poredak ivota, dodajui molitvenim i podvinikim trudovima jo i neumorno izuavanje Rei Boije. Ubrzo se njegova dua zbliila sa tim ljubiteljima pustinje. Ipak, on se naroito sprijateljio sa podvinikom Julijanom, koji je, kao i on, bio skruenog duha, i koji je takoe voleo da izuava Boanstveno Pismo. Neprestano se bavei izuavanjem Rei Boije, sveti Jefrem je crpeo umilenje i mudrost. Meutim, riznice njegovog poznanja su, najveim delom, ostajale sakrivene od drugih, ili zbog njegovog smirenja, ili moda zbog toga to su jo uvek bile plod njegovih sopstvenih umnih napora, a ne naroitog dara uiteljstva, koji ne voli da se sakriva, nego ite da se uenje razliva na druge. Ubrzo mu je taj dar i bio darovan. To je bilo otkriveno onom istom prozorljivom starcu koji ga je izveo iz grada Edese. On je video svetlog anela koji je svetom Jefremu u usta stavio neku tajanstvenu knjigu. Od tog vremena je njegova dua, napunjena ivom vodom poznanja Boga i Boanskih stvari, poela da izliva nezadriv potok umilnih pouka. Zagrejane istinskim oseanjem, i izgovorene iz punote srca koje je osveeno blagodau Boijom, njegove rei su bile pune duhovnog pomazanja. U njegovim ustima su se udesno raali najubedljiviji saveti, dirljiva samoizoblienja i izoblienja drugih, mudra pravila i saveti. esto se iznenada njegova pobona misao sa neoekivanim poletom uznosila Bogu sa ispovedanjem slave Njegove bezgranine ljubavi, ili sa molbom za oprotaj grehova. Primeri i izreke iz Svetog Pisma, iskustva iz podvinikog ivota, prie i poreenja iz carstva prirode - sve je bilo spremno i pojavljivalo se samo od sebe u njegovim prostim i neizvetaenim besedama. Meutim. nisu samo naravstveno-duhovne i podvinike pouke bile predmet njegovih dela. On se mnogo trudio i na tumaenju Svetog Pisma, i jo vie u izlaganju dogmata. Prvenstveno onih protiv kojih su greili tadanji jeretici i jeretici koji su iveli pre njega. U takvim trudovima protekao je sav njegov ivot. I ivot mu se ve pribliio kraju kada mu je dola elja da vidi egipatske podvinike, i da poseti velikog kapadokijskog arhipastira, Vasilija Velikoga. Uzevi sa sobom uenika koji je umeo da govori grki, on je doao do Sredozemnog mora i seo na brod. Molitva i nada na Boga izbavili su i njega i one koji su plovili sa njim od brodoloma. Nitrijska gora ga je primila kao eljenog gosta, i pruila mu utehu da se vidi sa Pajsijem Velikim (s kojim je razgovarao u toku est dana), sa Jovanom Kolovom i drugim starcima. Osim Nitrije, on je posetio i druga mesta, naseljena podvinicima, i svagde je ostavio srdanu uspomenu bogoprosveenog oveka. Osim toga, i sam je poneo poune pouke o ivotu i pravilima upokojenih i jo ivih egipatskih podvinika. Na povratnom putu iz Egipta sveti Jefrem je odluio da poseti Kesariju Kapadokijsku, kako bi video svetog Vasilija Velikog. Njihov prvi susret zbio se u hramu. Sveti Jefrem je uao u hram u trenutku kada je sveti Vasilije Veliki govorio pouku narodu, i dobio potvrdu o njegovom visokoblagodatnom stanju. I sveti Vasilije Veliki je Duhom Svetim bio obaveten o svetom Jefremu, i pozvao ga sebi u oltar. Posle kraeg razgovora u oltaru i uzajamnog pozdravljanja, beseda je nastavljena u kui i dotakla se raznih predmeta. Kesarijski svetitelj je hteo da rukopoloi svetog Jefrema u in prezvitera.
162

Meutim, smireni edeski monah nikako nije hteo da se saglasi da primi in. Sveti Vasilije je uspeo da ga posveti samo u in akona, dok je u in prezvitera rukopoloio njegovog uenika. Kasnije je sveti Vasilije poslao svoja dva uenika u grad Edesu sa namerom da svetog Jefrema postavi za episkopa. Meutim, sveti Jefrem je pritvornim ludilom uklonio tu ast od sebe, zbog svog smirenja smatrajui se nedostojnim da je primi. Po povratku u svoju Edesku pustinju, sveti Jefrem je eleo da ostatak ivota provede u usamljenosti. Meutim, promisao Boiji ga je jo jednom pozvao da slui blinjim. itelji grada su u to vreme stradali od gladi. Sveti Jefrem je svojom silnom reju privoleo bogate da olakaju stradanja siromanih, uzevi na sebe trud raspodele njihovih priloga. To je bio njegov poslednji podvig za Crkvu. Po povratku iz grada na goru, on se ubrzo razboleo, i, napisavi zavetenje, mirno usnuo 372. ili 373. godine. Upokojio se na rukama svojih uenika i itelja Edese koji su ga voleli. Njegovo telo je predano zemlji u prisustvu velikog mnotva naroda, klira i pustinjaka. Posle nekog vremena njegovi netruleni ostaci su bili preneseni u hram. U Grkom dobrotoljublju nema nita od svetog Jefrema. Mi smo smatrali da nije pravedno da svoj zbornik liimo riznica njegovog uenja. Zbog toga smo odluili da izaberemo ono to je najpounije iz njegovih dela, po sledeim poglavljima: 1. Podsticaj na pokajanje i graenje spasenja. 2. Saveti o pokajanju. 3. Opti nacrt ivota onih koji su se posvetili ugaanju Gospodu i izgraivanju svog spasenja. 4. vrlinama i strastima. 5. borbi sa osam glavnih strasti. 6. Opte pouke o podvinikom ivotu. 7. Svemu tome dodajemo, kao neki saetak svih pouka - 50. slovo, tj. Savete podvinicima, sa dodatkom istih takvih saveta i iz 55. slova.

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE I PODSTICAJ NA POKAJANjE I GRAENjE SPASENjA 1. Priite, voljeni, latimo se trgovine dok jo traje dan za trgovinu. Priite, steknimo ivot veni i kupimo spasenje naih dua. Uhvatimo se za prekrasnu misao i zaelimo Carstvo i raj. 2. Podvizavajte se u ovaj jedanaesti as. urite da ne biste ostali iza zatvorenih vrata. Vee je blizu i Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Pokajmo se, bratijo, dok jo ima vremena. 3. Posluajte ta govori Gospod: Biva radost pred anelima Boijim zbog jednog grenika koji se kaje (Lk.15,10). Zbog ega se, onda, predaje neradu, grenie? Zato se predaje oajanju? ega se plai kad na nebu biva radost zbog tvog pokajanja? Aneli se raduju, a ti se predaje nemaru? Arhaneo objavljuje pokajanje, a ti se boji? Nerazdeljiva Trojica kojoj se klanjamo te poziva, a ti uzdie!
163

4. Zaplaimo malo ovde da ne bismo plakali tamo, u venim mukama. Drugi Hristov dolazak bie iznenadan, kao strana munja. U onaj as svako e primiti po svojim delima: svako e ponjeti ono to je posejao. Svi emo otkriveni predstati Sudu Hristovom, i svako e Sudiji dati odgovor za samoga sebe. U taj as niko nee moi da pomogne. Svako e sa strahom i trepetom stajati u oekivanju da uje Boiju presudu. 5. Zbog ega se nemarno odnosimo prema Svetom Pismu i Hristovim reima? ujte ta govori Gospod: Re koju ja govorih, ona e mu suditi u poslednji Dan (Jn.12,48). Koja je to re? To je Njegovo Sveto Jevanelje i ostale knjige Svetog Pisma, knjige proroka i apostola. Nemojmo biti nemarni prema onome to je u njima napisano. Nebo i zemlja e proi, ali rei Hristove nee proi (Mt.24,35). 6. Priite, ljubljeni, i bacimo se u more milosra Boijeg dok nije nastupio taj Strani dan. Sam Bog nas poziva: Hodite k meni svi... i ja u vas odmoriti (Mt.11,28). On poziva sve, budui da hoe da se svi spasu. Neka se niko ne koleba. Jer, On kae: Onoga koji dolazi meni neu isterati napolje (Jn.6,37). A ko je taj koji mu dolazi? Onaj ko slua Njegovo Slovo i ispunjava Njegove zapovesti. Posluajmo ga i povinujmo mu se: Jer, strano je pasti u ruke Boga ivoga (Jev.10,31). 7. Pokaj se, grenie, sa smelou gledajui na bezgranino ovekoljublje Hrista koji je rekao: Nisam doao da zovem pravednike no grenike na pokajanje (Mt.9,13). Pokaj se, dok jo ima vremena da ne bi bio postien na Stranom sudu, gde e sa strahom stajati hiljade hiljada anela i svetih, gde e se otvoriti knjige dela, i gde e tajno postati javno. Sudija je silan i sud neumoljiv, a dela i ognjena reka su pred oima. Razmisli o svemu tome i pohitaj da se spase. 8. ta eka? O emu razmilja? Zar e neko drugi odgovarati za tebe? Zar ne zna da e svako sam za sebe dati odgovor Bogu, da e svako ponjeti ono to je posejao, i da e svako poneti svoje sopstveno breme? Rasturi to breme grehova, dok jo ima vremena. 9. Ti si se jednom zauvek odrekao satane i svih dela njegovih, pred mnogim svedocima davi zavet Hristu. Seaj se toga i ne zaboravljaj. Znaj da su toga asa sveti aneli zapisali tvoje rei, te da tvoje zavete i odricanje [od satane] uvaju na nebesima do Stranog sudnjeg dana. U dan Suda oni e izneti tvoje zavete i rei usta tvojih pred strano sudite. I tada e uti: Po tvojim u ti reima suditi, zli slugo (Lk.19,22). Budi milostiv prema sebi i potedi svoju duu. 10. Pogledaj na druge i na njihov podvig: oni se staraju o spasenju, trude se u svakom dobrom delu, uvaju se od svega ravoga, zavoleli su uzak i tesan put, poste, bdiju, zlopate se i plau, njihova usta uvek proslavljaju i slavoslove enika, njihove oi uvek gledaju lepotu Njegovu i njihove due se raduju. 11. Razmisli i pogledaj: ovaj enik se ve pribliava. On dolazi da uvena one koji se zakonito podvizavaju i koji su zavoleli uzan i tesan put; dolazi da pomiluje milostive; dolazi da uini blaenima siromane [duhom] i da obogati one koji su bili gladni i edni Njega radi; dolazi da osvetli to je sakriveno u tami i da objavi namere srca (1.Kor.4,5), i da svakome da po delima njegovim (Rim.2,6). 12. Najzad e se iznenada razlei vika: Evo enik dolazi (Mt.25,6). Evo oekivane radosti, pohvale pravednih, Sunca pravde! Evo enika, izlazite mu u sretanje! 13. Tada e oni ije svetiljke svetlo gore i ija je odea ista poi u sretenje Gospodu sa radou i smelou, radujui se i nadajui se da se njihove svetiljke nee ugasiti. A ta e biti sa tobom? Primeujui da se tvoja svetiljka gasi, sa uasom i tugom
164

e se obratiti prvima sa molbom da ti daju malo ulja. I ue: Idi prodavcima i kupi sebi (Mt.25,9). 14. I poi e, ali nee nai gde da ga kupi. Jer, vreme ivotne trgovine je ve zavreno. Tada e sa velikom smuenou, plaui i tugujui, rei sebi: "Poi u, pokucau na vrata milosra Hristovog. Moda e mi ih milosrdni Gospod i otvoriti". Poi e i kucae. Meutim, enik e ti iznutra odgovoriti: Zaista ti kaem, ne poznajem te (Mt.25,12). Idite od mene svi koji inite bezakonje. Ti nisi bio milostiv, i zbog toga nee biti pomilovan. Ti si hranio svoje telo i svoju odeu uprljao neistotama. Kako onda hoe da ue i da oskrnavi moje Carstvo? Ti si ispunjavao volju avola, a moju odbacio. Nema tebi udela sa mnom. Idi od mene... u oganj veni (Mt.25,41). 15. Sluajui ovo, stajae postien. U isto vreme do tvojih uiju e doi glas radosti i veselja. Prepoznae glas tvojih prijatelja, i gorko e uzdahnuti, govorei: "Teko meni, nesrenome! Kakve slave sam se liio, i od kakve zajednice sam odluen zbog zlih i nepristojnih dela svojih! Ali, zaista je pravedan Sud Boiji, zaista pravedno trpim takvo liavanje. Oni su iveli u uzdranju, a ja sam trao za svakovrsnim zadovoljstvima; oni su pevali Psalme, a ja sam pevao sramne pesme; oni su se molili, a ja sam bezbrino leao, ili etao; oni su plakali, a ja sam se smejao. Stoga se oni sada raduju, a ja tugujem; oni se vesele, a ja plaem; oni e carovati sa Hristom u vekove vekova, a ja u sa antihristom biti baen u oganj veni. Teko meni, nesrenome". 16. To i tome slino e govoriti tada muei se, premda bez ikakve koristi. Jer, tamo nema koristi od pokajanja. Prihvatimo se, napokon, brige o spasenju due. Jer, to je jedno potrebno (Lk. 10,42). 17. I telo zahteva izvesnu brigu, premda ne veliku. Briga, pak, o dui treba da je neprestana. Jer, dua je vrednija od svega. Ti se sastoji od due i tela: dui daj duevnu, a telu - telesnu hranu. Nemoj dopustiti da ti dua umre, nego je hrani Reju Boijom, Psalmima, himnama i pesmama duhovnim, itanjem duespasonosnog Pisma, postom, bdenjem, molitvama, suzama, nadom i razmiljanjem o buduim dobrima. Sve to i tome slino jeste hrana i ivot za duu. 18. U celokupnom Svetom Pismu se proslavljaju samo oni koji idu uskim putem, dok se onima koji su stupili na prostran i irok put uvek predskazuju nevolje. Ostavimo iroki put, koji vodi u propast, i stupimo na uski kako bismo, potrudivi se malo ovde, carovali u vekove vekova. Potrudimo se, uvek imajui pred oima Onoga koji e doi da sudi ivima i mrtvima. Neprestano drimo u seanju veni ivot, beskonano Carstvo, stajanje sa anelima, prebivanje sa Hristom. 19. Nemoj da se zanosi time to si mlad. Naprotiv, neka u tvojim ustima uvek bude Psalam. Jer, izgovoreno ime Boije progoni besove. ak i kad na posao prostire svoje ruke, neka ti jezik govori Psalme, a um tvori molitvu. Sam Gospod ubeuje svakoga da se jo ovde priprema za budui ivot. Potrudimo se da tako i inimo. Ako se i spotaknemo i sagreimo, leimo se suzama, dok je jo vreme pokajanja. Vreme pokajanja je kratko, a Carstvo nebesko nema kraja. 20. Mi ublaavamo svete i elimo njihove vence, ali ne elimo da podraavamo njihove podvige. Zar mislite da su njima darovani venci bez truda i nevolja? elite li da ujete kakav su mir imali u ovom ivotu? Bijahu mukama umoreni... potucae se u kousima... u oskudici, u nevoljama, u patnjama... i ostalo (Jev.11,35-38). Hoe li da zajedno sa njima veno caruje? Idi njihovim putem!
165

21. Nai oci su kao svetila obasjali svu zemlju. Oni su kao dragoceno kamenje i mnogoceni biseri poiveli posred trnja i korova, meu jereticima i neastivim ljudima. Zbog njihovog visokog i istog ivota sami njihovi neprijatelji su postali njihovi podraavatelji. I ko nije dolazio do skruenosti videi njihovo smirenje? Oni su se ovde podvizavali, a tamo se raduju. Jer, i Bog se proslavio u njima, i ljudi su se od njih pouavali. 22. Ostavivi pravi put, tok naeg ivota ide po stenovitim i krivudavim mestima. Ne vidim oveka koji bi Boga radi sasvim ostavio imanje i radi venog ivota u potpunosti napustio svet. Nema ni krotkog, ni smirenog, ni bezmolvnog. Niko se ne uzdrava od nanoenja uvreda i niko ne trpi klevete. Svi su skloni gnjevu i vole da protivree; svi su lenjivi i razdraljivi i brinu se o otmenim odeama; svi su tati i slavoljubivi i svi su samoljubivi. 23. Mi sluamo da je sam Bog Slovo bio razapet na krst i umro radi naih grehova i smejemo se, predajui se rasejanosti. Sunce je, ne trpei sramoenje Vladike, potamnelo, a mi ne elimo da izaemo iz tame nae grehovnosti. Zavesa Hrama se pocepala sama od sebe, iako nije nimalo sagreila, a mi ne elimo da se nae srce razdere od skruenosti zbog naih grehova. Pokajmo se, napokon, bratijo, kako bismo umilostivili Boga za nae grehove. 24. Bojim se da nas onaj Dan ne zatekne iznenada i da ne budemo odbaeni kao nagi, bedni i nepogodni. Jer, upravo se to desilo sa onima koji su iveli u dane Noja: Jeahu, pijahu, enjahu se, udavahu se... kupovahu, prodavahu... do onoga dana... kad doe potop i pogubi sve (Lk.17,27-28). 25. Ko hoe da se spase neka revnuje za spasenje, i ko eli da ue u Carstvo neka ne bude lenj. Ko hoe da se izbavi od ognja geenskog neka se zakonito podvizava, i ko ne eli da ga bace neuspavljivom crvu neka bude bodar. Ko hoe da ue u branu odaju i da se veseli, neka pripremi svetiljku i ulje u sudu. Ko oekuje da ga pozovu na onu branu gozbu, neka pripremi svetlu odeu. 26. Carev grad je pun veselja i radosti, pun svetlosti i zadovoljstva. Onima koji obitavaju u njemu, zajedno sa ivotom venim, on prua svaku utehu. Onaj ko eli da ivi u gradu u kome ivi i Car, neka ubrza svoj korak. Jer, dan se primie kraju i niko ne zna ta e mu se desiti na putu. Ima putnika koji znaju da je put dug, pa ipak leu da spavaju do veera. I kada se probude, oni vide da se dan primie kraju. I tek to zaponu putovanje, njih sustie oluja, grad, grmljavina, sevanje munja. Sa svih strana ih obuzimaju bede, i oni nisu u stanju niti da stignu do prenoita, niti da se vrate u mesto iz koga su krenuli na put. I mi emo pretrpeti isto ukoliko budemo nemarni u vreme pokajanja. Mi smo stranci i doljaci (Ps.38,13). Postarajmo se da na vreme uemo u svoj grad i otadbinu. 27. Mi smo, bratijo, duhovni trgovci. Mi traimo mnogoceni biser - Spasitelja naeg, Hrista, riznicu koja se ne moe pokrasti. Nemojmo biti lenji u traenju tog bisera. Blaen je i tri puta blaen onaj ko je porevnovao da ga stekne. Meutim, krajnje je jadan i bedan onaj ko je bio nemaran da sam stekne Stvoritelja svih, i da ga stekne Stvoritelj svih. 28. Zar ne znate da smo mi loze istinskog vinogradskog okota, koji je Hristos? Pazite da se neko od nas ne pokae besplodan. Obraujui svoj vinograd, Otac Istine se sa ljubavlju brine o onima koji donose plod, kako bi doneli jo vie ploda. One, pak, koji ne donose ploda On see i izbacuje napolje iz vinograda na saeenje ognjem. Pazite na sebe da vas, kao besplodne, ne bi posekli i predali ognju.
166

29. Mi smo, takoe, dobro seme koje je posejao Sazdatelj neba i zemlje, Vladika Hristos. Eto, ve je dolo vreme etve, i srpovi su u rukama onih koji anju. Oni samo ekaju znak Vladike. Pazite, da se i mi ne pokaemo pleva i da ne budemo svezani u snopove i baeni u oganj veni (Mt.13,30). 30. Zar ne znate da nas je Car nad carevima pozvao na branu gozbu u svoj dvorac? Zato se onda predajemo nemaru i ne staramo da steknemo svetlu odeu, svetiljku koja jasno gori i ulje u posudama? Kako ne razumete da tamo niko nee bez odee? Znate li, pak, ta e pretrpeti onaj ko nema branu odeu a uporno nastoji da ue? Po zapovesti Cara, njemu e svezati ruke i noge i baciti ga u tamu najkrajnju, gde e biti pla i krgut zuba (Mt.22,13). Bojim se da i nas, koji smo ukraeni samo spolja, telesne strasti ne izbace iz branog dvorca. 31. Koji je Otac toliko sastradalan? Koji je Otac toliko milostiv? Koji Otac voli kao na Vladika koji ispoljava ljubav prema slugama svojim? On nas svime snabdeva, sve nam priprema u izobilju, lei nae duevne rane i dugo trpi kada ga ostavljamo elei da sve uini naslednicima Carstva svoga. On greniku oprata grehe, pobuujui ga na revnost i brzo pomae nemonome kako ne bi upao u malodunost. On bi mogao da nas silom privoli na dobro. Ipak, On to nee kako nae proizvoljenje ne bi liio svojih pohvala. Zar emo biti lenji da mu ugaamo kada nas tako ljubi i miluje? On je iskupio i prosvetio oi naega uma. On nam je darovao poznanje o sebi. Dao nam je da okusimo Njegovu sladost kako bismo jedino Njega traili. Blaen je onaj ko je okusio Njegovu ljubav. On se time pripremio za neprestano naslaivanje Njegovom ljubavlju. 32. Ko nee zavoleti takvog Vladiku? Ko se nee pokloniti i ispovediti blagost Njegovu? Kakvo emo opravdanje imati u Dan suda za svoju nemarnost? Ili, ta emo mu rei? Da li da nismo uli, ili nismo znali, ili nismo bili naueni? Meutim, po svoj zemlji je izala propoved Njegova. ta On nije uinio radi nas od onoga to je trebalo uiniti? Nije li radi nas siao sa bezmerne visine, iz blagoslovenih nedara Oevih? Zar On, koji je nevidiljiv, radi nas nije postao vidljiv? Zar se On, koji je Oganj besmrtni, radi nas nije ovaplotio? Zar On, koji je besmrtan, nije umro da bi nas oiveo? Zar On nije pogreben da bi nas vaskrsao zajedno sa sobom? Zar nas On nije oslobodio od neprijatelja, svezavi ga i davi nam vlast da ga gazimo? Zar nas nije usliio kada smo ga prizivali? Zar nam nije otvorio kad smo kucali na vrata? ak ako je ponekad i odugovlaio imao je u vidu samo uveanje nae nagrade. Privodei u seanje sve to ko e ostati u nemarnosti i bezbrinosti, oaloujui takvog Vladiku? 33. Razmisli brate i o sledeem. One bratije koji su jue postojali i razgovarali sa nama, danas ve nema. Oni su pozvani pred svog i naeg Gospoda kako bi pokazali svoju trgovinu. Pogledaj, ta je jue, a ta danas: kao to je jue prolo slino jutarnjem cvetu, tako e proi i danas slino veernjoj senci. Ispitaj da li je tvoja trgovina uspena pred Bogom. Nai dani bee kao lakrdija. Blaen je onaj ko iz dana u dan stie sve veu dobit od svoje trgovine, i ko sabira za veni ivot. A ti voljeni, zato si nemaran? Zato si lenj? Zato se opija uninijem (lenjou) kao vinom? 34. Zamisli da su se dva putnika susreli na putu i da se oba vraaju kui. Kada ih je sustiglo vee, oni su se zaustavili u gostionici do koje su doli i ujutru su se opet rastali. Svako od njih zna ta je u njegovoj kui - bogatstvo ili siromatvo, mir ili tuga. Isto se deava i sa nama u ovom veku. Jer, ovaj ivot je slian gostionici. Mi je naputamo kada se vraamo u svoje mesto i unapred znamo ta na eka. Jer, svako od nas zna ta je poslao na nebo: na primer suznu molitvu, ili esto bdenje, ili skrueno psalmopojanje, ili
167

uzdranje sa smirenoumljem, ili odricanje od zemaljskog, i nelicemernu ljubav i privrenost Hristu. Budi hrabar ako si to poslao, budui da odlazi u pokoj. 35. Tebi je dato vreme za pokajanje, a ti ne brine o pokajanju. Zar e smrti rei: "Saekaj! Daj mi vremena da se poka-jem". Otrezni se, voljeni, otrezni se. Poslednji as e kao zamka naii na tebe. Tada e u uasu poeti da vapije: "Avaj! U rasejanosti su protekli dani moji. U neumesnim pomislima sam proiveo svoje vreme". Meutim, kakva e ti biti korist da tako pomilja u asu smrti s obzirom da ti se vie ne dozvoljava da ostane u ovom veku? Stoga se bolje sada udubi svojim umom u ove rei, te prema njima uredi svoj ivot. 36. Ko se nee rasplakati, ko se nee oalostiti, ko se nee uasnuti zbog toga to Vladika vaseljene i sam i preko svojih slugu - proroka i apostola propoveda i vapije, a nema onih koji sluaju? "Obed je ugotovljen,- uzvikuje Gospod. Junci moji i hranjenici su poklani (Mt.22,4). enik sa slavom i sjajem seda u brani dvorac i sa radou prima one koji dolaze. Vrata su otvorena i sluge izjavljuju svoje usre. urite da uete dok su vrata jo otvorvna. Inae ete ostati napolje i niko vas nee moi uvesti unutra". Pa ipak, nema nikoga da razume. Niko ne ulae staranje. Lenjost i brige ovoga veka su, slino lancima, okovale na um. Boanstvena Pisma mi pravilno ispisujemo i itamo, ali ne elimo da ih pravilno sluamo, budui da nam nije ugodno da ispunimo ono to nam se u njima zapoveda. 37. Ponekad usred noi, dok se ljudski rod nalazi pogruen u san, iznenada biva velika buka na nebu i strana grmljavina i strahovite munje praene zemljotresom. I oni koji spavaju odjednom dospevaju u uas. Tako e i u onaj as, slino najhitrijoj munji koja neoekivano strai svu zemlju, strano zatrubiti truba sa neba i probuditi one koji spavaju i vaskrsnuti umrle od [poetka] veka. Ovo nebo i sile nebeske e se pokrenuti (Mt.24,29) i sva zemlja e se, kao voda u moru, ustalasati od slave Njegove. Jer, straan oganj e ii pred licem Njegovim, istei zemlju od bezakonja koja su je oskrnavila. Ad e otvoriti svoja vena vrata, smrt e se ukinuti, a istruleli prah ljudske prirode e oiveti uvi trubni glas. Tada e se zaradovati pravednici i razveseliti prepodobni. Savreni podvinici e biti uteeni za trud svoga podviga. Muenici, apostoli i proroci e se uvenati. Blaen je onaj ko se udostoji da u taj as bude sa slavom uznesen na oblacima u sretanje besmrtnom eniku (1.Sol.4.17). Svako e tamo poleteti u visine srazmerno sa ovdanjim razviem svojih krila. Po meri ovdanjeg oienja svoga uma svako e tamo videti slavu Njegovu. I po meri svoje ljubavi prema Njemu svako e se tamo nasititi Njegovom ljubavlju. 38. Prisetio sam se onog asa i - zadrhtao. Pomislio sam na Strani sud i - uasnuo se. Pomislio sam na rajsko veselje i, uzdahnuvi, zaplakao. I plakao sam sve dok mi nije ponestalo sila za plakanje, budui da sam u lenjosti i rasejanosti proveo svoje dane, i u neistim pomislima proiveo svoje godine. I nisam shvatio kako su oni prohujali, nisam osetio kako su protekli. Dani su se umanjili, a moja bezakonja su se umnoila. Avaj! ta u raditi u as kada me okrue poznanici koji su me proslavljali videi me u pobonom inu, iako sam u unutranjosti bio pun bezakonja i neistote, zaboravljajui na Gospoda koji ispituje srca i utrobe. Tamo vlada istinski stid. Jadan je onaj ko tamo bude postien. Preklinjem te, radi milosti tvoje, o ovekoljubivi i Blagi, nemoj me staviti na levu stranu, gde se nalazi jarad koja te je veoma ogorila, i nemoj mi rei: Ne poznajem te, ve mi, po svome milosru, daj neprekidne suze, skruenost i smirenost u srcu. Najzad, oisti mi srce kako bi postalo hram tvoje blagodati.

168

39. Molim vau jednomislenost, ljubljena bratijo moja, postarajte se da ugodite Bogu dok ima vremena. Plaite pred Njim dan i no u vaim molitvama i psalmopojanju kako bi vas izbavio od onoga beskonanog plaa, i od krguta zuba, i od ognja geenskog, i od crva neuspavljivog, i kako bi nas ispunio radou u Carstvu svome, u ivotu venom, odakle nestade [svaka] tuga, bol i uzdisanje, gde je uvek radost, i veselje, i ushienje, i trpeza koja je ispunjena duhovnom hranom koju je Bog ugotovio onima koji ga ljube. Blaen je onaj ko se nje udostoji i bedan je onaj ko se nje lii. 40. Progovori bogati, i svi zautae i uznesoe re njegovu do oblaka (Sir.13,28). Nama, pak, u Svetom Pismu govori Bog i mi ne elimo da zautimo i da ujemo. Naprotiv, neko pria, neko drema, a neko luta pomislima negde napolje. Meutim, ta govori Pismo? Onaj ko odvraa uho svoje da ne uje zakone Vinjega, sam oskrnavljuje svoju molitvu (Pri.28,9). 41. Hvataj se za veni ivot u koji si prizvan pred mnogim svedocima ispovedivi svoje dobro ispovedanje: Jer jo malo, vrlo malo, pa e doi Onaj koji treba da doe i nee odocniti (Jev.10,37). 42. Boj se Gospoda svom snagom svojom, i nemoj biti sauesnik dela neastivih. Jer, oganj njihov se nee ugasiti, i crv njihov nee umreti (Mk.9,44). 43. Nemoj verovati lukavome koji ti podmee obmanjive pomisli, govorei: "Jo si mlad i jo mnogo godina treba da ivi. Stoga se sada veseli i nemoj alostiti svoju duu. U starosti svojoj e prineti pokajanje". Zar je mogue da si tako nerazuman, brate, i da ne zna da te lukavi obmanjuje? Ako se ne pokaje u mladosti, tj. u uzrastu koji obiluje snagom i kada si u stanju da podnese svaki trud i podvig, u starosti e se, utoliko pre, izgovarati nemou? I ta e raditi ako jo u svojoj mladosti bude uzet odavde? Zbog toga ostavi avolski put i posluaj glas istinskog Vladike koji je rekao: Straite i molite se jer ne znate dana ni asa (Mt.25,13). 44. Doi e, doi e i nee zakasniti taj strani as u koji pri ispitivanju neemo imati opravdanja. Jer, ta emo moi da odgovorimo Gospodu? ta je jo preostalo da uini za nas? Zar nismo videli Boga Slova koji se smirio u obliju sluge kako bismo i mi postali smireni? Zar nismo videli nedokuivo Njegovo Lice popljuvano kako se i mi ne bismo ogoravali kada nas aloste? Ili zar nismo videli kako su Njegova sveta lea bila predana bievanju kako bismo i mi pokorno nosili jaram poslunosti? Ili zar nismo videli kako su Njegovi obrazi bili bijeni kako i mi, kada trpimo ponienja, ne bismo padali u jarost? Ili zar nismo uli kako govori: Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt.11,29), kako bismo i mi postali krotki i smireni, kako ne bismo zavideli jedni drugima, kako ne bismo ujedali i prodirali jedan drugoga? I kako emo se opravdati pred Bogom? 45. Znam da je Bog pomilovao mnoge koji su se pokajali. Meutim, najvei deo njih je greio iz neznanja. Znam da je Bog mnogima oprostio. Ipak, oni su imali mnoge zastupnike pred Njim. itam ono to je napisano o Koreju i Datanu i uasavam se, videi kako ih je Bog kaznio zbog Mojsija. Rasuujem o tome to je napisano o Marijam, njegovoj sestri, tj. da je za jednu re reenu Mojsiju bila pokrivena gubom, i treptim. Ako je takva kazna [za uvredu] svetog oveka, kakvo e tek biti muenje [zbog oaloenja] venoga Boga? Ubivi brata, Kain je bio podvrgnut dugotrajnoj kazni. ta e tek biti sa onima koji su oalostili Boga? U vreme potopa je bila stroga presuda, i ja se bojim da ne budem istog udela sa onima koji su tada poginuli. Bog se prognevio zbog zidanja kule koja nije mogla biti dovrena. ta e tek biti zbog naih padova? Ja sam se pokajao, ali ne znam da li sam umilostivio Boga. Umoljavam i svete, ali se moe desiti da ni njihove molitve ne budu
169

usliene. Jer, ja ujem Jezekilja koji kae da ni Noje, ni Jov, ni Danilo nee uspeti u onome za ta se mole (Jez.14,20). 46. Siavi iz Oevog naruja i postavi za nas put spasenja, Gospod nas svojim Boanstvenim glasom podstie na pokajanje, govorei: Nisam doao da zovem pravednike nego grenike na pokajanje (Mt.9,13). Da to ja kaem, mogao bi da me ne poslua. Ali, kad to kae sam Gospod, zbog ega si nemaran i ne brine o svom ivotu? Ako si shvatio da u tvojoj unutranjosti postoji rana od pomisli i dela, zbog ega ne brine o unutranjem [zdravlju]? Boji li se lekara? Ali, On je pun blagosti i milosra. On je zbog tebe i siao iz Oevog naruja. On se radi tebe ovaplotio kako bi mogao bez straha da mu pristupi. Radi tebe je postao ovek kako bi iscelio tvoje teke rane. On te i sam priziva sebi sa velikom ljubavlju i blagou. 47. Vrata pokajanja su otvorena. Postaraj se, grenie, da ue na njih dok se ne zatvore. Ona te nee ekati ukoliko te as njihovog zatvaranja zatekne da prebiva u neradu. Zato si omrzao ivot svoj, nesrenie. ta je vrednije od tvoje due, ovee? Ti si je, pak, grenie, zanemario. Ljubljeni, mi ne znamo u koji as e nebeski Lekar zatvoriti vrata svoga leenja. Preklinjem te, prii i postaraj se da se isceli. On hoe da tvojim pokajanjem obraduje nebesku vojsku. Sunce je ve dolo do veernjeg asa, ali ne uri kako bi i ti stigao u obitelj. 48. Dokle e trpeti svog neistog neprijatelja, bestidno ispunjavajui njegovu volju? On hoe da te baci u oganj. Eto o emu se on stara! To je njegov dar onima koji ga ljube. On se uvek bori sa svim ljudima, gaajui ih ravim i neistim eljama. One koji su mu se pokorili on, neisti, dovodi do oajanja. On ogrubljuje srce i isuuze suze kako grenik ne bi doao do skruenosti. Svim silama se odvraaj od njega, ovee, hranei mrnju i odvratnost prema onome to je njemu drago. 49. Priimo i molimo se dok jo imamo vremena. Dok smo u ovom ivotu mi moemo da umilostivimo Boga. Nije teko da steknemo oprotaj sve dok imamo vremena da udaramo na vrata Njegovog milosra. Prolijmo suze dok jo [traje] rok za njihovo primanje kako ne bismo, otiavi u tamonji vek, beskorisno plakali. Jer, tamo nema nikakve koristi od suza. 50. Zato smo nemarni za spasenje? Zato ne elimo da se iscelimo dok jo ima vremena? Zbog neto malo suza prolivenih u ovo vreme i radi pokajanja Bog oprata sve grehopade. Plaimo neto malo ovde, da ne bismo plakali tamo u vekove vekova u tami najkrajnjoj. Pokaj se ovde da tamo ne bi bio baen u neugasivi oganj. 51. Mnogi sveti i pravedni su se odrekli sveta i njegovih dela po dobrom proizvoljenju slobode i po dobroj nadi na zapovesti Boije, uverivi se da e se nasladiti Boijim dobrima u raju sladosti. Zavolevi Hrista, oni su ga pretpostavili svemu propadljivome. Zbog toga oni svakodnevno likuju u Bogu, prosveuju se u Hristu, neprestano se radujui u Duhu Svetome. Zbog njih se raduje Sveta Trojica, zbog njih se raduju aneli i arhaneli, zbog njih se veseli i raj sladosti. 52. Drugi su, pak, zaglibili u propadljivo i upodobili se beslovesnima. Zbog ega, ovee, provodi tako greni ivot? Bog te je stvorio razumnim: nemoj sam sebe initi slinim beslovesnima. Otrezni se unekoliko i doi sebi. Radi tebe je sa neba doao Svevinji Bog, tj. da bi te uzneo sa zemlje na nebo. Ti si pozvan na svadbu Nebeskog enika: zbog ega si nemaran? Zato okleva? Reci mi kako e poi na svadbeno slavlje bez prikladne odee? Ako ue bez nje odmah e uti: Prijatelju, kako si uao ovamo bez svadbenog ruha (Mt.22,12). Sveite ga i bacite u pe ognjenu. Zar se ne boji toga? Ne drhti li zbog
170

toga to je blizu vreme da se javi enik u svojoj slavi? Zar ne zna da je ve sve spremno i da nebeska truba eka znak? ta e raditi u onaj as kad se nisi pripremio kako treba? 53. U vreme smrti veliki strah oekuje sve grenike. Trenutak razluivanja [due od tela] svim svetima, svim pravednicima i svim podvinicima donosi radost, dok nemarne i slabe baca u tugu, privodei im u seanje njihov nerad i bezbrinost u prolom vremenu ivota. Tada e raskajavanje strano muiti srce oveka koji se nije brinuo o svom spasenju. Munost tog raskajavanja nadviuje sam strah od smrti i razluenja [due od tela]. Nasuprot tome, pravednici, sveti i podvinici se raduju u asu smrti i razluivanja [due od tela], imajui pred svojim oima veliki trud svoga podvinitva, bdenja, molitava, postova, suza, leanja na goloj zemlji i rogoi. Njihova dua likuje, budui da po razluenju sa telom oekuje da ue u pokoj. Meutim, pojava smrti je strana za grenike i za slabe ljude, koji se nisu brinuli o istoti ivota u sujetnom svetu. Grenog oveka veoma silno alosti as razdvajanja [due od tela]. Njemu se uopte ne dozvoljava da kae neto o sebi. Zapovest o tom asu se izdaje sa strogou. 54. as razdvajanja ne alosti onoga ko se oslobodio od svega zemaljskog. Smrt, meutim, alosti slastoljubivog oveka, alosti grenika, alosti lenjivca koji je bio nemaran da ini ono to je Bogu ugodno, alosti lakomog koji je svoju duu svezao svetovnim brigama, alosti bogataa koji se nevoljno rastavlja od svog bogatstva, alosti svetoljupca to se rastavlja od sveta. Sve njih alosti as smrti stoga to su svezani svetovnim brigama. Dua, pak, koja je slobodna od sveta i koja se odrekla svetovnih briga nema zbog ega da uzdie i da se alosti? Ona je zaelela slobodu, nala je i stekla je, ostajui ista, hrabro koraajui putem Boijim i sa gotovou inei ono to je ugodno Bogu. Ukoliko se svom duom priljubi uz Boga, i ti se nikada nee uplaiti asa smrti. Naprotiv, smrt i razluenje sa telom e se za tebe obratiti u radost. 55. Blagi Bog nam je darovao prosveenje poznanjem. Mi ga, pak, odbacujemo iz dana u dan. Da smo ispunjavali volju Boiju, mi bismo bili blaeni u trenutku nagraivanja, zajedno sa svima koji su tvorili Njegovu volju. Meutim, poto je nismo ispunjavali, tamo neemo imati nikakvog opravdanja. Mi, naime, svi greimo sa znanjem. Svi mi oseamo Boiji promisao i darove kojima nas je obdario blagi Bog. Njegova blagodat u svako vreme poseuje naa srca. I ako sebi nae upokojenje, ona postojano obitava u dui. Ako, pak, nae da nae srce nije isto, ona odmah odstupa. Ipak, tedrost je opet pobuuje da sie i da poseti nas grene, koji smo promenjivi po proizvoljenju, premda ne i po prirodi. Mi smo uvek rasejani i slabi, puni zavisti i lukavstva i esto jedan o drugome mislimo ravo. Mi se zanimamo ravim pomislima i uvek smo pogrueni u pomisli kao u strani glib. Doavi da nas poseti, blagodat u naim srcima susree smrad neistih pomisli i odmah odstupa. Ona ne nalazi sebi ulaz, niti mogunost da obitava u nama kako joj je ugodno. Ona jedino svojom svetlosnom sladou ostavlja utisak u srcu kako bi ovek osetio da ga je blagodat posetila i kako u njemu nije nala mesta. Po naslaivanju tim ozarenjem blagodati u oveku moe da se pojavi elja da je potrai. Uostalom, sama blagodat ne moe potpuno da odstupi od nas zato to je njeno sopstveno milosre pobuuje da sve miluje. Vidi li promisao Boiji? Vidi li milosre Hristovo? Vidi li kako nas Sveti Bog uvek ljubi i eli da se spasemo? Blaen je ovek koji se uvek stara da blagodati pripremi isto srce. Doavi u njega i naavi miomir vrlina i svetost due, ona e obitavati u njemu u vekove vekova. 56. Blaeni su oni koji su, po padu u neprijateljske mree, uspeli da pokidaju njegove okove i da se sakriju. Oni su pobegli od njega kao riba koja se spasla iz mree. Dok je u vodi, iako uhvaena, riba ima nade da e podreti mreu i sakriti se u dubinu.
171

Time bi se i spasla. A kada je izvuku na suvo ona vie ne moe sebi da pomogne. Dok smo u ovome ivotu i mi imamo od Boga vlast da na sebi kidamo uze vraije volje, da pokajanjem zbacimo sa sebe breme grehova i da se spasemo u Carstvu nebeskom. A ako nas sustigne ona strana naredba i dua izae, te telo bude predano zemlji, mi ve neemo biti u stanju da pomognemo sebi, slino ribi koja je izvuena iz vode i zatvorena u sud. 57. Nemojmo ekati da doe smrt da ne bismo bili postieni pri vaskrsenju mrtvih i kada se sveti budu oblaili u svetlu rizu koju su sebi pripremili dobrim delima. Kakav e stid zavladati nama kada se ugledamo ne samo obnaenim od svetle slave, nego i tamnim i ispunjenim smradom? Postarajmo se da se ne podvrgnemo takvoj opasnosti, tj. stupimo na podvig pokajanja i oienja od strasti. 58. Greh je tama, a vrlina - svetlost. Greh potamnjuje one koji ga vole i ine, a vrlina podvinike koji u njoj napreduju ini svetlim. 59. Donesimo plod koji je blagougodan Bogu pre nego doe strana zapovest da se naa dua uzme iz tela. Teko tada onome ko je oalostio Gospoda Boga naega i ko se nije pokajao! On e poeti da trai vreme koje je izgubio u neradu, i nee ga nai. Zaplaimo pred Gospodom Bogom naim da bismo stekli tedrost Njegovu. Dok jo imamo vremena, pobrinimo se o sebi i stei emo blagoslov Gospodnji. Naa briga ne treba da bude o novcu. Jer, ako ga se i liimo, moi emo da steknemo drugi. Kod nas je, meutim, dua u opasnosti: ako je izgubimo, vie je neemo moi povratiti (Mt. 16,26-27). 60. Nai dani prolaze i kraj se pribliava. Zaplaimo pred Gospodom Bogom naim dok nas jo nisu zatvorili u tamu najkrajnju. Ukoliko ih provedemo u neradu i ukoliko ih ni malo ne iskoristimo za spasenje, ni mnogim suzama neemo moi da ih povratimo. Sad je najpogodnije vreme, sad je dan spasenja (2.Kor.6,2). Blaeni bodri, stoga to e biti uvenani u radosti. Blaeni koji plau, jer e se uteiti (Mt.5,4), zajedno sa izabranicima Boijim. Blaeni koji se trude u Gospodu, stoga to ih oekuje rajska naslada. 61. Mi se ne opravdavamo delima drugih i drugi nee biti osueni zbog naih dela. Nas e obnaene i otkrivene izvesti pred Sudiju da damo odgovor za ono to smo uinili. Tada nikoga nee osuditi zbog tuih grehova: Jer e svaki svoje breme nositi (Gal.6,5). 62. Onaj ko je uinio zlo moe da se spase ako od kneza kome je optuen pobegne na drugo mesto. Kuda emo, pak, pobei od Boga, kada je reeno: Kuda da poem od Duha tvoga, i kuda da uteknem od lica tvoga? Ako se popnem na nebo, ti si onde; ako siem u ad, tamo si; ako bih ujutru uzeo svoja krila i naselio se kraj mora, i onde e me ruka tvoja voditi i desnica tvoja drati (Ps.138,7-10). 63. Poimo uskim i tesnim putem, ljubei skruenost, kako bi u nama prebivalo seanje na smrt i kako bismo se oslobodili osude. Jer, reeno je: Teko vama koji se smejete sada, jer ete zaridati i zaplakati (Dk.6,25). Blaeni koji plau, jer e se uteiti (Mt.5,4). Pogledajmo u grob i primetimo tajnu nae prirode: gomilu kostiju koje lee jedna na drugoj, lobanju odvojenu od tela i ostale kosti. Gledajui na njih, pronaimo i sami sebe. Gde je lepota sadanje boje, gde je lepota lica? Razmiljajui o tome, odreknimo se plotskih elja da ne bismo bili postieni pri vaskrsenju. 64. Svaki dan oekuj svoj izlazak [iz tela] i pripremaj se za taj put. Jer, u as koji ne oekuje doi e strana zapovest. I teko onome koji nije spreman! Prekrasna je skruenost srca: ona lei ljudsku duu.

172

65. Oni koji plove ne ostaju na brodu za svagda, ni putnik u gostionici u kojoj se zaustavio. Tako ni mi ne prebivamo veno u ovom ivotu. Mi smo stranci i doljaci. Gledajui na to mislenim okom, pripremajmo se za odlazak iz ovog ivota. 66. Ako si bio marljiv nemoj se alostiti zbog pribliavanja dobrog preseljenja u drugi ivot. Jer, oni koji se vraaju kui sa bogatstvom nikada nisu alosni. 67. Bog je oveka stvorio slobodnim. Zbog toga su mu odreene poasti i kazne: onima koji se dobro podvizavaju - poasti i venci, a prestupnicima i nemarnima - kazne i muke. Ima greh na smrt (1.Jn.5,16). Smrt sebi priprema onaj ko istrajava u grehu i ko od zabranjenih dela ne prelazi na bolji ivot. 68. Veliki je strah u asu smrti, kada se dua razdvaja od tela. Jer, u tom asu razdvajanja e pred duu izai njena dobra i zla dela koja je uinila po danu i po noi. Gledajui na svoja dela, ona e im sa strahom govoriti: "Otiite! Dajte mi da izaem". A njena dela e joj jednoglasno odgovoriti: "Ti si nas uinila: sa tobom emo poi Bogu na Sud". 69. Nikom nije poznat dan i as razluenja. Moe se desiti da iznenada stigne strana zapovest, tj. da se uzme dua naa iz tela dok mi bezbrino hodamo i veselimo se na zemlji. I grenik odlazi na taj put u dan i as u koji nije oekivao, pri emu je dua njegova ispunjena gresima i bez opravdanja. 70. Nemoj misliti, brate, da e proiveti jo mnogo godina na zemlji. Nemoj se razlenjiti, poputajui grehovnim pomislima i delima. Naredba Gospodnja moe doi iznenada i grenik moe ostati bez vremena za pokajanje i za zadobijanje oprotaja. I ta e rei, brate, smrti u asu razluenja? 71. Neprekidno oekuj smrt, razluenje due od tela i izlazak pred Sud Gospodnji. I kao onaj ko se usrdno i mudro stara za spasenje uvek imaj pripremljenu svetiljku svoju, i svakoga asa je promatraj sa suzama i molitvama. 72. Dan se priklonio veeri. Nae vreme je pri kraju. Mi, pak, po svome neverju mislimo da je jo jutro. Ve se pribliilo vreme etve: "Vek ovaj prolazi". Aneli u pripravnosti dre srpove i oekuju znak. Pobojmo se, voljeni! Ve je jedanaesti as dana, a put je jo dalek. Postarajmo se da nas zateknu na putu. Postanimo bodri i otreznimo se od sna. 73. Govori samome sebi: "Eto, naa bratija radi, a mi provodimo vreme u lenjosti; sluajui Boanstvena Pisma oni se napajaju kao edna zemlja kiom, a mi lutamo pomislima, nalazei se i unutar kelije; oni su trezvoumni, a mi nemarni; oni su bodri u molitvama, a mi smo svezali sebe snom i lenjou; oni su dobili venac, a mi ostajemo u svojoj lenjosti; oni su blagougodni Gospodu, a mi ugaamo svetu. Zbog ega se ne treznimo kako bismo dobili nagradu". 74. Ovi dani, godine i meseci prolaze kao san i kao veernja senka i ubrzo e nastati straan i veliki dolazak Hristov. I zaista je taj Dan straan za grenike koji nisu eleli da ispunjavaju volju Boiju i da se spasu. Odbacimo napokon od sebe brigu o zemaljskom i ponimo da se spremamo za susret sa tim Danom. 75. Sve prolazi, sve iezava, i nita nam nee doneti korist u taj as osim dobrih dela koja smo ovde stekli. Svaki e poneti svoja dela i rei pred presto pravednoga Sudije. Srce e zadrhtati i unutranjost e se izmeniti kada budu otkrivena dela i strogo ispitane rei i pomisli. Ko nee zadrhtati, ko nee zaplakati, ko nee proliti suze kada se otkrije sve to je svako od nas uinio u tajnosti i u mraku.
173

76. Da bih vam to objasnio predstaviu vam kao primer plodna drva koja u svoje vreme zajedno sa liem donose i plodove. Drva se u svoju lepotu ne oblae odnekud spolja. Naprotiv, svako iz svoje unutranjosti daje plod po svome rodu. Tako e i u onaj Straan dan sva ljudska tela izneti iz svoje unutranjosti sve to je uinjeno - bilo dobro, bilo zlo. Svako e pred presto stranog Sudije doneti dela - kao dobar i prijatan plod, i rei - kao lie. Sveti e tada prineti prekrasan i dragocen plod dobrih dela; muenici e doneti preslavno trpljenje muenja i zlopaenja; podvinici e doneti trudove uzdranja, bdenja i molitava. Greni, pak, neastivi i oskrnavljeni ljudi e sa stidom, plaem i tugom doneti plod skverni i nepravde, tj. hranu za neuspavljivog crva i neugasivi oganj. 77. Zbog ega smo nemarni? Ili, zar ne znamo ta nas eka? Znajui pak, zato ne plaemo dan i no, umoljavajui Boga da nam da pokajanje da bismo se izbavili od onoga stida i vene tame? Tamo e se zatvoriti naa grena usta, tamo e zadrhtati sva tvar, zadrhtae i sami inovi svetih anela od slave i strahote dolaska Gospodnjeg. A ta emo mu mi rei u taj Dan ukoliko u neradu provedemo sve nae vreme? Ovde je On dugotrpeljiv i sve privlai i milostivo prima u svoje Carstvo. Tamo e, pak, zahtevati objanjenje. Sud bez milosti e biti izreen onima koji nisu hteli da slede za Njim i koji su bili nemarni. 78. Eto, pripremljeni su - sa jedne strane Carstvo i ivot, radost i pokoj, a sa druge - veno muenje u tami najkrajnjoj. Idi kuda hoe: u svemu ti je data sloboda. Prema tome, ukoliko bude nemaran, ne elei da se spase, ukoliko ne bude iao pravim putevima Boijim i ne ispunjava zapovesti Njegove, sam sebe e pogubiti i sam sebe e izbaciti iz nebeskog dvorca. Sveti Bog zbog tebe nije potedeo Jedinorodnog Sina svoga, a ti, nesrenie, ne voli samoga sebe. Otrezni se napokon i probudi iz svoga grehovnog sna! 79. Uzii na visinu, pa e videti da je sve to se nalazi dole nitavno. Ukoliko, pak, sie sa visine, zadivie se i maloj okreenoj kui. 80. Pobrinimo se o svome spasenju, pobrinimo se o asu smrti. Avaj, kako je straan as smrti u kome se dua razluuje sa telom! Tada otac nee pratiti sina, ni majka ker, ni ena mua, ni brat brata, ve e svakoga pratiti njegova dela, tj. ono to je uinio bilo dobro, bilo zlo. Poaljimo pred sobom dobra dela kako bismo imali nekoga ko e nas, kada i sami poemo, uvesti u grad. 81. Ako hoe da nasledi Carstvo jo ovde stekni prijateljstvo Cara. On e te uzdignuti na stepen koji odgovara meri tvog ovdanjeg potovanja prema Njemu. Koliko mu ti ovde poslui, toliko e i On tebi tamo ukazati poast. Jer, napisano je: Proslaviu one koji me proslavljaju, a oni koji me preziru bie prezreni (1.Car.2,30). Potuj ga svom duom kako bi i On tebe udostojio asti svetih. Ti pita: "Kako da se stekne Njegova blagonaklonost". Prinesi mu zlato i srebro kroz pomaganje potrebitima, ukoliko ga ima. A ako nema nita takvo, prinesi mu druge darove: veru, ljubav, uzdranje, trpljenje, velikodunost, smirenoumlje, uzdravanje od osuivanja, uvanje oiju od sujete, uvanje ruku od injenja nepravde, uvanje nogu od skretanja na zli put, teenje malodunih, sastradalnost prema nemonima, nuenje ae studene vode ednome, davanje komada hleba onome koji trai. Prinesi mu, dakle, ono to ima kod sebe i ono ime te je obdario. Jer, Hristos nije odbacio ni dve udoviine lepte. 82. ee se priseajmo muka koje oekuju grenike kako bismo se pobudili na pokajanje i na prekidanje grenog ivota. ta je manje od komarca? Meutim, mi ni njegov ujed ne moemo da podnesemo. ta e, pak, biti tamo od otrovnog neuspavljivog crva? Pri nastupanju veeri govore: "Upali svetiljku. Mrak je". I svetilnik progoni tamu. A ta emo
174

tamo raditi sa neprozirnom tamom koja nema kraja? Ovde onaj koga opaljuju sunani zraci bei u hladovinu. ta emo, pak, uiniti sa neugasivom ognjenom geenom? 83. Doi sebi i ne prenebregavaj plamen koji se nikada ne gasi. Ako ga, pak, prenebregava jo ovde ispitaj sebe da li si u stanju da podnese surovost munog ognja. Upali svetiljku i priblii kraj prsta. Ako si u stanju da podnese taj bol moe biti da e i tamo moi sebi da pomogne. Ako, pak, nisi u stanju da podnese bolove jednog malog uda (pri emu ti celo telo ostaje van ognja), ta e raditi kada ti celo telo, zajedno sa duom, bude baeno u geenu ognjenu? 84. Mi smo stranci i doljaci u ovome ivotu. Meutim, mi ne znamo kada emo biti uzeti odavde. Mnogi od onih koji su se probudili ujutro, nisu doiveli vee. Drugi, pak, zaspavi uvee, nisu doekali jutro. ovek je kao nita: dani njegovi prolaze kao senka (Ps.143,4). I ko zna da li je ve nastupilo vreme nae smrti? Nemojmo biti nemarni prema svom spasenju. 85. Blaen je onaj ko se u asu smrti pokae kao sveta i bogougodna rtva i ko se sa velikom radou razluuje sa telom i sujetnim ivotom. Ugledavi ga na nebesima, aneoske sile e ga proslaviti kao slugu koji im je slian i koji je iskusan u Gospodu. 86. asna je pred Gospodom smrt prepodobnih Njegovih (Ps.115,6), ali je strana smrt grenika (Ps.33,22). Doi e, neizostavno e doi i nee nas mimoii dan u koji e ovek ostaviti sve [ljude] i sve [stvari] i poi sam, ostavljen od svih, obnaen i bespomoan, bez zastupnika, bez saputnika, nespreman, bez odgovora. U dan kada se ne nada, i u as kada ne misli (Mt.24,50), kada se veseli, sabira riznice, ivi raskono, predaje se pirovanju i neradu [njega e zadesiti smrt]. Iznenada e doi taj as i svemu e doi kraj. Jedna duboka bolna no i - ovek e poi kao osuenik tamo gde ga povedu oni koji e ga preuzeti. ovee, tada e ti biti potrebno mnogo pomonika. Mnogo molitava e biti potrebno u as razluenja due [od tela]. Veliki e zavladati strah, veliki trepet i veliki preokret pri prelasku u tamonji svet. Na je to as, i as straan, ali neminovan. To je opti kraj za sve koji je za sve straan. To je teka staza po kojoj svi treba da proemo. Put je uzak i tesan, ali emo svi na njega stupiti. To je gorka i strana aa, ali emo je svi ispiti. Strahom i uasom je tada ispunjena dua. To, meutim, ne zna niko od nas, ve jedino oni koji su nas pretekli, jedino oni koji su stekli iskustvo. 87. Zar ne vidi kako je strano kada [ljudi] umiru? U kakvoj su oni tada panici, kako samo uzdiu, kako okreu oima tamo-amo. Kako tada krguu zubima? Tada oni vide ono to nikada nisu videli, uju ono to nikada nisu uli, i trpe ono to nikada nisu trpeli. Oni tada trae izbavitelja, ali nema nikoga da ih spase. 88. Jedan od onih koji su umirali govorae: "Pratajte, bratijo, pratajte. Ja idem na dalek put, na put kojim jo nisam iao, u novu zemlju iz koje se niko nije vratio, u tamnu zemlju u kojoj ne znam ta e me sresti. Evo odlazim, i ve se neu vratiti k vama. Teskoban je za mene ovaj as stoga to me uzimaju nespremnog; mrana je za mene ova no stoga to me seku kao neplodno drvo; teak je za mene predstojei put stoga to nemam dobar prtljag. Sada vidim kako sam se obmanjivao, govorei: "Mlad sam i naslaivau se ivotom, a tamo u se pokajati. Bog je ovekoljubiv i, napokon, oprostie mi". Tako rasuujui svaki dan, ja sam ravo proiveo svoj ivot. Mene su uili, a ja nisam pazio; mene su pouavali, a ja sam se smejao; sluao sam Sveto Pismo, a zavravam ivot kao oni koji nisu nita uli; sluao sam o Sudu, i podsmehivao se; sluao sam o smrti i iveo kao da nikada neu umreti. I eto, sada me uzimaju sasvim nespremnog, i nemam pomonika; zateen sam bez pokajanja, i nema ko da me izbavi; podvrgavam se osudi i
175

nema ko da me spase. Koliko puta sam reavao da se pokajem, pa sam opet inio zlo? Koliko puta sam pripadao Bogu, pa opet odstupao od Njega? Koliko puta me je milovao, a ja ga opet alostio? I sada odlazim u beznadenom stanju. Uzdahnite, bratijo, i prolijte suzu za mene!" Tako oni koji umiru ponekad razgovaraju sa nama. I jezik im se iznenada vezuje, oi se menjaju, glas se prekida i usta onemljuju. 89. Kada se priblii poslednji as alju se aneli koji prihvataju duu. Oni je uzimaju i privode Sudu Boijem. Ugledavi ih kako se pribliavaju, bedni ovek, ak i car, i vlastodrac, i svetodrac, postaje potpuno smeten, kao od zemljotresa. On sav drhti, kao list koji vetar koleba, i otima se, kao ptiica iz ruku lovca. On se sav izbezumljuje, budui da vidi strane sile, nove i velike prizore, grozna i surova lica, stvari koje ranije nije video. Sve to vidi samo onaj ko se uzima od nas, i na nas ve ne obraa panju. On sam u sebi tvori molitve, koliko mu dozvoljavaju snage. Iz njegovog stanja mi zakljuujemo da vidi gornje sile. Dajui jedan drugome znak rukom, recimo: "utite, ne uznemiravajmo vie onoga koji lei kako ga ne bismo smutili. Bolje se molimo da njegova dua ode sa mirom i da mu Sudija bude snishodljiv". 90. Eto, skonao je. Nestao je. Proiveo je svoj vek i lei nepokretan, bez daha i nem. ta je ovek? Sneno vienje i senka. Aneli prihvatai uzlaze sa duom po vazduhu gde se nalaze poglavarstva i vlasti, i gospodari protivnih sila. Ti nai zli tuitelji su ovde sablaznitelji i zapisivai naih zlih dela, a tamo - ispitivai. Oni duu koja se podie susreu na putu, promatraju i nabrajaju njene grehove po svojim zapisima: grehove mladosti i starosti, voljne i nevoljne, uinjene delom, reju i pomilju. O, kakav je tamo strah, kakav trepet bedne due! Neopisiva je nevolja koju tada trpi dua od neizbrojivog mnotva avola koji je okruuju i kleveu kako bi je spreili da uzie na nebo, da stupi u blaeni ivot i da se naseli u zemlji ivih. 91. Uzevi duu, aneli je odvode putem koji je jedino njima poznat. Mi, pak, ureujemo telo i iznosimo ga na groblje, susreui novu stranu tajnu. Mali i veliki, carevi i prosti ljudi, gospodari i sluge - svi postaju ista zemlja, isti prah, isti pepeo, isti smrad, isti gnoj: kakav je crnac, takav je i lepotan, kakav je mladi, takav je i starac, kakav je raslabljeni, takav je i snani telom. Svi su postali zemlja i pepeo, kao to je u poetku odreeno (Post.3,19). I ovek nita ne moe da raspozna! Zaista je velika i strana tajna pred nama! Vidimo da je tu svaki uzrast izbrisan, da je svaka telesna slava izmenjena, da je svaka lepota lica iezla, da se svako prijatno oko sklopilo, da su se svaka reita usta zatvorila, da je svaka pletena kosa istrulela. Sve se zavrilo. Govorim i niko ne slua, plaem i niko se ne obazire. 92. Pitajmo one koji lee: "Kuda ste otili, bratijo naa? Gde obitavate? Gde je mesto vaeg prebivanja? Odgovorite nam. Porazgovarajte sa nama, kao to ste nekada razgovarali". A njima bi priliilo da nam odgovore: "Mi smo otili od vas koji jo prebivate u zemaljskom ivotu. Dua svakoga od nas se nalazi na mestu koje odgovara njenom dostojanstvu. A ovaj prah koji lei pred vama, ovaj pepeo koji vidite, taj smrad, te istrulele kosti, to su tela onih mladia i devojaka koje ste vi nekada voleli. Taj pepeo je telo koje ste vi stavljali u svoje naruje i nenasito ljubili. Ti iskeeni zubi su usta koja ste vi dan i no pokrivali bezbrojnim poljupcima. Taj gnoj i odvratna vlaga je telo koje ste grlili, predavajui se grehu. Stoga pogledajte i tano shvatite da, grlei na posteljama svojim mlade supruge, vi grlite prah i blato. Znajte da, ljubei njihove udove, vi ljubite smrad i gnoj. Razumite da, gorei ljubavlju prema njima, vi elite crve, pepeo i smrad. Nemojte se predavati zabludi, nerazumni mladii i device! Nemojte se zanositi sujetnom lepotom mladosti. Jer, i mi koji
176

leimo pred vaim oima kao istruleli mrtvaci, nekada, za vreme svoga ivota, bejasmo kao i vi sada, stasiti, velianstveni, namazani lepim mirisima, voljeni, sladei se i ivei u blagostanju. I eto, kao to vidite, sve to postade zemlja, prah, pepeo i smrad. Nemojte se vie obmanjivati. Naprotiv, od nas koji smo vas preduhitrili i koji smo sada u grobu nauite da postoji Sud, beskonano muenje, neprozirna tama i strana geena, neuspavljivi crv, neprekidni pla, neprestani krgut i neisceliva tuga". 93. Tome nas, ako ne reima, a ono samim delom, ue naa bratija koji su otili pre nas. Prenimo se iz sna. Prestanimo da obmanjujemo sebe pustim nadanjima. Nemojmo dopustiti da nam se lukavi neprijatelj i dalje ruga. Neka nas ne obmane lana pomisao obeanjem dugog ivota. Deavalo se da oni koji naprave velike planove ne doive ni do jutra, budui iznenada ugrabljeni smru kao ptica od strane jastreba, ili jagnje od strane vuka. Neki se, zaspavi uvee zdravi, nisu probudili; drugi su ispustili duu sedei za trpezom; neki su iznenada umrli za vreme etnje i zabave; neki su, uspokojavajui se u kupatilu, ujedno nali pogrebno pranje; neki su bili iznenada ugrabljeni smru za vreme svadbe, u samoj branoj lonici, pri emu im je brana odea ujedno posluila i kao pogrebna, dok su svirae zamenile naricaljke, a plesae oni koji plau. Sve to mi znamo, pa ipak ne prestajemo da se obmanjujemo. Mi neemo obresti nikakvo Boije snishoenje, budui da se obmanjujemo sa znanjem, a ne iz neznanja. Umoljavam vas da napokon postanete tvoritelji uenja koje vam se predlae, a ne samo sluatelji. 94. Kakvom strahu i kakvoj nevolji emo se mi podvri u asu izlaska iz ovoga ivota i pri razluenju due od tela! Tada e se izvriti velika i strana tajna! Dui prilaze dobri aneli i mnotvo nebeske vojske, a takoe i sve protivne sile i knez tame. I jedni i drugi ele da duu uvedu u mesto u kome i sami ive. Ako je dua ovde stekla dobre osobine, vodila estit i vrlinski ivot, u dan izlaska vrline koje je ovde stekla postaju dobri aneli koji je okruuju i ne doputaju nikakvoj protivnikoj sili da joj prie. Naprotiv, one je sa svetim anelima u radosti i veselju uzimaju i odnose Hristu, Vladici i Caru Slave, i poklanjaju mu se zajedno sa svim nebeskim silama. I najzad se dua odvodi u mesto upokojenja, u neizrecivu radost, u venu svetlost, gde nema ni alosti, ni uzdisanja, ni suza, ni brige, gde je besmrtni ivot i vena radost u Carstvu nebeskom sa svima ostalima koji su ugodili Bogu. Ako je, pak, dua ivela sramno u ovome svetu, predajui se neasnim strastima i zanosei se plotskim zadovoljstvima i sujetom ovoga sveta, u dan izlaska iz ovoga ivota e pristraa i uivanja, koja je stekla u ovome ivotu, postati lukavi demoni koji e je okruiti, ne dozvoljavajui anelima Boijima da joj se priblie. Ona e je, zajedno sa protivnikim silama i knezovima tame, uzeti bespomonu, uplakanu, potitenu i setnu i odvesti u tamna, mrana i tuna mesta gde se dre svi grenici za Dan suda i venog muenja, i gde je baen avo sa svojim anelima. 95. Prema tome, dok jo imamo vremena pobrinimo se da se pokajanjem oistimo od strasti, i da trudovima samoumrtvljenja i dobrih dela u srcu zasadimo vrline. Jer, one e se, po naem ishodu, zastupati za nas i zajedno sa anelima Boijim stati pred Vladiku naeg i Gospoda, privlaei Njegovu blagonaklonost prema nama.

177

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE II SAVETI O POKAJANjU 1. Teko meni! U kakvom sam stidu! Moja unutranjost nije kao moja spoljanjost! Zaista, ja imam izgled pobonosti, ali ne i njenu silu. S kakvim u licem izai pred Gospoda Boga koji zna tajne srca moga? Podleui odgovornosti za tolika zla dela, stojei na molitvi ja se bojim da ne sie oganj sa neba i pogubi me. Pa ipak, ne oajavam, uzdajui se na tedrost Boiju. 2. Otvrdlo je srce moje, izmenio se razum moj, pomraio se um moj. Kao pas vraam se na svoju bljuvotinu (2.Pt.2,22). Nema u meni istog pokajanja, nema suza za vreme molitve, premda i uzdiem, i bijem se u prsa, tj. u prebivalite strasti. 3. Tamo e se obelodaniti ono to je uinjeno u tami, i ono to je uinjeno javno. Kakav e stid obuzeti moju duu kada me ugledaju osuenog oni koji sada govore da sam besprekoran! Ostavivi duhovno, ja sam se pokorio strastima. Ne elim da se uim, a spreman sam da uim [druge]; ne elim da se potinjavam, a volim da [druge] podinjavam sebi; ne elim da se trudim, a vrlo rado druge obremenjujem; ne elim da ukazujem ast, a elim da me [drugi] potuju; prekore ne trpim, a volim da prekorevam; ne elim da me poniavaju, a volim da poniavam; mudar sam da dajem savete, ali ih sam ne ispunjavam; govorim ta treba initi, a sam inim ono to ne treba ni govoriti. 4. Nemoj rei: "Danas u sagreiti, a sutra u se pokajati". Bolje je da se danas pokajemo, jer ne znamo da li emo doiveti do sutra. 5. Ako smo sagreili, pokajmo se zato to Gospod prima pokajanje onih koji se istinski kaju. 6. Ako sagrei brat, mi ga sa zadovoljstvom izobliavamo, a ako sami pogreimo izoblielje primamo sa neprijatnou. 7. Nemoj protivreiti istini i ne stidi se kada te ispravljaju. Nemoj se stideti da ispovedi grehe svoje (Sir.4,29-30). Nemoj rei: "Sagreih, pa ta", budui da je Gospod dugotrpeljiv. Nemoj kasniti da se obrati Gospodu, i ne odlai iz dana u dan (Sir.5,4; 8). Znaj da gnev nee zakasniti (Sir.7,18). 8. Ko e dati glavi mojoj vodu, i oima mojim izvor suza da plaem zbog grehova mojih dan i no (Jer.9,1). Rekoh smehu (Prop.2,2): "Idi od mene;" i suzama: "Doite mi", jer je veoma velik greh moj pred Gospodom i nema broja mojim padovima. 9. Da li znate da kod ljudi postoje tri razliite vrste suza? Postoje suze zbog vidljivih stvari, koje su veoma gorke i sujetne. Postoje suze pokajanja, kada dua eli vena blaga: one su veoma slatke i korisne. I postoje suze raskajanja tamo gde je pla i krgut zuba (Mt.8,12): one su gorke i beskorisne, budui da su u potpunosti neuspene, s obzirom da je prolo vreme za pokajanje. 10. Po spoljanjosti mi smo smireni, a po naravi - surovi i neoveni; po spoljanjosti smo poboni, a po naravi - ubice; po spoljanjosti smo puni ljubavi, a po naravi - neprijatelji; po spoljanjosti smo drueljubivi, a po naravi - puni zavisti; po spoljanjosti smo podvinici, a po naravi - ra za podvinike; po spoljanjosti smo isposnici, a po naravi - morski razbojnici; po spoljanjosti smo celomudreni, a u srcu 178

preljuboinci; po spoljanjosti smo bezmolvnici, a u srcu - skitnice; po spoljanjosti smo krotki, a po naravi - uobraeni; po spoljanjosti smo savetodavci, a po naravi - zavodnici; po spoljanjosti smo prostoduni, a po naravi - opasni. Zbog ega je to tako? Zbog toga to pred svojim oima nemamo strah Boiji, i zbog toga to zapovesti Gospodnje ili ne znamo, ili izvremo onako kako nam je ugodno. 11. Jo i sada (posle dugo godina samoispravljanja) u meni je mnogo neistih pomisli - zavisti, pakosti, samougaanja, stomakougaanja, gnevljivosti, tatine, gramljivosti. Sam po sebi sam nita, a sebe smatram za neto; pripadam broju ravih ljudi, a uporno traim da dobijem slavu svetosti; ivim u gresima, a elim da me svi smatraju pravednim; sam sam laljivac, a na laove se ljutim; oskrnavljujem se milju, a osuujem bludnike; osuujem lopove, a inim nepravde bednima; pokazujem se kao ist, premda sam sav neist; u crkvi stojim na prvom mestu, premda nisam dostojan ni poslednjeg; zahtevam da me potuju, iako treba da me preziru; pred enama hou da se pokaem ljubazan i pred bogatima - blagoastiv; ako me aloste, svetim se; ako me izobliavaju, negodujem; ako mi ne laskaju, gnevim se; stareine prezirem, i ponaam se licemerno pred njima; ne elim da odam potovanje dostojnome, a sam zahtevam poasti iako sam nedostojan. Neu poeti da opisujem pomisli koje me svakodnevno okupiraju, brige oko sujete, nemar za molitvu, strast za osuivanjem. Naprotiv, opisau odlaske u Crkvu jedino zbog ustanovljenog poretka kao i namerna zakanjenja, traene susrete, licemerne razgovore sa pobonim enama, nenasitost u primanju darova, laskanje radi zadobijanja boljeg. Takav je moj ivot, takvi su moji nedostaci! 12. Moda e neko rei: "Kakvu vanost imaju pomisli". Na to u vam rei: "One su veoma vane". I evo dokaza iz Svetog Pisma. Jov je prinosio rtve za decu svoju, govorei: Moe biti da su u svojim srcima pomislili o neemu zlom (Jov 1,5). Kad pomisli ne bi podlegale odgovornosti, zbog ega bi on prinosio jedno tele zbog grehopada pomislima? U zboru Korejevom osueni su bili i oni koji su imali zle misli. Budui da su imali zle misli, oni su bili spaljeni. I Gospod Spasitelj je saglasnost da se uini preljuba nazvao preljubom, i elju za enom - samim delom, i gnev - ubistvom, i mrnju - samim ubistvom. I blaeni Pavle svedoi o naoj odgovornosti za pomisli kada kae da e Gospod na Sudu otkriti sve namere srca i osvetliti ono to je sakriveno u tami (1.Kor.4,5). Nemojte, dakle, govoriti da pomisli nita ne znae, budui da se saglasnost sa njima priznaje za samo delo. 13. Mi nismo duni da ispitujemo samo pomisli, ve i odluku naeg proizvoljenja da pomisli prizna prijatnim i da im se prikloni. Zemljodelac seje na zemlju, ali se ne prima sve to je posejano. Tako i um seje u proizvoljenje, ali se ne prima i ne odobrava sve. Zemljoradnik oekuje rod od onoga to je zemlja primila. I Bog zahteva odgovor za ono to je primilo i odobrilo proizvoljenje. 14. Apostol je ljude koji postupaju u skladu sa prirodom nazvao duevnima, a one koji postupaju protivprirodno - telesnima. Duhovni su, pak, oni koji i prirodu preobraavaju u duh. Bog zna i prirodu i proizvoljenje i moi svakoga [od nas]. On u njih seje svoje Slovo i od njih oekuje dela prema njihovim mogunostima. On natprirodno pronie u duu i duh, u prirodu i proizvoljenje (premda ne vri nasilje nad njim). Ako se ovek zadovoljava onim to je prirodno, Bog nee traiti odgovor, budui da je odredio meru prirode i postavio joj zakon. Meutim, ako proizvoljenje bude nadvladano prirodom, On e traiti odgovor za nenasitost i za naruavanje Boijeg zakona. 15. Mrzim greh, ali prebivam u strastima; odriem se bezakonja, ali se i nehotice potinjavam nasladi. Potinio sam svoju prirodu grehu. Kupivi moje proizvoljenje, on za
179

mene postaje neophodnost. Potocima u meni teku strasti, budui da sam sjedinio svoj um sa telom: razdvajanje nije mogue. Ja urim da izmenim svoje proizvoljenje, ali se prethodno stanje protivi. Ja pokuavam da oslobodim svoju duu, ali me pritenjuje mnotvo dugova. 16. Zli zajmodavac, avo ne podsea na vraanje duga. On dareljivo pozajmljuje i nikako nee da uzme nazad. Uporno trai da nas porobi, a o dugu ne spori. On daje na dug da bismo se bogatili strastima, i dano ne trai. Ja elim da vratim, a on ranijem [dugu] jo dodaje. Kada ga prinudim da uzme, on daje neto drugo kako bi bilo oigledno da mu isplaujem iz njegove pozajmice. On me obremenjuje novim dugovima, budui da ranije strasti istrebljuje drugim, dotle nepostojeim. Staro je naizgled isplaeno, ali me on uvlai u nove dugove strasti, i uvodi u nova stanja. On me primorava da utim o strastima i da se ne ispovedam, i ubeuje me da stremim ka novim, navodno beznaajnim. Ja se navikavam na do tada nepostojee strasti i, obuzet njima, zaboravljam na ranije. Zatim sklapam ugovor sa onima koje kao nove dolaze k meni, i opet postajem dunik. Ja stremim ka njima kao prema prijateljima, a oni koji su mi dali u zajam opet postaju moji gospodari. Pokuavam da se oslobodim, a oni me ine robom koji je za prodaju. urim se da pokidam njihove okove, i bivam zavezan novim okovima. Staram se da se izbavim od ratovanja pod zastavom strasti, ali zbog napretka i njihovih darova se pokazujem kao njihov vlasnik. 17. O dalje od mene ropstvo zmijino! Dalje od mene vladavino strasti! Dalje od mene zastareli grehu. On je dao i zaloge da bi kupio um moj; laskao je telu da bi mu potinio duu; preduhitrio je mladost da razum ne bi znao ta se desilo; privezao je za sebe nesavrenu pamet da bi preko nje, kao bakarnim lancem, drao nedaleki um; dri um na uzici i ne doputa mu da pobegne. Greh ograuje um i zatvara vrata znanja. Strast neprestano straari pored razuma ne dozvoljavajui mu da povie ka Bogu i da onemogui da telo bude prodano. Ona uverava da staranje o telu nije ni malo ravo i da za takvu sitnicu nee biti kanjavanja. Kao primer ona navodi mnotvo zamrenih pomisli i uverava u nemogunost da se one podvrgnu ispitivanju. Ona se poziva na njihovu tananost (beznaajnost) i uverava da e sve slino biti predano zaboravu. Eto ime me zadrava i vezuje neprijatelj, obavijajui me obmanom i lai. 18. Pavle je rekao daje onaj ko grei - telesan (Rim.7,14). Greh u delo privodi onaj ko ga prihvati proizvoljenjem. Izmeu prirode i greha posreduju navike. Strasti su neto to je doneo greh i to je priroda primila. Vrenje greha je potinjavanje due, smetenost uma i ropstvo. Nalazei se u telu greh gospodari nad umom. On ovladava duom potinjavajui je uz pomo tela. Greh koristi telo umesto upravnika. Njime on obremenjuje i samu duu i postaje kao njen domoupravitelj, budui da predlae delo i zahteva odgovor o izvrenju. Kad hoe da udari duu on koristi telo. Jer, on je plot preobratio u svoj sopstveni lanac. Na njemu on dri duu kao ovcu za klanje. On je duu kao visokoparnu pticu vezao tim lancem. Njime joj je odsekao ruke i noge, kao to se nekom krepkom divu maem [odsecaju udovi]. I ja ne mogu ni da beim, ni da pomognem sebi, budui da sam iv sahranjen. Gledam oima, ali sam slep. Od oveka sam postao pas. Iako imam razum, ponaam se kao beslovesan. 19. Meutim, ja elim da se oslobodim od jadnog strasnog rasploenja, ukoliko mi Gospod pomogne. Ako sa mnom uini po velikoj milosti svojoj, biu izbavljen od greha, i ako izlije na mene blagost svoju, spau se. Uveren sam da to moe uiniti, i ne oajavam za svoje spasenje. Ja znam da e mnotvo Njegove milosti prevazii mnotvo mojih grehova. Znam da je On doao i sve pomilovao, i da je u svetom krtenju darovao oprotaj
180

grehova. Ja to ispovedam budui da sam se sam posluio tom blagodau. Ja imam potrebu za izleenjem od grehova koji su uinjeni posle krtenja. Meutim, Vaskrslome iz mrtvih nije nemogue i od toga da me isceli. Ja sam slep, ali je On iscelio i sleporoenog. Ja sam odbaen kao gubavac, ali On, ako hoe, moe i mene oistiti. Ja izobilujem grehovima, ali Njegova blagost prema meni nee biti pobeena. On je pomilovao Zakheja, kao dostojnog, a mene e pomilovati kao nedostojnog. 20. Sudu podlee i prazna re. I ta je u stvari prazna re? Obeanje vere koje nije ispunjeno na delu. ovek veruje i ispoveda Hrista, ali ostaje prazan i ne ini ono to Hristos zapoveda. Praznu re imamo i u sluaju kada se ovek ispoveda i ne ispravlja, kada govori da se kaje pa opet grei. I rav iskaz o drugome je prazna re, budui da prepriava ono to nije bilo uinjeno i to nije vieno. 21. Pristupi grenie, k dobrom Lekaru, i isceli se bez napora. Zbaci sa sebe breme grehova, prinesi molitvu, i okvasi suzama istrulele rane. Jer, nebeski Lekar suzama i uzdasima lei rane. Pristupi i prinesi suze: one su najbolji lek. Jer, nebeskom Lekaru je ugodno da se svako lei i spasava svojim sopstvenim suzama. To je lek trenutnog, a ne sporog dejstva. Njega nije potrebno stalno privijati uz ranu, budui da odmah isceljuje. Lekar samo eka da vidi tvoje suze. Pristupi bez straha. Pokai mu ranu i ujedno prinesi lek tj. suze i uzdahe. 22. Ko se nee zadiviti, ko se nee zaprepastiti, ko nee blagosloviti veliko milosre tvoje blagosti, Spasitelju dua naih, zbog toga to si blagovoleo da primi suze kao cenu za tvoj lek! O, silo suza! Dokle si se pruila! Ti sa velikom smelou neometano uzlazi na samo nebo. O, silo suza! Aneoski inovi i sve nebeske sile se neprestano vesele zbog tvoje smelosti. O, silo suza! Ukoliko ushte, ti moe sa radou da predstoji svetom i visokom prestolu Preistog Vladike. O, silo suza! Ti za tren oka uzlee na nebo, i ono to trai dobija od Boga. Jer, On ti izlazi u susret i radosno daje oprotaj. 23. Kako u ti se moliti, Spasitelju moj, kad su mi usta ispunjena ogovaranjem? Kako u te pesmama proslavljati kada mi je savest oskrnavljena? Kako u te dozvati kada nisam sauvao zapovesti tvoje? Meutim, ti sam, Sveblagi, nemoj prezreti mene nitavnog, nemoj odbaciti mene mrskog, nemoj ostaviti mene beznadenog. Jer, neprijatelju mome veoma godi da vidi kako oajavam. Njegova jedina radost je da me zbog oajanja vidi kao svoj plen. Meutim, ti sam svojim milosrem posrami njegovo nadanje, otmi me iz njegovih eljusti, izbavi me od zlobne namere i od svih zamki koje postavlja protiv mene! I sve koje mui savest zbog nepotrebnih dela njegovih molim: Nemojte oajavati, nemojte priinjavati radost svome suparniku. Naprotiv, bez stida pristupite Bogu, plaite pred Njim i, ispitujui sebe, nemojte gubiti nadu. Jer, na Gospod se veoma raduje onima koji se kaju i eka nae obraanje. On sam sve zove: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti (Mt.11,28). Stoga neka niko ne oajava za sebe, bez obzira koliko je sagreio. Gospod je strog samo prema onima koji ga odbacuju i koji se ne kaju. 24. Blaen je onaj ko je poeleo da razumno plae, i ko sa skruenou na zemlju izliva suze, kao dragocene bisere pred Gospodom. 25. Blaen je onaj ija je dua postala slina novoposaenom drvetu, i koja uvek, kao vodu za zalivanje, ima suze po Bogu. 26. Blaen je onaj ko u svojoj dui zasauje dobro rastinje, tj. vrline, i koji ono to je zasadio u sebi zaliva, molei se sa suzama, da bi bilo blagougodno i plodonosno Gospodu.
181

27. Hou da vam izobrazim silu suza. Ana je suznom molitvom dobila proroka Samuila, ushienost prema gornjem i hvalu Bogu u srcu svome. ena grenica u Simonovom domu je, plaui i umivajui suzama svete noge Gospodnje, dobila oprotaj grehova. Umilenje (srdani pla pred Bogom) jeste iscelenje due. Ono u nas, saglasno sa naom enjom, useljava Jedinorodnog Sina i u duu privlai Duha Svetoga. Na zemlji nema radosti sladosnije od radosti umilenja. Da li se neko od vas ozario tom radou suza po Bogu? Onaj ko je to okusio i ko se time usladio za vreme molitve ve se uzdigao iznad zemlje. U to vreme on je bio sasvim izvan tela, izvan ovoga veka, i ve vie ne na zemlji. Svete i iste suze po Bogu uvek omivaju duu od grehova i iste je od bezakonja. Suze po Bogu u svako vreme daju smelost pred Bogom. Neiste pomisli nikako ne mogu da se priblie dui koja ima svagdanje umilenje po Bogu. Umilenje je skrivnica koja se ne moe pokrasti. Naravno, ja ne mislim na umilenje koje traje jedan dan, nego na ono koje traje neprestano, danonono i do kraja ivota. Umilenje je isti izvor koji oroava plodni nasad due (tj. vrline). 28. Pre bezakonja, neprijatelj u ovekovim oima umanjuje znaaj greha. On naroito omalovaava pohotu slastoljublja, naaptavajui da je po znaaju ravna sa prolivanjem ae hladne vode na pod. Tako lukavi umanjuje greh u oima oveka pre nego to ga uini. Kada ga, pak, uini lukavi ga u njegovim oima predstavlja beskrajno velikim. On na njega, pri tom, podie i talase oajanja. esto se on protiv njega naoruava i priama, ubacujui mu sledee misli: "ta si uinio, uzaludni trudbenie? I na ta lii tvoje delo? Evo na ta: zasadio si nekoliko vinogradskih loza, uvao ih i pazio dok nisu dale ploda; zatim si sabrao groe i vinom napunio boce; najzad si ustao, uzeo sekiru i razbio boce; i vino se izlilo i propalo. Eto na ta lii tvoje delo". Lukavi to naaptava oveku sa namerom da ga vrgne u dubinu oajanja. 29. Zbog toga, kad ve unapred zna neprijateljske smicalice, bei od greha. Ako i upadne u neki grehopad, nemoj zakasniti, ve ustani i obrati se Gospodu Bogu svome svim srcem svojim kako bi se spasla tvoja dua. Kai lukavoj pomisli: "Premda sam i razbio boce i unitio vino, ipak imam ceo vinograd, a i Gospodar je dugotrpeljiv, mnogomilostiv, milosrdan i pravedan. I nadam se da u, uz pomo Njegove blagodati, opet odgajiti i obrati groe, i napuniti svoje boce, kao i ranije. Jer, On preko proroka Isaije kae: Ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna(Is.1,P)". 30. Drugome pomisao savetuje i govori: "Ti si jo mlad. U starosti e se pokajati". Onome, pak, ko je ostario ona predlae pomisao: "Ti si ostario. Kako e podneti trudove pokajanja? Tebi je potreban pokoj''. 31. Nemoj oajavati u sebi i nemoj govoriti: "Ve ne mogu da se spasem". Naprotiv, i te kako moe da se spase. Zavoli strah Boiji svom duom svojom: on e izleiti tvoje rane i ubudue te sauvati neozleenim. Sve dok dua tvoja ljubi strah Gospodnji nee pasti u mree avolske, nego e biti kao orao koji visoko leti. Meutim, ako zanemari strah Boiji i postane nemarna prema sebi, dua e, strmoglavivi se sa visine, postati igralite duhova preispodnje. I oni e je, zatvorivi joj oi, uplesti u strasti beaa, kao to se vo upree u jaram. 32. Ako te rani strela lukavog neprijatelja, nemoj nikako padati u oajanje. Naprotiv, ma koliko puta bio savladan, nemoj ostajati pobeen, nego odmah ustani i sukobi se sa neprijateljem. Jer, Podvigopolonik je uvek spreman da ti prui svoju desnicu, i da te podigne palog. im mu prvi prui svoju desnu ruku, On e ti dati svoju desnicu da
182

bi te podigao. Sva briga skvernog neprijatelja je u tome da te baci u beznae poto padne. Nemoj mu verovati. Naprotiv, ako i sedam puta na dan pada, pobrini se da ustane i pokajanjem umilostivi Boga. 33. ak i ako smo pali zbog zavedenosti, postarajmo se da se izleimo pokajanjem. Ako smo kao ljudi pali pod uticaj strasti, nemojmo oajavati do kraja, ve, naprotiv, priteknimo Bogu i ujmo ta kae: Pokajte se, jer se pribliilo Carstvo nebesko (Mt.4,17). Nemojmo misliti da je On ustanovio pokajanje samo za izvesne grehove. Naprotiv, Lekar naih dua nam ga je dao kao lek za svaku grehovnu ranu. 34. Pokajanje je polje koje se moe obraivati u svako vreme. Ono je veoma rodno drvo koje na svaki nain Bogu donosi plemenite plodove. Ono je drvo ivota koje vaskrsava umrtvljene gresima. Ono je sapriesno Boanstvu i Bog mu se raduje kao sili svoga stvaranja. Jer, ono onoga koga je greh pogubio preporaa za slavu Boiju. Ono je duhovna lihva, budui da anje ono to nije sejalo, i sakuplja ono to nije dalo. 35. Dobri delatnici su pokajanjem obradili Boiju njivu, obogatili Crkvu i napunili Boiju itnicu. Njime je zemlja postala nebo, budui da se ispunila svetima, tj. zemaljskim anelima. Pohvaljuju se dobri sluitelji koji su pokajanjem mnogo puta umnoili ono to je posejano. 36. Bog je video da e ljudski rod uznemiravati avo. Stoga je On, kao oruje protiv njega, postavio pokajanje. Neprijatelj ubeuje da se grei, a pokajanje je spremno da prihvati grenika. Neprijatelj pobuuje da se uini bezakonje, a pokajanje savetuje obraenje. On baca u oajanje, a ono obeava nadu u spasenje. Greh obara savest, a pokajanje joj slui kao tap pomou koga ustaje. Gospod podie oborene (Ps.145,7). To se ostvaruje kroz pokajanje. 37. Zakon pokajanju slui kao svetiljka. Jer, oni koji su sagreili kroz njega ponovo susreu Boga. Bezakonik je obavijen tamom i ne vidi dobrotu, budui da je neprijatelj njegovu duu ispunio oajanjem. Meutim, pokajanje, kao dobri lekar, sa due uklanja maglu i sve ono to je obremenjuje, pokazujui joj svetlost Boije dobrote. avo, pak, bezoseajnima ne da da se urazume, predstavljajui im surovost pokajanja. Videi njegovu lukavost, pokajanje prilazi sa umiljavanjem i govori: "Vi se samo setite Boga i ja u se potruditi za vas. Predstavite u svome umu Njegovo milosre i ja u se sa uzdisajima zaloiti za vas. Samo neznatno uzdahnite, grenici, sa skruenou, i ja u vas uiniti slugama Boijim. I prorok Isaija je rekao: Kada se vrati i uzdahne, spae se (Is.30,15). Eto, privodim ti i svedoanstvo: samo se pokaj". I ako onaj ko je sagreio uzdahne, sa njega e, sa uzdahom, spasti breme greha kojim ga je obremenila zmija. Tada e se i sa uma skinuti magla neznanja, duevno oko e postati bistro i pokajanje e poeti da duu rukovodi ka spasenju. 38. Kada ugleda blagost Boiju, grenik koji se kaje ne samo da uzdie, nego i sa velikom tugom proliva suze. Kada, posle dugog rastanka sa Bogom, najzad uspe da ga prepozna kao Oca, dua poinje da proliva suze. Ona proliva suze zbog toga to je napokon ugledala svoga Stvoritelja. Ljubei Oevu blagonaklonost ona priklanja Boga sebi i time se isti od svega do ega je dovela zmija. Ili, zar nisi uo ta je rekao David: Svaku no kvasim odar svoj (Ps.6,7). On je najpre uzdisao, pa tek onda plakao. I u prirodi je tako: najpre vetar, a zatim kia; najpre grmi grom, a zatim se iz oblaka obrazuju kapi kie. 39. David je uzdiui kvasio odar svoj zbog toga toje bio oskrnavljen preljubom. On je suzama umivao postelju koju je oskrnavio bezakonom vezom. On je govorio:
183

Iznemogoh od uzdisanja (Ps.6,7). Napor, pak, uzdisanja jeste plod srdanog bola koji raa mnotvo suza. Tako se suze umnoavaju od uzdisanja. 40. Savest po prirodi stremi ka Bogu (stoji za Boga i sve Boije), i odbacuje prelest koja se prikrada. esto puta greh bestidno navaljuje, ali savest nadvlauje, koristei se vremenskim okolnostima. Onoga ko se uplai, nalazei se u tami, ona izobliava za greh. Jer, Pismo kae: Bei neastivac iako ga niko ne goni (Pri.28,1). I onome ko se na brodu smete zbog burnog talasanja mora, savest napominje njegovu neastivost. I pri zemljotresu ona na seanje privodi bezakonja. I onome ko je na putu ona obnavlja seanja na strasna dela. Najzad, i grenika koji se ne obrati ona izobliava kada padne u nemo i telesnu bolest. I on zbog ljubavi prema ivotu daje zavet Bogu da e unititi greh u sebi. Bojei se da umre, i da se lii blaga venog ivota, on, muen saveu, pribegava pokajanju, tj. posredniku izmeu Boga i ljudi. 41. Uzevi od oca nasledstvo, mladi (koji se spominje u Jevanelju) otide u daleku zemlju i rasu ga sa bludnicama. Usled toga on je u svemu poeo da trpi munu oskudicu. Kada je poeo da malaksava usled teine liavanja, pokajanje mu je, izobliivi ga zbog gubitka ranijeg mirnog ivota u oevom [domu], porodilo elju da se vrati i nadu da e umilostiviti oca. I on je uzviknuo: Ustavi otii u ocu svome, pa u mu rei: Oe, sagreih nebu i tebi (Lk.15,18). Kada je na mladia, koji se podao iskuenju, nasrnuo neprijatelj i od njega uinio ta je hteo, pokajanje je utalo, davi znak i savesti da uti i da se neko vreme ne javlja na delu. A kada je za njega nastalo teko vreme, ono je kao majka rairilo svoje naruje i zagrlilo ga, istrgnuvi ga iz ruku maehe slastoljublja, i vrativi ga majci blagoastivosti. 42. Mladi je zavapio: Oe, sagreih nebu i tebi. Sin koji je sagreio je poznao oca, alei to ga je obmanuo ouh i zlotvor. On je uvideo lukavost, uvideo obmanu i pribegao pokajanju kao majci. Dugo vremena se hranio roiima i trpeo glad. Meutim, kao alostivna majka primivi ovog mladia, pokajanje ga ponovo hrani mlekom, dajui mu svoje grudi. Ono ga hrani mlekom stoga to je greh rastoio njegove sile kroz sraman ivot. Bez tog mleka on ne bi mogao da se isceli. Onoga koji nije mogao da ustane, podiglo je pokajanje, nahranivi ga mlekom. Ono je izleilo potpuno nemonog i predalo ga u ruke ocu. 43. Vidi li kako se pokajanje grenicima najpre pokazuje kao snishodljivo i lako, a ne surovo! Ono nije predloilo post, nije zahtevalo uzdranje, ni bdenje, ve je prizvalo da se pone sa ispovedagvem: Sagreih. Ono zapoinje od najlakega, znajui da e ostalo dovriti savest. Savest je pomonica pokajanja: preuzima brigu o dui i uri da je oisti. Njoj je poznata pokornost due i ona je usmerava kao jaha. Ona nastoji da pokajanje bude prihvaeno, da se utvrdi u grenicima, te da kao sunce prodre u um i obasja ga. Ona ih lako privodi Bogu i za kratko vreme ini nasleem Boijim. 44. Ne treba, bratijo, da oajavamo za svoje spasenje, imajui takvu majku, tj. pokajanje. Ne treba da gubimo nadu u spasenje kada nas tei takva majka. One koji su bili ulovljeni od strane svirepog neprijatelja ono je uvodilo u raj Bogu. Zar e se od nas odvratiti? Kad je pomilovalo njih koji su van Crkve, zar se nee smilovati na nas? Niko nee dozvoliti drugome da slobodno rasturi ono to je sam sakupio sa trudom. Pa, kako e Bog Otac da dopusti da neprijatelj ovlada onima koje je stekao krvlju Sina svoga? Mi smo stado Njegovo, i On je na Pastir. On nam je dao pokajanje kao vodu koja oiuje kako bismo imali ime da se umijemo kad pogreimo. Mi nemamo samo banju preporoda, nego i obnovljenja. Ako u neemu sagreimo, mi se umivamo pokajanjem i postajemo isti.
184

45. Pokajanje je rtvenik Boiji, budui da oni koji su sagreili njegovim posredovanjem umilostivljavaju Boga. Oni koji su sagreili pod zakonom behu duni da prinesu vetastvenu rtvu. Radi toga je trebalo da idu u Jerusalim. Meutim, neki to nisu ispunjavali bilo zbog tvrdiluka, bilo zbog bede, bilo zbog lenjosti. U novoj blagodati sve ovo izvrava pokajanje, prinosei rtvu u savesti. Njoj nije potrebna koza, nego ispovest. Ti nema grlicu, grenie? Uzdahni, i Bog e ti uzdah uraunati vie od grlice. Ti nema goluba? Kai grehe svoje Bogu, i imae svepaljenicu. Nema ni druge ptice? Plai, i primie ti se kao rtva. Ako se pomoli, Bog e tvoju molitvu primiti umesto teleta. Ako mu pripadne sa iskrenim srcem, tvoje usre bie stavljeno iznad vola prinesenog na rtvu. I zato da priprema tamjan? Pokajanje e te oistiti i bez dima. 46. Pokajanje je Boija trpeza, budui da On preko njega okua ljudsko spasenje. I Spasitelj govori: Jelo je moje da vrim volju Oca moga koji je na nebesima (Jn.4,34). Prema tome, pokajanje je divan hleb Boiji. Bog u njemu okua ispovedanje savesti, pije suze umilenja, naslauje se ugodnim mirisom iskrenih uzdaha, koji su za Njega blagouhano kandilo. Evo razliitih jela Boijih: uzdranje, post, bdenje, priljena molitva, poslunost sa smirenjem. Jer, to je Bogu prijatnije od mnogih rtava. 47. Pokajanje je praznik za Boga. Jer, Jevanelje govori da se Bog vie raduje zbog jednog grenika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika (Lk.15,7). inei praznik za Boga, pokajanje priziva i nebo na gozbu. Aneli se raduju kada ih pokajanje poziva na veeru. Svi nebeski inovi se vesele, pobueni pokajanjem na radost. 48. Pokajanje prinosi na rtvu one koji su sagreili, ali ih isto tako i oivljava. Ono umrtvljuje, ali i vaskrsava iz mrtvih. Kako to? uj: ono uzima grenike i ini ih pravednim. Jue su bili mrtvi, a danas su za Boga ivi pokajanjem; jue su bili tui, a danas su Boiji; jue su bili bezakonici, a danas su sveti. Pokajanje je velika topionica koja u sebe prima bakar, i pretvara ga u zlato. Ona uzima olovo i vraa srebro. Ako si video kako staklo prima boju zumbula, ili smaragda, ili sapfira, nee posumnjati u preobraavajue sile pokajanja. Po blagovoljenju Boijem, pokajanje pokajnika sjedinjuje sa blagodau Duha Svetoga, i oveka u potpunosti ini sinom Boijim. 49. Zakon je zapovedao da se sve svetene stvari izrauju od zlata. Zakonodavac nije dozvolio nitavnost u tim stvarima da bismo znali da sveti Boiji u sebi imaju potpunu svetost! uj, pokajnie! Pristupi Bogu iz sveg srca i On e ti uzvratiti potpunim pretapanjem onoga to je u tebi. Traio si da bude pretopljen u ognju pokajanja: pazi da nita ne ostane nepretopljeno. Evo, ta ja mislim. Pretpostavimo da prinosi pokajanje za blud. Pazi da odbaci sve vidove bluda, budui da se od njih raa svaki razvrat. I ne samo to, nego odbaci i sve to vodi ka oskrnavljenju bludom: smeh, ale, skverne rei, stomakougaanje. To su, naime, putevi koji vode u blud. 50. Potpuno odloi sve grehovno. Kada je narod sagreio, prorok Mojsije je naredio da se razapne zmija, tj. da se istrebe gresi. On je nainio zmiju i to ne obinu, nego livenu i celovitu. Zbog ega? On time pokazuje da u potpunosti treba da se odvraa od svakog lukavstva. On je celu zmiju nainio iz bakra stoga to je koren sveg zla srebroljublje. On je zmiju izlivenu izvadio iz penice da bi i ti u sebi zaustavio raspaljenost koja preti da ti razvrati um. Zmiju je, pak, obesio na drvo kako bi ti, kajui se, u sebi raspeo tri poroka preko kojih dolazi do duevne smrti. 51. Tebi je upuena re moja, pokajnie. Nemoj imati u sebi prazno mesto. Budi vrsto reen da se bori protiv greha i da prebiva u dobru kao kamen. Utvrdi srce [moje], kae prorok, da se ne pokolebam (Ps.111,5; 8). Ti si duan da prinese vrsto pokajanje
185

kao Petar, budui da si mnogo greio. Bog ne prima pokajanje koje ne ispoljava vrstu reenost. Mnogi svojim hodom oponaaju careve, iako ih zbog toga ne smatraju carevima. Tako e oni koji se kaju imati samo izgled pokajnika, ali ne i silu koju daje pokajanje ukoliko ga se ne late sa odlunou. Oni koji prinose pokajanje samo za oi ne ine jedan nego mnoge grehe, budui da i druge pobuuju da prinose samo spoljanje pokajanje. Njima ne samo da se nee otpustiti gresi, ve e se dodati novi. 52. Prinesi odluno pokajanje, grenie, kako bi dobio oprotaj. Sveti Pavle je rekao da onaj ko na temelju zida drva, seno i slamu nee dobiti nagradu. I on to nije rekao samo o uenju, nego i o pokajanju. Onaj ko ne prinosi odluno pokajanje predstavlja trsku i drvo koje pliva na vodi. Drvo je onaj ko pokajanju ne pristupi odluno. On ne samo da e biti odbaen, nego i saeen ognjem, kao to je reeno. A zato? Stoga to je mislio da se podsmehne Bogu. 53. Prinesimo pokajanje kao Ninevljani kako bismo i mi dobili spasenje. Oni su se istinski pokajali, te su istinski i spaeni. Kako su sagreili, tako su se i pokajali - i bili primljeni. Oni se nisu samo polovino obratili, budui da su podjednako plakali i carevi i prosti ljudi. I nije se samo jedan deo njih popravio, budui da su zajedno ridali i gospodari i robovi. I opet, nisu se samo kratko vreme kajali, budui da cela tri dana muevi i ene, stari i mladi nisu prestajali da prinose ispovedanje. Oni su poverovali osudi, i ve su, kao pripremajui se za smrt, gorko tugovali jedan za drugim. Pod Ninevijom ja podrazumevam oveka, a pod mnotvom njenih itelja - delove due i pokrete uma. Kao to su oni svi zajedno pristupili pokajanju, tako i mi svim silama celokupnog naeg sastava treba da prinesemo pokajanje. 54. U Zakonu je Bog zapovedio ne samo da se istrebe idoli, rtvenici i kumiri, nego i da se pepeo od saeenog kamenja i drva izbaci napolje kao neist. I ti pokajnie dri u umu da si obavezan iz sebe da istrebi svaki trag greha. Ako u tebi ostane grehovni pepeo, bie privuene neiste ivotinje i gmizavci. A ako ga izbaci iz sebe, vie te nee uznemiravati ak ni grehovne vake, ni komarci. Oisti u potpunosti svoj um od grehovnih mrtvaca, i njihov smrad e ieznuti iz tebe. Grehovni mrtvaci su strasna priseanja. Ako ostanu u tebi, ona e pomraiti tvoju misao. Ona e i pomisli tvoje prisiljavati da lutaju, te e, kao gusta magla, nalei na tvoje duhovne oi. 55. Iscedimo sebe pokajanjem kako ne bismo izgubili blagodat oprotaja kao svoju pravu boju. Ceenje jeste revnosno odlaganje onoga to je suprotno. Na taj nain "boja" (oprotaja), koja je nanesena na nas i koja se uvrstila u naim duama, ve nee moi da se izbrie. Revnosno umi sebe suzama, kao to bojadije peru vunu. Predaj se smirenju i stegni sebe u svemu. Oistivi sebe na taj nain, ti e pristupiti Bogu sa spremnou da primi blagodat. 56. Neki od pokajnika se ponovo vraaju grehu stoga to nisu upoznali zmiju koja se u njima skriva. Ukoliko su e, pak, poznali, onda je nisu u potpunosti izbacili iz sebe, nego su dozvolili da u njihovoj unutranjosti ostanu tragovi njenog lika. Ona se, pak, brzo zainje u utrobi i ponovo uspostavlja puni lik svoje zlobe. Ako vidi pokajnika koji ponovo grei, znaj da se nije izmenio u svome umu: on je u sebi ostavio sve grehovne prizive. Obeleje, pak, onoga ko je odluno prineo pokajanje jeste sabran i surov nain ivota, odlaganje nadmenosti, uobraenosti, a takoe i - oi i um uvek ustremljeni ka eljenom Isusu Hristu sa enjom da se, blagodau Hristovom, postane novi ovek. 57. uvaj se od onoga to je suprotno vrlini. Jer, ako posti ali se i bezumno smeje, bie lako da se saplete. Ako na molitvi plae, a u drutvu se ponaa svetovno,
186

brzo e te uloviti u mree. Ako si pri celomudrenom ponaanju nemaran, nee zakasniti da padne. Pokajanje treba prinositi od sveg srca. Onaj ko se kaje treba postojano da bude isti, tj. ono to je poeo da bude. Onaj kod koga se primeuje nedostatak svedoi nepotpuno obraenje. Onaj ko se menja pokazuje da u njegovom srcu nije postavljen vrst temelj ivota po Bogu. Takav ovek prinosi pokajanje kao dete koje se pouava. On plae zbog nude, kao onaj koga biju, a ne po [svom] proizvoljenju. Svetovni zakoni strahom ispravljaju ponaanje, premda ne menjaju raspoloenje srca. Tako, moe biti, poneki prinose pokajanje sa tajnom, podsvesnom milju da ponekad popuste grehu. 58. Neko od proroka e rekao: U saboru Gospodnjem ne kleveite suzama (Mih.2,5.6). Time prorok ne odbacuje pokajanje, niti ispovedanje smirenog srca pred Gospodom naziva klevetom, ve govori o lanom pokajanju u kome se suze pritvorno prolivaju sa zlom namerom. I on jo kae: Pocepajte srca vaa, a ne haljine vae (Joilj 2,13). Jer, on nee da se mi nadimamo pokajanjem, nego da se zaista kajemo. I David kae: Suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Neu u Crkvi prolivati suze, pokazujui pred ljudima samo spoljanjost i uporno traei slavu pravednosti, nego u na krevetu svome suzama umivati postelju svoju kako bih bio jednoduan sa Hristom, koji kae: Zatvorivi klijet tvoju pomoli se. Tada e ti Otac, radi koga to ini u tajnosti, uzvratiti i smilovati se nad tobom javno (Mt.6,6). 59. Mnogi trguju ispoveu, predstavljajui sebe naizgled boljim nego to zaista jesu. Tako se oni prikrivaju. Drugi pokazuju pokajanje, kupujui sebi slavu. Neki obraaju pokajanje u povod za gordost, i umesto oprotaja piu sebi nove dunike obveznice. Jo se nisi oslobodio od ranijeg duga, a ve ulazi u novi? Doao si da isplati dug, a vee se novom obavezom? Stara se da se oslobodi od duga, i priprema sebi novo ropstvo? Eto ta znai reeno: Molitva njegova neka bude greh (Ps.108,7). I kako da se on ne vrati grehu? Kako da se opet ne preda strastima? Zar e ga zmija ostaviti na miru? Da li e prestati da ga uznemiravaju gmizavci? Avaj! Na njemu e se ispuniti Hristova re, tj. u njega e se nastaniti sedam drugih gorih duhova(Lk.11,26).

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE III OPTI NACRT IVOTA ONIH KOJI SU SE POSVETILI UGAANjU GOSPODU I IZGRAIVANjU SVOG SPASENjA 1. Svima, koji su sebe posvetili Bogu i koji se uvek staraju da predaju tela svoja u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu (Rim.12,1), predstoji da, saglasno sa svetim zavetima Jevanelja i ostalih Svetih Pisama, veruju da e, predavi se na svako dobro delo i svako upranjavanje u vrlini, blagodau Hristovom i silom Boijom, dobiti savreno izbavljenje i oienje od sramotnih strasti, koje se podiu u dui i telu. Ono to je nemogue za nas, mogue je za Boga koji je obeao. Osim toga, grehovne strasti su kasnije ule u duu i telo usled prestupa prvosazdanog oveka. 2. Mi verujui smo kroz sveto krtenje primili zalog blagodati kao talanat radi mnogostrukog umnoavanja i dobijanja obeanog nasledstva. Boanstveni Duh Uteitelj, koji je dat apostolima i, preko njih, jedinoj istinitoj Crkvi Boijoj, od asa krtenja prebiva u
187

svakome koji je pristupio sa istom verom. I svako dobija kesu srebra radi umnoavanja, obraivanja i dobitka, kao to je reeno u Jevanelju. 3. Kao to dete, koje je roeno u ovome veku, ne ostaje zauvek u deijem uzrastu, nego svakodnevno raste, po prirodnom zakonu, dok ne izraste u odraslog oveka, tako i roeni odozgo vodom i Duhom ne treba da ostaje u duhovnom deatvu, ve da, postojano prebivajui u podvigu, trudu i mnogom trpljenju, kroz borbu sa duhovnim neprijateljem napreduje i uzrasta sve dok ne dostigne punotu duhovnog uzrasta, tj. dok ne postane savren ovek, koji ima meru rasta punote Hristove, kako ui apostol (Ef.4,13). 4. Dete koje se rodilo telesnim roenjem dostie zreo uzrast po neophodnom zakonu prirode. Boiji promisao je, naime, odredio da savrenstvo telesnog uzrasta nastupa nezavisno od nae volje, tj. po zakonu prirode. U duhovnom roenju odozgo Bog je, naprotiv, ustanovio drugi poredak. On je u delu duhovnog uzrastanja ovekovom slobodnom proizvoljenju prepustio trud, podvig i naporno koraanje (prema cilju) sa vrstim trpljenjem. Borite se, govori Gospod, da uete na uska vrata (Lk.13,24); i jo: napreite se zbog toga to podvinici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt.11,12); i jo: Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk.21,19). Blagodat Boija je uredila da svako, po sopstvenom raspoloenju i sopstvenoj volji, [sopstvenim] trudom i podvigom duhovno uzrasta. 5. [ovek] stie priee Svetoga Duha za duhovno uzrastanje u obnovljenju uma srazmerno sa telesnim i duevnim podvigom [koji preduzima], i saglasno sa naslaivanjem dobrim delima. On po blagodati i zabadava dobija (silu za) spasenje, a po veri, ljubavi i podvigu slobodnog proizvoljenja ushodi i napreduje. Tako on i po blagodati i po pravdi postaje naslednik venog ivota. ovek ne uzrasta u napredovanju samo Boijom silom i blagodau, ve i sopstvenim dejstvom i staranjem. I obratno, on u savrenu volju Boiju i u meru istote ne moe doi samo sopstvenom silom i snagom, bez sadejstva i pomoi Duha. Jer, ako Gospod ne sazida dom, uzalud se mue koji ga grade; ako Gospod ne sauva grad, uzalud ne spava straar (Ps.126,1). 6. ta je savrena volja Boija koju, po savetu i ubeenju apostola, svako treba da postigne (Rim.12,2)? Oienje i osveenje srca prieem Duhom Boijim koje se bez sumnje vri u dui, koja se sa verom i ljubavlju u potpunosti predaje Bogu. Gospod je rekao: Blaeni isti srcem, jer e Boga videti (Mt.5,8). Od onih koji ele da postignu takvo blaenstvo On zahteva savreno oienje od greha, tj. odluno osloboenje od strasti beaa i savreno sticanje najvie vrline. Na to ukazuje i prorok koji u molitvi govori: Srce mi isto sazdaj Boe, i duh prav obnovi u meni (Ps.50,12). I opet, na pitanje: Ko e izai na goru Gospodnju, ili ko e stati na Svetom mestu Njegovom, on odgovara: ije su ruke nevine i ko je ist srcem (Ps.23,3.4). Time je Duh pokazao da smo duni da svojom sopstvenom delatnou savreno odseemo od sebe greh koji se ini delom, reju i pomilju, te da stremimo savrenoj istoti duha sa nadom da emo je, blagodau Svetoga Duha, i dostii. Navodei kakve treba da budu due koje se udaljavaju od telesnog braka i svetovnih veza i koje ele da prebivaju u devstvenosti, apostol govori: Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako e ugoditi Gospodu, da bude sveta ne samo telom, nego i duhom (1.Kor.7,34). On time savetuje da dua. tj. nevesta Hristova, koja eli da se sjedini sa istim nebeskim Carem, treba da postane slobodna od greha na delu i u misli. tj. kako od oiglednih grehova, tako i od tajnih strasti, kao to je reeno kod Jovana Bogoslova: I svaki koji ovu nadu ima u Njega, oiava sebe, kao On to je ist (1.Jn.Z,3).

188

7. Dua koja se udaljila od svetovnih veza i koja je zaelela da prebiva u savezu i optenju sa netrulenim enikom, treba da bude ista ne samo od oiglednih grehova, tj. bluda, krae, stomakougaanja, klevete, praznoslovlja, vike, smeha, gramljivosti, nego jo vie - od najsilnijih duevnih strasti i tajnih grehova, tj. od pohote, tatine, ovekougaanja, licemerja, vlastoljublja, lai, rave naravi, mrnje, neverja, zavisti, prevaznoenja, ljubomore, samougaanja, samoljublja, oholosti i njima slinih nevidljivih sramnih strasti (Rim.1,26). Pismo i sakrivene duevne grehove smatra ravnim gresima koji su projavljeni na delu, budui da se radi o izdancima jednog istog korena. Prorok izobliava: U srcu inite bezakonja (Ps.57,3), dok se za sebe moli: Od tajnih mojih oisti me (Ps.118,13). I koliko treba da se staramo da od oiglednih grehova sauvamo spoljanjeg oveka, tj. telo, kao hram Boiji, toliko treba da se pobrinemo i podvizavamo radi ouvanja unutranjeg oveka, tj. due od svake lukave pomisli, kao to je reeno: Svrh svega to se uva uvaj srce svoje, jer iz njega izlazi ivot (Pri.4,23). 8. Mi emo napredovati u uvanju srca ukoliko se uvek suprotstavljamo lukavim pomislima tatine, mrnje, oholosti, lai, pohote, nadmetanja, vlastoljublja i ostalih, te ukoliko sa svom strogou ispitujemo sami sebe, uvajui svoj um od saveza i saglasnosti sa tajnim duevnim strastima. Osim toga, neophodno je da se sa naporom predajemo svakom dobrom poduhvatu, trudu i podvigu kako bismo postavili prepreku svome neprijatelju. Ako budemo tako inili, Gospod e, videi na duevni podvig, po svome ovekoljublju u nama silom Duha neprekidno vriti veliko isceljenje od tajnih strasti, svetei se naim mislenim neprijateljima. 9. Duhovnu meru kojoj treba da stremimo navodi nam sveti Pavle. On kae da sva naa briga treba da bude usmerena na to da svakog oveka pokaemo savrenog u Isusu Hristu (Kol.1,28). U emu se, pak, sastoji to savrenstvo on pokazuje u svojim molitvenim eljama Efescima, govorei: Neka vam Bog da silu da ojaate Duhom Njegovim u unutranjem oveku, da se Hristos verom useli u srca vaa, da biste, ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli... [poznati ljubav Hristovu] (Ef.3,16-18). Venac svega je ljubav. To je on jo snanije predstavio u drugoj poslanici gde je naveo da razni Boiji darovi i ovekova samoportvovanja nisu savreni bez ljubavi. Osim toga, on ljubav predstavlja kao unititeljku i istrebiteljku svih strasti (1.Kor.13,1-8). To je granica savrenstva. Iz toga sledi da se oni koji su se udostojili duhovnih darova, koje je sveti Pavle nabrojao, nalaze u opasnosti, borbi i strahu ukoliko jo nisu primili izbavljenje (od strasti) dejstvom najsavrenije i prave duhovne ljubavi. 10. To je apostol otkrio radi onih koji ele da se tano uzdiu ka hrianskom savrenstvu, zapravo, da neko od onih koji su se udostojili nekih darova ne bi pomislio da je i pri nepotpunom dejstvu blagodati ve postigao savrenstvo i da, uobrazivi kao da ve ni u emu nema nude i zadovoljivi se niim darovima, ne bi ostao meu onima koji nisu postigli potreban vrhunac savrenstva. Ukazivanjem na cilj savrenstva apostol ui da svako treba da se neprestano i istrajno podvizava dobrim podvigom, smatrajui se siromanim pred takvim bogatstvom ljubavi, te da prohodi duhovno trkalite dok ne postigne cilj, kao to je reeno: Tako trite, da... dobijete (1.Kor.9,24). 11. Rasuivanje o cilju podvinitva sam rairio sa ciljem da u onima koji ele da ga prihvate uvrstim tanu misao o naem nadanju, i o vrsti trke koja nam predstoji, da bi svako (i svaka) od onih koji se posveuju Bogu stalno imao u vidu gde smo prizvani i kakvu meru smo obavezni da postignemo, te da bismo svim silama i sa svom revnou same sebe i sve to imamo u ovome veku, uvek usrdno posveivali na dobro, ne doputajui da
189

nas sujeta ubedi da smo mi neto, nego smatrajui da zaista nismo nita u poreenju sa prevashodstvom savrene mere naega zvanja i neispitivim bogatstvom ljubavi Hristove. Sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, gledajui na Isusa, Naelnika i Savritelja vere (Jev.12,1). to je za mnom zaboravljam, a stremim za onim to je preda mnom (Fil.3,13). 12. Kako bratija treba da ivi i da se ophodi meu sobom? Kakvim trudovima, naporima i delatnostima ljubitelji istine mogu da postignu cilj koji je naveden? Onaj ko stremi ka ovom cilju neka svoju duu preda bratstvu, udaljivi se od sveta i svetskih zadovoljstava. Tako je zapovedio Spasitelj kada je, nabrojavi ta je duan da ostavi onaj koji eli da ga sledi, dodao: Pa i duu svoju (Lk.14,26). Jer, ta znai ostaviti svoju duu ili odrei se nje? To znai bezuslovno i potpuno se predati bratstvu, nipoto ne ispunjavati svoju volju, i odluno nita nemati u svojoj vlasti, osim odee koja se nosi. Time se [bratu] omoguuje da, budui slobodan od briga, uvek sa radou ispunjava samo ono to mu je zapoveeno. Onaj ko se odrekao svoje due neka svu bratiju, a naroito nastojatelja, potuje kao gospodare i vladare. Neka im on dragovoljno slui, ne radei samo prividno kao da ugaa ljudima, nego kao sluga Hristov (Ef.6,6). Predavi sebe Gospodu, neka on ide uskim i tesnim putem (posluanja), i neka se rado stavi pod blagi jaram Hristov, vrsto verujui da mu se priprema veliko spasenje. 13. Bratija je duna da meu sobom ivi u prostoti, istoti, jednodunosti, miru i srdanoj iskrenosti. Niko ne treba da se prevaznosi nad drugim, niti da se smatra boljim, ili veim od drugoga. Naprotiv, kao uenik Hristov neka se svako smatra najbednijim od svih ljudi kako bi se ljubavlju, prostotom, odsustvom suparnitva i oholosti, pri uzajamnom potinjavanju jednih drugima, u strahu Boijem, u bratstvu mogao sauvati savez mira, i kako bi ono bilo jedno telo i jedan duh u Hristu Isusu. 14. Nameravajui da se dri ovih pravila, neka se svako najpre na svaki nain postara da u srcu svome ima svetu ljubav i strah Boiji. Neka ih on neprestano izmoljava od Boga, i neka estim, ili bolje rei, neprestanim seanjem na Gospoda i nebesku ljubav na svaki nain revnuje da ih, uz pomo blagodati, u sebi svakodnevno uveava. 15. A u ljubavi prema blinjemu emo (posle toga) ve lako napredovati. Postavivi prvo na prvom mestu, drugo e se ve, sledei za prvim, po redu izvriti. Onaj, pak, ko bude lenj prema prvoj velikoj zapovesti, tj. ljubavi prema Bogu (koja se uz Boije dejstvo obrazuje u nama iz unutranjeg raspoloenja, dobre savesti, i ispravnih misli o Bogu), a namerava da se pobrine o drugoj, slinoj prvoj, ostvarie samo spoljanje sluenje bratiji koje nikada nee biti isto i zdravo, budui da e zlobne spletke, nalazei njegov um dalekim od seanja na Boga i od ljubavi i stremljenja k Njemu, ili u dui proizvoditi roptanje i albe na sluenje bratiji, predstavljajui ga tekim i nepodnoljivim, ili e poeti da ga nadimaju i nagone da mata o sebi kao o velikom i dostojnom potovanja, obmanjujui ga milju o njegovom mnogom delanju na korist svih. Nalazei se daleko od seanja na Boga i od straha Boijeg, ovek po neophodnosti trai slavu i pohvale od onih kojima slui. Ukoliko su, pak, um i duevno raspoloenje uvek zauzeti mislima o Bogu i stremljenjem ka Njemu, ovek e, saobrazno ljubavi Boijoj, sve initi u slavu Boiju, bogatei se istim i bogougodnim delima ljubavi prema bratiji i zadobijajui savren uspeh u svome trudu koji ga uvenava venom nagradom od Boga. 16. Svako upranjavanje u vrlinama koje preduzimamo treba da inimo u slavu Boiju, a ne radi nae sopstvene slave. Hoenje po zapovestima biva sveto i isto samo ako ga prati seanje na Boga, strah Boiji i ljubav prema Bogu. Takvim raspoloenjem se
190

od nas daleko odgoni neprijatelj koji uvek pokuava da oskrnavi ispunjavanje zapovesti, te sve to nam je zapoveeno u zapovestima nama izgleda radosno i lako ispunjivo. Jer, ljubav Boija ini da su nam zapovesti lagane, udaljujui svaku tekou pri njihovom ispunjavanju. Neprijatelj se na sve naine trudi da razliitim zemaljskim mamcima na um odvue od seanja na Boga, od straha i ljubavi prema Gospodu, da bi, zatim, nekim prividnim dobrom i nae srce privukao prema lanim dobrima i udaljio ga od istinskog dobra, tj. od ljubavi prema Bogu. I sve to ovek ini dobro lukavi nastoji da pokvari i oskrnavi, meajui sa ispunjavanjem zapovesti svoja semena tatine, ili sumnje, ili roptanja, i neeg slinog kako dobro koje se ini ne bi bilo istinski dobro. Jer, dobro je istinsko samo onda kada se smirenoumno i usrdno izvrava radi Boga. Eto zbog ega je svakome potrebno mnogo znanja i rasuivanja kako bi um mogao da raspozna spletke i zamke neprijatelja i da od svojih dela odbaci sve to je greno. Jer, i dobro delo se moe uraditi lenjo i nebriljivo, ili sa neistom namerom, usled ega postaje neblagougodno Bogu, kao to se moe uiniti i po volji Boijoj, usrdno, bodro, Boga radi, zbog ega e se pokazati kao blagougodno pred Njim. 17. Oni koji su se u potpunosti predali Bogu treba da ispunjavaju sve zapovesti u skladu sa svojim silama, budui da je oigledno da je pred sve postavljen jedan cilj pobonosti, tj. da se po veri i revnosti za sve vrline udostojimo da se ispunimo Duhom Svetim, te da steknemo savreno osloboenje od strasti, tj. oienje srca, koje u duama vernih i pobonih ostvaruje Duh koji osveuje. Stoga neka se svako posveti dobru saobrazno sa merom njegove duevne ljubavi prema Bogu. I napokon, onaj ko eli da se neprestano moli neka postojano prebiva u molitvi. (Misli se na zatvornike). 18. Prema tome, brata koji eli da stupi na molitveni podvig iz ljubavi prema nebesnim dobrima ne treba ometati. I on je veoma dostojan pohvala pred ljudima i pred Bogom. Jednoduna bratija sa radou neka dozvole takvome da prebiva u molitvi kako bi i sami dobili nagradu od Boga za saglasnost i za dobru podrku koju su dali bratu. Jedino neka onaj ko se odluuje da nezadrivo euje za Gospodom i prebiva jedino sa Njim i na samom delu prebiva u podvigu neprekidnog stremljenja ka Gospodu, protivei se svim nepotrebnim pomislima, kako bi njegovi plodovi, na opte izgraivanje svih, postali svakodnevno oigledni. Onome ko ima ljubav prema Bogu, ak ukoliko jo i nije dostigao do ranjenosti i ushienja Boanstvenom ljubavlju u vreme molitve, premda se i prisiljava, podvizava i prinuava svoju volju, bezuslovno se predajui nebeskoj ljubavi i starajui se da stekne istinsku duhovnu molitvu, ostala bratija neka sa radou dozvoli da prebiva u molitvi. Bolje rei, neka mu oni potpomau kao pomonici, smatrajui svojim sopstvenim dobitkom bratovljev napredak u savrenstvu. Neka ga oni ne spreavaju usled suparnitva i zavisti, neka ne ometaju poetak prekrasnog revnosnog podviga, i neka ne prekidaju dobro stremljenje prema Bogu. Videi vatrenost uzajamne ljubavi, Bog e ispuniti iskanja svih, dajui svakome utehu zbog pravilnog i dobrog meusobnog odnosa. 19. Onaj ko je stupio u in molitvenika treba da prihvati najvei podvig, budui da je na sebe uzeo najvee delo. Jer, mnoge prepreke stoje pred neprestanim prebivanjem u molitvi: san, uninije, otealost tela, lutanje pomisli, netrpeljivost, raslabljenost. Osim toga, tu su napadi lukavih duhova koji vode borbu sa duom koja na delu neprestano ite Boga. Oni se bore protiv nje i na sve naine je spreavaju da se priblii Bogu. Stoga on treba da postojano prebiva u trezvoumnoj panji prema svemu onome to se dogaa u [njegovoj] unutranjosti, u borbi, trpljenju i plau, pojaano se starajui da ne dopusti nita to bi zasmetalo molitvi.
191

20. Ako nau molitvu ne budu ukraavali smirenoumlje, ljubav, prostota i dobrota, mi neemo imati nimalo koristi, budui da e se raditi samo o liini molitve. To, uostalom, treba rei ne samo o molitvi, nego i o svakom podvigu uopte - o devstvenosti, o postu, o bdenju, o pevanju Psalama, o sluenju i o svakom drugom trudu koji se ini radi vrlina. Svi takvi trudovi i podvizi su uzaludni ukoliko u sebi ne nalazimo plodove ljubavi, mira, radosti, krotosti, smirenja, prostote, iskrenosti, trpljenja, odsustva zavisti i slinog. Jer, oni se i preduzimaju radi takvih plodova. Bez tih plodova sva naa dela i svi nai podvizi su besplodni. Oni koji nemaju te plodove na Dan suda e se nai u istom redu sa ludim devojkama. 21. Vi koji ste jo nesposobni da se savreno posvetite delu molitve, sa verom i strahom Boijim se pripremite za sluenje bratiji, ili za prohoenje posluanja. I zapoevi trud, istrajte kao oni koji ispunjavaju zapovest Gospodnju i koji vre duhovno delo. Budite paljivi prema njemu kao prema delu Boijem, i sluite sa radou kao sluge Gospodnje, nipoto ne doputajui da ga neprijateljska zloba oskrnavi bilo ovekougaanjem, bilo roptanjem, bilo nadutou, bilo lenjou, bilo nemarnou. Naprotiv, starajte se na sve naine da svoje prekrasno posluanje osvetite pobonou i ljubavlju prema Bogu, kako bi mu bilo blagoprijatno. 22. Prema tome, poto svoj bratiji koja ive istim nainom ivota predstoji jedan, ranije navedeni cilj, neka se svako podvizava u skladu sa svojim silama i neka veruje Bogu da e, uz dobru revnost i upranjavanje u vrlinama, postii savrenu meru hrianskog usinovljenja. Prostota, iskrenost, uzajamna ljubav, radost i smirenoumlje u svemu neka u bratstvu uvek budu nepokolebivi kao temelj. U protivnom emo, prevaznosei se, nadimajui se jedan na drugog, ili predajui se roptanju, svoj trud uiniti uzaludnim. Onaj ko neprestano prebiva u molitvama neka se ne prevaznosi nad onima koji jo nisu sposobni za postojanu molitvu kako bi njegovo delo moglo napredovati pred Bogom i ljudima. I onaj ko se posvetio sluenju, ili prohoenju nekog drugog posluanja, neka ne rope po nagovoru zloga, i neka ne klevee onoga ko prebiva u molitvama i postovima, kako bi stekao blagodat kod Boga, i kako bi njegovo delo postalo blagoprijatno Bogu. Budui da smo udovi jedan drugoga, duni smo da jedan drugoga uspokojavamo. Rukovoeni duom, telesni udovi bez zavisti slue jedan drugome. Tako smo i mi, budui udovi jedni drugih, rukovoeni jednim Duhom i hranjeni jednom ivom reju istine, duni da, uz uzajamno uspokojavanje jedan drugoga, dovodimo sebe u optu saglasnost ljubavlju i prostotom, dobrotom i radou. Kada bude sauvano takvo uzajamno raspoloenje prostote jednih prema drugima, suviak onih koji upranjavaju molitve e dopuniti nedostatak molitvenosti kod onih koji nose posluanja, i obratno, suviak trudova onih koji nose posluanja e dopuniti nedostatak delatnosti onih koji prebivaju u molitvama kako bi, po rei apostola, postojala jednakost (2.Kor.8,14). Samo neka meu bratijom bude utvrena prostota, ljubav, smirenoumlje i odsustvo zavisti. Tada e se svako srazmerno svojoj veri, ljubavi i trudu, svakodnevno napredujui, udostojiti Carstva nebeskog. Eto pravog aneoskog ivota! To upravo znai: Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu. Tada se mi jedan sa drugim sjedinjujemo u odsustvu zavisti, u prostoti, ljubavi, miru i radosti; tada napredak blinjega smatramo svojim sopstvenim dobitkom; tada nemoi, ili nedostatke i nevolje drugih priznajemo za sopstveni gubitak, kao to je reeno: Ne starajte se svako za svoje, nego svako i za ono to je drugih (Fil.2,4). Na taj nain emo, stradajui jedan zbog drugog, i naroito snani zbog slabih, i krepki zbog nemonih, biti u stanju da ispunimo zakon Hristov, kao to je objasnio sveti Pavle (Gal.6,2).
192

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE IV O VRLINAMA I STRASTIMA 1. Treba znati da ovek poseduje dvojaka ula zato to je dvostruk, tj. to se sastoji iz due i tela. Postoji pet duevnih i pet telesnih ula. Duevna se kod mudraca nazivaju duevnim silama: um, razum (razbor), mnjenje (smislenost), uobrazilja i oseanje. Telesna ula su: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Otuda proizilaze dvojake vrline i dvojaki poroci. Svaki ovek treba da jasno zna koje su duevne, a koje telesne vrline i, takoe, koje su duevne, a koje telesne strasti. DUEVNE VRLINE 2. Duevne vrline uglavnom ine etiri opte vrline: hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost. Od njih se raaju ostale duevne vrline: vera, nada, ljubav, molitva, smirenje, krotost, velikodunost, trpljenje, dobrota, negnevljivost, bogopoznanje, nerazdraljivost, prostota, neuznemirenost, nelicemernost, pravdoljubivost, sloboda, odvraanje od osuivanja, od sujete, od nadimanja, od gordosti, od zavisti, od lukavosti i od srebroljublja, sastradalnost, milosre, tedrost, potovanje [drugih], pobonost, elja za buduim besmrtnim dobrima, enja za Carstvom Boijim, za usinovljenjem. TELESNE VRLINE 3. Telesne vrline se, tanije reeno, poznanjem po Bogu obraaju u orue vrlina. Ukoliko su tue svakom licemerju i ovekougaanju, ove oveka vode ka napretku u smirenju i bestrau. U njih spadaju: uzdranje, post, glad, e, bdenje, svenono stajanje, metanije, nekupanje, zadovoljenje jednim ogrtaem, suvojedenje, uzimanje hrane kasno i u maloj koliini, zadovoljavanje ei samo vodom, leanje na zemlji, siromatvo, nesticanje, izmodenost, odsustvo brige za odeu, odsustvo samoljublja, usamljenost, bezmolvije, bezizlazno prebivanje u keliji, oskudica, zadovoljstvo malim, utljivost, upranjavanje u rukodelju, svako zlopaenje i svaki telesni podvig. Sve je ovo veoma nuno i korisno kada je telo zdravo i mue ga plotske strasti. Ako je, pak, nemono, i ako je, uz Boiju pomo, savladalo strasti, sve to nije toliko neophodno. Naime, sve to zamenjuje sveto smirenje i blagodarnost. DUEVNE STRASTI 4. Duevne strasti su: zaboravnost, lenjost i neznanje. Pomraeno ovim trima strastima, duevno oko, tj. um, potpada pod vlast ostalih strasti, u koje se ubrajaju: bezbonost, nepravilna vera, tj. svaka jeres, hula, razdraljivost, gnev, srdba, plahovitost, mrnja prema ljudima, zlopamenje, kleveta, osuivanje, nerazumna tuga, strah, bojazan, razdor, ljubomora, zavist, sujeta, gordost, licemerje, la, neverje, neblagorazumnost, nerazboritost, kratkovidnost, nenasitost, gramljivost, lenjost, uobraenost, pristrasnost, privezanost prema zemaljskom, uninije, malodunost, neblagodarnost, roptanje, naduvenost, samomnjenje, naglost, visokoumlje, vlastoljublje, ovekougaanje, lukavost, bestidnost, bezoseajnost, laskanje, tajnovitost, podrugljivost, dvojedunost, pristajanje na greh iz strasti, neprestana misao o grehu, rasejanost pomisli, samoljublje - majka svega ravoga, srebroljublje - koren svih poroka i strasti, zla narav i lukavstvo. TELESNE STRASTI
193

5. Telesne strasti su: stomakougaanje, prodrljivost, rasko, pijanstvo, potajno uzimanje hrane, razne vrste slastoljublja, blud, preljuba, razvrat, neistota, rodoskrnavljenje, oskvrnjenje dece, skotolotvo, zle elje i svake protivprirodne i sramotne strasti, kraa, kraa svetinje, razbojnitvo, ubistvo iz zavisti ili zbog nerazumne razdraljivosti, svaki telesni pokoj, zadovoljenje telesnih elja, naroito kada je telo zdravo, aranje, vraanje, maijanje, gatanje, predskazivanje, gizdanje, lakomislenost, nega, strast prema ukraavanju, mazanja lica, razvrat dostojan prekora, kockanje, pristrasna predanost svetskim zadovoljstvima, plotski ivot koji odebljava um, inei ga ozemljenim i zverolikim, i koji nikako ne doputa da uzdignemo pogled prema Bogu i k vrlinskim delima. Koren, pak, svih zala i, kako bi neki rekli, prvi njihov uzrok jesu slastoljublje, slavoljublje i srebroljublje, od kojih se raa sve ravo. 6. Meutim, ovek nee sagreiti ni jednim grehom ukoliko ga najpre, kako govori mudri podvinik Marko, ne savladaju i ne obuzmu tri silna diva, tj. zaboravnost, lenjost i neznanje. Njih, pak, raa slastoljubiv i spokojan ivot i privezanost za ljudsku slavu i razonodu. Prvobitni, opet, uzrok i najpokvarenija majka svega toga jeste samoljublje, tj. nerazumna privezanost i strasna privrenost prema telu, lutanje i rasejanost uma, zajedno sa bestidnom i svakom preteranom slobodom u reima i smehu, koji dovode do mnogo ega ravog i do mnogih padova. 7. Osim toga, treba znati da je slavoljublje, koje se obratilo u strast, veoma raznoliko i da ima mnogo oblika. Postoje mnoga zadovoljstva koja zavode duu koja nije trezvoumna pred Bogom, koja se ne opasuje strahom Boijim i ljubavlju Hristovom i koja nije zauzeta injenjem vrlina. Jer, odsvuda se ukazuju hiljadu zadovoljstava koja k sebi privlae duevne oi: i telesna lepota, i novac, i rasko, i slava, i lenjost, i gnev, i posedovanje, i vlastoljublje, i gramljivost. Oni nam, na nau prevaru, dostavljaju zadovoljstva. Oni imaju svetao i prijatan izgled, dovoljan da sebi privue one koji su opinjeni slinim, i koji u sebi nemaju veliku ljubav prema vrlinama, ve je doivljavaju kao teret. Svaka zemaljska veza, svako pristrae prema vetastvenom, ma kako bilo beznaajno, u onome koji je savladan pristraem stvara zadovoljstvo i prijatno oseanje, premda nerazumno, koje kasnije postaje tetno. Ono elateljnu silu due porobljava do te mere da onaj ko se pokorio strasti zbog liavanja eljenoga pada u razdraljivost, u tugu, u gnev i u zlopamenje. A ako, osim pristraa, ovekom ovlada makar mala navika - tada, jao! Ona ini da se onaj ko je zarobljen pristraem do kraja preda eljenom, zbog sakrivenog zadovoljstva. 8. Zadovoljstvo pohote je, kao to je napred reeno, raznovrsno. Ono svoje zadovoljenje ne nalazi samo u bludu i drugim telesnim nasladama, nego i u ostalim strastima. I celomudrenost se ne sastoji samo u tome da se uzdravamo od bluda i od plotskih zadovoljstava, nego da smo slobodni i od ostalih strasti. Stoga onaj ko je koristoljubiv, srebroljubiv, gramljiv - nije celomudren. Jedan biva porobljen telesnom lepotom, a drugi novcem. I drugi je u jo manjoj meri celomudren, budui da nema pobudu koja bi ga pritiskala iz same prirode, kao to je sluaj kod prvog. Jer, neiskusnim jahaem se ne naziva onaj koji ne moe da obuzda upornog i neukroenog konja, nego onaj koji ne ume da izae na kraj sa mirnim i poslunim konjem. Iz toga se vidi da je strast prema novcu gora od ostalih i da nije prirodna. Pobude ka njoj se ne nalaze u naoj prirodi, nego u iskvarenom proizvoljenju. Stoga i grei neoprostivo onaj koji je njome savladan. Treba da jasno razumemo da se slastoljublje ne ograniava samo na blud i telesne naslade. Ono je prisutno u svemu onome to volimo iz duevnog proizvoljenja i pristrasnosti.
194

9. Da bismo jasnije poznali strasti, smatramo vanim da dodamo jo i sledee. Postoje tri duevne sile: slovesna, razdraajna i elateljna. Gresi slovesne sile su sledei: neverje, jeres, neblagorazumnost, hula, nerazboritost, neblagodarnost, saglasnost na greh, koja proizilazi od strasne sile u dui. Za leenje i isceljivanje od ovih grehova slue - nesumnjiva vera u Boga, istiniti i nepogreivi dogmati, postojano izuavanje rei Duha, ista molitva i neprestana blagodarnost Bogu. Gresi razdraajne sile su sledei: nemilosrdnost, mrnja, nesastradalnost, zlopamenje, zavist, ubistvo i postojano razmiljanje o slinom. Za leenje i iseceljenje grehova slue - ovekoljublje, ljubav, krotost, bratoljublje, saoseajnost, trpeljivost i dobrota. Gresi elateljne sile su sledei: stomakougaanje, prodrljivost, pijanstvo, blud, preljuba, neistota, razvrat, koristoljublje, elja puste slave, zlata, bogatstva i telesnih zadovoljstava. Za njihovo leenje i isceljivanje slue - post, uzdranje, zlopaenje, negramljivost, razdavanje novca nitima, stremljenje buduim dobrima, elja Carstva Boijeg, elja za usinovljenjem. 10. Rei u sada neto i o strasnim pomislima, pomou kojih se izvruje svaki greh. Poronih pomisli ima osam: stomakougaanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, tatina i gordost. Da li e nas sve ove pomisli uznemiravati ili ne - nije u naoj volji. Meutim, da li e one u nama prebivati ili ne, i da li e pobuivati strasti ili ne - u naoj je volji. I jedno je - prilog [pristupanje], drugo - spajanje, drugo - strast, drugo borba, drugo - slaganje, koje preti da pree u delo i koje mu je slino, a drugo, opet postupanje po strasti, i drugo - porobljenje. Prilog jeste prosta pomisao koju podmee neprijatelj, naprimer: "Uini to i to", kao to je neprijatelj rekao Hristu Bogu naemu: Reci, da kamenje ovo postanu hlebovi (Mt.4,3). I to, kao to je reeno, nije u naoj volji. Spajanje je primanje pomisli koju nam podmee neprijatelj, bavljenje sa njom i razgovor sjedinjen sa zadovoljstvom. Ono zavisi od naeg proizvoljenja. Strast je navika na pomisao koju nam podmee neprijatelj, nastala kao posledica spajanja. Ona je postojano razmiljanje i matanje o njoj. Borba je meusobno protivljenje pomisli i uma, koja vodi ili istrebljenju strasti (tj. pomisli), ili slaganju na strasnu pomisao, kao to govori apostol: Telo eli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal.5,17). Porobljenje je prinudno, nevoljno zanimanje (sa pomisli) srca koje je savladano predubeenjem i dugovremenom navikom. Slaganje je izjavljivanje u pomisli saglasnosti na strast, a postupanje po strasti je samo dejstvo po slaganju sa strasnom pomisli. 11. Onaj ko svojim protivreenjem i vrstinom u samom poetku odbija od sebe prvo, tj. prilog, odjedanput preseca i sve ostalo. Stomakougaanje se istrebljuje uzdranjem, blud Boanstvenom ljubavlju i tenjom ka buduem, srebroljublje - saoseanjem prema nitima, gnev - blagou i ljubavlju prema svima, tuga ovoga sveta - duhovnom radou, uninije - trpljenjem, vrstinom i blagodarnou pred Bogom, tatina - tajnim injenjem vrlina i postojanom molitvom sa
195

srdanom skruenou, gordost - izbegavanjem osuivanja i farisejskog poniavanja i smatranjem sebe poslednjim od svih. Oslobodivi se od svih nabrojanih strasti i uzdigavi se k Bogu, um jo ovde poinje da ivi blaenim ivotom, primivi zalog Svetoga Duha. Po odlasku odavde, sa bestraem i istinskim znanjem, on se nastanjuje u svetlosti Svete i Boanstvene Trojice, zajedno sa Boanstvenim anelima sijajui u vekove vekova. 12. Dua je, kao to je napred bilo reeno, trodelna: u njoj se nalaze tri sile: pomisao [slovesnost], razdraajnost i elja. Ukoliko je u razdraajnoj [sili] ljubav i ovekoljublje, a u elateljnoj istota i celomudrenost, onda je pomisao svetla. A, ako je u razdraajnoj [sili] mrnja prema ljudima, i u elateljnoj razvrat, onda je pomisao tamna. Kada su mu strasti potinjene, razum je zdrav, celomudren i svetao, te duhovno sagledava meusoban odnos Boijih tvari, i uzdie se ka Svetoj i Blaenoj Trojici. Razdraajnost se, takoe, kree na prirodan nain kada ljubi sve ljude, kada se ne ali ni na koga i kada ne pamti zlo. I elja odgovara prirodi kada uzdranjem, smirenoumljem i negramljivou umrtvi strasti, tj. telesno zadovoljstvo, tenju ka koristoljublju i prolaznoj slavi. Jer, elja ima trojako stremljenje: ili prema plotskim zadovoljstvima, ili prema praznoj slavi, ili prema obmani bogatstva. Usled tog stremljenja koje je protivno razumu, ona ne brine o Bogu i Boijim zapovestima, zaboravlja svoje sopstveno blagorodstvo, postaje surova prema blinjima, pomrauje pomisao i ne dozvoljava joj da se uzdigne ka istini. Onaj, pak, ko je stekao vii obraz miljenja, jo ovde, kao to je reeno, predokuava Carstvo nebesko, poinje da ivi blaenim ivotom, oekujui blaenstvo koje je pripremljeno onima koji ljube Boga. Neka bismo ga se udostojili i mi nedostojni, po blagodati Hristovoj. 13. Treba znati da meru savrenstva u bilo kojoj vrlini ne moe da postigne onaj ko joj u toku celog ivota, sa neumornim trudoljubljem, ne bude stremio koristei delatno raenije [ljubav]. To treba rei o milostinji, molitvi, ljubavi, ili o ma kojoj od optih vrlina hrabrosti, mudrosti, celomudrenosti i pravednosti. Uz neprekidnost truda u ispunjavanju vrlina mi treba da se uvamo da ne umanjimo ili sasvim ne ponitimo njihovu vrednost i znaaj prihvatanjem ravih ciljeva, naprimer - ovekougaanja, puste slave i slino. Osim toga, u vrlinama uvek treba da se upranjavamo sa rasuivanjem, koje je iznad svega kao neka carica, vrlina nad vrlinama. 14. Svi oni koji ele da napreduju u vrlini i koji se staraju da se uklone od greha, neophodno treba da znaju da su duevne vrline due (naroito one kojima se podraava Bog i kojima se imenuje Bog) vie od telesnih vrlina, budui da je dua nesravnjeno vrednija od tela. Isto tako su poroci due tei i pogubniji od telesnih, kako po svojim dejstvima, tako i po kaznama koje im slede. I ne znam zato to izmie shvatanju mnogih. Mnogi se uvaju, boje i udaljavaju od pijanstva, bluda, krae i slinih poroka, budui da ih se mnogi gnuaju, dok ravnoduno gledaju na poroke koji su, kao duevni, mnogo vaniji zavist, zlopamenje, visokoumlje, lukavstvo, i koren svih zala - srebroljublje, te na sline njima poroke.

196

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE V O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI, UOPTENO 1. Znaj da postoji osam pomisli od kojih nastaje sve ono toje ravo: stomakougaanje, blud, srebroljublje, gnev, tuga, uninije, tatina i gordost. One vode borbu sa svakim ovekom. 2. Ti, pak, ako hoe da pobedi stomakougaanje, zavoli uzdranje i stekni strah Boiji. Tako e pobediti. 3. Ako hoe da pobedi blud, zavoli bdenje i e, uvek misli na smrt i nikada ne razgovaraj sa enama. Tako e pobediti. 4. Ako hoe da pobedi srebroljublje, zavoli negramljivost i nerasipnost. 5. Ako hoe da pobedi gnev, stekni krotost i velikodunost. Opominji se koliko su zla Jevreji inili Gospodu naemu Isusu Hristu. Pa ipak, On se, kao ovekoljubivi Bog, nije gnevio na njih, ve se, naprotiv, molio za njih, govorei: Oe, oprosti im, greh ovaj, jer ne znaju ta ine (Lk.23,34). 6. Ako hoe da savlada neblagovremenu tugu, nikada se ne alosti zbog neeg prolaznog. Ako te rane reju, ili te uznemiravaju, ili sramote, nemoj se alostiti, nego se, naprotiv, raduj. alosti se samo onda kada sagrei. Pa ipak, i u tom sluaju dri meru da ne bi pao u oajanje, i da ne bi poginuo. 7. Ako hoe da pobedi uninije, bavi se, premda na kratko, nekim rukodeljem, ili itaj, ili se esto moli. 8. Ako hoe da pobedi tatinu, nemoj voleti pohvale, ni poasti, ni lepe odee, ni prva mesta, ni prvenstva. Naprotiv, voli da te ukorevaju i sramote, da te lano okrivljuju. I ukorevaj sam sebe kao grenijeg od svih. 9. Ako hoe da pobedi gordost, nemoj govoriti da ono to ini, ini svojim sopstvenim trudovima, ili svojim sopstvenim silama. Bilo da posti, bilo da provodi vreme u bdenju, bilo da spava na goloj zemlji, bilo da peva Psalme, ili ini mnogo poklona govori da sve biva uz Boiju pomo i uz Boije pokroviteljstvo, a ne tvojom silom i tvojim staranjem. a) O BORBI SA STOMAKOUGAANjEM 10. Nemoj, monae, eleti meso i ne opijaj se vinom. U suprotnom, tvoj um e ogrubeti i itejskim brigama nee biti kraja. 11. Znaci dobrog ivota mladog monaha su - smirenoumno uzdranje od pijenja vina i mnogogovorljivosti. Ko ih, pak, voli nee dobro zavriti ivot. 12. Nemoj prinuavati svoga brata da pije vino do pijanosti, ak i ako ga on odavno upotrebljava. Jer, brod se gradi dugo vremena, a unitava se trenutno, od jednog udarca. 13. Ko eli telesno spokojstvo sebi priprema mnoga iskuenja, a dugotrpeljivi se spasava. 14. Bolje je jesti u Gospodu i blagodariti Gospodu, negoli ne jesti [tj. postiti na vodi] i osuivati one koji jedu i blagodare Gospodu.
197

15. Seo si za trpezu? Jedi hleb i ne osuuj blinjega da se kroz osuivanje ne bi desilo da prodire brata svoga. 16. Budi zdrav u veri i jedi u Gospodu sve to je izneseno pred tebe. Ako ti je ponueno neko jelo koje ne eli da jede nemoj ga odgurivati sa trpeze ukoliko drugi ele da jedu i blagodare Gospodu. 17. Seo si da jede? Jedi kao ovek i ne osvri se oko sebe kao neznaven. 18. Jedan brat je rekao: "Ne odbijam da jedem meso zbog neke odvratnosti, budui da je svako stvorenje Boije dobro i nita nije za odbacivanje (1.Tim.4,4), nego stoga to je napisano: Bezumnom ne koristi sladost (Pri.19,10). Za monaha je nerazborito da jede meso ivotinja". 19. Nemoj se gnuati ni ostataka ukoliko su ti ponueni. Jer, Gospod je zapovedio svojim uenicima da sakupe preostale komade, da nita ne propadne (Jn.6,12). 20. Sramota je za oveka da se opija vinom. Videvi mnoge, nisam pronaao nikoga ko bi bio slian onome ko se opija. 21. Uzdranje iznuruje telo, a prejedanje um ini grubim. 22. uti inoe, i potinjavaj telo svoje da ne bi bio odbaen. 23. Radi sa telom svojim i donee plod Bogu. 24. eli li, inoe, da postigne pokoj u bratskoj zajednici? Budi zadovoljan optom bratskom trpezom. I bie isceljeno telo tvoje, i izleene kosti tvoje (Pri.33,8) i dua tvoja nee pretrpeti tetu. Ako se na ai i staklencu zadravaju oi tvoje svakako e oboleti i bie ti kao da te zmija ujela (Pri.23,31). 25. Jurei za plenom da bi nasitio stomak, lav biva uhvaen: i stomakougodnik biva ponien zbog zadovoljstva stomaka. 26. Od mnotva hrane um postaje grub, a dobro uzdranje ga oiuje. 27. ovek koji se opija i razdrauje smuuje duu bratije, i njegova sramota je stalno uz njega. 28. ovek koji se uvee opija, ini i govori to ne treba, i ujutru se kaje. Ali, ako opet pije vino, postupa na isti nain. 29. Ne pij vina do opijenosti, makar te i molili prijatelji koji se nalaze sa tobom. Jer, ako te vino savlada, tobom e se sablazniti najpre oni koji su te molili. 30. Onaj ko ugaa stomaku se trudi i pati oko toga kako da napuni svoj stomak jelima, a kada pojede - mui se da ih svari. Uzdranje, pak, prati zdravlje i bodrost. 31. Monah koji ugaa stomaku brine se o mnogome, a onaj koji se uzdrava slian je srni u polju. 32. Inoe, ne brini se o stomaku, i bie spokojan. 33. Sva drva u umi nisu dovoljna da se nasiti oganj. Tako je nenasita i plot, ma koliko joj ugaao. 34. Pijani pastir ne uva poverene mu ovce, a sanjivi i sam postaje plen zveri. Jer, trnje e nii u ruci pijanice delima (Pri.26,9), a dua onoga ko se uzdrava pripada Bogu. 35. Uzdranje je osobina trpljenja. 36. Ne opijaj se vinom radi ugaanja ljudima. Jer, obuzee te veliki stid kada te nau pijanog.
198

37. Jeo si hleba i nasitio se! Podaj slavu Bogu koji te je nahranio. A ako hoe da tvoje telo bude zadovoljno malim, podaj slavu Bogu koji te ukrepljuje i ne govori pred svima: "Nisam pojeo ni takav komad hleba". Jer, ta bi time sebi dodao? Ne osuuje li time samo one koji jedu i blagodare? 38. Monah koji ugaa stomaku post naziva vremenom alosti, a onaj ko se uzdrava ni u vreme posta ne izgleda tuno. 39. ini mi se da prekomerno uzdranje nije pohvalno. Isto tako, ni prenebregavanje dunog uzdranja nije korisno. Kao to dugotrajno udaljavanje od ustanovljenih jela dovodi do raslabljenosti i nedostatka snage za sluenje, tako i presiavanje hranom podvrgava osudi. Reeno je: Teko vama koji ste siti sada, jer ete ogladneti (Lk.6,25). Povrh toga, neuzdrljivac od neumerenosti upada u plotske strasti. Zbog toga treba pobono i na pravilan nain upravljati telom. 40. Ustavi po primanju utehe (za trpezom) nemoj ii po kelijama, ve bezmolstvuj u svojoj keliji, budui da je avo mnoge prevario vinom. Zbog toga, biti u tuoj keliji nakon primanja utehe slui kao znak besramnosti i rasputenosti. Na slinim skupovima dogaaju se duevni padovi, naroito kada ezal nastojatelja nije delatan. Jer, onaj ko svoj um nee da obuzdava strahom Boijim ima potrebu za strahom od ljudi kako bi se uzdravao od onoga to nije korisno, kao to je sluga celomudren zahvaljujui strogosti gospodara. 41. Upotrebljavaj prostu i neophodnu hranu da ti um ne bi ogrubeo prejedanjem, pijanstvom i brigama ovoga ivota (Lk.21,34). Jer, pobeeni slinom strau ni blud ne smatraju bludom, ni preljubu preljubom, niti se odriu svega onoga to ine neznaboci. Naprotiv oni sve to ine bez straha, niim se ne razlikujui od svinja u blatu. Oni ne misle na Zakon, ni na proroke, ni na samog Gospoda koji se ooveio da bi unitio bezakoni greh. Ne budi pristrasan prema mesu i vinu da ti um ne bi postao nesposoban za primanje duhovnih darova. 42. Ne naslauj se banjama, piem i mnotvom mesa da ne bi pao u nesavladive opasnosti, greei u neemu vanom. 43. Ne sluaj savete ljudi koji sebi ugaaju, koji su sebe uinili robovima stomaka i telesnih strasti. 44. Prejedanje i mnogo pijenje prua prijatnost samo u tekuem danu, dok sledeeg dana u pomisli ostavljaju neprijatnost i raslabljenost. 45. Monah koji najpre ne zavoli utanje i uzdranje nee ostati dugo na jednom mestu, niti e nai pokoj. Jer, utanje ui bezmolviju i postojanoj molitvi, a uzdranje pomisli ini nerasejanim. Onoga ko je to stekao oekuje mirno ustrojstvo srca. 46. Ne obmanjuj se nasiivanjem stomaka i ne opijaj se vinom, jer je u njemu blud (Ef.5,18). Ti ni u emu nee nai koristi, osim u ispunjavanju volje Boije. 47. Znaj da srazmerno sa negom tela (na vlastitu propast) dua u sebi umnoava strasti tako da, obremenjena zlom navikom tela, najzad postaje besplodna. Zbog toga Spasitelj kae: Pazite na sebe da srca vaa ne oteaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga ivota (Lk.21,34). Stoga i apostol kae: Iznuravam telo svoje i savlaujem ga, da propovedajui drugima, sam ne budem odbaen (1.Kor.9,27). Telo onoga ko se prinuava na delo Gospodnje postaje silno, a dua mu se prosveuje. Borac uporno provodi vreme u telesnim vebama kako bi svoje telo osposobio za vetinu borbe. I podvinik pobonosti je duan da se veba u svakom dobrom delu, kao to govori apostol: Vebaj se u pobonosti (1.Tim.4,7),
199

b) O BORBI SA BLUDNOM STRAU 48. Slastoljubivi pri susretu sa enama postaje veseo i biva privuen njihovom lepotom. Njega telesna lepota dovodi do ludila, lep izgled lica ga ushiuje, vitkost stasa ga opinjava. On se u razgovoru sa enama topi od zadovoljstva. Pri seanju na ono ta je video on pohotljivo mata, ivo predstavljajui u umu enska lica, njihove strasne izraze, opinjavajue osmehe, pokrete oiju, lepotu odee, laskave rei, stisnuste usne. Sa mukarcima njemu je dosadno, a ako vidi enu postaje radostan i tri napred-nazad kako bi se naao na usluzi. Tada se kod njega odnekle javlja i glas za pevanje, i umenost da kae otroumnu re, i da se smeje, i da se pokae kao zanimljiv i prijatan. 49. Ne dozvoljavaj svojim oima da gledaju tamo-amo, i ne zagledaj se u tuu lepotu da te pomou oiju ne bi oborio tvoj neprijatelj. 50. Oko koje luta je prekor za monaha. Oko koje bludi priinjava mnoge alosti onome ko mu sledi. Ako se ne uzdri od skitanja oima, nee prokriti pravu stazu celomudrenosti. 51. Ako zavoli uzdranje, obuzdae demona bluda. 52. Ko nasiuje plot svoga tela hrani zle pohote, i sramne pomisli nee ponestati kod njega. 53. Ko obuzdava svoje oi, postaje lagan, a onaj iji pogled bludi sabira breme. Jer, reeno je: Podizanje pohote menja nezlobiv um (Prem.4,12). 54. Ako se prevari i oima da na volju da gledaju na sujetu, potrudi se da ih to bre zaustavi, da ne bi pao u sramotu ugaanja telu. 55. Pri raspaljivanju ploti ne dotii telo da ne bi proizveo jo silnije raspaljivanje. 56. Budi paljiv prema sebi, inoe. Budi paljiv susreui se sa enama. 57. Ti bei od zmije koja ujeda telo. Meutim, jo vie bei od ene koja ujeda duu. 58. Onaj ko se zanima enskom lepotom, u svojoj dui zasauje elju za njom, a onaj ko se zadrava na vratima njenog doma postaje slian onome koji hoda po ledu s obzirom da od njega nije daleko pokliznue. 59. Monah u drutvu sa enom predstavlja sliku dva borca. Meutim, trezveni e izvui korist, a sam nee biti pokraden. 60. Ne okrei sluh svoj ka sramnim reima da se ne bi oskrnavio um tvoj. Jer, kao to dim [kodi] oima (Pri.25,20) tako i sramna re kodi dui. 61. Ako te uznemirava duh bluda, zapreti mu govorei: "Gospod neka te uniti, besu neistote koji si ispunjen smrada". Jer, znamo onoga koji je rekao: Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu (Rim.8,7). 62. Svako ko voli istotu i celomudrenost postaje hram Boiji. 63. Ko razara hram Boiji, razorie njega Bog (1.Kor.Z,17), govori Boanstveno Pismo. Demonu bluda se protivi uporno kao psu. Nikako se ne saglaavaj na povoenje za takvom pomilju stoga to od iskre nastaje mnogo ara i to se od rave misli umnoavaju rave elje. Vie se staraj da istrebi seanje na njih nego na prljavi smrad. 64. Kao to lep miris veseli ulo mirisa, tako se i Duh Sveti raduje istoti i obitava u oveku. 65. Kao to je svinji ugodno da se valja u blatu, tako i avoli nalaze prijatnost u bludu i neistoti.
200

66. U istoti obitava velika svetlost, i radost, i mir, i trpljenje, a u bludu obitavaju tuga, uninije, nenasiti san i gusta tama. 67. Zavoli monae, istotu ljubavi Hristove. Ona prilii tvom ivotu, kao to drvodelji prilii dleto. 68. Patei od bluda jedan monah je zapretio besu, govorei: "Idi u tamu, satano! Zar ne zna da nosim udove Hristove, premda i jesam nedostojan?" I istog trenutka se iznenada presecala raspaljenost (kao kad neko dunuvi ugasi svetiljku). On sam se divio zbog toga i proslavljao Gospoda. 69. Zbog ega sa takvom nebojaljivou voli da se ukraava? uj ta kae apostol: Bei od mladalakih elja (2.Tim.2,22). Zar ne zna sa kakvim se neprijateljem bori? Zar ne zna kako je opasno biti zamka za drugu duu? Zar ne razmilja kakvu trule i kakvu raspadljivost nasleuju oni koji ine slina dela? elja mi je da shvati da je stanite due oskrnavljeno, premda je spoljanji ovek lepo obuen. I njegova lepota e se ubrzo naruiti. A ukoliko stekne duevnu lepotu, neto od njene svetlosti e se izliti i na spoljanjeg oveka. I takva lepota je postojana. 70. Ko ukraava svoje odee i prejeda se, pretrpee mnoge borbe, a trezveni je straan protivnicima. 71. Ako te za vreme posla uznemirava duh bluda, nemoj se olenjiti da svoje ruke podigne na molitvu. I molitva vere e se boriti za tebe. 72. Savlauj pohotu u sebi, da ona ne bi savladala tebe. Jer, one koje pokori, ona sunovrauje na dno pakla. 73. Voli mir i svetost (istotu) da bi se udostojio da ugleda lice Gospoda Boga. 74. Uzdravaj se, brate, od ala da ne bi postao bestidan. Jer, bestidnost je majka razvrata. 75. Ne idi u keliju onih koji se opijaju da iznenada ne bi izgubio bogatstvo celomudrenosti. 76. Pri rasplamsavanju pohote u telu privedi sebi misao o venom ognju i crvu koji ne spava, i odmah e se ugasiti raspaljenost udova. Inae e, raslabivi se, biti pobeen i poee da se kaje, te e te obuzeti oganj pokajnike alosti. I ti e se naviknuti da grei, premda e i da se kaje. Postaraj se da u poetku bude strog prema svakom pokretu te elje da ne bude savladan njom, i da se ne navikne da joj preputa pobedu nad sobom. Jer, navika je druga priroda. Navika poputanja nikada ti nee dati da stekne strogost. Ona uvek zida i razara, grei i raskajava se. Ako se navikne na raslabljenost kada napadaju na tebe, natpis tvoje obaveznice u vekove vekova e biti: raskajavanje. Onoga ko se navikne da elji preputa pobedu nad sobom uvek izobliava njegova savest. On je u svako vreme alostan. I premda pred drugima pokazuje veselo lice, njega mori unutranja tuga budui da ga izobliava savest. Jer, uobiajeno naslee pohote je saoptavanje mune alosti onima koji je ispunjavaju. Zbog toga pazi svom duom svojom i svagda imaj u sebi Boga. 77. Pazi na samoga sebe i staraj se da se do smrti sauva ist kako bi sa smelou i radou susreo besmrtnog enika. Veoma potuj devstvenost: ona e te uvesti u nebeski dvorac. Zbog toga je apostol i rekao: Jer vas obruih muu jedinome, da devojku istu privedem Hristu (2.Kor. 11,2). 78. uvaj telo od greha da ne bi slagao pred Sazdateljem. Jer, mi smo sebe prineli na dar Gospodu, i ve nemamo vlasti nad svojim telom. Mi taj dar ne moemo uzeti nazad
201

po svojoj sopstvenoj volji. Kada neko da zavet Bogu i prinese dar Gospodu, jerej ga stavlja u hram. I tada ve onaj koji je prineo dar Gospodu vie ne moe da se predomisli, budui da nema vlasti da ga uzme nazad. Ukoliko se, pak, odlui da ga ukrade tajno nee biti slobodan od krivice, budui da nije uzeo svoje: on e biti kanjen kao kradljivac svetinje. Slino tome i oni koji su svoje due posvetili Bogu ve nemaju vlast nad svojim sopstvenim telom. 79. uvaj se ravih saveta. Jer, deava se da se oni koji su otpali od vrline trude da spotaknu i druge kako ne bi sami prebivali u razvratnom ivotu. Oni govore sa ljubaznou da bi one koji ih sluaju odvukli od celomudrenosti i pogruzili u grehe. Podvrgavi se padu, oni ne samo da ne ele da ustanu, nego i drugima namerno bivaju na sablazan, navodei ih na pad i razvrat. I avo se njima koristi kao mamcem na udici. Njihovo je grlo grob otvoren. Oni su predani u sramne strasti (Rim.3,13; 1,26). uvaj ih se, da te ne bi spalili svojim umiljatim reima. 80. Blaeni su oni koji u smirenoumlju uvaju svetost (istotu)! Ali, neka se niko ne nada da e postii pokoj (u ovom delu) ukoliko se predaje na poslunost nagovorima neprijatelja. Jer, tada e ih ovaj muitelj drati u ropstvu preko pomisli i naslaivanja eljama, iako bez sramnih dela. Poto nisu poznali enu, neprijatelj im ubacuje misao da sebi pripisuju devstvenost, premda je svo njihovo telo ispunjeno prljavtinom pohote. Tako neprijatelj ini da se oni hvale kao da su slobodni od greha, dok ih on hrani, grozdom ui, i grozdom gorine (Pon.Zak.32,32). 81. O tome da se ne treba opijati vinom i da ne treba provoditi vreme sa enama izlino je i govoriti. Jer, svako jasno i sam vidi koliko je to tue vrlini. I nije neophodno da se samo u tome uvamo od neprijateljskih napada, ve ni sa mukarcima ne treba da vodimo razneavajue razgovore, koji mogu probuditi pohotnu slast i duu povui u propast. Mi se od susreta sa enama ne odriemo zbog toga to smatramo da su prepredene, ve stoga to nas kroz susrete i besedu sa enama neprijatelj lako moe oboriti i dovesti do prestupanja Boijih zapovesti. Mi treba da se sa svih strana uvamo od napada lukavih duhova, polaui nadu na sveoruje i silu Svetoga Duha. Onaj ko neprijatelju zatvori jedna vrata, a otvori dvoja, i misli da nije u opasnosti, nalazi se u obmani. Ne, neophodno je zatiti se sa svih strana, i ne davati povoda onome koji trai povod. 82. Nemoj biti lenj u odnosu na vrlinu celomudrenosti, ve se svim silama staraj da u sebi ima svetost (istotu). Jer, radi toga si i napustio svet. Stekni devstvenost da bi se u tebe uselio Duh Sveti. Nemoj obraati panju na sramne elje i sujetna laskanja. uvaj svoju istotu. Ako u tebi pone da se razgoreva grehovni plamen, lati se suza i molitve Gospodu, koji ljubi one koji trae svetost i koji mu slue u svetosti. Devstvenost u pravom smislu je najdragocenija svojina. Ako je zavoli, Gospod e te proslaviti, i u svemu e napredovati. 83. Nemoj se bojati piti padaj duhom ako se u tebi podigne telesna borba. Jer, time e osmeliti neprijatelja protiv sebe, i on e poeti da u tebi seje sablanjive misli, govorei: "Nije mogue da se u tebi prekrati plamen, ukoliko ne zadovolji svoju pohotu". Meutim, trpei ekaj Gospoda, i sa plaem izlivaj molitvu svoju pred Njegovom blagou. On e te usliiti, podii iz jame strasti, tj. neistih pomisli, i iz blata, tj. sramnih matanja, i postaviti noge tvoje na kamen svetosti (tj. istote) (Ps.39,1-3). I ti e osetiti pomo koja ti dolazi od Njega. Samo trpi, ne raslabljuj se pomislima i nemoj da iznemogne izbacujui vodu iz amca: pristanite ivota je blizu. I jo dok govori On e rei: Eto dooh (Is.58,9).
202

On samo oekuje da vidi tvoj podvig, tj. da li si do smrti spreman da se suprotstavi grehu. Prema tome, ne budi maloduan. Bog te nee ostaviti. On posmatra tvoj podvig. Posmatraju ga i inovi svetih anela, kao i mnotvo besova. Aneli su spremni da daju venac pobedniku, a besovi da stidom pokriju pobeenog. Budi paljiv. Nemoj oalostiti svoje (anele), i obradovati tue (besove). 84. Nema mesta koje bi bilo skriveno od oiju Boijih. Neka te ne zavede protivnik, govorei: Nee videti. Ti stoji blizu nogu Boijih. Nemoj to da prenebregne. Jer, napisano je: Nebo mi je presto, zemlja podnoje nogama mojim (Dap.7,49). 85. Nije nevolja u tome to se strasti bore sa nama (i mi smo duni da se borimo sa njima), nego u tome to poputamo sebi i padamo pred protivnicima. Suprotstavljaj se pohoti koja se raspaljuje u tebi da bi izbegao oganj koji se nikad ne gasi. Ako te jednom pobedi, strast vie nee odstupati, nego e jo jae napadati na tebe. Budi, meutim, paljiv prema sebi da se ne bi liio slave Lica Boijeg. 86. Beimo od opijanja. Beimo, kolikoje mogue, od susreta sa enama. Jer, re ene je kao zamka u srcu (Pri.7,21). Ona one koji je sluaju vue u skvernu vezu. 87. Gledaj da ne bude ulovljen kratkotrajnom slau kako se ne bi liio venog ivota. Pozvan si da bude trgovac: budi potpuno trezvouman da ne bi izgubio biser, da neprijatelj ne bi pokrao tvoju riznicu, i da ne bi potopio tvoj brod sa tovarom ostavljajui te da se vrati kui bez iega. Znajui kakvu slavu kod Boga stie onaj ko se uva od telesne neistote, neprijatelj oveka silno napada pomislima elei da ga zaplete, te da, zanevi se njima, ne zadobije buduu slavu. Duu koja odbacuje nepotrebne pomisli on, pak, ne napada esto, premda je i ne ostavlja sasvim. On radije ide tamo gde mu otvaraju im zakuca, te najneistijim eljama prlja telo i duu onog koji mu se ne suprotstavlja. Napokon, kao navodno dobar savetodavac, on mu savetuje ovakvu pomisao: "Bolje ti je da ide u svet, i da se oeni, nego da na taj nain izmodava svoje telo". Nita slino se ne pribliava onome ko je trezvouman. Pazi na sebe da te ne bi postiglo neto slino. 88. Pamti ta si obeao Bogu i uvaj svetost (istotu) kako bi obreo blagodat pred Gospodom. Posluaj onoga koji je rekao: Beite od bluda (1.Kor.6,18). eli li da sazna koliko je teak greh bluda? Evo pogledaj: one koje nisu mogle da usmrte zmije u pustinji, oborio je blud u Madijamskoj zemlji. Ako si pao u greh, nemoj se zadravati u padu, niti budi nemaran prema Boijem dugotrpljenju i Boijoj potedi. Seaj se da smrt nee zakasniti (Sir.14,12). Seaj se da ne moe da pobegne iz ruku Boijih. Prema tome, nemoj biti nemaran, nego se kaj, plai i uzdii zbog toga to si bio zaveden. Ako mi i predamo pad zaboravu, Bog koji nas je stvorio zna dela svakog [od nas]. 89. Nemoj biti nemaran, nego se hrabro suprotstavi neprijatelju, i zagradi kanal kojim neprijatelj obino ulazi u tebe i pustoi te. I on e, ne naavi pogodno mesto da ue, otii prazan. Zagraditi kanal znai obezbediti oseanja kojima u duu ulazi i dobro i zlo, tj. vid, sluh, miris, dodir i ukus, te pomislima ne dozvoliti da lutaju tamo gde ne treba. Imaj na umu divove koji su oskvrnjivali zemlju svojom vladavinom, i to kako ih je Gospod potopom istrebio sa lica zemlje u jednom trenu. Njihova sila im nije bila ni od kakve koristi. Rasudi o Sodomskoj i Gomorskoj zemlji i o njenom unitenju zbog grehova njenih itelja. I rasko i gordost im nisu doneli nikakve koristi. Pobrinimo se o svom spasenju da i nas ne bi postigla iznenadna smrt, i da ne poemo odavde sa velikom osudom. 90. Onome ko ti ubacuje skverne i neiste elje reci: "O, neprijatelju istine! Zar da se ja stidim sebe zbog toga da bi ti ispunio svoju elju? Idi ka onima koji su nepristojni kao i ti. Izmolio si sebi stado svinja! S njima se i udavi. A ja vie neu da budem posluni sluga
203

svojih pohota. Dovoljno im je preanje vreme. Od sada u se pobrinuti o istini, i umoljavati Boga moga da me savreno izbavi od tvojih dela. On mi je dao Svetoga Duha, a ja sam ga gnevio. On mi je dao istu duu i telo, a ja sam ih oskrnavio". Tako govori, voljeni, onome ko ti naaptava sline strasti. 91. Neko od svetih je rekao: "Blud je slian psu: ako ga bude mazio, nee otii od tebe, a ako ga potera, pobei e". Pazi na sebe i ne prenebregavaj svoj ivot. Pazi da zbog malog zadovoljstva ne uniti plodove svojih trudova, da zbog neistote ne preda nagradu za svoje delanje, da radi neistote ne uniti nagradu za bezmolvije, nagradu za bdenje, uzdranje i za druge vrline. Nemoj biti slian oveku koji platu koju je dobio stavlja u uplji novanik. Ogradi se strahom Gospodnjim. 92. Ukoliko razgovara sa lepom osobom uvaj oko da ne bi pohotom pomutila um tvoj. Inae e poeti da produava razgovor pun strasnih pokreta. I pokazae se da samo jezikom govori o celomudrenosti, dok se duom predaje pohoti i svecelo si njome zauzet. Kada ti se desi takav susret najbolje je da se, to pre prekinuvi [raz]govor, dri utanja. Jer, Pismo kae: Prevari ga mnogim reima (Pri.7,21). esti razgovori takve vrste priinjavaju dui znaajnu tetu. 93. Bludnik ne moe da voli onoga ko osea odvratnost prema njegovoj strasti: ovek se prilepljuje uz one koji su mu slini. 94. Ispituj ime e savladati svoje sladostrae: to je preputeno tvom trudu. 95. Kao pribeite od sladostraa slui, najpre, esta i trezvoumna molitva, a zatim - preputanje vladalatva umu i istim mislima, te - izbegavanje razvratnih rei (nesaglasnih sa pobonim nastrojenjem duha) usled ubeenosti da je Gospod nepogreivi Sudija. Paljivost uma i oekivanje Suda unitavaju unutranje golicanje i isuuju rastuu pohotu. U takvoj dui nastaje tiina (utiavaju se pohotljivi pokreti). 96. Ukoliko si celomudren, nemoj se prevaznositi svojim uzdranjem, ve sa smirenoumljem moli Gospoda da do kraja ivota bude tvoj uvar. Jer, esto je, usled nemara straara, iznenadan upad etveronoaca u vinograd odjednom unitavao plod. 97. Kada lee da spava nemoj ispod sebe prostirati vie nego to je potrebno. Jer, nega prirodno moe da raspali tvoje telo i da silno razgori ugalj sladostraa. 98. Blaen je onaj ko dri svoje telo u svetosti radi Spasitelja, i ko nije postideo svoju duu ravima delima, nego je ostao blagougodan Gospodu. Blaen je onaj ko je omrzao gnusna i sramna dela, i prineo samoga sebe na ivu i blagougodnu rtvu Gospodu. 99. Blaen je onaj ko je na delu izobliio muitelja (avola - tiranina due), i nije se uplaio plamena sladostraa. Zbog toga e njegova dua biti oroena rosom Svetoga Duha. 100. Ako se hrabro podvizava protiv onih koji pokuavaju da pokradu trudove tvoga delanja (sujetne pomisli), pazi da neko ne uspe da se prokrade odozdo i ne rani te (bludna pomisao). Dovodi u red svoje pomisli (budi paljiv) kako ne bi propustio povoljan vetar, te dri opremu u pripravnosti kako bi spasao brod, uvodei ga u pristanite ivota. 101. Zar e onaj ko posadi smokvino drvo zaboraviti da nadgleda njegov plod? Utoliko vie treba paziti na istotu i celomudrenost. Ili, zar se nee pribojavati da se priblii zmijskoj rupi onaj koga je ujela otrovnica? I ukoliko on i posle ugriza stavi ruku u njenu rupu, i drugi put ga ugrize, ko e biti kriv za njegovu smrt - otrovna ivotinja, - ili on koji ne pazi na sebe? A ti razumi reeno.
204

102. Za monaha je tetno da se drui sa enom. Ka devstvenici se, pak, uopte i ne pribliavaj ukoliko u tebi jo postoji misao o plotskom. Monah koji zajedno sa enama provodi vreme uz vino lii na onoga koji hrli u oganj. Bei od susreta sa njima kao to srna bei od zamke. 103. uvaj neporonost svoga tela. Ako je sauva iz ljubavi prema Hristu moi e lako da napreduje u svakoj vrlini. Duh Sveti (koji obitava u tebi) e se radovati to svoj hram Boiji ispunjava mirisom istote i ispravnih elja, te e te uvrstiti u svakom dobrom delu. Postoje tri pomona sredstva za napredovanje u vrlini i Boanstvenoj istoti: uzdranje stomaka i jezika i obuzdavanje oiju. Treba se drati sva tri [sredstva]. Ako sauva, pretpostavimo, prva dva, a ne uzdri oi od lutanja, nee stei trajnu istotu. Kao to polomljeni vodovod ne moe vodu da sauva u sebi, tako rasejano oko ne moe da sauva celomudrenost uma. Ne pogledaj na tuu lepotu (Sir.9,8), i neka tvoj um bude prikovan za strah Boiji (Ps.118,120). 104. Monah ne treba da sa osobitom panjom pere telo i noge. Slastoljupci u lepoti tela i odee trae zadovoljstvo. Podvinik blagoaa, pak, suprotnim sredstvima treba da se naorua na protivnike. 105. Nije mala borba izmeu svetosti (istote) i neistote. Oni koji nas podstiu da se oskrnavimo naaptavaju nam ovakvu misao: "Niko te nee videti. ega se boji". A oni koji nam pomau u svetosti im protivree: "Bog vidi, i aneli Njegovi. Kako kae ko e videti". Kua nastavlja: "Gde su oni? Ovde nikoga ne vidim". Tu ga prekidaju oni koji nam pomau u svetosti: "Ne vidi?! Istinu si rekao, budui da je napisano: Oslepi ih zloba (Prem.2,21). Zar nee videti Onaj koji je stvorio oko (Ps.93,9)? Gde e se sakriti od Boga (Ps.138,1-12)". Eto ta treba da poloi u pomisao i greh vie nee gospodariti nad tobom. Grehovna alost te nee postii i radost i mir u Duhu Svetom e ti prii. 106. uvaj istotu svoga tela u Gospodu kao dragoceni biser. Nemoj se diiti sa odeom, te pogled obraaj dole, a duu gore. Sa mladiem nemoj zavoditi slobodne razgovore. I pria sa enom je sasvim nepotrebno delo. Sa deakom nemoj produavati razgovor, i ne drui se sa onima koji se opijaju i ale, nego svecelo prebivaj u strahu Boijem, seajui se zapovesti apostola: Ne opijajte se vinom, u emu je razvrat (Ef.5,18). 107. Dogaa se da lukavi savetuju ovakvu sablanjivu misao: "Nepekidno te mui bludna pomisao. Koliko e dugo jo nositi to bespokojstvo i trpeti? Udovolji telu da bi prekinuo borbu, pa e se posle pokajati. To delo nije vano". Ti mu, pak odgovori sa budnou: "Ko mi, pak, kae da u nai vremena za pokajanje ako obeastim telo svoje i da neu biti baen zajedno sa onima koji ine bezakonje? Jer, na ivot na zemlji je senka (Jov.8,9). Sagreiti na taj nain isto je to i uzeti ma i ubiti samoga sebe? I kako ti kae da to delo nije vano? Jer, ja vidim da se veoma potuju oni koji nisu popustili tom iskuenju i da su doiveli veliko beae oni koji su mu se predali. Josif se pohvaljuje iz pokoljenja u pokoljenje i na nebu i na zemlji, a Egipanki se podsmevaju; celomudrena Suzana se proslavlja, a pohotljivi starci su u svim naratajima ostavili rav glas o sebi. Kako ti govori: "3adovolji se jednom i umirie se". Zar ne zna, avole, da zver koja se navikne na meso stremi da esto zadovoljava novu strast? A ti hoe da me uveri da me pohota vie nee uznemiravati ukoliko je jednom zadovoljim. Gospod neka ti zapreti, lukavi zlobnie, koji, slino lavu, ite, da prodere moju duu. Tvoja slast je gorka, savet tvoj dubina zlobe, a obeanja tvoja puna smrti i pogubnosti. Ti mi predlae greh koji e me liiti blagodati Gospodnje i oalostiti Duha Svetoga kojim sam zapeaen za dan izbavljenja (Ef.4,30), a govori da se radi o nevanom delu. Ti me nagovara da udove Hristove
205

nainim udovima bludnice (1.Kor.6,15), da u jednom trenu upropastim besmrtno bogatstvo i izgubim osveenje (tj. istotu) bez koje niko nee videti Gospoda. I to, po tvome, ne znai nita? Ti me nagovara da prognevim Gospoda, da u onaj Strani dan, pred stranim sudijskim prestolom, od Njega, pravednog Sudije, ujem: "3li slugo, vie slastoljubivi, nego bogoljubivi, oskrnavio si zemlju svojim neistotama i svojim gresima". Zar to nije vano? Zar ti sam nisi iskusio strogost i neizmenjivost stranog suda pravednoga Boga koji tebe i anele koji sagreie ne potede, nego vas baci u okove mraka paklenoga, i predade da se uvate za sud? I jo kae: "Nije vana stvar". Ti si la, obmana i pogibao. Laju i obmanom ti oslepljuje oi uma i dovija se da namami druge, te da malu nasladu pretpostave venom ivotu. Meutim, predavi se Gospodu, mi se tebe ne bojimo. Gospod je naa krepost, Gospod je nae utoite, Gospod je na pomonik i zatitnik". 108. Dejstvo demona bluda se onemoguava ne samo uzdravanjem od hrane, nego i uzdravanjem oiju koje ne treba da vide sujetu (Ps.118,37). U oku, koje rasejano luta, ve prebiva demon bluda o kome svedoi Gospod: Svaki koji pogleda na enu sa eljom za njom, ve je uinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28). Takvu preljubu iz sebe iskorenjuje onaj ko oi obraa dole, a duu gore - ka Gospodu. Koje zagospodario nad stomakom zagospodario je i nad pogledom. Rasejano oko je straan izdajnik. 109. Borba koja je probuena rasejanou oiju, i u prisustvu i u odsustvu predmeta, duu raspaljuje pohotom. Predmet se predstavlja srcu ak i u snu. Demoni ivopiu sablanjivu stvar u misli i okupiraju um, obnavljajui lik predmeta koji je ovek ranije video oima. Stoga se prorok moli: Odvrati oi moje da ne vide sujetu. 110. Kada bes pone u tebi da slika sablanjivi predmet i kad u tvome umu naslika lepotu ene koju si nekada video, u svojoj unutranjosti probudi strah Boiji i seti se onih koji spavaju u gresima, pomisli na dan svoga izlaska kada e se tvoja dua razluiti od tela i predstavi onaj strani glas koji e nas baciti u strah, koji e uti oni koji se nisu brinuli o pravdi, i koji nisu drali zapovesti Hristove: Idite od mene, prokleti, u oganj veni koji je pripremljen avolu i anelima njegovim (Mt.25,41), predstavi [sebi] i neuspavljivog crva i beskonanu muku. O tome misli i toga se seaj, pa e iz misli tvojih nestati elja za naslaivanjem, kao to se topi vosak pred ognjem. Jer, besi ni trenutak ne mogu da se odre pred strahom Boi-jim. 111. Ko se ne protivi pohoti, ve svojim oima dozvoljava da slobodno lutaju umom se ve priklonio strastima, i kad ne bi postojao stid od ljudi on bi i telesno ve mnogo puta pao. Zbog toga, ako ne bude bio bodar i ako strah Boiji ne bude postojano imao pred svojim oima, on nee zakasniti da padne telesno. Jer, za demonom koji oi ui rasejanosti sledi demon koji [ui] da se greh telom uini na delu. Ako vidi da je prvi uspeo da zavede duu i da je uini rasejanom, drugi odmah poinje da joj savetuje da izvri i telesni greh. Onome ko je pobeen oima on poinje da savetuje: "Eto, u nameri si ve sagreio i uinio preljubu u srcu. Zapovest si ve naruio i greh prestupanja zapovesti ti je ve uraunat. Stoga sada zadovolji i pohotu. Jer, poeleti i uiniti je jedno isto. Nasladi se najzad i svojom pohotom". Meutim, ti ne veruj njegovim pomislima, po rei apostola: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor.2,11). On time hoe da ulovi tvoju duu. Demonu koji ti savetuje da izvri bezakoni greh treba da kae: "Ja sam i pao okom, i uinio preljubu srcem. Meutim, svoje preljubniko srce ja skruavam uzdasima pokajanja, i oko koje je palo umivam suzama. Jer, srce skrueno i smireno Bog nee poniziti (Ps-50,19)". 112. Ako se javi potreba da ode u naselje, nemoj da se zanosi razgovorom sa enama. U protivnom e tvoja zavedena dua biti slina progutano udu. Tada u veoj meri
206

budi bodar, budui da pad nije daleko od tebe. Ukoliko bude pazio na sebe, bie kao u pristanitu. S pobonou i strahom Boijim se bori sa iskuenjem. Bestidnost je majka bluda. Ako vide da se prema njima ophodi slobodno, i da govori prazne stvari, ene e te pokrenuti na jo gore stvari i dovesti do pada. Meutim, pazi se i od drugih koje pod vidom skruenosti i pobonosti hoe da raslabe tvoj um. Neko od svetih je rekao: "One produuju razgovor pokuavajui da te sklone na strast". 113. Ako primeti da te neka pomisao podstie na susret sa deakom ili lepom enom znaj da se pribliava neprijateljskim mreama. Ako i posle urazumljivanja (da to ne ini) ne ostavi svoju nameru znaj da si ve uhvaen u mreu i da nee lako savladati slastoljublje. Moda e rei: "Ja od toga neu pretrpeti tetu". Ali, da li je mogue hoditi po uarenom ugljevlju i ne opei noge. 114. Ako hoe da bude celomudren uvaj uzdranje i prekini sa tetnim susretima. Srazmerno sa pribliavanjem onome to proizvodi sablazan ovekovo srce postaje izloenije smuivanju od strane pomisli i raspaljivanju od lukavih elja. Jer, vieno lice i [raz]govor njega pobuuju na strast. Suner koji se prinese neem vlanom u sebe upija vlagu. Tako i ovek koji u mislima nije postojan u sebe upija tetu ukoliko se pribliava i dugo razgovara sa onima koji telesno rasuuju. Napivi se time, on i bez vina postaje pijan. I ispunivi se tetnim, on vie ne prima duhovnu re. 115. Onaj ko eli da se ispravi i utvrdi u istoti treba da se vrsto vee za pomisao celomudrenosti. On treba telo da iznurava dobrim podvizima, te da neprestanim seanjem na Boga oisti misao od svega ravoga i sramotnoga. Time se na um ispunjava blagodau. Obitavajui u umu i vladajui njime blagodat Boija ne dozvoljava zlobnima da mu priu. 116. Videvi blagorazumnu enu koja blista lepotom, koja ima svetao pogled, kojoj obrazi sijaju i ije lice ima prijatan izraz, i koja raspaljuje tvoju pomisao i pojaava u tebi elju, pomisli da je ono to te zadivljuje - zemlja, i ono to te raspaljuje - pepeo, te e tvoja dua prestati da mahnita. Pomilju proi iza koe njenog lica pa e videti rugobu onog to [spolja] izgleda lepo. Jer, tamo nee nai nita osim kostiju, ila i smrada. Zamisli takoe da ona stari, menja se, umire i da je cvet mladosti otpao. Rasudi emu se divi i zastidi se, te prinesi pokajanje. 117. Blaen je ovek koji se brine da ugodi Bogu i svoje telo uva istim kako bi postalo sveti hram Hrista Cara. ovee, ti si po svojoj dobroj volji ve postao hram. Budi paljiv prema sebi dan i no da ne bi upropastio svoj hram. Ukoliko ga sauva istim i pogodnim svom Vladici, u tebi e obitavati Duh Boiji i sve vie te osveivati. 118. Opai se verom, nadom i ljubavlju, i vrsto stani na strau, uvajui hram Boiji od svih neistih pomisli. Sav postani oko i neprestano promatraj i ispituj lukave grabljivce. Jer, ovi grabljivci im primete da je neko raslabljen i rasejan, upotrebljavaju svu silu da upropaste telesni hram jadnika, kako ve ne bi bio pogodan za Vladiku. Ti, meutim, pazi na sebe da se ne bi pokazalo da sam prima te lukave grabljivce, tj. neiste pomisli skverne elje. 119. Koren pohote je bestidan. Premda ga see svakoga dana, on raste svakoga asa. Sasvim iupaj koren pohote iz svoga srca kako ne bi nicala i rasla svakoga trena. Ako je i hiljadu puta posee, ona e dvostruko vei broj puta iznova da puta izdanke sve dok potpuno ne iupa njen koren. 120. Pazi na sebe da umesto Svetog i Preistog Vladike u hram ne bi uveo skvernog neprijatelja i da tvoj hram ne bi bio upropaen bestidnou tog neprijatelja i
207

mrzitelja dobra. On Je bestidan i uporan u svojoj nameri: ti ga mnogo puta sa prekorom izgoni napolje, ali se on bestidno trudi da ue. Ako ga uvede u svoj hram, Bog e te ostaviti. I tvoj hram e se ispuniti svakom neistotom, smradom i tamom. c) O BORBI SA SREBROLjUBLjEM 121. Ne pruaj se ka dobitku u kome se nalazi teta za duu. Jer, ta je vrednije od due? 122. Siromaan monah, koji bezmolstvuje u smirenoumlju, vredi vie nego bogati monah koji je ispunjen gordou i nadmenou. 123. Ko voli zlato nee biti opravdan, a ko voli Gospoda bie blagosloven. Ko je poloio nadu na zlato pae, a ko je poloio nadu na Gospoda - spae se. 124. Ako zavoli srebroljublje, odavde e otii prazan, a ako zavoli negramljivost, nee se liiti nebeskog bogatstva. 125. Ako zavoli siromatvo, naterae u bekstvo demona bluda. 126. Onaj ko u svojoj keliji skriva zlato ujedno u sebi gomila strast visokoumlja i nepokornosti. Onaj, pak, ko u svoju riznicu sabira molitve i milostinje postaje bogat kod Boga. Neka drugi gomilaju sebi novac, a ti, monae, skupljaj molitve i milostinje. 127. Itimo samo ono to zadovoljava potrebe. Jer, ono to je suvino samo rasejava, ne donosei nikakvu korist. 128. Monah koji trai nasledstvo od roditelja po telu upada u iskuenja, a onaj koji trai Gospoda bie spasen. 129. Nemoj govoriti; "ime u se hraniti kad ostarim". Jer, nama nije dozvoljeno da se brinemo ni o sutranjem danu, a ti se brine ak o starosti. Itimo najpre Carstvo Boije i pravdu Njegovu i ovo e nam se sve dodati (Mt.6,33). Ukoliko ga ne budemo iskali pre svega bie jasno da se i ne brinemo o njemu. Prema tome, poloi na Gospoda tugu svoju i Gospod e te prehraniti (Ps.54,23). 130. Lakomi monah je besplodna palma. Negramljivi, pak, monah lii na potkresanu palmu koja raste u visinu. 131. Monah koji je privezan za vetastveno je slian jastrebu koji leti sa zavezanim nogama; gde god da sleti odmah se sapletne. A onaj koji nije privezan za vetastveno je slian putniku koji je uvek spreman za put. 132. Zlato ne podstie trpljenje, a vera postavlja na vrst temelj onoga ko ju je stekao. 133. Zato ne odbacimo od sebe svaku beskorisnu brigu, i ne olakamo se od bremena zemaljskih stvari? Zar ne znate da su vrata uska i tesna i da gramljivac ne moe ui na njih? Bog ljubi one koji su negramljivi, koji su Hrista radi sebe dobrovoljno podvrgli liavanjima i teskobama u podvigu, bdenju i u mnogom zlopaenju. 134. Neka tvoja ruka ne bude ispruena radi uzimanja, ve neka radije bude ispruena radi davanja (Sir.4,35). 135. Strast srebroljublja je najtea budui da je koren svih zala (1.Tim.6,10). ime se, pak, ona iskorenjuje? Nadom na Boga iz sveg srca i due. 136. Ponekome bratu lukavi daje usrdnost prema rukodelju preko mere. Odatle se raa strast srebroljublja. Ranivi se srebroljubljem, korenom svih zala, dua pobuuje monaha da ujutro seda za rukodelje ranije nego obino, i da ga uvee prekida kasnije nego to prilii. Zauzet jedino poslom i zbog srebroljublja on ve zanemaruje molitvu i
208

slubu Boiju. Kada zvone na slubu on dolazi posle svih, i trai razlog da je napusti pre svih. Znajui to, uvaj se da ne izgubi svoj poredak ukoliko skrene u nedozvoljeno preko mere. Jer, neprijatelj se ne zaustavlja na tome. Naavi pristup, on uspeva da ponekog skrene sa puta, savetujui mu: "Ti se [eto], trudi, trudi, a gotovo nita nema. Idi i naui neko unosnije rukodelje". I ne shvativi o emu se radi, on zbog toga ide u svet. A desi se da tamo i sasvim ostane. uvaj se. 137. Celomudrenost se ne sastoji samo u uzdravanju od bluda i plotskih zadovoljstava, nego i u slobodi i od ostalih strasti. Koristoljubac, srebroljubac i gramljivac nisu celomudreni. Poneke pleni telesna lepota, a njih - novac. I drugi su u veoj meri necelomudreni budui da za svoju [strast] nemaju istu pobudu kao prvi, koju podstie potreba same prirode. Strast prema novcu nije prirodna i pobude prema njemu se ne nalaze u naoj prirodi, ve u prevrtljivom proizvoljenju. Stoga onaj koga ona savlauje po njegovoj sopstvenoj volji grei neoprostivo. d) O BORBI SA GNEVOM 138. Onaj ko od sebe progoni duh gnevljivosti i razdraljivosti nalazi se daleko od borbe i metea, uvek je spokojan duhom, veseo licem, zdrav umom i predstavlja stanite Svetoga Duha. 139. Krotki se raduje ako ga uvrede, a ako ga oaloste - blagodari. On gnevljive ukrouje ljubavlju. Primajui udarce on se ne smuuje, a kada se prepiru sa njim ostaje spokojan. Kada ga prisiljavaju na pokornost on se veseli, tua gordost ga ne ranjava, radostan je u ponienjima, ne nadima se zaslugama, sa svima je u miru, vlasti je pokoran, pripravan je za svako delo, tu je lukavstvu, ne zna za zavist. 140. Onaj koji ne zavidi ne stremi ka asti. On se raduje sa radosnima, pomae onima koji napreduju, za zadovoljstvom gleda na one koji idu dobrim putem, hvali one koji ive kako treba. Uopte, onaj ko ne zavidi u sebi nema neprijateljstva prema uspehu [blinjega] i raduje se svakom plemenitom delu drugoga. 141. Jadan je onaj ko se ranjava zaviu i suparnitvom budui da je sauesnik avolov, ijom zaviu u svet ue smrt (Prem.2,24). Njegovo srce svagda iznemogava od tuge, telo izjeda bledilo i snaga mu kopni. Zavist i suparnitvo su straan otrov: od njih se raa kleveta, mrnja i ubistvo. 142. Onaj ko svoj jezik nije ranio ogovaranjem uspeo je da svoje srce i svoju savest sauva neoskvrnjenima. Ko nije ulovljen duhom ogovaranja istinski je poznao da je ovek od zemlje. On se sauvao od zlopamenja. Onaj ko nije u drutvu sa klevetnicima prebiva zajedno sa anelima. Onaj ko nije otrovao ui i jezik ogovaranjem ispunjen je lekom ljubavi. Usta onoga ko se nije oskrnavio ogovaranjem miriu plodovima Svetoga Duha. 143. Ko drugoga ogovara, sam sebe osuuje. U onome ko ogovara prebiva kleveta, i mrnja, i spletkarenje. On se pravedno smatra bratoubicom. 144. Mrnja ili zavist pod vidom blagoaa jesu gorka voda u zlatnim posudama. Stavi u nju drvo ivota i ona e postati slatka. Krstom naeg Spasitelja unitena su sva opadanja lukavog neprijatelja. 145. Ljubav prosveuje mislene oi. Ko, pak, voli neprijateljstvo i svau lia na oveka koji svoju ruku esto stavlja u zmijsko leglo. 146. Ukoliko u svom srcu bude skrivao strast zlopamenja, postae stanite jarosti i neznanja, a ujedno i alosti, te e se i izgled tvog lica izmeniti. Jer, reeno je: Putevi zlopamtljivih [vode] u smrt (Pri.12,28).
209

147. Onaj ko u svome srcu skriva zlopamenje lii na onoga ko hrani zmiju u grudima svojim. 148. estok ovek smuuje due bratije, a dugotrpeljivi u ljubavi se boji Boga. 149. Severni vetar uzburkava more, a plahovitost uzburkava ovekove misli. Velikodunost, meutim, daleko progoni razdraljivost. Gde, pak, nema razdraljivosti, nema ni gneva. 150. Neobuzdani konj svog jahaa predaje u ruke zlikovaca, i gnevljiv ovek upada u nevolju. 151. Nemoj, monae, sluati zavist, nemoj smiljati spletke bratu svome, i nemoj mu pridavati pogrdno ime. elei da ga sa stidom istera iz njegovog mesta, pazi da se sam ne podvrgne onome to njemu smilja. Ko blinjemu jamu kopa, sam u nju upada (Prop.10,8). Sluaj ta je napisano: Grenici e upasti u mree svoje (Ps.140,10). 152. Nemoj misliti: "Ovaj brat ini tetu zajednici". Ti sam nemoj initi zla drugome, niti se druiti sa onima koji ine zlo. Jer, Bog ispituje srca i utrobe (Ps.7,10). 153. Ko je pronaao put dugotrpljenja i nezlobivosti, pronaao je put ivota. 154. Onaj ko zavidi uspesima svoga brata odluuje sebe od venoga ivota, a ko pomae bratu postaje njegov saitelj i u ivotu venom. Po sudu se kanjavaju i oni koji ine zlo i oni koji im pomau. Nee li tim pre Gospod nagraditi onoga ko potpomae ispuljavanje volje Njegove? 155. Bolje je osmehom prekinuti razdraljivost, negoli biti neukrotivo surov. 156. Dim odgoni pele daleko, a zlopamenje iz srca izgoni znanje. 157. Moli Gospoda, i prolivaj suze pred blagou Njegovom. Tada se zlopamenje nee useliti u tvoju duu, i tvoja molitva e biti kao kad pred Njim (Ps.140,2). 158. Onaj ko hoe da mirno ivi na svakom mestu neka ne trai svoje sopstveno spokojstvo, nego spokojstvo drugih u Gospodu. Tako e nai sopstveno spokojstvo. A onaj ko je svadljiv i zle naravi nikada nee biti spokojan. 159. Onaj meu bratijom koji se, posle svae, prvi pokaje zadobija venac pobede. Meutim, uvenae se i drugi ukoliko ne odbaci pokajanje, ve sa gotovou uini ono to je potrebno radi mira. 160. Za oveka razdraljivost predstavlja rov. Onaj, pak, ko je u sebi savladao razdraljivost, uspeo je da ga preskoi. 161. Sa jednomislenom bratijom prebiva Gospod, dok njihovo neprijateljstvo veseli lukavoga. 162. Ko uti kada ga izobliavaju zbog poroka, u svome srcu skriva zlopamenje, a ko se mirno i sa krotou brani (ili priznaje) nije zlopamtljiv. 163. ovek koji je razdraljiv i buan izobiluje kletvama, a onaj ko bezmolstvuje poseduje razum. 164. ta je razdraljivost? Razdraljivost je preka i bestidna strast, za kojom sledi i raskajavanje. I alost izjeda srce oveka koji je upao u nju. 165. Onoga ko voli nemir iznenada e postii pogibao, podeljenost i nepopraviva propast. Jer, on se raduje svemu to je mrsko Gospodu. Mir e, pak, naslediti onaj ko ga voli. Krotost u oveku predupreuje razdraljivost.

210

166. Razdraljivost i zlopamenje su isto to i zmijski otrov. Jer, oni i lice menjaju, i misao smuuju, i udove raslabljuju, i onemoguavaju da ovek zavri delo. Krotost i ljubav, pak, sve to udaljuju. 167. ime se istrebljuje zlopamenje? Dranjem u dui straha Boijeg i seanja na dan smrti. Seaj se svoje konine i prestani sa neprijateljstvom (Sir.28,6). Seaj se smrti i ne uznosi se. Jer, jo malo, pa e biti smeten u grob. Kakvu e ti korist tada doneti zla dela? 168. Budi mirotvorac da bi se udostojio da se nazove sinom Boijim. 169. Hrana za oganj su drva, a hrana za razdraljivost je visokoumlje. 170. Hoe li da ukroti razdraljivost? Prihvati se smirenoumlja i idi putem krotkih i smirenih. 171. Blaen je mirotvorac koji [umiruje] bratiju koja je u silnom ogorenju. Onaj, pak, ko ih podstrekava na svau nee ostati bez kazne. 172. U krotkom i smirenom oveku e poinuti duh premudrosti. One, pak, koji hode u premudrosti ljubi Gospod. 173. ivot veni e naslediti krotak i bezmolvan monah. 174. Krotki monah je straar koji prati strasti. 175. Oprosti bratu koji je sagreio prema tebi i Gospod e tebi oprostiti sagreenja tvoja. 176. Pohitaj da ode kod brata koji te je oalostio i da se pokaje pred njim od istog srca po rei Onoga koji nam je zapovedio da opratamo bratu grehove ne samo do sedam puta, nego do sedamdeset puta sedam (Mt.18,22). 177. Primaj, brate, pokajanje od brata kao od onoga koga je Bog poslao, da ne bi uvredio Onoga koji ga je poslao i da ga ne bi pokrenuo na gnev protiv sebe. 178. Ne napadaj na brata svoga u dan njegove tuge i njegovoj duevnoj tuzi nemoj dometati novu tugu. 179. Nemoj se opominjati zla brata svoga, jer je napisano: Putevi zlopamtljivih vode u smrt (Pri.12,28). 180. Ako ne moe da podnosi oaloenje uti, i uspokojie se. 181. Pazi na sebe da se ne bi podao plahovitosti, razdraljivosti i zlopamenju. U suprotnom e voditi nemiran i neuredan ivot. Naprotiv, stekni velikodunost, krotost, nezlobivost i sve to prilii Hrianima kako bi vodio miran i bezmetean ivot. 182. Nemoj nikoga mrzeti u srcu svome, i ne uzvraaj zlom za zlo. Naprotiv, stekni ljubav koju je Boanstveno Pismo postavilo iznad svake vrline. Jer, nju je uporedilo sa Onim koji je sve stvorio, rekavi: Bog je ljubav(1.Jn. 4,8). 183. Onoga ko je pao, ali koji u sebi ne neguje mrnju i zavist, Gospod nee ostaviti u padu, ve e mu pruiti ruku pomoi kako bi ustao, budui da nije odbacio ljubav. Nasuprot tome, onaj ko, naizgled, vrsto stoji, ali se nadima gordou i u sebi neguje mrnju, nije bez opasnosti stoga to je tama mrnje osdepila njegove oi i ne vidi kuda ide. 184. Podvizavaj se da se ne gnevi kako se ne bi opijao i bez vina, optereujui sebe strau gneva.

211

185. Radovati se i veseliti se zbog napretka blinjega jeste osobina savrenstva, a tugovati i biti nezadovoljan kada drugoga hvale jeste priznak rave naravi i lukavog raspoloenja. 186. Nije mogue da vrlina postane vrsta ukoliko se ne rastvori sa ljubavlju (1.Kor.13,2). Bez ljubavi mi emo stojati daleko od pravog puta koji vodi prema vratima neba. Plaimo da bismo se oslobodili od okova mrnje, zavisti, gordosti i svake avolske neistote. alostiti se zbog uspeha onih koji napreduju jeste avolsko delo. U demone se uselila mrnja: oni vie od svega ele da svi savreno propadnu. Sveti, pak, podraavajui Vladiku, ele da se svi ljudi spasu i da dou u poznanje istine (1.Tim.2,4). Jer, ispunivi se ljubavi, oni su blinjega zavoleli kao same sebe. 187. Budi dugotrpeljiv da bi postao vri u razboritosti. Dugotrpljenje je prekrasan dar. Ono izgoni razdraljivost, gnev i prezir, a u duu useljava mirno raspoloenje. 188. Nemoj da se raspaljuje gnevom kada te budu ogovarali, nego istog trenutka, pokazavi osmeh na licu, sa skromnou razdraljivost promeni u mir. Ipak, imaj na umu da osmeh pri razdraljivosti u drugome razgoreva veliki gnev. Stoga najpre umiri srce, a zatim govori sa osmehom. Oganj se ne gasi ognjem. Ti, pak, ljubavlju i dobrom blagodunou ugasi gnev razdraenog. Ukoliko se brat ne urazumi, postarajmo se, na sve naine, da upotrebimo druge mere kako bismo ga izleili od razdraenja, inae e sve nae rtve Bogu biti neblagoprijatne (Mt.5,23-24). Upodobljavajmo se Gospodu Spasitelju naem koji ne uzvraae uvredom kada ga vreahu, (1.Pt.2,23), i Davidu koji je na klevete Semejeve, rekao: Ostavite ga neka psuje jer mu je Gospod rekao da psuje Davcda... da bi kako Gospod pogledao na smirenje moje (2.Car.16,10-12). 189. Sunce neka ne zae u gnevu naem, nego sve opratajmo [svojim] dunicima i uvrstimo ljubav, budui da pokriva mnotvo grehova. Onaj ko ima mrnju prema bratu svome i misli da neto prinese Bogu, bie prihvaen isto kao i onaj koji na rtvu prinosi psa, ili platu bludnice. Onaj ko mrzi brata svog i misli da voli Hrista jeste laov i vara samog sebe. 190. Ako ima neto na brata, ili brat na tebe, potrudi se da se pomiri. Ukoliko to ne uini, sve to prinosi Bogu bie nekorisno (Mk.11,25; Mt.5,23-24). A ako ispuni tu zapovest Vladike, moli mu se sa smelou, govorei: "Ostavi mi, Vladiko, sagreenja moja, kao to i ja ostavljam bratu mome, ispunjavajui zapovest tvoju". I ovekoljubac e ti odgovoriti: "Ako si otpustio, otputam i ja. Ako si oprostio, i ja opratam tebi sagreenja tvoja". e) O BORBI SA TUGOM 191. Onaj ko trpeljivo podnosi kada ga ogovaraju ili vreaju lii na onoga ko je zakljuao lava u kavez, a ko odgovara ogovaranjem i uvredom lii na oveka koji sam sebe udara (orujem). 192. Nemojmo biti maloduni, budui da neemo veno iveti na ovoj zemlji. 193. Nemoj doputati da ti srce bude alosno. Jer, alost ovoga sveta donosi smrt, a alost koja je po Bogu donosi ivot veni (2.Kor.7,10). 194. Monah koji je spreman da hrabro pretrpi sve to se desi samo e delimino imati alosti. 195. Nemoj davati svome srcu da bude alosno, nego se tei u Gospodu.

212

196. Ako bude podvrgnut kleveti pa se kasnije otkrije istota tvoje savesti, nemoj misliti visoko [o sebi], nego sa smirenjem slui Gospodu koji te je izbavio od klevete ljudske, kako ne bi pao velikim padom. 197. Lukava dua se prevaznosi kada joj laskaju, a pobesni kada je aloste. Dobra dua se, pak, ne raduje pohvali, niti negoduje kada je vreaju. 198. Trpljenju nema mere, naroito ako je rastvoreno ljubavlju. 199. Saekaj Gospoda u dan alosti, da bi te pokrio u dan gneva. 200. Nemoj se smejati ogorenome, niti se raduj kad vidi onoga ko se predao razvratu, da se na tebe ne bi prognevio Gospod i ti ostao bez zatite u dan alosti. 201. Nemoj misliti da trpi nevolje vie od svih [drugih]. Onaj ko ivi na zemlji ne moe da izbegne vazduh. Tako i ovek koji ivi u ovome svetu ne moe da izbegne iskuenje nevolja i stradanja. Obuzeti zemaljskim od zemaljskog doivljavaju alosti, a oni koji streme duhovnom, zbog duhovnog i stradaju. Meutim, poslednji e biti blaeniji budui da je njihov rod [iz]obilan u Gospodu. 202. Ako smo sunji Boga Spasitelja nemojmo se stideti da na sebi nosimo okove nevolja, nego ih sa radou trpimo oekujui Njegov dolazak sa nebesa, kada e i nas pribrojati liku svetih. Jer, oni koji su postali zajedniari Njegovih stradanja postae i zajedniari utehe (2.Kor.1,7). 203. Postoje dve vrste alosti kojima je okruen svaki ovek pod suncem: alost po Bogu i alost ovoga sveta. I nije mogue proiveti ovaj ivot bez jedne od njih - ili bez alosti po Bogu, ili bez alosti ovoga sveta. alost ovoga sveta je teka, i ne obeava nagradu, a alost po Bogu donosi utehu i jo vie uveseljava obeanjem venog ivota. Ako si podvrgnut prvoj pouri da je pretvori u drugu. Tako e oterati munu alost iz srca. 204. Sa pobonou i smirenoumljem vrei delo Boije, nemoj se plaiti niti skrei sa pravoga puta kada neprijatelj, sa namerom da te omete u ispravnom ivotu, podstakne nemarne ljude protiv tebe. Saekaj Gospoda (Ps.26,14), izabranie Boiji, kako bi se oni koji te oalouju zadivili tvom slavnom spasenju, kao to je napisano: Ako ga i smrt zadesi, pravednik e u pokoj ui (Prem.Sol.4,7). 205. Kao to oganj u topionici ispituje zlato i srebro, tako se u napastima isprobavaju due smrtnih, imajui Gospoda za pomonika. 206. Nemojmo se bojati iskuenja, ve se smelo pruimo ka poasti vinjega zvanja u Hristu. Jer, Gospod uvenava sve koji ga ljube. 207. Onaj ko hoe da postane monah, a ne moe da podnosi oaloenja, ponienja i gubitak, ne treba da se monai. 208. Velikoduno podnosi oaloenja od ogovaranja, te naziv zlog primaj kao naziv dobrog, i imenovanje nepotrebnog kao imenovanje blagougodnog. I svako treba da se sea da sluga Gospodnji ne treba da se svaa, nego da bude tih prema svima (2.Tim.2,24). 209. Ako ti se desi da se razboli nemoj pribegavati mrtvoj pomoi i ljudskoj zatiti. Bolje je da potrpi oekujui milost Boiju i Njegovo staranje o svemu. Jer, postoje trenuci u kojima i telo ima potrebu za urazumljivanjem. Ugaajmo, pak, Gospodu u svemu, jer se On stara o nama (1.Pt.5,7). Dua oveka koji je bolestan iznad svega poinje da ite Gospoda. Stoga je urazumljenje dobro samo ukoliko onaj ko trpi urazumljivanje blagodari.
213

Takav e govoriti: Dobro smo primali od Gospoda, a zar zlo neemo? Neka je blagosloveno ime Gospodnje u vekove (Jov 2,10; 1,21). 210. Nemoj biti maloduan za vreme iskuenja, ve budi bodar u molitvama i dobrim delima. Podraavaj one koji plove po moru: kada se podigne bura oni paljivo motre na sve, bdiju i prizivaju Boga u pomo. Gospod ne odbacuje one koji ga prizivaju u istini. Stoga i mi, kada nas postigne alost, pribegnimo ka Gospodu, slino onome koji je rekao: Gospode, u nevolji te se setismo (Is.26,16). More nije uvek mirno. I sadanji ivot se ne moe preplivati bez iskuenja. Meutim, ako se budemo drali za veru u Gospoda, kao za kormilo, dospeemo u pristanite ivota. Svukavi sa sebe napore, tada emo se obui u ivot i netrulenost. 211. Kad nas postigne alost oekujmo i pribliavanje radosti. Uzmimo kao primer one koji plove po moru. Kada se podigne vetar i silna bura oni se bore sa talasima, oekujui tiho vreme, a kada nastane tiina, oekuju buru. Oni su uvek budni kako ih iznenadni nalet vetra ne bi zatekao nespremne i prevrnuo u more. Tako i mi treba da inimo. Doivevi alost i teskobu, oekujmo olakanje i pomo Boiju kako nas, zbog dugotrajne alosti, ne bi umrtvila misao da ve nemamo nade na spasenje. Na slian nain, oekujmo alost kada je u nama prisutna radost kako od obilja radosti ne bismo zaboravili na suze. 212. Budi vrst u iskuenjima i nevoljama i suprotstavljaj se sladostrau koje te raspaljuje kako i tebe, kao neispeenu opeku, ne bi razmekale kapi kie, i kako se ne bi pokazao kao onaj koji nema vrstinu koju misli da ima. 213. Odluivi se da ugaa Bogu budi dugotrpeljiv. Pogledaj na drevne narataje i videe da su svi sveti dobili obeano postojanim i dugim trpljenjem. Stoga se svaki dan pobuujmo da sa njima nasledimo Carstvo nebesko. Trpljenje se udaljuje od nas zbog naeg neverja. Uveaj revnost u Gospodu i hrabri se kao veran kako od velike alosti ne bi oslabio duevne sile. Predstavi sebi one koji behu podvrgnuti muenjima u izgnanstvu, u rudnicima i gorkom ropstvu, i pokori se u Gospodu nevoljama koje te susreu. 214. Moe se desiti da te obuzme ogorenje. I to jo nije najvee zlo. Teko je i opasno ostati u ogorenju. Ako te neko ogovara u tvome odsustvu i neko drugi ti, doavi, saopti da te je brat ogovarao, kao mudar shvati ko je izazvao neprijatnost i ne ljuti se na brata svoga. Onome, pak, ko te je obavestio reci: "Premda me je uvredio, ipak mi je brat. Sa druge strane, ja sam zasluio alost. Uostalom, on me nije oalostio svojom voljom, nego ga je nagovorio avo, elei da poseje neprijateljstvo meu nama. Neka bi Gospod rasturio zamisli lukavog, brata pomilovao, i uz nas ostao". Ukoliko te opet u lice uvrede, nemoj se razdraivati i neka ti se um ne pomera. A kada pretrpi alost zbog ravog dela nemoj biti okorelog srca, ve bolje ispravi svoju greku. 215. Ako je onaj ko uteava oaloenog duhovan ovek, donee mu korist, a ne tetu. A onaj ko ima telesni nain miljenja [oaloenome] nee doneti ni malo koristi, nego e mu, umesto da ga utei, jo vie rastrojiti. 216. uo si neprijatnu re i alosti se. Meutim, ako si po pravdi povreen raduj se jer si ranjen radi urazumljenja i postaraj se da se ispravi u svome padu. Ukoliko su te, pak, nepravedno uvredili imae veu nagradu ako dobroduno podnese. I apostoli su bili bijeni posred grada kao neki zloinci. Oni se, meutim, nisu gnevili, niti su negodovali, nego su se radovali, budui da su se udostojili da podnesu sramotu za ime Njegovo (Dap.5,41). Raduj se i ti to si se udostojio da primi beae za ime Njegovo.
214

217. Neko od nemarnih e moda rei: "Teko mi je to mi se to desilo posle tolikih trudova". To ti je teko, slugo Gospodnji? Nije li bolje da iz toga shvati da su posle tako dugotrajnog truda sve tvoje strasti ostale nesavladane, te da, poznavi to, pone od sada da ih pobeuje? Jer ako ko misli da je neto, a nije nita, vara samoga sebe (Gal.6,3). Vetina kormilara se projavljuje za vreme bure. Onaj ko se hvali: "Toliko sam godina u monakom inu", a ne pokazuje dela svog ina jednostavno uz sebe nosi orua vetine kojoj se jo nije nauio. Dogodila ti se mala alost i ti si odmah istupio iz ina monakog ivota i kao da si ga se odrekao. Ne, brate, ne okrei lea svojim neprijateljima, nego stoj vrsto, protivi se, i oni e pobei od tebe. Obuci se u oklop vere, stavi na sebe kacigu spasenja, uzmi ma Duha Svetoga, koji je Re Boija (Ef.6,17), te se bori da bi se tvojoj hrabrosti zaradovao Duh Sveti koji ivi u tebi. 218. Ako ne podnese malo iskuenje, kako e podneti veliko? Ako ne savlada dete, kako e pobediti odraslog oveka? Ako ne podnese re, kako e pretrpeti udarac? Ako ne podnosi amar i udarac, kako e poneti krst? Ako ne ponese krst, kako e naslediti nebesku slavu zajedno sa onima koji govore: Radi tebe umiremo po ceo dan, smatraju nas ovcama za klanje (Ps.43,23)? Zar smo ja i ti, brate, zaboravili ta je pretrpeo za nas na Vladika? On je bio ismejan i ponien. Govorili su da je avo u njemu i On se nije gnevio. Njega su nazivali varalicom, bili ga po obrazima, tukli, prikovali na krst. On je okusio ocat pomean sa ui i bio proboden kopljem u rebra. On je sve to pretrpeo radi naeg spasenja. A mi! Teko nama bednima! Mi nikakvu alost, ak ni re ne elimo da podnesemo radi Njega koji je toliko pretrpeo radi nas. 219. Onaj ko eli da ugodi Gospodu, da postane naslednik Boiji po veri i da se nazove sin Boiji koji je roen od Duha Svetoga, pre svega treba da, obukavi se u blagodunost i trpljenje, hrabro podnosi skorbi bede i nevolje koje mu se dogaaju, bilo telesne bolesti i stradanja, bilo grdnje i uvrede od ljudi, ili razliite nevidljive alosti koje na duu navode lukavi duhovi sa namerom da je dovedu do raslabljenosti, nemara i netrpeljivosti, te ometu da ue u ivot. I sve se to dogaa po Boijem promislu. On poputa da svaka dua bude iskuana razliitim alostima kako bi se pokazali oni koji ljube Boga iz sve due, koji sve hrabro podnose bez gubljenja nade na Njega i koji sa verom, trpljenjem i blagodau Boijom svakodnevno oekuju izbavljenje. Izdravi, na taj nain, svako iskuenje oni postaju dostojni Carstva nebeskog. 220. Dua koja nije hrabra i koja odluno ne podnosi svako iskuenje i svaku alost, ve pada u ogorenje i uninije, te negoduje, uznemiruje se, zanemaruje podvig ili ak oajava, konano postaje nedostojna ivota budui da nema nade na izbavljenje i da u sebi nije sauvala nadu koja sa nesumnjivom verom oekuje milost Boiju. Ona, naime, nije sledovala svima svetima i nije ila stopama Gospodnjim. Pogledaj i primeti kako su u davnini oci, patrijarsi, proroci, apostoli i muenici proli ovaj put iskuenja i alosti, kako su ugodili Bogu i udostojili se velikih nagrada. 221. Bog ne doputa da dua koja je trpeljiva i koja se nada na Njega bude iskuana u toj meri da doe do oajanja, tj. da padne u iskuenja i alosti koje ne moe da podnese (1.Kor.10,13). Lukavi ne iskuava i pritiskuje duu alostima onoliko koliko bi eleo, nego srazmerno sa Boijim doputenjem. Samo neka dua sve hrabro podnosi, drei se nade koja proizlazi iz vere, i oekujui od Boga pomo i nadu. Takvu duu Bog nee ostaviti. Naprotiv, to se vie dua podvizava, pribegavajui Bogu sa verom i nadom, i nesumnjivo oekujui od Njega pomo i izbavljenje, tim je bre Gospod izbavlja od svake alosti koja je okruuje. Jer, On zna koliko dua treba da se podvrgne ispitivanju i
215

iskuenju. Upravo toliko On i doputa. Sudovi koje napravi lonar nee biti prikladni za upotrebu ukoliko se ne poloe u pe da peenjem ovrsnu. (Stavljajui ih u pe) on zna koliko vremena treba da se dre na vatri da bi postali upotrebljivi. On ih ne ostavlja u pei due nego to je potrebno da ne bi pregoreli i popucali, i opet ih ne vadi pre vremena da ne bi ostali nedopeeni i nekorisni za upotrebu. Kad ljudi pri rasuivanju o trulenom pokazuju toliko razboritosti i znanja, nee li Bog utoliko vie znati koliko je potrebno ispitati i iskuati due koje ele da mu ugode i da zadobiju veni ivot. 222. Iz kudelje se ne izvlae lako tanke niti ukoliko se ne istrli mnogo puta. I to se vie istrli, ona postaje istija i prikladnija za predivo. Isto tako i bogoljubiva dua, podvrgavajui se mnogim iskuenjima i ispitivanjima i hrabro trpei alosti, postaje ia i sposobnija za duhovno delanje, i na kraju se udostojava Carstva nebeskog. alosti i iskuenja duu ine iskusnom i vrstom ukoliko hrabro, rado i sa nadom na Boga podnosi sve to joj se desi, te sa nesumnjivom verom oekuje izbavljenje od Gospoda i Njegovu milost. 223. Ukoliko due koje su podvrgnute nevoljama radi ispitivanja i koje na razliite naine mue lukavi duhovi (bilo tajno - unutranjim teretom nevolja i lukavim pomislima, bilo javno - telesnim stradanjima) budu hrabro trpele, uvale nadu i ekale nagradu od Gospoda udostojie se venaca pravde i u Dan suda e pred Bogom stei smelost koja je ravna smelosti svetih muenika. Jer, muenje u nevoljama je podjednako: jedni su ga pretrpeli na krstu, a drugi od lukavih duhova. 224. Na oveka koga ne moe da privoli na zlo i obori mislima, neprijatelj navodi nevolje kako bi pomraio njegov razum, a zatim ve u ljega posejao to mu je ugodno. Ukoliko ni time ne moe da ga navede na zlo on mu prua sve ivotne udobnosti, uznosi ga i uvodi u veliku obmanu, koja je opasnija i ravija od svih strasti. Ona oveka ini gordim, uvlai u puinu slastoljublja i izgoni seanje na Boga, na sopstvenu nemo i smrtni as. On ispituje prema emu su naklonjena ovekova raspoloenja, pa se protiv toga i naoruava kako bi mu se suprotstavio svim nepravdama. 225. Sve je od Boga: i dobro i priskorbno. Jedno je, meutim, po blagovoljenju, drugo po promislu, a tree po poputenju. Po Njegovom blagovoljenju je da ivimo vrlinski. Bogu je ugodno da se oni koji ive vrlinski ukraavaju vencima trpljenja. Po promislu se deava da se urazumljujemo kada padamo u sagreenja. Po poputenju se, pak, deava da se ne obraamo iako nas [nevolje] urazumljuju. Opet, Bog nas po promislu kanjava kada greimo da ne bismo bili osueni sa svetom, kao to kae apostol: A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osueni sa svetom (1.Kor.11,32). U tom smislu je reeno: Nema zla u gradu koje Gospod ne uini (Amos.3,6). Takva zla su: glad, rane, bolesti, porazi, borbe. Jer, sve to slui na oienje od grehova. Bog naputa i potpuno ostavlja one koji ili ne ele da ive bez greha, ili se ne obraaju iako se opominju [nevoljama]. Njih predade... Bog u pokvaren um, tj. dopusti njihovoj slobodi da ini to je neprilino (Rim.1,28). f) O BORBI SA UNINIJEM 226. Onaj koji rope nije valjan ni za kakvo delo, niti ima raspoloenje za njega. On je lenjiv i uvek ima pripremljen izgovor za izbegavanje delanja. On i druge razvraa, govorei: "ta e to, i zbog ega ovo? I eto, od toga nema nikakve koristi". 227. Kada ga zovu na psalmopojanje, lenjivac se razdrauje, a kada ga bude na bdenje izgovara se da ga boli stomak i glava. Ako ga savetuju, on govori: "Ui sebe ", a ako ga neemu ue, vie: "Znam i sam".
216

228. Nije dobro da ovek koji je sposoban da radi jede tui hleb u lenjosti, jer apostol kae: U svemu uvah sebe i uvau da ne budem vama na teretu (2.Kor.11,9). 229. Monah koji rope trpi veliku tetu, a ko sve hrabro podnosi nasleuje radost. 230. Ako na tebe naie duh uninija nemoj ostavljati svoj dom, ve mu se sa trpljenjem suprotstavi. Nemoj dozvoliti da te misao ubedi da pree sa mesta na mesto. Jer, ukoliko pristane na tu pomisao, nikada se kod tebe nee nai trpljenje. 231. Monae, nemoj govoriti: "Ovde je borba i teskoba, a tamo (na tom i tom mestu) je spokojan i bezbrian ivot (nameravajui da pree na drugo mesto)". Zar ne zna ko sa nama vodi borbu? Zar ne - na neprijatelj, avo? A on prohodi svo podnebesje (Jov 2,2). Prema tome, ma kuda poao ostae u podnebesju. Zbog toga je bolje da se, ostajui na mestu, suprotstavi avolu, i pobei e od tebe, te da se priblii Bogu, da bi se i On pribliio tebi (Jak.4,7-8). 232. Lenjiv monah razmilja i govori: "Danas u iveti ovde, a sutra u poi na drugo mesto. Zbog ega onda da se trudim". 233. Mnotvo izgovora sabira lenjivi monah, a spavljiv upada u nevolje. 234. Onaj ko stalno prelazi iz jedne kelije u drugu stie sujetne pomisli, a ko prebiva na jednom mestu - dobro bezmolstvuje. 235. Monah koji luta nije neranjiv ukoliko nije trezven, a onaj ko prebiva na mestu na koje je prizvan brzo nalazi pokoj. 236. Tebi je prijatna lenjost, ali joj je gorak kraj. Iznemogava radei, ali e se zaradovati kasnije. 237. Lenjiv i samoljubiv monah se skriva im vidi posao, a za trpezom je meu prvima. 238. Seanje na smrt i sud jeste ma protiv demona uninija. 239. Uninije je jedno od najteih tereta, naroito ukoliko ga prati neverje. Jer, njegovi plodovi su puni smrtonosnog otrova. 240. Monae, ostavio si keliju, i luta po svetu: zar se ne boji bezakonja i svae u gradu (Ps.54,10)? 241. Ko je lenjiviji od ednoga koji sedi blizu izvora i nee da isprui ruke da uzme vodu i utoli e? I ko je nemarniji od oveka koji ima knjigu, a ne brine o itanju. 242. Potrudi se sa onim ko eli da se opismeni da bi, itajui o udesnim delima Boijim, blagosiljao divno Ime, pa e te Bog nagraditi. 243. Na unilog monaha napada lenjost, a kada poseduje trpljenje - napada ga visokoumlje. Ko, pak, zaista ljubi Gospoda - otklanja i jedno i drugo. 244. Lenjivi monah e u mnogome pretrpeti tetu, a trezveni ne prenebregava ni jedan as. 245. Nemoj voleti da prelazi sa mesta na mesto, ve bolje trpljenjem izvlai korist iz nezgoda koje te susreu na mestu u kome ivi. Reci mi, zar nas ipak ne oekuje kelija nakon to obiemo ceo svet, ukoliko elimo da se spasemo? Ako nemamo trpljenja da ostanemo u opteiu, i ako u usamljenosti ne nalazimo bezmolvije, gde emo nai utoite? To je isto kao da kaemo: "Ne mogu da podnesem sunevu toplotu, a i hladovina mi je nepodnoljiva". Bojim se da nas najzad ne pojede ona pe. 246. Budimo postojani u srcu, budui da je slabost srca protivna vrlini. Nemojmo biti maloduni ako nam se desi neveliko uninije, ve sami sebe prisiljavajmo, slino dobrom
217

putniku. Kada se desi da oslabi na putu, putnik ne odustaje od putovanja, ve se tei reima: "Jo malo, i doi e do prenoita, pa e odahnuti". Videi kako se prinuavamo, Gospod e nam dati silu i olakati nam tekoe. 247. Radimo da bismo se, u nadi na Boga, ishranili. Ne alosti se zbog truda. Mnogi su se, nita ne radei, optereivali samom bezbrinou. Ui se da radi da se ne bi uio da prosi milostinju. Ne budi nemaran prema poslu. Gospod je blizu (Fil.4,5). 248. Nemojmo padati u uninije dok sedimo u keliji, seajui se da su sveti muenici posle mnogih muenja bili stavljani u elezne okove. Zbog toga nemojmo beati od neudobnosti kelije. Neka nam ne bude teko da radimo, seajui se da su mnogi od svetih Gospoda radi bili slati u rudnike. Da li bismo, da smo iveli u ta vremena, izmenili svoj ivot zbog muenja? Da li bismo se zbog najsurovijih okolnosti odrekli svoje vere? 249. Dri se mesta na kome ivi, suprotstavljajui se lenjosti. Jer, strasti nee ukrotiti promenom mesta, nego paljivou uma. Nama je potrebno trpljenje, da bismo, poto izvrimo volju Boiju, primili ono to je obeano (Jev.10,36). Onaj ko se predaje uniniju daleko je od trpljenja, kao to je bolesnik [daleko] od zdravlja. Vrlina se poznaje u trpljenju, a ne u uniniju. Trpljenje se, pak, obnavlja i uvruje kada je um zauzet sagledavanjem i Boanstvenim pouavanjem. Um koji se time hrani zadobija snagu, kao i telo koje koristi zdravu hranu. Ako odstupi od ove blagodati i od ovoga dostojanstva, um zaista postaje bedan i nemoan. Stoga, zbacivi sa sebe pristrae prema vetastvenom, upranjavaj svoj um u tom Boanstvenom delanju. I tada nee imati potrebe da prelazi sa mesta na mesto, i da iznurava svoje telo stranstvovanjima bez opravdanih razloga. Jer, Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17,21). 250. Kada primeti da ti je dosadno itanje Boanstvenih Pisma i da nerado slua duhovne pouke, znaj da ti je dua upala u teku bolest. Jer, je to poetak zloumlja kojim se anje plod smrti. 251. Blaen je onaj ko svakodnevno u sebi obdelava prelepe i dobre misli, i ko je nadom pobedio lukavu strast uninija, sa kojom se bore podvinici Gospodnji. 252. Blaen je onaj ko je u delu Gospodnjem postao slian hrabrom vojniku i koji podstie lenjive i obodrava malodune na putu Gospodnjem. 253. Blaen je onaj koga, kao plaljivog, nije oborila strast uninija i koji se prihvatio savrenog trpljenja, zbog koga su svi sveti zadobili vence. 254. Kada te uznemirava duh uninija, nemoj se zanositi njegovim pomislima, ve prebivaj na mestu na koje te je postavio Bog. Priseti se kakvu si ljubav imao prema Bogu kada si u poetku doao pred manastirska vrata. Tu ljubav sauvajmo do kraja ekajui Gospoda, slino borcu koji trpljenjem pobeuje onoga koji mu zadaje udarce. Jer, ko pretrpi do kraja, taj e se spasti (Mt.10,22). 255. Jednom bratu je pred bdenje pomisao predlagala: "Danas daj sebi predaha i ne ustaj na bdenje". No, on je odgovorio pomisli: "Ko zna? Sutra, moe biti, i nee ustati. Stoga treba danas ustati". Pomisao mu je i za poslom naaptavala: "Danas odmori, a sutra radi". A on bi joj opet odgovarao: "Ne, danas u raditi, a o sutranjem danu e se postarati Gospod". 256. Ako te bude uznemiravalo uninije, nemoj padati duhom, ve se pomoli Gospodu da ti da trpljenje. Posle molitve sedi i, sabravi svoje pomisli, Psalmima tei svoju duu: to si alosna duo moja? I zbog ega me smuuje? Uzdaj se u Boga, jer u ga jo slaviti. Spasitelja moga i Boga moga (Ps.41,6). Takoe reci: "Zato si se raslabila, duo
218

moja? Ta, neemo veno iveti u ovome svetu? Posluaj ta govori Psalmopojac: Jer sam gost u tebe i doljak kao i svi stari moji (Ps.38,13). Preseliemo se i mi kada Bogu bude bilo ugodno". ivot pravednih poinje posle njihove konine. Stoga i prorok, zaelevi budui ivot, kae: Kao to jelen trai potoke, tako dua moja trai tebe, Boe!... Kada u doi i pokazati se licu Boijem (Ps.41,2.3)? Sveti su sadanji ivot smatrali tamnicom. Stoga je jedan od njih sa radou klicao: Sad otputa... slugu svoga, Vladiko (Lk.2,29), dok je drugi rekao da ima elju umreti i sa Hristom biti (Fil.1,23). 257. Kada nastane jutro, brat ustaje, i izvrivi molitvu, prihvata rukodelje. Tada mrzitelj dobra, demon, u njega polae pomisao uninija. 258. Brat koji pri uniniju, koje je nailo na njega, produava da radi i da se trudi, uz pomo blagodati od sebe tera [iskuenje]. Onaj, pak, ko ga trpljenjem ne odbija od sebe, biva pobeen i postaje njegov plen. Popustivi pomisli, on poinje da govori samome sebi: "Danas se oseam kao da sam rastrojen i nemoan. Sada u se odmoriti, a sutra u uraditi za dva dana". Tako brat tog prvog dana nita ne radi, matajui da e sutra nadoknaditi proputeno. Sutra, meutim, neprijatelj dobra, demon, na njega navodi jo silnije uninije nego jue. Savladan pomislima, brat ustaje i naputa rukodelje. On se ili uopte njime ne zanima, ili se zanima tek tako, tj. ne kao poslom, ili ga neprijatelj izvodi iz kelije i ini lutalicom. 259. Ako neto radi i neprijatelj na tebe navodi uninije, uini [napor da mu se] suprotstavi, ukazujui na neko slino zanimanje (i dodajui: "Vidi, kako se [drugi] trude radi prolaznog? Zbog ega ti nee da se trudi radi venog"). Ma ta da radi neka ti savest svedoi da je tvoj posao ugodan Bogu, pa e se spasti (od uninija). g) O BORBI SA TATINOM 260. Razumi, monae, ta govorim: neka u meni i tebi ne bude pobonost samo kada smo napolju, a kada smo u keliji - bezbrina rasputenost, da ne bismo bili kao okreeni grobovi (Mt.23,27). Jer, na svakom mestu je jedan i isti Bog, kome neka je slava u vekove vekova! Amin. 261. Monah koji se hvali svojom vrstinom nije razborit. Za monaha je stid i prekor da se hvali svojom sopstvenom silom: Ko se hvali neka se Gospodom hvali (1.Kor.1,31). 262. Hoe li da stekne dobro ime? Vri dela svoja sa krotou (Sir.3,17). 263. Biti osramoen i ne uznemiravati se zbog toga jo nije vrlina. Vrlina je oseati to i podnositi radi blagoaa. Jer, reeno je: Lenjivac se ne stidi kada ga sramote (Pri.20, 4). 264. Slavoljublje je duevna bolest, lukava strast. 265. Napisano je: Neka te hvali blinji, a ne usta tvoja; tuin, a ne usne tvoje (Pri.27,2). I jo: Srebro i zlato se ispituju u topionici, a ovek ustima onih koji ga hvale (Pri.27,21). 266. Svima ukazuj ast Gospoda radi, ne traei je za sebe i nai e blagodat kod Gospoda. 267. Neka te nikada ne zadivi ovekougodnik, koji se stara da mnogima ugodi, premda ne Gospoda radi. 268. Ljubljeni, ispunjavaj zapovesti Gospodnje u tajnosti i Gospod e ti uzvratiti javno. 269. Nemoj se diviti kad vidi da je ovek dostigao veliku slavu na zemlji, nego se divi onome ko je omrzao zemaljsku slavu.
219

270. Pazi da, elei nepotrebnu slavu, ne navue na sebe beae. Prava ovekova slava je da sve ini po Bogu. Veliko, pak, beae je da prestupa zapovesti. 271. Nemoj se truditi da se pokae vet u svakom delu da ne bi upao u tatinu koja dovodi do slavoljublja, gneva i alosti. Najvie se brini da postane prost i jednak sa drugima. 272. Ne hvali se, veliajui se krasnoreivou, ve bolje objavljuj opitno uenje prostih i neknjievnih ljudi kako bi postao uenik Hristovih apostola. Jer, zabranjeno je hvaliti se spoljanjom mudrou, i to naroito Hrianima. Ko se hvali Gospodom neka se hvali (2.Kor.10,17). 273. Oni koji zbog ovekougaanja upranjavaju vrlinu temelj spasenja postavljaju na pesku, a ne na kamenu. Zbog toga njih obaraju pomisli im padne kia, poteku reke i zaduvaju vetrovi (iskuenja). Ukoliko, pak, ne padnu, nego ive kako treba, oni se nadimaju velikom gordou. A ako padnu, oni se predaju beskorisnom oajanju. 274. Jer nije valjan onaj koji se sam hvali (2.Kor.10,18). Ti najpre ispitaj svoja dela, tj. da li si zaista provodio ivot kako treba i kako hvali samoga sebe, da li si pobedio elje, zavoleo siromatvo, omrzao ogovaranje, odloio ljubav prema tatini, omrzao pohotu, stekao odvratnost prema slastoljublju, da li zaista nikome nisi uinio zlo, da li si savladao strasti, da li se zaista nisi gnevio na one koji su te oalostili, da li se nisi prevaznosio sluajui pohvale, da li si zavoleo Gospoda svom snagom i blinjega kao samoga sebe. Ukoliko nismo sauvali sve ovo, zbog ega se veliamo? Mi treba da plaemo pred blagou Gospoda kako bi nas iscelio od okamenjenosti srca, i kako bi nas osnaio da ivimo kako prilii. 275. Nita ne treba initi sa namerom da nas ljudi vide, nego u svemu treba postupati sa istim srcem. Jer, Bog zna ono to je sakriveno i tajno. Od Njega jedinog oekujmo nagradu. 276. [Deava se] da sujetan ovek, uz to i oskudan imanjem, uzmata da je car. To jo nee znaiti da je on zaista car. Isto tako ni monah koji potajno jede, a za bratskom trpezom se licemerno predstavlja kao isposnik i uzdrljivac, nije samim tim i podvinik. On sebi priprema tkaninu od pauine, i ne ide putem svetih, nego putem ovekougodnika. h) O BORBI SA GORDOU 277. Gordi ne trpi prevlast nad sobom. Susreui je, on ili zavidi ili se protivi. Protivljenje i zavist podupiru jedno drugo. U kome se nalazi jedna od ovih strasti, nai e se i druga. 278. oveka u kome one postoje svakako e muiti uspeh drugih. Onaj, pak, ko ih nema, bie slobodan od te alosti. On se ne smuuje kada je drugome ukazana ast i ne uznemirava se kada se drugi proslavlja, budui da svima daje prvenstvo i sve pretpostavlja sebi. 279. Bez smirenoumlja je uzaludan svaki podvig, svako uzdranje, svako posluanje, svaka negramljivost i svaka uenost. 280. Neisti duh visokoumlja je prevrtljiv i mnogoobrazan. On upotrebljava sav napor kako bi zavladao nad svima: mudrog lovi mudrou, snanog snagom, bogatog bogatstvom, lepog lepotom, vetog vetinom. 281. On ne proputa da na slian nain iskuava i one koji vode duhovni ivot. On onome koji se odrekao od sveta priprema zamku u odricanju, onome ko se uzdrava - u
220

uzdranju, bezmolvniku - u bezmolviju, negramljivom - u negramljivosti, molitveniku - u molitvi. On se stara da kod svih poseje svoju plevu. 282. Radi leenja od gordosti poee itaj mesta iz Svetog Pisma koja su usmerena protiv nje: Kada izvrite sve to vam je zapoveeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge (Lk.17,10). Ako ko misli da je neto, a nije nita, vara samoga sebe (Gal.6,3). to je kod ljudi visoko, gadost je pred Gospodom (Lk.16,15). Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim, kae Gospod (Mt.11,29). U smirenju naem seti nas se Gospode, i izbavi nas od neprijatelja naih (Ps.135,23). Smirih se i spase me (Ps.114,5). Neist je pred Gospodom svaki gord [ovek] (Pri.16,15). 283. Nemoj se prevaznositi ako si zdrav telom, ve se boj. 284. Ko sam sebe uzviuje sebi priprema sramotu, a ko slui blinjemu sa smirenoumljem - bie proslavljen. 285. Smiri pomisao gordosti pre nego to gordost smiri tebe. Obori pomisao visokoumlja pre nego to ona obori tebe. Savladaj pohotu pre nego to ona savlada tebe. 286. Nemoj osuivati brata zbog nepostojanosti da i sam ne bi upao u istu nemo. 287. Poetnik koji nema smirenja nema uz sebe oruje protiv neprijatelja. On e pretrpeti velike poraze. 288. Neka monah sebe smatra poslednjim meu poslednjima, pa stei e nadu. Jer, koji sebe ponizuje uzvisie se, a koji sebe uzvisuje ponizie se (Lk.18,14). 289. Rav prekor za monaha su gordost, drskost, bezoseajnost, bestidnost, nerazboritost, plahovitost i bezumlje. 290. Ako zavoli gordost bie udeo demona, a ako zavoli smirenoumlje bie udeo Vladike Hrista. 291. Nadmeni ovek e pretrpeti mnoge alosti, a smirenoumni e se uvek veseliti u Gospodu. 292. Visokoumlje u svako vreme ite poasti, a smirenoumlje se ni u slavi ne prevaznosi. niti se u beau uznemirava: ono od Gospoda oekuje nagradu. 293. Prevaznoenje oslepljuje umne oi, a smirenje ih prosveuje ljubavlju. Jer, Gospod uiti krotke putevima svojim (Ps.24,9). 294. Opasno je da se ovek uzda u samoga sebe. Spae se, meutim, onaj ko se nada na Gospoda. 295. Ko ukraava svoju odeu pae u gordost, a gordi monah je - orao bez perja. 296. Smirenoumni monah je laki trka i dobar strelac. 297. Kao to elezo sve istanjuje i savlauje, tako i smirenje po Bogu razruuje spletke neprijatelja. 298. to je koplje za lovca, i oruje za vojnika, to je smirenje za monaha. 299. Gordost je za oveka opasna u svakom obliku. Nemoj voleti gordost zato to od nje nema koristi. Svaka nemo se staranjem isceljuje. Meutim, bolest gordosti je zlo koje se teko lei. Ona, naime, odbacuje celebni lek i sebi izmilja smrtonosni otrov. Neka je ne bude u slugama Hristovim. 300. Hoe li da bude veliki? Budi manji od svih (Mk.9,35).

221

301. Nemoj se prevaznositi u mislima nad bratom koji izae iz manastira i neka u tvojim oima ne bude beastan, jer ne zna ta e doneti sutranji dan (Pri.3,28). 302. Sluaj onoga koji govori: Koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12), i jo: Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego koga Gospod hvali (2.Kor.10,18). Jer, mnogi su mislili da su dostigli vrh i da rukovode, premda su postali zadnji od najzadnjijih, dok su oajni ljudi primali blagodat, budui da se Bog protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6). 303. Ako vidi neposlunog i gordog oveka, koji je sam sebi mudar, [znaj] da mu je koren ve polumrtav, budui da u sebi nema humusa koji nam se saoptava strahom Boijim. A ako vidi utljivog i smirenog oveka, znaj da mu je vrst koren, budui da se hrani humusom straha Boijeg. 304. Velik je uspeh i velika slava smirenoumlja: u njemu nema padanja. Priznak smirenoumlja je kad se obema rukama zadovoljavaju potrebe brata, tako kao da i sam prima pomo. 305. Gord i neposluan ovek e ugledati gorke dane, a smirenouman i trpeljiv e se uvek radovati u Gospodu. 306. Velika je stvar nai smirenoumnog i trpeljivog oveka. Njegovoj dobroti nema mere! 307. Nad onim ko se prevaznosi nad svojim bratom izrugavaju se avoli. 308. Kie razmnoavaju korov, a razgovor sa svetovnim ljudima izaziva strast visokoumlja. Meutim, onaj koji se boji Gospoda izbegava prevaznoenje. 309. Nemoj misliti visoko o sebi ukoliko si se udostojio darova, budui da nema ni jedno savrenstvo koje nisi primio od Boga (1.Kor.4,7). I ako ne bude hodio po Njegovim zapovestima i volji, On e od tebe oduzeti svoje vlasnitvo: tada e liiti na oveka od koga oduzimaju pero koje tek to je zamoeno u mastilo. 310. Ma koliko da se prevaznosi u gordosti svoga srca, ovek ipak gazi po zemlji iz koje je uzet i u koju e se vratiti, dok Gospod uzvisuje smirene. 311. Visokoumlje obara, a smirenoumlje donosi pobedniki venac. 312. Smatraj sebe nepotrebnim sasudom ak i ako se pred svojom bratijom pokae ist kao zlato, pa e izbei gordost koja je mrska i Bogu i ljudima. 313. Ako vidi da brat grei, i ujutro se sretne sa njim, nemoj ga prezreti, smatrajui ga grenikom u svojim mislima, budui da ne zna da li je, moda, po tvom udaljenju od njega, i posle svog pada, uinio neto dobro i uzdasima i gorkim suzama umilostivio Gospoda. 314. Treba da se uzdravamo od osuivanja [drugih]. Svako od nas treba da se smirava, govorei za sebe reima Psalma: Bezakonja moja prevazioe glavu toju i kao teak teret oteae mi (Ps.37,5). 315. Nemoj mi dati, opti Vladiko svih, srce koje mrzi poslunost i otake pouke. Udalji od mene gorde pomisli, budui da si zapretio gordima (Ps.118,21). 316. Neka tvoj pogled bude usmeren nanie i neka se srce tvoje ne prevaznosi nad drugima. 317. Ko je od dva poetnika koji ive sa starcem vei pred Gospodom? Onaj ko je u strahu Boijem smirio sebe pred svojim bratom. Jer, ne lae Onaj koji je rekao: A koji sebe ponizuje uzvisie se (Lk.18,14).
222

318. Ko hoe da pomeri kamen, polugu postavlja odozdo, a ne odozgo: tada e lako pomeriti kamen. To je obrazac za smirenoumlje. 319. I Bogu i ljudima je mrska gordost, a Gospod uzvisuje one koji vole smirenje. 320. U Carstvo nebesko nas ne uvode ni dostojanstvo, ni poast, ni veliina, nego smirenje, poslunost, ljubav, trpljenje i blagodunost. Eto ta spasava oveka. Zar niste uli da je avo zbog gordosti pao sa neba? Zar niste uli kakve je velike slave bio lien zbog protivljenja Bogu. 321. Smireni nije tat i ne gordi se, ve slui Gospodu sa strahom. Smireni nije uporan u svojoj volji, protivreei istini, ve se pokorava istini. Smireni ne zavidi uspehu blinjega, i ne raduje se njegovom neuspehu (padu), ve se raduje sa radosnima i plae sa alosnima. Smireni liavanja i nesree ne smatra ponienjem, niti je nadmen u blagostanju i slavi, ve postojano prebiva u vrlini. Smireni ne potuje samo vie, nego i nie od sebe. Smireni ne pada u razdraljivost, nikoga ne oalouje, niti se sa kime svaa. Smireni nije samovoljan i ne lenji se ak ako ga i u pola noi pozovu na posao, budui da se predao u poslunost zapovestima Gospodnjim. Smireni ne zna za gnev, niti za lukavost, ve u prostoti slui Gospodu, ivei u miru sa svima. Ako uje prekor, smireni ne rope, i ako ga udare, ne naputa trpljenje, budui da je uenik Onoga koji je za nas pretrpeo krst. Smireni mrzi samoljublje i ne trai prvenstvo, ve ivi u ovome svetu kao privremeni putnik na brodu. 322. Pazi da te pomisao, nasuprot Pismu, ne nadima ukoliko izui celo Boanstveno Pismo. Jer, celo Boanstveno Pismo nas ui smirenju. Onaj ko misli i radi protivno onome emu se uio, pokazuje da je prestupnik. 323. [Budi oprezan] kada te uznemirava duh gordosti, ili vlastoljublja, ili bogatstva i ne zanosi se njime. Naprotiv, stani hrabro naspram napada lukavog i laljivog duha. Predstavi sebi u mislima stare graevine, zastarele slike, oronule rave stubove i razmisli gde su njihovi vlasnici i graditelji, te se postaraj da ugodi Gospodu kako bi se udostojio Carstva nebeskoga: Jer je svako telo kao trava, i svaka slava oveija kao cvet travni (1.Pt.1,24). ta je vie i slavnije od carskog dostojanstva i slave? Pa ipak, i carevi prolaze i slava njihova. A oni koji su se udostojili Carstva nebeskog ne trpe nita slino, ve u miru i radosti prebivaju na nebu zajedno sa anelima, bez bolesti, tuge i uzdisanja, u radosti i veselju, hvalei, proslavljajui i veliajui Nebeskoga Cara i Gospoda sve zemlje. 324. Nemoj da te nadima pomisao ukoliko pre svih doe na slubu Boiju i odstoji do kraja. Jer, visokoumlje je slino rupi u kojoj se gnezdi zmija i umrtvljuje onoga ko joj prie. 325. Nemojmo se prevaznositi, ve bolje postanimo smireni. A i kakva je to sila u nama kojom bismo se prevaznosili, kada nas i male potekoe obaraju na zemlju? Stoga zavolimo smirenje, da se Gospod ne bi udaljio od nas. 326. Neka smirenoumlje bude sa tobom na svakom mestu i u svakom delu. Jer, kao to telo ima potrebu za odeom (bilo da je toplo ili hladno u kui), tako i dua ima svagdanju potrebu za odeom smirenoumlja. Smatraj da je bolje da hodi go i bos, nego da si obnaen od smirenoumlja. Jer, sam Gospod odeva one koji vole smirenoumlje. 327. Imaj smireni nain miljenja da se, uzdigavi se na visinu, ne bi razbio u stranom padu. 328. Poetak smirenoumlja je potinjavanje. Neka ti smirenoumlje bude i temelj i odea odgovora. Re neka ti bude prosta i srdana u ljubavi Boijoj. Visokoumlje se, pak,
223

ne potinjava, nema poslunosti, nema pokornosti i rukovodi se sopstvenim pomislima. Smirenoumlje je, naprotiv, posluno, pokorno, skromno i odaje ast i malim i velikim. 329. Izabravi poboan ivot budi bodar kako ti lukavi pod vidom pobonosti ne bi podmetnuo tuu pomisao, tj. [pomisao] sujete i gordosti, zbog koje e izbegavati da se trudi zajedno sa bratijom. Radi, kao i druga bratija, i uvaj svoju pobonost. 330. Ako te bude uznemiravala pomisao samomnjenja, onome koji se bori protiv tebe reci: "Idi dalje od mene, lukava pomisli. ta sam ja to uinio ili u kojoj vrlini sam napredovao, te mi ubacuje sline misli? Sveti su bili kamenjem pobijeni, prestrugani, izmueni. [a mnogi i] od maa pomree (Jev.11,37). Sam Vladika svih je radi nas pretrpeo krst, ne marei za sramotu (Jev.12,2). A kakav u odgovor ja dati u Dan suda, provodei svo vreme ivota u gresima". Time e visokoumlje oterati od sebe. 331. Jedan brat je rekao: "Molio sam se da mi Gospod da pomisao smirenoumlja kako bih, kada mi brat naloi da neto uinim, mogao svojoj pomisli da kaem: "Ovo je tvoj gospodar, [po]sluaj ga", i kako bih, kada mi zapovedi drugi brat, opet govorio: "Ovo je brat tvoga gospodara", te kako bih, kada mi zapovedi dete, najzad govorio: "Sluaj sina svoga gospodara"". Na taj nain je on, protivei se tuim pomislima i uz pomo blagodati Boije, bezmeteno radio svoj posao. 332. Neustraivost raa gordost, a gordost je majka nepotinjavanja. Smirenoumlje i krotost one koji ih poseduju uvruju u strahu Boijem, te lie na utvren stub u hramu Boijem. 333. uvaj se od demona visokoumlja da ne bi pao u gordost i nepokornost i povredio samoga sebe. Ne treba da se stidi da prebiva u poslunosti u Gospodu i da svojim rukama ini dobro. Ta mala pe i alost koju pretrpi radi Gospoda donee ti veni ivot. Zamisli da neko mnogo hiljada talanata zlata razmenjuje za jednu drahmu. Isto znaenje ima i svaka alost monakog ivota u poreenju sa buduom alou koja e zadesiti one koji ine zlo. Ti ustupa nitavno, a daje ti se neto veliko. Stoga se odreci visokoumlja i tvoj udeo e biti Gospod. 334. Osobene crte i odlike oveka koji ima istinsko smirenje su sledee: on sebe smatra grenijim od svih grenika; smatra da nije uinio nita dobro pred Bogom; ukoreva sebe u svako vreme, na svakom mestu i u svakom delu; nikoga ne grdi i ne nalazi na zemlji oveka koji bi bio greniji i nemarniji od njega; uvek sve hvali i proslavlja; nikoga nikada ne osuuje, ne poniava, i ne klevee: uvek uti i bez naredbe ili krajnje nude nita ne govori; kada ga pitaju i odlui da govori ili kada ga prisiljava krajnja nuda govori tiho, mirno, polako, sa stidom i kao da je prisiljen; ni u emu ne istie sebe za meru; ni sa kim ne spori ni o veri, niti o emu drugom; ako neko govori dobro, rei e mu: "Da", a ako govori ravo, odgovorie: "Ti zna"; posluan je i mrzi svoju volju kao neto tetno; pogled mu je uvek oboren ka zemlji; pred oima ima svoju smrt; nikada ne praznoslovi; ne vodi prazne razgovore; ne lae; ne protivrei pretpostavljenima; sa radou podnosi uvrede, ponienja i gubitak; mrzi pokoj i voli trud; nikoga ne ogorava i ne ranjava niiju savest. Takvi su znaci istinskog smirenja. Blaen je onaj ko ih ima, budui da jo ovde postaje dom i hram Boiji. Bog se raduje zbog njega i on postaje naslednik Carstva. 335. Smirenoumlje se ne sastoji u tome da grenik sebe smatra grenikom. Ono se sastoji u tome da onaj ko je svestan da poseduje mnoge i velike [vrline] ne uobraava da je neto veliko. Smirenouman je onaj ko je slian Pavlu i koji o sebi govori: Ne oseam nita na svojoj savesti (1.Kor.4,4), ili: Isus Hristos doe u svet da spase grenike od kojih
224

sam prvi ja (1.Tim.1,15). Prema tome, smirenoumlje znai biti veliki po delima i poniavati se u umu!

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE VI OPTE POUKE O PODVINIKOM IVOTU 1. Uzdranje jezika je - ne govoriti mnogo, i prazno; ne ogovarati; ne vreati reju; ne zaklinjati se; ne praznosloviti; ne klevetati druge; ne osuivati; ne otkrivati tajne i ne zanimati se onim to nije nae. 2. Uzdranje sluha je - vladati sluhom i ne biti pobeivan pustim meteom. 3. Uzdranje oiju je - vladati pogledom i ne ustremljivati pogled na ono to je greno-prijatno i to nije prilino. 4. Uzdranje od razdraljivosti je - vladati gnevom i ne raspaljivati se odjedanput. 5. Uzdranje od poasti je - ne eleti i ne traiti proslavljanja i asti; ne prevaznositi se; ne nadimati se i ne matati visoko o sebi. 6. Uzdranje od pomisli znai - obarati ih strahom Boijim; ne pristajati uz obmanjivu i raspaljivu pomisao i ne naslaivati se njome. 7. Uzdranje u hrani je - ne eleti i ne traiti mnoga, slatka i skupocena jela; jesti u odreeni as; ne predavati se duhu stomakougaanja; ne podsticati se na halapljivost prijatnou hrane i ne eleti as jedno, as drugo jelo. 8. Uzdranje u piu je - umereno upotrebljavati ne samo vino, nego i vodu; ne juriti za zadovoljstvom da se piju veto pripremljeni napici; ne traiti razne napitke; ne piti vina bez potrebe i ne ii na gozbe. 9. Uzdranje od poronog slastoljublja je - ne povlaivati pokretima pohote koji se sluajno podiu; ne pristajati na sramne pomisli; ne ispunjavati volju tela i obuzdavati strasti strahom Boijim. 10. Sveti oci su nam ostavili prekrasno pravilo za pokajnike podvige i trudove, govorei: "Nemoj samo danas da posti, a sutra da priprema mnoga jela; nemoj samo danas da pije vodu, a sutra da nabavlja vino; nemoj samo danas nositi vlasenicu, a sutra skupocenu haljinu; nemoj samo danas da bude smiren i krotak, a sutra visokouman i gord; nemoj samo danas da bude tih i posluan, a sutra nepristojan i tvrdoglav; nemoj se samo danas predavati plau i ridanju, a sutra smehu i ravnodunosti; nemoj samo danas spavati na goloj zemlji, a sutra na mekoj postelji. Naprotiv, sauvaj jedno pravilo, ljubljeni, po kome bi mogao da ugodi Bogu i da donese korist sebi i blinjemu". 11. Po etrdeset ili po pedeset godina sveti oci nisu menjali svoje pravilo, tj. prelepo i besprekorno uzdranje u odnosu na hranu, govor, spavanje na goloj zemlji, smirenoumlje, krotost, veru i ljubav, negramljivost, neprekidnu molitvu sa plaem i skruenou. Na taj nain su se oni oistili. Stoga se Bog i uselio u njih i proslavio ih. 12. Bog se nee useliti u onoga ko sebe ne oisti od svakog lukavog dela, od neistih pomisli, od poronih elja, od gneva, razdraljivosti, zavisti, gordosti, tatine, mrnje, prepiranja, osuivanja, praznoslovlja, jednom reju - od svega to mu je mrsko. I
225

po otrenjenju, on mora da se od svega toga dri daleko. Stoga, ljubljeni, oistimo sebe da bi se Bog uselio u nas i da bismo se udostojili Njegovih obeanja. 13. Ako hoe da zna ta se nalazi u tvome srcu, posmatraj: elja da nas hvale slui kao znak da smo tati; elja za prijatnom hranom znai da smo stomakougodnici; nemar otkriva da smo lenji; gramljivost pokazuje da ne volimo Hrista; zavist objavljuje da u nama nema ljubavi; zadovoljstvo sa kojim osuujemo druge obznanjuje da smo puni mrnje. Tako nevidljiva dua preko telesnih dela postaje vidljiva, tj. pokazuje da li je dobra ili zla. 14. Najnezadriviji propovednik onoga ta voli i emu se privija srce jeste jezik. Ustima se otkrivaju tajne naega srca. Kada su usta otvorena i kraj njih nema strae, naa re izlazi bez rasuivanja i izbacuje napolje sve to je u srcu. Zbog toga, ako hoe da sazna pomisli srca pazi na usta. Od njih e saznati o emu se brine i stara srce: o zemaljskom ili nebeskom, o duhovnom ili telesnom, o zadovoljstvu ili uzdranju, o mnogom sticanju ili negramljivosti, o smirenju ili visokoumlju, o ljubavi ili mrnji. Iz skrivnice srca usta nude jela onima koji dolaze. Ono ime je zauzet jezik pokazuje ta srce voli - Hrista, ili neto od ovdanjeg. 15. Naa dua je po prirodi dobra. Ona se preobraa u zlu po slobodnom proizvoljenju. Strasti nisu prirodne. One se privijaju i razvijaju zlim proizvoljenjem. I navika ih ini monim kao to je mona priroda. Priroda je ropstvo, a navika - proizvoljenje. Budui slobodno, proizvoljenje je kao neki zemljodelac koji u nau prirodu usauje i zle i dobre navike, kako mu je ugodno. Priroda je zemlja koju obraujemo, proizvoljenje je zemljodelac, a Boanstvena Pisma - savetnici i uitelji koji naeg zemljoradnika ue koje zle navike treba da iskoreni, i koje vrline da zasadi. 16. Ma koliko bio bodar i revnostan, bez uenja Boanstvenih Pisama na zemljoradnik nee biti sposoban ni iskusan. Zakon Boanstvenih Pisma mu daje razumevanje i silu, a istovremeno od svojih grana - i korisne vrline koje treba da nakalemi na drvo prirode: veru, nadu, ljubav, znanje, revnost i slino. Ukoliko, pak, usled svoga visokoumlja, rei da ostavi svoga uitelja i savetnika, tj. Boanstvena Pisma, na zemljoradnik e poeti da grei i da prirodi kalemi ono to joj nije svojstveno: neverje, neznanje, mrnju, zavist, gordost, tatinu, slavoljublje, stomakougaanje, svau, protivljenje i slino. Jer, ostavljajui Zakonodavca, on i sam biva ostavljen. Meutim, ako se pokaje, osudi samoga sebe i pripadne Zakonodavcu, govorei: "Sagreio sam to sam te ostavio", Zakonodavac e ga, po ovekoljublju koje mu je svojstveno, brzo primiti, dati mu razumevanje i potrebnu snagu da opet obrauje njivu svoje prirode, da iskorenjuje rave navike i da umesto njih zasauje dobre vrline. Osim toga, On e mu jo dati vence i obasuti ga pohvalama. 17. Zbog ega si se odrekao sveta, ako jo uvek trai svetska uivanja, umesto golotinje itui odeu, i umesto ei - vino? Pozvan si da se bori, a ti hoe bez oruja da izae u borbu sa neprijateljem: umesto da bdi ti se pogruava u san, umesto da plae i tuguje ti se predaje smehu i umesto da voli ti se hrani mrnjom prema bratu. Ti si pozvan da se potinjava, a ne da se protivi. Pozvan si da nasledi Carstvo nebesko, a ti misli o zemaljskom, umesto smirenoumlja i krotosti ispoljavajui nadmenost i gordost. 18. Mi smo duhovni trgovci, bratijo, i liimo na svetske trgovce. Trgovac svaki dan broji dobitak i gubitak. I ako je pretrpeo gubitak on ulae trud kako bi nadoknadio tetu. Tako i ti, voljeni, svaki dan i ujutro i uvee marljivo ispitaj kako stoji sa tvojom trgovinom. Uavi uvee u hram svoga srca, ti napravi obraun i pitaj samog sebe: "Nisam li neim
226

prognevio Boga? Nisam li rekao praznu re? Nisam li bio nemaran? Nisam li oalostio brata svoga? Nisam li koga osudio? Nije li za vreme pevanja Psalama moj um matao o neem svetskom? Nisu li se u meni raale plotske elje, i nisam li se sa zadovoljstvom bavio njima? Nisam li dozvolio da me savladaju zemaljske brige". I ukoliko si u bilo emu od navedenog pretrpeo tetu, postaraj se da nadoknadi izgubljeno. Zatim uzdii i plai kako ne bi ponovo pao u isto. Ujutru se, pak, opet pozabavi samim sobom i pitaj se: "Kako je prola no? Da li sam ove noi stekao kakav dobitak od svoje trgovine? Da li je moj um bdio zajedno sa telom? Da li su tekle suze iz mojih oiju? Nisam li bio savladan snom za vreme pravljenja metanija? Nisu li mi na um dolazile lukave pomisli i nisam li se sa zadovoljstvom zanimao njima". I ako si bio pobeen bilo ime od navedenoga pobrini se da se isceli, te postavi strau kod srca svoga kako opet ne bi pretrpeo isto. Ako bude marljiv na taj nain u potpunosti e sauvati svoju trgovinu. Osim toga, postae ugodan svome Gospodu i sebi e doneti korist. 19. Pazi na sebe i ne preputaj se lenjosti. Jer, predavanje lenjosti jeste poetak pogibli. Ugledaj se na pelu i ui u njenu divnu tajnu kojom ona sa cvetova koji su rasejani po zemlji sakuplja svoj plod. Pronikni svojom milju u tu neznatnu tvar. ak i kad bi se sabrali svi zemaljski mudraci i svi svetski filosofi njena mudrost bi ostala neodgonetnuta. Videi njene trudove i svaki razuman ovek proslavlja Boga Tvorca to iz tako malog stvorenja proizlazi toliko [mnogo] mudrosti. Slino tome i ti, voljeni moj, budi kao pela, te iz Boanstvenih Pisama sakupi bogatu i neukradivu riznicu i poalji je na nebo [ispred sebe]. 20. Monah je slian vojniku koji ide u borbu. On sa svih strana punim naoruanjem ograuje svoje telo i ostaje bodar do same pobede. On je uznemiren zbog mogunosti iznenadnog napada, te pazi da mu se ne desi da zbog neopreznosti dopadne u zarobljenitvo. I monah koji dospe do raslabljenosti i lenjosti postaje lak plen neprijatelja. Jer, neprijatelj mu ubacuje neiste pomisli koje on sa radou prima: pomisli visokoumlja i tatine, zavisti i osuivanja, stomakougaanja i mnogog spavanja, i iznad svega - oajanja. Meutim, ako je uvek bodar, monah e na sebe privui pomo blagodati Boije. Njega Bog pouava kako da mu ugaa. On postaje vredan pohvale od Boga i slavitelj Boga. Onaj ko sebe posmatra u ogledalu istovremeno je i posmatra i posmatrani. Isto je i sa blagodau: ako sebi nae uspokojenje u oveku i useli se u njega, ona ga proslavlja i sama se njime proslavlja. 21. Bez blagodatne pomoi srce ne moe da pronae dovoljno snage da se ispuni umilenjem kako bi se na dolian nain ispovedilo Vladici. Naprotiv, bez te pomoi ovek je bedan i oskudan u savrenstvima, kao sova meu ruevinama (Ps.101,7), i u njemu se nastanjuju neiste i mrske pomisli. Zbog toga je ovek obavezan da privue blagodat kako bi ga prosvetila. ovekova je obaveza da oisti sebe i da uporno trai da se blagodat nastani u njemu i da mu pomae. Uz pomo blagodati on e uspeti u svakoj vrlini. Prosveen njome, on e biti u stanju da shvati raznolikost i lepotu blaga buduega veka. Blagodat za njega postaje stena i utvrenje, uvajui ga od ovoga veka za ivot veka koji dolazi. 22. Postaraj se da stekne savrenu vrlinu, ukraenu svim onim to Bog voli (tj. ljubav). Ona se imenuje jedinstvenom vrlinom i u sebi smeta svu lepotu i svu raznovrsnost [ostalih] vrlina. Carska kruna ne moe biti nainjena bez dragocenog kamenja i odabranih bisera. Tako ni ona ne moe postojati bez lepote raznih vrlina. Ona je u potpunosti slina carskoj kruni. Ako joj nedostaje jedan kamen ili biser, carska kruna ne
227

moe sijati na carskoj glavi. Tako se ni ova jedinstvena vrlina ne moe nazvati savrenom ukoliko joj nedostaje neka lepota drugih vrlina. 23. Ona je jo slina prijatnim jelima koja se pripremaju sa svim odabranim zainima, ali i sa solju. Skupocena jela nisu prikladna za upotrebu i nisu ukusna ako u njima nema soli. Tako i ova vrlina nije nimalo privlana (ak i ako je ukraena lepotom razliitih vrlina) ukoliko joj nedostaje ljubav prema Hristu i blinjemu. 24. Ona je jo slina savrenom i prelepom azbunom redu u kome su slova razdvojena i ukraena. Meutim, on postaje u potpunosti neupotrebljiv ukoliko mu oduzmemo makar jedno slovo. Tako je i sa ovom vrlinom: ako bude liena makar jedne od ostalih vrlina, ona u potpunosti postaje beskorisna. 25. Ona je jo slina velikom orlu koji visoko leti. Videvi hranu u zamci, on sa svom silinom nalee na nju. I elei da uhvati plen, on se sam zaplie krajevima noktiju. I zbog te sitnice sva njegova snaga postaje svezana. Celo njegovo telo se nalazi slobodno izvan zamke, pa ipak je sva njegova sila okovana zamkom. Na slian nain i ova vrlina umire, malaksava i gine ukoliko je svezana bilo im zemaljskim. Ona ve nije u stanju da uzleti na visinu, budui da je prikovana za zemlju. 26. Ima ljudi koji se pogruavaju u dubinu kako bi pronali dragocen i odlian biser. Naavi ga, oni isplivavaju na povrinu i nagi se ustremljuju na obalu sa velikim bogatstvom. Tako se i ti obnai od svih itejskih neistota i obuci u ovu vrlinu. Ukrasivi se njome, budi bodar dan i no kako je ne bi svukli sa tebe. Duu koja je poseduje ne moe pokolebati nikakva nevolja, ni glad, ni nagota, ni uninije, ni bolest, ni siromatvo, ni gonjenje, niti kakvo drugo avolsko iskuenje. Ukoliko je bodra, ona e jo vie uzrasti i uvenati se, neprestano napredujui po Bogu i prosveujui se. Ni sama smrt joj ne moe uiniti zlo. Naprotiv, po izlasku iz tela aneli je sa likovanjem primaju na nebo i privode Ocu svetlosti. 27. Zbog nje se raduje Otac i Sin sa Duhom Svetim. Otac se raduje zbog toga to ga je zavolela i to nije volela nikoga osim Njega. Jedinorodni Sin Njegov se raduje stoga zato to je udila za Njim i nije stekla nikoga osim Njega. Duh Sveti se raduje stoga to je postala Njegov sveti Hram, i to se uselio u nju. Zbog nje se raduju nebesa i sile nebeske, i jednoduno se klanjaju i proslavljaju Oca i Sina i Svetoga Duha. Oni vide da je ona ukraena aneoskom vrlinom u svoj lepoti pravednosti. Raduje se zbog nje i raj zbog toga to ga je nasledila. Slava i ast jedinome blagome i ovekoljubivome Bogu koji nam, po blagosti svojoj, daruje Carstvo svoje. 28. Budimo bodri i potrudimo se za ovo kratko vreme. Vee je blizu. Nagradodavac ide sa velikom slavom da svakome da po delima njegovim. Budite paljivi kako neko od vas posle uspeha ne bi postao nemaran i izgubio neizmernu Spasiteljevu nagradu. Monah je slian zasejanoj njivi koja, primivi obilje vlage od plodonosnih kia i rosa, donosi plod veselja. I kada doe vreme sazrevanja ploda ona zemljoradnika dovodi u veliku brigu zbog opasnosti da je grad i divlje zveri ne opustoe. A kada dobije nagradu u etvi i sabere ponjevene plodove u itnicu, zemljoradnik se raduje i veseli, blagodarei Boga. Slino tome je i monah duan da, dok je jo u ovome telu, brine o venom ivotu, trudei se u podvigu do poslednjeg dana kako zbog nerada ceo svoj podvig ne bi uinio beskorisnim. Zavrivi, pak, podvig i, slino zemljoradniku, prenevi na nebo plodove svojih trudova, on postaje radost i veselje za anele. 29. Zamisli da neko stoji pred carem i razgovara sa njim. Na poziv, pak, sluge, on ostavlja divan i slavan razgovor sa carem i poinje da pria sa robom. Njemu je slian i
228

onaj ko razgovara za vreme pevanja Psalama. Shvatimo, voljeni, pred kim stojimo. Kao to aneli, stojei sa velikom strahom, slavoslove Tvorca, tako smo i mi duni da sa strahom stojimo za vreme pevanja Psalama. Neka se ne desi da su samo naa tela prisutna, a da se um predaje matanju. 30. Tri vrste dela umnoavaju zlo, i etvrta se ne pribra-ja broju dobrih: ako mladi ne sluaju; ako starci zavide uspesi-ma mlaih; ako poboni pristaju na nepristojna dela, i ako na-stojatelj, zbog svog deznanja, pritenjava i optereuje bratiju. 31. Tri vrste dela umnoavaju dobro, i etvrta je ugodna pred Gospodom i ljudima: ako je bratija jednoduna u krotosti i u pravdi; ako brat brata pouava strahu Gospodnjem; ako su mlai potinjeni starijima kao svojim gospodarima, i ako nastojatelj ljubi svoju bratiju kao sebe samoga, istinski se brinui o spasenju njihovih dua. 32. Ako vidi onoga koji neim trguje, reci u sebi: "e-lei prolazno i sabirajui truleno bogatstvo ovaj ovek toliko trpi. Zbog ega si onda, duo moja, nemarna za ono to je neprolazno". Ako vidi one koji se meusobno optuuju reci u sebi: "Ovi ljudi ulau toliko truda i spore se meu sobom zbog onoga to ni malo nije korisno. Zar ti, duo moja, budui duna mnotvo talanata, nee utoliko pre pripasti Bogu, itui da ti se oprosti tvoj dug". Ako vidi one koji od gline grade kuu, reci u sebi: "Ovi ljudi, gradei kuu od gline, upotrebljavaju sav svoj trud da zavre delo. Zar e ti, duo, biti nemarna za vene obitelji". Meutim, da ne bih, govorei zasebno o mnogom, produio re, rei u: "Sve to vidimo u ivotu, tj. svetovne misli i svetovna rasuivanja, zamenimo sa duhovnim, te emo, uz pomo blagodati, neminovno stei korist". 33. ta je monah? Monah je slian oveku, koji je, padajui sa visine, naiao na konopac koji visi nad zemljom i uhvatio se za njega, te visi i neprestano vapije Gospodu za pomo, znajui da e, ako oslabi i ispusti ue iz ruku, pasti i umreti. 34. Zbog toga to, Gospoda radi, neemo da pretrpimo male nevolje, mi nevoljno upadamo u mnoge i teke skorbi. Zbog toga to, Gospoda radi, ne elimo da ostavimo svoju sopstvenu volju, mi sami sebi pripremamo duevnu tetu. Zbog toga to, Gospoda radi, ne podnosimo da smo u potinjenosti i ponienju, mi sami sebe liavamo utehe pravednih. Zbog toga to ne sluamo pouke, koje nam daju Gospoda radi, mi postajemo podsmeh demonima. Zbog toga to ne primamo kazne koje nam alje promisao Boiji, nas oekuje kotao u kome nee biti utehe. 35. Lukavi neprijatelj je na razne naine u svakoga od nas naliva svoje otrove i svojim spletkama saplie svakoga. Jedan je odrao post, ali se predaje nadmetanju i zavisti. Drugi se uzdrava od sramnih elja, ali je svezan tatinom. Jedan je napredovao u bdenju, ali se zapleo u mree osuivanja. Drugi se uva od osuivanja, ali je pun neposlunosti i protivljenja. Jedan se uzdrava od hrane, ali tone u gordost i nadmenost. Drugi je neumoran u molitvi, ali ga savlauju gnev i razdraljivost. [I opet], neko je uspeo u neemu malom i prevaznosi se nad onima koji su nemarniji od njega. Svakoga je greh svezao na jedan ili na drugi nain i nema razumnoga. 36. Mi ne vodimo borbu sa vidljivim ljudima. Od njih bismo mogli da se sakrijemo. Oni koji ratuju sa nama su nevidljivi. Stoga su nemarni u velikoj opasnosti, dok pobednici dobijaju veliku nagradu. Nemojmo neveto stupiti sa njima u borbu, pa emo ih pobediti. Naveu primer: ako nas neprijatelj pobuuje na stomakougaanje, napadnimo ga postom; ako u nama razdrauje pohotu prema enama, drei se trpljenja savladajmo oseanje i on e odmah pobei od nas; ako nas pobuuje na gnev, naoruajmo se mirom; ako nas dovodi do razdraljivosti, uhvatimo se za krotost; ako u nama rasplamsava mrnju,
229

prilepimo se za ljubav; ako nas podstrekava da traimo poasti, potraimo ponienje; ako nas podstrekava na traenje slave, uhvatimo se za svoju nitavnost; ako nas u mati podie na visinu, naslikajmo pred sobom Gospodnje smirenje. Neprijatelj nee izdrati ukoliko mu se na taj nain budemo protivili. On e pobei, a nama e se vratiti blagodat. 37. Pazi na sebe, ti koji si zavoleo podvinitvo, kako tvoji dani ne bi proli u rasejanosti. Ne putaj u sebe lukave pomisli kako tvoja snaga ne bi iznemogla u borbi sa neprijateljem. Svagda u umu dri svog najslaeg Vladiku kako bi tvoj podviniki ivot bio uvenan. Ukrepi svoj podvig, budui da e ubrzo nastupiti dan u koji e se oni koji se trude uvenati, a nemarni - raskajati. Stii vrlinu dok jo ima vremena: stii pobonost oku svome, istinu sluhu svome, rei ivota jeziku svome, poseivanje nemonih nogama svojim, lik Gospoda tvoga u srcu svome; napredak u celomudrenosti udovima svojim. Tako e se udostojiti velike asti pred anelima i ljudima. Bezduno drvo se potuje ako na sebi ima izobraen lik smrtnoga cara. Utoliko e vie i u sadanjem i u buduem veku biti cenjena dua koja u sebi ima Boga. 38. Doite, prijatelji moji, pripadnimo Gospodu i itimo da nam daruje prosveenje due kako bismo razumeli spletke neprijatelja, protivnika naeg, kome je mrsko sve to je dobro. Jer, on e nam na put postaviti spoticanja, sablazni, tetu, rasejanost ovoga veka, telesno zadovoljstvo, nadu na dugotrajnost sadanjeg ivota, strah za vreme podviga, lenjost u molitvi, san i telesni pokoj za vreme pevanja Psalama. I koliko je on revnostan, toliko smo mi bezbrini. I to se on vie dovija lukavstvom, tim vie smo mi nemarni, premda znamo da su nai dani skraeni i da dolazi Gospod slave. 39. Mi smo dali zavet da emo prinositi plod ivota. Meutim, naem plodu nedostaju suze, koje bi ga dovodile do zrelosti. Mi nemamo skruenost i suznih uzdisaja kojim on cveta. Mi nemamo smirenja koje bi ga zasenilo od velike vruine. Nama nedostaje negramljivost koja bi ga razreavala od obremenjenosti onim to mu je protivno. Mi nemamo ljubavi Boije, tj. vrstog korena koji podupire plod. Mi nemamo bezbrinost prema zemaljskom, nemamo bdenje, nemamo bodar um, nemamo trezvoumlje u molitvi. Umesto tih prelepih i dobrih vrlina u nama postoji sve to im je protivno: postoji jarosni gnev i razdraljivost zbog kojih obilni plod postaje neupotrebljiv; postoji gramljivost koja ga pritiskuje dole; postoji veliko uninije. Da li e sve te rave sklonosti dopustiti da on sazre kao to treba i da postane upotrebljiv za Vladiku? 40. Da bismo videli nain ivota [podvinika] i da bismo se ugledali na njega i na njihovu revnost da hitaju ka nagradi nebeskog prizvanja (Fil.3,14), mi treba tano da uvidimo savrenu i tanu veru kod jednoga, nadu na Boga kod drugoga, ljubav prema Bogu i blinjemu kod treeg, te strah Boiji sa kojim etvrti stoji na svojoj strai, uva sebe od svakoga lukavog dela, te vodi neporoan i besprekoran ivot, koji svi hvale zbog istote i neporonosti. 41. Osim toga, primeti kako drugi [podvinik], koga neprijatelj napada preko razliitih strasti, u molitvi pribegava Bogu, kako se sa skruenou i ljubavlju prilepljuje uz Njega, dobija blagodatnu pomo i izbavlja od neistih i nepotrebnih pomisli, kako se sa velikim plaem, suzama i uzdasima kaje zbog svojih dela, sa tugom oplakujui svoje grehe, ispovedajui se Bogu u molitvama i bdenjima, zlopatei se u postu, uzdranju i nevoljama, i starajui se da se njihovom pomou spase. Tako se i staraj da se bori do smrti, kao istinski vojnik, drei u misli da je podvinitvo ozbiljno delo, i da se spasenje postie jedino velikom revnou.
230

42. Ugledaj se na one koji projavljuju savreno odricanje od sveta, pa e se lako popeti na visinu vrline. Potrudi se da se revnosno ugleda na onoga ko se dri savrene negramljivosti, ko sve ostavlja i trudi se da svoj um oslobodi od svake zemaljske brige kako bi bez rasejanosti vrio molitve i kako nikakva pomisao i nikakva briga ne bi prekidala njegovu molitvu. Onaj ko se sa istim srcem, ljubavlju i suzama moli Bogu u svome umu, kao u ogledalu odraava samoga Boga. To neprocenjivo blago se stie siromatvom, bedom i teskobnim ivotom. Jer su uska vrata i tesan put to vode u ivot (Mt.7,14). 43. Nainom svoga ivota podraavaj svete: nekog u pobonosti i strahu Boijem, nekog u smirenoumlju, nekog u samoponiavanju i samoosuivanju, nekog u bezmolviju, nekog u krotosti, nekog u blagodunom trpljenju, nekog u popustljivosti i miroljublju, nekog u drueljublju i jednomislenosti, nekog u trezvoumlju i rasuivanju, nekog u prijatnom ophoenju, ljubaznosti i snishodljivosti, nekog u opratanju uvreda, hrabrosti i velikodunosti, nekog u podvizima i posluanju, nekog u rukodelju i sluenju bratiji, nekog u revnosti i plamenosti duha, nekog u savrenom odricanju od sveta i u svakodnevnom samoraspinjuem umiranju, nekog u postojanosti duha i istinoljublju, nekog u celomudrenosti i devstvenosti. Osim toga, kod nekog se ugledaj na milostivost i gotovost da pomogne, kod nekog na tihu narav i dobrotu, kod nekog na saoseanje i milosre, kod nekog na bespristrasnost i pravosue, kod nekog na izbegavanje samoisticanja i skromnost, kod nekog na zadovoljstvo malim i umerenost; kod nekog na prostotu i iskrenost, kod nekog na neprestanu molitvu, na pevanje Psalama i potoke suza. Kratko reeno, kod svih uoi crte bogougodnog ivota i podraavaj im. 44. Pobrinemo se da gledamo na ono to je gore, da mislimo na ono to je gore, da se uvek seamo onoga to je gore, da se svecelo priljubimo uz gornje i da budemo sa njim u neprestanom optenju. I nikako ne skreimo svoj pogled na ono to je dole gde su zadovoljstva, gde su pohote ovog lukavog i mrtvog veka. Prekrasno je uvek oima srca gledati na ono to je gore. Na sve naine treba da pazimo da u zenicu oka ne upadne lukava pomisao ili neto to nije Bogu ugodno kako se ne bi pomraio um. 45. Mi treba da se neprestano molimo da nas Gospod izbavi od neprijateljskih zamki. Jer, pomisli nas napadaju ne samo kada usamljeno sedimo u keliji, nego i kada se sastajemo u domu Gospodnjem. One ine da i na muka tela gledamo neisto. Putem matalakih pomisli ta zmija nas dovodi do najsramnijeg dela. Ona seje neku zbrku pomisli kako bismo pali u rasejanost i kako ne bismo mogli istim umom paziti na preiste Tajne Spasitelja naega - Boga. Uostalom, onaj ko se uzdrava uvanjem oiju i umnom panjom najzad pobeuje uz sadejstvo blagodati Boije. Stoga treba sa svom budnou da uvamo svoje srce i svoja oseanja. Mi u ovome ivotu, naime, vodimo veliku borbu, a na neprijatelj je besan. 46. Ne treba izbegavati borbu. Kako e se, meutim, boriti onaj ko je u miru sa strastima, ko se ve prodao u ropstvo grehovnim slastima i sa radou plaa danak muitelju? Jer, gde je neprijateljstvo, tamo je i sukobljavanje. Gde je sukobljavanje, tamo je i borba. Gde je borba, tamo su i venci. Onaj ko hoe da se oslobodi od gorkog ropstva neka stupi u rat sa avolom. Postavi pobednici u toj borbi, sveti su se udostojili nebeskih blaga. 47. Ko hoe da se oslobodi od neprijateljske poruge i da se izbavi od gorkog robovanja treba da se suprotstavi volji tog tiranina i da vodi sa njim rat iz ljubavi prema Spasitelju. Jer, opit hrabre borbe e se pokazati kada mu sa raspoloenjem srca, a ne samo ustima, kau: "Neemo posluati tvoj glas, avole, i vie neemo da sluimo tvojim
231

pohotama". Meutim, za vreme borbe treba uznositi molitveni glas ka Bogu da posrami one koji ele zlo slugama Njegovim. Neka tada najsvirepiji muitelj sedmorostruko razgori pe pohote. Onaj ko se nada na Gospoda brzo e ugledati kako se ta pe pretvara u rosu, a muitelj koji je ranije zadavao strah poee sam da trepti pred njim. 48. Neko od svetih je rekao: "Misli o dobru da ne bi mislio o zlu, budui da um ne moe biti prazan". Stoga posvetimo svoj um pouavanju u reima Boijim, molitvama i dobrim delima. Jer, zanimanje sujetnim delima raa rava dela, a zanimanje dobrim delima raa dobri plod. 49. Ako nema vidljivih suza stekni makar skruenost u srcu. Jer, i meu suzama postoji razlika. Meutim, blaen je onaj ko u svojoj dui, kao u ogledalu, sagledava Gospoda i ko, zajedno sa suzama, izliva slavoslovlje pred Njegovom blagou. Jer, njegova molitva e biti usliena. 50. Ako hoe da postane izabrani sasud napreduj u poslunosti svome nastavniku u Gospodu i u smirenoumlju. ivot svetih je postao svetao budui uzvelian posluanjem. Isus Navin se zbog savrene poslunosti Mojsiju udostojio dara da bude njegov prejemnik. Nalazei se u poslunosti kod svetenika Ilije, Samuilo se udostojio da uje glas Boiji. Jelisej je zbog poslunosti zadobio dvostruku blagodat svoga uitelja. Sam Bog Slovo je, postavi ovek, provodio ivot u smirenju i poslunosti, kao to govori jevanelist: I bee im posluan (Lk.2,51). A apostol je jo rekao: Unizio je sebe i bio posluan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil.2,8). Poeo si sa dobrom eljom: stoj vrsto kako bi te Gospod uzvisio sa krotkima i smirenima u Carstvu nebeskom. 51. Prebivajui u posluanju duhovnim ocima, jedan brat je doao drugom i rekao: "Hou da odem od duhovnih otaca i da bezmolstvujem samostalno". Drugi mu je kao odgovor izloio priu. Jedan ovek je imao sina i dao ga u ruke jednom zanatliji da bi ga nauio svom zanatu. Deak je bio nepaljiv prema poslu. I kroz nekoliko dana on ode ocu svome i ree: "Oe, uzmi me od uitelja. Samostalno u se mnogo bolje nauiti tom zanatu". Meutim, otac mu je rekao: "Ako se, uei se kod drugih, niemu nisi nauio uz njihovo rukovodstvo, kako e sam moi u neemu da uspe? Vidim da si se loe uio svome zanatu, i bojim se da sam se uzaludno trudio oko tebe. Stoga se prihvati svoga posla kako treba. Navikni se na njega pod rukovodstvom zanatlije da bi, postavi iskusan, mogao da ivi". Tako i mi, brate, nemojmo da se trudimo da sa sebe zbacimo jaram posluanja u Gospodu kako ne bismo ostali neiskusni u delu ugaanja Bogu i kako ne bismo bili bespomoni kada padnemo u iskuenje. 52. Kada pobedimo strasti i iz sebe iskorenimo svako pristrae prema ovome svetu, blagodat Svetoga Duha e, naavi pokoj u nama, prosvetiti naa srca kao pripremljenu svetiljku koja obiluje uljem i koja je snabdevena fitiljem. Meutim, ako smo mi jo [uvek] zarobljeni strastima i pogrueni u njima, biemo slini svetiljci bez ulja i fitilja, i sedeemo u tami. Pobrinimo se da se pripremimo za primanje umne svetlosti. Itimo duhovni ivot kako bi nam se prosvetio i um (stavi pod vlast Duha Svetoga) i telo (postavi priesnik Duha). 53. Pria. Dva oveka su pola u grad koji se nalazio na udaljenosti od trideset stadija. Proavi dva-tri poprita, oni su na putu sreli senovit umarak kojim je tekao potok i u kome je bilo mnogo prijatnih mesta. Putnici su doli na to mesto i jedan je, elei da to pre vidi grad, brzo proao, a drugi se zaustavio da pogleda i ostao. Pogledavi ga, i on je hteo da poe u grad, ali se uplaio ege i zadrao u senci drveta. Meutim, dok se on
232

naslaivao prijatnou mesta, izae zver iz luga, uhvati ga i odvue u svoju jazbinu. Drugi [ovek], koga nije prevarila lepota mesta, pak, sretno stie u grad. Evo ta znai ova pria: dva oveka su oni koji stupaju na put blagoaa i koji su poeli da se podvizavaju. Privlano mesto na putu je svet sa svojim obmanama. Onaj koji je proao pored oznaava one koji ni na emu ne zaustavljaju svoju panju, ve ure prema cilju radi nagrade nebeskog prizvanja Boijeg u Hristu Isusu (Fil.3,14). Onaj, pak, ko je bio zanesen mestom oznaava one koji su, zaboravivi svoj cilj, svoj um od onoga to se ne vidi okrenuli ka vidljivom. ega je trud oko vrline. ovek koji se zadrao na mestu i postao plen zveri oznaava one koje pomisli zaustavljaju ia zemaljskim eljama. Iz njih nastaje greh koji, slino divljoj zveri, izjeda oveka, kao to je napisano: elja zatrudnevi raa greh, a greh uinjen raa smrt (Jk.1,15). Stoga beimo od svetovnih pohota da ne bismo ponovo postali robovi greha. 54. Izbegavaj beskorisne razgovore da ne bi pao u sramne pomisli. Dobra re je korisna za duu, a zla je razvraa, kao to je apostol rekao: Zli razgovori kvare dobre obiaje (1.Kor.15,33). 55. Kada vidi nemarne ljude koji su ostareli u monatvu treba da si oprezan i da pazi da ne poe istim putem. Isto tako, i kad stekne uzdranje [treba da pazi] da se ne prevaznosi nad njima. Inae e visokoumlju prepustiti pobedu nad sobom. Posluaj onoga koji kae: Pazi na sebe, i revnosno uvaj svoju duu. 56. Nemoj svakom oveku otkrivati svoje pomisli, nego samo onima za koje si saznao da su duhovni. Jer, mnogo je avolskih mrea. Nita ne skrivaj od duhovnih ljudi da se neprijatelj ne bi ugnezdio u tebi, naavi sebi pogodan kutak. Meutim, sa telesnim ljudima se nemoj savetovati. 57. Treba izbegavati beskorisne razgovore i ne druiti sa onima koji ne brinu o strahu Boijem. Oni, naime, ne govore nita korisno, niti ita rade za Gospoda, niti govore o vrlini, niti o pobonosti, niti o istoti. Njihove rei su smrtna mrea, njihovi saveti bezdan ada, a njihovo drutvo - duevna teta. 58. Pazi da ne izgubi smelost pred Gospodom zbog ljudske slave ili asti, ili zbog hrane. ili pia ili odee. Jer, sve to podlee trulei. Svaija se, pak, dela zapisuju, bilo dobra, bilo zla. Mislite o onome to je gore, a ne to je na zemlji (Kol.3,2) da biste dobili obeanje Oca nebeskoga. 59. Vojnici zemaljskoga cara prolivaju krv da bi ugodili svome caru. Ti, meutim, nema potrebe da proliva krv, nego samo nemoj dozvoliti da te savlada greh kako ne bi donosio plod smrti (Rim.7,5). Budi bodar, brate, budi bodar i prebivaj u trudu. Bog nije nepravedan i nee zaboraviti tvoj trud. Zbog teskobe koju trpi, sedei u keliji, tebi e zasijati svetlost istine. Bori se dobrim podvigom vere (1.Tim.6,12) kako bi mogao da se, odravi pobedu nad neprijateljem, bez stida pokloni Caru Slave. Jer, Gospod ne venava samo one koji su umrli od maa, i koji su postradali od muitelja, nego i one koji su se pokazali iskusni u podvigu i u ljubavi. Kao to su prvi trpeli porugu Gospoda radi, tako su i poslednji Gospoda radi trpeli tegoban ivot i podvinitvo. 60. Pazi na sebe i neka se ne nae lukava re u srcu tvome. Nemoj pristajati na lukavu pomisao. Od toga je postradao neko od drevnih sakrivi u svoj ator neto od onoga to je bilo prokleto (Is.Nav.7,1-26). Slino je postradao i Gijezije, uenik proroka Jeliseja. Oni ne samo da se nisu sakrili od Boga, ve ni od ljudi. Oni su izvrili prestup u tajnosti, ali su bili kanjeni javno. Jednoga je sav narod zatrpao kamenjem, a drugi je
233

nasledio gubu (4.Car.5,27). Jer, ne lae onaj koje rekao: Bog se ne da obmanjivati. Jer to ovek poseje ono e i ponjeti (Gal.6,7). 61. Zbog ega nas neprijatelj savlauje? Zbog ega se u nama umnoavaju strasti? Zar ne zbog nae nepokornosti? Kada nas ue mi smo nepaljivi; kada nas izobiavaju radi ispravljanja pogreaka mi se protivimo. Od ljudi se skrivamo, a o Bogu ne brinemo. Strana zmija stavlja u nas mudrost kako bismo reima pobedili one koji hoe da nas isprave. Zbog toga se greh, nemajui protivnika, u nama umnoava. 62. Poetak duhovnog razvrata u monahu su smeh i slobodno ponaanje. Ukoliko to ugleda u sebi, monae, znaj da si pao u dubinu zla. Nemoj prestajati da moli Boga da te izbavi od te smrti. Smeh i slobodno ponaanje bacaju u sramne strasti ne samo mlade monahe, nego i starce. O slobodnom ponaanju neko od svetih je rekao: "Sloboda u ponaanju je slina vruem vetru. Ona unitava sav plod monaha". uj neto i o smehu: smeh liava oveka blaenstva koje je obeano onima koji plau (Mt.5,4), razara dobro unutranje ustrojstvo, oalouje Duha Svetoga, ranjava duu, upropauje telo. Smeh izgoni vrline. U njemu nema seanja na smrt, niti pomisli o mukama. 63. Poetak plaa je samopoznanje. Neka u nama prebiva pla koji nije po oveku, nego po Bogu koji zna ono ta je sakriveno u srcu, kako bismo ga umilostivili. Stoga budimo svetli licem, radujui se darovima Gospodnjim, u Duhu Svetome, a plaimo i budimo alosni misleno, umoljavajui Boga da nam oprosti nae grehe i da nas od njih sauva do kraja naega ivota. Pla izgrauje i uva. Pla umiva duu suzama, i ini je istom. Pla raa celomudrenost, odseca pohotu, uvruje vrline. Pla umilostivljuje Boga i prima utehu od anela. 64. Zanimaj se onim to je duhovno da bi se u tebi sauvalo seanje na Boga i gnuaj se beskorisnih rei. Jer, nije mogue da smrad i miris prebivaju zajedno. 65. Pustinoitelj je izbavljen od tri borbe: od gledanja, sluanja i govora. I paljivi monah koji ivi u opteiu je, takoe, izbavljen od tri borbe: od kupovine, prodaje i napada razbojnika. Meutim, svagde je potrebno paziti na sebe i svoju savest uvati istom. 66. Nemoj govoriti: "Ja sam stupio u manastir i nosim na sebi aneoski obraz". Ni Bogu, ni ljudima nije ugodan samo spoljanji obraz, ve se prvenstveno zahtevaju plodovi dobrih dela. Prema tome, stoj kao rascvetalo drvo, uvajui plodove svojih vrlina kako se ne bi potkrao crv gordosti i kako u tebi ne bi nagrizao plod smirenoumlja, kako tatina ne bi pomraila tvoju pobonost, kako gnev ne bi oteo tvoju krotost, kako razdraljivost ne bi iscrpla tvoju blagodunost, kako ljutnja ne bi naruila tvoj mir, kako svaa ne bi posluila kao prepreka prijateljstvu, kako zlopamenje ne bi preseklo uzajamnu ljubav, kako uvreda ne bi prekinula saglasnost, kako stomakougaanje ne bi ometalo post, kako halapljivost ne bi unitila uzdranje, kako bezbrinost ne bi spotakla revnost, kako san ne bi zamenio bdenje, kako uninije ne bi otealo usre, kako lenjost ne bi pomutila sluenje, kako roptanje ne bi umanjilo potinjavanje, kako nepokornost ne bi zagradila vrata poslunosti, kako praznoslovlje ne bi prevladalo nad pevanjem Psalama, kako neozbiljnost ne bi prevagnula nad slavoslovljem, kako smeh ne bi savladao pla. kako blud ne bi upropastio celomudrenost, kako srebroljublje ne bi bilo pretpostavljeno negramljivosti. Pazi da ne zavoli roditelje vie od Hrista, i da se ne naslauje svetom vie nego Carstvom, da strast osuivanja ne podstie tvoj jezik, da te ne mui zavist prema bilo kome, da obmana ne potamni istotu tvoga srca, da te licemerje ne lii sladosti istinskih dobara, da te otimanje ne odlui od Carstva, da ti nepravda ne zagradi raj, da
234

ovekougaanje ne uniti tvoju smelost, da ljubav prema zadovoljstvima ne pokrade tvoju ljubav prema Bogu i da pohota u tebi ne ugasi srdanu skruenost. 67. ovek napreduje po meri odsecanja i smiravanja svoje volje. ovek sebi samom nanosi tetu ukoliko se uporno dri svoje volje. Stoga nemoj eleti da robuje svojoj volji, ve bolje budi posluan volji Boijoj. 68. Izlazei iz kelije na slubu, ili zbog razgovora sa nekim ogradi oko, a srce podstii blagoastivim pomislom, govorei: "Ti nisi slikar i nisi izaao da se ui kako da slika ljudske likove". Pazi na sebe. Ukoliko je tvoja panja zauzeta ulnim nee moi da istim umom, kao u ogledalu, sagledava nebesko, niti da se naslauje i raduje seanjem na Boga. 69. Prestani da se zanima za tue grehove, da se prirodno ne bi pokvarila tvoja blagoastiva misao. 70. Dri se utanja. Ono e te izbaviti od mnogih neistota. Neprestano se seaj teskobe grenika, bojei se da i ti uskoro ne bude njima pribrojan. 71. Nemojmo biti samoljubivi, budui da se od samoljublja, kao od nekog korena, raaju sve strasti. Samoljublje se, pak, istrebljuje ljubavlju koja sve privlai jednomislenosti i vezuje u jedno. Ljubav je velika i dragocena tekovina. Stoga se staraj da ne otpadne od ljubavi. 72. Brinui se o svom spasenju budimo blinjima obrazac vrline u veri, u ljubavi, u trpljenju, u istoti, u poslunosti, u smirenoumlju, u strahu Boijem. Nemojmo se zanositi ravim eljama, ve se podvizavajmo u duhovnim trudovima. 73. Radi primanja zapovesti Boijih dri se bezazlenosti (goluba), a radi odbijanja spletki protivnika - lukavosti (zmije). 74. Umom se odvajaj od tetnih susreta, da bi tvoj unutranji ovek prebivao u miru. 75. Nemoj provoditi vreme sa licemerima da se tvoje misli ne bi oskrnavile. Jer, njihove rei su veoma tetne. Oni starce nagone da postupaju kao mladii, a mladie uvlae u bezakona dela. 76. Onaj ko plae nikako nee sagreiti. I niko ko je skruen srcem ne smilja zlo. Kod oveka koji je skruen srcem javljaju se suze, a za suzama umanjenje zla zbog uzdravanja od ravih dela. 77. Ako si mlad, ui se utanju i trudu. Trud e te uiniti lakim, a utanje e tvoju svetlost due sauvati neugasivom, ne doputajui joj da se zatamni bilo kakvom strau. 78. Svetovnog oveka ne ine kosa i odea, nego rava narav i naklonost prema svetskim i neistim eljama, od kojih dua postaje mrska. 79. Monaha ne ine postrig i odea, nego elja za nebeskim i Boanstveni ivot, kojima se ispoljava savrenstvo ivota. 80. Ne uznosi se pre iskuenja. Jer, iskuenje esto postiuje one koji prividno stoje vrsto. Zbog toga treba biti bodar i time um obezbediti od pada. 81. Misli i sve ini kako da bi ugodio Bogu. Jer, ako u tebi nema te misli svako tvoje delo gubi vrednost. 82. Bilo da prebiva u opteiu, ili da bezmolstvuje daleko od svih nemoj biti nemaran prema onome to se od tebe zahteva, tj. prema istoti srca i skruenosti duha.
235

Bog nee postideti onog ko ih stekne. Onaj, pak, ko ih zanemaruje nalazi se u velikoj opasnosti. 83. Oroavaj duu Boanstvenim vodama (Reju Boijom i Tajnama) kako bi procvetala i donela plod u pravdi. Mi treba da stremimo ka onome ta je duekorisno kao to ivotinje hitaju na zelene panjake. 84. Kada je dua zdrava, i telo ima snage za dobre trudove, a ako se dua izgubila u skvernim pomislima, i telo e se, po neophodnosti, oskrnaviti grehom. 85. Lukavi svakodnevno naoj dui postavlja sakrivene zamke da bi je, sablaznivi je, podvrgao venom muenju. Ove zamke su ispunjene sladou kako bi prevarile i privukle nepaljive due. Nemoj se, brate, naslaivati tom smrtonosnom sladou, zanosei se obmanjivim pomislima. Ukoliko nae pristup u duu, pomisao-obmanjiva je naslauje grehovnim mislima kako bi je umrtvila grehom. I ona postaje zamka za duu. Meutim, osvesti se i pouri da razori tu zamku, izagnavi pomisao iz due molitvom, suzama, uzdranjem i bdenjem. I ubudue budi budan i ni jednog trenutka se ne zaustavljaj na obmanjivoj pomisli. Uvek pribegavaj Bogu sa molitvom, sa postom i suzama kako bi se oslobodio od svih zamki, sablazni i strasti. 86. Budimo bodri vojnici i svakodnevno savlaujmo lukavog u borbi. Izuimo pravila te borbe. Onaje nevidljiva i njeno [osnovno] pravilo je: osloboditi se od svega zemaljskog. Mi neemo greiti ukoliko oekujemo smrt, svakodnevno je imajui pred oima. Ako isprazni sebe od svega zemaljskog nee biti oboren u borbi. Jer, ono to je zemaljsko vue prema dole. Strasti pomrauju oi srca i lukavi nas pobeuje. 87. Nemoj, monae, pogreno rasuivati, govorei: "Veliki su trudovi podvinitva. Ja sam, pak, slab i nemoan i nisam u stanju da se podvizavam". Onaj ko rei da ode u neku daleku i stranu zemlju ne moe za jedan trenutak prei ceo put. Naprotiv, on svaki dan od prenoita do prenoita prelazi deo puta i, nakon odreenog vremena, stie u eljenu zemlju. Isto se moe rei i o Carstvu nebeskom i o raju sladosti. U njih se dolazi uz pomo trudova celog ivota, tj. posta, uzdranja i bdenja. Uzdranje, suze, molitva, bdenje i ljubav su prenoita koja vode na nebo. Prohodi ih strpljivo i sa radou. Posle svakog prenoita e se uvrivati stope tvoje due i nee nai tekou na putu koji vodi nebu. 88. Neprijatelj se uri da u oveka, koji je bez dubljeg razmiljanja stupio u monatvo, usadi preteranu slobodu u ponaanju. Onoga, pak, ko je iz pobonosti stupio u monatvo on nagovara na podvige iznad njegovih sila. Onoga, meutim, ko se istinski boji Boga on ne moe uloviti ni jednom ni drugom pomilju. Strah Boiji prosveuje njegovo srce kako bi iao pravim putem. 89. Brat se, posle primanja monakog obraza, borio sa milju da izae iz opteia. I pomisli su mu predstavljale sledei primer: "Pogledaj na povre u bati. Biljke nee poeti da rastu ukoliko ih onaj ko brine o lejama ne iupa i ne presadi na drugo mesto". Brat je, pak, odgovorio pomislima: "Zar e batovan iupati sve to je posejano u lejama? Zar on nee u lejama ostaviti onoliko koliko one mogu da ishrane. Osim toga, ni ono to je iupano nee biti onakvo kakvo e biti ono to je ostalo na mestu. Stoga i ti budi u broju onih koji nisu iupani". I on je, uz pomo blagodati Boije, savladao pomisao. 90. Monah treba da je blagorazuman kako bi prepoznao protivnikove zamisli protiv njega. Neto od toga on treba da proputa sa podsmehom, neto sa smirenjem, a neto da obara dobro pripremljenom reju. 91. Sve dok dua mata o zemnom, razliite elje ovoga sveta i sujetna zadovoljstva, koje joj predstavljaju pomisli, raslabljuju njene sile. Zbog toga onaj koji sedi
236

u keliji postaje nemaran. Nemar, meutim, nee imati vlasti nad onim ko se savreno odvojio od sveta, ko je omrzeo svet i njegove prelesti, i ko se od sveg srca i od sve due predao na sluenje Gospodu. On e slobodno vriti svoj posao. Njemu e samo predstojati borba sa pomilju tatine. Meutim, sluga Gospodnji tera od sebe i tu pomisao, drei na umu svoju sopstvenu nemo i seajui se ije darove poseduje, saglasno onome koji je rekao: ta li ima to nisi primio (1.Kor.4,7). Kod njega je, takoe, prisutna i borba sa nemoi tela. Ipak, sluga Gospodnji zbog toga ne pada u strah, niti e se odvojiti od ljubavi Boije, po rei onoga ko je kazao: Ko e nas rastaviti od ljubavi... Boije (Rim.8,35-39). Posle svih strasti sledi duh bluda. Meutim, bei od sramnih rei i izbei e neiste pomisli. 92. Mudri starci su za bratiju ulje koje pomazuje i ukrepljuje duu. 93. Ako si se odrekao sveta pobrini se o svome delu kako bi dobio traeni biser. Jer, neki su, odrekavi se sveta i udaljivi se od svetskog ivota, ostavili vojnu slubu ili razdali bogatstvo, da bi ipak, na kraju, pali. Oni su se, naime, rukovodili svojom voljom. Neto najbednije je rukovoditi se svojom voljom, a ne iveti po volji Boijoj. Oni su se na glavna vrata prividno udaljili od svega itejskog, da bi mu se opet vratili na tajna vrata. 94. ovek ima blagouhano znanje ako u svakom sluaju osuuje samog sebe i ako, osuujui sebe, ne osuuje drugog koji je pao u greh. 95. Onaj ije je srce pomraeno burom pomisli i onaj ko je pobeen strastima niti se oveka stidi, niti se Boga boji. Ako je gospodar on e bez straha initi zlo. A ako je nemoan i bedan, on e, predavi se grubosti svoje naravi, takoe initi zlo bez srama. 96. Vojnici imaju kratkotrajnu borbu. Kod revnitelja za spasenje ona se, pak, produava do njihovog odlaska ka Gospodu. Zbog toga delu treba pristupati sa svom revnou, bodrou i trpljenjem. Ako namerava da ubije lava, lati se posla sa svom odlunou kako ne bi slomio tvoje kosti kao zemljani sasud. Ako bude baen u more, nemoj gubiti bodrost sve dok ne izae na stenu kako ne bi kao kamen potonuo u dubinu. Ako stupi u borbu budi bodar kako se protivnik, pobedivi te, ne bi zaradovao, i kako umesto venca ne bi dobio ono to mu je suprotno. 97. Onaj ko hoe da bude monah treba da je spreman za junako trpljenje kako, po stupanju u monatvo, ne bi rekao: "Nisam znao da e to biti sa mnom". Meutim, to treba da ti je poznato. Dovedi u red svoje pomisli, i naoruaj se trpljenjem kako se ne bi desilo da pri postrigu kae: "Sve u trpeti", a sutradan postane naruitelj svoga zaveta i reju i delom. Aneli Boiji stoje i sluaju sve to izlazi iz tvojih usta. Pazi da ne slae, budui da e Gospod pogubiti sve koji govore la (Ps.5,7). 98. Onoga koji pristupa da slui Gospodu okruuju mnoga iskuenja. Ali, u svim iskuenjima pobeuje onaj ko sebe svim srcem poverava rukovodstvu Boijem, i prebiva u volji Boijoj. Bog od nas zahteva samo odlunost, dok sam daje snagu i pobedu: On je zatitnik svima koji se u Njega uzdaju (Ps.17,31). 99. Nemoj gledati na lenjive, ve pazi na sebe, imajui Boga pred svojim oima, po uzoru na onoga koji je napisao: Svagda vidim pred sobom Gospoda. On mi je sa desne strane da ne posrnem (Ps.15,8). 100. Nemojmo nikoga osuivati. Jer, mi ne znamo kako se ovek vlada u svojoj keliji ili kako se trudi pred Bogom. Nemojmo osuivati nikoga, ak i ako vidimo da se neko smeje ili razgovara, budui da ne znamo kakvo je njegovo raspoloenje u keliji. Svako od nas treba da pazi na sebe budui da e svako od nas za sebe dati odgovor Bogu.
237

101. Hoe li da te ne savlada iskuenje? Odseci svoju volju. Ako tvoj nastojatelj u Gospodu neko delo ne smatra dobrim pokori mu se u Gospodu, ak i ako tebi izgleda dobro. Ulaziti u spor i ii za svojom sopstvenom namerom ve je priznak skretanja sa pravog puta. Neka svako uje ta se govori u Psalmu: Sluite Gospodu sa strahom i radujte mu se sa trepetom. Primite pouku da se jednom Gospod ne razgnevi i ne propadnete van puta pravde (Ps.2.11-12). 102. Nemojmo da nae vladanje bude promenjivo, tj. da danas imamo uzdranje i krotost, a ujutro neuzdranje i gordost; danas bezmolvije, bdenje i smirenje, a ujutro rasejanost, nenasiti san, nepotinjavanje i slino; danas odricanje od sveta, odricanje od svega zemaljskog, odricanje od otadbine, prijatelja, roditelja (zbog nade na Gospoda), a ujutro elju da vidimo rodni kraj, rodbinu i nasledstvo koje pogruava u mnotvo zala. Opominjimo se da je ena Lotova, obazrevi se natrag, postala stub od soli. I Gospod ui: Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Boije (Lk.9,62). 103. Uvek imaj na umu dan u koji si, svukavi sve, ostavio svet radi Gospoda, u koji si bio raspaljen strahom Boijim i u koji si goreo duhom ka Gospodu. Dri se toga raspoloenja do kraja. Jer, ko pretrpi do kraja, taj e se spasti (Mt.10,22). 104. Neka te ne raslabljuju pomisli koje nailaze. Jer, to je tek poetak borbe. Poui se od cisterni ispunjenih kinicom. Posle kie, nakon blagoslova koji se sakupi u cisternu, voda je mutna. Meutim, to vie prolazi vreme, ona je sve istija. Potrpi i stiae se i tvoje pomisli, i dae ti pokoj. 105. Pouj priu o skvernim pomislima. Poto se vinogradski plodovi saberu sa loze, stave u tocilo i iscede, dobija se vino koje se naliva u posude. Tada ono najpre vri kao da je zagrejano najsnanijom vatrom, pri emu i posebni sudovi, ne podnosei njegovu silovitost, ponekad pucaju od naprezanja. Tako biva i sa ovekovim pomislima, tj. kada od ovog sujetnog veka i briga prelazi k nebeskom. Ne trpei ovekovu revnost, demoni na razne naine smuuju njegov um sa namerom da mu dodaju mutni napitak (Av.2,15). I ako nau sud koji nije bez nedostatka, tj. duu koja je neverna i koja sumnja, oni ga razaraju. Oni kao grabljivi vukovi idu po kelijama monaha traei otvorena vrata. I prodrevi unutra, oni upropauju duu koja im je pokorna. A ukoliko naiu na zatvorena vrata, tj. na duu koja je utvrena u veri, oni se povlae nazad sa dole oborenim licem. 106. U svim svojim delima dri se smirenoumlja koje je majka poslunosti. Zbaci sa sebe dvojedunost i u svemu se zaodeni verom da bi te Gospod, videi revnost tvoje due, uvrstio u podvigu. Pothranjuj u sebi silnu mrnju prema lenjosti, prema nadmetanju, prema svakoj zloj naravi i zavisti, budui da si Hrista radi sve ostavio. Znaj da e pretrpeti mnogo truda i tete ukoliko te na poetku raslabe takve pomisli. 107. Ako ne dozvoljava da se u dvoritu nagomilava ubre, onda nemoj dozvoljavati ni da se u tvojoj unutranjosti krepe plotske elje. 108. Na irokom putu se nalazi sledee: zloumlje, rasejanost, stomakougaanje, pijanstvo, rasipnitvo, razvrat, razdor, razdraljivost, nadmenost, nepostojanost i slino. Za njima, pak, sledi: neverje, neposlunost, nepokornost i, poslednje od svih zala - oajanje. A na tesnom i uskom putu se nalazi: bezmolvije, uzdranje, celomudrenost, ljubav, trpljenje, radost, mir, smirenoumlje i slino. Za njima sledi besmrtni ivot. 109. Osobito se uvaj od smelosti u ponaanju da ne bi postao rob praznoslovlja i bestidnosti, da ne bi postao radost demonima, i da se na kraju ne bi odvojio od bratstva. [ak] ni divlji magarci ne pustoe penicu onoliko koliko drskost razara trudove monaha.
238

110. Zamislimo one koji stoje pred zemaljskim carem i slue trulenom prestolu. Sa kakvom panjom i strahom oni stoje pred svojim carem? Nismo li tim vie mi verni duni da pred Nebeskim Carem stojimo sa strahom i trepetom i sa svakom pobonou? Stoga ne smatram dobrim da se bestidnim okom gleda na prisutne Tajne Tela i Krvi Gospoda i Spasitelja naega Isusa Hrista. Neka nas u to ubedi i Boanstveno Pismo koje kae: A Mojsije se uplai i ne smejae da pogleda (na kupinu) (Dap.7,32). 111. Po mome rasuivanju, postoje tri vrste dremljivosti koje nou smuuju oveka. Prvu brat doivljava usled dejstva lukavoga kada pone da peva Psalme. Meutim, ako u njemu nema lenjosti, ona nema nikakvu snagu. Ona silnije uznemirava ako je bratovljev stomak optereen jelima i piem. Druga nailazi na brata za vreme slube Boije zbog njegove sopstvene nemarnosti, tj. kada ne eli da se potrudi da odstoji do kraja pravila, ve usred slube ostavlja one koji pevaju Psalme i odlazi da spava. Treu oseamo po zahtevu prirode posle zavretka pravila obine slube. Nemoj biti nemaran. Zar nisi uo kako se prorok Samuilo, koji je vie puta bio pozivan, ni jednom nije olenjio da ustane, premda je jo bio dete? Kada stoji na slubi Boijoj, meu bratijom ili u usamljenosti, radi slavljenja Spasitelja naega Isusa Hrista i uznemiri te prva vrsta dremljivosti potrudi se da joj se usprotivi kako se zbog svoje lenjosti ne bi liio plodova sluenja Bogu. Sa vrstinom potrpi, ma koliko puta dremanje sklapalo tvoje oi. Ne odlazi sa svoga mesta i stei e veliku korist. Pristrae prema nenasitom snu je slino strasti stomakougaanja. I priroda trai mnogo kod onih koji su navikli da mnogo jedu, a kod onih koji su navikli na uzdranje ne zahteva mnogo hrane. Primeni na sebe ono to ine ribari: oni po svu no provode u bdenju, ne naputajui svoj posao. Ako se onaj koga savlada sai, preda neradu i zaspe, kada ustane videe da nita nije uhvatio. Tada e poeti da se ukoreva zbog nerada. Isto e se desiti i sa tobom ako se preda dremanju i snu, kao to i prorok kae: Zaspae snom svojim i nita ne stekoe{Ps.75,6). 112. Ma koliko da je velik, brod na kome se napravi mala rupa biva potopljen valovima ukoliko se ubrzo ne preduzmu mere. Isto se dogaa i sa duom koja je dopustila da joj se priblie neprijateljski prilozi, ukoliko ne pripadne Onome kojiju je sazdao. Stoga je meni i tebi, brate, potrebna bodrost i veliko smirenoumlje. Srdano obraenje Bogu ini nemonim svako lukavstvo [neprijatelja]. 113. Dogaa se da neko uzme sud da bi zahvatio vode, ali ga isputa i razbija pre nego to ga napuni vodom. Njemu je slian i onaj ko stupi u manastir radi postizanja hrianskog savrenstva, pa odbaci blagodat Boiju i ponovo se vrati svetovnom ivotu. 114. Vera je majka svakog dobra. Njome ovek postie obeanja Vladike i Spasitelja naega Isusa Hrista, prema onome to je napisano: Bez vere nije mogue ugoditi Bogu (Jev.11,6). Veoma plodna, pak, tekovina za avola jeste neverje, koje je majka svakog lukavog dela. Od njega se raa dvojedunost koje je nered. Dvojeduan ovek, reeno je, nepostojan je u svim putevima svojim (Jak.1,8). 115. Hoe li da izbegne sablazni i osuivanje? Postavi vrata na usta svoja u Gospodu i odvrati oi svoje da ne vide sujetu (Ps.118,37). Tako e utanjem izbei ogovaranja, a uvanjem oiju - sablazni. Ukoliko to u sebi ne savladamo, ma kuda da poemo u samima sebi emo nositi svoje neprijatelje. Pobedi ih i imae mir, ma gde iveo. 116. Molitva i post su prekrasni. Njih ukrepljuje milostinja, budui da je reeno: Milosti hou, a ne rtve (Os.6,6). I Spasitelj ublaava milostive: Blaeni milostivi, jer e biti
239

pomilovani. I aneo je rekao Korniliju: Molitve tvoje i milostinje tvoje uzioe na spomen pred Bogom (Dap.10,4): ne samo molitve, nego i milostinje. 117. Ne izbegavaj crkvenu slubu pod izgovorom nekog posla. Kao to kia pomae da seme raste, tako i crkvena sluba utvruje duu u vrlini. 118. Nemoj biti [prevrtljiv], tj. nemoj sebi dozvoliti da jednog dana prebiva u bezmolviju i panji prema delu Boijem, a drugog da ide od kelije do kelije, ili, to je jo ravije, iz naselja u naselje. Naprotiv, postojano bezmolstvuj, seajui se da se po meri bezmolstvovanja iste pomisli. Kod onog, pak, ko se udaljava od bezmolvija um postaje sve grublji. 119. Strah Boiji je vrsti stub pred licem neprijatelja. Ne unitavaj taj stub i nee pasti u ropstvo. Priljubi se uz ovekoljupca, vapijui Njegovoj blagosti zajedno sa prorokom: U tebe se, Gospode, uzdam da se ne postidim doveka. Po pravdi svojoj izbavi me i skloni me (Ps.30,1-6). Tada e i Gospod tebi rei: Ja u biti sa tobom i neu te ostaviti, niti prevideti. Krepi se i budi hrabar (Is.Nav. 1,5-6). 120. Budimo velikoduni i ponesimo teret jedni drugih, trudei se da podignemo one koji su pali i upali u ropstvo neprijatelja. Koji vojnik nee stupiti u borbu sa neprijateljima, videvi da su njegovog prijatelja odveli u ropstvo? On e se sukobiti sa njima da bi svoga prijatelja izbavio iz njihovih ruku. Ukoliko, pak, nije u mogunosti da ga izbavi, on plae i alosti se, seajui se prijatelja. Nismo li mi utoliko pre duni da polaemo svoje due jedan za drugog? Jer, Gospod i Spasitelj na Isus Hristos je rekao: Od ove ljubavi niko nema vee, da ko ivot svoj poloi za prijatelje svoje (Jn.15,13). 121. ovek koji provodi svoj ivot u lenjosti samoga sebe obmanjuje. On uopte ne pomilja na blaga koja je Gospod pripremio pravednim, i o kazni koja je pripremljena grenicima, predajui se utehama bez ikakvog straha. U takvom [oveku] lukavi pobuuje telesne pohote svake vrste. On, pak, nije u stanju da to primeti, kao to ni vrata ne primeuju one koji na njih ulaze i izlaze. Jer, pohota je, nastanivi se u njegovom umu, pomraila njegove oi. 122. Bei od preterane slobode u ponaanju i smeha. Stomakougaanje obuzdavaj uzdranjem, srebroljublje - negramljivou, mnogogovorljivost - utanjem, nesposobnost prebivanja na jednom mestu - prebivanjem u keliji, lenjost - seanjem na budua dobra, nepokornost - smirenoumljem. Vie od svega bei od preterane slobode koja je, po mome rasuivanju, poetak svih zala. Ako je ne obuzda, ona e te uiniti bestidnim. A obuzdavi je, pak, bie blaen, budui da je reeno: Blago oveku koji se boji svih radi pobonosti (Pri.28,14). 123. Pazi na sebe kako ne bi izgubio svoje vreme u nemaru i rasejanosti. Ako si posadio vinograd, ogradi ga ogradom. Ako si stekao vrt, uvaj njegove plodove da bi se zaradovao na kraju. Nemoj putati svoje svinje na plodove trudova tvojih da ih ne bi opustoile. Kakva je korist ako jedan dan gradim, a dva dana ruim? Kako e se posao privesti kraju ako se radi na taj nain? 124. Svakovrsni grehovni mamci su rasejani po svom ljudskom rodu kako bi ovek neprestano vodio umnu borbu. Meutim, neko se bori, a neko se preputa izazovu i pada. I jedan pada u jedno, a drugi u drugo, u zavisnosti od predraspoloenja svakoga. To se ne deava bez uea neprijatelja, premda se i on saobraava naim sklonostima. I kada nekoga eli da svee svojim grehovnim eljama, on ga vezuje ba onim kojim se on naslauje stoga da uopte ne bi ni poeleo da se ikada oslobodi. Onaj koji nas vee je lukav i dobro zna koga ime da vee. On zna da [oveka] ne treba da svee nevoljnim
240

okovima, budui da e njegov um odmah raskinuti okove i pobei. Zbog toga on svakoga vee onim ime se naslauje i u emu uiva. Budui svezani, dakle, mi se ne alostimo, ve se radujemo. I budui ulovljeni, mi se nadimamo. Nadimamo se stoga to smo, na primer, vezani zaviu, a ne strau preljube. I samo zbog toga to nismo vezani strau preljube, mi smatramo da smo slobodni od svega. Isto tako onaj ko je svezan sujetom smatra da je slobodan od svih okova samo stoga to nije svezan javnim nepravdama. I niko od onih koji su svezani ne zna za svoje okove i ne prepoznaje mree koje su prostrte oko njega. Svi oni pate od neznanja pijanice. Svezani, slino pijanome, ne zna da je vezan. Od vina oni zaboravljaju na okove, i zbog pijanosti ne vide mree oko sebe. 125. Imaj na umu da se primesom grehovne strasti upropauje i unitava svako dobro: unitava se pravda kada joj se prisajedini lukavost; povreuje se neporonost ako je se kosne pohotljivost; unitava se vera ako bude sluala proricanja [sudbine]; pomrauje se dobroinstvo ukoliko sadri neto gordosti; posramljuje se post ako se da mesta osuivanju. Pazi na sebe i nemoj da dopusti takve tetne primese. 126. Ti si duan da svaki ud na odgovarajui nain sauva od onoga to je tetno. Ako ti je telo isto od bluda, uvaj i svoja usta od osuivanja drugih. Usta ne mogu da ine preljubu, ali mogu da lau i kleveu. Ako jedan tvoj ud nije kriv, a drugi jeste, osuda jednog uda e prei na tebe celog. Nemoj smatrati da je osuivanje neto beznaajno. Iz primera onih koji postaju hrana lovcima naui se da ne zanemaruje ni najmanje sitnice. Deava se da ptica biva zadrana u zamci samo malim noktom: vrh bezvrednog nokta nadmauje i savlauje snagu krila. Ptica je [telom] u potpunosti van zamke, ali je ipak [zbog nokta] itava zarobljena. 127. Beimo od ravih pomisli. Jer, za pomisli e nam se suditi podjednako kao i za dela. Pristupimo dobrim pomislima koje od Onoga koji ispituje srdane namere dobijaju nagradu zajedno sa delima. Namera je ve delo, budui je u njoj, kao u [sreditu] iz koga se sve raa, postavljena osnova nae slobode. 128. Milostivi Gospod nas je snabdeo oruima protiv svih neprijateljskih napada. Samo nemoj biti lenj da se njima slui, i nee pretrpeti tetu. Ako neprijatelj na nas pusti svoje raspaljene strele i mi uz sebe imamo neoborivi tit, tj. molitvu. Ako namerava da nas porobi nepravdom, pribegnimo pravdi i spaemo se. Ako namerava da te rani mrnjom prema ljudima, susretni ga obiljem ovekoljublja. Ako te napada gordou, usprotivi mu se smirenoumljem. Ako u tebi pobuuje telesnu pohotu, brzo se obuci u oklop celomudrenosti. Ako nas napadne nenasitou, nainimo sebi krila od posta. Prema tome, nai neprijatelji imaju strele, ali i naa nemo poseduje strele. Poraz u borbi se, dakle, ne dogaa zbog nedostatka oruja, nego zbog nepanje i odsustva elje da ga upotrebimo. 129. Kakva je korist ako neko ima sve, ali nema ljubavi koja spasava? [Pretpostavimo] da neko naini veliki obed kako bi pozvao cara i kneeve, te sve bogato pripremi kako ni u emu ne bi bilo nedostatka. Meutim, jedino se desi nema soli. Da li e takav obed moi da se jede? Bez sumnje, ne. Isti sluaj je i ovde. Ako onaj ko je stekao devstvenost, ko je postio, ko je vrio bdenja, ko se molio, ko je davao utoite bednima, ko je prinosio dar, ili prvine, ili plodove, ko je izgradio crkvu, nema ljubavi, sav [njegov trud] pred Bogom nema nikakve vrednosti (1.Kor.13,1-4). 130. Pobrinimo se o sticanju venih dobara koja su nam obeana. Postarajmo se o tome dok se nije smrklo i dok se nije zavrila trgovina. Nainimo sebi za tamonji ivot prijatelje od bednih i nemonih. Kupimo sebi ulja od njih i poaljimo ga tamo ispred sebe.
241

Jer, ovde za tamonje svetiljke ulje prodaju udovice, siromasi, nemoni, sakati, hromi, slepi i svi niti koji sede kod crkvenih vrata. 131. Kada stane pred Boga na molitvu, pazi da prekrasne organe pomou kojih peva Boga, tj. pomisli, ne pokradu tvoji neprijatelji. Kako e ili ime e sluiti Bogu ako ti oduzmu organ, tj. zaplene pomisli? Sluenje Bogu zahteva da pomisli, sva krepost i sila due i sav um budu nerasejano usmereni Bogu. Svome zlatu nemoj dodavati bakar ili olovo, tj. svojoj dui - mnoge i neiste pomisli. Devica koju prevare [pokvareni ljudi] postaje mrska u oima obrunika. I dua koju zavedu neiste pomisli i koja se saglaava sa njima postaje mrska svom nebeskom eniku, Hristu. Ona treba da na sve mogue naine izbegava vezu sa tim pomislima i da se ne naslauje saglasnou sa njima kako bi Gospod, uvidevi njenu ljubav prema Njemu, bio blagonaklon prema njoj i unitio neprijatelje koji pokuavaju da odvrate njene misli od Njega. Jer, im uvidi da se dua napregnuto stara da bude sabrana u sebi, neprestano ga itui, oekujui ga nou, i vapijui ka Njemu danju, Gospod e pouriti da je osveti i oisti od poroka koji se jo u njoj nalaze, te da je postavi pred sebe kao istu nevestu. 132. Otvori svoje srce i odlui da eli Boga u sve dane svoga ivota. eleti Boga je svagdanje naslaivanje, prosveivanje i svakodnevna radost. Ako ga uvek bude eleo, On e uvek obitavati u tebi. On prebiva u dui koja ga se boji, i ispunjava volju onih koji ga ljube. 133. Hoe li da bude svet i neporoan hram Boiji? Imaj uvek u srcu svome obraz Boiji. Pod obrazom Boijim ne podrazumevam izobraenje bojama, nego lik koji se u dui ivopie dobrim delima, postovima, bdenjima, napredovanjem u dobru, uzdranjem i molitvama. Boje za ovaj nebeski Vladiin obraz su iste pomisli, odlaganje svega zemaljskog i uvek isti ivot. 134. Ni u svetu ni u podvinikom ivotu niko ne biva uvenan bez borbe. Bez borbe, dakle, niko ne moe da dobije neuvenljivi venac i veni ivot. Jer, sadanji ivot je uvek slian borilitu. Hoe li da se pokae savren u borbi? Uvek budi obuen u vrline kao u orua borbe. I ako si se obukao u vrline neprestano upotrebljavaj napor da ne ostane bez njih. 135. Postaraj se da postane podraavatelj ivota i vrlina prepodobnih otaca. Idi putem njihovog ivota i podvizavaj se kao i oni: podvizavaj se umom, podvizavaj se duhom, podvizavaj se telom. Budi podvinik i u odei, budi podvinik i u hrani, budi podvinik i u rei, budi podvinik i u pogledu, budi podvinik i u pomisli kako bi se u svemu pokazao savren. 136. Pazi na sebe kako ti se ne bi desilo da u vreme molitve bude rasejan. Kada stane na molitvu pred Boga, stoj sa strahom i trepetom. Iz svoga srca izbaci sve pomisli i brige o zemaljskom. U vreme molitve budi potpuno kao nebeski aneo. Postaraj se da tvoja molitva bude sveta, ista i neskverna kako bi se, pri uzdizanju na gore, nebeska vrata odmah otvorila pred njom i kako bi je aneli i arhaneli sa radou susreli i prineli ka svetom i uzvienom prestolu preistog Vladike. U vreme molitve svagda pripadaj Bogu kao heruvim ili serafim. 137. Tvoja borba nije neka obina borba. Naprotiv, svi aneli i Vladika posmatraju borbu koju vodi sa neprijateljem. Prema tome, Bog i aneli e te pohvaliti ukoliko pobedi neprijatelja. Aneli e, radujui se, proslaviti Boga koji ti je dao silu da pobedi lukavoga. I tvoja borba se sve vie i vie pojaava kako bi ti postao iskusniji, kako bi se Bog proslavio i ljudi poeli da se ugledaju na tebe.
242

138. Nemoj da pada u nerad zbog iznemoglosti, ve uvek imaj u vidu nadu. Jer, gde su podvizi, tamo je i nagrada; gde su borbe, tamo su i poasti; gde je bitka, tamo su i venci. Gledajui na to, pomazuj sebe poukama trpljenja. Zajedno sa svetima neprestano uzvikuj: Hrabri se, neka se krepi srce tpvoje i saekaj Gospoda (Ps.26,14). 139. Pripremaj dela svoja za ishod. Dovedi u red sve na polju svome. Polje je, pak, ovaj ivot: uzmi dobar aov - Novi Zavet i ogradi svoj posed trnjem (napravi ogradu od bodljikavog rastinja), tj. posta, molitve i uenja. Ukoliko bude imao takvu ogradu zver, tj. avo nee ui [u tvoje polje]. Obrauj svoju duu kao prelepi vinograd. Vinogradari koji uvaju vinograd udaraju dlanom o dlan i gromko viu da bi zaustavili one koji nameravaju da provale u njega. Tako i ti podigni glas i zapevaj Psalme, pa e proterati lukavu lisicu, tj. avola. Neprekidno pazi na neprijatelja ukoliko tvoje elje bude usmeravao na nepristojna dela. Ako tvoju duu pone da, kao iz prake, gaa neistim pomislima podigni tit vere i stavi na sebe kacigu nade. Izvuci ma duhovni koji je Re Boija (Ef.6,17). I naoruavi se tako protiv neprijatelja trpi, i nemoj biti nemaran u borbi. Naprotiv, budi bodar u svemu, govorei: "Znamo mi njegove zamisli". 140. Kada u tebe ue lukava pomisao izvuci svoj ma, tj. probudi u srcu strah Boiji, pa e posei svu neprijateljsku silu. Umesto bojne trube upotrebljavaj Re Boiju. Kao to truba svojim zvukom sakuplja vojnike, tako i Re Boija, prizivajui nas, sabira blage pomisli i dovodi ih u poredak strahom Boijim, sastavljajui puk koji se suprotstavlja neprijatelju. Jer, nae pomisli se, slino vojnicima, sukobljavaju sa neprijateljima cara. I jo, kao to truba svojim zvukom u vreme borbe i u mladim vojnicima budi gotovost da idu na neprijatelje, tako i Boansko Pismo budi tvoju revnost prema dobru i uvruje te u borbi sa strastima. 141. Po meri svojih sila prinuavaj sebe da to ee ita Pismo kako bi sabrao svoje pomisli koje neprijatelj rasejava svojom prepredenou. On u tebe polae lukave pomisli, nanosei ti ili este alosti, ili mnogo uspeha i ivotnih prijatnosti. On to ini po svojoj pakosti, sa namerom da oveka udalji od Boga. 142. Budi trezven i staraj se da se uvek usrdno zanima itanjem kako bi se nauio da izbegava neprijateljske mree i da dostigne veni ivot. 143. itanje Boanstvenih Pisama sabira rasejani um, i daruje [po]znanje Boga. Jer, napisano je: Poinite i razumite da sam ja Bog (Ps.45,11). Pouj da [po]znanje Boga stie onaj ko se istim srcem upranjava u itanju Boanstvenih Pisama. Stoga nemoj biti nemaran, nego se upranjavaj u itanju i u molitvi, kako bi se prosvetio tvoj um i kako bi postao savren i potpun, bez ikakvog nedostatka (Jak.1,4). 144. Neki se hvale to razgovaraju sa velmoama, knezovima i carevima, a ti se hvali to, prilikom itanja Svetog Pisma, besedi sa Svetim Duhom. Jer, kroz Pismo govori Duh Sveti. 145. Staraj se da ita Boanstvena Pisma i da postojano prebiva u molitvama. Jer, svaki put kada razgovara sa Bogom njihovim posredstvom, osveuje se tvoje telo i dua. Znajui to, staraj se da se ee upranjava u njima. 146. Ako ne ume da ita nemoj odlaziti odande gde moe da slua i da dobije korist. Jer, napisano je: Ukoliko vidi razumnog oveka, porani da ga obie i neka tvoja noga pohaba pragove njegovih vrata (Sir.6,36). To je korisno ne samo za one koji ne umeju da itaju, nego i za one koji umeju, budui da mnogi itaju premda ne znaju ta itaju.
243

147. Kada rei da ita budi oprezan da te neprijatelj ne bi prekinuo, navodei uninije ili rasejanost, ili govorei: "Najpre uini to i to delo, budui da je neznatno, a zatim e sa spokojnim duhom da ita". Naaptavajui ti to, on u tebi budi osobito usre prema rukodelju kako bi te to pre odvukao od itanja. On to ini kada vidi da se brat usrdno bavi itanjem i stie korist od njega. Tada se on stara da ga odvue od tog bavljenja i da mu se suprotstavi pomou tih i drugih predloga. Nemoj mu verovati, ve budi kao edni jelen koji eli da doe do izvora vode, tj, Boanstvenih Pisama, kako bi iz njih pio i ugasio e koju pale strasti. 148. Pobrini se da re iz Pisma koju ti Gospod da da proita i sazna ne ostane prazna. U njoj se pouavaj umom svojim, napii je u srcu svome, i neizbrisivo je uvaj u seanju svome. Jer, napisano je: Pouavam se u zakonu tvome (Ps.118,16), i jo: U srcu svome zatvorih rei tvoje (Ps.118,11). 149. Kada ita, itaj marljivo i sa usrem. Sa velikom panjom zaustavljaj se na svakoj rei. Nemoj se starati da samo iitava strane, ve, ako je potrebno, nemoj biti lenj da i dva, i tri i vie puta proita stih kako bi razumeo njegovo znaenje. 150. Sedajui da ita ili slua onoga ko ita najpre se pomoli Bogu, govorei: "Gospode Isuse Hriste! Otvori ui i oi srca moga da ujem rei tvoje i ispunim volju tvoju. Otvori oi moje da bih razumeo udesa zakona tvoga (Ps.118,18). U tebe se uzdam, Boe moj. Ti prosveti srce moje". Uvek se moli Bogu da prosveti tvoj um i da ti otkrije znaenje svojih rei. Mnogi su, pouzdavi se u svoj razum, pali u zabludu. Govorei da su mudri, oni poludee (Rim.1,22). 151. Stekni bezmolvije kao vrstu stenu i ono e te izdignuti iznad strasti. Ti e voditi borbu odozgo, a one odozdo. Stekni, pak, bezmolvije u strahu Boijem, i nijedna neprijateljska strela te nee povrediti. Spojeno sa strahom Boijim, bezmolvije je ognjena kolesnica koja one koji su je stekli uznosi na nebo. 152. Bezmolvije je majka skruenosti, ogledalo grehova, izvor nezadrivih suza, uilite straenja nad pomislima i rasuivanja, utvrenje posta, pregrada stomakougaanju, poprite upranjavanja u molitvi i itanju, umirenje pomisli, neoborivo utoite od briga, blagi i laki jaram koji uspokojava i nosi one koji ga nose, roditeljka pobonosti, tamnica za strasti, uzda za oi, jezik i sluh, uzrok negramljivosti, plodonosna Hristova njiva koja daje dobre plodove. 153. Stekni dobri deo, koji je izabrala Marija. Ona je, naime, sevi kraj nogu Gospoda i prilepivi se jedino uz Njega, postala obrazac bezmolvija. Stoga ju je Gospod i pohvalio, rekavi: Ali je Marija dobri deo izabrala koji joj se nee oduzeti (Lk.10,42). Vidi li kakvo je bezmolvije! Sam Gospod pohvaljuje one to su ga stekli. Stekni bezmolvije i nasladie se Gospodom (Ps.36,4). Sedni kraj nogu Njegovih i priljubi se jedino uz Njega tako da sa smelou moe rei: Dua se moja prilepila za tebe i desnica tvoja me prihvati (Ps.62,9). 154. Bolesti ne postaju odjednom neizleive: dobivi rav poetak od nerada, one prelaze u veliku povredu. I strasti u dui niu iz malih uzroka. Ukoliko se, pak, ne istrebljuju, proizvode veliko rastrojstvo u dui. Vidi li kako zelena ivica na bakru postaje sve dublja i dublja? Iz toga razumi ta strasti proizvode u dui usled nerada. Ako ne oisti ru, nee ukloniti mrlju; ako ne iznuri prirodu tela, nee uspeti da od sebe otera strast. Ra se tesno sjedinjuje sa bakrom: i strast se ukorenjuje u prirodi. Ko oisti bakar pre nego to zara, bie bezbrian: ko obue duu u vrline, nee biti u opasnosti, niti e pretrpeti potajni udar zla. Oieni bakar prima svetlost kao odeu. Ako je oieni bakar
244

nedirnut rom, bie upotrebljiv na dugo vreme. U suprotnom je svetlost varljiva. Taj sasud je slab i ubrzo propada, budui da je izraen od oteenog bakra. Ako oteena pristupa vrlini, dua pada u kolebanje, a od kolebivosti dolazi rasputenost. 155. Kao to dua, usled sjedinjenja sa vlanim telom, postaje telesna, tako i telo, uz netrulenost due i jedinstvo sa semenom Boijim, postaje duhovno. I sveti Pavle razlikuje telesne od duhovnih ljudi. On je znao da i telesni ljudi imaju duu, i duhovni telo. Meutim, on celom oveku daje ime po onome to preovladava u njemu. Ako telo preovladava nad duom ovek je telesan, a ako prevladava dua, ovek duhovan. I na drugom mestu on govori: Jer telo eli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome, da inite ono to ne biste hteli (Gal.5,17). U Jevanelju se kae da Carstvo nebesko pripada podvinicima (Mt.11,12). Duh se trudi da uzdigne prirodu k Boanstvenom stoga to se priroda telom preleuje zemnim. Taj napor duha nad prirodom jeste borba koja se projavljuje na dva naina: kod poetnika sa ciljem da se ne potine telu, a kod savrenih - da i samo telo uine duhovnim. 156. Ako je besmrtna dua ono glavno u oveku, onda nije nepravedno to je Bog oveka usmerio ka netrulenosti. On ne ini nasilje nad sloenom ovekovom prirodom, nego samo podstie silu duha da samovoljno privlai telo ka netrulenosti, kao slukinju upropaenu grehom. Kao to u uarenoj pei i bakar prima izgled ognja, tako i telo postaje duhovno ukoliko srasta sa netrulenou. Bakar koji je zakopan u zemlju izjeda ra i pretvara u prah. Isto se deava i telu koje je pogrueno u strasti. 157. Kako se sveti odnose prema telu? Priroda tela zahteva odmor, a oni se vie staraju da je skrue i pritesne. Naa (povreena telesna) priroda se naslauje slavom, a oni se raduju ruenjima, i sakrivaju svoja dela. Priroda tela zahteva hranu, a oni je iznuravaju postovima i iscrpljuju podvizima. Priroda ima sklonost prema branom ivotu, a oni je obuzdavaju uzdranjem i odsecaju sve uzroke koji pobuuju pohotu. Priroda tei za prijatnostima ivota, a oni trpe kada im ine nepravdu i velikoduno podnose kada ih potkradaju. Uopte, oni se u potpunosti odriu telesnog ivota, po rei Gospoda: Uzmite krst svoj i za mnom idite (Mt.16,24). Isto to ui i apostol, govorei: Umrtvite udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5). Apostol ne osuuje Boija stvorenje na zaklanje, nego eli da oivi telo, umrtvivi naporom duha ono to je u njemu neprirodno. On nije rekao: "Umrtvite vae telesne udove", nego: Udove koji su na zemlji. Koji su to [udovi]? Blud, neistota, zla pohota, lakomstvo, i sve tome slino. Svim slinim naslauje se telesni ovek, koji je ponien i upropaen grehom. Greh ini nasilje nad prirodom. Tada se priroda umesto umerenosti predaje nenasitosti, umesto utoljavanju ei - pijanstvu, umesto braku - bludu, umesto pravdi - nepravdi, umesto ljubavi - zlobi. Apostol [nas] ui da prinuujemo povreenu prirodu i da umrtvljujemo sve ono to se spolja uvuklo u nju. Na taj nain ona ne bi izlazila iz svojih granica, nalazei se pod rukovodstvom duha. Govorei da je podviniku bolje da hrom ili kljast ue Carstvo (Mt.18,8), Spasitelj nije zapovedio da odsecamo udove, koje je stvorio, nego da ih ne inimo oruima greha. 158. Onaj ko eli da se podvizava Hrista radi treba da stekne oruje kojim e biti u stanju da se suprotstavi avolu i da ugodi Spasitelju naem. 159. Umesto borbe prihvati veru u jednosunu i nerazdeljivu Trojicu, slinu goruinom zrnu. Goruino zrno je savreno okruglo i kao - samopokretno. Tako samopokretna treba da je i tvoja vera. Pokreti vere su vrline. Neki imaju veru, ali nemaju dela. To nije vera, budui da je mrtva, kao to je reeno: Jer, vera bez dela je mrtva (Jak.2,20). Veru ima onaj ko tvori dela vere. I ona lii na samopokretno goruino zrno.
245

Stekni je i budi zdrav i nepovrediv u njoj, gorei raspoloenjem za zapovesti naega Spasitelja kako bi i ti uo od Njega: Dobro, slugo dobri i verni... ui u radost gospodara svoga (Mt.25,23). Dobrim ga je Gospod nazvao zbog dela, a vernim zbog vere. 160. Umesto kacige prihvati nadu na budua dobra koja oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne dooe, i u koja aneli ele zaviriti (1.Kor.2,9; 1.Pt.1,12). Ova nada ti daje jaku utehu u zlopaenjima i alostima, i seanje na nju te raduje. Nju su imali u vidu blaeni Hristovi muenici. Posred otrica, posred stranih i raznovrsnih muenja, posred vrelog ognja oni su ovu eljenu nadu imali pred svojim oima. Oni su radosno i sa blagodarnou sve trpeli samo da dobiju ono emu su se nadali. Tu nadu uvek i neprestano imaj pred svojim oima kako ti elja za onim emu se nada ne bi dozvolila da pomilja o neemu prolaznom, i kako bi u tebi budila spremnost za svako dobro delo. 161. Umesto pojasom, opai se savrenom ljubavlju prema Bogu i blinjemu. Ona e uiniti da potri bez prepreka. Onaj ko je opasan sve prolazi lako i bez prepreka. Utoliko pre onaj ko je opasan ljubavlju lako prelazi svuda. Jer, ljubav, kao to je reeno, sve snosi... sve trpi (1.Kor.13,7). Njome ispunjen, sveti Pavle je govorio: Ko oslabi a da i ja ne oslabim? Ko se sablanjava, a ja da ne gorim (2.Kor.11,29). Eto sastradalnosti i sile ljubavi! 162. Umesto obue primi smirenoumlje. Kao to noge gaze obuu tako i onaj ko je stekao smirenje prima kao neto normalno kada ga svi gaze. I ti, brate, stekni smirenje. To nije telesna, nego duhovna obua: ona e te zatititi da ne spotakne o kamen nogu svoju (Ps.90,12). Stekavi smirenje, blaeni David je rekao: Ja sam crv, a ne ovek (Ps.21,7). Shvati koliko Bog voli smirenje, koliko se pribliava onome koji ga je stekao i kako uvek gleda na njega. Jer, napisano je: Koji na visinama ivi i na smirene gleda (Ps.112,5.6), i jo: Oi Njegove gledaju na ubogoga (Ps.9,29). Sluajui o ubogom, shvati da se ne govori o onome koji nema imanje (jer su i mnogi carevi ugodili Bogu, kao to su i mnogi siromani propali), ve o siromanima duhom, kao to je reeno: Blaeni siromani duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3). 163. Umesto tita ogradi sebe asnim krstom i zapeati njime svoje udove i srce. I nemoj samo rukom stavljati na sebe krsno znamenje, ve i misleno zapeauj njime svaki svoj posao, svoj ulazak i izlazak, sedanje i ustajanje, i odar svoj. Ma koji posao da radi, pre svega, radi blagoslova, oseni sebe znamenjem krsta u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. To je veoma mono oruje. Niko ti nikada nee moi naneti tetu ukoliko si ograen tim orujem. Onome ko nosi peat zemaljskoga cara niko ne sme da uini zlo. Utoliko pre niko nee biti u stanju da se nadmee sa nama koji na sebi nosimo peat velikog nebeskog Cara. Brate, ee od svega deluj ovim oruem koje se silno suprotstavlja strelama neprijatelja. Nikada ne zaboravljaj da se oseni krsnim znakom. Njime e raskinuti mree koje ti postavlja avo, budui da je napisano: Na putu kojim hodim sakrie mi zamku (Ps.141,4). Uvek zapeauj sebe krstom i zlo se nee dotai tvoga duha. 164. Umesto luka rairi svoje ruke na molitvu, kao to je napisano: Miice moje ini da su luk od bakra (Ps.17,35). Jer, zaista su za neprijatelja ruke koje su ispruene na molitvu (koja se prinosi za znanjem) bakarni luk. Ona je strela koja je tano putena iz nategnutog luka. Ako dozvoli pomisli da luta bie slian oveku koji u rukama dri luk, ali ne ume da uputi strelu ka neprijatelju, ve je puta nasumice. Da li e tvog neprijatelja uplaiti napad ako primeti da dri u rukama luk i strelu puta nasumice? Nimalo. Tek kad se ovek moli sa znanjem, ne dozvoljavajui pomislima da lutaju, i kad razume ko je on, pred kim stoji i sa kim razgovara, [njegova] molitva se pribliava k Bogu, i neprijatelj silno
246

strada kao da je pogoen strelom u srce. Tada dua, po blagodati Boijoj, sve vie i vie napreduje, a neprijatelj bei, kao prah pred vetrom, gonjen anelom Boijim. Eto zbog ega mui neprijatelja onaj ko se moli sa znanjem, i ko se hrabro podvizava, drei svoju misao na uzdi. 165. Moli se sa znanjem (sa sveu kome i zbog ega se moli). I ako neto u vreme molitve ili posredstvom oiju, ili zbog nekog drugog razloga, raseje tvoj um, znaj da se radi o dejstvu neprijatelja. Stoga ne uri da zavri molitvu, ve, osudivi samoga sebe, ponovo saberi svoj um i moli sa znanjem, budui svestan onoga to ite od Boga, i zbog ega ga moli Bogu kako ne bi govorio nepotrebno i kako ne bi praznoslovio. Delo satane je i da ustremljuje pomisao kao strelu putenu nasumice, i da ne da oveku da se zadri na onom ime se zanima. Jer, on zna, da e oveka, ukoliko odui svoju molitvu, usliiti Tvorac, ak i ako je veoma grean. Neprijatelj ga stoga odvodi ka mnogim mislima kako bi mu pomisao letela kao strela koja je nasumice putena. I dogaa se da su njegove ruke ispruene na molitvu, pri emu jezik govori jedno, a um misli i zamilja drugo - na smeh neprijatelju. Zbog toga, brate moj, uvek moli Boga za ono to ti je naroito potrebno i u emu postoji naroita nuda, te po oseanju te potrebe. Pogledaj na dva jerihonska slepca. Oni su vikali ka Gospodu: Pomiluj nas, Gospode, sine Davidov. I kada ih je Gospod pitao: ta hoete da vam uinim, oni su sa skruenou i uzdisanjem svoga srca molili: Da se otvore oi nae (Mt.20,30). Oni nisu rekli: "Daj nam to i to". I zar je kod njih bilo malo potreba? Ne, oni su molili samo za ono u emu su imali krajnju nudu. Pogledaj na Hananejku. Zbog ega ona vie idui za Gospodom? Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, ker moju mnogo mui avo (Mt.15,22). Ona nije navela nita drugo osim bola svoga srca. Zar nisu, slino tome, i svi drugi, koji su dolazili i prilazili Gospodu, iznosili patnje svoga srca? Bolesnik koji dolazi lekaru pokazuje ono to ga boli. I ti, brate moj, iznesi pred Gospoda patnje svoje due. Gledaj na Njega mislenim oima, uz pomo vere, kako bi, po napisanom, video Onoga koji sedi na visokom i uzdignutom prestolu (Is.6,1) i vojske anela i arhanela koje stoje pred Njim. I baci se pred blagost Njegovu i izli pred Njim molbu svoju. Najpre ispovedi svoje grehe, a zatim pred Njega iznesi svoje rei, ili alost kako bi se umilostivio po blagosti svojoj i izlio na tebe milost svoju. O duo! Velika je vera tvoja. Neka ti bude kako hoe (Mt.15,28). 166. Oni kod kojih su prosveene i uvek otvorene umne oi tano znaju da se od sablazni lukavoga ne izbavljaju svojom sopstvenom silom, nego nepobedivom silom Boijom. Sloboda, koja je oveku dostupna sastoji se jedino u odlunosti ili neodlunosti da se suprotstavi avolu. Meutim, i pored mogunosti da se usprotivi [avolu], on nema potpunu vlast nad strastima. Kada bi ljudska priroda mogla da se suprotstavi spletkama avola i bez sveoruja Svetoga Duha, Gospod ne bi zapovedio da u molitvi govorimo: I ne uvedi nasu iskuenje, no izbavi nas od zloga. Prema tome, ko hoe da se izbavi od raspaljenih strela lukavoga, da se udostoji bestraa i da postane priesnik Boanstvene slave neka uvek sa nenasitim raspoloenjem i svim srcem i svom silom ite pomo odozgo kako bi pobeivao strasti i kroz neoslabnu pobedu stigao u oblast istote, bez koje niko nee videti Gospoda. 167. Postaraj se da bude besprekorno edo Boije i da ue u pokoj gde kao pretea za nas ue Isus (Jev.6,20). Pobrini se da bude zapisan u nebeskoj Crkvi zajedno sa prvoroenima. Postaraj se da ue u gornji Jerusalim, gde je i raj sladosti. Meutim, znaj da se nee udostojiti ovih divnih dostojanstava ukoliko dan i no ne bude prolivao suze kao potoke, slino svetome koji kae: Svaku no kvasim odar svoj, suzama svojim natapam postelju svoju (Ps.6,7). Zar ne zna da e oni koji su sejali sa suzama, ponjeti sa
247

radou (Ps.125,5)? Stoga i prorok kae: Nemoj prevideti moje suze (Ps.38,13), i: Postavio si suze moje pred sobom, kao i u obeanju tvom (Pe.55,9); i: Suze su mi hleb dan i no (Ps.41,4), i; Pie moje rastvaram suzama (Ps.101,10). Suze koje se prolivaju sa znanjem, sa velikom tugom, pri istoj toploti u unutranjosti srca predstavljaju duevnu hranu, nebeski hleb koji hrani duu za ivot veni. 168. Kao to postoji ovo vidljivo nebo, koje se naziva svodom, tako iznad njega postoji drugo, telesnim oima nevidljivo, blistavo nebo gde su vojske anela. Tamo je nerukotvorena skinija u kojoj sveti aneli vre svoju slubu. Sve to je Boanstveno, neizrecivo, svetlonosno, i pripada drugome svetu, a ne ovome veku. Tamo nema ni noi, ni lukavih duhova, ni borbe. Meutim, ne dozvoljava se svakome da unutranjim okom vidi nebesko. Zbog toga je postavljen nebeski svod, slino nekoj zavesi. Tako ni oni koji su tamo ne mogu da sagledavaju sve, nego samo one koji su isti srcem i osveeni umom, tj. svoje sugraane i satajnike. A kada zavesa bude uklonjena, pravednicima e biti otkriveno ono to oekuje pravednike. 169. Molitva koja se vri polako, sa duom skruenom i sa napregnutim umom uzlazi na nebo. Dok tee ravnicom i dok se koristi velikim prostorom, voda se ne propinje u visinu. Kada joj, pak, ruke vodovodija pregrade tok odozdo i stesne je, ona se, bre od svake strele, ustremljuje navie. Tako se i ljudski um razliva i rasejava dok se koristi velikom slobodom. Kada ga, pak, skruenost i tuga u srcu pritisnu, on uzlee navie i uznosi Bogu iste i napregnute molitve. Molitve koje se uznose sa tugom bivaju naroito usliene. O tome svedoi prorok, govorei: Gospodu zavikah u nevolji svojoj i uslii me (Ps.119,1). Prema tome, uzburkajmo savest i pobudimo u dui tugu seanjem na grehove kako bismo je uinili dostojnom da bude usliena. Uinimo je trezvoumnom, budnom, sposobnom da svojim vapajima dosegne nebesa. Nita tako od nas ne odgoni lenjost i nemar kao skruenost i tuga. Oni sabiraju um i vraaju ga samome sebi. Onaj ko se tako alosti i moli, bie u stanju da, posle molitve, u svoju duu useli veliku utehu. Nagomilavanje oblaka ini da vazduh postane mraan. Kada se, pak, iz njih izlije kia, i kada jedan za drugim izgube paru koja se skupila u njima, vazduh ponovo postaje ist i jasan. Tako i duevna alost pomraava nae pomisli sve dok je zakljuana unutra. Kad se, pak, iscrpi u suznim reima molitve i izae napolje, u dui nastaje velika jasnoa, nizvodei u um onoga ko se moli, slino nekom zraku, misao o Boijoj pomoi. 170. Hoe li da se nerasejano moli? Uini da tvoja molitva izlazi iz dubine due. Drva koja su pustila koren u dubinu ne lome i ne mogu biti iupana ak i ako podnesu i hiljade naleta vetrova. Jer, njihov koren je duboko uvren u dubini zemlje. I molitve koje se uznose iz same dubine due, kao pravilno ukorenjene, idu u visinu i nikakav nalet pomisli ne moe da ih raseje. Primer nam daje prorok koji o sebi kae: Iz dubine viem k tebi, Gospode (Ps.129,1). 171. Posmatrao sam naoruanje pobednika i nastojao da shvatim koje oruje donosi odlunu pobedu. Mnoga oruja su se ukazala mome pogledu. Svakim od njih mogue je odrati blistavu pobedu. Najpre sam video isti post, tj. ma koji nikada ne otupljuje. Zatim sam video devstvenost, istotu i svetost, tj. luk ije otre strele prodiru u srce lukavoga. Video sam i siromatvo koje sa prezirom odbacuje srebro i svako imanje, tj. oklop koji ne doputa da do srca dou izotrene strele avola. Primetio sam tamo i ljubav, tj. tit, i mir, tj. tvrdo koplje od koga satana drhti i bei. Video sam bdenje, tj. pancir, molitvu, tj. grudnjak, i pravednost, tj. laku vojniku koiju. Meutim, razmatrajui sva ta oruja i razmiljajui o tome koje je od svih njih najpouzdanije, ugledao sam bedem
248

smirenja. Tada sam shvatio da nita nije pouzdanije od njega. Njega nikakvo neprijateljsko oruje ne moe da probije i lukavi nema moi da ga zauzme na juri. Stoga, ako eli da odri pobedu u borbi koju vodi, trai sebi pribeite iza bedema smirenja. Tamo se sakri i ne naputaj tu zatitu, te grabljivac nee uspeti da te zarobi. Na druga svoja oruja nemoj u potpunosti da se oslanja kako te lukavi ne bi porazio.

PREPODOBNI JEFREM SIRIN PODVINIKE POUKE VII SAVETI PODVINICIMA 1. Poetak monakog odricanja jeste - bojati se Boga. Monah koji se ne boji Boga bie izvan vrata Carstva Boijeg. Poetak dobrog ivota monaha jeste poznanje Boga, a neznanje Boga pomraava monahovu duu. 2. Dobra batina monaha je celomudrenost i svetost. Onaj monah koji ih nema liava se nasledstva otaca. 3. Monaki podvig predstavlja - izuavanje Pisma i ispunjavanje zapovesti Boijih. Monah koji se time ne zanima, nije podvinik. 4. Monahova hrana je da tvori volju Boiju, a ulna hrana ga nee postaviti pred Hrista. Jer, to ulazi na usta ide u trbuh, i izbacuje se napolje (Mt.15,17). 5. Stopalo monaha, kreui se pristojno, neka haba Crkvene stepenice, i neka ne prelazi iz kue u kuu, vladajui se nepristojno. 6. Neka monah prima savet od razumnih, a savet nerazumnoga neka se ne useli u srce njegovo. 7. Monah koji bdije u Psalmima i slavoslovljima i duhovnim pesmama od sebe tera nona matanja, a monah koji spava, nadimajui se svojim dobrim delima, plete paukovu mreu. 8. Hrabri monah krstom Hristovim izbegava avolske mree. 9. Monah koji se vezao za zemaljsko i k zemaljskom priklonio u svemu postupa po satanski (protivljenjem zapovestima, lukavstvom i samougaanjem). 10. Neka monahova misao uvek bude zauzeta dobrim delima. Delanje monaha su pristojne pomisli. Bdenje monaha ukrouje neiste pomisli. 11. Polje koje monah treba da obrauje jeste dobra dua koja donosi jevanelski plod. Monah koji je obrauje prvi jede od njenih plodova. 12. Besmrtna sila za monaha jeste negramljivost koja nosi krst. Srebroljublje je, pak, tetno za njega, jer zagrauje [ulaz] u Carstvo nebesko. 13. Dobar dar za monaha jeste devstvenost koje ga, zajedno sa Ilijom na kolesnici, uznosi na nebo. Sila devstva je uzdranje u hrani, a monah koji se opija oskrnavljuje svoje telo. 14. Suze koje se liju iz oiju jesu drvo ivota koje izrasta u visinu smirenoumlja. Monah koji ga je stekao sabira dobre plodove.

249

15. Monah koji svima razglauje o svome daru izaziva omrazu i ue od Gospoda: Ti si ve primio platu svoju (Mt.6,2). Ko se, pak, stidi da pria dobija nagradu od Gospoda koji zna [ono to je uinjeno] u tajnosti. 16. Monae, ne uznosi se dajui Bogu Boije. Naprotiv, molei se Gospodu, govori: Tvoje od tvojih prinosim ti, Vladiko i samo od tebe item izbavljenje due. 17. Monaha koji sa istim srcem vri none molitve uje Gospod. Danju ga On ini svetlim kao dan i svakodnevno ga sve vie i vie pokazuje svetlim. 18. U gordosti monaha ne poiva Gospod, a u smirenoumlju njegovom poiva Duh Sveti. 19. Neka hiton monaha (ne tkani, nego duhovni) u svako vreme bude ist. Takav monah e u pono sa enikom ui u dvorac. 20. Monae, pripremi ulje radi izlaska u sretanje eniku. Jer, ako tada nita ne bude imao da nalije u svetiljku, da bi jasno gorela, ostae van dvorca zajedno sa ludim devojkama. 21. Neka monaki ivot, koji je podraavanje aneoskog ivota, bude unititelj greha. On treba da bude neprestano donoenje plodova pokajnika. 22. Neka monaki ivot stavlja peat umrtvljavanja pohote na sve udove: obrazac za to jeste ivot svetog Jovana Pretee. 23 Neka besovska bura bei od monaha i neka u njima likuje aneoska tiina. Kada nailazi besovska bura uvaj se, monae, svoje razdraljivosti. Jer, ivot monaha treba da uvek nosi odeu krotosti i trpljenja. 24. Monah koji gori duhom (revnosti po Bogu) progoni besove, a monah koji se radi (gordog) suparnitva nadmee sa svojim bratom - privlai demone. 25. Neka sunce ne zae u gnevu tvome, i runa re, koja izlazi iz razdraenog grla, neka ne smuuje bratiju. 26. Nemoj izbegavati da slua pevanje, koje zapravo predstavlja aneosko slavoslovlje. Od uma, pak, satanskih prizora bei, zato to se radi o avolskoj prelesti. 27. Neka na tvom elu uvek bude krst Hristov, a u srcu strah Boiji. 28. Bezmolvije sa istim srcem pomazuje monaha uljem Duha Svetoga. 29. Dobra narav raa bratoljublje i daleko progoni svau. 30. Ko se sjedinio sa Gospodom ne predaje se avolu da ne bi bio postien u branom dvorcu. 31. Neoborivi tit za monaha jeste aneosko pevanje u njegovim ustima. San, pak, koji mu je prijatniji od pevanja, za njega predstavlja smrt. 32. Dobrovoljno siromatvo je riznica monaha i boanstven je monah koji je obuen u njega. Na nebu sabiraj svoju riznicu, budui da su vekovi sladosti beskonani. 33. Neka tvoj um uvek bude zauzet Boanstvenim Pismima. Neka tvoja vrata ne budu zakljuana metalnim bravama, nego neka budu pregraena krajeugaonim kamenom (trezvoumnim prizivanjem imena Gospoda Isusa). 34. Lice monaha u molitvi postaje udesno, i tragovi njegovog duhovnog veselja prenose radost na sve mnotvo monaha. 35. Monah koji se ne brine o stomaku i koji ne voli da pije vino postaje slian anelima.
250

36. Neopisiva lepota monaha jeste devstvenost koja blista u dui. Najodvratniji, pak, izgled monaha predstavlja - oskrnavljena devstvenost. 37. Za monaha je najgore od svega - pasti u greh. On u njemu unitava sve dobro, kao oganj slamu. 38. Monah, koji je zgazio svet postaje sabesednik Hristov, a onaj ko je sputan delima ovoga sveta nije ugodan Vojvodi Hristu. 39. Nesrebroljubiv monah je najverniji propovednik Carstva nebeskog. Ko, pak, boluje od srebroljublja jeste ovek koji nesreno gine. 40. Mladom monahu je ukras celomudrenost koja vlada nepomraenom devstvenou. 41. Za monaha je poslunost [velika] dragocenost: ko je stekne bie uslien od Gospoda. 42. Neka monah izgovara dobru re i neka svojim ustima izgovara rei Vinjega. 43. Neka monah primi na sebe dobrovoljno gladovanje da bi smirio svoje telo, i uzvisio stanovnicu neba - duu. 44. Monah neka blagovesti rei istine i la neka bude izgnana iz njegovih usta. 45. uvi grubu re nemoj upasti u srdbu, nego se smiri. Postavi posrednik mira, naime, primie vernu nagradu za mir i nazvae se sinom Vinjega. 46. Lav je straan divljim magarcima. Neka takav bude i monah za pohotne pomisli. 47. Monah koji pre vremena razreava post lii na onoga koji potkopava temelj stuba (na kome ivi). 48. Gordeljivi monah koji pobuuje strasne pokrete u manastiru isto je to i vetar koji podie prainu u ravnici. 49. Dobri monah je aneo na zemlji koji nije ranjen strelama slastoljublja. 50. Ne preputaj se gordosti da ne bi pao stranim padom. Ugledaj se na smirenoumlje Pavla da bi postao njegov sanaslednik. 51. Kao uzor sebi izaberi Mojsijevu krotost da bi Bog tvoje kameno srce pretvorio u vodeno jezero i da bi ti, osetivi blagotvornost, mogao zahvalno da klie: Na tihoj vodi vaspita me Gospod (Ps.22,2). 52. Spoznaj kako je prekrasno smirenoumlje i izaberi ga za sebe, budui da uznosi na nebo. Predstavljena ti je dobra nagrada za smirenoumlje - Carstvo nebesko. Nemoj biti nemaran za njega. 53. Neka se mladi monah, prezirui sujetu, utvruje u celomudrenosti. Monah koji je ispunjen celomudrenou predstavlja mladicu osveenu Bogom. 54. Post je uzda za monaha. Ko sa sebe zbaci ovu uzdu postaje slian raspaljenom konju (Jer.5,8). Mladi monah koji ne obuzdava stomak nee moi da se uzdri od telesnog greha. 55. Bodri monah danonono marljivo prebiva u molitvama. Udarajui se u srce, on prolivasuze i na sebe sa neba nizvodi ulje. 56. Monah koji nije predan strastima jeste drvo ivota na zemlji. On je primio aneoski ivot. 57. Psalam u ustima monaha jeste najotriji ma protiv avola.
251

58. Suvo drvo Jelisejevo je iz dubine izvuklo eljezo, a telo, koje je monah uinio suvim, izvlai duu iz dubine (strasti). Post monaha isuuje tokove strasti. Monahu je granica posta - smrt i pre konine neka ga ne naputa. 59. Bodrost monaha u molitvi jeste ma protiv strasti. Monahu nije naznaena granica molitve. Stoga neka on u svako vreme blagosilja Gospoda. 60. Monahu koji ne zadrava svoj jezik u dan gneva nije lako da savlada ni strasti. Monah koji se gnevi ubija svoju duu i otrim strelama ranjava svoga bliega. 61. Naoruaj se pre iskuenja. To e ti pomoi da se u vreme iskuenja pokae iskusan. 62. Ne stii bogatstvo i ne goji telo: tesan i uzak put zahteva da se odloi na stranu sve to nije korisno. Podraavaj Pavla i smatraj sve za trice, da bi Hrista dobio (Fil.3,8). Bogatstvo i gojenje tela nee proi kroz nebeska vrata. Zavoli negramljivost i uzdranje i nee ostati izvan tih vrata. 63. Oganj koji pali monaha jeste slastoljublje koje se zapaljuje pijenjem vina. Hristos je izvor koji uvek tee. Zahvatajui iz njega ugasi smradni oganj. 64. Nemoj da izgovara ravu re inae e postati vinograd u kome raste trnje. U razgovoru sa blinjim upotrebljavaj najprijatnije rei, ugledajui se na pelu koja uvek donosi med koji nema gorine. 65. Lakomislenog monaha uznemirava bura pomisli, a ko vlada sobom uvruje se reima Jevanelja. Nemarnog, pak, monaha dave pomisli kao trnje penicu. 66. Nemoj u svome srcu uvati zlu re na brata svoga da bi u molitvi mogao da govori: I ostavi nam... kao to i mi ostavljamo (Mt.6,12). 67. Venac pohvale za monaha jeste mir i svetinja. Ko ih je stekao videe Gospoda (Jev.12D4). 68. Mudrost monaha nije u znanju trudova koje treba poneti, nego u njihovom razumnom noenju. Ko je takav - ne ui reju, nego urazumljuje delom. 69. Ratujui sa pukovima besova, mudri monah ne biva ranjen njihovim strelama. Krepei se krstom Hristovim, on unitava glavu zmije. 70. Dragoceno naslee monaha je devstvenost koju ozaruje svetlost milostinje. Onaj koji ga je stekao i sauvao nesumnjivo e ui u brani dvorac. 71. Sauvaj zapovesti Vinjega i uvaj pravila otaca, te e postati naslednik Carstva nebeskog. 72. Samovoljan i drzak monah pada u iskuenje i u mreu avolsku, a krotkog e susresti mir i venac svetinje. 73. Monah koji se obilno hrani pada u iskuenje i nona matanja, a isposnikova postelja je ista i san bezmetean. 74. Monah koji se boji Boga nee pretrpeti nikakvu tetu. Njega uva Gospod i u dan smrti on e imati rtvu izmirenja. 75. Poslunost monaha se ne poznaje u velikim podvizima, nego - u iskuenjima. Monahu trpljenje u alostima, koje se verno uva, donosi nepostidnu nadu. Neka ga on uva do poslednjeg daha, jer - ko pretrpi do kraja taj e se spasti (Mt.10,22). Trpi, monae, jer je vreme trpljenja kratko, a vekovi sladosti - beskonani,

252

76. Neka pesmopoj monaha bude neprekidan, budui da se i slavoslovlje serafima nikada ne prekida. Monae, neka u tvojim ustima bude duhovna pesma, koja e olakavati teinu iskuenja koja te susreu, 77. Posluni monah e sa dobrom smelou stajati pored krsta. Jer, na krstu je Gospod koji je bio posluan do smrti, i to do krsne smrti. 78. Neka se glas monaha u molitvenoj krotosti iskreno uznosi Bogu iz nepokretnih usta. 79. Istinska svetlost na zemlji jeste monah koji se ne spotie svojim jezikom. Ko je takav i ko svoje telo ne oskrnavljuje gresima - prijatelj je Hristov. 80. Monah koga okrui strah Boiji jeste kao stub koji se ne moe oboriti. Monah, pak, koji nije stekao strah Boiji bie lak plen protivnicima. 81. Monah koji nita nema jeste ista svetlost na zemlji. Jer, kao koren svih zala, srebroljublje (1.Tim.6,10) ne donosi dobre plodove. 82. Bolje je da monah jede meso i da pije vino, nego da osuivanjem jede tela svoje bratije. 83. Zlato se ispituje u ognjenoj pei, a pravi monah se poznaje u mnotvu monaha. 84. Neka ruke monaha budu prepodobno ispruene Bogu na poraz neprijatelja, podraavajui Mojsija koji je, rukama izobrazivi krst, savladao Amalika. 85. Na monahu koji je raspet i umire svakodnevno poiva obilna blagodat. Njemu se raduju aneli, primajui ga u Carstvo nebesko. 86. Uzda za strasti je post, a umrtvljenje strasti je molitva sa milostinjom. 87. Monah koji je iznad telesnih strasti jeste istiji od snega. Zaelevi jedino Hrista, on e ugledati kako ga Hristos uvenava u dan blagosti. 88. Monah-klevetnik razgoni mnotvo monaha i unitava prijateljstvo. Zmija je uz pomo klevete Evu izgnala iz raja. I monah koji kleveta joj je slian, budui da pogubljuje duu blinjega i svoju ne spasava, 89. Bog e usliiti onoga ko razumno peva u svome srcu. Neka dua monaha nerasejanim okom gleda prema Bogu. Jer, odrekavi se sveta i sjedinivi se sa Hristom, ona treba da prenebregava sve zemaljsko. 90. Dua monaha koja duhovno mirie, sveto zagrauje ulo mirisa od zmije da ne bi omirisala skvernu pohote. Osim toga, onaj ko u srcu ima strah Boiji nee dotai skvernu sladostraa. 91. Staraj se da uvek bude prostosrdaan i iskren. Nemoj jedno drati u srcu, a drugo na jeziku. Jer, to je lukavstvo. 92. Budi pravdoljubiv i ne lai, budui da je la od avola. 93. Ne uzvraaj zlom na zlo. Naprotiv, oprosti onome ko ti uini zlo, da bi Gospod i tebi oprostio. 94. Ako te napada zlopamenje, iz sve due se pomoli za dotinoga brata - i zlopamenje e odstupiti od tebe. 95. Pazi da u sebi ne dopusti strast zavisti da te avo ne bi ivog progutao, ve se to pre ispovedi i moli Boga da te izbavi od takve opasnosti.

253

96. Ako vidi nekoga da grei, ne razglauj njegov greh, ne osuuj ga i nemoj ga mrzeti da ne bi pao u isti greh, ve bolje reci: "Ja sam gori od njega. Danas je on sagreio, a sutra u ja". 97. Znaj da se demoni boje utanja, posta, bdenja, uzdranja, smirenja, molitava, suza i ostalih podvinikih vrlina. 98. Neprestano se seaj smrti i svoga groba ukoliko hoe da ti Bog daruje suze, skruenost i bestrae. 99. Ako te avo obmane, te padne u mali ili veliki greh, nemoj oajavati niti sebe osuivati na pogibao, ve pribegni ispovesti i pokajanju. I - Bog se nee odvratiti od tebe. 100. Nemoj voleti da ide u grad. Jer, ti e ostati ist ako ne bude video ono to je grehovno. 101. Ne opijaj se vinom. Inae e uiniti da se srce tvoje sa pomamom ustremi na zadovoljstva. 102. Nemoj jesti dva puta na dan da ne bi ogrubelo tvoje telo, a sa njim i strasti ojaale. 103. Nemoj mnogo da spava, ve neprekidno iti pomo Boiju da bi kao ptica izbegao mreu (Pri.6,5). 104. Nemoj govoriti mnogo da ne bi upao u la. 105. Nemoj sticati nita to je preko tvojih potreba, i ivi sa umerenim prohtevima. 106. Bezmolstvuj, i radi svoje delo. 107. Svom silom uvaj jezik i stomak. 108. Dri se smirenoumlja i budi kao neznalica i onaj ko ne razume. 109. Budi krotak prema svim ljudima. 110. Mnogo je tete od govorljivosti i smeha, a blagorazuman ovek uva bezmolvije. 111. Svagda pred svojim oima imaj smrt i iskuenja te nikada nee dovesti do pada. 112. Ujutro i uvee ispituj sam sebe, tj. kako si proveo vreme. To nije mogue uiniti bez napora (tj. bez postojane panje prema sebi i straenja nad srcem). 113. Boj se Boga kao onaj ko je obavezan da mu da odgovor za sva svoja dela. 114. Svakodnevno se pitaj koju si strast pobedio. 115. Ko veruje da e biti Sud nee osuivati ni jednog oveka, ve e se vie paziti i uvati ak i od malog i nevanog zla. 116. Ko veruje da e njegovo telo vaskrsnuti brine se o tome da ga oisti od oskvrnjenja. 117. Utvrujui se u strahu Boijem, uvaj i ispunjavaj sve to si duan da ini i ne postavljaj spoticanja svojoj savesti. Budi paljiv prema njoj da bi i ona bila tvoja uvarka i odmah ti pokazivala u ta pada, ne ostavljajui te i ne doputajui da padne u ruke svojih neprijatelja. 118. Znaj da monaha napada uninije kada njegov um pone da izbegava samovolju i da pribegava Bogu. Za istrebljenje uninija slui molitva i neprestano razmiljanje o Bogu. To razmiljanje se, pak, podrava uzdranjem, a uzdranje se uva telesnim trudom. Takav je tesni put koji vodi u ivot (Mt.7,14).
254

119. Ako si istinski zavoleo Gospoda, ako se stara da zadobije Carstvo i ako si dao zavet da e se truditi zbog svojih grehova, seaj se Suda i venih muka, sa strahom oekujui svoj odlazak iz ovoga sveta. 120. Nemoj imati pristrasnost ni prema parama, ni prema imanju, ni prema roditeljima, ni prema svetskoj slavi, ni prema prijateljima, ni prema srodnicima, ni prema bratiji, i uopte - ni prema emu zemaljskom. Nemoj se brinuti niti starati o tome. Raskinuvi svaku vezu, odloivi brigu, omrznuvi [sve] i obnaivi ak svoje telo od svega bezbrino i bez lenjosti idi za Hristom uvek gledajui na nebo i otuda oekujui pomo. Jer. smrt dolazi iznenada i sud je blizu. I teko onome ko nije spreman!

255

PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK Kratko saoptenje o njemu Roditelji svetog Jovana, kao i mesto roenja i njegov ivot pre stupanja u Sinajsku obitelj - nisu poznati. Iz njegovih dela se vidi da je stekao dobro obrazovanje. Meutim. elja za blizinom Boijom ga je podstakla da napusti svet i njegovu slavu, i da se usami u Sinajskoj obitelji, koja se tada slavila mudrim ocima. On je u nju stupio sa 16 godina i prepustio se rukovodstvu i poukama starca Martirija. koji ga je posle 4 godine, tj. u njegovoj 20. godini, postrigao u monaki obraz. Njegovo posluanje starcu je bilo toliko veliko da je izgledalo da uopte nema svoje volje. Prema bratiji je bio prostosrdaan i smiren, ni pred kim ne istiui svoje prvenstvo. Proivevi sa svojim starcem 19 godina, sveti Jovan je najzad ostao bez njega. Po njegovoj smrti on je za sebe izabrao pusto mesto, zvano Tola, koje se nalazilo na 5 stadija od obitelji. Tu je on proveo 40 godina. Njegov ivot u usamljenosti je tekao mirno, u strogom podvinitvu, koje je on, uostalom, umeo da sakrije, ne istiui se niim naroitim. Svaku subotu i nedelju on dolaae u obitelj na bogosluenje, prieujui se Svetim Hristovim Tajnama. Zatim bi pogovorio sa svetim ocima, proveravajui njihovim ukazanjima svoje stanje. Pri takvim razgovorima, na sabranjima je esto govorio i sveti Jovan? Prirodno, njegova re se svojim preimustvima isticala pred drugima. Smirene je to radovalo, a neiskusni su mudrog besednika poeli da okrivljuju za tatinu. Tada je sveti Jovan, da ne bi sablaznio nemone, na sebe naloio savreno utanje, koga se strogo drao cele godine. I sa utanjem je prekinuo tek kad su ga usrdno molili oni isti koji su ga prinudili da se osudi na takav podvig. Posle 40 godina ivota u bezmolviju, sveti Jovan je, na optu elju sve bratije, bio izabran za igumana Sinajske obitelji. Upravljajui duhovnom pastvom 4 godine, on se opet vratio u svoju usamljenost, na kratko pre svoje smrti, koja ga je zadesila u 80. godini starosti, 563. godine. Na molbu Raitskog igumana. svoga imenjaka, sveti Jovan je napisao duhovnu Lestvicu u kojoj je u 30 slova izobrazio stupnjeve duhovnog ushoenja ka savrenstvu. Napisao je i Slovo pastiru, u kome izlae obaveze duhovnog pastira. Iz 30 slova Lestvice pravimo izbor podeljen na sledea poglavlja: 1. Opta naela podvinitva. 2. pokajanju. 3. vrlinama i strastima i o borbi sa strastima uopteno. 4. borbi sa osam glavnih strasti. 5. bestrau.

256

PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK I OPTA NAELA PODVINITVA 1. Bog je ivot i spas svih koji su obdareni slobodom. 2. Monah pripada aneoskom inu i [vodi] aneoski ivot, koji se ostvaruje u vetastvenom i prljavom telu. Monah je ovek koji se dri samo Boijih zapovesti i rei, u svako vreme, na svakom mestu, u svakom poslu. Biti monah znai neprestano primoravati prirodu i neumorno bdeti nad svojim ulima. Monah ima posveeno telo, oiena usta i prosveen um. Monah je prebolna dua, stalno obuzeta seanjem na smrt, bilo da bdi ili da spava. Odvajanje od sveta jeste hotimina mrnja na ono to ljudi u svetu hvale, i poricanje prirode radi postignua onog to je natprirodno. 3. Svi oni koji su spremno odbacili ono to pripada ovom ivotu, svakako behu podstaknuti [eljom] za buduim Carstvom, ili obiljem grehova, ili, pak, ljubavlju prema Bogu. Ako se ni jednim od spomenutih ciljeva nisu rukovodili, njihovo je naputanje sveta besmisleno. Samo, i u tom sluaju, dobri na Sudija oekuje da vidi kakav e biti kraj njihovog ivotnog puta. 4. Svima nama to hoemo da izaemo iz Egipta i pobegnemo od faraona, bezuslovno je potreban neki Mojsije, posrednik po Bogu izmeu nas i Boga, koji bi, revnostan u delanju i sagledavanju, za nas pruao ruke k Bogu, kako bismo pod njegovim vostvom preli more grehova i Amalika strasti naterali u bekstvo. 5. Ljudima koji su se poduhvatili da se sa telom popnu na nebo, potreban je zaista krajnji napor, praen bezgraninom patnjom (naroito u poetku ljihovog odricanja), dok se slastoljubiva naa narav i neosetljivo srce pomou pravoga plaa ne pretvore u bogoljublje i istotu. Jer, kajanje, duboko kajanje, i velika, nevidljiva gorina su neizbeni u ovom poduhvatu, a najvie onima koji ive povrno, sve dok na um, to besno i halapljivo pseto, kroz prostotu, duboku krotost i marljivi trud ne postane budan straar istote. No, budimo hrabri, svi strasni i nemoni, i nepokolebivom verom, kao desnicom, prinesimo i priznajmo Hristu nemo i slabost svoje due. On e nam neizostavno pomoi ak i vie nego to zasluujemo, samo ako se neprestano drimo dubokog smirenoumlja. 6. Oni koji zapoinju ovaj podvig, da bi postavili siguran temelj, treba svega da se odreknu, treba sve da prezru, sve da ismeju, sve da odbace. vrst, trostruki i trostubni temelj ine: bezazlenost, post i celomudrenost. 7. Odluan poetak bie nam od koristi i kad potom nastupi malaksalost: hrabru duu, sustalu u podvigu, podstie seanje na prvobitnu revnost kao bodilo. Neki su se, zahvaljujui tome, esto podizali. 8. Kada dua, izdajui samu sebe, izgubi blaenu i milu toplinu, neka briljivo ispita iz kakvog uzroka se je liila, pa neka svom snagom i revnou nastoji da ga otkloni. Tu toplinu je nemogue vratiti kroz druga vrata osim kroz ona na koja je i izala. 9. U samim poecima podviga odricanja od sveta, vrline se, svakako, stiu trudom i mukom. Napredujui dalje, postajemo neosetljivi za tekoe, ili ih oseamo jo samo malo. A kada revnost potpuno obuzme i osvoji nau telesnu prirodu, vrline ve stiemo potpuno proeti radou, enjom i Boanskim plamenom.
257

10. Neki od onih to vode povran ivot u svetu, postavili su mi sledee pitanje: "Kako se moemo pribliiti monakom ivotu i pored svojih ena i poslovnih briga". Odgovorio sam im: "Svako dobro delo koje moete uiniti, uinite. Nikoga nemojte ruiti. Nikoga ne pljakajte. Nikoga nemojte lagati. Ne pravite se vani ni pred kim. Nikoga nemojte mrzeti. esto poseujte crkvu. Budite milosrdni prema sirotinji. Nikoga ne sablanjavajte. Tue se ene ne dotiite: neka vam bude dovoljna vaa. Ako tako budete postupali, neete biti daleko od Carstva nebeskog". 11. Krenimo sa radou i strahom Boijim na ovaj divni podvig, ne plaei se naih neprijatelja. Jer, oni, mada nevidljivi, paljivo posmatraju lice nae due. Kad vide da se promenilo od straha, oni se jo ee okomljuju na nas, jer opaaju, lukavi, da smo se prepali. Spremimo se hrabro za borbu sa njima: niko ne sme da se suprotstavi onome koji se svojski bori. 12. Oni koji su reili da ozbiljno slue Hristu, pre svega treba da se postaraju kako bi uz pomo duhovnih otaca i na osnovu svog sopstvenog saznanja izabrali sebi odgovarajue mesto, nain podviga i zanimanje. Nije za svakog opteie, naroito ne za one koji su skloni slastoljublju, niti je za svakog isposnica, jer isposniki usamljeniki ivot sadri mnogo povoda za gnev. Svaki treba da razmisli koji mu nain ivota najbolje odgovara. 13. Na tri najglavnije vrste podviga svodi se itav monaki ivot: na podviniko naputanje sveta i samou, na podvig bezmolvija sa jednim ili najvie sa dvojicom, i najzad, na trpeljivo ivljenje u opteiu. 14. ovek koji odista voli Gospoda i stvarno ite budue Carstvo, ovek koji zaista pati zbog svojih grehova i koga su stvarno ispunile misli o muci i Sudu venom, ovek koji ozbiljno strahuje pri pomisli na svoju smrt - vie nije u stanju da vodi rauna o imovini, novcu i slavi ovoga sveta, o roditeljima, prijateljima, brai, niti o bilo emu zemaljskom. Prestavi sasvim da se brine o tome, omrznuvi svaku pomisao na to, pa ak i svoje sopstveno telo, slobodan od svega, bezbrian, on odvano ide za Hristom i stalno gleda u nebo, od njega oekujui pomo, po reima svetoga: Pripila se dua moja uz tebe (Ps.62,9), i kao to ree i drugi nezaboravni: A ja se neumorih pratei te, i ne zaeleh dana niti odmora ljudskog, Gospode (Jer.17,16). 15. Za nas je najvea sramota da mislimo na neto to nam u asu nevolje, tj. smrti, ne moe dobra doneti, kada smo ve sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je Gospod a ne ovek pozvao. To je ba ono to ree Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti dostojnim Carstva nebeskog. 16. Da ujemo ta je Gospod rekao mladiu koji je skoro sve zapovesti izvrio: Jo ti jedno nedostaje - da proda sve i razda siromasima (Lk.18,22; Mt.19,21), te da sam postane siromah koji prima milostinju. 17. Pripazimo, da se ne naemo u zabludi govorei kako idemo uzanim i tesnim putem, dok, u stvari, hodimo po irokom i prostranom putu. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenonom stajanju, ogranienom uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, oiavajuem piu sramote, podsmeha, poruge i grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnoenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome - ako se ne srdi kada te klevetaju, ako se ne ljuti kada te poniavaju, ako si smiren kada te osuuju. Blago onima to idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko! 18. Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privren bilo emu vidljivom, jo se od tuge nije izbavio.
258

19. U luci se moe nai spasenje, ali i propast. To dobro znaju oni koji plove po duhovnom moru. alostan je to prizor, kada u samoj luci pretrpi brodolom onaj koji se sa puine ve bio spasao. 20. Kad si se odvojio od sveta, ne dotii ga se vie, jer se strasti lako vraaju. 21. Bei od prilike za greh kao od bia: plod koji se ne vidi - toliko se i ne eli. 22. Potrudimo se da budemo kao Lot, a ne kao ena njegova (up. Post.9,26). Jer, dua koja se vrati tamo odakle je izala, postae kao so koja je izgubila svoj ukus (Mt.5,13), i ostae i dalje nesposobna da napreduje. Bei iz Egipta glavom bez obzira! Srca koja su se tamo vratila, ne ugledae Jerusalim, zemlju bestraa. 23. Neka ti otac bude ovek koji moe i hoe da se pomui sa tobom, kako bi se rasteretio bremena svojih grehova. A mati neka ti bude - umilenje, koje te moe oprati od neistote. Brat neka ti je satrudnik i sarevnitelj na stazi koja se penje gore, ka onome to je na nebu. Za nerazdvojnu drugaricu uzmi seanje na smrt. A deca tvoja mila neka ti budu uzdisaji srca. Rob neka ti bude tvoje telo, a prijatelji - svete nebeske sile, koje ti, ako ti postanu bliski, mogu koristiti u asu ishoda due. Takav je rod onih koji trae Gospoda (Ps.23,6). 24. Udaljavajui se od sveta, treba da izaberemo najskromnije mesto, u kome nema niega to bi nas teilo ili navodilo na gordost. Inae, mi nosimo sa sobom i svoje strasti. 25. Kao to je nemogue gledati jednim okom na nebo a drugim na zemlju, tako ni onaj koji se duom i telom nije potpuno odvojio od svih srodnika i nesrodnika ne moe a da duu svoju ne izloi velikoj opasnosti. 26. S velikim trudom i podvigom stie se potena i sreena narav. Ono, pak, to je sa velikom mukom steeno moe se izgubiti u jednom magnovenju. Jer, zli razgovori kvare dobre obiaje (1.Kor.15,33).

PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK II O POKAJANjU 1. Pokajanje je obnova krtenja. Pokajanje je zavet sa Bogom da e se voditi jedan novi ivot. Pokajanje je izvor smirenosti. Pokajanje je neopozivo odricanje od svake elje za telesnim dobrima. Pokajanje je samosudna misao i briga o sebi bez brige o spoljnim stvarima. Pokajanje je ker nade, i poricanje beznadenosti. 2. Kada padnemo u jamu bezakonja, mi se ne moemo izvui na drugi nain do da se spustimo u dubinu pokajnike smirenosti. 3. Jedna je stvar setno smirenje pokajnika; drugo je gria savesti onih koji jo gree; a drugo je, opet, blaena i bogata smirenost koja po dejstvu Boijem ulazi u savrene. Mi neemo ni pokuavati da reima objasnimo u emu je sutina ove tree vrste smirenja, jer bismo se samo uzalud trudili. Znak druge vrste smirenja jeste svecelo trpljenje sramote. Navika esto tiranski mui i one koji plau zbog svojih grehova. Nije ni udo: nauka o Sudu i padu je veoma tajanstvena. Nijedna dua nije u stanju da shvati kakvi se gresi dogaaju sa nama zbog naeg nehata, kakvi po promisliteljskom Boanskom
259

naputanju, a kakvi zbog toga to se Bog od nas odvraa. Uostalom, neko mi je i to priao: kada nam se to desi po promislu Boijem, brzo se spasavamo od nevolje. Onaj, naime, koji je dopustio da padnemo, ne dozvoljava da dugo budemo obuzeti time. 4. Dok je jo svea i zapaljenja, rana se lako lei; no zastarele, neleene i zaputene rane se teko lee: da bi se iscelile, potrebno je ve mnogo rada i svestranog zauzimanja lekara. Mnoge rane sa vremenom postaju i neizleive. Ali, Bogu je sve mogue (up. Mt.19,26). 5. Pre nego to padnemo u greh, demoni nam govore da je Bog ovekoljubiv. 6. Ne veruj onome koji ti po padu tvome govori o tvome grehu kao o maloj pogreki: "Samo to i to nemoj ti da uini, a ovo - pa to nije nita". esto su, naime, i mali pokloni veliki gnev sudije stiavali. 7. ovek koji istinski polae rauna svojoj savesti, smatra izgubljemim svaki onaj dan u koji nije plakao, makar uinio tog dana ne znam kakva dobra dela. 8. Neka niko od onih to plau ne oekuje da e u asu svoje smrti dobiti potvrdu o tome da mu je oproteno: ono to nije jasno, nije ni sigurno. Oslobodi me straha dokazom da mi je oproteno, da se odmorim pre no to odem odavde bez potvrde da mi je oproteno (Ps.38,14). Gde je Duh Gospodnji, tamo se raskidaju okovi. Gde je najdublja smirenost - i tamo se okovi raskidaju. A onaj koji je i bez jednog i bez drugog, neka se ne vara: okovan je! 9. Oni koji ive u svetu, ne dobijaju takve potvrde. Naroito ne onu prvu. Uostalom, oni koji ine milostinju e u asu svog odlaska iz ovog sveta saznati kolika im je korist od nje. 10. Onaj koji plae nad sobom, ne vidi pla, i pad, i griu savesti kod drugog. Pas koga ujede zver, jo vie se na nju razjari i od bola to ga osea u rani laje bez prestanka. 11. Pazimo da savest naa nije prestala da nas grize usled toga to se, na izvestan nain, umorila, a ne usled istote nae. Znak razreenja od greha je u tome to ovek uvek smatra sebe dunikom. 12. Svi, a naroito pali u greh, treba da pazimo da nam se u srce ne uvue bolest bezbonog Origena. Njegovo pogano uenje o Boijem ovekoljublju veoma je prihvatljivo za ljude koji vole uivanja. 13. Pre svega, ispovedimo se naem dobrom sudiji, ne samo nasamo nego i pred svima, ako zapovedi. Rane koje se otkrivaju, ne samo to se ne pogoravaju nego se lake i lee. 14. Na ispovesti budi i po spoljanjem izgledu i u dubini due kao osuenik: nikom ponikni i ako je mogue orosi suzama noge sudije i lekara kao da su Hristove. 15. Demoni esto imaju obiaj da nam savetuju ili da se uopte ne ispovedamo, ili da se ispovedamo u treem licu, ili da krivicu za svoj sopstveni greh prebacujemo na druge. 16. Neka te ne prelesti duh gordosti: nemoj kazivati svoje grehove uitelju kao u treem licu. Jer, bez sramote se od srama ne moe osloboditi. Pokai slobodno svoju ozledu lekaru. Ne stidi se, reci: "Moja je to rana, oe. Moj je to oiljak. Nije ga niko drugi napravio nego moja sopstvena lakoumnost. Niko drugi nije kriv - ni ovek, ni duh, ni telo, niti ta drugo - ve jedino moj nemar".

260

17. Jovan Pretea je od onih to su mu dolazili traio da se pre krtenja ispovede (up. Mt.3,6; Mk.1,5) ne stoga to je njihova ispovest njemu samome bila potrebna, ve zato to mu je stalo do njihovog spasenja. 18. Nita toliko nije nedolino onima koji se kaju, kao uzbuenje gneva. Jer, obraanje [Bogu sa pokajanjem] zahteva veliko smirenje, a srditost je znak velike gordosti. 19. Kao to zrak sunca, koji kroz prozor ue u kuu, sve osvetljava, tako da se moe videti i najsitniji trun praine to lebdi u vazduhu, tako i strah Gospodnji koji ue u srce, pokazuje sve njegove grehe. 20. Kao to voda moe izbrisati slova, tako i suze mogu izbrisati grehe. 21. Kao to slova, u nedostatku vode, briemo i drugim sredstvima, tako i due koje nemaju suza izglauju i odstranjuju svoje grehe tugovanjem, uzdasima i dubokom setom. 22. Kao god to se svea rana lako da izleiti, tako i zaputene rane u dui teko zaceljuju, premda se i mogu izleiti. 23. Kao to bi bilo neasno da neko ko je sahranio svog oca odmah po povratku sa pogreba ode na svadbu, tako ni onima koji plau zbog svojih grehova ne odgovara da trae od ljudi bilo kakvu ast, ili spokojstvo, ili slavu u sadanjem ivotu. 24. Kao to se stanovi graana razlikuju od obitalita osuenika, tako i ivot pokajnika treba da bude razliit od ivota nevinih. 25. Oseanje due je njeno prirodno svojstvo, a greh je njegovo mrcvarenje. To oseanje dovodi ili do prestanka ili do smanjivanja zla. A saoseanje je plod savesti. Savest, pak, jeste glas i prekor naeg anela uvara, koji nam je jo prilikom krtenja dodeljen. Zbog toga se nekrteni i ne mue toliko u svojoj dui zbog svojih zlih dela, ve samo nekako slabo. 26. Ko napusti svet da bi sa sebe zbacio breme grehova, neka se ugleda na one to sede na groblju van grada, i neka ne zaustavlja vrele i gorke svoje suze, ni neujni lelek srca, dok i sam ne ugleda Isusa gde dolazi da odvali stenu okorelosti sa srca i oslobodi um od veza grehova - kao to je Lazara oslobodio (up. Jn.11,44) - zapovedajui svojim poslunim anelima: "Razdreite ga od strasti, i pustite da ide k blaenom bestrau".

PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK III O VRLINAMA I STRASTIMA I O BORBI SA STRASTIMA UOPTENO 1. Rasuivanje je tano shvatanje Boanske volje u svakom trenutku, mestu i stvari, shvatanje koje se nalazi samo u ljudima ista srca. 2. Ko je pobono svrgnuo prve tri strasti [sujetu, srebroljublje i stomakougaanje], svrgnuo je ujedno i ostalih pet [blud, gnev, tugu, uninije i gordost], a ko i ne haje za njih, nijednu drugu strast nee pobediti. 3. Sve demonske borbe u nama nastaju na osnovu tri glavna uzroka: bilo iz naeg nehata, ili iz nae gordosti, ili iz zavisti demona. 4. U svim sluajevima treba da se rukovodimo svojom saveu po Bogu, da bismo, doznavi odakle vetar duva, na odgovarajui nain i jedra razvili.
261

5. U svim naim podvizima po Bogu, demoni nam kopaju tri jame: prvo, bore se da spree izvrenje naeg dobrog dela; drugo, kad pri prvom pokuaju pretrpe poraz, staraju se da bar ono to se ini ne bude uinjsno po Bogu; pa kada, lopovi, i tu promae, tiho nam se prikradu i hvale nas u dui naoj kao ljude koji u svemu ive po Boijoj volji. Prvome je neprijatelj briga i razmiljanje o smrti; drugome - poslunost i samonipodatavanje; treem - neprestano prekorevanje samoga sebe. To je trud pred nama, dok ne ue u svetilite nae (Ps.72,15-16) oganj Boiji: tada ve nee biti u nama nasilja ukorenjenih navika. Jer Bog na jeoganj koji spaljuje (PonZak.4,24; Jev.12,29) svaku raspaljenost i pohotu, svaku lou naviku i okorelost, bez obzira da li se radi o neem unutranjem ili spoljanjem, vidljivom ili nevidljivom. 6. Kad oni pobede duu, i svetlost uma pomrae, u nama, jadnima, nema vie ni trezvoumlja, ni rasuivanja, ni saznanja, ni obzira, ve samo ostaje tupost, neosetljivost, nerasudljivost, zaslepljenost. 7. Kraa je neosetno zarobljavanje due. Ubistvo due jeste usmrenje slovesnog uma palog u nepristojna dela. Pogubljenje due jeste oajanje posle izvrenog bezakonja. 8. Neka se ohrabre strasnici koji su stekli smirenje. Jer, ako su i u svaku klopku upali i u sve mree se zaplitali, i svaku bolest odbolovali, po svome ozdravljenju su za sve ljude postali zvezde, lekari, svetila, krmanoi, uei ih svojstvima i izgledu svake bolesti, i spasavajui svojim iskustvom one koji se nalaze pred padom. 9. Najbolja azbuka za sve je sledea: poslunost, post, kostret, pepeo, suze, ispovedanje, utanje, smirenje, bdenje, hrabrost, mraz, rad, muka, ponienja, skruenost, nepamenje zla, bratoljublje, blagost, prosta i neljubopitljiva vera, nemarenje za svet, nemrzea mrnja prema roditeljima, bespristrae, prostodunost sa bezazlenou, dobrovoljna skromnost. 10. Domet i plod naprednih je: odsustvo tatine, bezgnevlje, nada, bezmolvije, rasuivanje, trajno seanje na Boiji Sud, milosre, gostoljublje, umereno pouavanje, bestrasna molitva, nesrebroljublje. 11. Krajnja granica, pravilo i zakon za duhove i tela, koji jo u ploti dostiu savrenstvo jeste: nezarobljeno srce, savrena ljubav, izvor smirenoumlja, ushienje uma, useljenje Hrista, neukradljivost svetlosti i molitve, izobilje ozarenja Boijeg, enja za smru, mrnja prema ivotu, beanje od tela, zastupnik sveta, prinuditelj Boga, sasluitelj anela, bezdan znanja, dom tajni, uvar neizrecivih otkrivenja, spasilac ljudi, bog demona, gospodar strasti, vladar tela, upravitelj prirode, tuin grehu, dom bestraa, podraavalac Gospoda uz pomo samog Gospoda. 12. Sav duhovan po svojoj sutini, um poseduje i osobito duhovno ulo. Takva priroda ljudskog uma svakog oveka nagoni da traga za tim ulom u sebi, bez obzira da li ga ve ima ili ne. Jer, kada se to duhovno ulo pokae u nama, prestaje uobiajeno dejstvo telesnih ula. I to je upravo ono to jedan mudrac, poznavajui stvar, ree: "I nai e Boansko ulo". 13. U pogledu delatnosti i rei, misli i doivljaja due, monaki ivot treba da tee u oseanju srca. Inae, on nije monaki, da i ne govorim - aneoski! 14. Izvesni ljudi su, ne znam zbog ega (jer nisam nauio da radoznalo istraujem svojom glavom ono to je Boiji dar), tako rei po prirodi skloni uzdranju, ili bezmolviju, ili istoti, ili skromnosti, ili krotosti ili umilenju. A kod drugih ljudi se skoro sama priroda protivi ovim vrlinama, te silom primoravaju sebe da ih ine. Iako sa vremena na vreme
262

doive poraz, ja ih, kao ljude koji svoju sopstvenu prirodu prisiljavaju na dobro, ipak vie pohvaljujem nego prve. 15. Monasima su svetlost aneli, a svetlost svima ljudima - monaki ivot. Zbog toga, neka se monasi podvizavaju da u svemu pruaju dobar primer, ne dajui ni najmanje povoda za sablazan (up. 2.Kor.6,3), kako u onome to rade, tako i u onome to govore. 16. Uz pomo Svete Trojice, naoruajmo se za borbu protiv tri strasti - trima vrlinama. Inae emo navui na sebe velike muke. 17. Ako Bog vaskrsne u nama kroz dela naa, ieznue neprijatelji Njegovi. Ako se, pak, kroz sagledavanje pribliimo Njemu, pobei e oni koji ga mrze, od lica Njegova (Ps.67,2) i od nas. 18. Postarajmo se da uinimo Boanske stvari vie svojim sopstvenim znojem, nego golim reima. U asu smrti duni smo pokazati dela, a ne rei. 19. uvi da na nekom mestu postoji zakopano blago, ljudi [se trude] da ga nau. Ono to u tome traenju nau oni sa mukom uvaju. Oni, pak, koji su se bez muke obogatili, lako rasipaju svoje bogatstvo. 20. Neki su mi postavili teko pitanje, koje prevazilazi umne sposobnosti svih ljudi sa razumom poput moga, i koje ne naoh ni u jednoj knjizi koja je dola do mene: "Koje je, upravo, potomstvo osam strasti?", ili: "Koja od tri glavne strasti raa koju od ostalih pet". A ja priznadoh svoje neznanje u vezi sa tim izvanrednim pitanjem, te od sveprepodobnih otaca dobih ovakav odgovor: "Majka bluda je stomakougaanje, uninija slavoljublje, a tuga, kao i gnev, jeste porod sve tri strasti. Majka gordosti je slavoljublje". Poto mi ti uveni oci pruie objanjenje, ja ih stadoh moliti da me naue koji gresi proizlaze od osam glavnih strasti, i koji je greh plod koje strasti. Na to bestrasni oci odgovorie ljubazno da meu strastima nema ni reda ni smisla - sve je tu nered i zbrka. 21. Na primer: neumesni smeh raa se ponekad od demona bluda, ponekad od demona tatine - kad ovek samoga sebe u sebi neasno hvali, a ponekad i od uivanja u jelu. 22. Dugo spavanje proizlazi ponekad od presienosti, ponekad od posta - kada se posnici ponose svojim postom, a ponekad od uninija, ili ak i od prirode. 23. Mnogogovorljivost proizlazi ponekad od ugaanja stomaku, a ponekad od tatine. 24. Hula je upravo plod gordosti, a esto dolazi i kao posledica toga to smo blinjega osuivali za isti greh, ili usled preterane zavisti demona. 25. Okorelost srca dolazi od sitosti, od neosetljivosti, od pristraa. To pristrae dolazi, opet, ili od bluda, ili od srebroljublja, od ugaanja stomaku ili od tatine, ili od mnogih drugih strasti. 26. Zloba proistie iz uobraenosti i gneva. 27. Licemerstvo - od samozadovoljstva i svojeglavosti. 28. Prirodno, vrline koje su suprotne ovim strastima raaju se od suprotnih roditelja. I da ne bih mnogo govorio (jer mi ne bi ostalo dosta vremena kada bih hteo podrobno ispitati svaku pojedinano), rei u samo da sve gore spomenute strasti uklanja smirenoumlje. Oni koji su tu vrlinu stekli, pobedili su sve strasti.

263

29. Strah od vlasti i od zverinja neka nam poslui kao primer straha Gospodnjeg. I neka ti telesna ljubav bude slika udnje za Bogom. Nita ne smeta da izvesne osobine vrlina uporedimo sa onim to je njima suprotno. 30. Bog se ne pokazuje u podvizima, ve u prostodunosti i smirenju. Pa iako se sila Gospodnja u nemoi pokazuje (up. 2.Kor.12,9), ipak Gospod nee stati na put smirenoumnome podviniku. 31. Ima bolesti koje se dobijaju radi oienja od grehova, a ima i takvih koje treba da slomiju na ponos. 32. Kad vidi da je neko veoma lenj prema podvigu, na dobri, svedobri Vladika i Gospod njegovo telo smiruje boleu kao najpogodnijim podvigom, a ponekad i duu oiuje od ravih pomisli i strasti. 33. Svako vidljivo ili nevidljivo zlo koje nam se dogodi, moe se primiti ili onako kako treba, tj. mirno, ili sa uzbuenjem, ili pomalo ovako i pomalo onako. Video sam, na primer, tri kanjena monaha: jedan je negodovao, drugi je ostao miran, a trei je primio kaznu sa velikom radou. 34. Gledao sam kako zemljoradnici bacaju isto seme, ali svaki sa svojim posebnim ciljem: jedan, da otplati svoj dug, a drugi, da napuni svoju kesu; jedan, da poklonima ukae poast gospodaru, a drugi, da za svoj dobar rad dobije pohvalu od onih to prolaze putem ivota; jedan, da napakosti neprijatelju koji mu zavidi, a drugi, da ga ljudi ne bi kudili kao lenjog. A evo i naziva semena: post, bdenje, milostinja, obavljanje dunosti i slino. Neka monasi briljivo ispitaju ta upravo hoe da postignu svojim podvigom. 35. Ljudi koji dou na izvor po vodu paze da sa vodom ne zahvate i po koju abu. Jer, i onda kada dobra dela inimo, mi esto vrimo i ono zlo to se tajno sa njima splelo, a da toga nismo ni svesni. Na primer: sa gostoljubljem se preplie stomakougaanje, sa ljubavlju blud, sa rasuivanjem podmuklost, sa mudrou prepredenost, sa krotou podmuklost, mlitavost, lenjost, ogovaranje, svojeglavost, gluhoa za osnovani prekor, kao to se i sa utanjem preplie uobraena poza uiteljstva, sa radou ponos, sa nadom nemar, sa ljubavlju (sem bluda) osuivanje, sa bezmolvijem uninije i lenjost, sa istotom ogorenje, sa smirenoumljem drskost. A uza sve to, kao neka lepljiva kolomast, bolje rei otrov, lepi se tatina. 36. Ne budimo tuni ako nae molitve Gospodu za izvesno vreme ne budu usliene. Gospod hoe da svi ljudi u jednom trenutku postanu bestrasni. 37. Oni koji neto mole od Boga i ne dobijaju, svakako ne bivaju uslieni iz jednog od ovih razloga: ili zbog toga to pre vremena trae, ili zbog toga to trae nedostojno i iz sujete, ili zbog toga to bi se pogordili i olenjili ukoliko dobiju traeno. 38. Strasti naputaju ne samo vernike, ve i neke nevernike, te odlaze sve - osim jedne, koju ostavljaju samu, kao neko vrhovno zlo koje sobom zamenjuje sve ostale. Jer, ona je tako tetna, da je u stanju zbaciti i sa neba. 39. Gorivo strasti troi se, sagorevano Boanskim ognjem, koji je iskorenjuje iz due. 40. Demoni se planski povlae, da bi nas nainili neobazrivima, te da bi iznenada ugrabili bednu duu. 41. Znam i za jedno drugo povlaenje zveri: do njega dolazi kada se dua konano navikne na greh. To je neto slino kao kada deca, naviknuta da se doje i odbijena od sise, sisaju svoje prste.
264

42. Znam jo i za peto bestrae u dui, koje nastaje usled velike prostodunosti i pohvalne nevinosti. Takvima pravedno alje svoju pomo Bog koji spasava prave srcem (Ps.7,11), i neosetno ih izbavlja od strasti, kao to i mala deca nisu ni svesna svoje nagote kada ih svuku. 43. U oveku nema zla ili strasti po prirodi. Bog nije tvorac strasti. Nasuprot tome, Bog je naoj prirodi darovao mnoge vrline, od kojih su naroito jasne: milosre - jer i pagani imaju samilosti; ljubav - jer i ivotinje esto zasuze kada ih razdvajaju; vera - jer nju sami od sebe raamo; nada - zato to i mi uzajmljujemo, i trgujemo, i sejemo nadajui se da emo se obogatiti. Ako je ljubav, kao to smo pokazali, vrlina koju moemo imati po samoj prirodi - a ona je sveza i punota zakona (Kol.3,14; Rim.13,10) - znai da vrline uopte nisu daleko od nae prirode. Neka se, stoga, zastide oni koji se pozivaju na svoju navodnu nesposobnost da ine dobro. 44. Ima i natprirodnih vrlina: istota, bezgnevlje, smirenoumlje, molitva, bdenje, post, neprestano umilenje. Nekima od njih nauili su nas ljudi, drugima - aneli, a nekima je, opet, sam Bog Slovo Uitelj i Darodavac. 45. Kad biramo izmeu dva zla, treba da izaberemo manje. Na primer, esto nas bratija posete ba onda kada se molimo. Ili - ili: ili prekinuti molitvu, ili uvrediti brata, pustivi ga da ode a da mu nismo rekli ni rei. Ljubav je vea od molitve: molitva je delimina vrlina, a ljubav je sveobuhvatna vrlina. 46. Bog po svome promislu esto u duhovnim ljudima ostavlja neke veoma lake strasti. Zbog tih svojih u stvari lakih i bezgrenih strasti oni su veoma nezadovoljni sa sobom, ime stiu nepropadljivo blago smirenoumlja. 47. Poetnik ne moe postii smirenje ako ne ivi u poslunosti. Svaki samouk ovek, naime, koji je bez iije pomoi savladao kakvu vetinu, sebe smatra izuzetnim. 48. Oci sa pravom tvrde da se delatni [ivota monaha] sastoji iz dve glavne vrline: iz posta i poslunosti. Post istrebljuje telesne poude, a poslunost, razvijajui smirenoumlje, utvruje uspeh postignut pomou prve vrline. Stoga i pla ima dvostruko dejstvo: kao istrebitelj grehova i tvorac smirenoumlja. 49. Pobonim ljudima je svojstveno da daju svakome koji trai; pobonijim, da daju i onome koji ne trai; ne traiti, pak, nazad nita od onih koji su uzeli, ni onda kada su u mogunosti da nam vrate pozajmljeno, svojstveno je iskljuivo bestrasnicima. 50. Nikada ne treba da prestanemo da ispitujemo gde se nalazimo u odnosu na sve strasti i vrline: u poetku, u sredini ili na kraju. 51. Do svih napada demonskih na nas dolazi na osnovu jednog od tri razloga: zbog slastoljublja, zbog gordosti ili zbog zavisti demonske. 52. Jedna je stvar, moliti se protiv pomisli; drugo je, opet, protivreiti im; sasvim neto tree je nipodatavati ih i prezirati. Srednji se esto slui prvim nainom, zbog svoje nespremnosti; prvi jo nije u stanju da odbija neprijatelja drugim nainom; a trei pljuje na demone. 53. Kao to oni koji imaju zdravo ulo mirisa mogu da osete i sasvim pritajen miris, tako i ista dua u drugima prepoznaje kako miomir to ga i sama od Boga dobi, tako i smrad od koga se sama savreno oslobodila, premda drugi to i ne oseaju. 54. Ne mogu svi postati bestrasni. Ali nije nemogue da se svi spasu i pomire sa Bogom.
265

55. Neka ne ovladaju tobom oni tuinci, demoni, koji hoe da se upusti u ispitivanje neshvatljivih tajni Boijeg promisla ili Njegovih javljanja ljudima, i koji ti potajno naaptavaju da Bog ipak gleda ko je ko. Te pomisli su, oigledno, porod gordosti. 56. Neki rekoe da demoni rade protiv demona. Tek, ja vidim da svi oni slono misle o naoj propasti. 57. Svakome duhovnom podvigu, vidljivom ili mislenom, prethodi posebna namera i plemenita tenja, uz Boije sadejstvo. Ako nema prvoga, ni drugo ne sledi. 58. Sve pod nebom ima svoje vreme, kako veli Eklisiast (Ekl.3,1 i d.). Ne traimo, dakle, pre vremena ono to e doi u svoje vreme, prevareni svojom gordeljivom revnou. Ne traimo leta u zimu, ni etve u doba setve, jer postoji vreme za setvu truda i vreme za etvu neizrecivih darova blagodati. Ako o tome ne povedemo rauna, neemo posle ni u odgovarajue vreme dobiti ono to tom vremenu pripada. 59. Po neshvatljivom promislu Boijem, izvesni ljudi su dobili od Boga sveto uzdarje pre no to su se i potrudili; drugi, u toku samog truda; neki, po zavrenom trudu; a neki, najzad, u asu smrti. Treba ispitati, ko je meu njima smireniji od ostalih. 60. Postoji jedna vrsta oajanja koja proizlazi od mnogobrojnosti grehova, od optereenja savesti i nesnosne tuge. A postoji i jedna druga vrsta oajanja koja nas obuzima od gordosti i visokog miljenja o sebi, u kome oni koji su pali misle da nisu zasluili takvo ponienje. Prvu vrstu oajanja obino lee uzdranje i nada, a drugu vrstu smirenje, i jo - nikoga ne osuivati. 61. Neka ti u svim pothvatima i podvizima (bez obzira da li na osnovu posluanja ili ne, da li u vidljivim ili mislenim) bude obrazac i pravilo [da ispita] da li ih zaista preduzima po Bogu. Kod nas, tako nezrelih, sigurna potvrda da je ono to inimo u skladu sa voljom Gospodnjom jeste ba ta smirenost; kod srednjih ve moda i obustavljanje unutranje borbe; a kod savrenih - poveanje i obilje Boanske svetlosti. 62. Kada se vazduh oisti od oblaka, sunce zablista u punom sjaju. I dua koja se udostojila oprotaja grehova, nesumnjivo vidi Boansku svetlost. 63. Neki iznad svega cene udotvorstvo i one duhovne darove koji se vide, ne znajui da ima i mnogo uzvienijih darova koji su skriveni, no ba zato i slobodni od pada. 64. Ko se savreno oistio, vidi ak i duu blinjega (premda ne duu kao takvu), upravo stanje u kome se dua blinjega nalazi. Onaj, pak, koji je tek na putu oienja, o stanju due svog blinjeg zakljuuje samo na osnovu spoljnih dejstava. 65. Duevno nemoni ljudi u telesnim tegobama, opasnostima i spoljnim iskuenjima treba da vide brigu koju Gospod vodi o njima; savreni e to videti u dolasku Duha i umnoavanju blagodatnih darova. 66. Postoji jedan duh, zvani "pretea", koji nas prima odmah po buenju, i prlja nae prve misli. Posveti prvine dana svoga Gospodu: dan e pripasti onome koji ga prvi dobije. Jedan odlian podvinik saoptio mi je misao koja zasluuje da se spomene: "Po ranome jutru ja ve unapred znam kako e mi itav dan protei". 67. Kada se naemo u iskuenju, demoni se bore da kaemo ili uinimo neto bezumno. Ako, pak, ne mogu da nas savladaju, prikradaju se tiho i neprimetno nam u duu ubacuju farisejsku zahvalnost Bogu. 68. Ljudi koji misle na ono to je gore, na nebu, gore i odlaze svojom duom po smrti svojoj. A oni koji misle samo na ono to je dole, dole i odlaze. Za due koje se razdvajaju od tela, ne postoji neko tree, srednje mesto.
266

69. Kao to edan jelen udi za izvorima umskim (Ps.41,2), tako i monasi ude za razumevanjem svete volje Boije. Osim toga, oni ele da znaju i kada se sa tom voljom mea naa sopstvena volja, a kada, pak, dejstvuje volja protivna volji Boijoj. Pred nama je zadatak da piemo opirno o mnogobrojnim pitanjima koja nije lako reiti: koje smo podvige duni izvriti bez ikakvog oklevanja i opomene, a koje, opet, treba da obavljamo s obzirom na okolnosti i uz svestrano razmatranje. 70. Svi koji hoe da upoznaju volju Gospodnju, treba da najpre umru u samima sebi. Zatim treba da se pomole Bogu sa velikom i iskrenom prostodunou, da sa smirenim i nedvoumnim srcem upitaju oce ili bratiju, i da njihove savete prime kao da dolaze iz usta Boijih, ak i ako je ono to oni kau suprotno njihovom rasuivanju, pa ak i ako upitani nisu toliko duhovni. Bog nije nepravedan pa da dopusti da se prevare. 71. Neki, dakle, od njih, koji su ispitivali volju Boiju, odvraahu svoju misao od svake pristrasnosti prema ovom ili onom savetu due (hou da kaem: i prema onome koji pobuuje na odreeno delo i prema onome koji se protivi), te svoj um, obnaen od sopstvene volje, predstavljahu Gospodu u vatrenoj molitvi tokom nekoliko odreenih dana. I uspevali su da saznaju volju Njegovu ili tako to je sam umni Um sa njihovim umom umno razgovarao, ili tako to je iz due savreno iezavala pomisao na jednu od onih mogunosti opredeljenja. 72. Drugi su zakljuili da je delo koje ine Boije po mukama i tekoama na koje bi naili poto bi ga se prihvatili, saglasno reima apostola: Htedosmo doi k vama - bar ja Pavle nekoliko puta - i sprei nas satana (1.Sol.2,18). Neki, su naprotiv, po neoekivanoj pomoi Boijoj u izvrenju [odreenog] dela oseali njegovu bogougodnost, seajui se rei: Bog pomae svakome koji rei da ini dobro (up. Rim.8,28). 73. Ko je prosveenjem u sebi stekao Boga, dolazi do poznanja volje Boije na drugi nain (tj. molitvom), kako u onim sluajevima kada se radi o hitnim stvarima, tako i kad stvar nije hitna, i to bez zakanjenja. 74. Nije Bog nepravedan, pa da zakljua dveri milosra pred onima koji sa smirenjem kucaju na njih. 75. U svim naim delima, kako hitnim tako i onim koje treba odlagati, Gospod ispituje nau nameru. Sve to je isto od pristraa i svake prljavtine, i ini se iskljuivo radi Gospoda, a ne radi bilo ega drugoga - uraunae nam se u dobro, makar i ne bilo sasvim dobro. 76. Ima junakih dua koje se prihvataju podviga to prevazilaze njihovu mo, pokrenute ljubavlju i smirenou srca. A ima i gordih srca, koja ine isto. esto ba nai neprijatelji hoe da preduzimamo ono to je iznad naih moi, kako bismo, ne postignuvi nikakvog uspeha, ostavili ak i ona dela koja odgovaraju naim sposobnostima, i tako se nainili predmetom njihovog izrugivanja. 77. Video sam i ljude, nemone duom i telom, koji se zbog mnotva grehova poduhvatahu podviga koji su prevazilazili njihove snage, i koji ne izdravahu. Ja im rekoh da Bog procenjuje pokajanje po meri smirenja, a ne po meri truda. 78. Ponekad je uzrok krajnjeg zla vaspitanje; ponekad - druenje sa ravim ljudima. No, esto je za propast due dovoljna njena sopstvena posunovraenost. Ko ivi u pustinji, ko se odvojio od sveta, izbavio se od prva dva, a moda i od treeg zla. Ko je podloan treem zlu, rav je na svakom mestu, budui da nema sigurnijeg mesta od neba.

267

79. Ima neistih duhova koji su gori od drugih. Oni se ne zadovoljavaju time da samo na nas navedu na greh, ve nam savetuju da i druge uvuemo u zlo, kako bi nam i kazna bila tea. Znao sam jednog oveka koji je svoju ravu naviku preneo na drugoga. Potom je doao k sebi, poeo se kajati i odvikao se od zla. No, kako je njegov ak u zlu nastavljao da grei, pokajanje njegovo ostade bez ikakve vrednosti. 80. Sluanje o vrlinama duhovnih otaca podstie um i duu na revnost. A sluanje njihovih pouka jeste svetiljka u tami, povratak zabludelih, progledanje slepih. 81. Ko eli da Gospodu predstavi isto telo i isto srce, treba da se dri bezgnevlja i uzdranja. Bez ove dve vrline, sav na trud je uzaludan. 82. Postoje vrline, a postoje i majke vrlina. Razborit ovek se najvie trudi da stekne vrline koje su majka ostalih. Sam Bog, sopstvenim dejstvom, ui takvim vrlinama, dok su uitelji onih vrlina koje se od njih raaju mnogobrojni. 83. Treba da pazimo da post ne potremo dugim spavanjem. To mogu da uine samo bezumni, kao i u suprotnom sluaju. 84. Postoje izvesni neisti demoni, koji nam, dok smo jo poetnici, tumae Sveto Pismo. To najvie vole da ine slavoljubivim srcima, a pogotovu ljudima koji su uili svetske nauke, da bi ih, varajui ih malo po malo, vrgnuli ujeres i bogohulstvo. Tu teologiju (bogoslovlje), bolje rei teomahiju (bogoborstvo) demona, prepoznaemo po uznemirenju i nekoj zbrkanoj i neistoj radosti koja se u tim trenucima javlja. 85. Jasno je da ljubav nema granica i da mi nikada neemo prestati da rastemo u njoj, i u sadanjem i u buduem ivotu, primajui u svetlosti Boijoj svetlost bogopoznanja. To to kaemo mnogim ljudima moe izgledati udno. Meutim, to ipak logiki proizlazi iz svega to smo do sada, blaeni oe, govorili. Ne bih se usudio tvrditi da duhovna bia ne doivljavaju nikakav napredak; naprotiv, tvrdim da ona svagda rastu iz slave u slavu, iz znanja u znanje. 86. Nemoj biti odvie strog sudija ljudima koji na reima propovedaju velike stvari, dok su na delu lenji. Korist koju donose njihove rei esto nadoknauje nedostatak dela. Nemamo svi sve u sasvim istoj meri: neki su bolji na reima nego na delu, a drugi, opet, bolji na delu nego na reima. 87. Bog nije stvorio, ni sazdao zlo. Stoga su u zabludi izvesni ljudi koji tvrde da su neke strasti u ljudskoj dui prirodne. Oni ne znaju da smo mi prirodna svojstva due pretvorili u strasti. Na primer, mi po prirodi imamo seme za raanje dece, ali smo ga iskoristili za blud. Po prirodi je u nama i gnev - ali protiv zmije, a mi smo ga upotrebili protiv blinjega. U nama je revnost - da revnujemo za vrline, a mi na zlo revnujemo. 88. Odvana dua izaziva demone: vie borbe - vie nebeske slave! Onaj ratnik koji u borbi ne bude ranjen, svakako ni vencem slave nee biti uvenan; a onoga koji ne klone zbog grehova u koje pada, aneli pohvaljuju kao pravog ratnika. 89. Neprestano ispituj i obeleja strasti, pa e shvatiti da si ih pun. Nalazei se u bolesti, mi ih ne moemo raspoznati, bilo zbog nemoi nae, bilo zbog toga to se grena navika u nama duboko ukorenila. 90. Demoni nas esto spreavaju da inimo ono to je lake i to je za nas najbolje, a podstiu nas da preduzimamo ono to je tee. 91. Vunovlaara je [slika] opteia po Gospodu, koje skida sa due svaku prljavtinu, neravninu i nakaznost. Otelnitvo je, pak, neka vrsta bojadinice za one koji su se oistili od pohote, zlopamenja i gneva, pa onda preli u bezmolvije.
268

92. Zli dusi bluda, gneva, prodrljivosti, uninija i spavanja nemaju osobinu da podiu nos naeg uma, a zli dusi srebroljublja, vlastoljublja i mnogogovorljivosti, kao i mnogi drugi, imaju obiaj da jednome zlu dodaju i drugo, tj. gordost. Demon osuivanja je slian poslednjim dusima. 93. Ko ode u posetu svetovnjacima, ili ih prima kod sebe, pa sat ili dan posle rastanka sa njima bude pogoen strelom alosti (umesto da se raduje to se izvukao iz klopke), doiveo je da bude ismejan ili od strane tatine ili od bluda. 94. Potrebno nam je veliko rasuivanje [da bismo znali] kada, u kojim sluajevima i dokle smo duni da odolevamo i da se borimo sa onim to sainjava strasti. Moe se ponekad, zbog svoje slabosti, pretpostaviti i bekstvo, da ne bi dolo do konane pogibije. 95. Kada je tiho vreme, vetrovi pokreu samo povrinu mora, a drugi put - i samu dubinu morsku. Tako je i sa vetrovima strasti. Jer, kod strasnih ljudi oni talasaju i najdublje oseanje srca, a kod onih to su ve napredovali - samo povrinu uma. Ovi drugi odmah i osete uobiajenu tiinu svoju, budui da je unutranjost njihova ostala netaknuta. 96. Uzdranje je majka zdravlja. Majka uzdranja je pomisao na smrt i trajna uspomena na u i ocat Gospoda i Boga. 97. Pomonik i uzrok celomudrenosti je bezmolvije, a post gasi oganj telesne poude. Protivnik ravih i sramnih pomisli jeste skruenost srca. 98. Kao to zmija ne moe da svue sa sebe staru kouljicu ako se ne provue kroz tesnu rupu, tako ni mi ne moemo odbaciti stare navike, staru kouljicu due i plat starog oveka, ukoliko ne proemo tesnim i uzanim putem posta i ponienja. 99. Kao to jaja, zagrevana pod krilima ptice, oivljuju, tako i neispoveene pomisli prelaze u delo. 100. Kao to se konji utrkuju da prestignu jedan drugoga, tako i u dobrom bratstvu monasi podstiu jedan drugoga na usavravanje. 101. Kao to oblaci sakrivaju sunce, tako rave misli pomrauju i pogubljuju um. 102. Kao to siromasi koji vide carske riznice jo vie oseaju svoje siromatvo, tako i dua koja ita o velikim vrlinama otaca svakako postaje smirenija u svojim mislima. 103. Kao to se ovek koji nosi aromate i nehotice otkriva mirisom, tako se i onaj koji Duha Gospodnjeg ima u sebi prepoznaje po reima i po smirenosti svojoj. 104. Kao to se lopovi ne usuuju lako da dou na mesto gde vide da lei carsko oruje, tako ni misleni razbojnici ne mogu tako lako da pokradu onoga koji je uz srce, kao strau, postavio molitvu. 105. Kao to brod koji ima dobrog krmanoa, uz Boiju pomo, bezbedno stie u luku, tako i dua koja ima dobrog pastira lako uzlazi na nebo, makar i mnoga zla ranije poinila. 106. Kao to ovek koji nema vodia lako zaluta, ma koliko bio pametan, tako i onaj koji potpuno sam ide monakim putem lako propada, makar posedovao i svu mudrost sveta. 107. Ko ima slabo telo, a iza sebe ima teke grehe, neka ide putem smirenja i onoga to mu je svojstveno. Za njega ne postoji drugi put k spasenju. 108. Umanjenje zla ima za posledicu uzdravanje od zla. Uzdravanje od zla je poetak pokajanja. Poetak pokajanja, pak, jeste poetak spasenja. A poetak spasenja je dobra volja. Dobra volja raa trud. A poetak truda su vrline. Poetak vrlina je cvat, a cvat
269

vrline - delanje. Porod vrline je navika. Plod i porod uporne brige o svojoj dui je obiaj. Od njega se raa injenje dobra. A injenje dobra je majka straha Boijeg. Strah Boiji raa dranje zapovesti, kako nebeskih tako i zemaljskih. Dranje zapovesti je znak ljubavi. A poetak ljubavi je ogromna smirenost. Ogromna smirenost je ker bestraa. A sticanje bestraa je punoa ljubavi, ili konano useljenje Boga u one koji su kroz bestrae postali isti srcem. Jer, oni e Boga videti (Mt.5,8).

PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK IV O BORBI SA OSAM GLAVNIH STRASTI a) BORBA SA STOMAKOUGAANjEM 1. udilo bi me kada bi se neko oslobodio od ove strasti pre nego to legne u grob. 2. Ugaanje stomaku je licemerstvo trbuha: iako sit, on vie da mu je malo, i mada pun i pretovaren, zapomae da je gladan. Ugaanje stomaku je obmana oiju: ono nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono to bi trebalo jesti u odmerenim zalogajima. 3. Onaj koji mazi lava, esto uspeva i da ga pripitomi. A ko ugaa telu, ini samo da ono jo vie podivlja. 4. Sluga trbuha rauna sa kakvim e jelima doekati praznik, a sluga Boiji - kakvim e se blagodatnim darovima obogatiti. 5. Kad naie gost, slugu stomaka stomakougaanje sveg pokree na ljubav. On misli da gostoprimstvo, koje treba da ukae bratu, razreuje i njega samog. Dolazak izvesnih ljudi on smatra za priliku koja i njemu doputa da pije vino. I mislei da skriva vrlinu, on postaje rob strasti. 6. Slavoljublje se esto odnosi neprijateljski prema stomakougaanju. Ove dve strasti se bore oko nesrenog monaha kao oko nekog skupog roba. Stomakougaanje navodi na razreenje od posta, a slavoljublje nagovara da se pokae sopstvena vrlina. Mudar monah uspeva da izbegne i jednu i drugu opasnost, odbijajui jednu drugom u odgovarajue vreme. 7. Kada se telo uspali, u svako vreme i na svakom mestu treba da ga muimo. A kada se ono umiri (to, uostalom, ne oekujem pre smrti), ve moemo skrivati svoju vrlinu pred drugima. 8. Znao sam stare svetenike koji su demonima postali predmet ismevanja usled toga to su mladim monasima, koji se ne nalaahu pod njihovim rukovodstvom, sa blagoslovom odobravali na gozbama da piju vino i sve ostalo. Ako imaju dobro svedoanstvo u Gospodu, onda to u izvesnoj meri i moemo sebi dopustiti; no, ako se radi o nebrizi, ne treba uopte da obraamo panju na njihov blagoslov, naroito kada se nalazimo u borbi sa vatrom telesne poude. 9. Prekinimo, pre svega, sa hranom koja goji, onda sa hranom koja raspaljuje telo, i najzad sa slatkiima. Ako je mogue, daj stomaku svome zasitljive i lako svarljive hrane, da bismo sitou od sebe odvratili njegovu nenasitu elju, a brzim varenjem se izbavili od razbuktavanja poude kao od bia.
270

10. Jedna vrsta uzdranja odgovara onima koji su samostalni, a druga onima koji se nalaze pod neijim rukovodstvom. Prvima pohotni oseaji slue kao znak, a drugi ostaju sa njima sve do smrti, do kraja ivota svog, bez utehe i odmora. Prvi hoe da stalno odravaju ravnoteu duha, a drugi umilostivljavaju Boga time to duevno tuguju i venu. 11. Ukrotimo stomak predstavom venog ognja. Neki su ljudi, pokoravajui se stomaku, na kraju odrezali svoj polni ud, i umrli dvostrukom smru. Ispitajmo, i svakako emo nai da je ugaanje stomaku jedini uzrok svih naih brodoloma. 12. Um isposnika moli se bodro, a um neuzdrljivca prepun je neistih sanjarija. Sitost stomaka znai presuivanje izvora naeg plaa. A kada se stomak osui, itavi potoci suza liju iz nas. 13. Ko slui sopstvenom stomaku a hoe da pobedi duha bluda, lii na oveka koji uljem hoe da ugasi poar. 14. Kada stomak gladuje, srce postaje smireno. A kada se stomaku ugaa, misao postaje ohola. 15. Stenjavaj stomak, pa e i usta zatvoriti, jer jezik dobija slobodu od velike koliine hrane. 16. Onaj koji optereuje svoj stomak, iri creva, a ko se bori protiv stomaka, suava i creva. A kada se ona suze, nee vie primati mnogo hrane. 17. Znaj da demon esto sedi uz eludac i ne da oveku da oseti sitost, makar i itav Misir pojeo i reku Nil popio. 18. Ako si obeao Hristu da e ii uzanim i tesnim putem, suavaj stomak. Jer, ako ga hrani i iri, nee moi da ispuni obeanje. Obrati panju, i ue rei: iroka su vrata i irok put stomaka, to vodi u propast bluda, i mnogo ih ima koji njime idu. Uska su, meutim, vrata i tesan put posta, to vodi u ivot istote, i malo ih je koji ga nalaze (up. Mt.7,13-14)! 19. Sedajui za sto na kome je iznet ruak, duhovno stavi na sredinu seanje na smrt i na Sud. Pa i tako e jedva malo ukrotiti ovu strast. Kad pije pie, nemoj prestajati da misli na ocat i u Gospoda tvog, i ti e se svakako uzdrati, ili e uzdahnuti, ili e misao nainiti smirenijom. 20. Ugaanje stomaku je u manastirima uzrok svakog pada i gaenja monakih zaveta. Ako ovu gospodaricu savlada, svako e ti mesto biti pogodno da postigne bestrae. A kada ona vlada, na svakom mestu, osim u grobu, bie izloen svakovrsnim opasnostima. 21. Delatno seanje na smrt preseca neuzdranje u hrani. Ukoliko je ono preseno sa smirenjem, zajedno sa njim se odsecaju i druge strasti. 22. Jednom prilikom, dok sam jo bio mlad, dooh u neki grad, i tamo me, dok sam sedeo za trpezom, u istom trenutku spopadoe dve pomisli: pomisao stomakougaanja i pomisao slavoljublja. Bojei se posledica poputanja besnilu stomaka, dozvolio sam pre da me pobedi slavoljublje. Znao sam, naime, da kod mladih demon slavoljublja esto pobeuje demona stomakougaanja. I pravo je. Kod svetskih ljudi, koren svih zala jeste srebroljublje (1.Tim. 6,10), a kod monaha - ugaanje stomaku. 23. Viao sam odvane podvinike koji su po nekoj nudi morali malo popustiti stomaku, ali su zato odmah svenonim stajanjem muili svoje bedno telo. Na taj nain su ga nauili da se sa radou kloni deranja.
271

24. Kao to sam na drugom mestu ve rekao, nemogue je da se u samom poetku podviga odjedanput oistimo od stomakougaanja i slavoljublja. Ali, ne treba se protiv slavoljublja boriti - prodrljivou. 25. Kao to osueni na smrt koga vode na izvrenje kazne ne govori o pozoritu, tako ni onaj koji iskreno plae nikada nee ugaati stomaku. 26. Kao to mnogo ubreta proizvodi mnogo crva, tako i velika koliina hrane izaziva mnoge grehe, rave misli i snove. 27. Ako je krajnja granica stomakougaanja u tome da se silom jede i onda kada se ne eli jesti, onda je, svakako, krajnja granica uzdranja u tome da se neposluna priroda naa uzdrava i onda kada gladuje. 28. Kao to odve debele ptice ne mogu leteti visoko, tako se ni ovek koji mazi telo ne moe popeti na nebo. 29. Isueno blato vie ne godi svinjama. Ni uvenulo telo vie ne privlai demone. 30. [Ispovest stomakougaanja]: I kako moete pokuavati da se razdvojite od mene? Ja sam prirodom vezan sa vama. Moja vrata je priroda same hrane. Uzrok moje nenasitosti jeste navika. A osnova moje strasti jeste dugotrajna navika, bezoseajnost due, i zaboravljanje smrti. Prvenac sin mi je duh bluda. Drugi za njim je - okamenjenost srca. Trei je - san, ta puina neistih pomisli, sa svojim prljavim valovima. Dubina neznanih i neiskazanih neistota iz mene proizlazi. Moje su keri: lenjost, mnogogovorljivost, drskost, smehotvorstvo, aljivost, raspravljanje, tvrdoglavost, neposlunost, neosetljivost, ropstvo duha, hvalisanje, bezobraznost, naklonost prema gizdanju, na koju se nadovezuje neista molitva i tumaranje misli, a esto i dogaaji nenadani i neoekivani, za kojima ide oajanje, opasnije od svega. Protiv mene vojuje, ali me ne pobeuje, seanje na vlastite grehe. Dosledni mi je neprijatelj pomisao na smrt. Ali, u oveku nema niega to bi me moglo potpuno unititi. Ko je primio Uteitelja, moli mu se protiv mene, i On, umoljen, ne dozvoljava da dejstvujem strasno. Oni koji nisu Njega okusili, trae svakako da uivaju u mojim slastima. b) BORBA SA BLUDOM 1. Prejedanje je majka bluda, a morenje trbuha - vinovnik istote. 2. Poto smo se najeli, taj neisti duh odlazi i alje nam duha bluda, izvetavajui ga o tome ta se sa nama zbilo: "Hajde,- kae,- uznemiri ga! Poto mu je stomak prepun, savladae ga lako". A ovaj dolazi, smei se, i svezavi nam pomou sna ruke i noge, ini sa nama to mu je volja, prljajui duu neistim sanjarijama i telo isteenjem. 3. Niko od onih koji su se nauili istoti, neka uspeh ne smatra svojom zaslugom, budui da naa priroda nije sposobna da pobedi samu sebe. Gde priroda pretrpi poraz, prepoznaje se dolazak Onoga koji je iznad prirode. Van svakog spora, manje odstupa pred veim. 4. Poetak je istote u neslaganju sa neistom pomisli, i u isteenjima koja se sa vremena na vreme dogode bez ikakvih neistih slika. Sredina je istote, kada od obilne hrane imamo prirodne polne prohteve, ali smo bez prljavih matarija i bez isteenja. A kraj je umrtvljenje tela, koje ide za umrtvljenjem pomisli. 5. Onaj koji psa sladostraa molitvom tera od sebe, lii na oveka koji se bori sa lavom; onaj koji ga protivrazlozima pobija, lii na oveka koji je svog neprijatelja ve
272

naterao u bekstvo; a ovek koji je ve potpuno prezreo napade toga psa, ustao je iz groba iako se jo nalazi u ovom ivotu. 6. Ako je dokaz istinske istote da se bude bez pohotljivih oseaja pri neistim snovima, onda je svakako krajnji stupanj bluda - imati isteenje u budnom stanju od samih pomisli. 7. Ko telesnim radom i znojem vodi borbu sa ovim protivnikom, lii na oveka koji je neprijatelja svog vezao slabom vrpcom; onaj ko se sa njim bori uzdranjem i bdenjem na onoga koji neprijatelja stavlja u gvozdene okove; a onaj ko se sa tim protivnikom bori smirenoumljem, bezgnevljem i eu - na oveka koji je svog neprijatelja ubio i sakrio u pesak. 8. Jedan savlauje ovog muitelja podvizima, drugi smirenjem, a trei - Boanskim otkrivenjem. Prvi je kao zvezda Danica, drugi kao pun mesec, a trei - kao svetlo sunce. No, svima je zajedno ivljenje na nebesima. 9. Lisica se pretvara da spava, a demon glumi celomudrenost. Samo, lisica to ini da prevari pticu, a demon - da nam upropasti duu. itavog svog ivota ne veruj ovome blatu, i ne oslanjaj se na njega dok se ne susretne sa Hristom. 10. Poetnici padaju u blud obino zbog hrane. Srednji. osim iz istog uzroka, jo i zbog gordosti. A oni koji se pribliavaju savrenstvu, padaju iskljuivo zbog osuivanja blinjeg i ni od ega drugog. 11. Neki ukopljenike smatraju po prirodi srenima, kao ljude koji su se izbavili od tiranije tela. A ja smatram da su blaeni oni duhovni evnusi koji svakoga dana sami sebe kope istim mislima kao noem. 12. Nemoj ni pomisliti da razlozima i protivrazlozima potue demona bluda, jer on uvek moe dokazivati da je u pravu, poto se po prirodi bori sa nama. 13. Ko hoe da se bori sa svojim telom ili da ga pobedi svojim sopstvenim snagama, uzalud se mui. Jer, ako Gospod ne razori dom tela i ne sagradi dom due, uzalud bdi i posti onaj koji bi hteo da telo svoje umrtvi. 14. Priznaj pred Gospodom nemo svoje prirode, potpuno svestan svoje nesposobnosti, pa e neosetno dobiti dar celomudrenosti. 15. Oni koji su se okliznuli u spomenutu jamu, nalaze se daleko od onih koji se penju i silaze po lestvici. Za takav uspon potrebno je da u najstroem postu proliju mnogo znoja. 16. Mislim da ovi najnesreiji krvnici upropauju nas, jadne, protivprirodnim gresima iz dva razloga: prvo, zbog toga to mi u samima sebi svuda nosimo mogunost takvog pada, i drugo, to takvi gresi navlae na nas veu kaznu. Postoji u nama neka smrt i opasnost pada, koju mi uvek sa sobom i u sebi nosimo, naroito u mladosti. Nisam se ni usudio da o tome neto vie stavim na hartiju, jer mi je ruku zaustavio onaj koji je rekao: Jer je sramotno i govoriti o onome to neki tajno ine (Ef.5,12). 17. Na neoveni neprijatelj i zastupnik bluda govori da je Bog ovekoljubiv i da ovoj strasti, kao prirodnoj, vrlo lako oprata. No, ako ispitamo mamac demona, videemo da posle uinjenog greha oni Boga nazivaju pravednim i neumoljivim sudijom. Ono prvo nam govore, da nas navuku u greh; a ovo drugo, da nas bace u oajanje. 18. Kada se tuga i oajanje uvuku u nas, mi vie nismo ni spremni da se opet podamo istom grehu. A kada se oajanje ugasi, ponovo nam tiranin na govori o ovekoljublju Boijem.
273

19. Kao preist i bestelesan, Gospod se veseli netaknutosti i istoti naeg tela. Demoni se, kako neki vele, niemu drugom ne raduju toliko kao smradu bluda, niti se nekoj drugoj strasti toliko vesele kao prljanju tela. 20. Majka prirodnih krasota jeste zemlja, natopljena rosom, a majka istote bezmolvije sa poslunou. Bestrae tela steeno podvigom bezmolvija, zbog estog odlaenja u svet ne ostaje nepokolebivo. Bestrae, pak, koje dolazi od poslunosti, svuda je pouzdano i nepokolebivo. 21. Ko pokuava da ovu borbu stia uzdranjem, i niim drugim osim uzdranjem, lii na oveka koji misli da se sa otvorene puine spase plivajui samo jednom rukom. Spoji sa uzdranjem smirenje, jer prvo bez drugoga ne donosi nikakve koristi. 22. Ko primeti da ga neka strast sve vie osvaja, treba da se pre svega na nju, i samo na nju obori, naroito ako je u pitanju uroeni neprijatelj. Jer, ako se ta strast ne savlada, nita nam nee koristiti pobeda nad ostalim. A ako ovog Misirca lupimo po glavi (up. Izl.2,11), svakako emo i mi u dubini smirenosti videti Boga. 23. Prilikom jednog iskuenja, osetio sam da ovaj vuk hoe da me prevari, izazivajui u mojoj dui bezralonu radost, i suze, i utehu. U svom neiskustvu, miljah da se radi o plodu, a ne gubitku. 24. Ne zaboravljaj se, mladiu! Znao sam neke mlade ljude koji su se od sveg srca molili za one to su im dragi, pokrenuti na to bludom, mislei da oduuju dug uspomene i zakona ljubavi. 25. Kad legnemo u postelju, pazimo: tada se sam um, bez tela, sukobljava sa demonima. I ako je slastoljubiv, on rado postaje na izdajnik. 26. Neka seanje na smrt uvek spava i ustaje sa tobom, kao i neprekidna umna Isusova molitva, jer ti u snu nita drugo ne moe pomoi kao to. 27. Isteenja u snu mogu nastati usled uzimanja velikih koliina hrane i usled preteranog odmaranja; mogu nastati i usled gordosti, kada se uobrazimo zbog toga to izvesno vreme nismo imali isteenja; najzad, ona mogu biti posledica osuivanja blinjih. Iz ova dva poslednja razloga isteenja mogu imati i bolesni, a pretpostavljam - i iz sva tri razloga. A ko doe do zakljuka da kod njega nije posredi ni jedan od spomenutih uzroka blaen je, trudbenik bestraa, jer on samo zbog pakosti demona trpi tako neto, sa vremena na vremena, kad Bog popusti, kako bi pomou jedne bezgrene nezgode stekao najveu smirenost. 28. Niko ne bi trebalo da u toku dana mata o onome to je sanjao. I to je plan demona - da nas onim to smo sanjali prljaju u budnom stanju. 29. U vreme [iskuenja] nam mogu dobro posluiti: kostret, pepeo, svenono stajanje, glad i e koja pali jezik, gaena samo po nekom kapi vode, poseivanje grobova, a pre svega smirenje srca, i - ako je moguno - otac ili dobar i razborit brat, koji bi bili u stanju da nam pomognu. Smatrao bih za udo da neko potpuno sam spase svoj brod na toj burnoj puini. 30. Jedan ovek ugleda neku veoma lepu enu i od sve due proslavi Tvorca zbog nje. Bio je dovoljan jedan pogled na nju, da taj ovek, obuzet ljubavlju Boijom, prolije bujicu suza. I bilo je udno videti, kako tom oveku donosi venac nebeske slave upravo ono to bi drugoga survalo u propast! Ako takav ovek doivljava isto oseanje i isto se tako ponaa u svim takvim sluajevima, onda je vaskrsnuo iz mrtvih kao neraspadljiv jo pre sveopteg vaskrsenja.
274

31. Istoga merila treba da se pridravamo i u pogledu muzike i pevanja. Bez obzira da li sluaju svetske ili duhovne pesme, bogoljubivi ljudi se ispunjavaju vedrinom i ljubavlju, i gue u suzama. Kod slastoljubivih je obratno.. 32. Neki kau da je nemogue nazvati se istim poto se ve jednom okusi telesni greh. A ja, pobijajui to miljenje, rekoh da je onome koji samo hoe mogue i zgodno od jedne divlje masline nainiti pitomu. I da su neto kljuevi Carstva nebeskog povereni devstveniku po telu, moda bi ono miljenje i bilo ispravno. Ali, neka njegove pobornike posrami onaj koji je imao tatu a postao ist i poneo kljueve Carstva. 33. Zmija sladostraa se javlja u mnogo vidova: neiskusne nagovara da samo jedanput probaju, pa da prekinu; a one koji su to ve iskusili, taj bednik navodi da se seaju svog greha, kako bi kroz uspomenu ponovo pali u greh. Mnogi meu prvima ostaju mirni zahvaljujui svom neznanju. Meu drugima mnogi trpe uznemirenje i borbu, zbog toga to su okusili od ove gadosti. Uostalom, deava se i suprotno. 34. Ukoliko se probudimo isti i mirni, znajmo da se radi o tajnome dejstvu svetih anela, naroito ako smo zaspali sa velikom molitvom i trezvoumljem. A ponekad ustajemo nemirni, posle neistih snova. 35. Nije udno ako se bestelesni bori sa bestelesnim. udo je, meutim, pravo udo, to jedno telesno bie, u borbi sa telom kao sa svojim podmuklim neprijateljem, pobeuje u stvari bestelesne neprijatelje. 36. Prema objanjenju mudrih otaca, treba razlikovati: pristupanje [tj. prilog], spajanje, pristanak [tj. slaganje], porobljenje, borbu i tzv. strast u dui. Blaeni oci odreuju pristupanje kao prostu re, ili sliku bilo ega, koja se ponovo pojavljuje i unosi u srce. Spajanje znai razgovaranje sa onim to se pojavilo, bez obzira da li sa strau ili bestrasno. Pristanak je saglasnost due sa onim to se javilo, sjedinjena sa uivanjem. Porobljenje je nasilno i nevoljno zavoenje srca ili trajno optenje sa predmetom, koje razara nae dobro duevno zdravlje. Borbu oni odreuju kao ravnoteu snaga izmeu onoga koji napada i onog koji se brani, gde poslednji pobeuje, ili biva pobeen iskljuivo po svojoj volji. Strau nazivaju porok koji se tokom dueg vremena strasno ugnezdio u dui, i koji je kroz naviku postao kao njeno prirodno svojstvo, tako da dua ve sama, hotimino, hrli k njemu. Od svega toga, prvo je bezgreno. Drugo - ne sasvim. Tree - ve prema stanju u kome se podvinik nalazi. Borba je uzrok pobednikih venaca ili osude, a porobljenje se drukije ceni ako je za vreme molitve, a drukije u neko drugo vreme, drukije prema beznaajnim stvarima, a drukije u odnosu na rave misli. Strast podlee kod svih ljudi ili buduem pokajanju ili buduoj muci. Prema tome, ko se prema pristupanju odnosi bez strasti, jednim udarcem odseca i sve potonje. 37. Najotroumniji ueni oci primetili su jo jednu misao, tananiju od ovih o kojima smo sada govorili. Neki je nazivaju prepadom uma, poto bez trajanja i bez rei i slike, trenutno izaziva strast u podviniku. Meu duhovima koji kuaju telo, nema nijednog tako brzog, tako hitrog i podmuklog kao to je on. Naime, on se u jednoj sitnoj predstavi, bez zadravanja, bez trajanja i bez rei, a kod nekih i mimo njihove svesti, pojavljuje u dui. Ko je, dakle, uspeo da plaem postigne takvu istananost razuma, moe da nas naui, kako to dua strasno bludnii samo okom, i prostim pogledom, i dodirom ruke, i sluanjem melodije, bez ikakve misli i pomisli. 38. Neke strasti iz due prelaze u telo, a druge idu obratnim putem. Drugo se deava sa ljudima koji ive u svetu, a prvo se zbiva sa onima koji se nalaze u monatvu, poto nemaju prilike za drugo.
275

39. Posle duge borbe najzad isteran iz naeg srca, pretuen kamenjem posta i maem smirenja, bedni demon, drug naega glinenog tela, poput nekog crva koji se uvukao u njega, nastoji da cas isprlja, draei nas izvesnim neoekivanim i nezgodnim kretnjama. 40. Ovaj demon, mnogo vie od drugih, pazi na trenutke u kojima nismo u stanju pokrenuti svoje telo da se moli protiv njega. Tada taj zlikovac najvie i pokuava da nam nametne borbu. 41. Onima koji jo nisu stekli pravu molitvu srca, odgovara podvig telesne molitve, tj. irenje ruku, udaranje u prsa, upuivanje umilnih pogleda ka nebu, duboko uzdisanje, esto padanje na kolena. Sve to, meutim, oni esto ne mogu initi u prisustvu drugih ljudi. Stoga demoni pokuavaju da ih napadnu upravo tada. A oni, budui nesposobni da im se suprotstave snagom uma i nevidljivom silom molitve, podleu, moda i protiv svoje volje, svojim napadaima. U tim sluajevima, ako moe, smesta se udalji na neko skrovito mesto i, ako ti je mogue, pogledaj gore duevnim okom. Ako ne, onda pogledaj prema nebu makar i telesnim okom, drei nepomino ruke u vidu krsta, kako bi i tim znakom posramio i pobedio Amalika (up. Izl.17,11). Zavapi ka Silnome da te spase, i to ne odabranim reima, ve smirenim aputanjem, poinjui najpre sa: Pomiluj me, nemoan sam (Ps.6,3)! Tada e na sopstvenom iskustvu osetiti silu Vinjega, i svojim vapajem ka Nevidljivome na nevidljiv nain oterati nevidljive neprijatelje. ovek koji je navikao da se tako bori, brzo e poeti i samom milju da od sebe goni svoje neprijatelje. Jer, ovim drugim darom Bog nagrauje podvinike za njihov prvi podvig. 42. udno ispijaj podsmeh kao vodu ivota, od svakog oveka koji hoe da te napoji njime. Jer, on je lek koji isti od bluda. Tada e se u tvojoj dui roditi sunce duboke istote, i svetlost Boija nee naputati tvoje srce. 43. Nemoj prestati da zamilja i da istrauje bezdan tamnoga ognja, i nealostive sluge, neosetljivog i neumoljivog Sudiju, beskrajni haos podzemne vatre, i strano mesto pod zemljom, i silazak u tesne ponore, i uopte sve tome slino, da bi pohotljivost koja se u naoj dui nalazi bila potisnuta velikim strahom, i da bi se dua sjedinila sa neprolaznom istotom i primila u sebe sjaj nevetastvene svetlosti koja blista jae od bilo kakvog plamena. 44. Postoji demon koji nam prilazi im legnemo u postelju, i koji nas obasipa zlim i neistim mislima, kako bismo, onako tromi, ne naoruavi se protiv njih molitvom, zaspali sa prljavim mislima, te sanjali prljave snove. 45. Kao to ovek na osnovu samog sluanja ba mnogo ne eli da proba ono to nije i svojim oima video, tako i ljudi istoga tela imaju u svojoj neiskusnosti veliko olakanje. 46. Kao to ovek koji se bori sa lavom gine onog asa kad od njega odvoji pogled, tako i onaj koji se bori sa sopstvenim telom strada im mu da odmora. 47. Onima koji se bore sa blatom [tj. telom], u svoje vreme odgovara podvig bezmolvija, ukoliko samo budu imali dobrog duhovnog vou. 48. Doznao sam da demon uninija prethodi demonu bluda i priprema mu put, da bi mu, jako izmodivi telo i bacivi ga u san, pruio mogunost da bezmolvnika dovede do oskvrnjenja.

276

49. Zemaljskom caru je mrzak onaj koji stoji pred njim i od njega okree glavu, razgovarajui sa neprijateljima gospodarevim. Tako je i Gospodu mrzak onaj ovek koji stoji na molitvi, a prima neiste pomisli. 50. Tog psa koji ti prilazi oteraj orujem molitve. Ma koliko bio drzak, ne uzmii pred njim. 51. [Ispovest bludne strasti]: [Dua pita]: Reci mi, reci mi, o, moja suprugo, prirodo moja! Nikoga drugog neu da pitam o onome to je u vezi sa tobom. Kako da ostanem nepovreen od tebe? Kako da izbegnem prirodnu opasnost, kada sam obeao Hristu da u voditi rat sa tobom? Kako da pobedim tvoju tiraniju, kada sam dobrovoljno reio da te silom savladam? [A telo odgovara]: Neu ti rei nita to i ti sama ne zna, ve samo ono to znamo oboje. Moj dragi otac jeste samoljublje. Uzrok spoljanjeg raspaljivanja lei u negovanju tela, i uopte u odmaranju, a uzrok unutranjih strasnih oseaja nalazi se u prethodnom odmaranju i uspomeni na poinjena sladostrasna dela. Zaeta, raam grehove. Roeni, oni sa svoje strane raaju smrt kroz oajanje. Ako upozna moju i tvoju oevidnu i duboku nemo, ti si mi vezao ruke. Ako grlo svoje mui postom, vezao si mi i noge, da ne mogu koraati. Ako svemu tome doda i poslunost, oslobodio si se od mene. Ako stekne smirenje, odsekao si mi glavu. c) BORBA SA SREBROLjUBLjEM 1. Srebroljublje je oboavanje idola, ker neverja, izvinjenje slabosti, vesnik starosti, predskaziva gladi, prorok sue. 2. Srebroljubac ismeva Jevanelje. On je svesni prestupnik. Ko je stekao ljubav, rasipa novac. A ko kae da ima i jedno i drugo, obmanjuje sebe. 3. Ko sebe oplakuje, odrie se i tela svog, te u sluaju potrebe ne tedi ni njega. 4. Nemoj rei da skuplja blago radi siromaha. Carstvo se nebesko moglo kupiti i za samo dve lepte. 5. Jednoga dana, sretoe se gostoljubiv i srebroljubiv ovek. I drugi nazva prvog nerazboritim. 6. Ko je pobedio ovu strast, oslobodio se od briga. A ko je njom sputan, nikada se nee moliti isto. 7. Srebroljublje poinje pod izgovorom milostinje, a zavrava se kao mrnja prema siromasima. Dok ne zgomila novac, srebroljubac je milosrdan; im do novca doe, on stisne ruke. 8. Viao sam ljude, siromane novcem, kako u drutvu sa siromanima duhom obogatie svoj duh i zaboravie na svoju preanju bedu. 9. Nesticanje [tj. dobrovoljno sirotovanje] jeste odbacivanje zemaljskih briga, bezbrian ivot, neometano putovanje, vera u zapovesti Boije, odstranjenje tuge. Monah koji dobrovoljno sirotuje jeste gospodar sveta, koji je poverio Bogu svu brigu o sebi, i pomou vere sve nainio svojim slugama. On nikome nee govoriti o svojim potrebama, a ono to mu dolazi, prima kao iz ruke Gospodnje. 10. Podvinik koji dobrovoljno sirotuje jeste sin bespristraa, koji sve to ima smatra kao da nema. Naputajui svet, on sve dri za ubre. Ako mu je, pak, neega jo ao, nije jo ni postao siromatvoljubac.

277

11. ovek koji dobrovoljno sirotuje ima istu molitvu, a lakom ovek se moli mislei na zemaljske stvari. 12. Onima koji ive u poslunosti, tue je srebroljublje. Jer, kada su i telo svoje predali, ta jo da smatraju svojim? 13. Ko je okusio nebesko, lako prezire zemaljsko. A ko nije okusio nebesko, raduje se sticanju zemaljskih stvari. 14. O, monasi, ne budimo u veri slabiji od ptica: one ne brinu ni za ta i ne sabiraju u itnice (Mt.6,26). 15. Veliki je onaj ovek koji se pobono odrie svoje imovine, a svet je onaj ovek koji se odrie sopstvene volje. Prvi e stostruko primiti, bilo u imanju, bilo u blagodatnim darovima, a drugi e naslediti ivot veni. 16. Kao to na moru uvek ima valova, tako i srebroljupca ne naputaju gnev i tuga. 17. Nepokolebiva vera ini kraj brigama, a seanje na smrt dovodi do toga da se i tela svoga odreknemo. 18. U Jovu ne bee ni traga od srebroljublja: zbog toga on ostade spokojan i kada se svega liio (up. Jov 1,22). 19. Srebroljublje se naziva, i jeste, koren svih zala (up. 1.Tim.6,10). Ono dovodi do mrnje, do krae i zavisti, do razdvajanja i neprijateljstva, do sukoba i zlopamenja, do okrutnosti i ubistva. 20. Vera i tuinovanje su smrt srebroljublja. Samilost i ljubav predaje za blinjeg i samo telo. 21. Kao to ovek kome su noge okovane ne moe lako da hoda, tako se ni oni koji gomilaju pare ne mogu popeti na nebo. 22. Ako je granica srebroljublja, nikada ne prestajati sa gomilanjem para i nikada se ne zasititi, onda je vrhunac nesticanja - ne tedeti ni svoje sopstveno telo. 23. Ne bavimo se vie niim zemaljskim, bratijo! Mi smo se upisali u ljude koji se ni o emu zemaljskom ne brinu. Nema greha, nema vremena, nema bremena kojim bismo se mogli izgovoriti. Onima koji primie Gospoda krtenjem ponovnog roenja, Bog dade vlast da budu eda Boija (Jn.1,12), rekavi: Poinite [od zemaljskih briga] i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11). 24. Za nas je najvea sramota da mislimo na neto to nam u asu nevolje, tj. smrti, ne moe dobra doneti, kada smo ve sve pomenuto ostavili na poziv kojim nas je Gospod a ne ovek pozvao. To je ba ono to ree Gospod: osvrtati se za sobom, i ne biti dostojnim Carstva nebeskog. 25. Demon srebroljublja se estoko bori sa onima koji su se dobrovoljno odrekli imanja. Ne uspevi da ih savlada, on im ukazuje na tuan ivot sirotinje, kako bi ih naveo da od ravnodunih za tvarna dobra ponovo postanu vetastvoljubivi. 26. Veliki gubitak trpe oni koji menjaju zlato za blato: isto se deava i onima koji ispoljavaju i izvode duhovne podvige radi tvarnih dobitaka. d) BORBA SA GNEVOM 1. Gnev je izraz potajne mrnje, tj. zlopamenja. Gnev je elja da se dogodi zlo onome koji nas je rasrdio. Plahovitost je zapaljivanje srca u nevreme. Ogorenje je
278

neprijatno oseanje, koje se gnezdi u dui. Gnev je promenjivo stanje naravi i rugoba due. 2. Ima ljudi sklonih gnevu, koji se ne brinu o leenju i iskorenjivanju ove strasti. Oni, jadnici, ne misle na ono to je reeno: Teina ga srdbe njegove obara (Sir.1,22). 3. Brzo kretanje jednoga vodeninog kamena moe u jednom magnovenju da satre i uniti ito due i plod dotadanjeg podviga u veoj meri nego sporo kretanje drugoga za itav dan. Stoga i treba dobro da pazimo. Ponekad plamen, odjednom raspaljen jakim vetrom, spaljuje i upropauje njivu srca vie no vatra koja dugo gori. 4. Bezgnevlje je enja za poniavanjem, isto onako nenasita kao to je kod sujetnih ljudi nenasita tenja ka pohvalama. Bezgnevlje je poraz prirode, koji se ispoljava u neosetljivosti za uvredu, neosetljivosti koja proizlazi iz velikih podviga i obilnog znoja. 5. Krotost je nepokretno stanje due, koja se ne menja bilo da trpi raznovrsna ponienja ili da slua pohvale. 6. Poetak bezgnevlja je utanje usta kada je srce uzbueno. Sredina je utanje misli pri tananom uznemirenju due. A vrhunac, nepokolebivi mir i pored toga to duvaju neisti vetrovi. 7. Kao to voda, kada se malo po malo sipa na vatru, potpuno ugasi plamen, tako i suza istinskog plaa gasi svaki plamen gneva i plahovitosti. 8. Kao to tama nestaje kada zasija svetlost, tako i miris smirenja potiskuje svaku gorinu i jarost. 9. Nita toliko nije nedolino onima koji se kaju, kao uzbuenje gneva. Jer, obraanje [Bogu sa pokajanjem] zahteva veliko smirenje, a srditost je znak velike gordosti. 10. Ako je znak najdublje krotosti u tome, da i u prisustvu onoga koji nas izaziva sauvamo spokojstvo u srcu i ljubav prema njemu, onda je svakako znak krajnje gnevljivosti ako se sami sa sobom, reima i pokretima, svaamo i besnimo na onoga koji nas je uvredio. 11. Ako se Duh Sveti naziva, i jeste, mir due, a gnev jeste i naziva se uznemirenje srca, onda nita toliko ne ometa dolazak Duha Svetoga u nas, kao srditost. 12. Viao sam, opet, i takve ljude koji su prividno trpeli, ali su nerazumno, pod platom utanja, skrivali u sebi zlopamenje. I doao sam do zakljuka da su takvi ljudi bedniji od ludaka, jer su belinu goluba kao nekom crninom prekrivali. Treba veliku panju da obratimo na ovu zmiju, zato to i njoj, kao i zmiji telesnih prohteva, pomae sama prproda. Viao sam ljude koji bi se rasrdili i u svom ogorenju odbijali da jedu, te su takvim besmislenim uzdranjem samo dodavali otrov na otrov. A viao sam i druge ljude, koji su svoju srdbu koristili kao zgodan povod da se predaju deranju, pa su tako iz jame upadali u ponor. 13. Kada je umereno, pojanje ponekad odlino umiruje srdbu. A ponekad, kada je neumereno i nepravovremeno, pogoduje slastoljublju. Ovo e nam sredstvo koristiti samo ako vodimo rauna o trenutku. 14. Nalazei se nekim poslom blizu kelije ljudi koji su se posvetili bezmolviju, uh kako se od ogorenja i besa sami u svojoj keliji svaaju kao jarebice u kavezu, i kako se na uvreditelje svoje obrecuju kao da su prisutni. Ja sam im blago savetovao da ne ive usamljeno, kako se od ljudi ne bi nainili demonima. Viao sam, opet, ljude sladostrasna i prodrljiva srca, koji su, meutim, bili krotki i ljubazni, bratoljubivi i ljubitelji lepote. Njih sam nagovarao da se odadu bezmolvnom ivotu, kao leku protiv sladostraa i
279

prodrljivosti, da ne bi od slovesnih bia na najalosniji nain postali beslovesne ivotinje. A poto mi neki tuno govorahu da su veoma podloni i jednom i drugom, ja sam im potpuno zabranio da ive po svojoj volji, a duhovnicima njihovim prijateljski sam savetovao da im sa vremena na vreme dozvole da vode taj ili onaj nain ivota, pokoravajui se ipak glavnome nastojatelju u svemu. 15. Opasno je uznemiravati oko naega srca jarou, kao to je reeno: Uznemiri se od gneva oko moje (Ps.6,8). Jo je tee izraavati reima uzrujanost due. A ako se ona izraava i rukama, onda se ve ini neto to je sasvim suprotno i tue monakom, tj. aneoskom i boanskom ivotu. 16. Obratimo panju, pa emo videti da se mnogi gnevljivi ljudi rado vebaju u bdenju, postu i bezmolviju. Demonu je cilj da im pod vidom plaa i pokajanja podmee stvari koje pothranjuju njihovu strast. 17. Prvi stupanj blaene trpeljivosti jeste u tome to se ponienje podnosi, makar i sa gorinom i bolom u dui. Sredina je, biti u takvim okolnostima bez tuge. A kraj (ako samo kraja ima), smatrati uvredu za pohvalu. 18. Jedna je stvar, bezgnevlje kod poetnika koje proistie iz plaa, a drugo je potpuno spokojstvo kod savrenih. Kod prvih je gnev vezan suzama kao nekakvom uzdom; kod drugih, on je umrtvljen bestraem kao zmija maem. 19. Video sam trojicu monaha koji su u isto vreme pretrpeli uvredu iste vrste. Prvi se uvredio, ali je outao. Drugi se obradovao sebe radi, a oalostio zbog onoga koji mu je naneo uvredu. A trei, zamislivi tetu koju je tako blinji samome sebi naneo, zaplaka vrelim suzama. Tako su se zajedno mogli videti podvinik straha, nagrade i ljubavi. 20. Zlopamenje je posledica gneva. Ono je uvar grehova, mrnja na pravednost, propast vrlina, otrov za duu, crv uma, posramljenje molitve, preseenje moljenja, otuenje ljubavi, trn zaboden u duu, neprijatno oseanje u kome se sa gorkom nasladom uiva, greh koji ne prestaje, veito budan prestup zakona Boijeg, trajna zloba. 21. Onaj koji je savladao gnev, unitio je i zlopamenje: dokle god je iv otac, dotle se i deca raaju. 22. Onome koji je stekao ljubav postalo je tue da se gnevi, a onaj koji u sebi gaji neprijateljska oseanja sam sebi zadaje nepotrebne muke. 23. Ako ve hoe da bude zlopamtljiv, budi zlopamtljiv prema demonima. I ako hoe da bude nekome neprijatelj, budi neprijatelj telu, i to u svakom pogledu. Telo je nezahvalan i neiskren prijatelj: to mu se vie ugaa, vie nam zla nanosi. 24. Zlopamenje se predstavlja kao uitelj Svetog Pisma: rei Svetoga Duha tumai na svoj nain. Neka ga posrami molitva Isusova, koju ne moemo izgovarati ako smo zlopamtljivi. 25. Kada ni posle velikih podviga nisi u stanju da do kraja iupa iz srca svoga ovaj kolac, izvini se neprijatelju, makar samo na reima, da bi, zastidevi se svog dugotrajnog licemerstva pred njim i muen saveu kao ognjem, mogao savreno da ga zavoli. 26. Doznae da si se potpuno izbavio od ove trulei ne kada se pomoli za onoga koji te je uvredio, ni kada mu za zlo uzvrati dobrim ili ga pozove k sebi na trpezu, ve kad se, na vest da je pretrpeo neku duevnu ili telesnu nezgodu, rastui i zaplae zbog njega kao zbog sebe samog.
280

27. Uspomena na Isusova stradanja lei zlopamenje, koje se izlae silnoj sramoti pred Njegovom trpeljivou. 28. Da bi zasluili oprotaj grehova, neki su se posvetili napornim podvizima. Ali, ovek koji ne pamti zla stie pre njih na cilj: Opratajte ono malo to su vam ljudi duni, i oprostie vam se ogroman dug va pred Bogom (Lk.6,37). 29. Nepamenje zla jeste znak pravog pokajanja. A ko je u srcu svom zlopamtljiv, i misli da se kaje, lii na oveka kome se u snu priinjava da tri. 30. Viao sam zlopamtila koji su savetovali drugima da ne pamte zlo, i koji su se, zastidevi se svojih sopstvenih rei, oslobodili i svoje strasti. 31. Ogovaranje je porod mrnje. To je tanana a krupna bolest, skrivena i podmukla pijavica, koja sie i slabi krv ljubavi. 32. Delatelji ovoga zla su u svoju odbranu navodili da tako ine iz ljubavi i brige za onoga koji je bio predmet ogovaranja. A ja njima rekoh: Onoga koji tajno okleveta blinjega svoga, toga oterah (Ps.100,5). Ako zaista voli blinjega kako kae, pomoli se tajno, a ne da ismeva oveka. To je nain koji je ugodan Gospodu. 33. Ko hoe da pobedi duha ogovaranja, neka krivicu ne pripisuje onome koji je pao, ve demonu koji ga je oborio. Jer, niko ba naroito ne eli da grei protiv Boga, mada niko od nas ne grei prinudno. 34. Jedan od najkraih puteva da se dobije oprotaj grehova jeste: ne osuivati. Ne sudite, i nee vam se suditi (Lk.6,37). 35. Kao to se vatra protivi vodi, tako je i osuivanje strano onome koji hoe da se pokaje. Nemoj osuivati ak ni kada bi video nekoga da grei i na samoj samrti: Sud Boiji ljudima nije poznat. Neki su javno inili velike grehove, ali su jo i vee vrline inili tajno. I oni koji su im se tako rado rugali, prevarie se, jer od dima nisu videli sunce. 36. ujte me, ujte, svi vi koji strogo sudite tuim delima: ako je tano (a tano je) da e nam se suditi sudom kakvim sudimo (up. Mt.7,2), onda emo svakako pasti upravo u one telesne ili duevne grehe za koje okrivljavamo blinjega. 37. Stroge i briljive sudije grehova svog blinjeg boluju od navedene strasti zato to nemaju savrenoga i trajnog seanja i brige o svojim sopstvenim gresima. Jer, onaj koji tano, bez plata samoljublja, vidi svoja zla dela, ni o emu se drugom od ovozemaljskih stvari vie ne brine, mislei na to da ni za sopstveni pla nee imati dovoljno vremena, makar i sto godina iveo; i makar video kako iz oiju njegovih istie i itava reka suza, velika kao Jordan. 38. Demoni nas nagovaraju ili da greimo, ili, ako ne greimo, da osuujemo one koji gree, kako bi, ubice, pomou drugog isprljali prvo. 39. Znaj da se zlopamtljivi i zlobni ljudi prepoznaju i po tome to, obuzeti duhom mrnje, lako i sa uivanjem umanjuju vrednost uenja, delatnosti i vrline svog blinjeg. 40. Znao sam neke ljude koji su tajno i skriveno od sveta inili najtee grehe. Meutim, smatrajui se istim, oni su teko napadali one koji javno padaju u lake grehe. 41. Suditi, znai bestidno svojatati Boije pravo, a osuivati, znai upropaivati svoju duu. 42. Kao to nadmenost moe i bez druge strasti upropastiti oveka, tako nas i suenje samo po sebi moe savreno pogubiti. Onaj farisej je bio osuen upravo zbog toga (up. Lk.18,10 id.).
281

43. Jednom se sretoe gnevljivac i pretvorica: u razgovoru njihovu ne bee mogue nai ni jedne jedine prave rei. Otvori li srce prvome, nai e besnilo; ispita li duu drugoga, ugledae zlou. 44. Kao to vetrovi ustalasaju okean, tako i gnev, vie od svih ostalih strasti, uzburka razum. 45. [Ispovest strasti gneva]: "Reci nam, luda i neasna strasti, ime onoga koji te je nainio, i ime one koja te rodila, a takoe i imena tvojih poganih sinova i keri. Ne samo to, nego nam naznai i one koji se bore protiv tebe i koji te ubijaju". "Imam mnogo majki, i otac moj nije jedan. Majke su mi: tatina, srebroljublje, stomakougaanje, a ponekad i blud. Otac mi se zove: ponos. A moje keri: zlopamenje, mrnja, neprijateljstvo, samoopravdavanje. Moji protivnici, koji me sada dre okovana, jesu vrline suprotne ovim strastima: bezgnevlje i krotost. Moj potajni neprijatelj zove se: smirenoumlje". e) BORBA SA TUGOM 1. Ko je omrznuo svet, umakao je od tuge. A ko je ostao privren bilo emu vidljivom, jo se od tuge nije izbavio. Kako i da se ne rastui - kada se liio onoga to mu je toliko priraslo za srce! U svemu treba da se drimo trezvoumlja. Ipak, u odnosu na to mi treba naroito da budemo razboriti. 2. Kada smo podvrgnuti dragocenom poniavanju, zlostavljanju i kaznama, zamislimo stranu presudu venog Sudije, pa emo zacelo, krotou i trpljenjem, kao maem sa dve otrice, odsei besmislenu tugu i gorinu, koji su posejani u nas. 3. Ako smo pali u greh, onda pre svega treba da se borimo protiv demona tuge. Jer, dolazei pred nas za vreme molitve nae i podseajui nas na raniju slobodu pred Bogom, on hoe da nas odvrati od moljenja. 4. Lek od gneva je ljubav prema ponienju. A pojanje, sastradalnost i dobrovoljno sirotovanje su zadavljenje tuge. 5. Kao to prevelika koliina cepanica esto zagui i ugasi plamen, proizvodei mnogo dima, tako i prekomerna tuga esto duu ini zadimljenom i mranom, i presuuje izvore suza. 6. Uzani put se prepoznaje po morenju stomaka, svenonom stajanju, ogranienom uzimanju vode, oskudevanju u hlebu, oiavajuem piu sramote, podsmeha, poruge i grdnje, odsecanju svojih prohteva, trpljenju uvreda, podnoenju prezira bez roptanja; prepoznaje se po tome - ako se ne srdi kada te klevetaju, ako se ne ljuti kada te poniavaju, ako si smiren kada te osuuju. Blago onima to idu putem koji je ovde pokazan, jer je njihovo Carstvo nebesko! 7. Pokajanje je dobrovoljno trpljenje svih muka. 8. Znak priljenog pokajanja je u tome to ovek smatra da zasluuje svaku vidljivu i nevidljivu nevolju koja mu se dogodi, pa ak i neto tee. 9. Kao to se pritenjena voda penje u vis, tako esto i dua, pritisnuta nesreom, kroz pokajanje uzlazi k Bogu i spasava se. 10. Avakira su najvie, primetio sam, skoro svi zlostavljali: trapezari su ga gotovo svaki dan isteravali iz trapezarije, budui da po prirodi bee na jeziku malo neuzdrljiv. I rekoh mu: "Brate Avakire, zato vidim da te svakog dana izbacuju iz trapezarije, pa esto i na spavanje ode bez veere". A on mi odgovori: "Veruj mi, oe, kuaju me oci, da vide jesam li pravi monah. Oni to ne ine odistinski. Te tako i ja podnosim sve lako, poto mi je
282

poznat cilj velikoga oca i svih ostalih". On je pre nego to je ispustio duu [rekao]: "Hvala, hvala Gospodu i vama! Zato to ste me, radi moga spasenja, kuali vi, evo ve sedamnaest godina kako me ne kua demon". 11. [Arhiakon je dobio posluanje da ode u grad radi nekog posla i da se vrati pre praznika]. Poto je stigao dan kasnije, zabrani mu pastir da slui i odredi mu mesto meu poslednjim poetnicima. Dobri je akon trpljenja i arhiakon postojanosti primio zapovest oevu, i to tako mirno kao da je kanjen neko drugi, a ne on. Poto je u takvom poloaju proveo etrdeset dana, mudri pastir ga vrati u preanji njegov in. No, tek to je proao jedan dan, arhiakon ga stane ponizno moliti da ostane pod epitimijom i prvobitnom kaznom gubitka asti, govorei mu da je "u gradu poinio jedan neoprostiv greh". A meni, bednome, ovaj veliki Makedonije poveri razlog, zbog ega se dobrovoljno vratio na poslednje mesto: "Nikada nisam u sebi osetio takvo olakanje od svake borbe i takvu sladost Boanstvene svetlosti, kao sad". 12. Podsticani griom savesti, doimo k sebi, dok Gospod, videvi koliko se napreemo i otimamo k Njemu, ne izbrie grehove nae i bol koji nam razdire srce ne pretvori u radost. Jer, po mnotvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje razveselie duu moju (Ps.93,19). 13. Blago onome koji radi Boga svaki dan trpi grdnju i ponienje, i uspe da se savlada! Taj e likovati sa muenicima i slobodno e razgovarati sa anelima. Ko od sebe odbacuje pravedan ili nepravedan ukor, odbija svoje spasenje; a onaj koji ga prima, sa bolom ili bez bola, brzo e primiti oprotaj svojih grehova. 14. Ako se od samog poetka svom duom preda svakovrsnim ponienjima, nee se, sine, dugo vremena truditi da u sebi oseti blaeni mir. 15. Mala vatra smeka veliku koliinu voska. Tako i mala uvreda koja nam se esto nanosi, svu surovost, bezoseajnost i okorelost srca odjedanput omeka, zasladi i sasvim iskoreni. 16. Uvrede, potcenjivanja i sline stvari u dui podvinika mogu da se uporede sa gorinom pelena. Pohvale, poasti i razne druge ljubaznosti, poput meda, kod sladostrasnih raaju svaku slast. Razmotrimo, stoga, prirodu i jednog i drugog: pelen isti u nama svaku neistotu, a med obino izaziva poremeaj ui. f) BORBA SA DUHOM UNINIJA 1. Uninije je raslabljenje due i nemo uma, zanemarivanje podviga, mrnja na monaki zavet, hvalitelj svetovnjaka, klevetnik Boga - kao da je nemilostiv i neovekoljubiv. Ono je klonulost u bogosluenju, nemo u molitvi, ono je u slubi gvozdeno, u telesnom radu vredno, u poslunosti neiskusno. 2. Posluan ovek ne zna za uninije, vrei kroz vidljivi rad svoj osnovni, duhovni zadatak. 3. Opteie je protivnik uninija. oveku, pak, bezmolvniku, ono je veni pratilac: do same smrti se ne povlai i sve do skonanja njegova ne prestaje da se bori protiv njega. Videvi keliju otelnika, ono se osmehuje, i pribliivi mu se, nastanjuje se kraj njega. 4. Lekar bolesnika poseuje izjutra, a uninije podvinike usred dana. 5. Gostoprimstvo je podloga uninija, i podstie na to da se radom sopstvenih ruku ini milostilja. Usrdno pobuuje na poseivanje bolesnika, podseajui na onoga koji kae:
283

Bolestan bejah, i posetiste me (Mt.25,36). Savetuje da se odlazi k oaloenim i klonulim ljudima i, samo budui maloduno - predlae da teimo malodune. 6. One koji su stali na molitvu, ovaj bezumni duh podsea na nune poslove, i upotrebljava svako sredstvo kako bi nas pod nekim zgodnim izgovorom otrgnuo od moljenja. 7. Svaku ostalu strast potiskuje po jedna suprotna vrlina. No, uninije je za monaha sveobuhvatna smrt. Ovaj duh je jedan od osam prednjaka zla, i to najgori od svih. 8. Kada nema bogosluenja, nema ni uninija, i im se kanon zavri - oi se otvaraju. 9. Pravi podvinici se poznaju za vreme uninija. Monahu nita toliko ne donosi venac kao borba sa uninijem. 10. Onaj koji plae nad sobom, ne zna za uninije. 11. Monahu koji voli novac, tue je uninije. On se svaki as sea apostolovih rei: Neradnik neka i ne jede (2.Sol.Z,10), i: Potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluie ove ruke moje (Dap.20,34). 12. Uninije proizlazi ponekad od presitosti, a ponekad od nedostatka straha Boijeg. 13. Usrdna molitva je propast za uninije. Seanje na Sud Boiji raa revnost. 14. Monah koji je ispunjen nadom kao noem kolje uninije. 15. [Ispovest strasti uninija]: "Reci, dakle, ti, rasputeni i odreeni, ko je taj koji te je tako nakazno rodio? Koji su ti potomci? Koji su to koji vojuju sa tobom? Ko je tvoj ubica". A on, tiranin, odgovara: "Roditeljke moje su mnogobrojne: ponekad neosetljivost due, ponekad zaborav onoga to je gore na nebu, a moe da bude i prekomeran rad. Moji su potomci: meni uroena manija seljakanja sa jednog mesta na drugo, neposlunost prema duhovnom ocu, zaborav Stranog suda, a ponekad i naputanje zaveta. Moji protivnici (koji me sada dre vezana) jesu: bogosluenje sa telesnim radom. Moj neprijatelj, pomisao na smrt. A ono to me ubija, jeste molitva sa vrstom nadom da e se dobiti blaenstva". g) BORBA SA TATINOM 1. Tatina je rastura truda, unititelj znoja, kradljivac riznice, izrod neverstva, pretea gordosti, brodolom u luci, mrav na gumnu (koji, iako majuan, raznosi sav trud i plod). 2. Svima bez razlike sija sunce, i svim dobrim delima veseli se tatina. Na primer, sujetan sam kad postim; kada razreavam sebi post, da ljudi ne saznaju za moje uzdranje, opet sam sujetan - jer smatram sebe mudrim. Sujeta me pobeuje kada se obuem u sjajnu odeu; ali i kad se odenem u dronje - i tada sam sujetan. Poraen sam kad progovorim, a zautim li - opet me ona pobeuje. Kako god baci na zemlju ovaj tribolum [troroac], jedan vrh ostaje uperen gore. 3. Sujetan ovek je Hrianin koji oboava idole. On misli da oboava Boga, a u stvari hoe da ugodi ljudima a ne Bogu. 4. Sujetan je svaki ovek koji voli da se hvalie. Post sujetnog oveka ostaje bez nagrade i njegova molitva bez ploda, jer i jedno i drugo ini radi pohvale ljudske.
284

5. Slavoljubivi podvinik sebi nanosi dvostruku tetu: prvo, to iznurava telo, a drugo, to ne prima nagradu. 6. Gospod od oiju naih esto skriva i one vrline koje smo stekli. A ovek koji nas hvali (bolje rei - kvari), svojom pohvalom otvara nae oi. No, im se oi otvore - iezava iz nas bogatstvo nae. 7. Laskavac je sluitelj demona, vodi gordosti, istrebljiva umilenja, ruilac vrlina, zavodnik. Oni koji vas hvale, obmanjuju vas, veli prorok (Is.3,12). 8. Viao sam kako su ljudi koji imaahu pla, padali u jarost kad su ih hvalili, i tako kao na vaaru trampili jednu strast za drugu. 9. Kad uje da je blinji tvoj ili prijatelj rekao o tebi neto loe u tvome odsustvu, pokai koliko ga voli - i pohvali ga! 10. Velika je stvar stresti sa sebe pohvalu ljudsku. Jo vea je stvar, otresti se pohvale demonske. 11. Smirenoumlje ne pokazuje onaj koji sam o sebi govori ravo (ko ne bi bio u stanju da podnese samoga sebe?), ve onaj koji od drugoga oveka podnosi uvredu tako da ne umanji svoju ljubav prema njemu. 12. Kad vidi izvesne ljude da su doli do nekog malog spokojstva, demon tatine ih smesta navodi da preu iz pustinje u svet, govorei: "Idi da spase ljude koji propadaju". 13. Sujeta pobuuje lakomislene monahe da oekuju posetu svetskih ljudi, te da izau u susret onima koji dolaze; ui ih da padaju niice pred njihove noge, i da se, prepuni gordosti, odevaju u smirenost; podeava dranje i glas. 14. Tatina cenjene monahe ini gordima, a poniavane zlopamtljivima. 15. Ona vrlo lako ide sa prirodnim darovima, i njima esto obara svoje okajane sluge. 16. Videh jednog demona kako vrea i proganja svog brata. Kada se, tako, jednom prilikom brat naljutio, naioe neki svetski ljudi. I bednik taj od gneva pree na slavoljublje, jer ne mogae robovati u isto vreme i jednoj i drugoj strasti. 17. Monah koji je postao rob sujete, vodi dvostruki ivot: spolja - monaki, a u dui i mislima - svetski. 18. Ako se usrdno trudimo da ugodimo Bogu, svakako emo i od nebeske slave okusiti. A onaj koji oseti tu slavu, prezirae svaku zemaljsku slavu. udio bih se, naime, kada bi neko prezreo drugu pre nego to okusi prvu. 19. Viao sam ljude koji su iz tatine poinjali duhovni podvig. I premda im je poetak bio poroan, kraj ispade pohvalan, zbog toga to se duh u njima izmenio. 20. Ko se hvali prirodnim darovima (npr. otroumljem, bistrinom, [naklonou za] itanje, reitou, i svim slinim to dobismo bez truda), nikada nee dobiti natprirodna dobra. Jer, ko je u malome neveran, i u mnogome je neveran i tat (up. Lk.16,10). 21. Ko trai darove za svoj trud, polae opasan temelj, a ko sebe smatra dunikom, primie neoekivano i nenadano bogatstvo. 22. Nemoj sluati ovog vejaa, koji ti savetuje da objavi svoje vrline radi koristi slualaca. Kakva je korist oveku ako sav svet zadobije a dui svojoj naudi (Mt.16,26)? Nita tako nije u stanju da poui one koji gledaju, kao smireno i iskreno ponaanje i re. Jer, to e i drugima posluiti kao primer kako se niim ne treba ponositi. A ta moe biti korisnije od toga?
285

23. Pohvale uznose i nadimaju duu. A kada se dua ponese, tada je obuzima gordost, koja uznosi do neba i nizvodi do ada. 24. Ta prljava tatina ui nas da glumimo vrlinu koju nemamo, navodei nam rei: Tako da se svetli svetlost vaa pred ljudima, da vide vaa dobra dela (Mt.5,16). 25. Ne skrivaj svoju bruku, pod izgovorom da ne izaziva sablazan. (Uostalom, moda ovaj lek treba upotrebljavati prema tome o kakvoj se sramoti radi). 26. Kada hvalitelji (bolje rei kvaritelji) ponu da nas hvale, odmah treba da se setimo mnotva svojih bezakonja, pa emo videti da smo nedostojni onoga to se govori o nama ili ini za nas. 27. Prostoduniji ljudi obino nisu mnogo podloni dejstvu ovog otrova. Jer, sujeta iskljuuje prostodunost i pretpostavlja licemeran ivot. 28. esto se deava da crv, dostignuvi odreeni uzrast, dobija krila i uzlee u visinu. Tako i tatina, kada se potpuno razvije, raa gordost, taj poetak i kraj svih zala. 29. Poetak neslavoljublja je utanje i rado primanje uvreda; sredina odstranjivanje svih misli koje su proete slavoljubljem; a kraj (ako taj okean uopte ima kraja) - trud da pred ljudima ini bez ustruavanja ono to nam nanosi tetu, a da te pri tome nije ni najmanje stid. 30. Ne govori o svome plemstvu, ako si bio plemi, i ne hvali se svojim ugledom, da ne bio jedan na reima a drugi na delu. 31. Video sam neiskusnog uenika kako se pred nekim ljudima hvali vrlinama svoga uitelja. Mislei da tuom slavom postane i sam slavan, izloio se sramoti kada mu svi rekoe: "Pa, kako da jedno tako plodno drvo ima na sebi jednu tako jalovu granu". 32. Mnogogovorljivost je presto tatine, na kome se ona rado pojavljuje u svom blesku svome. 33. Posle duge borbe najzad isteran iz naeg srca, pretuen kamenjem posta i maem smirenja, bedni demon, drug naega glinenog tela, poput nekog crva koji se uvukao u njega, nastoji da nas isprlja, draei nas izvesnim neoekivanim i nezgodnim kretnjama. Tome su najvie podloni ljudi koji se pokoravaju demonu slavoljublja. Jer, oni se ispunjavaju tatinom im primete da u njihovom srcu vie nema bludnih misli. A da to to kaemo nije neistina, oni se mogu i sami uveriti ako paljivo ispitaju sebe, poto ve dostignu izvestan stupanj bezmolvija. Neizostavno e pronai u dubini svog srca jednu pomisao, koja se u njemu krije kao zmija u ubretu, a koja im naaptava da istotu srca, postignutu u izvesnoj meri, pripiu svome trudu i revnosti, i da i ne pomisle, jadnici, na one rei: ta li ima ljudi i njihove molitve. 34. utanje i bezmolvije su neprijatelji tatine: no, ako ivi u zajednici, koristi ponienje. 35. Ako je vrhunac tatine, da se ovek ponaa sujetno i onda kada nema nikoga ko bi ga pohvalio, onda je bez sumnje znak savrenog neslavoljublja kada se i prilikom posete stranih ljudi nikad ne potkrade ni najmanja sujetna pomisao. h) BORBA SA GORDOU 1. Gordost je odricanje Boga, pronalazak demona, nipodatavanje ljudi, majka osuivanja, potomak pohvala, znak duhovne jalovosti, proterivanje pomoi Boije, pretea ludila, vinovnik padova, podloga epilepsije, izvor gneva, vrata licemerstva, podupira
286

demona, uvar grehova, uzronik nemilosra, neznanje za samilost, surovi islednik, neoveni sudija, protivnik Boga, koren hule. 2. Poetak gordosti je tamo gde se zavrava tatina; sredinu predstavlja nipodatavanje blinjeg, bestidno razglaavanje vlastitih podviga, hvalisavost u srcu, mrnja prema prekoru; a kraj je odbacivanje Boije pomoi, uzdanje u svoje vlastite snage, demonska narav. 3. Video sam ljude koji su na reima zahvaljivali Bogu, a u mislima veliali sami sebe. To jasno svedoi onaj farisej, rekavi: Boe, hvala ti (Lk.18,11)! 4. Gde se dogodio pad, tamo se prethodno nastanila gordost: drugo objavljuje dolazak prvoga. 5. Gordouman monah osorno odgovara. A smirenouman ne odgovara ni na koji nain. 6. Kiparis se ne savija i ne vue po zemlji. Tako ni monah ohola srca ne moe stei poslunost. 7. Gospod se protivi gordima (Jak.4,6). Ko ih, onda, moe pomilovati? Neist je pred Gospodom svaki ovek ohola srca (Pri.16,5). Ko, onda, takvoga moe da oisti? 8. Ko ne trpi prekore, ispoljava strast, a ko ih prima - oslobaa se od lanaca kojima je bio okovan. 9. Jedan starac, veoma posveen u tajne duhovnog ivota, savetovae oholog brata. A ovaj, zaslepljen, ree: "Oprosti, oe: ja nisam gord". A svemudri starac e na to rei: "Kakav bi mi jasniji dokaz mogao pruiti o svojoj gordosti, dete moje, ako ne time to kae: "Ja nisam gord"". 10. Takvima veoma odgovara potinjavanje, to suroviji i neugledniji nain ivota i itanje o natprirodnim podvizima svetih otaca. 11. Sramota je kititi se tuim ukrasom, a krajnje je bezumlje ponositi se Boijim darovima. Ponosi se iskljuivo onim vrlinama koje bi izvrio pre svog roenja: one vrline, naprotiv, koje si stekao posle svog roenja, darovao ti je Bog, kao to ti je darovao i samo roenje. Tvoje vrline bi mogle biti jedino one koje bi izvrio pre no to si doao do svesti: Bog ti je, meutim, i sam um darovao. Svome sopstvenom trudu mogao bi pripisati samo one pobede koje bi postigao bez svog tela: telo, pak, nije tvoja ve Boija tvorevina. 12. Nemoj se oseati sigurnim dokle god ne primi presudu, imajui na umu onoga kome su vezali ruke i noge, i koga su bacili u tamu najkrajnju, iako je ve sedeo za svadbenom trpezom. 13. Nikada nemojmo prestati da ispitujemo i uporeujemo sebe sa ocima i svetilnicima koji su iveli pre nas. Tako emo nai da jo nismo ni kroili na put pravog podvinitva, da nismo ispunili svoj zavet onako kako treba, te da jo ivimo svetski. 14. Monah je okean smirenja, u koji je survao i utopio svakoga zlog duha. 15. Nadmenost dovodi do zaboravljanja grehova, a seanje na grehe je posrednik smirenoumlja. 16. Gordost je krajnja beda due koja u svome pomraenju misli da je bogata. 17. Gordost je nar, unutra gnjio, a spolja gladak i lep. 18. Gordome monahu demon nije potreban: on je samome sebi postao demon i neprijatelj.
287

19. U gordim srcima raaju se bogohulne rei, a u smirenim duama - nebeska vienja. 20. Veina gordih ljudi (kako, ne znam) zavarava se sve do smrti uverenjem da su bestrasni. Tek tada oni uvide kolika je njihova beda. 21. oveku koga je ulovila gordost, samo Gospod moe pomoi. Svako ljudsko sredstvo za spasavanje bilo bi mu nekorisno. 22. uli smo da od zlog korena i zle majke proizlazi jo gori plod: od pogane gordosti raa se neopisiva hula. Mi nismo u stanju da pomisli hule bez tekoa kaemo svome duhovnom lekaru, da ih ispovedimo i igoemo. Stoga su mnogi esto padali u oajanje i gubili nadu. Taj opaki greh im je, naime, kao crv u drvetu, upropastio svu nadu. 23. Nijedna druga pomisao ne ispoveda se tako teko kao ova. Stoga ona esto sa mnogima doeka i starost. A demonima i hulnim pomislima nita tako ne daje snage u napadima na nas, kao to to ih neispoveene gajimo i skrivamo u srcu. 24. Niko ne treba sebe da smatra vinovnikom hulnih pomisli. Gospod je srceznalac. On razume da takve rei nisu nae, ve neprijatelja naih. 25. Stoga, prezirui ga i ne pridajui nikakav znaaj pomislima koje on ubacuje u nas, recimo: "Idi od mene, satano! Gospodu Bogu svom u se klanjati i Njemu jedinome sluiti (Mt.4,10). A muka tvoja i re tvoja vratie se na glavu tvoju, i na teme tvoje pae hula tvoja u sadaljem i u buduem veku (up. Ps.7,17)". 26. Ko prezre ovog demona, oslobaa se i od strasti, a ko misli da vodi borbu sa njim na neki drugi nain, podlei e mu konano. Jer, ko hoe reima da savlada duhove, lii na oveka koji hoe da zakljua vetrove. 27. Kada, dakle, u nama pone sazrevati grozd prepodobne smirenosti, odmah emo (mada sa mukom) omrznuti svaku ljudsku slavu i dobar glas, izgnavi iz sebe gnev i ljutinu. A kada smirenost, ta carica vrlina, pone da napreduje u dui duhovnim uzrastom, sva svoja dobra dela neemo smatrati ni u ta. tavie, draemo ih za gadost, budui da emo misliti na to da svaki dan, mada nismo ni svesni, samo uveavamo svoje breme. 28. Izmeu pokajanja (dakako stvarnog pokajanja), plaa (oienog od svake neistote) i sveprepodobnog smirenja poetnika, postoji razlika i deoba slina razlici izmeu kvasca, brana i hleba. 29. Prvo i iskljuivo svojstvo ove divne i udesne trijade [tj. trojice], jeste potpuno radosno podnoenje poniavanja. Naime, dua ga prima rairenih ruku i grli kao lek koji lei i spaljuje njene bolesti i velike grehe. Drugo iza njega svojstvo jeste unitenje svake ljutine, a sa tim - umerenost. A trei, i najlepi stepen, jeste iskreno pepoverenje u sopstvena dobra dela, i udnja za neprestanim uenjem. 30. Kraj, pak, neistih strasti je tatina i gordost, kod svakoga koji ne pazi na sebe. Njihov istrebitelj je misleni jelen [tj. smirenoumlje], koji svoju koutu uva od dejstva svakog smrtonosnog otrova. 31. Smirenoumni monah nije previe radoznao kada se radi o neshvatljivim stvarima, a uobraeni hoe da ispituje i tajne Suda Boijeg. 32. Jednome vrlo mudrom bratu javie se demoni vidljivo, i poee da ga hvale. No, svemudri podvinik im ree: "Kada biste prestali da me u dui mojoj hvalite i kada biste otili, ja bih zakljuio da sam veliki ovek. Meutim, ako ne prestanete da me hvalite, ja u iz same pohvale poznati koliko sam neist. Jer, neist je pred Gospodom svaki gord
288

ovek (Pri.16,5). Prema tome, ili odlazite - da bih bio neto veliko, ili me hvalite - da pomou vas doem do smirenosti". Zbunjeni ovom doskoicom, demoni odmah ieznue. 33. Jedna je stvar - uznositi se, a druga - ne uznositi se; neto tree je - smiravati se. Prvi sudi po ceo dan; drugi ne sudi, ali ni sebe ne osuuje; a trei, mada nevin, uvek osuuje samoga sebe. 34. Konju koji je upregnut sam, esto se ini da tri dovoljno brzo. No, kada je upregnut sa drugim konjem, po njemu upoznaje svoju sporost. 35. Jednome podviniku, koji se naroito trudio da stekne tu blaenu vrlinu, zli dusi tajno posejae u srce pohvalu. Meutim, on je, po Boanskom nadahnuu, umeo da pobedi nevaljalstvo zlih duhova blagoastivim lukavstvom: on ustade i na zidu svoje kelije napisa nazive najuzvienijih vrlina - savrene ljubavi, aneoskog smirenoumlja, iste molitve, netljene [tj. neuprljane] istote i slino. I kad su ga pomisli zapoele hvaliti, on ree: "Hajd'mo na sud". Doavi pred zid, itao bi nazive, pa bi viknuo na samoga sebe: "Kad bude i sve ove vrline stekao, znaj da si jo daleko od Boga". 36. Ti e znati (i nee se prevariti) da je ova prepodobna vrlina u tebi po tome to e sav biti ispunjen neopisivom svetlou i neizmernom ljubavlju prema molitvi. Tome prethodi srce koje ne grdi tue grehe. Pretea ove vrline je mrnja prema svim oblicima slavoljublja. 37. Ne treba da prestanemo ispitivati sebe, ako hoemo da postignemo vrlinu smirenoumlja. Pa ako u dubini due budemo mislili da je svaki na blinji bolji od nas, znai da je milost Boija blizu. 38. Mnogi od nas nazivaju sebe grenima, a moda se odista i smatraju takvima. No, tek trpljenje uvreda pokazuje kakvo je srce. 39. Ko tvrdi da je ispunjen mirisom ovog mira, a oseti makar i najmanje zadovoljstvo u srcu kad ga hvale ili pridaje veliki znaaj reima pohvale, neka se ne vara: u zabludi je! 40. Ne nama Gospode, ne nama - uo sam nekoga gde kae u dubini svoje due vg samo imenu tvome daj slavu (Ps.113,9). ovek koji je to rekao dobro je poznavao prirodu ljudsku. On je znao da pohvala ne moe da joj ne nakodi. Od tebe je pohvala moja u crkvi velikoj (Ps.21,26), tj. u buduem veku. A pre toga, ja nisam u stanju da bez opasnosti primam pohvalu. 41. Prirodno svojstvo limunovog drveta jeste, da mu se grane pruaju u vis kada je bez ploda. Kada se, pak, savijaju, znai da e uskoro biti i ploda. Ko je razborit, razume ta hou da kaem. 42. Ako je gordost neke anele pretvorila u demone, bez sumnje i smirenost moe od demona nainiti anele. Stoga, neka se ohrabre pali! 43. Nita tako nije u stanju da smiri duu, kao sirotovanje i ishrana samo onim to se isprosi. 44. Ko u razgovoru sa drugim ljudima uporno nastoji da nametne svoje miljenje, makar bilo i tano, treba da shvati da boluje od bolesti avola. Ako to ini u razgovoru sa sebi ravnima, moda ga jo moe izleiti kazna starijih; meutim, njegovu bolest ljudi nee moi izleiti ukoliko se na isti nain ponaa i pred starijim i pametnijim od sebe. 45. Zatraih jednom od jednoga od najiskusnijih podvinika da mi objasni na koji se nain u poslunosti stie smirenost. A on ree: "ak kada bi i mrtve vaskrsavao, i dar suza stekao, i osloboenje od duhovne borbe dostigao, razborit poslunik sve pripisuje uinku
289

molitve duhovnog oca, te mu je sujetna uobraenost tua i daleka. Kako bi se i mogao uobraziti zbog onoga to je, kako i sam misli, uinio uz pomo drugoga a ne svojim sopstvenim snagama? 46. Pazi na sebe kada se nalazi sa bratijom, i nikako nemoj nastojati da bilo po emu izgleda pravedniji od njih. Inae e napraviti dva zla: njih e ozlediti svojom izvetaenom i lanom revnou, a samome sebi e na svaki nain pruiti povod za gordost. 47. Imaj revnost u dui svojoj, nikako je ne ispoljavajui telom, niti izgledom, niti reju, niti kakvim zagonetnim ponaanjem. Pa i to ini tek poto si prestao da potcenjuje blinjega. Ako si, pak, u tom pogledu neuzdrljiv, budi u svemu slian bratiji svojoj, i ne izdvajaj se ni u emu svojom uobraenou. 48. Plod lanog umilenja je uobraenost, a plod pravoga - uteha. 49. Ko se u dui ponosi svojim suzama i u sebi osuuje ljude koji ne plau, lii na oveka koji od cara izmoli oruje za borbu protiv neprijatelja svog, a upotrebi ga protiv samoga sebe. 50. Ako neko oseti da ga ponos i plahovitost, zloba i licemerstvo lako pobeuju, pa rei da na njih izvue ma krotosti i strpljenja, neka stupi u jedan opteiteljni manastir, kao u radionicu spasenja. Ako uopte hoe da se potpuno izbavi od ovih strasti, neka tamo, podvrgnut zlostavljanju, poniavanju i dosaivanju od strane bratije, te duhovno, a ponekad i telesno, tuen i ugnjetavan, gaen i muen, oisti haljinu due svoje od prljavtine. 51. Videh kako gordost moe da bude uzronik smirenoumlja, i setih se onoga koji govori: Ko poznade um Gospodnji (Rim.11,34)! Jama i plod nadmenosti jeste pad. A pad esto postaje povod smirenoumlja u onima koji su smirenoumlju skloni. 52. Ohola dua je rob straljivosti, jer se uzda u samu sebe: ona se plai od svakog uma, od svake senke. 53. Bludnike mogu izleiti ljudi, pokvarene - aneli, a gorde - samo Bog. 54. Vidljivu gordost lee alosne okolnosti, a nevidljivu Onaj koji je odveka nevidljiv. 55. Ne skidaj duevnog oka sa gordosti: meu svim lopovima duhovnim nema opasnijeg od ove strasti. 56. Ako je znak propasti (tj. gordosti), uznositi se i beznaajnim delima, onda je spasonosna oznaka smirenja, misliti smireno o sebi i pored velikih podviga i uspeha. 57. Jednom prilikom sam uhvatio ovu bezglavu varalicu, koja se uvukla u moje srce na ramenima svoje matere. Svezavi i jednu i drugu uetom poslunosti i izudaravi ih biem skromnosti, pritisnuh ih da mi kau kako su ule u mene. Najzad, pod udarcima, progovorie: "Mi nemamo ni poetka, ni roenja, jer smo same i poetak i roditelj svih strasti. Skruenost srca koja se raa u potinjavanju - ne malo ratuje sa nama. Mi ne trpimo da bilo ko nad nama vlada. Sa neba smo otpale upravo stoga to smo i tamo htele da vladamo. Ukratko reeno, mi smo roditelj svega onoga to se protivi smirenoumlju; sve to smirenoumlju pomae - nama je suprotno. Uostalom, i na nebu se bejasmo osilile: gde, onda, da pobegne od nas? Mi esto idemo iza trpljenja uvrede, iza poslunosti i bezgnevlja, iza nepamenja zla i predanog sluenja. Nae potomstvo ine: padovi duhovnih ljudi, gnev, ogovaranje, samovolja, nepokornost. Postoji samo jedna jedina stvar na koju nismo u stanju da nasrnemo. Rei emo ti ta je to, jer nas tvoji udarci strano
290

bole: ako pred Gospodom iskreno okrivi sebe, smatrae nas za pauinu". Kao to vidi, konj na kome jai gordost jeste tatina. Prepodobno smirenje i samoosuivanje, meutim, nasmejae (972) se konju i jahau njegovu, pevajui sa oduevljenjem pobedniku pesmu: Zapevajmo Gospodu, jer se slavno proslavi: konja i jahaa bacio je u more (Izl.15,1), i u bezdan smirenja.

PREPODOBNI JOVAN LESTVINIK V O BESTRAU 1. Zvezde su lepota nebeskog svoda, a ukras bestraa - vrline. 2. Bestrasnim se, dakle, u pravom smislu rei naziva, i jeste, ovek koji je telo nainio nepropadljivim, koji je um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva ula pokorio umu a duu svoju predstavio Gospodu, pruajui se veito k Njemu, i preko svojih moi. 3. Neki, opet, odreuju bestrae kao vaskrsenje due pre vaskrsenja tela, a drugi, kao savreno bogopoznanje, koje po svojoj vrednosti zaostaje samo za bogopoznanjem koje imaju aneli. 4. To savreno savrenstvo savrenih, ijem usavravanju nema kraja (kako mi ree jedan ovek koji ga je doiveo), tako osveuje um i otre ga iz vetastvenog sveta, da ga esto, razume se - posle stizanja u ovo nebesko pristanite - odvaja od ivota u telu i podie na nebeske visine, do sagledavanja. 5. Ima bestrasnih ljudi, no ima i od bestrasnih bestrasnijih. Na primer, jedan ovek silno mrzi zlo; drugi se, meutim, nezasitno bogati u dobru. 6. I istota se naziva bestraem, i to sa pravom: ona je poetak sveopteg vaskrsenja i obesmrenja smrtnih. 7. I ako je obeleje svecelog ostraenja, da se ovek hitro pokorava skoro svemu to demoni tajno poseju u njegovu duu, smatram da je obeleje svetog bestraa kad ovek moe iskreno rei sa Davidom: Onoga lukavoga koji se sklonio od mene, ne poznah (Ps.100,4) tj. ni kako, ni radi ega doe, ni kako ode. Naprotiv, potpuno sam ravnoduan prema svemu tome, poto jesam, i biu sav sjedinjen sa Bogom. 8. Ko se udostojio takvog duhovnog stanja, ima u sebi nastanjena, jo za ivota u telu, samoga Boga koji ga uvek vodi u svim reima, i delima, i mislima. Stoga takav ovek kroz unutranje ozarenje uje u sebi kao neki glas koji mu otkriva volju Gospodnju, i postaje uzvieniji u odnosu na svako ljudsko uenje. Kad u doi i pokazati se licu Boijem (Ps.41,3)? Ne podnosim vie plamen ove enje, ve item besmrtnu lepotu, koju mi ti, Gospode, dade pre no to sam pao u ovo blato! 9. No, zato mnogo govoriti? Bestrasnik vie ne ivi sam, ve u njemu ivi Hristos, kao to veli onaj koji je sreno ratovao rat, zavrio trku i odrao veru [pravoslavnu] (up. Gal.2,20; 2.Tim.4,7). 10. Carska kruna nije sastavljena samo iz jednog dragulja. Tako ni savrenog bestraa nema ako smo makar i jednu jedinu vrlinu (bez obzira kako beznaajna izgledala) propustili da izvrimo.
291

11. Od poslunosti - smirenje, od smirenja - bestrae. Ako nas se ba u smirenju naem opomenuo Gospod i izbavio nas od neprijatelja naih (Ps.135,23-24), nita nas ne spreava da kaemo da se kroz poslunost dolazi do bestraa, u kome smirenje postie svoju svrhu. Jer, sa smirenjem poinje bestrae, kao god to sa Mojsijem poinje Zakon. I ker usavrava majku kao Marija sinagogu. 12. Da bi postigli krajnje bestrae i bogatstvo darova, silu udotvorstva i mo predvianja, neki ljudi uzalud iznuravaju svoje telo. Jadnici! Oni ne znaju da majka tih dobara nije trud, ve vie od svega - smirenje. 13. Ko je sa smirenou sklopio brak, postao je blag, prijatan, nean, saosetljiv, a iznad svega tih, vedar, spreman da poslua, netuan, budan, vredan i (zar je potrebno mnogo govoriti?) bestrasan. Jer, u smirenju naem seti nas se Gospod, i izbavi nas od neprijatelja. od strasti i od prljavtina naih (Ps.135,23-24). 14. Mnogi su odmah primili oprotaj grehova. Ali, bestrae niko nije stekao odmah. Za njega je neophodno i mnogo vremena, i mnogo truda, i milost Boija.

292

PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN Kratko saoptenje o njima Sveti Varsanufije se rodio u Egiptu. Od mladih godina je eleo da vodi podviniki ivot. Prolazei jedanput pored konjskog trkalita, i videi kako se tu jedan stara da preduhitri i zaobie drugoga, on je u sebi pomislio: "Vidi li kako se usrdno podvizavaju oni koji trae trulene vence? Zar nismo utoliko vie duni da se podvizavamo mi - naslednici Carstva nebeskog". On je od tog prizora otiao jo vie gorei duhom za podvig. Nije poznato da li je bio u kakvoj egipatskoj obitelji. Povest ukazuje na njega kao na monaha u Palestini. Doavi u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. on je reio da u njemu i ostane. U poetku je iveo pod rukovodstvom starca Markela, a zatim je otiao u obitelj ave Serida, blizu Gaze. Stremei, pak viem podvinitvu on je sagradio malu keliju izvan obitelji. Zatvorivi se u njoj, on se naslaivao najslaim medom bezmolvija. Na poetku njegovog bezmolvija iz manastira su mu donosili samo tri hleba nedeljno. On se predavao plau i iz suza je crpao sladost. Zbog oseanja te neizrecive sladosti on je esto bio zadovoljan sa jednim hlepiom, a esto je zaboravljao i njega da se dotakne. Tako je on hranu uzimao ponekad dva puta nedeljno a ponekad jedanput. On je esto bio uzvoen ka duhovnoj hrani i zbog njene sladosti zaboravljae na ulnu. Omivajui se svagdanjim suzama, vremenom je blaeni oistio svoje srce od telesnih i duevnih strasti i postao nedostupan neprijateljskim strelama. On je stekao mir pomisli, koji postaje smestite za darove Duha Svetog. Postigao je i to da u njemu utihne, ili bolje rei, umre svaki strasni pokret i mudrovanje zbog ega je svoj zatvor i nazvao grobnicom. Od kako je svoje srce oistio od strasti i udostojio se da postane hram i obitalite Duha Svetog, on se obogatio uzvienim, istinskim i savrenim smirenjem. On je sebe smatrao zemljom i pepelom, i to na delu, a ne samo na reima. On je uvek sebi govorio: "Ko sam ja? Ko mene smatra za neto". Kroz takvo smirenje on se udostojio najvee meu vrlinama - rasuivanja, koje Bog monahu daje kao upravitelja. Veliki Varsanufije se putem rasuivanja udostojio da stekne prozrenje, kojim se, po objanjenju prepodobnog Petra Damaskina shvataju mislene i skrivene sutine ulne i mislene tvorevine. On se udostojio da prozrenjem stekne dar prozorljivosti i prorotva kojim je video ono to se deava u daljini kao da je blizu, i budue kao da je sadanjost. Po blagodati, on je takoe znao i srdana raspoloenja ljudi. Stoga je onima koji su ga pitali odgovarao saobrazno sa nastrojenou njihovog uma i misli a ne saglasno sa njihovim reima. Blaeni Varsanufije je, po reima boanstvenog Davida, u srce svoje primao ushoenja, smirenju dodajui smirenje, bezmolviju bezmolvije, ljubavi ljubav, da bi se na kraju udostojio i najvieg dara - ushienja u Bogu i vaznoenja do sedmog neba, i to ne na mislenim krilima mate, nego u neizrecivoj sili Duha. Tamo je on primio blagoslov i video neizreciva blaga Carstva Boijeg, ne znajui da li je bio u telu ili izvan tela, slino velikom Pavlu (2.Kor.12,3).
293

Zbog toga je njemu data obilna blagodat udotvorstva, te je imenom Vladike Isusa Hrista mogao da vaskrsava mrtve, da izgoni demone, da isceljuje neizleive bolesti, da ini i druga znamenja i udesa i, slino Iliji, da zakljua i otvori nebo. Takvih darova se udostojio i u takvo savrenstvo vrlina je dostigao veliki meu ocima, Varsanufije. Meutim, tako veliki darovi doli su posle iskuenja koje mnogi ne samo da ne mogu na delu pretrpeti, nego ih ni njihov sluh ne moe podneti. Isto tako se preblaeni podvrgavao i velikim bolestima, ali ih je podnosio sa takvom velikodunou da ne samo da nikada nije legao ka odar radi odmora, nego ni rukodelje svoje nije ostavljao. Ovaj svetitelj je iveo u 6. veku, u vreme cara Justinijana. Vie od 50 punih godina njega nije video niko od ljudi. Samo jednom se on pokazao nekolicini bratije i umio im noge kako bi razvejao sumnje o svom postojanju. Pred kraj ivota on se jo jednom odvojio od svog dragog bezmolvija i to radi dobra Crkve. Tada je Justinijan poeo da pritenjuje one koji nisu primali uenje aftartodoketa, koje je sam podravao. Jerusalimski patrijarh je u toj nevolji nagovorio velikog avu da se uputi imperatoru sa porukom da svoj gnev promeni u milost. Poslanstvo je imalo uspeha. Ubeen silom rei ave, imperator je prekinuo zamiljeno proganjanje nepokornih. On je Jerusalimskoj Crkvi vratio svoju naklonost, poslavi joj darove sa Varsanufijem. Veliki ava se upokojio 563. godine. Neki, pak, ne navodei godinu, jednostavno kau: "Pre 600. godine". Drugi starac prepodobni Jovan, provodio je bezmolvni ivot kao i Varsanufije i udostojio se istih darova Duha. Naroito je stekao darove prozorljivosti i prorotva, zbog ega je i nazvan Prorok. Odakle je bio rodom i otkuda je doao u obitelj prepodobni Jovan nije poznato. iveo je u prvobitnoj keliji Varsanufija Velikog poto je veliki starac izvai Gaske obitelji sazidao drugu keliju. U njoj je bezmolstvovao 18 godina, do svoje konine. Niko ga nije video da se ikada nasmejao ili bio smuen, ili da se bez suza prieivao Boanstvenim Tajnama, kao to o tome svedoi iguman tog manastira. Prepodobni Jovan je mnogo toga predvideo i predskazao, to se na delu i ostvarilo. Prelodobni Jovan je unapred znao o svojoj smrti, rekavi: "U sedmi dan po avi Seridu i ja u se upokojiti. Da je avi Seridu bio produio ivot, i ja bih proiveo jo pet godina. Meutim, poto je Bog to sakrio od mene i uzeo ga, ni ja neu due iveti". Ava Elijan, koji je postrien i postavljen za igumana obitelji, jo bee mlad po godinama, bez poznavanja manastirskog pravila i naina uprave nad bratijom. Stoga je on molio boanstvenog Jovana: "Pokloni mi barem dve nedelje, kako bih mogao da te pitam o manastiru i upravljanju njime". Starac je saalivi se nad njim i budui pokrenut Duhom Svetim koji je obitavao u njemu, odgovorio: "Dobro, ostau sa tobom jo dve nedelje".Tako ga je ava Elijan ispitivao o svemu to se tie upravljanja opteiem. Posle dve nedelje prepodobni je pozvao svu manastirsku bratiju i, oprostivi se sa svima, sve otpustio u njihove kelije. Zatim je u miru predao duh svoj u ruke Boije. Po konini prepodobnog Jovana i sveti Varsanufije je savreno zautao i vie nikako nije davao odgovore, kako predaje ava Dorotej u zaglavlju svog 2. slova. A kada je zautao Varsanufije, i sam ava Dorotej je napustio obitelj utemeljivi svoje odvojeno opteie. Ovi blaeni oci su svom duom zavoleli blinje, i pomagali im i koristili im ne samo za svog ivota, nego i po smrti, budui da su ostavili duespasonosnu knjigu svojih bogomudrih odgovora, kao otako naslee duhovnoj deci. Priljeno je itajui, oni iz nje mogu izvui veliku korist za duu.
294

Ta knjiga sadri 850 odgovora pruenih na razliita pitanja raznovrsnih lica: arhijereja, jereja, monaha, svetovnjaka. staraca, mladia, nemonih i zdravih. Neke od njih je napisao takozvani "drugi starac", Jovan, a druge, i to veinu, dao je sam veliki starac Varsanufije. Pri tome, on ih nije pisao sam, nego preko ave Serida. Kada je Varsanufije Veliki poeo da daje odgovore igumanu manastira, prepodobnom Seridu, desila se jedna okolnost dostojna divljenja. (Naime), pozvavi svog pisca Serida, sveti Varsanufije mu je naloio da napie odgovor prepodobnom Jovanu, inoku obitelji svetog Save. Ne mogavi da zadri u umu svome sve rei koje muje rekao sveti, Serid se zamislio i bio u nedoumici kako e da zapie toliko mnotvo rei. On je oekivao da e mu starac narediti da donese mastilo i hartiju da bi, sluajui, zapisivao re po re. Po blagodati prozrenja danoj mu od Svetog Duha, sveti Varsanufije je poznao tajnu misao Serida. Lice mu je iznenada zasijalo kao oganj i on je rekao. "Poi, napii i ne boj se. Ako ti kaem i bezbrojno mnotvo rei sa namerom da ih zabelei, znaj da Sveti Duh nee dopustiti da napie ni jednu re vie ili manje od onoga to ti je reeno, ak i kad bi eleo, ve e tvoju ruku voditi sa ciljem da zapie sve po redu kojim ti je govoreno". Takva je ova knjiga! Izobilujui divnim rasuivanjem, ona razreava i najzamrenija pitanja. Ona je uiteljica trpljenja, iskorenjiva roptanja, ma koji odseca samovolju, sekira koja see licemerstvo, rukovodilac ka istinskom i savrenom smirenju koje nas pouava da sebe smatramo nitavnim, propovednica pokajanja, roditeljka plaa i zastupnica spasenja dua i savrenstvo u Hristu Gospodu.

PREPODOBNI OCI VARSANUFIJE I JOVAN PODVINIKE POUKE Uinjen je izbor onoga to se odnosi na podvige i borbu sa strastima. 1. Pripremi se da blagodari za sve, sluajui re svetog apostola: Na svemu zahvaljujte (1.Sol.5,18). Makar bio u nevolji ili u tegobi, u teskobi ili bolesti, u telesnom trudu, za sve to ti se deava - zahvaljuj Bogu. Nadam se da e i ti doi u Njegov poinak (Jev.4,3), jer nam kroz mnoge nevolje valja doi u Carstvo Boije (Dap.14,22). I tako, ne sumnjaj u dui svojoj i neka ne slabi ni zbog ega srce tvoje, nego se seaj apostolske rei: Ako se na spoljanji ovek i raspada, ipak se unutranji obnavlja iz dana u dan (2.Kor.4,16). Ako ne pretrpi stradanje, ne moe uzii na krst. 2. Dok je na moru, brod je izloen opasnostima od vetrova. a kad dostigne tiho i mirno pristanite, vie se ne boji od opasnosti, niti nevolja i jakih vetrova, nego ostaje neuznemiravan. Tako je i sa ljubavlju tvojom: dok prebiva sa ljudima, oekuj skorbi, opasnosti i bure mislenih vetrova. A kad bude dostigao pripremljeno (pristanite bezmolvija), nee vie imati straha. 3. Ne padaj duhom u nevoljama i trudovima telesnim koje nosi, napreui se za nas i nae opteie, jer to i znai: Polagati ivot za brau (1.Jn.Z,16). Nadam se da e biti velika nagrada za trud tvoj. Kao to je Gospod postavio Josifa u Egipat da prehrani brau svoju u vreme gladi (Ps.32,19), tako je i tebe postavio da poslui ovom opteiu, zajedno sa sinom naim Seridom. Ja ti ponavljam re apostola, izreenu Timoteju: Ti, dakle, edo moje, jaaj u blagodati (2.Tim.2,1).
295

4. Jedan trudovima po Bogu dolazi do pokoja u Njemu (Jev.4,3), a drugi tamo dostie smirenjem. A za tebe se nadam da e ga dostii i jednim i drugim kada u tebi umre gnev kao posledica ukroene razdraljivosti u srcu tvome. Tada e se na tebi ispuniti re Pisma: Pogledaj smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.24,18)... Gospod neka sauva tvoju duu i telo, i duh tvoj od svakog zla, od svake neprijatnosti koju navodi avo, i od svakog matanja koje izaziva smetenost misli. 5. Pre svega se uvaj duha uninija, [tj. lenjosti], iz koga se raa svako zlo i razliita iskuenja... Zato tvoje srce slabi i iznemogava (zbog skorbi koje ti nanose) ovce Hristove?... Pouj sa panjom ta u ti rei: Dugotrpeljivost je majka svih dobara. Pogledaj na Mojsija koji je pre izabrao za sebe da strada sa narodom Boijim nego da ima privremenu nasladu greha (Jev.11,25). 6. uvaj se da te ne pokradu lukave zmije i da te ne otruju svojim otrovom: on je smrtonosan. Niko nikada nee izvriti dobro delo posredstvom zla, zato to je sam pobeen zlom. Naprotiv, dobrim se ispravlja zlo (up. Rim.12,21). Ti stoji na pozornici: i zbog toga si i duan da se bori sa zverovima, slino apostolu (1.Kor.15,32) koji se, pobedivi zveri, hvalio. Ti si baen u morsku buru. Zbog toga si i duan da, slino nama, pretrpi mnoge opasnosti i da se podvizava protiv visokih talasa. Pobedivi, uz Boiju pomo, ti e sa nama doi do tihog pristanita u Hristu Isusu, Gospodu naem. Njemu slava u vekove. Amin. 7. Tebe uznemiravaju pomisli, pobuujui te da druge smuuje i da se sam smuuje preko drugih... Znaj, brate moj, da ako neko alosti drugog ili delom ili reju, kasnije sam biva oaloen stostruko vie... Budi dugotrpeljiv u svemu i uvaj se da u bilo ta uplie svoju volju... Postaraj se da (pre toga) paljivo ispita svoje pomisli kako one ne bi zarazile tvoje srce smrtonosnim otrovom i kako te ne bi prevarile da komarca smatra kamilom a kameni kamenom, inae e liiti na oveka koji, imajui [u svom oku] brvno, gleda na tui trun. 8. Ti sebe naziva grenim, a na delu pokazuje da ne poznaje samog sebe. Ko sebe smatra grenikom i vinovnikom mnogih zala, nikome ne protivrei, ni sa kim se ne svaa, ni na koga se ne gnevi, nego sve smatra boljim i razboritijim od sebe... Ako si grean, zato onda ukoreva blinjeg i okrivljuje ga kao da preko njega dolazi alost na tebe?... Ispitaj sebe i nai e da u stvari ne smatra sebe takvim... Pogledaj brate, kako se nama rugaju: govorimo samo ustima, a dela pokazuju drugo. Zbog ega mi, kada protivreimo pomislima, nemamo snage da ih odbijamo? Zbog toga to se pre toga odajemo osuivanju blinjeg, to slabi nau duhovnu silu. Mi okrivljujemo svog brata, a sami smo krivci... Poloi na Boga svaku pomisao, govorei: "Bog zna ta je korisno", i umirie se, te e postepeno stei silu da trpi. 9. Ti zna, brate, da ovek nee videti slavu ukoliko ne trpi uvrede i da nee osetiti sladost ako se ne oisti od ui. Ti si stupio meu bratiju i razliite okolnosti da bi na vatri bio ispitan, jer zlato se ne ispituje drugaije osim ognjem. Zbog toga nita sebi ne nalai2, budui da bi se na taj nain podvrgao borbi i brizi, nego sa strahom Boijim ispituj ta odgovara vremenu i nita ne ini kroz svadljivost... Koliko je mogue udaljavaj se od gneva... Ne sudi i ne osuuj nikog... a osobito ljubi one koji te kuaju... Ukoliko shvatimo, videemo da nas upravo oni pomau u napretku.

Kao nepromenjivo pravilo,- Prim. prev.

296

10. Budi dugotrpeljiv u alostima, kao onaj ko je dostigao zavetanje Vladike koje poruuje: U svetu ete imati alost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Dostigni nepobedivu ljubav koja njene posednike uvodi u carske dvore i ini ih Hristovom braom. 11. Razbijaj mleko, i izai e maslo, a ako rukom stisne dojku izai e krv (Pri.30,33)... Ako neko hoe da savije drvo ili vinovu lozu u oblik obrua, on to ini postepeno da se oni ne slome, a ako savije iznenada i snano, oni se odmah lome (Ovde on govori o strogim merama stareina i o preteranim podvizima monaha). 12. Zato iznemogava u nevoljama kao telesni ovek? Zar nisi uo da ti predstoje nevolje?... Zar ne zna da pravednici [trpe] mnoge nevolje (Ps.33,20), kojima se kuaju, kao zlato u ognju? Zbog toga, ako smo pravedni, biemo ispitani nevoljama, a ako smo, naprotiv, greni, onda ih pretrpimo kao dostojni, jer trpljenje gradi iskustvo (up. Rim.5,4). Setimo se svih svetih od poetka (sveta) i opomenimo se kako su oni trpeli, inei dobro, govorei dobro i prebivajui nepokolebivo u istini. Njih su ljudi mrzeli i skorbili sve do same konine njihove a oni se, po rei Spasitelja (Mt.5,44), moljahu za neprijatelje i one koji ih iskuavahu. Zar si ti bio prodan kao celomudreni Josif?... Jesi li slino Mojsiju trpeo uvrede od detinjstva (Izl.2,3) pa do starosti (Broj.31,14-16)? ta si ti pretrpeo, lenjive? Jesi li bio gonjen kao David, koji je trpeo gonjenje od Saula (1.Car.18,27) i od sopstvenog sina (2.Car.15,17)? Jesi li i ti plakao zbog njih po njihovoj smrti (2.Car.1,11-27; 18,33)? I da li si kao Jona bio baen u more (Jon.1,15)? Ti si zaboravan, ljubljeni moj! Zato slabi tvoja pomisao? Ne strai se i ne boj se kao onaj ko je tu hrabrosti, da se ne bi liio obeanja Boijih. Ne uasavaj se kao neverujui, nego obodri svoje maloverne pomisli. Zavoli nevolju u svemu kako bi bio iskusan sin svetih. 13. Brate, onaj ko hoe da doe do grada, ne lei, i ko hoe da zavri (delo), ne lenji se kad vidi (da je izalo) sunce, i ko hoe da obradi svoju njivu, nije nemaran. (Naprotiv), onaj ko hoe da dostigne grad uri pre nego to se smrkne i, videi da je sunce izalo, sa bodrou uri na trud bojei se da neim ne bude zadran. Ko eli da obradi svoje polje, stara se (da to uini) pre nego to ga zahvati korov. Ko ima ui da uje, neka uje (Mt.13,9). 14. Da li eli da se izbavi od nevolja i da se ne optereuje njima? Oekuj i vee, pa e se uspokojiti. Seaj se Jova i ostalih svetih i muka koje su pretrpeli. Stekni njihovo trpljenje i uteie se duh tvoj. Hrabri se, krepi se i moli se. 15. Plai, ridaj, ne trai da te drugi smatraju neim, ni u emu se ne uporeuj sa drugima. Ostavi najzad svet, uzii na krst, zbaci sa sebe [sve] zemaljsko, otresi prah sa nogu svojih, ne mari za sramotu (up. Jev.12,2), ne raspaljuj sa Haldejcima pe da ne bi zajedno sa njima bio saeen gnevom Boijim. Svakog oveka smatraj boljim od sebe i plai zbog svog mrtvaca. Izvadi brvno svoje (Mt.7,5). Podigni razrueni dom svoj. Uzvikuj: Pomiluj me... Sine Davidov... da progledam (Lk.18,38; 41). 16. Brate, dok je jo vreme, pazimo na sebe i uimo se utanju, budui da je sve obuzeo mete. A ako hoe da bude spokojan u svemu, budi mrtav za svakog oveka i umirie se. Shvati da to govorim u odnosu na pomisli, sva dela i obraanja sa ljudima kao i u vezi sa brigama. 17. Ti si mi u pismu napisao: "Pomoli se za moje grehe". I ja u rei isto: "Pomoli se za moje grehe", jer je napisano: Kako hoete da vama ine ljudi, inite tako i vi njima (Lk.6,31). Premda sam ja i okajan, [tj. jadan], i manji od svih ljudi, ipak sve do sada to
297

inim po sili mojoj, radi Onoga koji je rekao: Molite se... jedni za druge, da ozdravite (Jak.5,16). 18. Onaj ko je tvrd u veri makar razgovarao i nosio se sa jereticima i nevernima, nikada se nee smutiti zbog toga to unutar sebe nosi Isusa, Naelnika mira i tiine. Takav, posle mirnog suprotstavljanja, sa ljubavlju moe mnoge jeretike i neverujue da privue u poznanje Spasitelja naeg Isusa Hrista. Poto, brate, takvo rasuivanje o tim predmetima prevazilazi tvoju meru, ti se dri carskog puta, naime, vere tri stotine osamnaest svetih otaca u kojoj si se krstio: za one koji shvataju savreno ona u sebi sve potanko sadri. Bezmolstvuj paljivo, razmiljajui o gresima svojim i o tome kako e sresti Boga. 19. Brate, na meni se preko tebe ispunila re Pisma: Ljudi moji, koji vas hvale, lau vas (Is.3,12), i ostalo. Takva pohvala ne dozvoljava da vidimo gnusnost dela naih. Ona, kako mi se ini, teti i onima koji su dostigli meru (duhovnog napretka) i odvaja od vere u Boga koji govori: Kako vi moete verovati u mene kada primate slavu jedan od drugoga (Jn.5,44)? Onaj ko shvata smirenje apostola pre e izabrati ludost, da bi potom bio mudar (1.Kor.Z,18). Jer, ja bih se udio ukoliko bi onaj ko sebe prikazuje razumnim, a ne pre duhovnim, izbegao osudu naznaenu za nadmenost. 20. (Na pitanje i nonom strahu). Graani se sve dotle boje nailaska neprijatelja dok ne doe pomo od cara. A kada dobiju vest da je u njihov grad doao vojvoda ili vojskovoa, vie se ne uznemiravaju, znajui da se stareine brinu o njima. Ukoliko i uju da se neprijatelj pribliava, imajui zatitnika, oni se vie ne boje. Tako se ni mi ne bojmo demona ukoliko verujemo u Boga, budui da nam Bog alje svoju pomo. 21. asovi i pesme su crkvena predanja i dobro su ustanovljeni radi [molitvenog] usaglaavanja svih ljudi, a tako je i u opteiima radi saglasnosti mnogih. Skiani, [tj. kelioti, ili usamljenici] ne itaju ni asove niti pesme [tj. kanone], nego se u usamljenosti upranjavaju u rukodelju, itanju i razmiljanju, da bi, posle izvesnog vremena, zapoeli molitvu. Kad stoji na molitvi duan si da se moli za osloboenje od starog oveka ili da proiznosi Oe na, ili i jedno i drugo zajedno, a zatim da sedne za rukodelje. A o tome da li da produava molitvu kada prebiva u njoj (rei u): Ako se neprestano moli, po rei apostola (1.Sol.5,16), onda nije neophodna duina. 22. [Pravilo u vezi sa nonim snom]. Moli se uvee dva sata, raunajui ih od zalaska sunca i, zavrivi slavoslovlje, spavaj est asova. Zatim ustani na bdenje i bdi ostala etiri sata. U letnje vreme radi isto, ali smanji slavoslovlje i (itaj) manje Psalama zbog kratkoe noi. 23. Gospod nas je nauio kako da steknemo savreno smirenoumlje, govorei: Nauite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama svojim (Mt.11,29). Ako i ti hoe da stekne savreno spokojstvo, razumi ta je Gospod pretrpeo, pa i ti pretrpi i odbaci svoju volju u svemu. Sam Spasitelj je rekao: Siao sam sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca koji me posla (Jn.6,38). Savreno, pak, smirenoumlje sastoji se u tome da se podnose uvrede i sramote i ostalo to je pretrpeo Uitelj na Isus... Znak za to da se (ovek) kosnuo savrene molitve jeste odsustvo smuenja, makar ga i sav svet vreao. 24. Savrena, pak, molitva sastoji se u tome da se razgovara sa Bogom bez mislene rasejanosti, pri emu su sve pomisli i oseanja sabrani. ovek dospeva u takvo (stanje) kad umre svim ljudima, celom svetu i svemu to se u njemu nalazi... Savreno se moli onaj ko se umrtvio za svet i njegov pokoj. Onaj ko Boga radi priljeno ispunjava svoje delo nije rasejan, nego marljivo ugaa Bogu.
298

25. Oci govore da se mera uzdranja u jelu i piu ostvari upotrebom manje koliine od onoga to nam je neophodno, tj. da se eludac ne napuni do kraja. I svako mora sam sebi da odredi (meru): kako u kuvanoj hrani, tako i u vinu. Tokom zime niko ne pije mnogo, ali je i tada neophodno piti neto manje od potrebnoga, a isto tako postupiti i sa hranom. Uostalom, mera uzdranja se ne odnosi samo na hranu i pie, nego i na razgovore, i san, i odeu i sva ula. U svemu tome treba da postoji mera uzdranja. 26. ta znai upotrebljavati neto manje od neophodnog u vezi sa hranom, piem ili povrem? Od sve koliine hrane, tj. hleba i drugog jela i povra, treba odbiti skoro jednu uncu, a to se tie vina i vode - treba oduzeti pola ae. Ukoliko pazi na sebe i nije ti teko, bilo bi dobro da pije samo jedanput, a ako ne moe, onda pij dva puta, no svaki put neto manje od potrebnoga. U vreme uznemirenja i mislene borbe, obinu koliinu (hrane i pia) treba jo vie smanjiti, tj. hranu za jednu uncu, a svo pie za pola ae, tako da se uopte koliina hrane svede na dve unce, a pia na celu au. 27. Kako se moe saznati koliko je potrebno da se jede i pije? Pazei na sebe tokom nekoliko dana, a sa obzirom na svu hranu, tj. hleb, druga jela i povre, ovek moe iz iskustva da sazna koliko je hrane i pia potrebno njegovom telu. Na primer: ako neko (stalno) pije po tri ae na dan i jede po jednu litru3 hleba, pa uvidi da njegovom telu treba vie od tri ae ne stoga to se vie trudio ili to je jeo slano, nego tek tako, bez osobitog razloga, onda se radi o borbi. A kad ne osea napad, onda, ako moe, (treba) od te tri ae da odbije polovinu jedne, a u hrani takoe, umesto cele litre, da upotrebi litru bez jedne unce. 28. Kako da ispravno shvatimo re: "Po sili svojoj". initi "po sili svojoj" znai upotrebljavati neto manje hrane, pia i sna nego to nam je potrebno... Ako neko, ustajui svaki dan u pola noi, odmori i sat vie zbog truda, onda je on uinio po sili svojoj stoga to je umor znak (potrebe) da se [ovek] unekoliko odmori, kao to je bilo reeno, da bi posle opet bdio po obiaju... Pita: "Kakva mera vai za san". Oci naznauju polovinu noi. U hrani se uzdravaj onda kada eli da pojede jo malo, i na takav nain je uvek upotrebljavaj umereno. 29. ta znai primati hranu zbog prohteva, a ta zbog prirodne potrebe? Zbog prohteva primati hranu znai da se ona eli uzeti bez telesne potrebe, samo radi ugaanja stomaku. Treba, meutim, od toga razlikovati prirodnu naklonost za nekom drugom vrstom povra osim soiva, zbog lakoe same hrane.To nije prohtev. Jedni po svojoj prirodi trae slatku hranu, drugi slanu, drugi opet kiselu, i to nije strast, ni prohtev, niti stomakougaanje. Meutim, voleti neku (naroitu) hranu i pomamno je eleti, ve predstavlja prohtev koji je sluga stomakougaanja. Znaj da si obuzet strau stomakougaanja ako neto ovlada tvojim pomislima. Ako se tome protivi i pristojno prima hranu iz telesne potrebe, onda izostaje stomakougaanje... Drugi nagovetaj stomakougaanja sastoji se u elji za prevremenim uzimanjem jela. To, meutim, ne treba initi bez nekog vanog razloga. 30. ta ako strast ne obuzima oveka pre jela, nego se javlja za vreme samog obeda? Da li da se ostavi jelo ili ne? Ne ostavi istog asa, nego se protivi pomisli, privodei sebi na seanje smrad u koji se hrana preobraa. I ako strast odstupi, uzmi hranu osuujui se, a ako ne odstupi, prizovi ime Boije u pomo i uspokojie se. Kako drugi,

Litra ima 327 grama, a sastoji se od 12 unci,- Prim. prev.

299

koji sede sa tobom, ne bi nita primetili, uzimaj po malo [jela]. U sluaju gladi, jedi hleb ili neku drugu hranu prema kojoj ne osea borbu. 31. Da li je potrebno pitati starce o svim pomislima koje se raaju u srcu?... Ne treba o svim pomislima pitati (starce), budui da su poneke usputne, ve samo o onima koje dugo ostaju u oveku i napadaju ga. To delo je slino prenebregavanju neprijatnosti koje [oveku] mnogi nanose, pri emu se on na njih ne osvre. Ali, kada neko, (makar to bio i samo jedan [ovek]), ustane na njega i napadne ga, on [neprijatnost] saoptava upravitelju. 32. Treba li protivreiti neprijatelju koji nas napada?... Neprijateljima ne protivrei zato to oni to ele, (i videi protivreenje) ne prestaju da napadaju: naprotiv, pomoli se za njih Gospodu, istiui pred Njim svoju nemo, jer On moe ne samo da ih odagna, nego da ih i sasvim istrebi. 33. Matanja koja se deavaju oveku nou bivaju ili od nadmenosti po avolskom iskuenju, ili od slastoljublja zbog stomakougaanja... avo moe na nama proizvesti iskuenje i iz zavisti. Meutim, kada mu sa nae strane ne sadejstvuje nadmenost ili slastoljublje, iskuenje ne moe esto da se ponavlja. Onaj ko zida dom se uzalud trudi ako ne nae potrebnu grau. Isto je i sa avolom. 34. Zbog ega ne mogu da obuzdam svoj stomak smanjujui koliinu hrane, iako imam elju [za ispravljanjem]? Jer, ako je i smanjim, onda se ponovo, posle nekog vremena, vraam veoj meri. Tako je i sa piem. Niko se od toga ne moe osloboditi ako ne doe do mere onoga koji je rekao: Zaboravih jesti hleb svoj od glasa uzdisaja mojih. Zalepi se kost moja za telo moje (Ps.101,5; 6).Takav e brzo doi do smanjenja hrane i pia, jer mu suze slue kao hleb. On najzad dolazi dotle da se hrani Svetim Duhom. Veruj mi, brate, da ja znam oveka, (kojeg Gospod poznaje), koji je (dospeo) do takve mere: tokom nedelje on se jedanput, dvaput i ee uznosi do duhovne hrane i od sladosti njene zaboravlja ulnu hranu. Kada doe da okusi (od hleba), on je ve sit i, gadei se odbija da jede. Jedui, pak, on osuuje sebe, govorei: "Zato ja nisam svagda u takvom stanju", i eli da napreduje jo vie. 35. Kako se dostie to stanje?... Kada sve pomisli oveka sainjavaju jednu celinu u Bogu. Tada ovo telo sledi pomisli po Bogu i javlja se radost Duha u srcu, hranei duu, ispunjavajui telo i krepei ih oboje. (Takav ovek) ve ne slabi i ne (pada) u uninije, jer od tada Isus postaje njegov zastupnik, i postavlja ga pred dveri [koje vode] tamo odakle pobee svaka bolest, tuga i uzdah (Is.51,11). Na njemu se ispunjava re Pisma: Gde je blago vae, onde e biti i srce vae (Mt.6,21). oveka takvoj meri privodi savreno smirenje. 36. Kako se moe dostii uzdranje i kako razlikovati prirodnu nemo od one koju izazivaju demoni, te koliko treba uzimati hrane?... Telo koje svakodnevno prima hranu, pa ipak osea raslabljenost, trpi od demona. U suprotnom sluaju re je o prirodnoj nemoi. Uzdravati se znai ustajati (sa trpeze) pomalo gladan, kao to su starci odredili poetnicima. Kad ovek uzraste do te mere, od njega se ne moe sakriti koliko treba da jede, budui da je ve izveban navikom. 37. Pomoli se za mene, jer sam mnogo alostan... Oni koji u potpunosti umiru svetu uz trpljenje i mnoge nevolje, mogu dospeti do [zrelosti]. O ljubljeni brate, Gospod je pretrpeo krst, a ti da se ne raduje nevoljama. Ko ih trpi, ulazi u Carstvo nebesko. Dobar je znak tvoja alost. Zar ti ne zna da se na onome ko od otaca ite da se pomole za njega ili, pak, koji moli Boga da mu da pomo, umnoavaju nevolje i iskuenja radi njegovog
300

ispitivanja? Ne trai telesni pokoj ako ti ga Gospod ne alje, jer je mrzak pred Gospodom pokoj telesni. Gospod je rekao: U svetu ete imati alost (Jn.16,33). 38. Kakva treba da je svakodnevna hrana?... Ako sebi odredi svakodnevnu hranu u keliji onako kako o tome pita, imae brige i borbu. Naprotiv, budi zadovoljan onim to Bog poalje. Ko ide u prostoti, ide nadajui se (Pri.10,9). 39. Da li je potrebno da posle svakog proitanog Psalma govorim Oe na?... Bie dovoljno proitati jedanput "Oe na" i ostale molitve. 40. Idite po putu kojim smo ili i mi, trpei teskobu i nevolju. Bratijo, ne seam se da smo se mi (ikada) koristili savrenim pokojem, premda smo i imali prilike za njega, nego smo se na svaki nain starali da odasvud pomalo pridodamo teskobu i patnju, bojei se Onoga koji je rekao: Ti si primio dobra svoja u ivotu svome (Lk.16,25), i: Kroz mnoge nam nevolje valja ui u Carstvo Boije (Dap. 14,22). Tako smo postupali i onda kada je mnogi imetak dolazio u ruke nae. Bog, meutim, zna u kakvom siromatvu ivesmo radi Onoga koji osiromai nas radi. Nije dobro u svemu sebi udovoljavati. Onaj ko to trai, ivi za sebe, a ne za Boga. Jer, takav (ovek) ne moe da odsee svoju volju. 41. Gospod hoe da mi svakog oveka smatramo boljim od sebe. Stoga, pokazuj posluanje svome starcu u svemu i ispunjavaj sve to ti govori, bilo da se radi o hrani, piu ili nekoj drugoj stvari, i u svemu mu se povinuj... Ako te i okleveta, ti se raduj, jer e imati veliku korist. Ako te oalosti, pretrpi: Koji pretrpi do kraja, taj e se spasti (Mt.10,22). Za sve blagodari Bogu, zato to zahvalnost pred Bogom zastupa (ljudsku) nemo. Za sve uvek osuuj sebe kao onog koji grei i vara se i Bog te nee osuditi. Smiri se u svemu i stei e blagodat od Boga. 42. U svakom sluaju pribegavajmo smirenju, jer smireni lei na zemlji, a onaj ko lei na zemlji ne moe da padne. Oigledno je da onaj ko se nalazi na visini moe lako da padne. Nae obraenje i ispravljenje nije od nas, nego je dar Boiji, budui da Gospod, (upuuje Pismo), podie pale i umudruje slepe (Ps.145,8). 43. Bolest je urazumljivanje Boije, i (posluie) nam za napredak, ukoliko budemo blagodarili Bogu. Zar Jov nije bio verni prijatelz Boiji? I ta sve on nije pretrpeo blagodarei i blagosiljajui Boga? I trpljenje ga je najzad privelo besprimernoj slavi. I ti pretrpi malo i videe slavu Boiju (Jn.11,40). Zbog posta se ne alosti, kao to sam ti ranije rekao: Bog ni od koga ne trai (napor) koji premauje njegove sile. I ta je post, ako ne muenje tela kako bi se zdravo telo smirilo i postalo nesposobno za povlaivanje strastima, po reima apostola: Kada sam slab, onda sam silan (2.Kor.12,10). Bolest je vea od ovog muenja i uraunava se u post (ili ak i vie od njega) onome ko je podnosi sa trpljenjem blagodarei Bogu. Jer, trpljenjem on stie plod svoga spasenja. Umesto da telo oslabljuje postom, on ima bolest. Blagodari (Bogu) to si se oslobodio od posnog truda. ak ako bi i deset puta na dan jeo, ne alosti se, jer nee biti osuen, budui da ne postupa tako po nagovoru demona i radi raslabljenosti pomisli. 44. Demoni nas iz zavisti navode na neverje. Ako ga prihvatimo, mi postajemo njihove sluge i sauesnici. 45. Ti treba unekoliko da se upranjava u psalmopojanju, unekoliko da se glasno moli, a potrebno je [posvetiti] vreme i ispitivanju i uvanju svojih pomisli... U vezi sa psalmopojanjem i glasnom molitvom [rei u]: Ne vezuj se [pravilom], nego se njima bavi onoliko koliko te Gospod ukrepi, ne ostavljajui takoe ni itanje, niti unutarnju molitvu. Malo jednog, malo drugog i provee dan ugaajui Bogu. Nai savreni oci nisu imali odreeno pravilo, nego su tokom celog dana ispunjavali svoje pravilo: malo su se
301

upranjavali u psalmopojanju, malo su izgovarali molitve naglas, malo su ispitivali pomisli, a pomalo su brinuli o hrani, sve delajui sa strahom Boijim. Jer, reeno je: Sve na slavu Boiju inite (1.Kor. 10,31). 46. Neka te avo ne smuuje nepotrebnim [stvarima]. ta misli ljubav tvoja: da li se iskuenje ili skorb deavaju sa nekim bez Boijeg poputenja? Ne. Bog to poputa radi nae duhovne koristi. Videi to, avo i sada kao i nekada, drugaije prikazuje stvari sve dok nas ne izgna iz svetog mira, kao iz raja... Meutim, mi ne proniemo u to. Zaboravljajui da Bog eli da nas oisti od svake skverne misli, mi se smuujemo i padamo u uninije... Ako hoe da se spase i poveri duu svoju Bogu i nama, ne treba da veruje svojoj pomisli, jer demoni seju u tebe zlo seme i predstavljaju ti jedno umesto drugog... Vie nikoga i ni zbog ega ne okrivljuj, nego se staraj da u svemu ugodi blinjem. Ni o kome ne misli zlo, jer e inae i sam postaje zao, budui da zli pomilja zlo, a dobri dobro. Pomiljati o drugima: "Oni o meni govore", jeste borba svojstvena poetnicima... Nemoj imati takva podozrenja... Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada za trpljenje... Ne veruj demonima ni u emu to se tie tvog brata, budui da ono to ti oni pokazuju ne postoji u stvarnosti. Oni jedino hoe da te smute. 47. udim se tvojoj prostoti, brate. Zar ti misli da e avo prestati bilo koga da iskuava? Zar mi moemo da okrivljujemo avoimane koji padaju na zemlju i putaju penu? Isto tako ne moemo okrivljavati ni one koje avo podvrgava protivreenju i neoseajiosti, nego smo duni da krivimo strast. Pronikni bolje u ono to ti govorim budui da i tebe smuuje avo, te ne gleda na svoje grehe, nego pristalo prati grehe blinjeg. Ti istie propuste brata, a o svojim nita ne govori... Najzad, ko si ti da bi gledao na tue strasti?... Seti se Lazara i toga koliko je vremena on trpeo blagodarei Bogu. 48. "Ja sam se prepustio matanjima". Bog puta da padnemo u matanja i u druge strasti da bismo spoznali svoju nemo... i da bismo nae uzdanje i nau nadu polagali na Njega, a ne na sebe. Meutim, uvaj se da ne pomisli da mi po volji Boijoj padamo u matanja i druge strasti. (Za to ne postoji volja Boija). Naprotiv, Bog to poputa zbog naeg nerada. Po svom ovekoljublju On nas od (naih) zlih (dela) privodi ka smirenju, radi naeg spasenja... Shvati ko si i... smiri se, zaista, ne samo pred Bogom, nego i pred ljudima. Poloi sve brige na Onoga koji moe da uini neuporedivo vie od onoga to mi traimo ili pomiljamo. 49. "Malaksavam od iskuenja". Nemoj da malaksava, brate. Bog te nije ostavio i nee te ostaviti. Meutim, znaj da je nepromenjiva presuda koju je Vladika izrekao naem zajednikom ocu: U znoju lica svoga e jesti hleb svoj (Post.3,19)... Zlato koje se usija u pei dre kljetima, udarajui ga ekiem, te ono postaje isto i podesno za carski venac. Tako i ovek, podravan monom i delotvornom molitvom svetih, biva opaljivan nevoljom, primajui udarce iskuenja. Ukoliko sve trpi sa blagodarnou, postae sin Carstva. Dakle, ma ta da se desi sa tobom - sve slui na tvoju korist, kako bi i ti stekao smelost pred Bogom 50. Celivajmo stradanja naeg Spasitelja, koji je postao ovek i zajedno sa Njim trpimo uvrede, rane, ponienja, pogrde putem amaranja, ruganje purpurnog ogrtaa, sramotu trnovog venca, sire sa ui, bol od nabijanja klinova, probadanje kopljem, prolivanje vode i krvi. Pozajmimo odatle utehu za svoje muke. Gospod nee tvoj trud ostaviti uzaludnim. On je dopustio da pretrpi malu nevolju radi toga da ne bi ostao tu svetima kada ih u onaj as bude ugledao kako proslavljeni nose plodove trpljenja nevolja, te da bi i ti bio njihov sudeonik kao, uostalom, i Isusov, imajui sa svetima smelost pred
302

Njim. Ne alosti se, jer te Bog nije zaboravio, nego se stara o tebi i to ne kao o kopiletu, nego kao o svom roenom sinu. 51. Neka vam svima ukae pomo Onaj veliki Brat na - mislim na (Gospoda naeg), Isusa. On je blagoizvoleo da nas uini svojom braom (Jev.2,11). Mi smo to ve postali, te nas an-eli blae. O, koga mi imamo za Brata! Silnog - da nas ukrepi, Krepkog da nam podeli plen, Vojvodu - da u vreme bitke pobedi neprijatelje nae, Lekara - da zajedno isceli naeg unutarnjeg i spoljanjeg oveka, kad mu se pokore, Hranitelja - da nas hrani duhovnom hranom, ivoga - da bi nas oiveo, Milostivog - da bi nas pomilovao, tedrog - da bi nam se smilovao, Cara - da bi i nas uinio carevima, Boga - da bi i nas uinio bogovima. Znajui da se sve sadri u Njemu, Njemu se i moli. On i pre tvoje prozbe zna ta ti je potrebno i dae ti po iskanju srca tvoga, samo ukoliko mu ne zasmeta. 52. Neka ti Isus ispuni sve molbe, budui da je rekao: Itite i dobiete (Jn.16,24). Jedino pripremi svoj dom i marljivo ga oisti, kako bi primio darove. Oni se uvaju (jedino) u istom domu, a svoj miris toe gde nema neistote. Ko okua od njih postaje tu starom oveku, razapinje se za svet kao i svet za njega, i ivi svagda u Gospodu. Ma koliko da udaraju neprijateljski talasi, njegov brod ostaje itav. On postaje straan za protivnike, budui da oni na njemu vide sveti peat. I koliko postaje njihov neprijatelj, toliko postaje i iskreni i ljubljeni prijatelj Velikog Cara. 53. Nemoj da te raslabi nespokojstvo koje nanose avolske strasti i matanja. Veruj da (demoni), premda nas i uznemiravaju i iskuavaju, ipak nee nita uspeti. Oni samo jo uveliavaju vrlinu nau, ukoliko oprezno pazimo na sebe, trpei uz meru. O pravedniku koji se spasava verom Gospod govori: Jer, ako posumnja, dua moja nee blagovoleti [da bude] u njemu (Av.2,4). Ne poputajmo u naporu da ne bismo izgubili obeanja koja nam je dao ovekoljubivi i milostivi Bog. Njegovo je da daruje, a nae da sauvamo. I ne udi se to i posle svetih obeanja i darova za koje se Bog ne raskajava (Rim.11,29), demoni ponovo podiu na tebe svoje sramne strasti, nadajui se da otmu bezmerno bogatstvo. Naprotiv, seaj se da su oni ostali bestidni i posle svedoanstva samog Vladike, Boga naeg, o svetom i slavnom Jovu i da su podigli iskuenja i zamke da bi sruili takav stub (trpljenja). Ipak oni ga nisu savladali i nisu mogli da otmu riznicu njegove svetle vere i blagodarnosti. Zlato je postalo jo ie prolazei kroz oganj, isto kao i pravednik kroz mnotvo iskuenja. Bog je dozvolio i dopustio da i posle osobitog svedoenja Njegovog o pravedniku, Njegov sluga bude iskuan radi vee asti i slave Vladike, te uutkivanja neprijatelja. Ne padaj duhom: peati obeanja su celi, ali poekaj, [tj. potrpi] Gospoda (Ps.26,14). Ko pretrpi do kraja, taj e se spasti (Mt.24,13) u Hristu Isusu, Gospodu naem. 54. Takva smuenja ti se deavaju stoga to nema postojano srce... Vino ne treba u potpunosti da ostavi, nego moe uzimati po malo. Spavanje u sedeem poloaju privodi smirenju. Uopte, predaj celog sebe Bogu u strahu Njegovom. 55. Primeti brate da oni hoe da ti podmetnu ono to je malo korisno (tj. spavati sedei ili ne koristiti uzglavlje, to je isto to i metvica i kopar i kim), i da te navedu da ostavi ono to je pretenije u zakonu (Mt.23,23), (tj. da ne ugasi gnev, da ne isui razdraljivost i da se ne povinuje u svemu). Oni to polau u tebe da bi izmodio svoje telo i pao u bolest, te da ti bude neophodna meka postelja i raznovrsna hrana. Bolje budi zadovoljan malim uzglavljem i odmaraj se na njemu sa strahom Boijim... Poloi u lonac zain mislenih trava kao to su: smirenje, posluanje, vera; nada i ljubav. Jer, ko njih ima, priprema gozbu nebeskom Caru Hristu.
303

56. "Poveo sam se za hulnom pomisli". Ima ve dosta vremena kako se ustremio na tebe demon hule koji pogubljuje due koje ga primaju. Ispitaj i uverie se da te je on ulovio za grivnu bez ikakvog razloga dostojnog panje, hotei da te umrtvi. Neka mu moj Bog ne da mesta da na tebi ispuni volju svoju (2.Tim.2,26). Ako ne oajavamo, svagda e nam predstojati Bog koji prima pokajanje... Probudi se iz prelesti zarobljenitva, a oseanja, ulovljena neprijateljem, proisti uenjem Hristovim koje sam ti predao. Jer, On, pre svega, nareuje da se ugasi gnev i razdraljivost, znajui da oveka privode u pogibao bogohuljenja. Ti, pak, stekni smirenje koje opaljuje demone, posluanje koje Sinu Boijem otvara ulaz u oveka, veru koja spasava oveka, nadu nepostidnu, ljubav koja ne doputa da ovek otpadne od Boga. Meutim, ti se nisi mnogo postarao o tim (vrlinama), nego si za sebe izabrao suprotno: gnev, razdraljivost i savrenu pogibao - gore slomenutu hulu... Ipak, gledajui na blagost Boiju, da bi shvatio koliko je dobar, potrudi se da se popravi... Zbog onog jueranjeg u toku 40 dana prinosi pokajanje Bogu inei svakodnevno po tri poklona, govorei: "Oprosti meni koji sam pohulio na tebe, Boga mog", i ispovedaj ga ustima koja su ga hulila tri puta na dan, govorei: "Slava tebi, Boe moj, koji si blagosloven u vekove. Amin". Nemoj u to da se vie zaglibljuje da ti se ne bi desilo neto gore. Zbog neosetljivosti srca upao si u gnev, a od gneva si doao do toga da ostavi Svetu Priest, pavi u rov hule i budui savreno ulovljen. I da se nije podigla ruka ovekoljubivog Boga, te [pokrenule] molitve svetih, tvoja bi dua upala u pogibao oajanja. Najzad, preko mene najmanjeg Bog ti govori: Ako si sagreio, ne grei vie. Moli se i za preanje grehe. Bog je milostiv i oprata nam grehe, samo ako imamo elju. 57. "alostan sam zato to ava ukazuje vee potovanje nekoj bratiji nego meni". Brate, ti iskuava samog sebe. Zar ne zna da svakoga iskuava sopstvena elja koja ga mami i vara (Jak.1,14)... Brate, nemoj gledati ni na koga drugog osim na samog sebe i ne budi znatieljan. To za tebe nije korisno ni u kom sluaju. Zar nije satana smutio tvoje srce preko tako beznaajne stvari?... Ustani ponovo, podravan rukom Boijom i ne veruj svojim pomislima, budui da ti demoni prikazuju stvari kako hoe. 58. (Kada nam ukazuju ast). uvaj se da se ne raduje kada te smatraju za neto i pokai posluanje koje odgoni [svako] prepiranje, koje nije po volji Bogu i onima koji ga ljube. Dri se posluanja koje uzvodi na nebo i koje svoje posednike ini slinim Sinu Boijem. 59. (Kako zapoeti sa pokajanjem). Prema tome, ako hoe da poloi poetak pokajanja, pogledaj ta je uinila bludnica: ona je svojim suzama umila noge Vladike (Lk.7,38). Pla omiva svaki greh. Meutim, ovek dostie pla trudom, posredstvom napornog izuavanja Pisma, zatim - trpljenjem, razmiljanjem o stranom Sudu i venom stidu, kao i kroz samoodricanje, sledei Gospoda koji je rekao: Ako hoe ko za mnom ii, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mt.16,24). Odrei se sebe i uzeti krst svoj znai: odsecati svoju volju u svemu i smatrati sebe nitavnim. 60. (Zbog nemoi ne mogu da se podvizavam kao oci). Poto si rekao da si nemoan telom i da ne moe nita da radi, barem ini koliko moe jedui hleb i pie unekoliko manje od potrebnog, budui da je Bog primio dve lepte udoviine i obradovao se zbog njih vie nego li zbog sveg drugog. Naui se da se drugima ne obraa slobodno i spae se. 61. "Pomisli koje u meni niu govore: "Idi u stranu zemlju i tamo e se spasti"". To je od avola. On ti podmee pomisli pod prividom pravde da bi ti se izrugao i uinio te predmetom sablazni za mnoge, ta vie, da bi ti natovario osudu i za njih. Uostalom, to je
304

cena tvog nerada i tatine... Uz nemar i tatinu dodaju svoje zamke i demoni kako bi pogubili tvoju duu... Marljivo pazi na sebe. Podvizavaj se protiv pomisli kako ne bi upao u nemar i tatinu, kako ne bi inio nita svojevoljno i kako ne bi, uz samoopravdanje, primao misli koje niu u tebi. U suprotnom sluaju e grubo pasti... Stekni vrstinu i ona e od tebe da udalji slobodu u pristupanju blinjima, taj uzrok svih zala u oveku. Ostavi sve (spoljnje) brige pa e slobodno sluiti Bogu. Umri za sve ljude: u tome se sastoji stranstvovanje. Ne smatraj sebe neim posebnim, i tvoja misao se nee smuivati. Ne misli da si uinio bilo ta dobro i tvoja nagrada e se sauvati u celini. Iznad svega se seaj da nee dugo ostati u telu. Staraj se da uzmogne da sa smelou u onaj as kae: Pripremih se i ne smutih se (Ps.118,60). Brate, nije mogue iveti bez truda i niko se ne venava bez podviga. Prisiljavaj se da se podvizava za svoje spasenje i pomoi e ti Bog koji hoe da se svi ljudi spasu i dou u poznanje istine (1.Tim.2,4). 62. Nisu svi koji su u manastiru samim tim i monasi, nego samo oni koji ispunjavaju monako delo. Gospod je rekao: Nee svako koji mi govori: Gospode, Gospode, ui u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt.7,21). Brate, zato ti, budui u nevolji, dozvoljava neprijatelju da ti se ruga? Ti pita, ali se ne stara da ispuni ono to ti je reeno. Zatim, opet pita i reeno sujetno prenosi drugima iz ovekougaanja, sam sebe ometajui u brem napredovanju... Vreme nam je dato radi toga da bismo ispitivali svoje strasti, plakali i ridali. Ako se, prebivajui u keliji, rasejava pomislima, prekori sebe i poloi svoju nemo pred Boga. 63. Onaj ko hoe da bude inok, vie ni u emu ne treba da ispoljava svoju volju. Uei nas tome, Hristos je rekao: Jer sam siao sa neba ne da tvorim volju svoju (Jn.6,38), i ostalo. Ko hoe jedno da ispuni, a drugo da odbije pokazuje ili da je pametniji od onoga ko mu nareuje ili da mu se demoni rugaju. I tako, duan si u svemu da slua, makar ti se i inilo da stvar nee biti bez greke. Ava koji ti naznauje ponee i tvoj greh, budui da e se od njega traiti odgovor za tebe. Ako ti naznaeno delo izgleda teko, pitaj avu i ostavi da on rasudi. 64. "Kada stupim u razgovor sa nekim, ja se veoma zanesem i potpuno zaboravljam na sebe. Kada se priberem, stidim se da se udaljim od onih sa kojima razgovaram". Da ne bi upao u takvo slavoljublje, nemoni treba na svaki nain da izbegava duge razgovore, prekidajui priu. On treba da pouri izvinjavajui se navodnim poslom koji mu je naredio ava... Kada razgovor donosi korist i ne slui kao prepreka za potrebnije delo, moe pratiti tok razgovora. Ukoliko razgovor nije koristan, kai: "Oprosti, meni nije dobro". 65. "ta nareuje da inim ako ne elim da pitam, ali se desi da se susretnem sa nekim od njih ili da me neko sam pita o neemu". Pri susretu sa nekim zadovolji se pozdravom, a zatim kai: "Pomoli se za mene, a ja idem zbog posla". A kada te upitaju neto to zna, odgovori, pa proi dalje. Ukoliko ne zna, reci: "Ne znam", i poi dalje. 66. "Hou da odseem susrete. Da li da to uinim odjednom ili malo po malo". Ako odsee razgovore jednim potezom, bie spokojan. Inae, dae povod (za nove razgovore i razliite pomisli). 67. (Bolniar pita da li da ita lekarske knjige). itajui lekarske knjige ili raspitujui se o njima kod bilo koga, ne zaboravljaj da bez Boga niko ne dobija isceljenje. Ko se posveuje lekarskoj vetini treba da se predaje imenu Boijem, i Bog e mu dati svoju
305

pomo. Lekarsko iskustvo ne smeta oveku da bude blagoastiv, [tj. poboan]. Ipak, ti se njime zanimaj kao rukodeljem, (na korist) bratiji. ta ini, ini sa strahom Boijim i sauvae se molitvama svetih. 68. "Ceo dan se nalazim u poslu i on mi ne dozvoljava da se setim Boga". esto [se deava da] mnogi sluaju o nekom gradu i najzad uu u njega, uopte ne znajui da se radi ba o tom gradu. Tako i ti brate, ceo dan provodi u seanju na Boga, a ni sam ne zna. Imati zapovest i truditi se da se ona ispuni jeste povinjavanje i seanje na Boga. 69. Ti zna da je nama svakog dana potrebna hrana. Ipak, mi ne treba da jedemo sa nasladom. Kada je primamo blagodarei Bogu darodavcu i osuujui sebe kao nedostojne, On daje da nam poslui na osveenje i blagoslov. Isto tako, ako ti je potrebna neka stvar i ti je dobije, blagodari Bogu koji ti pomae i osuuj sebe kao nedostojnog, pa e Bog od tebe udaljiti pristrae. 70. Svako po svojoj meri voli svog blinjeg. Savrena mera sastoji se u tome da ovek iz ljubavi koju ima prema Bogu voli i blinjeg svog kao samog sebe... Mladi se podvrgavaju padu zbog nerazumne ljubavi jednih prema drugima i zbog toga to se sastaju radi zasebnih razgovora. Mera njihove uzajamne ljubavi treba da bude: ne klevetati jedan drugog, ne mrzeti, ne vreati, ne traiti samo svoje, ne voleti drugog zbog telesne lepote ili iz bilo kakvog telesnog povoda, ne sedeti sa drugima bez krajnje potrebe da ne bi upali u drskost koja pogubljuje sve plodove monaha i ini ga slinim suvom drvetu. 71. "elim da se spasem, ali ne znam put spasenja". Brate, Bog nam je preko Boanstvenog Pisma i otaca ukazao na put spasenja, rekavi: Pitaj oca svoga i on e ti saoptiti, starce svoje i rei e ti (Pon.Zak.32,7). Prema tome, ako hoe da se ne prevari pod izgovorom smirenja, pristajui na pomisli da se udalji iz mesta gde stie korist, ne ini nita bez saveta duhovnih otaca. Tako nee zalutati, blagodau Boga koji hoe da se svi spasu i dou u poznanje istine (1.Tim.2,4). 72. "Pomisao mi govori da u, ukoliko se nekuda zaputim kako bih bezmolstvovao, najzad dostii savreno bezmolvije". Vladika, Isus Hristos je i pre krsta pretrpeo mnoge uvrede i ruganja. I tek onda se popeo i na krst. Na slian nain niko ne moe da dostigne savreno i plodno bezmolvije i sveto i potpuno uspokojenje, ako se ranije nije postarao da postrada sa Hristom, kao i da pretrpi sva Njegova stradanja, seajui se rei apostola: Ako sa Njim postradamo, sa Njim emo se i proslaviti (up. Rim.8,17). Ne varaj se, nema drugog puta spasenja. 73. (Bolesnom). Ova bolest te je snala da Bogu ne bi otiao besplodan. I tako, ako pretrpi i bude blagodario Bogu, ona e ti se uraunati umesto podviga, budui da nisi dugo proveo u monakom liku. 74. Bez naredbe nikuda ne treba ii. Ono to inimo po svojim pomislima lako moe da nam izgleda dobro, premda i nije ugodno Bogu. Upravo se u ispunjavanju naredbi tvog ave, koji te je i uposlio, sastoji molitva i ugaanje Bogu, koji je rekao: Ja sam siao sa neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me je poslao(Jn.6.38). 75. "Zamaram se na posluanju. Da li da uzmem pomonika". Brate, ako neko eli da prie Isusu i hodi putem spasenja, svakako treba da oekuje iskuenja i nevolje, budui da (Pismo) govori: edo, ako pristupi da slui Gospodu, pripremi duu svoju za iskuenje (Sir.2,1). I Gospod je rekao: Ko hoe za mnom ii, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj svaki dan, i za mnom ide (Mt.16,24). I tako, ko eli da bude Njegov uenik, treba do same smrti da ispunjava posluanje. Za tebe je korisnije da bude sam i unekoliko se pomui, negoli da pozove drugog. U sluaju potrebe uvek ti drugi moe pomoi. Smelost u
306

obraanju se manje poveava kada ti (brat) samo povremeno pomae, negoli u sluaju kada se on stalno nalazi sa tobom. 76. (Koga pitati o pomislima i da li treba i drugoga pitati o istim pomislima). Treba da pita onoga prema kome gaji poverenje, znajui da on moe poneti pomisli i da mu veruje kao Bogu. Pitati, pak, drugog o istoj pomisli jeste delo neverja i ljubopitljivosti. Ako veruje da je Bog govorio preko svog svetog, emu onda ispitivanje i otkud potreba za kuanjem Boga preko ispitivanja drugih u vezi sa istom [stvari]. 77. "Koliko puta je potrebno da se pomolim da bi se moja pomisao utvrdila". Kada ne moe da pita onog starca, potrebno je da se tri puta pomoli za svako delo. Posle toga pogledaj kuda tei tvoje srce, makar se radilo i o najmanjem pokretu. Zatim tako i postupi, jer osvedoenje biva primetno i shvatljivo za srce. 78. "Kako se treba moliti ta tri puta - u razliito vreme ili odjednom? Jer, deava se da nije mogue odloiti delo". Ako ima slobodnog vremena, pomoli se tri puta u toku tri dana. A ako se desi preka potreba, te biva teko, kao u vreme izdaje Gospoda, uzmi za uzor ono to je On tri puta odlazio radi molitve i, molei se, tri puta ponavljao jedne iste rei (Mt.26, 44). 79. (O rukovoenju). Mudrou datom od Boga krmano spasava brod kada se nae obuzet valovima i oni koji plove u njemu raduju se videi njegovo izbavljenje. Na isti nain bolesnika znatno veseli pominjanje lekara, a jo vie - njegovog umea. I putnika koji se nalazi u opasnosti od razbojnika obodrava glas strae, a jo vie njeno prisustvo. Ako je to stvarno tako, zar nije utoliko vie odgovor oca duan da donese veselje onome koji slua, osobito ako je obuzet priljenom molitvom Bogu koji kae: Molite se... jedni za druge, da ozdravite (Jak.5,16). 80. Ko otkriva svoja sagreenja, opravdava se, po rei Pisma: Reci ti najpre bezakonja svoja, da se opravda (Is.43,26), i jo: Rekoh, ispovediu bezakonje moje Gospodu i ti si otklonio neastivost srca mog (Ps.35,5). Brate, uvaj se ubudue, a prolo nam je Bog oprostio. 81. Mi znamo da post biva mrzak Bogu, ako se vri po svojoj volji, ili ako (se posti) da radi ljudske slave... Tako je i ovde. Delo koje se ne vri jedino iz ljubavi prema Bogu, nego mu se pridodaje i [neto] od svoje volje - neisto je i neprijatno Bogu. To se moe shvatiti i iz Boanstvenog zakona. On govori: Manje seme nemoj sejati u njivi svojoj (Pon.Zak.22,9-11; Lev.19,19). 82. Ui Psalme sa smirenjem, koliko ti Bog pomae. Lako uenje Rei Boije nije od avola, nego je seme Boije. Meutim, neprijatelj seje svoju plevu kod onog ko nije paljiv prema Bogu. elei da smiri svoju pomisao, navedi joj primer: emu e biti podvrgnut onaj ko od gospodara svog dobije srebro, slino onim jevanelskim slugama, i ne stekne [nita] i ne umnoi ga. I pomisao e ti odgovoriti da e biti podvrgnut onome emu i sluga koji je sakrio srebro svog gospodara (Mt.25,18). A ti joj kai: "Prema tome, ne prevaznosi se, punei vazduh besplodnim reima, budui da ti one slue jedino na osudu". 83. Kojim ustima da zahvalimo Onome koji nas je najpre stvorio, a zatim nam darovao i pomo protiv protivnika, razum srca, telesno zdravlje, svetlost oiju, dah ivota i, to je od svega vanije, mogunost pokajanja, Telo i Krv svoju radi ostavljenja grehova i utvrenja srca... Znaj da mi nikada neemo uspeti da mu dostojno zablagodarimo. Ipak, prinosimo mu blagodarnost ustima i srcem shodno svojim silama i On e [nae usre], po svom ovekoljublju, uporediti sa one dve lepte (jevanelske udovice).
307

84. Neki put ti se ini da e neka stvar biti po Bogu, ali joj se pomisao protivi. Iz [te] same [injenice] poznaj da je ona zaista po Bogu. Ako se u vreme molitve nae srce utvruje u dobru, i ono uzrasta a ne umanjuje se, poznaemo da je stvar po Bogu, bez obzira da li ostaje suprotna pomisao koja nas alosti. Jer, dobru se obavezno protivi alost izazvana avolskom zaviu. Pa ipak, dobro se umnoava molitvom. Ako, pak, avo podstakne navodno dobro, a pri tome izazove i protivljenje, navodno dobro e se umanjivati, a ujedno i navodno protivljenje. Jer, neprijatelj se [samo] pretvara da se protivi pomisli koju sam podmee, kako bi nas na taj nain prevario da (tu pomisao) primimo za Dobro. 85. Kada te pomisao hvali i ne moe da izbegne tetu, postaraj se da prizove ime Boije i kai svojoj pomisli: "Pismo govori: Ljudi moji, oni koji vas hvale, varaju vas i puteve nogu vaih smuuju (Is.3,12)"... O tome da onaj ko prima hvalu od ljudi ne stie korist, govori sam Vladika: Kako vi moete verovati kada primate slavu jedan od drugoga (Jn.5,44). Ukoliko neto i biva po Bogu, mi smo duni da se seamo rei: A ko se hvali, Gospodom neka se hvali (2.Kor.10,17). Jer, ni apostol se nije hvalio, iako je postigao veliku meru, nego je uzviknuo, govorei: No blagodau Boijom jesam to jesam (1.Kor.15,10). 86. ak i kada uvidi da njegova, [tj. neprijateljeva], smicalica ometa psalmopojanje, molitvu ili itanje, ne stupaj sa njim u prepirku, budui da to nije u tvojoj moi, ve se postaraj da prizove ime Boije. I Bog e ti pomoi da razori neprijateljsko lukavstvo. 87. "Kako stei umilenje u molitvi, itanju i psalmopojanju". Umilenje, [tj. skrueno suzno raspoloenje], dolazi od svagdanjeg seanja. Naime, onaj ko se moli treba da u seanje prizove svoja dela, suenje onima koji ine [bezakonje], te onaj strani glas: Idite od mene, prokleti, u oganj veni (Mt.25,41)... Prilikom itanja i psalmopojanja (umilenje dolazi) ukoliko ovek svoj um podstakne na panju prema reima koje izgovara i kada u svoju duu prima silu koja se krije u njima.... Pri razmiljanju o ovome ne poputaj ukoliko u tebi jo bude trajala neosetljivost, budui da je milostiv i tedar i dugotrpeljiv Bog koji prima nau revnost. Uvek se seaj Psalmopojca koji govori: Poekavi, saekah Gospoda, i uslii me (Ps.39,1). Pouavajui se u ovome, nadaj se da e te ubrzo posetiti milost Boija. 88. Ako se desi da za vreme psalmopojanja ili u drutvu ljudi prizove Boga, nemoj misliti da ga ne priziva s obzirom da ne koristi naglas, ve se seti da je On srceznalac i da gleda na srce. Stoga ga i prizivaj u srcu. To je zabeleeno i u Pismu: Zatvorivi vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6)... A ako i ne prizove u srcu ime Boije, ve se samo seti Boga, jo bre e pronai dostatnu pomo. 89. Istinski pla, sjedinjen sa umilenjem, jeste sluga oveiji koji mu je uvek potinjen. Neprijateljstvo ne savlauje onog koji ima taj pla. On pokriva ranija sagreenja i isti prljavtinu, imenom Boijim uporno uva oveka koji ga je stekao, izgoni smeh i rasejanost i podstie neprestano tugovanje, budui da predstavlja lem o koji se gase ognjene strele neastivog (Ef.6,16). U borbi uopte ne biva ranjen onaj ko ga poseduje, makar se nalazio i meu ljudima, pa ak i meu bludnicama. 90. Nesavreni pla as odlazi od tebe, as ponovo dolazi, zato to se tvoja pomisao naizmenino as raslabljuje, as razgoreva. Kada toplota postane stalna, dolazi do velikog i postojanog umilenja, a za njim sledi istinski pla, o kome ti treba da se pobrine, prinuavajui se da ga stekne. 91. Smirenje se sastoji u tome da se u svemu odseca svoja volja i da se ni o emu ne brine. Odsei koren svih strasti, kao to si rekao, znai odsei svoju volju, ogoravati
308

sebe, koliko je mogue, i prinuavati ograne ula da sauvaju svoj poredak, i izbegnu zloupotrebu. Tako se preseca koren ne samo tih, nego i ostalih (strasti). 92. U broj razliitih iskuenja spadaju i ona zbog kojih je ovek duan da se raduje. Ako je, pak, nemoan i ne moe da pretrpi i da se raduje se zbog gubitka stvari, ostavljajui sve volji Boijoj, on je duan da vodi borbu, i to najpre protiv smuenja, govorei sebi samom: "Pazi da se ne smuti. Ako bude volja Boija da se stvar sauva, sauvae se". Ma ta da se tada sa (stvari) desi, ovek e biti u stanju da blagodarno primi [dogaaj]. Jer, nita se ne deava iskljuivo naim trudom, nego [zapravo] silom i voljom Boijom. Ipak, i od nas Bog oekuje staranje saobrazno sa Njegovom voljom, a ne (zasnovano) na nekakvom lukavstvu i lai koji proizlaze od lukavog. 93. utanje je bolje i divnije od svih (povesti). Njega su potovali i voleli oci nai i njime su se proslavili... Meutim, poto smo mi nemoni i poto nismo dostigli put savrenih, (u krajnjoj meri) barem govorimo o onome to naziuje, kao i otake rei. U objanjavanje, pak, Pisma se ne treba uputati, budui da donosi znatnu opasnost neznalicama. Pismo je izreeno na duhovni [nain], a telesni ovek ne moe da rasudi duhovno... Bolje u razgovoru pribegavajmo reima otaca i nai emo korist koja se u njima krije. Meutim, i njima se koristimo umereno, seajui se onoga koji je rekao: Kod priljivosti se nee izbei greh (Pri.10D9). ak i ako pomisao kae: "Ove rei ili povesti su dobre", setimo se da ne ispunjavamo ono to govorimo. Mi smatramo da naziujemo druge, iako pre na sebe navlaimo osudu, budui da ne odelotvorujemo ono to govorimo. 94. utanje se smatra korisnijim od dobrih razgovora. Ono e utoliko pre biti korisnije od srednjih. Ali, kada ne moemo da preutimo, nego nas privue razgovor o slinim predmetima (o gradovima, selima, trgovini, miru, ratu i slinom), u krajnjoj meri ne odugovlaimo priu da zbog mnogogovorljivosti ne bismo upali u vraiju zamku. 95. Ako se bude nalazio u drutvu sa ljudima koji govore o svetskom ili duhovnom predmetu, dozvoli sebi da i sam sa rasuivanjem kae neto to nije tetno za duu, samo da bi izbegao pohvalu od sabesednika i da te ne bi smatrali utljivim, usled ega bi mogao da se optereti. Ali, i kada tako postupa, (tj. pogovori malo), uvaj se da ih ne osudi kao mnogogovorljive, budui da ne zna da li tebe jedna re koju izgovori vie opteretiti, negoli njih mnoge. 96. Ako vidi smuenost u pomisli (koja se zadrava makar i za dlaku) kada namisli da neto uradi, ak i posle prizivanja imena Boijeg, znaj da ti je (delo) (naaptao) lukavi i ne ini ga. Ako te i posle razmiljanja (o tome da neto uini) napada smuenje i savladava pomisao, nemoj initi ono to si namislio, jer nita od onog to se ini sa smuenjem nije ugodno Bogu. (U sluaju da) protivljenja smuenju, samo delo ne treba smatrati tetnim, nego ga treba razmotriti: i ako se nae da nije dobro, treba ga ostaviti, a ako je dobro, treba ga izvriti, previajui smuenje uz pomo Boiju. 97. Ako je oigledno da pomisao (koju hoe da iskae) u sebi sadri greh, postaraj se da je odsee, ak i da nema smuenja koje za njom sleduje. Izbegni je tako to e izgledati kao da si zaboravio ono to si hteo rei, ili prenevi misao na drugi razgovor, kako ne bi potpao pod osudu koja iz toga proistie. 98. "ta je samoopravdavanje". Samoopravdanje je prisutno tamo gde ovek ne priznaje poinjeni greh (iako se [moda] i ne hvali njime), kao to je sluaj kod Adama, Eve, Kaina i slinih. Oni su, sagreivi i elei da se opravdaju, odricali sagreenje. 99. Ve sam ti rekao da je potrebno razmotriti svaku pomisao i svako delo, tj. utvrditi da li je dobro ili ne. To nam daje mogunost da zanemarimo ono to si pomenuo.
309

Ako (delo) bude dobro, uini ga, a ako ne, ne ini ga. Ipak, da dobro ne bi bilo povezano sa smuenjem, potrebno je razmatrati glavnu pomisao, tj. sa kojim ciljem ona bilo ta preduzima. I kada se uveri da je ona saglasna sa strahom Boijim, Bog nee dopustiti da padne u zabludu... I tako, u svakom (sluaju), prizivaj ime Boije. 100. (Bratu koga je udario sabrat i koji je hteo da se odvoji od njega). Ne smuuj se kako ne bi uinio neto brzopleto, osobito prema oveku koji je smuen pomislima i avolskom zavisti, kao to si i ti jednom bio iskuan i odreeno vreme podlegao pomislima... Mnogi bolesnici, imajui pomraeni mozak (to proizilazi od silne groznice) govore ono to im prvo padne na pamet i dosauju zdravima koji im slue. Oni sami toga nisu svesni, budui da bolest u potpunosti njima ovladava... Tako i onaj koji iskuava pogubljuje svoju duu, iako ni sam nije svestan. ak i kada bi svete, koji sastradavaju sa njegovom duom, vreao i poniavao, on ne bi znao (ta ini), budui opijen strasnom bolesti po dejstvu protivnika, koji uvek sve obre pred njim dok ga ne dovede do toga da se odrekne i samoga Boga. Tako je i u navedenom sluaju. Znajui za [tu slabost] i da Bog po promislu poputa iskuenja kako bismo se prekalili opitom pred Njim, snishodimo blinjem u vreme njegove ulne i mislene borbe, jer je reeno: Nosite bremena jedan drugoga, i tako ispunite zakon Hristov (Gal.6,2)... Ne pokuavaj da napusti svoje mesto i da se odvoji od brata. Jer, taj postupak nee biti po Bogu, ve e predstavljati ispunjenje avolje volje. Ako se rei na to, neprijatelj se nee smiriti, nego e pokuati jo i neto gore... Pomoli se iz sve due za svoga brata i zavoli ga u Hristu Isusu, Gospodu naem. 101. (Bratu koji se uznemirio strahom). Brate, ti si duan da proslavi Boga zbog toga to na tebi pokazuje istinu Pisma, koje govori: Veran je Bog koji vas nee pustiti da se iskuate vema nego to moete (1.Kor.10,13). Po snazi tvojoj On poputa da se obui duhovnoj borbi. Velike (ljude) po njihovoj snazi ispituje u velikim iskuenjima i oni se raduju tome. Jer, iskuenje privodi oveka napretku. Gde predstoji dobro, tamo i borba postoji. Prema tome, ne boj se iskuenja, nego se raduj (u njima), budui da te dovode do napretka. Prezri iskuenje. Bog e ti pomoi i pokriti te. 102. Postaraj se da, po svojoj sili, stekne smirenje i pokornost. Ne budi uporan u svojoj volji, budui da se od toga raa gnev. Ne sudi i ne poniavaj nikoga, zato to od toga slabi srce i oslepljuje um, a proizilazi i nemar i raa se neosetljivost srca. Neprestano budi bodar, pouavajui se u zakonu Boijem, budui da se srce time zagreva nebeskim ognjem, kao to je reeno: U pouavanju mome razgore se oganj (Ps. 38,4)... uvaj svoja usta od izline rei i praznoslovlja i neka se tvoje srce ne navikava na zle rei. Zajedno sa molitvama svetih poloi pred Boga svoju silu, govorei: Milostiv budi meni grenome (Lk.18,13). I On e te pomilovati, sauvati i pokriti od svakog zla kako bi ti iz tame preao u istinsku svetlost, od obmane istini, od smrti u ivot u Hristu Isusu, Gospodu naem. 103. Pruaj telu onoliko koliko mu je potrebno i nee pretrpeti tetu, pa makar i tri puta dnevno jeo. Jer, kakva je korist od toga ako ovek jednom dnevno jede, ali nerazumno?... Posle prejedanja sledi duh bluda, jer (neprijatelj) optereuje telo snom radi toga da bi ga oskrnavio. 104. Nemoj se uditi to pri rukodelju oseaj slabost. Ponekad se ovek osea tako, a ponekad drugaije, slino putniku koji, idui glatkim putem, susree strmine i gore, a posle njih ponovo izlazi na ravan put. 105. (Bratu koji je prinuen da prima hranu i van opredeljenog vremena). Bog ne osuuje onog ko jede zbog telesne nemoi, a ne da bi se nasladio. Jela nam se zabranjuju
310

zbog toga da bismo se (sauvali) od prejedanja i telesne raslabljenosti. Gde je, pak, nemo, iezava njihovo dejstvo. Jer, gde je nemo, tamo je prizivanje Boga. 106. (Bratu koji je traio molitve u iznemoglosti). Maloduni i ropotljivi brate, zato tuguje? Zato traga nadaleko kad ima Isusa koji stoji blizu tebe i koji eli da ga prizove u pomo. Prizovi ga: Uitelju, i On e ti odgovoriti. Dodirni Njegov skut i On e te isceliti ne samo od jednog stradanja, nego i od svih tvojih strasti. Kad bi se tvoj um obreo tamo gde treba da bude, ni ujedi otrovnih zmija i skorpija ne bi ga mogli privesti da oseti telesnu bolest. Zaboravih, govori (Pismo), da jedem hleb svoj od glasa uzdisaja svojih (Ps.101,5). Ne alosti se. Milost Boija je blizu tebe. 107. Prezri telo koje e jesti crvi, jer ti ono ni ukoliko nee pomoi kada se preda trulenosti. Apostol govori: Staranje za telo ne pretvarajte u pohote (Rim.13,14). 108. (Bolesnik pita da li da telu snishodi zbog nemoi). Bog nam je dao razum da bismo se rukovodili ka pravom putu i to posredstvom Boanstvenih Pisama. Apostol govori: Sve ispitujte, dobra se drite (1.Sol.5,21). ovek samo treba da pazi da ne upotrebi ili ne uini neto iz strasti. A to ini iz nemoi ili iz potrebe, ne uraunava mu se u greh, niti u raslabljenost. Iskanje pokoja u stanju zdravlja izaziva pohotu. Mi, pak, telo podravamo u nevolji da bi nam pomagalo pri ispunjavanju naih potreba. Ako se brinemo o ivotinjama koje slue naim potrebama, utoliko (smo pre duni da se brinemo) o telu kao o oruu due. Kada se orue istupi, umetnik ima tekou, pa makar i bio bistar i znalac. Obraajui panju na bolest i slabost eluca svetog Timoteja, apostol je naredio da upotrebljava vino (1.Tim.5,23), iako mu je zapovedio i da se zlopati, ispunjavajui delo blagovesnika (2.Tim.4,5). ovek je duan da se dri rasuivanja, pa nee lako pasti. 109. "Borba me pritenjava i sve snanije oseam napade". Brate, vreme borbe je vreme delanja. Nemoj se raslabljavati, nego delaj. Vodi borbu. I kada se ona rasplamsa, ti se prekrsti, vapijui: "Gospode, Isuse Hriste, ti vidi nemo i tugu moju. Pomozi mi i izbavi me od onih koji me gone, jer tebi pribegoh" (Ps.141,7). I moli se da dobije silu da slui Bogu istim srcem. 110. Bog je ljudima dao dva dara kojima mogu da se spasu i izbave od strasti starog oveka: smirenje i posluanje. Mi, pak, ne stremimo ka njima i ne elimo da prebivamo u njima, niti da se rukovodimo njima kako bismo obreli pomo, izbavili se od zla i privili se uz velikog Lekara Isusa, koji moe da nas izlei od zapaljenosti (strastima)... Napusti sva skretanja (sa puta pravde) i prikloni svoj vrat pod smirenje i posluanje, pa e stei milost. Ako sa smirenjem i posluanjem bude ispunjavao ono to uje (od otaca), Gospod e ti dati svoju blagu pomo ne samo u delu kojim se sada bavi, nego (e udesiti) da i sva dela tvoja budu uspena. Jer, On uva put onih koji ga se boje i pokriva njihov hod. Zbog ega negoduje? Zbog ega se prepire? Milost Boija e ti pomoi ako istraje u trpljenju Njegovom. Umri, okajani, za svakog oveka. Reci pomisli: "Ko sam ja? Zemlja i pepeo(Post.18,27), i pas (Mt.15,27)"... Ne gledaj na druge, poniavajui ih, sudei ih... Prinuavaj se da ne govori: "ta je to? Zbog ega to (Sir.39,22)? Zato ja nemam isto to i oni ili ovi drugi". Naprotiv, trudi se priljeno u ovom malom rukodelju sa strahom Boijim i stei e veliku nagradu. 111. Kada od uninija dolazi dremljivost i ometa delo, treba ustati i ne prestajati sa molitvom Bogu. Tada e Gospod molitvom prekratiti dremanje. 112. (Onome koji eli da bude poslednji samo da ga prime u obitelj). Nije tvoje da trai da bude na poslednjem mestu. To zavisi od nahoenja tvog ave. Tvoje delo je da se pripremi za posluanje.
311

113. Ako se ovek sam ne potrudi shodno svojoj sili i ne pridoda sopstveni trud molitvama svetih, nee imati nikakve koristi od toga to se oni mole za njega. Kakva korist e biti od njihove molitve i posta za njega, ako se on [predaje] slastoljublju i nemaru? I tu se zbiva ono to je reeno u Pismu: Jedan zida, a drugi rui. Kakva je tu korist osim samog truda (Sir.34,23)... Jer, apostol govori: Mnogo je mona usrdna molitva pravednika (Jak.5,16). [To znai] da i sam grenik duan da pokajanjem sauestvuje u molitvi koju sveti i pravedni preduzimaju za njega. 114. ovek kome trae da da ono to ni sam nema, nee biti osuen ako ne da. Ni apostol Petar, kome je (hromi) prosio milostinju, nije pozajmio [neto] da bi mu udovoljio, nego je rekao: Srebra i zlata nemam (Dap.3,6). ak ni ono neophodno to ima ovek ne treba da razdaje (na milostinju), da se zatim ne bi desilo da sam ostane u oskudici i da ali zbog toga, ne budui u stanju da trpi nedostatak. Ako mu molilac bude dosaivao, on [moe] rei: "Oprosti mi, nemam ti ta dati". I to nee biti la zato to onaj koji ima samo najpotrebnije, nema ta drugome dati. Neka on kae onome ko prosi: "Oprosti mi. Ja imam samo ono to je meni samome neophodno". Seti se pet devojaka koje su onim drugim, koje su im traile ulja za svetiljke, odgovorile: Da ne bi nedostalo i vama i nama, [idite i kupite sebi} (Mt.25,9). I apostol Pavle, piui Korinanima, govori: Va suviak da bude za njihov nedostatak (2.Kor.8,14), i: Ne da drugima bude olakanje, a vama nevolja (2.Kor.8,13). 115. "Kako da postupim [u sluaju] kada elim da dam, ali me pomisao dovodi u nedoumicu da li da pruim [pomo]". Ispitaj svoju pomisao. I ako nae da ona tako ini iz krtosti, daj neto vie od onoga to bi trebalo da da, na primer, jednu novanicu. I to e ti se uraunati u milostinju. 116. "Kai mi, gospodine avo, na koji nain onaj koji nema ta da podari moe da postane sauesnik blaenstva". Blaenstvo nije obeano samo milostivim, budui da je reeno: Blaeni siromani duhom, jerje njihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3), i jo: Blaeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (st.10)... I tako, ako ne moe da daje milostinju, budi siromaan duhom, da bi sa svetima nasledio Carstvo nebesko. Plai za svoje grehe u ovom svetu da bi se uteio (sa onima koji plau)... Stekni krotost da bi nasledio zemlju. Gladuj i eaj za pravdom da bi se njome nasitio. Budi ist srcem da bi video Boga u slavi Njegovoj... Pretrpi uvredu, gonjenje i lane klevete Gospoda radi da bi se razveselio u radosti, dobivi veliku nagradu na nebesima. 117. "ta treba initi kada zakon Gospodnji nareuje jedno, a zakon ovog sveta odreuje drugo". Zakon Boiji je vaniji, jer on govori o spasenju due. Zakon, pak, svetski, kao telesan, govori telesnim (ljudima). 118. Tvoja ljubav me je pitala o tome to ti se deava da strasno gleda na onog ko stoji pred tobom. To se oigledno odnosi na avolju borbu. Takoe znaj da je ona prisutna i onda kad se um bavi [tim stvarima]. Treba da se sea truljenja i smrada prirode nae i kako emo se promeniti u grobovima. I zato da ti govorim o raspadanju? Zar ti ne bi pre trebalo sebi pred oi da predstavi budui Strani sud? Kakav e biti udeo onih koji tako postupaju? Kako e moi da izdri onaj stid pri otkrivanju naih dela pred anelima i arhanelima, pred svim ljudima i pred pravednim Sudijom? Kako e se tada zatvoriti usta onih koji vre takva dela? Ubojmo se onoga koji je rekao: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muelonici... nee naslediti Carstvo Boije (1.Kor.6,9-10), i: [Svako koji pogleda na enu sa eljom za njom], ve je uinio preljubu sa njom u srcu svome (Mt.5,28), te: Ako te oko tvoje sablanjava, iskopaj ga (Mt.5,29). Treba
312

da se sea toga i da ne biva esto sa ljudima koji u tebi raspiruju tu borbu. Isto tako im ne otkrivaj zbog ega se udaljuje od njih kako im ne bi dao povod za razne pomisli. Ukoliko bude neophodno da se sa njima pogovori, prizovi sveto ime Boije u pomo, govorei: "Vladiko Isuse, pokrij me i pomozi nemoi mojoj", i ne boj se. On e slomiti lukove neprijateljske, budui da od Njegovog imena zlo postaje nedelotvorno. Umesto da govori mnogo, govori malo i nemoj davati slobodu sluhu niti pomislima. Pristojno se ponaaj i bez smuivanja, kako niko ne bi primetio ono to se deava. Ako na taj nain dobije silu, ipak nemoj biti smeo prema neprijateljima, budui da su bestidni. Makar i hiljadu puta bili pobeeni, oni iznova pristupaju borbi. Ipak, Bog Pobedilac pomae ovekovom smirenju, budui da je radi njega, po sopstvenoj volji, ushteo da se ovaploti. 119. "Kako se um obrlauje bludnom pomilju". To se deava ne samo sa bludnom strau, nego i sa ostalim. Um se tome podvrgava usled rasejanosti. Kad se to desi, ovek treba da opomene samog sebe, govorei: "Gospode, oprosti mi radi svetog imena svog. Ja sam se tome podvrgao zbog svog nerada. Izbavi me od rasejanosti i od svake zamke neprijateljske, jer je tvoja slava u vekove. Amin". Da bi prepoznao takvu zavedenost, naveu ti primer: ovek moe da razgovara sa [nekim], a da njegov um luta i prenosi se na [neto] drugo. To i jeste zavedenost. I onaj ko neto radi, a misao mu se prenosi na [neto] drugo, po nunosti e iz zaboravnosti ili kvariti stvar ili praviti neto to nije potrebno. I to je zavedenost. Deava se da neko razgovara sa [nekim] drugim i da mu neprijatelj odvue um od bogougodnog trezvoumlja. Kao posledica toga javlja se bludna elja. I to je zavedenost, budui da se javila ne zbog razmiljanja ili seanja. U njoj se (ovek), pavi u zaborav, raspruje... Doavi sebi, ovek treba da se prizove, po napred reenom, i da pribegne milosti Boijoj. Gospod je tedar i primie ga kao bludnog sina. Mi znamo sa kakvim milosrem je On onoga primio. Kada, pak, ona borba nikne u pomislima i bez rasejanosti, treba biti trezven i ne naslaivati se takvim pomislima. Na njime se ne treba zadravati, nego to bre pribei Vladici Bogu. 120. U svakom sluaju nam izgleda da je nerazumnima u delu Boijem tetno da razgovaraju sa enama. Udaljuj se od njih koliko je mogue i ne uputaj se u razgovore sa njima. To ti nije korisno, pa makar one i bile dobre naravstvenosti, [tj. vladanja]. Meutim, poto se jo nismo izbavili od sveta i nuda nas primorava da ponekad pogovorimo sa njima o poslovima ili o neem drugom (neophodno potrebnom), blagovremeno uzmimo [sebi] za primer oveka koji se pribliuje ognju da bi [neto] neophodno uinio. On se na svaki nain uva da se ne opee vatrom. Tako se i mi u svakoj prilici odnosimo prema enama kao prema ognju i potpuno se utvrdimo u strahu Boijem da nam se ne bi desilo da umesto navodne koristi od njih, pretrpimo veliku tetu... Nemojmo tek tako gledati na ene. Nemojmo davati slobodu svojim oima i ne zadravajmo se u razgovorima sa njima, budui da se od toga raa oganj pohote. Pre se postarajmo da se brzo udaljimo od njih, molei Boga da nas u taj teki as spase od zamke avolje koja je razapeta nad nama. Neprestano se seajmo Boga, jer Njegova velika sila (moe) da pokrije nau nemo u Hristu Isusu, Gospodu naem. 121. "Da li je korisno da ostavim svoju enu i stupim u manastir". Sine moj, ne treba sam da je ostavlja zato to e naruiti zapovest apostola koji govori: Jesi li se privezao za enu? Ne trai da se razdrei (1.Kor.7,27). Jer, ako ona sagrei i pone ravo da ivi, njen greh e biti na tebi. Moe je, meutim, ostaviti jedino u sluaju da se ona saglasi, i to poto se posavetuje sa njom. Ipak, ostavi tu stvar Bogu. On e uiniti kako je ugodno Njegovom ovekoljublju.
313

122. Zbog stvari ovog veka uopte ne treba biti alostan, nego samo zbog greha... Radovati se sa radosnima znai biti radostan sa onima koji uspevaju u vrlini po Bogu i vesele se zbog nade na budua dobra. Plakati, pak, sa onima koji plau znai saoseati sa onima koji gree u njihovom pokajanju zbog greha. 123. (Blaeni mirotvorci). Bolje je umiriti sopstveno srce. To svakome prilii i blaen je onaj ko to ini. Miriti, meutim, one koji se svaaju ne prilii svakome, nego samo onima koji sami mogu da prou bez ikakve tete. Nemoni treba da se raduje zbog mira svih, ali ne i da sebe ine posrednikom izmirenja meu ljudima, izuzev onih koje voli po Bogu, i to kada sam nee imati duevne tete. 124. "Trpim uvredu od jednog oveka. ta da radim". ini mu dobro. 125. "ta da radim? Ja sam uvek tuan. Jer, kada mi doe neko od otaca nemam neophodne stvari kojim bi ih posluio". Ta pomisao je od avola. Dovoljno je da ih poslui sa onim to ima, po reenome: Budite zadovoljni onim to imate (Jev.13,5), i Bog e ih uveriti (u tvoje usre)... Kada se desi da poe negde, ne oekuj da nae pokoj i nee se smutiti. Kada, pak, uzmata da e ga nai i ne nae ga, osuivae onoga ko te je primio. Meutim, osuivanje je smrt za duu. Zahvaljuj za sve, budui da se u tome sastoji duhovna i duekorisna hrana i pokoj. 126. Ko pita oce, podraava Hrista koji je unizio sebe uzevi oblije sluge (Fil.2,78). ovek koji ivi bez saveta, neprijatelj je samom sebi. Jer, [Pismo] govori: Sve ini sa savetovanjem (Sir.32,21)... Korisnije je pitati sa smirenjem, negoli ii svojeglavo. Sam Gospod, naime, polae savet u usta onoga koga pitamo radi smirenja i ispravnosti srca onoga koji pita. 127. Nikada se ne prepiri o veri. Bog to od tebe ne trai. Ti jedino veruj ispravno, kao to si primio od Svete Crkve pri krtenju i ispunjavaj zapovesti Njegove. Ispuni to i spae se... Ako te pitaju, reci: "Oprostite mi, sveti oci. To je iznad mene". 128. Nemoj ispitivati nita od onog to Bog ne trai od tebe, niti u razgovoru proiznosi rei koje te dovode u opasnost, ve se zadovolji, kao to sam ranije rekao, ispovedanjem prave vere i ne mudruj ni o emu to je iznad toga. 129. Kad se desi da se nae meu svetovnjacima i oni ponu da praznoslove, ako nema osobite potrebe, idi, a ako ima potrebu, umom se okreni svojoj molitvi, a njih ne osuuj, znajui svoju nemo... Ako zna da rado sluaju Re Boiju, ispriaj im neto korisno iz itija svetih i skreni razgovor na neto duekorisno. 130. Ako se neko od tvojih poznanika dri jeretikih miljenja, posavetuj ga da pozna pravu veru, ali se ne prepiri sa njim i nemoj eleti da se udubljuje u njegovo mudrovanje, da se i sam ne bi zarazio njegovim otrovom. Ako on eli da stekne korist za sebe i da uje istinu vere Boije, privedi ga svetim ocima koji mogu da mu ukau korist u Hristu. Na taj nain e mu pomoi po Bogu, bez tete za sebe. Ukoliko se, pak, on posle prvog i drugog savetovanja ne ispravi, kloni ga se, po reima. apostola (Tit.3,10). 131. "Pomisao mi govori da ne izlazim esto iz svoje kue, ali se deava da tokom nedelje nekoliko puta bude crkvena sluba. Da li da idem na nju ili je bolje da se (molim) kod kue". Ako zna da ti susreti pri izlasku iz kue nanose tetu, bolje je da ne izlazi esto, pa makar povod [za izlaske] bio i crkvena sluba. Moe ii samo povremeno, budui da bezmolvije izbavlja od mnogih zala. 132. "[Deava se] da je potrebno da izaem iz kue bilo zbog vlastite neophodnosti, bilo zbog otaca. Zar mi nee biti na optereenje savesti ako (u takvom
314

sluaju) ne poem i na crkvenu slubu". Ako ima veliku potrebu da izae iz kue ili naredbu otaca, postaraj se da svoje delo ispuni sa strahom Boijim. Nemoj se smuivati to nee biti na crkvenoj slubi nego se vrati kui i seaj se svojih grehova. Ukoliko, pak, iz kue izae iz lenjosti i rasejanosti, onda je korisnije poi na crkveno sabranje i ne biti rasejan nego paziti na sebe. 133. "Da li je dobro ii nou u crkvu (na bdenje) ili, pak, bdenje [treba] vriti kod kue, shodno svojim moima". Dobro je vriti bdenje u domu zato to u crkvi esto ima razgovora. 134. "Pomisao me podsea na nedostatak potrebnih stvari naaptavajui mi da neu moi da prehranim sebe i svoje ukuane". To je ljudska alost. Kad bismo imali nadu u Boga, On bi nama upravljao po svojoj volji. Prema tome, poloi na Gospoda alost svoju (Ps.54,29), jer je On moan da tebi i tvojim ukuanima podari (sve neophodno) bez alosti i nevolje. Reci mu: "Neka bude volja tvoja", i On te nee ostaviti u alosti i nevolji. 135. "[Deava se da] uinim neku nepravdu, ali i da se zatim ispravim. Tada moja pomisao pada u visokoumlje naaptavajui mi kako sam uinio neto dobro. ta treba u tom sluaju da kaem". Kai joj: "Bez Boga ne moemo initi nita dobro, budui da je sam rekao: Bez mene ne moete initi nita (Jn.15,5). A i apostol govori: ta li ima to nisi primio? A ako si primio, to se hvali kao da nisi primio (1.Kor.4,7)? Prema tome, ako ne moemo visoko da mislimo o sebi kada inimo dobro, utoliko pre ne moemo da se nadimamo kada se udaljavamo od zla. Veliko je bezumlje uraunavati sebi u pohvalu injenicu da ne greimo. 136. "Svaka hrana ima prirodnu sladost. Da li ona teti onome koji uzima hranu". Vladika je svakoj vrsti hrane dao sladost. Onaj ko je prima blagodarno nema tete. Pristraa se, pak, uvek treba uvati, jer ono nanosi tetu dui. 137. "Da li je neprilino da neto radim isto. Na primer, kada zidam zgradu ili togod drugo". Nije neumesno raditi neku stvar tako da bude ista i lepa za upotrebu, jer se i Gospod raduje svakoj istoti. [Naravno, to treba vriti] bez pristrasnosti. Ukoliko, pak, u sebi primeuje pristrasnost prema nekoj stvari, seti se njenog kraja, tj. kako e propasti, i uspokojie se. Jer, nema ni jedne stvari koja bi ostala trajna ujednom i istom obliku, nego je sve truleno i promenjivo.

315

AVA DOROTEJ Kratko saoptenje o njemu Ava Dorotej je iveo krajem estog i poetkom sedmog veka. Ranu mladost je proveo u priljenom izuavanju svetskih nauka. Po zavretku obrazovanja neko vreme je iveo u rodnom mestu, nedaleko od obitelji ave Serida, u Askalonu ili Gazi. Bio je imuan. Ubrzo je stupio u dodir sa velikim starcima Varsanufijem i Jovanom, ije pouke su ga raspoloile da, ostavivi sve, primi monatvo u obitelji ave Serida, gde i oni boravljahu. Pod njihovim rukovodstvom on prohoae svoje monako vaspitanje. Uglavnom ga rukovoae starac Jovan. On prohoae posluanja koja je na njega nalagao ava obitelji, koji mu je najpre poverio gostoprimnicu, a zatim bolnicu. Za vreme tog posluanja on postade rukovoditelj svetog Dositeja. Po upokojenju ave Serida i svetog starca Jovana, kada se opti nastavnik - veliki Varsanufije potpuno zatvorio u svoju keliju, prepodobni Dorotej se udaljio iz opteia ave Serida i postao nastojatelj druge obitelji. Verovatno se na to vreme odnose pouke, izgovorene uenicima. Te pouke i nekoliko poslanica sainjavaju itavo naslee koje nam je ostalo od ovog oca, svetlost ijeg uenja se irila ne samo po monakim obiteljima, ve i svuda meu Hrianima. Smatra se da se upokojio 620. godine. Njegov spomen se vri 5. juna.

AVA DOROTEJ PODVINIKE POUKE 1. Po blagosti svojoj, Bog je dao svete zapovesti. Ako poelimo, uvanjem zapovesti mi opet moemo da se oistimo ne samo od grehova naih, nego i od samih strasti. Jer, jedno su strasti, a drugo gresi. Strasti su: jarost, tatina, slastoljublje, mrnja, zla pohota i tome slino. A gresi su sama dejstva strasti, tj. kada ih neko ini na delu, kada telom ini dela na koja ga navode strasti. Jer, zaista je mogue da [ovek] ima strasti, a da ih ne vri [na delu]. 2. Namera [Starog] zakona je bila da nas naui da ne inimo ono od ega sami ne elimo da postradamo. Zaustavljao nas je od injenja zla strahom da i sami ne bismo postradali. Ono to se sada [u Novom Zavetu] trai, kao to sam rekao, jeste da izgonimo samu mrnju, samo slastoljublje, samo slavoljublje i ostale strasti. 3. ujte ta govori sam Gospod na: Nauite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem, i nai ete pokoj duama vaim (Mt.11,29). Eto, ovde nam je ukratko, u jednoj rei, pokazao koren i uzrok svih zala, i lek od njih, tj. uzrok svih blaga. Pokazao je da nas je uznoenje oborilo i da emo biti pomilovani samo zbog onog to je suprotno, tj. zbog smirenoumlja... Jer, zbog ega smo upali u svu ovu bedu? Zar ne zbog gordosti nae? Zar ne zbog bezumlja naeg? Zar ne zbog toga to sledimo svoju zlu volju? Zar ne zbog toga to se drimo gorke [samo]volje nae? Zbog ega drugog? Zar ovek nije stvoren za svaku sladost, za svaku radost, za svaki pokoj, za svaku slavu? Zar nije bio u raju? Bilo mu je reeno: "Ne ini to", a on je [ba] to uinio. Vidi li gordost? Vidi li tvrdoglavost? Vidi li nepokornost? I posle toga, videi takvu bestidnost, Bog govori: "On je luda. On ne ume da se raduje. Ako ne okusi rave dane, otii e [jo] dalje i potpuno e
316

propasti. Jer, ako se ne naui ta je alost, nee saznati ni ta je pokoj". Tada mu je dao ono to je zasluio i izgnao ga iz raja. I [ovek] je bio predan svome sopstvenom samoljublju i sopstvenoj volji, da bi mu polomili kosti njegove, da bi se nauio da se ne oslanja na samog sebe, nego na zapovesti Boije, da bi ga muenje neposlunosti pouilo pokoju poslunosti, kao to je kazano kod proroka: I tvoje e te odmetanje nauiti (Jer.2,19). Ipak, blagost Boija, kao to sam mnogo puta rekao, nije previdela svoje sazdanje, nego ga opet podstie, opet ga priziva: Hodite k meni koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mt.11.28) 4. Ava Marko je rekao: "Bez skruenosti srca nije mogue izbaviti se od zla i uopte stei vrlinu". I tako, kroz skruenost srca ovek prihvata zapovesti, izbavlja se od zla, stie vrline, da bi, najzad, uao u svoj pokoj. 5. Bilo je nekih bogoljubivih ljudi koji su, posle svetog krtenja, ne samo presekli delovanje strasti, ve zaeleli da pobede i same strasti i da postanu bestrasni. Takvi su bili sveti Antonije i Pahomije i ostali bogonosni oci. Oni su imali nameru da se oiste, kako kae apostol, od svake neistote tela i duha (2.Kor.7,1)... Oni su shvatili da ne mogu lako da ine vrline sve dok se nalaze u svetu. Stoga izmislie za sebe stran ivot, neko udno ponaanje - reju, monaki ivot, i poee da bee od sveta i da ive u pustinjama, postei se, leei na zemlji, bdijui i zlopatei se na razne naine, potpuno se odrekavi otadbine i srodnika, novca i imanja. 6. I ne samo da su sauvali zapovesti, nego su i darove prineli Bogu. A objasniu vam kako. Zapovesti Hristove su dane svim Hrianima, i pred svakim Hrianinom je da ih ispunjava. One su, da tako kaem, danak koji se mora dati caru... Ali, ima u svetu velikih i svetlih ljudi koji ne samo da caru daju danak, nego mu i darove prinose. Takvi se udostojavaju velikih poasti, velikih poklona i dostojanstava. Tako i oci ne samo to su ouvali zapovesti, nego su i darove prineli Bogu. A darovi su devstvenost i nesticanje. To nisu zapovesti ve darovi... On nije rekao: Prodaj sve to ima kao zapovest, ve kao savet. Jer, rei ako hoe, nisu rei onoga koji zapoveda, ve onog koji savetuje. 7. Oci su sebi razapeli svet. A podvizavali su se da i sebe razapnu svetu, kao to kae apostol: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14)... Svet se razapinje oveku kada se ovek odrie od sveta - ukoliko monahuje, ostavlja roditelje, novac, imanje, zanimanje, trgovinu. Tada se svet njemu razapinje... A on se razapinje svetu kad se, odrekavi se od spoljanjih stvari, podvizava i protiv samih naslada, ili protiv same pohote za stvarima, i protiv svojih prohteva, i kada umrtvi svoje strasti. Tada se i on sam razapinje svetu, udostojavajui se da kae sa apostolom: Meni se razape svet i ja svetu. 8. Oci su se, kako smo kazali, razapevi sebi svet, starali da podvizima i sebe razapnu svetu. A mi mislimo da smo razapeli sebi svet ako smo ga ostavili i doli u manastir, i neemo da se razapnemo svetu. Mi jo imamo njegove naslade, jo imamo njegova pristraa, imamo pristrae prema njegovoj slavi, prema jelima, odei... Ipak, ne bi trebalo da tako inimo. Naprotiv, kao to smo odbacili svet i njegove stvari, tako smo duni da odbacimo i samo pristrae prema stvarima. 9. Ostavili smo svet, ostavimo i njegove pristrasnosti. Jer, pristraa nas, kako sam rekao, makar i prema neem sitnom i nitavnom i nedostojnom bilo kakvog govora, ponovo privezuju za svet, premda mi to i ne shvatamo... Ako hoemo da se savreno odreknemo i oslobodimo [sveta], nauimo se da odsecamo svoje prohteve. Tako emo, malo po malo napredovati uz pomo Boiju, i dospeti do bespristrasnosti. Ljudima nita ne donosi takvu korist kao odsecanje svoje volje. I zaista, od te stvari se napreduje gotovo
317

vie negoli od bilo koje [druge] vrline. ovek koji ide putem i nae krai prolaz, utedee vei deo puta ukoliko nastavi njime. Tako je i sa onim koji ide putem odsecanja svoje volje. Jer, odsecanjem svoje volje stie se bespristrasnost, od ega se, uz pomo Boiju dolazi do savrenog bestraa. Tako se moe za kratak period odsei deset prohteva. Rei u vam kako to. Neko izie da malo proeta. Ukoliko ugleda neto, pomisao mu kae: "Posmotri tamo". A on odgovara pomisli: "Zaista, neu da pogledam", i odsecajui svoju volju ne gleda. Ili opet, susree neke koji razgovaraju i pomisao mu govori: "Kai i ti tu re", a on odseca svoju volju i ne govori. Ili, opet mu pomisao kae: "Idi, pitaj kuvara ta kuva", a on ne ode i odseca svoju volju. On vidi neto i pomisao mu govori: "Pitaj ko je to doneo", a on odseca svoju volju i ne pita. I tako stalno odsecajui [svoju volju], on stie naviku u odsecanju. Poinjui od malog, on dostie dotle da je i u velikom odseca, i to sa spokojstvom. Najzad, dolazi do toga da uopte nema svoje volje. to god da se desi, on je spokojan, ba kao da je sve po njegovom. Tako se pokazuje da se uvek vri njegova volja, iako on sam nee da vri svoju volju. Poto nema nita svoje, sve to se deava biva njegovo. Na taj nain ispada, kao to smo rekli, da nema pristrasnosti, a od bespristrasnosti se, kao to sam rekao, dolazi do bestraa. 10. Jedan starac je rekao: "Pre svega, potrebno namje smirenoumlje"... Zato on govori da nam je pre svega potrebno smirenoumlje, a ne pre da nam je iznad svega potrebno uzdranje? Jer, apostol kae: Svaki koji se bori od svega se uzdrava (1.Kor.9,25). Ili, zato ne govori da nam je pre svega potreban strah Boiji? Jer, Pismo govori: Poetak mudrosti je strah Gospodnji (Ps.110,9), i opet: Strahom Gospodnjim svako se uklanja od zla (Pri.Sol.15,17). Zato ne govori da su nam pre svega potrebni milostinja i vera? Jer, kazano je: Milostinjom i verom oiuju se gresi (Pri.Sol.17,27), a i apostol govori: Bez vere nije mogue ugoditi Bogu (Jev.11,6)... Kako to da je ostavio sve drugo to je toliko neophodno? Starac ovim hoe da nam pokae da ni sam strah Boiji, ni milostinja, ni vera, ni uzdranje, niti bilo koja druga vrlina, ne moe da se dostigne bez smirenoumlja... Smirenoumljem se, dakle, unitavaju svi [napadi] neprijatelja i protivnika. Zaista je smirenoumlje veliko, i svi sveti su ili njegovim putem. Trudom se, pak, skraivao taj put, kao to govori Psalmopojac: Pogledaj na smirenje moje i trud moj i oprosti sve grehe moje (Ps.24,18). 11. Dobro je opisao onaj sveti onoga koji ima istinsko smirenje, rekavi: "Smirenje se ne gnevi, niti koga razgnevljuje"... Smirenje je veliko, kao to smo rekli, i privlai blagodat Boiju u duu. I ta, dakle, blagodat Boija, priavi, pokriva duu [i] od one dve druge teke strasti, [tj. od gneva i razgevljivanja drugih]. Jer, ta moe biti tee nego gneviti se i razgnevljivati blinjega... No, zato govorim da smirenje pokriva samo od ove dve strasti? Ono pokriva duu od svake strasti i od svakog iskuenja. 12. Kada je sveti Antonije video razapete sve mree avolje, i uzdahnuvi, upitao: "Pa, ko e ih izbei", Bog mu je odgovorio: "Izbegava ih smirenje". I to je jo udnije, dodao je: "One ga se ak ni ne dotiu". Vidi li silu, gospodine? Vidi li blagodat ove vrline? Zaista nema nieg monijeg od smirenoumlja, niti ga ta pobeuje. Ako mu se desi neto neprijatno, smireni se istoga asa okree sebi. On osuuje sebe kao da je kriv. I nee sebi dozvoliti da bilo koga ukoreva, da na drugoga svaljuje krivicu. Tako prolazi bez smuivanja, bez alosti, sa potpunim spokojstvom. Zbog toga se ne gnevi, niti koga razgnevljuje. 13. Smirenja ime dve [vrste], kao to postoje i dve [vrste] gordosti. Prva [vrsta] gordosti je kad neko poniava brata, kad ga potcenjuje kao onoga koji nije nita, dok sebe smatra viim od njega. Ako se brzo ne otrezni i ne potrudi se, takav e malo po malo,
318

dospeti i u drugu gordost, tako da e se uzgorditi i protiv samoga Boga. On e tada svoja dostignua pripisivati sebi, a ne Bogu... Razmotrimo sada i dva [vida] smirenja. Prvo smirenje se sastoji u tome da neko brata svoga smatra razumnijim od sebe i da ga u svemu vidi savrenijim. Jednostavno, kao to je rekao onaj sveti: [Smiren je onaj ko sebe smatra] "niim od svih". Drugo se smirenje, pak, sastoji u tome da se Bogu pripisuju svi uspesi. To je savreno smirenje svetih. 14. Savreno smirenje se prirodno raa u dui od ispunjavanja zapovesti. Grane drvea se, posedujui mnotvo plodova, savijaju na dole i povijaju, a grane na kojima nema plodova - streme u visinu i rastu pravo. (A postoji i drvee koje ne daje ploda dok njegove grane rastu uvis. Ako, pak, neko uzme kamen i obesi ga o njih, povivi ih na dole, ono daje plod). Tako i dua donosi plod kada se smirava. I to vie roda donosi, vie se smirava. I sveti se utoliko vie smatraju greni, ukoliko su blii Bogu... Videvi Gospoda, Avraam je sebe nazvao prahom i pepelom (Post.18,27), a Isaija je rekao: Bedan i neist sam ja (Is.6,5). 15. Kakvo je, [pak], samo smirenje i kako se raa u dui, niko ne moe reima izraziti. ovek se njemu samo iz iskustva moe nauiti. Pomou rei niko ga ne moe nauiti. Jednom je ava Zosima govorio o smirenju. uvi ta govori i elei da tano shvati, neki sofista, koji se tamo naao, upita: "Kai mi kako ti sebe smatra grenim. Zar ti ne zna da si svet? Zar ne zna da ima vrline? Pa, ti vidi da ispunjava zapovesti. Kako ti, ispunjavajui ih, sebe smatra grenim". Starac nije znao kako da se izrazi i da mu odgovori, nego je samo rekao: "Ne znam ta da ti kaem, ali tako smatram [tj. da sam grean]". Sofist je nastojao, elei da sazna kako to moe biti. Ne nalazei kako da mu predstavi stvar, starac je u svojoj svetoj prostoti poeo da mu govori: "Nemoj se srditi. Ja bar tako smatram"... Pribliivi se konini i upitan od bratije: "Zar se i ti, oe, boji", ava Agaton je odgovorio: "Do sada sam se [trudio] po silama svojim da ispunjavam zapovesti. Meutim, ja sam ovek i ne mogu znati da li je moj trud bio ugodan Bogu. Jer, jedno je sud Boiji, a drugo ljudski". 16. Jedan starac je o smirenju govorio: "Smirenje je veliko i Boanstveno delo. Put smirenja sainjava telesni trud sa razumom, smatranje sebe niim od svih i stalna molitva Bogu"... Telesni trud privodi smirenju... Bedna dua kao da sastradava telu i poprima jednako raspoloenje sa njim u svemu to se sa njim deava... A smirenom telu sasmirava se i dua... Smatrati sebe niim od svih, kako smo gore kazali, protivi se prvoj gordosti. Jer, kako moe da misli da je vei od svoga brata i da se oholi pred njime ili da ga ukoreva ili poniava onaj koji sebe smatra niim od svih! Takoe, i neprestana molitva se oigledno protivi drugoj gordosti. Jer, jasno je da smiren i poboan [ovek], znajui da je nemogue stei bilo kakvo dobro bez pomoi i zatite Boije, ne prestaje da se svagda moli Bogu. Ma ta da se udostoji da izvri, on zna zato je uspeo i ne moe da se uzoholi, niti da neto pripie svojoj snazi, ve sve uspehe prenosi na Boga. On mu svagda blagodari i svagda ga preklinje, drhtei da ne otpadne od takve pomoi, jer bi se tada pokazala njegova slabost i nemo. I tako, on se moli sa smirenjem i molitvom se smirava. I to vie uspeva, vie se smirava. I ukoliko se smirava, utoliko dobija pomo i napreduje u smirenoumlju. 17. Stvorivi oveka, Bog je u njega posejao neto Boansko, kao neku toplu i svetlu pomisao, koja deluje kao neka iskra, prosveujui um i pokazujui mu ta je dobro, a ta zlo. To se naziva saveu, koja predstavlja prirodni zakon... Sledei ovaj zakon, tj. savest, patrijarsi i svi sveti pre napisanog zakona ugodie Bogu. Kada se prestupom greha zakopala i pogazila savest, postao je neophodan pisani zakon, postali su potrebni sveti
319

proroci. Postao je neizbean i sam dolazak Vladike naeg Isusa Hrista kako bi se savest otkrila i uzvisila, kako bi se zatrpana iskra oivotvorila kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti. 18. I od tada do nas stoji da li emo je opet zatrpati, ili je pustiti da sija i da nas osvetljava, ukoliko joj se povinjavamo. Mi, meutim, zatrpavamo svoju savest ukoliko prenebregavamo ono to nam govori. Ukoliko mi i dalje ne izvravamo ono to nam govori, ve produavamo da gazimo po njoj, ona vie ne moe da govori jasno od tereta koji lei na njoj, nego, kao svetiljka koja svetli iza zavese, poinje da stvari pokazuje crnjim, nekako tamnijim. Kao to u vodi zamuenoj mnotvom mulja niko ne moe da prepozna svoje lice, tako i mi postepeno, posle uinjenog prestupa, ne oseamo ta nam naa savest govori. Tada nam se ini da je skoro i nemamo. 19. Suparnikom se ona naziva zato to se stalno suprotstavlja naoj zloj volji i ukoreva nas to ne inimo ono to smo duni da inimo. I opet ona nas osuuje to inimo ono to ne treba da inimo. Stoga je [Gospod] i naziva suparnikom i zapoveda nam govorei: Miri se sa suparnikom svojim brzo dok si jo na putu sa njim. Put je, kako govori sveti Vasilije, ovaj svet. 20. Tako dakle, postarajmo se, bratijo, da uvamo savest nau dok se nalazimo u ovom svetu i ne dopustimo da nas izobliava u bilo kojoj stvari. Ne gazimo je ni u emu, ak ni u najmanjem. Jer, znate da od maloga dolazimo do prenebregavanja i velikoga. Jer, neko [moe] poeti da govori: "ta je [vano] ako kaem tu re? ta znai ako pojedem malo? ta, ako pogledam na tu stvar". Od toga, dakle: "ta je (vano) ovo", ili: "ta je [vano] ono", ovek prima zlu i gorku ranu i poinje da prenebregava i velike i teke stvari, gazei svoju savest. I tako, postepeno napredujui, dolazi u opasnost da upadne u krajnju neosetljivost. 21. ovek je duan da je uva [u odnosu] prema Bogu, prema blinjem i prema predetima. [U odnosu] prema Bogu savest uva onaj koji ne prenebregava Njegove zapovesti. On ak i u onome pred Bogom u tajnosti... A uvati savest prema blinjem znai ne initi uopte nikada ono to bi ga moglo oalostiti ili povrediti, bilo delom, bilo reju, bilo izrazom [lica], bilo pogledom... uvati savest prema predmetima znai ne koristiti ih ravo, ne zanemarivati stvari da ne bi postale neupotrebljive ili ne bacati ih... I tako, dakle, neophodno nam je, bratijo, da uvek budemo trezvoumni i da se uvamo od svega toga, da ne bismo upali u opasnost. Jer, i sam Gospod nas je upozorio, kao to smo gore rekli. 22. Sveti Jovan u svojim Sabornim [poslanicama] govori: Savrena ljubav izgoni strah napolje (1.Jn.4,18)... Prorok [David] govori u Psalmu: Bojte se Gospoda svi sveti Njegovi (Ps.33,10)... Sveti time hoe da nam kae da postoje dva straha: jedan uvodni, a drugi savreni. Jedan je svojstven, da tako kaem, poetnicima u bogopotovanju, dok drugi pripada svetima i savrenima koji su dostigli meru savrene ljubavi... Onaj ko ispunjava volju Boiju radi straha od muka, jeste, kao to smo rekli, poetnik, jer ono to ini, ne ini radi samog dobra, ve radi straha od batina. Drugi ispunjava volju Boiju iz ljubavi prema Bogu: ljubi ga i time mu ugaa. Poznavi ta znai biti sa Bogom, on zna ta je dobro. On ima istinsku ljubav koju sveti naziva savrenom i koja ga privodi u savreni strah. On se boji Boga i ispunjava volju Boiju ne zbog batina, ne da izbegne muke, ve stoga to se, kao to smo rekli, boji da ne otpadne i da se ne lii okuane sladosti prebivanja sa Bogom. Savreni strah, koji se raa iz ljubavi, izgoni uvodni strah. 23. Nije mogue da doe savreni strah, ako se pre toga ne stekne uvodni. Jer, reeno je: Poetak mudrosti je strah Boiji (Pri.1,7), i jo: "Strah Boiji je poetak i kraj".
320

Poetkom je nazvan uvodni strah za kojim sledi savreni [strah] svetih. Poetni strah je nae stanje. On slino kalaisanju4 uva duu od svakoga zla, jer je reeno: Strahom Boijim se svako uklanja od zla (Pri.Sol.15,27). I tako, ko se uklanja od zla zbog straha od muka, kao rob koji se boji gospodara, postepeno dolazi do toga da ini dobro. inei dobro, malo po malo, on poinje da se nada i na nagradu za injenje dobra, kao to je [sluaj] kod najamnika. Postojano izbegavajui zlo iz straha, kao to smo rekli, slino robu, i inei dobro radi nade, slino najamniku, te prebivajui uz pomo Boiju u dobru, i srazmerno se sjedinjujui sa Bogom, on e stei ukus [dobra] i doi do nekog oseanja sutinskog dobra, ve nikako ne elei da se odvoji od njega... Tada on dostie do mere sina i voli radi samog dobra, i boji se zato to voli. To je onaj veliki i savreni strah. 24. Ovu postepenost sveti prorok David izobraava sledeim reima: Ukloni se od zla i uini dobro; potrai mir i stremi ka njemu (Ps.33,15). Prvo je govorio o nekim gresima - o ogovaranju, o lukavstvu, a zatim dodaje uopte o svakom zlu: Ukloni se od zla, tj. bei jednostavno od svakog zla, uklanjaj se od svake stvari koja moe dovesti do greha. Rekavi to, on nije zautao, nego je dodao: I uini dobro. Jer, deava se da neko i ne ini zlo, ali ne ini ni dobro; drugi opet ne ini nepravdu, ali ne ini ni milost; drugi opet ne mrzi, ali i ne voli.... Rekavi o tome tako dobro i dosledno, on produuje: Potrai mir i stremi ka njemu. Nije rekao samo: Potrai, nego i uporno stremi ka njemu, da bi ga dostigao... Dobro pratite umom svojim ovu re i primetite tanost svetog. Na onog ko se udostoji da se udalji od zla i postara se da, zajedno sa Bogom, dela dobro, odmah ustaje rat od [strane] neprijatelja. [Tada] se on podvizava, trudi, skruava, ne samo bojei se da se opet ne vrati na zlo, kao to smo rekli o robu, nego i, slino najamniku, nadajui se nagradi za dobro. Takvim nainom, trpei napade od vraga, borei se sa njim i suprotstavljajui mu se, on ini dobro sa mnogom alou i uz mnogu skruenost. Kada, pak, dobije pomo od Boga i pone da stie naviku u dobru, on vidi pokoj, postepeno okuava mir i osea ta znai alost borbe, a ta radost i veselje mira. [Tada] trai [mir], trudi se i tei ka njemu kako bi ga dostigao, kako bi ga savreno stekao i uselio ga u sebe. ta moe biti blaenije od due koja se udostojila da postigne takvu meru? Takav se, kao to smo vie puta rekli, nalazi u meri [visini] sina. I zaista su blaeni mirotvorci jer e se sinovi Boiji nazvati (Mt.5,9). Ko tada moe pobuditi takvu duu da ini dobro radi bilo ega drugog osim radi sladosti samog dobra? Ko moe znati za takvu radost osim onoga koji ju je sam iskusio? Tada on, kao to smo ve mnogo puta rekli, poznaje savreni strah. 25. Oci su rekli da ovek stie strah Boiji ukoliko ima seanje na smrt i na muke, ukoliko svako vee ispituje sebe kako je proveo dan, i svako jutro kako je prola no, ukoliko nije drzak, i najzad, ukoliko se prilepljuje, [tj. prisno vezuje] uz oveka koji se boji Boga. Jer, govore da je jedan brat upitao nekog starca: "ta treba, oe, da radim kako bih se bojao Boga". Starac mu je odgovorio: "Idi, pribij se uz oveka koji se boji Boga i njegov strah Boiji e i tebe nauiti da se boji Boga". Strah Boiji, pak, odgonimo od sebe time to inimo suprotno: ako nemamo seanje na smrt i na muke; kada ne pazimo na sebe i ne ispitujemo kako smo proli [u toku dana]; ako ivimo ravnoduno i kreemo se meu onima koji ive [ravnoduno]; i ako smo drski. I ovo [poslednje] je gore od svega. Ono je savrena pogibao. Jer, nita tako ne odgoni od due strah Boiji kao drskost. Na pitanje o drskosti, ava Agaton je rekao da je slina velikoj jari pred kojom svi bee i koja kvari sve plodove na drveu... Neka bi Bog izbavio due nae od svepogubne strasti drskosti.

Tj. kao to kalaisanje uva posudu od ranja,- Prim. prev.

321

26. ovek moe biti drzak na mnogo naina. On je drzak ili reju, ili dodirom, ili pogledom. Iz drskosti jedan pada u praznoslovlje, govori o svetskom, pravi ale i pobuuje na nepristojan smeh. Drskost je u [pitanju] i kad neko dirne drugog bez potrebe, kada podigne ruku prema nekome iz ale, kad gura nekog, otima od nekoga neto, bestidno gleda u drugoga. Sve to ini drskost. Sve to proizilazi od toga to u dui nema straha Boijeg. Zbog toga ovek malo po malo dolazi do potpune zaputenosti. Zbog toga je, dajui zapovest zakona, Bog rekao: Uinite pobonim sinove Izrailjeve (Knj.Lev.15,31). Jer, bez straha Boijeg i stida ovek ne potuje ni samog Boga, i ne obraa panju ni na jednu zapovest. Zbog toga nema nita tetnije od drskosti. Jer, ona je roditeljka svih strasti, ona odbacuje pobonost, ona izgoni strah Boiji, ona raa prenebregavanje [zapovesti]. 27. [Ava Jovan, uenik ave Varsanufija je imao obiaj da ponavlja sledee etiri izreke]: "Od uvanja [nepovreivanja] savesti blinjega raa se smirenoumlje; nikada nisam stavljao svoju volju ispred [volje] brata svoga; bei od [svega] ljudskog i spae se; nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov" (Gal.6,2). [Pre svake od izreka on bi govorio]: "Reeno je jednom, brate, Bog da sauva ljubav. Oci su rekli"... 28. Ni jedan posao koji se ukae, makar bio i krajnje nuan i vaan, neu da radite iz pobedoljubivosti [samoljublja] ili sa smuivanjem. Budite uvereni da je svako delo koje obavljate, bilo veliko, kao to smo kazali, bilo malo, samo jedna osmina onog to se trai, dok uvanje svog ustrojstvo, pa makar se i ne ispunilo posluanje, predstavlja polovinu ili etiri osmine... I tako, kada radite bilo koju stvar i hoete da je savreno i u potpunosti ispunite, postarajte se da izvrite i samu stvar (to je, kao to sam rekao, jedna osmina traenog), i ujedno da sauvate svoje stanje nepovreenim (to predstavlja polovinu ili etiri osmine). Ukoliko je radi toga da bi se izvrilo posluanje neophodno skrenuti ili udaljiti se od zapovesti i povrediti sebe ili drugoga, nije dobro da gubimo polovinu ili etiri osmine da bismo sauvali jednu osminu. 29. U Priama se kae: Koji nemaju vostva, padaju kao lie. Spasenje je, pak, u mnogim savetima (Pri.Sol.11,14). Vidite li, bratijo, silu ove izreke? Vidite li emu nas ui Pismo? Ono nas upuuje na to da se ne oslanjamo na same sebe, da nemamo svoj razum, da ne smatramo da moemo sami sobom upravljati. Nama je potrebna pomo, potrebni su oni koji e nas po Bogu voditi. Niko nije nesreniji i blii pogibiji od ljudi koji nemaju nastavnika na putu Boijem. Jer, ta znai reeno: Koji nemaju vostva, padaju kao lie! List najpre uvek biva zelen, sve, naoit; zatim postepeno vene, otpada i najzad ga prenebregavaju i gaze. Tako i ovek kojim niko ne upravlja, najpre uvek ima revnost za post, za bdenje, za bezmolvije, za posluanje i za druga dobra. Zatim, to usre postepeno slabi i on, nemajui nikog ko bi ga pouio, podrao i u njemu razgoreo usre, neosetno vene, pada i najzad postaje rob neprijatelja, koji sa njime ine ta hoe. 30. O onima koji otkrivaju svoje pomisli i postupke i sve ine sa savetovanjem kae se: Spasenje je u mnogim savetima. Ne kae se: "U savetima mnogih", tj. da bi trebalo da se sa svakim savetujemo, nego da je potrebno savetovati se o svemu sa onim u koga se ima poverenje. Pri tome, treba otkrivati sve i u svemu pitati za savet, a ne jedno govoriti, a drugo preutkivati. Za takvog vai re: Spasenje je u mnogim savetima. 31. U oveku koji ne otkriva sve to se njega tie i naroito, koji ima ravu naviku ili vaspitanje, avo nalazi ili neku [samo]volju, ili neko zahtevanje [svoga] prava, i time ga obara... Jer, kada se drimo svoje volje i sledimo za [preganjanjem svoga] prava, inei navodno dobro, mi sami sebi pletemo zamke i pri tome ne znamo kako ginemo. Jer, kako
322

mi moemo razumeti volju Boiju, kad verujemo sami sebi i drimo se svoje volje... Zbog toga je ava Pimen govorio da je naa volja stena izmeu oveka i Boga. 32. [Onome ko veruje svom umu i predaje se svojoj volji neprijatelj kako hoe priprema pad. Onome, pak, ko sve ini sa savetovanjem, on ne moe prii]... Kae se da vrag mrzi glas utvrenja, stoga to ne samo to mrzi utvrenje, ve to i sam zvuk njegov ne moe da uje. On mrzi i sam glas kojim se izgovara ono to slui na pouku... Zbog ega? On zna da e se njegovo zlo obelodaniti im se samo pone pitati ili govoriti o neem korisnom. A on se najvie plai od toga da bude prepoznat. Jer, tada on ve vie ne moe da spletkari kako hoe. Jer, ako se dua utvruje time to ovek pita i otkriva sve i slua od iskusnog: "Ovo radi, a to ne ini; to je dobro, a to nije; to je [samo]opravdanje, a to [samo]volja", i takoe: "Sada nije vreme za tu stvar", i drugi put: "Sada je vreme", avo ne nalazi nain da teti oveku ili da ga srui. ovek je tada, kao to sam ve rekao, usmeren i sa svih strana utvren. Na njemu se ispunjava [izreka] da je spasenje u mnogim savetima. 33. Neprijatelj voli one koji se oslanjaju na sebe? Jer, oni mu pomau i sami sebi pletu zamke. Koliko ja znam, jedini pad za monaha je da veruje svom srcu. Neki govore: "ovek pada zbog toga, ili zbog toga", a ja, kao to sam ve rekao, ne znam za drugi pad. Ako si video onoga koji je pao, znaj da se oslanjao na samog sebe. Nema nita tee i pogubnije od toga. 34. Ja vam uvek govorim da se od onoga to je lako i od toga to govorimo: "ta [znai] ovo ili ono", u dui obrazuje rava navika kojom se ve prenebregava i ono veliko. Znate li koliko je teak greh osuivanja blinjeg? ta ima tee od toga? ta je toliko mrsko Bogu i od ega se On toliko odvraa?... I ba od onog navodno malog, dolazi se do tako velikog zla. Jer, zbog toga to se dozvoljava malo podozrenje na blinjeg... um poinje da zanemaruje svoje grehe i da se zanima [gresima] blinjega. I od toga posle dolazi do osuivanja, ogovaranja, preziranja... Nita toliko ne ljuti Boga, nita toliko ne ogoljuje oveka [od blagodati] i nita toliko ne izaziva naputanje [od strane Boga], kao ogovaranje, osuivanje i omalovaavanje blinjeg. 35. Drugo je ogovaranje, drugo osuivanje, a drugo omalovaavanje. Ogovaranje je kada se o nekome kae: "Onaj je slagao, ili se razgnevio, ili pao u blud", ili neto slino. Takav ogovara brata ili pristrasno govori o grehu brata. Osuivati znai rei: "Taj i taj je laov, gnevljivac, bludnik". Onaj ko tako govori postaje sudija samog nastrojenja njegove due. On je presudio o itavom njegovom ivotu, govorei da je takav i osudivi ga kao takvog. To je teka stvar. 36. Onaj farisej koji se molio i blagodario Boga za svoje vrline nije slagao. On je govorio istinu, i nije zbog toga bio osuen. Jer, mi smo duni da blagodarimo Bogu kada se udostojimo da uinimo bilo ta dobro, budui da nam je On pomogao i saraivao nam na tome. On nije bio osuen stoga to je rekao: Nisam kao ostali ljudi, ve to se okrenuo ka mitaru i rekao: Ili kao ovaj carinik. On se podvrgao osudi stoga to je osudio samu linost, samo raspoloenje njegove due, ukratko reeno, sav njegov ivot. Zbog toga mitar otide opravdan, a ne onaj (Lk.18,11). 37. Jedinome Bogu pripada da opravdava ili osuuje, jer On zna svaije stanje i silu, i vaspitanje, i darove, i telesni sastav i sposobnosti. Saglasno sa time On i sudi svakoga kako jedini zna... I ko moe znati sve sudove osim Jedinoga koji je sve stvorio, sve sazdao i sve zna?
323

38. Ponekad mi ne samo da osuujemo, ve i omalovaavamo [grenika]. Jer, drugo je, kao to rekoh, osuivati, a drugo prezirati. Preziranje je prisutno tamo gde ne samo osuujemo blinjeg, ve se i odvraamo od njega, gnuajui ga se kao gadosti. I to je gore od osuivanja i mnogo pogubnije. 39. Oni koji hoe da se spasu ne obraaju panju na nedostatke blinjeg, nego uvek gledaju na svoje sopstvene i [tako] napreduju. Takav je bio onaj koji je, videi brata kako je sagreio, rekao: "Teko meni! Kao to je on danas sagreio, svakako u i ja sagreiti sutra". Vidi li nepokolebivost? Vidi li spremnost due? Kako je on odmah uspeo da pobegne od osuivanja brata svoga! Jer, on je rekavi: "Svakako u i ja sagreiti sutra", zastraio sebe i podsetio se da i on moe ubudue sagreiti. I na tome se nije zadovoljio, nego se stavio i ispod njega, govorei: "I on e se pokajati za svoj greh, a ja se nasigurno neu pokajati i svakako neu dospeti do pokajanja, svakako neu imati snage da pokajem". 40. [Deava se da otrov osuivanja, napunivi nau duu, stremi da se izlije i na druge]. Srevi drugog brata, mi odmah govorimo: "To i to se desilo", i tetimo i njemu, stavljajui u njegovo srce greh. I ne bojimo se Onoga koji je rekao: Teko onome koji blinjeg svog napaja mutnom [tenou] koja obara (Av.2,15), nego inimo avolsko delo i ne brinemo se zbog toga. Jer, ta drugo ini avo osim to smuuje i teti? A mi se pokazujemo kao saradnici avola na pogibao i svoju i blinjega... Zbog ega mi padamo u tako neto ako ne zbog nedostatka ljubavi?... Jer, ljubav pokriva mnotvo grehova (1.Pt.4,8). 41. Sveti ne mrze onoga koji grei, ne osuuju ga, ne odvraaju se od njega, nego sastradavaju sa njim, urazumljuju ga, umoljavaju i lee kao slabi ud i ine sve kako bi ga spasli... ta je uinio sveti Amon kada su mu jednom dola bratija i sa smuenjem rekla: "Doi i vidi, oe. Kod tog brata je ena u keliji". Kakvo milosre je pokazala, kakvu ljubav je imala ona sveta dua! Shvativi da je brat enu sakrio pod bure, on je poao i seo na njega, naredivi da pretrae svu keliju. Poto nisu nita nali, on im je rekao: "Bog neka vam oprosti". I tako ih je postideo i pomogao im [nauivi ih] da ne veruju lako [klevetama] protiv blinjega. A onog brataje ucelomudrio ne samo pokrivi ga Boga radi, nego i ispravivi ga kada je naao pogodno vreme. Jer, poslavi sve napolje, on ga je uzeo za ruku i rekao mu: "Pobrini se za sebe, brate". Taj brat se odmah zastideo i doao u umilenje. Toga trenutka je na njegovu duu podejstvovalo ovekoljublje i saoseanje starca. 42. Zamislite jedan krug na zemlji, jedan okrugli presek [koji je napravljen] obrtanjem estara. Centar se naziva samo sredite kruga, [koji se nalazi] kod igle [estara]. Razumite dobro ta vam govorim. Pretpostavite da je ovaj krug - svet, a samo sredite kruga - Bog. Linije, pak, koje vode od kruga ka sreditu su putevi ili ivoti ljudski. I tako, ukoliko sveti ulaze u unutranjost kruga, elei da se priblie Bogu, utoliko, srazmerno ulaenju, postaju blii i Bogu i jedni drugima. I koliko se pribliavaju Bogu, toliko su blii i meusobno, i koliko su blii meusobno, toliko su blii i Bogu. Isto razumite i za udaljavanje. Ko se udaljava od Boga i vraa ka spoljanjosti, oigledno je da se, srazmerno sa udaljavanjem od sredita, udaljava i od drugih. I [obratno], koliko se udaljava od drugih, toliko se udaljava i od Boga. Takva je priroda ljubavi. Koliko smo izvan i ne ljubimo Boga, toliko je svaki od nas udaljen i od blinjeg. Isto tako, koliko ljubimo Boga, i koliko mu se pribliavamo ljubavlju, toliko se sjedinjavamo sa blinjim. I [opet], koliko se sjedinjavamo sa blinjim, toliko se sjedinjujemo i sa Bogom.
324

43. Ispitajmo, bratijo, zbog ega neko ponekad uvredljivu re podnosi bez smuivanja, kao da je gotovo i nije uo, a ponekad se smuuje im je uje. ta je uzrok ove razlike? I da li je jedan uzrok te razlike ili su mnogi? Ja nalazim da postoje mnogi uzroci, pri emu jedan, moglo bi se rei, raa sve druge. I rei u vam kako. Deava se najpre, da se neko, posle molitve i dobrog upranjavanja [u itanju i razmiljanju], nalazi u, da tako kaem, dobrom stanju i zbog toga podnosi svoga brata i ne smuuje se. Deava se, opet, da neko ima pristrasnost prema drugome i zbog toga bez ogorenja podnosi sve to mu ini. Biva takoe, da neko prezire onoga koji eli da ga oalosti. Gledajui kao na niskost na ono to je od njega, i uopte, ne gledajui ga kao oveka, on njegove rei i dela ne rauna ni u ta... A ukoliko se neko smuuje zbog brata koji ga alosti, znai da u tom trenutku nije bio u dobrom stanju, ili da ima odbojnost prema njemu... Uzrok svakog smuenja, pak, ukoliko tano ispitamo, jeste odsustvo samoukorevanja. 44. Kakvu radost, kakvo spokojstvo ima onaj koji sebe ukoreva, ma gde poao, kao to je rekao ava Pimen. Ma ta da mu se desi, bilo teta, bilo beae, ili bilo kakva druga alost, on ih se ve unapred smatra dostojnim i nikada se ne smuuje. Ima li neto bezbrinije od toga? 45. Meutim, ta ako neko kae: "[Recimo] da me brat oalosti i ja, ispitavi sebe, naem da mu nisam dao nikakvog povoda. Kako ja [u tom sluaju] mogu sebe da ukoravam". Zaista, ako neko sebe ispita sa strahom Boijim, nai e da je svakako dao povod, bilo delom, bilo reju, bilo izrazom [lica]. Moe biti, kao to kae, da mu u tom trenutku nije dao nikakvog povoda, ali ga je stoga svakako nekad ranije oalostio ili u toj ili u drugoj stvari, ili je, pak, oalostio drugog brata, i sada je duan da zbog toga postrada, a esto i za neki drugi greh. Zbog toga, ako neko, kao to sam rekao, tano ispita svoju savest, uvek e sebe videti krivim. 46. Opet, esto se nekom ini da sedi u miru i tiini. Meutim, ako mu brat kae uvredljivu re, on se smuuje i pri tome misli da se opravdano ogoruje na njega, govorei: "Da nije doao i govorio mi i smutio me, ja ne bih sagreio". Ali, to je smeno i nerazumno. Zar je onaj koji mu je to rekao u njega uneo strast? On mu je samo ukazao na strast [koja postoji] u njemu kako bi se pokajao, ukoliko hoe. Takav je slian pokvarenom hlebu koji je spolja ist. Meutim, njegova buavost se pokazuje kada ga neko presee. Tako je i taj sedeo u miru, kako mu se inilo, ali je u sebi imao strast, premda nije ni znao. Brat mu je rekao jednu re i u njemu pokazao sakrivenu gnjilost. I ako eli da bude pomilovan, neka se pokaje, oisti, napreduje i neka vidi da je jo duan da zahvali bratu koji je bio uzrok takve njegove koristi. 47. U meri u kojoj ini greh, dua posustaje (jer greh mui duu i dovodi do iznemoglosti onoga koji ga ini). Stoga sve to se desi, nju samo optereuje. Ono, pak, to je oveku koji napreduje (ranije) bilo teko, postepeno postaje sve lake. 48. Tako smo duni da uvek gledamo na gore. Ma ta trpeli od drugoga, bilo dobro, bilo zlo, pazimo na ono gore i zahvaljujmo za ono to se deava, drei se uvek samoukorevanja, i govorei kao to su govorili oci: "Dobro nam se deava po promislu [domostroju] Boijem5 a zlo zbog grehova naih". 49. Mi okajani svakodnevno greimo i projavljujemo nae strasti. Ostavili smo pravi put ukazan ocima, [tj.] samoukorevanje, te idemo krivim putem ukorevajui blinjega.
5

Tj. dobro nismo zasluili, ali ga je Bog kao blag blagovoleo. Mi smo se svojim silama potrudili da do njega doe, ali je na Bogu da ga ostvari. U naim rukama je namera i trud, a ne uspeh dela,- Prim. prev.

325

Svako se od nas stara da u svakoj stvari krivicu svali na svoga brata i da na njega baci sav teret? Svako je nemaran i nita ne ispunjava, a od blinjega zahteva [ispunjenje] zapovesti. 50. Gde je onaj starac koji je, kada su ga pitali: "ta si veliko naao na [monakom] putu, oe", odgovorio i rekao: "Da u svemu ukorevamo sami sebe". To je pohvalio i onaj koji je postavio pitanje, rekavi: "Zaista, nema drugog puta". Tako je i ava Pimen rekao sa uzdahom: "U ovaj dom su ule sve vrline, osim jedne, premda bez nje ovek teko moe da opstane". I kad su ga pitali o kojoj se [vrlini] radi, onje rekao: "Da ovek ukoreva sam sebe". I sveti Antonije je rekao da je veliko delo za oveka kada svoja sagreenja uzima na sebe pred Bogom i oekuje iskuenja do poslednjeg daha. I svagde nalazimo da su oci, ispunjavajui navedeno, sve, pa ak i ono najmanje, preputali Bogu i nalazili spokojstvo. 51. Oci su rekli da je monasima strano da se gneve, kao uostalom, i da rastuuju bilo koga. I opet [je reeno]: "Ko obuzdava jarost, savlauje demone. Ko, pak, biva savladan ovom strau, potpuno je tu monakom ivotu", i slino. A ta mi treba da kaemo o sebi kada ne samo da ne prestajemo sa jarou i gnevom, ve se ponekad predajemo i zlopamenju? ta drugo, ako ne da oplakujemo svoje jadno i neoveno stanje? Pazimo na sebe, bratijo, kako bismo se, uz pomo Boiju, izbavili od ove gorke i pogubne strasti. 52. Biva, tako da neko napravi metaniju pred bratom svojim kada doe do smuenja ili ogorenja meu njima, pa [ipak] i posle metanije [tj. oprotaja] ostaje tuan i ima pomisli protiv njega. On ne treba da zanemari te [pomisli], ve da se potrudi da ih brzo presee, jer se [radi o] zlopamenju. Ono zahteva, kao to rekoh, veliku budnost, pokajanje i borbu, kako bi se savladalo i kako se [dua] ne bi dovela u opasnost. Ko je napravio metaniju, napravio ju je radi zapovesti, iscelivi u tom trenutku gnev. Meutim, protiv zlopamenja se jo nije borio, i zbog toga u njemu ostaje tuga na brata. Jer, drugo je zlopamenje, drugo gnev, drugo jarost, a drugo smuenje. I dajem vam primer da [to] shvatite. Ko zaie oganj, najpre uzima mali ar, tj. re brata koji [nas] alosti. To je jo mali ar. Jer, ta je [jedna] re brata tvoga? Ako je podnese, ugasio si iskru. Ako, pak, stane da misli: "Zato mi je on to rekao? I ja treba njemu da uzvratim", ili: "Da nije hteo da me oalosti, ne bi mi ni rekao. I ja njega [treba] da oalostim"... dodaje mala drvca ili neto drugo to razgoreva vatru te pravi dim, tj. smuenje. Smuenje je kretanje i pobuivanje pomisli koja uzbuuje i razdrauje srce. Razdraenje je osvetniko ustajanje na onoga koji nas alosti. Ono se pretvara u drskost, kao to je rekao ava Marko: "Hranjena pomislima, zloba razdrauje srce. [Naprotiv], srce se skruava kada se [zloba] istrebljuje molitvom i nadom". Da si podneo, kao to rekoh, malu re svoga brata, ugasio bi malu iskru pre nego to pree u smuenje. Ali i nju, ako hoe, moe lako da ugasi, dok je jo vreme, i to putem utanja, molitve i poklona od srca. Nastavi li, pak, sa dimljenjem, tj. sa razdraivanjem i uzbuivanjem srca kroz priseanje: "Zato mi je to rekao? I ja u njemu rei", tj. kroz susret, ili, da tako kaemo, sukob pomisli, raspirie, tj. zagrejae srce, usled ega e doi do rasplamsavanja jarosti... Ako, pak, hoe, i nju moe da ugasi, pre nego to postane gnev. A ako produi da se smuuje i [druge] da smuuje, bie slian onome koji baca drva u oganj i jo vie razgoreva vatru. Tako postaje [uareni] ugalj, tj. gnev... Gnev, pak, koji se ustali, postaje zlopamenje. I ovek se ve od njega ne moe izbaviti, ukoliko ne prolije krv.

326

53. Eto, uli ste ta je poetno smuenje, a ta jarost, ta gnev, a ta zlopamenje. Vidite li kako je od jedne rei dolo do takvog zla? A da je od poetka na sebe svalio prekor, [tj. sebe ukoreo] i podneo re brata svoga, da nije hteo da se osveti i da nije umesto jedne rei rekao dve ili pet, i zlom uzvratio za zlo, [brat] bi se od svih tih zala izbavio. Zbog toga vam i govorim svagda: secite strasti dok su jo mlade, da se ne bi uvrstile u vama. Jer, tada ete se namuiti. Jer, drugo je izvaditi malu biljku, a drugo iz korena iupati veliko drvo. 54. Zlom za zlo mogue je vratiti ne samo delom, nego i reju i izrazom. Neko delom prividno ne vraa zlom za zlo, ali se pokazuje da ga vraa, kao to rekoh, reju ili izrazom. Tako, biva da [ovek] pokretom ili pogledom smuuje brata svoga. Jer, mogue je i pogledom ili pokretom oalosti brata. I to, takoe, predstavlja vraanje zlom za zlo. Drugi se, [opet] stara da ni delom ni reju ni izrazom ni pokretom ne vrati zlom za zlo, ali u srcu svome je tuan zbog brata svog i ogorava se na njega. Vidite li koliko samo ima razliitih stanja! Drugi opet, nije niti rastuen zbog brata svoga, ali se raduje kad uje da se oalostio, ili da se neko ali na njega ili ga uniava, te se pokazuje, opet, kao onaj koji vraa zlom za zlo u srcu svome. Drugi opet, nema ni zlobe, niti se raduje uvi o unienju onoga koji ga je oalostio, ve se i sam alosti kad je on oaloen, ali mu nije drago kada doivi neto lepo. On se sekira ako ga vidi proslavljenog ili uspokojenog. I to je vid zlopamenja, premda laki. 55. Deava se, zatim, da [nekog brata] neko oalosti, ali da meusobno uine metaniju i pomire se. U odnosu na njega on tada nema nikakvo zlo seanje u srcu svom. Meutim, ako se posle malo dana desi da mu onaj kae bilo ta uvredljivo, on poinje da se prisea i onog prvog i da se smuuje ne samo zbog drugog, ve i zbog prvog. Tako on postaje slian oveku koji ima ranu na koju je stavio zavoj. I prema je za odreeno vreme rana zacelila i zarasla, ipak je mesto jo osetljivo. Ukoliko ga neko bude gaao kamenom, to mesto e se lake povrediti nego sve ostalo telo, i poee odmah da krvari. To isto je pretrpeo i onaj. Imao je ranu i priloio je zavoj na nju (to predstavlja metanija). Time je iscelio ranu, tj. gnev, kao onaj prvi, i poeo ve da se trudi i protiv zlopamenja, starajui se da ne zadri ni jedno zlo seanje u svome srcu. To predstavlja zaraivanje rane. Ali, ona jo nije u potpunosti zacelila. Postoji jo jedan ostatak zlopamenja, tj. korica, od koje se lako otvara itava rana, ukoliko se primi mali udarac. 56. Treba se, dakle, boriti da i kora u potpunosti iezne, te mesto potpuno zaceli, kako ne bi ostao nikakav oiljak i kako se uopte ne bi pomislilo da je na tom mestu bila rana. Kako to postii? Tako to emo se iz sveg srca moliti za onoga koji nas je ogorio i govoriti: "Boe, pomozi bratu mome, a i meni njegovim molitvama". Tako se molimo za brata svoga (to je svedoanstvo saoseanja i ljubavi), i ujedno smiravamo, jer traimo pomo od njegovih molitava. I moe li uspeti jarost, zlopamenje ili druga koja strast tamo gde su saoseanje, ljubav i smirenje? Kao to je ava Zosima rekao: "Od smirenja [koje se crpi] iz zapovesti Hristovih, unitie se i sruiti svi avolji pokuaji, pa makar on pokrenuo i sve vradbine, sa svim svojim demonima". A i drugi starac govori: "Onaj koji se moli za neprijatelje, bie nezlopamtiv". 57. Ostvarite to i shvatiete dobro ono to sluate. Zaista, ono to ne ispunite na delu, neete moi usvojiti putem rei. Postoji li ovek koji eli da se naui nekoj umetnosti samo putem rei? ovek prvo, [neko vreme] boravi u radu i kvari [delo], i opet ga popravlja i kvari. Tako se, malo po malo, uz trud i strpljenje, ui umetnosti, pomagan od Boga, koji gleda na njegovu nameru i trud. A zar emo mi umetnost nad umetnostima da
327

usvojimo samo putem rei, ne prihvativi se dela? Kako je to mogue? Pazimo dakle, na sebe, bratijo, i delajmo sa marljivou, dok jo imamo vremena. 58. Potrebno je veliko trezvoumlje kako ne bismo bili pokradeni od strane lai. Nijedan laljivac se ne sjedinjuje sa Bogom, budui da je la tua Bogu. Pisano je, naime: "La je od lukavog". I opet: [avo] je laa i otac lai (Jn.8.44). Eto, avo se naziva ocem lai, a Bog je istina. Sam On govori: Ja sam put, istina i ivot (Jn.14,6). Vidite li, dakle, od koga se odvajamo i kome se putem lai prilepljujemo? Oigledno je da se [pribliavamo] zlome. I tako, ako elimo da se uistinu spasemo, svom silom i svakim usrem treba da ljubimo istinu i da se uvamo od svake lai. Inae, ona e nas odvojiti od istine i ivota. 59. Postoje tri razliite lai. Postoji laljivac u mislima, postoji laljivac reima i postoji onaj koji lae samim ivotom. Lae u mislima onaj koji prima podozrenja [sumnje na druge]. On vidi nekog da razgovara sa svojim bratom i poinje da podozreva, govorei: "On o meni pria"... On je laljivac u mislima. On nikada ne govori po istini, nego uvek po sumnjienju. Otuda znatielja, ogovaranje, prislukivanje, sukobi, osuivanja. Reju, pak, lae onaj koji, olenjivi se da ustane na bdenje, ne kae: "Oprosti mi, jer sam bio lenj da ustanem", ve: "Imao Sam vatru, nesvesticu, i nisam bio u mogunosti da ustanem. Bio sam slab". I govori on deset lanih rei umesto da uini poklon [pokaje se] i smiri se... Opet, ako eli neku stvar, on ne doputa sebi da kae: "Ja elim to", nego nastavlja da okolii svojim reima i govori: "Patim od toga i to mi je neophodno", ili: "Zapoveeno je [da mi se to da]". I govori tolike lai, sve dok ne ispuni svoju elju... Takvom oveku se nikada ne veruje. ak ako i istinu kae, niko mu ne moe verovati, jer se sumnja i u [ono] istinito [to kae]... Lae svojim ivotom onaj koji se pretvara da je uzdrljiv, iako je razvratnik, ili onaj koji govori o milostinji i hvali saoseajnost, iako je koristoljubiv, ili onaj koji se divi smirenju, iako je gord. 60. Pobrinimo se o sebi, bratijo, i budimo trezvoumni. Ko e nam [ponovo] dati vreme koje [uzalud] izgubimo? Zaista emo traiti ove dane i neemo ih nai. Ava Arsenije je uvek sebi govorio: "Arsenije, zato si iziao [iz sveta]". 61. I zaista, kada bismo hteli da se malo podvizavamo, ne bismo se mnogo alostili, niti zamarali. Onaj ko sebe na poetku prinuuje, postepeno napreduje u podvigu, da bi, zatim, ve sa spokojstvom delao. I Bog prua pomo kada vidi da se [ovek] prinuuje [na vrlinu]. Prinudimo i mi sebe, zaponimo, zaelimo najzad dobro. Premda nismo savreni, ipak sama elja predstavlja poetak naeg spasenja. Jer, sa eljom stupamo u podvig, pomagani od Boga i, podvizavajui se, dobijamo pomo da steknemo vrline. Zbog toga neko od otaca kae: "Daj krv i primi duh", tj. podvizavaj se, pa e se naviknuti na vrline. 62. Kao to onaj ko eli da se naui stolarskom zanatu, ne obraa panju na drugi zanat, tako i oni koji hoe da steknu duhovno delanje, ne treba da paze ni na kakvu drugu stvar, nego da se danju i nou pouavaju u njemu, kako bi ga mogli stei... Ko nije trezvouman i ne podvizava se, lako otpada od vrlina. Vrline predstavljaju sredinu i carski put o kome je onaj sveti starac rekao: "Idite carskim putem i brojite milje". Vrline su sredina, kao to rekoh, izmeu prekomernosti i nedostatka. Zbog toga je pisano: Ne skrei ni na desno ni na levo (Knj.Broj.20,17), nego hodi carskim putem (Pon.Zak.5,32). 63. Zlo samo po sebi nije nita. Ono nije niti sutastvo, niti ima neko [samostalno] bie. Ne bilo toga. Odvojivi se od vrline, meutim, dua postaje strasna i vri zlo. Zbog toga se i mui, ne nalazei u njemu prirodni pokoj. I drvo, na primer, nema u sebi crvi, ali se u njemu naini neka gnjilost, iz koje postaje crv koji ga izjeda. Isto tako i bakar proizvodi ru i sam od nje biva izjedan. I odea sama stvara moljca, koji je zatim kvari.
328

Tako, dakle, i dua sama ini zlo koje pre nje nije postojalo, niti je imalo, kao to smo rekli, ikakvo bie. I ona sama se, [opet], mui zbog zla. Lepo je rekao sveti Grigorije: "Vatra je porod tvari i izjeda tvar, kao i zle zlo". 64. Isto se moe sresti i kod bolesnih tela. Kod onoga ko ivi neuredno i ne uva zdravlje, nastaje suviak ili nedostatak [sokova], od ega se [javlja] poremeaj. Pre toga uopte nije bilo bolesti, niti je ona bila neto [postojee]. I opet, bolest se nigde ne moe nai kada telo ozdravi. Isto tako je i zlo bolest due, liene njenog vlastitog i prirodnog zdravlja, tj. vrline. 65. U oveku [mogu] da postoje tri stanja. Postoji onaj koji dejstvuje po strasti, [zatim] onaj koji zadrava strast i onaj koji je iskorenjuje. Dejstvuje po strasti onaj koji je ispunjava, koji je zadovoljava. Onaj koji zadrava strast, dodue ne dejstvuje po njoj, ali je i ne odseca, ve mudruje o njoj i obilazi oko nje, zadravajui je u sebi. Onaj, pak, ko iskorenjuje strast, podvizava se i ini suprotno strasti. 66. Kazau vam primer da biste [videli] kome je slian onaj koji dejstvuje po strasti i podrava je. Slian je oveku koji, ustreljen od svoga neprijatelja, uzima strele svojim rukama i sam ih zabada u svoje srce. Onaj koji zadrava strast slian je onome koga neprijatelj osipa strelama, ali ih on ne prima u sebe, jer je obuen u oklop. A onaj ko iskorenjuje strasti, slian je onome koji uzima strele, koje na njega odailje neprijatelj, lomi ih ili ih vraa u njegovo srce, kao to se govori u Psalmu: Oruje njihovo neka ue u srca njihova i lukovi njihovi neka se slome(Ps.36,15). 67. Posetio sam nedavno jednog brata i naao ga iznemoglog od bolesti. Iz razgovora sam saznao da je imao vatru samo sedam dana, ali evo ve 40 drugih dana nikako da se podigne... Sedam dana je imao vatru onaj smireni, i eto koliko dana ne moe da se pridigne. Isto je i sa duom. [ovek] sagrei malo, a [posle] [mnogo] vremena provodi prolivajui svoju krv pre nego to se ispravi. 68. Vidimo kako bratija odlaze od nas i nismo trezvoumni, premda znamo da e se za malo vremena i nama pribliiti smrt. Eto, od kada smo seli da porazgovaramo, pa do sada, proveli smo dva ili tri asa svog vremena i smrt nam se pribliila. I premda vidimo da gubimo vreme, ne bojimo se. Kako se ne seamo rei onog starca koji je rekao: "Ko izgubi zlato ili srebro, moe da nae drugo umesto njih, a ko izgubi vreme, drugoga ne moe nai". Zaista, traiemo [makar] jedan as ovog vremena, i neemo ga nai. 69. Jedan veliki starac se sa svojim uenicima [jednom] naao na mestu gde su bili kiparisi razliite veliine, mali i veliki. I ree starac jednom od uenika: "Iupaj ovaj kiparis". Bee taj kiparis vrlo mali, te ga brat sa jednom rukom odmah iupa. Potom mu starac ukaza na drugi, vei od prvog, i ree: "Iupaj i ovaj". Brat je i njega iupao, vukui ga sa dve ruke. Starac je opet pokazao na jo vei kiparis, koji je on [tek] sa velikim trudom uspeo da iupa. Meutim, starac mu ukae na jo vei. Brat ga je dugo savijao, da bi ga tek posle velikog zamora i znojenja najzad oborio. Meutim, sledei kiparis na koji mu je starac ukazao on ni posle mnogo napora i znoja nije bio u stanju da ga izvadi. Videvi da on to ne moe uiniti, starac je naloio drugom bratu da ustane i pomogne mu. I tek su obojica uspeli da ga iupaju. Tada je starac rekao bratiji: "Eto kakve su strasti. Dok su male, ako hoemo, moemo ih sa lakoom presei. Meutim, zanemarene, one postaju snane. I to vie jaaju, zahtevaju vei napor [da bi se savladale]. Ukoliko, pak, suvie porastu, mi ih ni sa naporom neemo moi odsei, ukoliko ne dobijemo pomo od nekih svetih koji se zauzimaju za nas po Bogu".
329

70. [Prorok govori erki Vavilonskoj]: Blaen je ko uhvati i razbije mladence tvoje o kamen. (Ps.136,8-9)... [Ki vavilonska je slika svega grehovnog i bogoprotivnog. Njen porod su strasne pomisli i dela]. Blaen je onaj ko od samog poetka ne dozvoljava da se u njemu razraste ono to se raa od nje, tj. zle misli, niti da podejstvuje zlo, ve ih odmah, dok su mlade, i pre nego to se ukrepe i podignu na njega, uzima i baca o kamen, koji je Hristos, pogubljujui ih pribegavanjem Hristu. 71. Oci su rekli da treba da se malo po malo istimo, ispitujui svako vee kako smo proveli dan, i izjutra kako smo proveli no, te da [treba] da se kajemo pred Bogom zbog onog to smo [po slabosti] zgreili. Uistinu, potrebno je da, zbog mnotva grehova i zbog zaboravnosti nae, i po isteku est asova ispitujemo kako smo proveli [vreme] i u emu smo sagreili. 72. Onaj, dakle, ko sebe svakodnevno ispituje, starajui se o pokajanju za ono to je sagreio, i ispravljajui se, poinje da umanjuje zlo. Ako je [ranije] inio devet [prestupa, sada] e initi osam, te e sa Bogom po malo napredovati, ne doputajui da strasti jaaju u njemu. A velika je opasnost kada strast pree u naviku. 73. Ne naziva se razdraljivcem onaj ko se jednom razdraio, niti se naziva bludnikom onaj ko je jednom uinio blud. Isto tako se ne naziva milostivim onaj ko je jednom uinio milostinju. Kako u vrlini, tako i u poroku, dua od estog upranjavanja stie nekakvu naviku, koja je [zatim] ili uspokojava ili mui. A o tome da vrlina uspokojava duu, i da je porok mui, mi smo govorili u raznim [prilikama]. Vrlinu imamo po prirodi i ona se nalazi u nama, budui da su semena vrline neunitiva. Rekoh, dakle, da po meri injenja dobra stiemo naviku u vrlini, tj. ponovo stiemo nama svojstvenu naviku. Mi se vraamo ka sopstvenom zdravlju, kao to se bolesnim oima (vraa) njima svojstveno svetlo, ili kao to od bilo kakve bolesti prelazimo u svojstveno nam i prirodno zdravlje. Sa porokom nije tako: kroz injenje zla mi stiemo neku stranu i protivprirodnu naviku, tj. stiemo naviku u nekoj zaraznoj bolesti. 74. Uzalud je orlu, koji je jednom kandom prikljeten, to je itavim ostalim [telom] van zamke, budui da se zbog te sitnice rui sva njegova snaga. On je zarobljen ukoliko mu je vezana samo jedna kanda, pa makar mu i itavo [telo] bilo izvan zamke. Zar lovac ne moe da ga uhvati kad god zaeli? Tako je i sa duom. Neprijatelj je obara kad god ushte, ukoliko u njoj postoji navika makar na jednu strast. Naime, ona mu je potinjena zbog te strasti. Zbog toga vam ja uvek govorim: ne dozvoljavajte da strast u vama postane navika, nego se podvizavajte, umoljavajui Boga dan i no da ne upadnete u iskuenje. A ako i budemo pobeeni kao ljudi, i spotaknemo se u sagreenje, postarajmo se da odmah ustanemo, da se pokajemo, da zaplaemo pred blagou Boijom, i da straimo borei se. Videi nae nastrojenje, smirenje i skruenost, Bog e nam pruiti ruku i na nama pokazati milost svoju. 75. Dobro je, bratijo, kao to vam uvek govorim, svaku stvar uzvoditi do Boga6. Treba govoriti da bez Boga nita ne biva... Jer, ne postoji neto od onog to je Bog stvorio da nije dobro, nego je sve dobro i veoma dobro (up. Post.1,31). Ni zbog ega to se deava ne treba biti potiten, nego sve, kao to rekoh, treba svoditi na promisao Boiji i [time] se umirivati. Ima ljudi koji se toliko obremenjuju alou od onog to se deava, da se odriu i ovog ivota. Oni bi radije [pristali] da umru, samo da se izbave. Od toga

Tj. kao krajnji uzrok svake stvari videti promisao Boiji,- Prim. prev.

330

[ovek] strada usled malodunosti i velikog neznanja, jer ne zna za strane nevolje due po izlasku iz tela. 76. Jedan veoma marljiv brat upita nekog starca, govorei: "Dua moja eli smrt". Starac mu je odgovorio: "To je stoga to [eli] da pobegne od nevolja, i to ne zna da su budue muke mnogo gore od ovdanjih". I drugi je slino upitao starca: "Zbog ega [postajem] utuen kad sam u keliji". Starac mu je rekao: "Ti jo nisi video ni oekivani pokoj, niti budue muke. Kad bi ih tano video, ti bi bez potitenosti podnosio ak i da ti je kelija puna crva, i da si u njima zagnjuren do gue". Ali, mi hoemo da se spasemo spavajui i zbog toga negodujemo u nevoljama. [Meutim], pre smo duni da blagodarimo Boga i da se smatramo blaenim, jer smo se udostojili da malo tugujemo ovde, kako bismo tamo nali mali pokoj. 77. I Evagrije je govorio da [ovek] koji se moli Bogu da se ubrza njegov odlazak (iako je jo obuzet strastima), lii na oveka bolesnika koji umoljava stolara da mu slomi krevet.7 Jer, pomou ovog tela, [tj. dok je u njemu] dua skree panju sa strasti i nalazi utehu u jelu, piu, spavanju, razgovoru, hoenju ka prijateljima. A kada izae iz tela, ona ostaje sama sa svojim strastima. Zauzeta njima i stradajui od njihovog metea, ona se trza i ne moe ni da se seti Boga. Samo, pak, seanje na Boga tei duu, kao to se govori u Psalmu: Setih se Boga i razveselih se (Ps.76,4). Meutim, ni to joj strasti ne dozvoljavaju. 78. Moe se od ovog sadanjeg pojmiti o onoj nevolji. ta je ono to gori, kada neko dobije vatru? Kakav oganj i kakva drva ine to gorenje? Zar nisu upravo ravi sokovi oni koji pale i stalno smuuju i zagoravaju ivot [oveka] koji ima telo [sklono] crnoj ui? Tako se i kukavna strasna dua uvek mui svojom vlastitom zlom navikom, imajui gorko seanje i muno prepiranje sa strastima, koje je stalno eu i pale. 79. Osim toga, bratijo, ko moe da opie ona uasna mesta i ona tela u mukama koja slue duama za takva i tolika stradanja (koja se, opet, sama ne raspadaju); ili onaj neopisivi oganj, ili tamu, grube muilake sile i hiljade drugih muenja koja se esto pominju u Boanstvenom Pismu, koja su srazmerna sa ravim dejstvovanjem due i sa njenim zlim mislima?... I jo je stranije ono to govori sveti Jovan Zlatoust: "ak i kad ne bi tekla ognjena reka, i kad strani aneli ne bi bili prisutni, nego bi samo ljudi bili pozvani [na Sud] i jedni bili pohvaljeni i proslavljeni, a drugi odbijeni sa beaem da ne vide slavu Boiju - zar onaj stid i beae i bol odvajanja od tolikih blaga ne bi bili gori od svake geene i muke". 80. Potrudimo se da bismo bili pomilovani. Zanemareno [neobraeno] polje e se puniti ikom i trnjem sve dok je naputeno. Zar nee [vlasniku] polja, kada ushte da ga oisti i kada bude eleo da iupa korov kome je dozvolio da naraste za vreme njegovog nemara, utoliko vie krvariti ruke, ukoliko je ono punije?... Ko eli da oisti svoje polje, prvo treba da dobro iskoreni sav korov. Jer, korov e opet da naraste ako se samo s vrha sree i ako se dobro ne iupa sve njegovo korenje. Kao to smo rekli, on treba da iupa samo korenje. Poto dobro oisti polje od korova, i ika i slinog, treba da ga izdrobi i izravnja i obradi. I kada ga uredi, dakle, treba da ga poseje dobrim semenjem. Jer, ako ga posle takvog ureenja ostavi praznim, opet e narasti korov, naavi meku i pogodnu zemlju. On e pustiti korenje dole u dubinu, te e se jo vie osnaiti i umnoiti. Tako je i sa duom. Prvo je potrebno da se odseku sve stare pristrasnosti i sve navike koje dua
7

Na kome on jo ipak ima neku utehu u svome stradanju,- Prim. prev.

331

ima. Jer, nita nije gore od zlog obiaja. I sveti Vasilije govori: "Nije mali podvig pobediti svoju naviku. Jer, obiaj, utvrdivi se kroz dugo vreme, poprima silu prirode". 81. Dakle, ne treba odsecati samo strasti, ve i njihove uzroke. Treba dobro urediti svoju narav putem pokajanja i plaa. Tada se ve moe poeti sa sejanjem dobrog semena, tj. dobrih dela. Jer, ono to smo rekli za polje, tj. da e posle njegovog oienja i ureenja opet naii korov i nai dobru i meku zemlju, ukoliko se ne baci dobro seme - vai i za oveka. Ako posle ispravljenja svoje naravi u [odnosu] na ranija dela kroz pokajanje, zapostavi dobra dela i sticanje vrlina, sa njim e se desiti ono o emu se govori u Jevanelju: Kad neisti duh izie iz oveka, ide kroz bezvodna mesta traei pokoja, i ne nalazi. Onda kae: da se vratim u dom svoj otkuda sam iziao; i doavi nae dom prazan [oigledno, od svake vrline], pometen i ukraen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i uavi boravi onde; i bude potonje gore oveku onome od prvoga (Mt. 12,43-45). 82. Zbog toga svako ko eli da se spase treba ne samo da ne ini zlo, ve i da dela dobro, kao to se kae u Psalmu: Ukloni se od zla i uini dobro (Ps.33,14). Nije reeno jednostavno: Ukloni se od zla, nego i: Uini dobro. Na primer, neko je navikao da ini nepravdu. On je, dakle, duan ne samo da vie ne ini nepravdu, ve i da ini pravdu. Ako je bio razvratan, treba ne samo da se ne predaje razvratu, nego i da se uzdrava. Ako je bio gnevljiv, treba ne samo da se ne gnevi, nego i da stekne krotost. Ako je bio prkosan, treba ne samo da ne prkosi nikome, nego i da se smirava. I to znai: Ukloni se od zla, i uini dobro. Jer, svaka strast ima sebi suprotnu vrlinu. Gordost ima smirenje, srebroljublje milostinju, razvrat uzdrljivost, negodovanje trpljenje, gnev krotost, mrnja ljubav. 83. Kao to smo izagnali vrline i uneli strasti umesto njih, tako treba da se potrudimo ne samo da izagnamo strasti, nego i da unesemo vrline i da ih postavimo na njihovo vlastito mesto. Jer, mi po prirodi imamo vrline dane nam od Boga. Stvorivi oveka, Bog je u njega posejao vrline, kao to je reeno: Stvorimo oveka po obrazu i po podobiju (Post.1,26). Po obrazu, jer je Bog stvorio duu netrulenom i samovlasnom [slobodnom], dok se po podobiju odnosi na vrline. Jer, reeno je: Budite milostivi kao i Otac va to je milostpiv (Lk.6,36). Budite sveti, jer sam ja svet (Knj.Lev.11,44)... Znai, Bog je naoj prirodi podario vrline, dok strasti nemamo po prirodi... Uklonivi se od vrlina usled slastoljublja, dua je u sebi obrazovala strasti i ukrepila ih protiv sebe. 84. Dobro je rekao ava Pimen da se osobine monaha vide u iskuenju. Jer, monah koji je istinski pristupio da slui Bogu duan je, prema Mudrosti [Sirahovoj], da pripremi duu svoju na iskuenje (up. Mud.Is.s.Sir.2,1), kako se nikad ne bi udio ili smuivao zbog onog to se deava, verujui da nita ne biva bez promisla Boijeg. A gde je promisao Boiji, tamo je sve dobro i sve biva na korist due. Sve to za nas ini, Bog dela radi nae dobrobiti, ljubei nas i tedei nas. I mi smo duni, kao to je rekao apostol, da u svemu zahvaljujemo (up. 1.Sol.5,18) Njegovoj blagosti, i da nikada da ne padamo u rastrojstvo ili malodunost zbog onoga to nam se deava. Ono to nam dolazi treba da primamo bez smuenja, sa smirenoumljem i sa nadom u Boga, uvereni, kao to sam rekao, da On za nas sve dobro ini po blagosti svojoj, ljubei nas. 85. Onaj ko ima prijatelja i ko je uveren je da ga prijatelj voli, ma ta da pretrpi od njega, ak i [neto] bolno, mislie da je bio pokretan ljubavlju, i nikad nee poverovati da je hteo da ga povredi. Koliko pre treba da smo uvereni da Bog, koji nas je sazdao i priveo iz nebia u bie, radi nas se ooveio i za nas umro - sve [u vezi] sa nama ini po blagosti svojoj i ljubei nas. O prijatelju je [ovek] duan da misli: "On sve ini iz ljubavi i tedei
332

me, ali nema uvek i dovoljno razuma da ustroji [ono to je korisno] u [odnosu] na mene. Zbog toga se moe desiti da me, i ne alei, povredi". Ali, za Boga tako neto ne moemo rei. Jer, On je izvor mudrosti i zna sve to je na dobrobit nau. On ustrojava ono to se nas tie, ak i do najsitnijih [stvari]. [Drugi neko] moe rei o prijatelju: "On me voli i tedi i ima [dovoljno] razuma da ustroji [ono to je korisno u odnosu] na mene, ali nema i silu da mi pomogne u onome to smatra da je korisno za mene". Meutim, ni to ne moemo rei o Bogu. Jer, Njemu je sve mogue i nita za Njega nije nemogue... Stoga sve treba da primamo sa zahvalnou, kao to smo ranije rekli, kao od dobroinog i blagog Vladike, makar se radilo i o neem bolnom. 86. Ko sa trpljenjem i smirenjem podnosi iskuenje, proi e bez tete, a ko se ogorava, smuuje se i svakoga okrivljuje - imae muku. Time on protiv sebe samo osnauje iskuenje, ne nalazei korist i kodei sebi. Ko, pak, iskuenje trpi bezmeteno, imae veliku korist. 87. Jer, zbog ega se strastan [ovek] udi kada ga ometaju strasti? Zbog ega se smuuje, kad ih ini? Ima strast i smuuje se? Ima njene zaloge, a govori: "Zato mi smeta". Bolje pretrpi, podvizavajui se i molei Boga. Jer, nemogue je da strasti ne stvaraju nevolju onome ko ih izvrava. "Njihove posude, [tj. zaloene stvari] su u tebi", rekao je ava Sisoje. "Daj im njihove zaloge i one e otii". Posudama je nazvao uzroke. Poto smo ih, dakle, zavoleli i ispunjavali, nije mogue da ne budemo zaplenjeni strasnim pomislima. One nas, naime, i bez nae elje prinuavaju da ispunjavamo strasti. Mi smo se, naime, svojevoljno predali u njihove ruke. 88. [ovek] je slobodan pre nego to uini neto po strasti, ak i ako se na njega podignu pomisli. On je jo u svom gradu8 imajui i Boga za pomonika. Ako se smiri pred Bogom i podnese breme alosti iskuenja sa blagodarnou, i ako se lati makar i neznatnog podviga, pomo Boija e ga podii. A ako pobegne od truda i padne u sladostrae tela, bie nasilno i prinudno [naveden] da protiv volje slui [strastima]. 89. Pisano je, opet, da je uenik velikog starca jednom imao borbu protiv bludnih [pomisli]. Videi ga kako se napree, starac mu je rekao: "eli li da umolim Boga da ti olaka borbu". On je rekao: "[Istina] je da se napreem, avo, ali vidim i plodove truda u sebi. Radije umoli Boga da mi da trpljenje". Eto kakvi su oni koji zaista hoe da se spasu. To znai sa smirenjem podnositi breme. 90. Bog je poslao Mojsija da ih izvede iz Egipta i faraonovog ropstva, a faraon ih obremenjuje jo teim radom... Slino postupa i avo: kad vidi da se Bog sklonio da pomiluje duu i da je reju svojom ili preko nekog od slugu svojih olaka od strasti, on je jo vie optereuje strastima i jo snanije napada. Znajui to, oci ukrepljuju oveka svojim poukama i ne daju mu da se uplai. [Hrabrite se i neka se krepi srce svih koji se uzdaju u Gospoda - Ps.30,25]. 91. Pismo nas ui da strah Boiji pobuuje duu da uva zapovesti, te da se dom due gradi zapovestima. Pazimo i mi na sebe, bratijo. Bojmo se i mi Boga i izgradimo sebi domove, da bismo nali sebi krov u zimsko vreme, u vreme kie, munje i gromova, budui da veliku nevolju zimi ima onaj koji je bez doma. 92. Kako se, pak, gradi dom due? Od ulne kue mi se u tanosti moemo nauiti toj stvari. Da bi se sagradila ova kua, potrebno ju je odasvud utvrditi. Graevinu treba podizati sa [sve] etiri strane. [ovek] ne moe da brine samo o jednom delu,
8

tj. unutar gradskih zidina, koje oznaavaju sigurnost od neprijatelja,- Prim. prev.

333

zapostavljajui drugi. U suprotnom, nee imati koristi, nego e mu biti uzaludan trud i izdatak. Tako je i sa duom. Potrebno je da ovek ne zanemari ni jedan deo graevine, ve da je ravno i skladno podie. O tome govori ava Jovan: "eleo bih da ovek stie pomalo od svake vrline, a ne, kao to neki ine, da se dri jedne vrline i da ostaje pri njoj, vrei nju jedinu, i zanemarujui druge". 93. On treba da je sa svih strana sazida i da je odasvud utvrdi... Prvo treba postaviti temelj, koji je vera, jer bez vere, kao to govori apostol, nije mogue ugoditi Bogu (Jev.11,6). Zatim, na tom temelju treba srazmerno podizati graevinu. Ako se javi prilika da se [pokae] poslunost, potrebno je poloiti jedan kamen poslunosti. U [sluaju] ogorenja na brata, treba poloiti jedan kamen dugotrpeljivosti. Ako se javi prilika za uzdranje, treba postaviti jedan kamen uzdranja. Tako je od svake vrline koja se javi, potrebno postaviti po jedan kamen u graevinu. Treba je unaokolo podizati i to as sa kamenom saoseanja, as sa kamenom odsecanja [svoje] volje, as sa kamenom krotosti, i slino. Posebno se treba u svemu tome postarati oko trpljenja i odvanosti, koji su ugaono kamenje kojima se vee graevina i sjedinjuje zid sa zidom, da se zidovi ne bi naginjali i odvajali jedan od drugog. U dui u kojoj nema odvanosti, nee biti ni trpljenja. A ako nema trpljenja, nemogue je da se bilo u emu uspe. Zbog toga se kae: Trpljenjem svojim spasavajte due svoje (Lk. 21,19). 94. Na isti nain, onaj koji zida treba svaki kamen da stavi na glinu. Jer, bez gline e se polomiti kamenje i kua e pasti. Glina predstavlja smirenje, stoga to je od zemlje i to je pod nogama svima. Nijedna vrlina koja nastaje bez smirenja - nije vrlina, kao to se kae u Otaniku: "Kao to je nemogue napraviti brod bez eksera, tako je nemogue spasti se bez smirenoumlja"... Krov je ljubav. Kao to je krov [zavretak] kue, tako je i ljubav savrenstvo vrlina. Posle toga [treba staviti] ogradu oko krova. ta je ograda? I u zakonu je napisano: Kad gradite svoju kuu i napravite krov, nainite i ogradu oko krova, da vaa deca ne bi pala (Pon.Zak.22,8)... [Ograda u duevnom domu predstavlja trezvoumlje, panju i molitvu, a deca - pomisli u dui koju uvaju trezvoumlje i molitva]. 95. Takoe, i graevinar treba da bude vet. Nevet graevinar e graevinu malo nakriviti, zbog ega e kua svakako pasti. Vet je onaj koji [sve] ini za znanjem. Deava se, naime, da neko preduzme napor oko vrline, ali nema poznanja. Zbog toga on [sav napor] ponitava, ostaje bez uspeha i ne moe da ostvari delo: on stavlja kamen, pa ga [opet] skida. 96. [Ima ljudi] koji se podvizavaju iz tatine ili, smatrajui da vre vrlinu. I oni se podvizavaju bez razuma. Smatrajui sebe neim [velikim] zbog podviga, oni poinju da poniavaju brata svog. Stoga ne samo da se pokazuju kao oni koji stavljaju jedan kamen, a skidaju dva, ve su u opasnosti da, zbog osuivanja blinjeg, i itav zid obore. Onaj, pak, ko se sa razumevanjem uzdrava, ne smatra da ini vrlinu, niti eli da ga hvale kao podvinika, ve se nada da e kroz uzdranje stei celomudrenost i, posredstvom nje, doi do smirenja, kao to govore oci: "Put do smirenja se sastoji u telesnom trudu sa razumom", i tako dalje. I prosto [reeno], svaku vrlinu treba initi sa namerom da se usvoji i da se u njoj stekne navika. Tako se graevinar pokazuje kao dobar i vet, sposoban da vrsto izgradi dom. 97. Ne zavodi se takvim mislima i ne misli da je vrlina neto preveliko i neizvodljivo. Samo postavi poetak, verujui Bogu. Pokai mu svoju nameru i staranje i videe pomo koja e ti se dati za njeno izvrenje. Na primer, predstavi [sebi] dve lestvice. Jedna vodi navie na nebo, a druga se sputa u ad. Ti stoji na zemlji, izmeu dve lestvice. Nemoj da
334

pomisli i da kae: "Kako ja mogu da se bacim sa zemlje i da se odjednom naem gore na vrhu lestvice". Niti ti to moe, niti Bog to zahteva. Ali, barem se uvaj da se ne sputa dole: ne ini zla svome blinjem, ne povreuj ga, ne ogovaraj ga, ne rui ga, ne poniavaj ga. Zatim poni po malo da bratu svome ini dobro, teei ga reima, ili saoseajui mu, ili mu nudei stvar koja mu je potrebna. I tako, penjui se jednu po jednu stepenicu, uz pomo Boiju, ti e doi do vrha. 98. Jer, ako budemo traili, nai emo. Ako budemo iskali od Boga, prosvetie nas. Jer, u Jevanelju se govori: Itite i dae vam se; traite i nai ete; kucajte i otvorie vam se (Mt.7,7). "Itite" govori da bismo prosili u molitvi, a "traiti" znai ispitivati kako se dolazi do same vrline, ta je to to je donosi i ta treba da inimo da bismo je stekli. "Traite i nai ete" znai da tako svakodnevno ispitujemo. "Kucati" znai izvravati zapovesti. Jer, ko kuca, kuca sa rukama, a ruke, pak, oznaavaju delatnost. I tako, treba ne samo da itemo, nego i da traimo i da inimo, starajui se da, kao to je rekao apostol, budemo spremni za svako dobro delo (2.Tim.Z,17)... Tako, dakle, budimo i mi spremni za svako dobro delo, imajui svaku gotovost za ispunjenje volje Boije sa razumom, onako kako On hoe i kako mu je ugodno. 99. A ta znai ono to govori apostol: Dobra i ugodna i savrena volja Boija (Rim.12,2)? Dobra volja Boija je da volimo jedni druge, da saoseamo, da inimo milostinju, i sve takvo... A ta znai ugodna [volja Boija]? Neko, naime, moe da ini dobro, ali na nain koji nije ugodan Bogu. Rei u vam kako. Deava se da neko nae neku lepu ubogu siroticu. Ona mu se dopadne zbog svoje krasote i on je uzima i odgaja je, navodno kao siroticu. I eto, volja je Boija i dobro je [da se pomae siromanima], ali nije Bogu ugodno [dobro initi na taj nain]. [Bogu] je ugodno da se milostinja ini radi samog dobra, radi samog saoseanja, a ne radi neke ljudske pomisli. To je ugodno Bogu. A savrena [volja Boija] je da [ovek] ini milostinju bez tvrdiluka, sa usrdnou, bez negodovanja, iz sve snage i svom voljom, da pri davanju [osea] kao da sam prima, i pri injenju dobra [drugima] kao da se njemu ini dobro. To je savrena volja Boija. 100. Postoje dve vrste ugaanja stomaku. [Tako] se jedan bori sa slau: ne eli da jede mnogo, ali eli ukusnu [hranu]... Drugi se iskuava mnotvom hrane: ne trai dobru hranu, niti mari za njenu slast ve, bila dobra ili loa, samo eli da jede. On ne pravi razliku u jelu, nego samo trai da napuni svoj stomak. [Prvo] se naziva sladokutvo, a [drugo] stomakougaanje... Od ovog, dakle, treba da se sa svakim trezvoumljem udaljava onaj ko eli da se oisti od svojih grehova. Jer, [takvo besnilo nije uzrokovano] potrebama tela, nego strau. Onaj ko mu se preputa, upada u greh. 101. Meutim, treba ne samo da uvamo dijetu, ve i da se udaljavamo od svakog drugog greha. Kao to postimo utrobom, tako treba da postimo i jezikom, udaljavajui se od ogovaranja, od lai, od praznoslovlja, od vreanja, od gneva i svakog drugog greha koji nastaje preko jezika. Takoe, treba da postimo oima, da ne gledamo sujetne [stvari], da nismo drski oima i da ne gledamo bez stida. Osim toga, i ruke i noge treba da uklanjamo od svake zle stvari. 102. Kakav, dakle, cilj mi treba da imamo kada idemo jedni drugima? Najpre, ljubav... Drugo, da ujemo Re Boiju. Jer, uvek se u mnotvu vie razmatra Re [Boija]. esto ono to jedan ne zna pita drugog. Zatim, da se shvati sopstveno stanje,... [da se pozajme primeri ivota od drugih. Tako je postupao] ava Antonije koji je, obilazei druge, gledao ta je dobro kod svakog od njih, primajui i zadravajui od jednog krotost, od drugog smirenje, od treeg bezmolvije, sakupljajui za sebe od svega toga.
335

103. Jer, moemo, kao to vam uvek govorim, iz svake stvari, ako hoemo, [izvui] i korist i tetu. Kazau vam primer da shvatite da je tako. Recimo da neko stoji nou na jednom mestu - ne kaem monah, nego bilo ko u gradu - i da pored njega prolaze tri oveka. I jedan o njemu misli da eka neku [enu] da bi poao na blud. Drugi misli da je lopov, a trei da je pozvao svoga prijatelja iz oblinje kue i da ga eka da sie da bi nekud poli na molitvu. Eto, trojica su videli jednog istog oveka na jednom istom mestu, pa ipak nisu pomislili jednu istu misao. Naprotiv, jedan je smatrao jedno, drugi drugo, a trei, opet, tree - svako, dakle, prema svom sopstvenom stanju. Postoje tela koja imaju crnu u i rave sokove, te svaku hranu koju uzimaju pretvaraju u rave sokove, premda je sama hrana korisna (i uzrok tome, kao to rekoh, nije u hrani, nego u telu koje je ravog sastava i koje po nudi svog sastava deluje i menja hranu). Tako i dua koja ima ravu naviku trpi tetu od svake stvari, kodei sebi ak i ako je sama stvar korisna... A oni koji imaju dobru naviku, slini su onima koji imaju telo sa dobrim sokovima koje, makar se i to tetno pojelo, hranu pretvara u dobre sokove saglasno svom sastavu... Tako i mi, ukoliko imamo dobru naviku i dobro stanje, moemo, kao to sam ranije rekao, svakom stvari da se okoristimo, makar sama stvar i ne bila korisna. 104. uo sam o nekom bratu koji je, kada bi doao kod nekog od bratije i video njegovu nesreenu i neurednu keliju, govorio u sebi: "Blaen je ovaj brat, jer je zanemario sve zemaljsko i toliko sav um uzneo gore da ni svoju keliju ne stie da dovede u red". I opet, kada bi odlazio drugome i video da je njegova kelija uredna, ista i pospremljena, on bi nanovo u sebi govorio: "Kao to je dua ovog brata ista, tako je i kelija njegova ista: stanju njegove due odgovara i stanje njegove kelije". I nikada on nije rekao o nekome: "Taj je neuredan", ili "Onaj je tat", nego je po svom dobrom stanju sticao korist od svakoga. Neka bi blagi Bog i nama dao dobro stanje da bismo i mi mogli da se svime koristimo i da nikada ne mislimo o zlu blinjeg. 105. [Pouke onima koji se ue monatvu]. Ako se nalazi u potinjavanju, nikada nemoj verovati svome srcu, jer se ono oslepljuje starim pristrasnostima. Ni u emu nemoj slediti za vlastitim sudom i ne reavaj se na neto bez pitanja i znanja [stareine]. Nemoj misliti niti smatrati da si umniji i pravedniji od upravitelja svoga, niti budi istraiva njegovih dela, niti proverilac koji se mnogo puta vara... Potinjavajui se [tako], sa spokojstvom e ii bezopasno i nepogreivo putem otaca. Prinuuj sebe u svemu i odsecaj svoju volju, i uz blagodat Hristovu kroz obiaj e doi do navike odsecanja [svoje volje]. Ubudue e to initi bez prinuivanja i bez alosti, tj. kao da [sve] uvek biva po tvome. "Ne eli da stvari budu onakve kakvima ih hoe, nego eli ono to biva", pa e biti miran sa svima. Veruj da po promislu Boijem biva i ono najbeznaajnije u [vezi] sa nama. Tako e bez smuenja podneti ono to nailazi. Veruj da su beaa i grdnje lekovi koji zaceljuju gordost tvoje due i moli se za tvoje prekorevae kao za istinske lekare. Budi uveren da onaj ko mrzi beaa mrzi smirenje, i da onaj ko bei od onih koji ga razdrauju, bei od krotosti. Ne eli da zna o zlu blinjega svoga, niti primaj podozrenja protiv njega. A ako se ona i seju [u nas] usled nae ravosti, postaraj se da ih pretvori u dobre misli. Za sve blagodari [Bogu] i stei e blagost i svetu ljubav. Pre svega uvajmo savest nau u svemu, [u odnosu] prema Bogu, prema blinjem i prema predmetima. I pre nego to kaemo ili uinimo neto, istraujmo da li je [stvar] po volji Boijoj. I tako, pomolivi se recimo ili uinimo, poloivi nemo nau pred Bogom.
336

106. Ako hoe da u [potrebno] vreme ima [svete pomisli], svagda se pouavaj i istrajavaj u njima, i verujem Bogu da e napredovati. Molitvu spoji sa pouavanjem... Staraj se da napreduje da bi bio u stanju da bez tuge, bez oseanja pritenjenosti i sa trpljenjem podnese telesnu ili duhovnu nevolju. 107. Ako uje da si uinio stvar koju nisi uinio, ne smuuj se uopte, niti se esti, nego odmah naini poklon onome koji ti je rekao i sa smirenjem mu reci: "Oprosti mi i moli se za mene", i zatim uuti, kao to su i oci rekli. A ako te on pita da li je ta stvar istinita ili ne, uini poklon sa smirenjem i reci istinu o stvari koja se desila. A poto kae, opet uini poklon sa smirenjem, isto govorei: "Oprosti mi i pomoli se za mene". 108. [Ako] jo ne moe da bude u jednom istom stanju pri susretu sa bratijom, bar se postaraj da se niim ne sablanjava, niti da osuuje, niti da ogovara, niti da prati rei, dela ili pokrete brata koji ti nije od koristi. Pre se postaraj da se u svemu naziuje. 109. Znaj da se strast usiljava protiv onoga ko biva napadan ili aloen od neke strasne pomisli, a [naroito] ako je ostvari. On je, naime, osnauje protiv sebe, tj. dodaje joj silu da ga vie napada i alosti. A kod onoga ko se podvizava i suprotstavlja pomisli svojoj i ini ono to joj je protivno, kao to sam mnogo puta rekao, strast slabi i nema snage da ga napada i alosti. I tako on, malo po malo, podvizavajui se i pomagan od Boga, pobeuje i samu strast. 110. Ava Pimen je rekao da su glavne tri [stvari]: Bojati se Gospoda, moliti se Bogu i initi dobro blinjemu? Bojati se Gospoda - starac je rekao zbog toga to strah Boiji prethodi svakoj vrlini. Jer, strah Boiji je poetak mudrosti (Ps.110,10), i bez straha Boijeg niko ne moe da postigne vrlinu, niti bilo ta dobro: Jer strahom Boijim se svako uklanja od zla (Pri.Sol.16,6). Moliti se Bogu - on je rekao budui da ovek ne moe stei vrlinu, niti ta drugo dobro uiniti, kao to sam rekao, ak i da zbog straha Boijeg ima elju, ukoliko nema pomoi Boije... A - initi dobro blinjemu - jeste ljubav, koja je savrenstvo vrlina. 111. Protiv neosetljivosti due, brate, spoji esto itanje Boanstvenog Pisma sa itanjem umilnih rei bogonosnih otaca. [Tome dodaj] seanje na Strani sud Boiji, na izlazak due iz tela, i na strane sile zajedno sa kojima je dua inila zlo u ovom kratkovremenom i okajanom ivotu. PREPODOBNI ISAAK SIRIN Kratko saoptenje o njemu Otadbina svetog Isaaka bee Ninevija. O njegovim roditeljima se ne zna nita. U mladosti se, zajedno sa bratom, udaljio od sveta i svega svetskog, stupio u manastir svetog Matije i primio obraz i in monakog ivota. Usavrivi se u toj obitelji u podvinitvu i u dovoljnoj meri napredovavi u vrlinama, on bee ranjen eljom za bezmolvijem. Udaljivi se na vee rastojanje od opteia, on se nastanio u pustinjsku keliju i poeo da provodi potpuno usamljeniki ivot, ni sa kim ne optei i imajui pred sobom samo Boga i sebe. Stupivi na upravu pomenutim opteiem, njegov brat ga je mnogo ubeivao i molio da ostavi pustinju i da se vrati kod njih. Meutim, on je bio toliko vezan za pustinju da se nije saglasio da je ostavi ni na najkrae vreme.
337

Meutim, ono to nije uinila molba brata, uinilo je Boanstveno otkrivenje. Ne posluavi srodnika, sveti Isaak se pokorio Ocu koji ga je odozgo prizvao da upravlja Ninevijskom Crkvom. Stoga on ostavlja pustinju i biva rukopoloen za episkopa velikog grada Ninevije. Jer, nije trebalo da se svetilnik sakriva ispod sasuda pustinje, ve da bude postavljen na svenjak pastirstva te da daleko razliva svetle zrake svetlozarne vrline. Meutim, ni to nije suvie dugo trajalo. Svetitelj je ostavio svoju episkopsku katedru iz sledeeg razloga. Kod njega u episkopski dvor su dola dva oveka, zajmodavac i dunik. Jedan je traio da mu se odmah vrati dug, a drugi je traio da mu se da jo izvesno vreme. Meutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi on odmah ne vrati dug, predau ga sudu". Sveti Isaak mu je primetio: "Jevanelska zapovest ti nalae da uopte ne trai svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokae velikodunost prema onome koji je obeao da e ti uskoro vratiti dug". Taj grubi ovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanelsku zapovest". I vie nije hteo nita da uje. Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanelskim zapovestima Gospodnjim, ta bih ja jo ovde radio". Osim toga, videi koliko neophodni poslovi oko upravljanja razbijaju bezmolvije i bezmetenost na koje je navikao u pustinji, on se rei da ostavi presto i da se vrati u voljeni pustinjski skit. Ostajui u njemu do smrti, sveti Isaak je izvrio neiskazive podvige u borbi sa demonima i telom, uspevi u vrlini koju iziskuje i delatni i sagledateljni ivot. On je dostigao duhovno savrenstvo i jo u ovom ivotu se udostojio izuzetne blagodati. U to moe lako da se uveri onaj ko uzme njegova dela. Sveti Isaak je pisao mnogo. Sve to je pisao, pisao je iz iskustva. On je najpre na delu proao sve ono to je kasnije predao zapisu. Onje sopstvenom delatnou obuavao one koje je rukovodio. Tako je on i iz pustinje nastavio da toi i neiscrpno izliva istu i oivljavajuu struju kojom je obilno napajao due bratije. Spisi svetog Isaaka su do nas doli na sirijskom i aravijskom jeziku. Oko polovina je prevedeno na grki jezik, a sa grkog na ruski, tj. 91 slovo. Sveti Isaak se u nebeske obitelji preselio krajem VI veka. Njegov spomen se, po mesecoslovu arhiepiskopa Sergija, slavi 28. januara.

338

PREPODOBNI ISAAK SIRIN Kratko saoptenje o njemu Otadbina svetog Isaaka bee Ninevija. O njegovim roditeljima se ne zna nita. U mladosti se, zajedno sa bratom, udaljio od sveta i svega svetskog, stupio u manastir svetog Matije i primio obraz i in monakog ivota. Usavrivi se u toj obitelji u podvinitvu i u dovoljnoj meri napredovavi u vrlinama, on bee ranjen eljom za bezmolvijem. Udaljivi se na vee rastojanje od opteia, on se nastanio u pustinjsku keliju i poeo da provodi potpuno usamljeniki ivot, ni sa kim ne optei i imajui pred sobom samo Boga i sebe. Stupivi na upravu pomenutim opteiem, njegov brat ga je mnogo ubeivao i molio da ostavi pustinju i da se vrati kod njih. Meutim, on je bio toliko vezan za pustinju da se nije saglasio da je ostavi ni na najkrae vreme. Meutim, ono to nije uinila molba brata, uinilo je Boanstveno otkrivenje. Ne posluavi srodnika, sveti Isaak se pokorio Ocu koji ga je odozgo prizvao da upravlja Ninevijskom Crkvom. Stoga on ostavlja pustinju i biva rukopoloen za episkopa velikog grada Ninevije. Jer, nije trebalo da se svetilnik sakriva ispod sasuda pustinje, ve da bude postavljen na svenjak pastirstva te da daleko razliva svetle zrake svetlozarne vrline. Meutim, ni to nije suvie dugo trajalo. Svetitelj je ostavio svoju episkopsku katedru iz sledeeg razloga. Kod njega u episkopski dvor su dola dva oveka, zajmodavac i dunik. Jedan je traio da mu se odmah vrati dug, a drugi je traio da mu se da jo izvesno vreme. Meutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi on odmah ne vrati dug, predau ga sudu". Sveti Isaak mu je primetio: "Jevanelska zapovest ti nalae da uopte ne trai svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokae velikodunost prema onome koji je obeao da e ti uskoro vratiti dug". Taj grubi ovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanelsku zapovest". I vie nije hteo nita da uje. Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanelskim zapovestima Gospodnjim, ta bih ja jo ovde radio". Osim toga, videi koliko neophodni poslovi oko upravljanja razbijaju bezmolvije i bezmetenost na koje je navikao u pustinji, on se rei da ostavi presto i da se vrati u voljeni pustinjski skit. Ostajui u njemu do smrti, sveti Isaak je izvrio neiskazive podvige u borbi sa demonima i telom, uspevi u vrlini koju iziskuje i delatni i sagledateljni ivot. On je dostigao duhovno savrenstvo i jo u ovom ivotu se udostojio izuzetne blagodati. U to moe lako da se uveri onaj ko uzme njegova dela. Sveti Isaak je pisao mnogo. Sve to je pisao, pisao je iz iskustva. On je najpre na delu proao sve ono to je kasnije predao zapisu. Onje sopstvenom delatnou obuavao one koje je rukovodio. Tako je on i iz pustinje nastavio da toi i neiscrpno izliva istu i oivljavajuu struju kojom je obilno napajao due bratije. Spisi svetog Isaaka su do nas doli na sirijskom i aravijskom jeziku. Oko polovina je prevedeno na grki jezik, a sa grkog na ruski, tj. 91 slovo. Sveti Isaak se u nebeske obitelji preselio krajem VI veka. Njegov spomen se, po mesecoslovu arhiepiskopa Sergija, slavi 28. januara.
339

PREPODOBNI ISAAK SIRIN PODVINIKE POUKE 1. Strah Boiji je poetak vrlina. On je porod vere i seje se u srce kada se um odvoji od svetske rasejanosti. Tada on misli koje krue i lutaju sabira na razmiljanje o buduem vaspostavljanju. 2. Da bi se poloila osnova vrlina, najbolje je da se ovek dri po strani od itejskih dela i da prebiva u zakonu koji osvetljuje prave i svete staze, kao to je Duh Sveti ukazao preko Psalmopojca(Ps.22,3; 118,35). 3. Poetak puta ivota se sastoji u svagdanjem pouavanju uma u Reima Boijim i u provoenju ivota u siromatvu. Napajanje jednim potpomae usavravanje u drugom. Ako se napaja izuavanjem Rei Boijih imae pomo u napredovanju u siromatvu, a usavravanje u negramljivosti e ti obezbeivati vie vremena da napreduje u izuavanju Rei Boijih. Napredak, pak, i u jednom i u drugom ubrzo e dovesti do podizanja celog zdanja vrlina. 4. Bez udaljavanja od sveta niko ne moe da se priblii Bogu. Udaljavanje ja ne nazivam preseljenje telom, ve odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom. 5. Za oveka u kome se umnoi blagodat, strah od smrti na putu ka eljenoj pravednosti postaje nitavan. On u svojoj dui nalazi mnoge razloge po kojima je, radi straha Boijeg, gotov da trpi nevolje kao neto to mu pripada. Tada sve to je neprijatno telu i to moe da mu priini stradanje u njegovim oima izgleda nitavno u poreenju sa onim emu se on nada u budunosti. Ukoliko se, pak, u oveku umanji blagodat, deava se suprotno reenome. Tada kod njega poznanje na osnovu istraivanja (koje se oslanja samo na opipljivo) postaje jae od vere. On ve nema nadu u Boga pri svakom delu i promisao Boiji o oveku poinje da shvata drugaije. Takav ovek se postojano podvrgava strahovima zbog zamki onih koji svojim strelama streljaju u mraku(Ps.10,2). 6. Sumnja srca u duu unosi bolest, a vera ini da je proizvoljenje jako i pri odsecanju udova. to te vie savlauje ljubav prema telu, to si manje smeo i neustraiv u mnogim borbama koje okruuju ono to ti je milo. 7. Celomudren nije onaj u kome za vreme borbe, truda i podviga nestaju sramne pomisli, ve onaj ko istinitou svog srca ucelomudruje gledanje svoga uma, ne dozvoljavajui mu da se prua ka neprilinim pomislima. I dok asnost njegove savesti pogledom oiju svedoi o njegovoj vrednosti (zakonu istote), stid kao zavesa visi u skrivenoj odaji pomisli, a njegova neporonost se, kao celomudrena devica, verom uva za Hrista. 8. Za odbijanje raspoloenja due ka nepristojnosti nita nije tako mono kao pogruavanje u ljubav prema izuavanju Boanstvenog Pisma i dostizanje dubine njegovih misli. Kada se pomisli pogruavaju u sladost shvatanja mudrosti koja je sakrivena u reima ovek iza sebe ostavlja svet i zaboravlja sve to je u njemu, po meri prosveenja koje izvlai iz njih. ak i kad pliva samo po povrini mora Boanstvenih Pisama i ne moe da pronikne u samu dubinu misli Pisma, umu je dovoljno to je zauzet tenjom da ih razume. On i tada jednom pomilju o udesnom krepko vezuje svoje pomisli i spreava ih da streme ka vetastvenom i plotskom.
340

9. U svemu to susretne u Pismu trudi se da doe do cilja rei kako bi proniknuo u dubinu misli svetih i sa veom tanou ih razumeo. Oni koje Boanstvena blagodat na putu ivota vodi ka prosveenju svagda oseaju kao da neka umna lua prolazi po stihovima napisanog i ini da um razlikuje gola slova od onoga to je duevnom poznanju reeno sa velikom milju. 10. Srce oveka koji mnogoznane stihove ita bez udubljivanja ostaje siromano (tj. ne osea nita). U njemu gasne sveta sila koja pri divnom razumevanju dui prua najslai ukus. 11. Svaka stvar obino stremi ka sebi srodnome. Dua koja u sebi ima udeo duha plameno vue ka sebi sadrinu izreke koja u sebi poseduje skrivenu duhovnu silu. Meutim, ne pobuuje svakog oveka na divljenje ono to je reeno duhovno i to u sebi ima skrivenu veliku duhovnu silu. Re o vrlini zahteva srce koje nije zauzeto zemljom. U oveku iji je um obremenjen brigom o prolaznom vrlina ne moe da probudi pomisao [tj. elju] da je zavoli i poeli da je stekne. 12. Odvajanje od vetastva prethodi sjedinjenju sa Bogom, premda esto, po domostroju blagodati, kod pojedinih biva da poslednje prethodi prvome. Poredak koji prilii domostroju je drugaiji od poretka koji je opti svim ljudima. Ti se dri opteg poretka. Ukoliko u tebi prethodi blagodat, neka je, a ako ne prethodi, ti putem svih ljudi ushodi na visinu duhovnog stuba. 13. Nenasitost due u sticanju vrlina preokree u svoju korist deo vidljivih (ulnih) elja tela koje je povezano sa njom. Svaku stvar ukraava mera. Bez mere postaje tetno i ono to se smatra prekrasnim. 14. Da li hoe da sa svojim umom bude u optenju sa Bogom? Poslui milostinji! Ka duhovnoj ljubavi, koja zapeauje nevidljivi obraz (Boga u oveku), nema drugog puta osim da se pre svega postane tedar slino Ocu naem nebeskom, kao to je rekao Gospod (Lk.6,36). 15. Vodom koju crta na zidu umetnik ne moe utoliti svoju e. Isto je i sa reju koja nije opravdana delatnou. Onaj koji onome koji ga slua govori o vrlini koju je ostvario na delu, ini isto to i onaj koji drugome daje novac koji je dobio svojim trudom. Onaj ko iz sopstvenog imanja seje uenje u sluh onih koji ga prate sa smelou otvara svoja usta i svojoj duhovnoj deci govori kao prestareli Jakov celomudrenom Josifu: I ja ti dajem jedan deo vie nego brai tvojoj, koji uzeh od Amoreja maem mojim i lukom mojim (Post.48,22). 16. Neko je prekrasno rekao da strah od smrti alosti oveka koga osuuje savest. Onaj, pak, ko u sebi ima dobro svedoanstvo [savest], smrt eli podjednako kao i ivot. 17. Ono to se duboko spojilo sa tvojom duom smatraj svojim imanjem ne samo u ovom veku. Veruj da e ono sa tobom poi i u budui vek. I ako je to neto dobro - veseli se i blagodari Boga u umu svome, a ako je neto ravo - alosti se i uzdii, starajui se da ga se oslobodi jo dok si u telu. 18. Dri uvek u umu svom najtee nevolje nevoljnika i zlopaenika kako bi sam uznosio dunu zahvalnost za male i nitavne skorbi koje ti se deavaju i kako bi bio u stanju da ih podnosi sa radou. 19. U vreme svog ohlaenja i lenjosti u svom srcu predstavljaj ranije vreme u kome si bio marljiv, u kome si se starao o svemu, ak o sitnicama, u kome si pokazao podvig, u kome si se sa revnou protivio svima koji su hteli da postave prepreku tom hoenju.
341

Takvim seanjem tvoja dua e se ponovo probuditi kao iz dubokog sna, te e se ponovo obui u plamen revnosti. Ona kao da ustaje iz mrtvih, vatrenim suprotstavljanjem avolu i grehu vraajui se u svoj raniji poredak. 20. Krsna delatnost je dvojaka: jedna se sastoji u trpljenju telesnih nevolja (telesnih liavanja neizbenih u borbi sa strastima - i naziva se delanjem), a druga se ispoljava u tananoj delatnosti uma, u Boanstvenom razmiljanju i u prebivanju u molitvi (i naziva se sagledavanjem). Prva isti strasni deo due, a druga prosveuje umni deo due. Svakog oveka koji, pre nego to se savreno obuio prvoj delatnosti prelazi na drugu, privuen njenom sladou, da ne kaem - svojom lenjou, postie gnev zbog toga to najpre nije umrtvio udove svoje koji su na zemlji (Kol.3,5), tj. to se bez iscelenja nemoi pomisli trpeljivim upranjavanjem u delanju krsnog zlopaenja drznuo da u umu svom mata o slavi krsta. To je znaenje drevne izreke svetih da e um koji ushte da se popne na krst pre nego to mu ula, iscelivi se, dou do bezmetenosti, postii gnev Boiji. Onaj iji je um oskrnavljen sramnim pomislima i koji je brz na matarske pomisli biva zaustavljen [na svom putu]. On svoj um nije najpre oistio nevoljama, niti je pokorio telesne elje, ve se pouzdao na ono to je ulo njegovo uvo i to je napisano mastilom. On se ustremio napred po putu koji je ispunjen mrakom, premda je slep oima. 21. Predstavi sebi da je vrlina telo, sagledavanje - dua, a jedno i drugo - savreni ovek, koji je duhom sastavljen iz dva dela, iz ulnog i razumnog. I kao to je nemogue da dua doe u stanje da projavi svoje postojanje bez potpune obrazovanosti tela sa njegovim udovima, tako je nemogue da doe do sagledavanja bez vrenja dela vrlina. 22. Sluajui da treba da se udaljimo od sveta i da ostavimo svet, da se oistimo od svega to postoji u svetu, ti treba od poetka da shvati i spozna to znai sama re svet i iz kakvih razliitih [znaenja] se ona sastoji. Tada e biti u stanju da shvati koliko je tvoja dua daleko od sveta i ta je u njoj jo vezano za svet. Svet je opte ime koje obuhvata ono to zovemo strastima. Kada hoemo da imenujemo sve strasti zajedno, mi koristimo re svet, a kada hoemo da ih razlikujemo po vrstama, mi ih nazivamo strastima. 23. Kada bude saznao ta je svet doznae i to ime si vezan sa njim i ime si se odvojio od njega. I rei u krae: svet je telesni ivot i mudrovanje ploti. Samim tim to je ovek odvojio sebe od toga poznaje se da je izaao iz sveta. 24. Strah za telo kod ljudi ponekad biva tako silan da esto ostaju nesposobni da izvre bilo ta slavno i uzvieno. Meutim, kad mu se priblii strah za duu, on iezava kao vosak pred ognjem koji ga prodire. 25. Dua je po prirodi bestrasna. Strasti su neto pridodato. Za njih je kriva sama dua. Ako je nekada bila svetla i ista zbog primanja Boanstvene svetlosti, i ako postaje isto takva po povratku u prvobitno stanje, priroda due odstupa od svog stanja im stupi u strasno kretanje, kao to tvrde vaspitanici Crkve. 26. Prirodno stanje due jeste poznanje Boije tvorevine - i ulne i mislene. Njeno natprirodno stanje jeste kretanje (ili dejstvo ili stanje) sagledavanja nadsutastvenog Boanstva. Njeno protivprirodno stanje jeste kretanje (ili nastrojenje i ivot) koji je svojstven strasnim ljudima, koji slue strastima. Prema tome, oigledno je da duevne strasti nisu prirodne. 27. Ako nisi doao do toga da tajne ljudske spoznaje po duhu, moe ih poznati po reima, nainu ivota i raspoloenju svakoga. Onaj ko je ist u dui i neporoan po nainu ivota svagda sa celomudrenou izgovara rei Duha i saobrazno sa merom svog razumevanja rasuuje o Boanstvenom i o tome to je u njemu samom. Onaj, pak, ije je
342

srce ispunjeno strastima, i jezik svoj pokree sa njima. ak i da pone da govori o duhovnom, on e rasuivati pod uticajem strasti. Mudri takvog oveka primeuje pri prvom susretu i isti osea njegov smrad. 28. Dela monaha su: sloboda od telesnog, telesni trud sa molitvom i neprestano srdano seanje na Boga. 29. Jedno delo je molitva, a drugo - sagledavanje u molitvi, premda molitva i sagledavanje jedno u drugom imaju svoj poetak. Molitva je sejanje, a sagledavanje je etva pri kojoj etelac stupa u izumljenje neizrecivim vienjem. On se divi tome kako je iz malih i golih zrna pred njim izraslo tako divno klasje. 30. Spasitelj je sa postom zapoeo delo naeg spasenja. Na isti nain i svi koji idu tragom Spasitelja na toj osnovi polau poetak svog podviga, budui da je post oruje koje je Bog pripremio. I ko nee biti prekoren ako ga zapostavi? Kad je postio sam Zakonodavac, zar nee postiti oni koji su obavezni da izvravaju zakon? Stoga do posta ljudski rod nije znao za pobedu i avo nikada nije iskusio poraz od nae prirode. Od tog, pak, oruja on je potpuno iznemogao. Na Gospod je bio voa i prvenac te pobede da bi na glavu nae prirode poloio prvi pobedni venac. im na nekom od ljudi vidi to oruje, avola, tj. protivnika i muitelja odmah spopada strah zbog seanja na poraz koji je u pustinji pretrpeo od Spasitelja. Njegova sila se odmah rasplinjava, i pogled na oruje koje nam je dao na Podvigonaelnik ga spaljuje. Onaj ko je obuen u oruje posta u svako vreme gori revnou. Um onoga ko u njemu prebiva ostaje nepokolebiv i pokazuje spremnost da susretne i odbije sve ljute strasti. 31. Dela i napori tada dui pruaju bestrae, umrtvljujui udove... koji su na zemlji. Oni daju spokojstvo pomislima ukoliko se latimo bezmolvija, ukoliko se u dui prekrati smuenje koje nastaje od utisaka spoljanjih ula. Bez toga uspeh se nee stei. Jer, da li e se osuiti koren drveta koje se svakodnevno zaliva? Nestaje li kada vode u sudu koji se svakodnevno dopunjuje? Kada ovek stupi u bezmolvije, dua lako raspoznaje strasti. Tada ih unutranji ovek, probudivi se na duhovno delo, savlauje i svoju duu iz dana u dan uzvodi ka istoti. 32. Kada se moe rei da je neko dostigao istotu? Zaista je ist srcem onaj koji sve ljude vidi dobrima i kome niko ne izgleda neist i oskrnavljen. 33. ta podvinik koji prebiva u bezmolviju u svojoj keliji treba da radi? Zar marljivi ovek koji se dri trezvoumlja u dui ima potrebu da pita kako da se ponaa kada je usamljen? Kakvo bi drugo zanimanje monah u keliji imao osim plaa? I koje je zanimanje bolje od toga? Samo njegovo prebivanje i usamljenost, koja je slina boravku u grobu, daleko od ljudske radosti, treba da ga ui da je njegova delatnost pla. I svi sveti su se sa plaem preselili iz ovog ivota. Molimo Gospoda da nam daruje pla. Jer, ako steknemo tu blagodat, koja je bolja i prevashodnija od ostalih darova, mi emo, njenom pomou, dostii istotu. Ukoliko je, pak, dostignemo, ona se od nas nee odvojiti do samog naeg ishoda iz ovog ivota. 34. Blaeni isti srcem stoga to nema vremena u kome se oni ne bi naslaivali sladou suza, u kojoj oni uvek vide Gospoda. Jo dok su im suze u oima oni se, na visini svoje molitve, udostojavaju vienja Njegovih otkrivenja. Kod njih nema molitve bez suza. To i znai ono to je Gospod rekao: Blaeni koji plau jer e se uteiti (Mt.5,4). Monaha koji se uz pomo suza udostoji da pree oblast strasti i da stupi na ravninu duevne istote susree uteha koju Gospod daje onima koji plau radi njihove istote. Prolivanje suza i plakanje jeste dar bestrasnih. I ukoliko suze onoga koji povremeno plae i tuguje vode ne
343

samo ka bestrau, nego i savreno iste i oslobaaju njegov um od seanja na strasti, ta da se kae o onima koji se sa znanjem dan i no upranjavaju u njima? 35. Neko od svetih je rekao da telo koje se boji iskuenja, koje izbegava krajnosti i koje [se boji] da se ne lii ivota postaje prijatelj greha. Stoga ga Duh Sveti pobuuje da umre (savetuje podviniku da se ne boji smrti). On zna da on nee pobediti greh ukoliko ne umre. Onaj ko hoe da se u njega useli Gospod svoje telo prinuava da mu slui. On se trudi oko zapovesti Duha koje je opisao apostol i svoju duu uva od plotskih dela koja navodi apostol (Gal.5,19). Telo, pak, koje ima udela u grehu nalazi pokoj u plotskim delima. Duh Boiji se, meutim, ne uspokojava u njegovim plodovima. Kada telo iznemogne od posta i smirenja, dua se ukrepljuje molitvom. 36. Posle mnogog ugnjetavanja skorbima bezmolvija, posle trpljenja liavanja i nedostataka i po pribliavanju konini ivota, telo te obino moli i govori: "Daj mi malo slobode da poivim kako prilii. Sada ja hodim pravo budui da sam ispitano svakim zlopaenjima". I im ga ti zbog saoseanja izbavi od nevolja i uspokoji, pruivi mu predah, poee da ti, malo po malo, naaptava sa laskanjem (a njegova laskanja su vrlo snana) da "i blizu sveta moemo da ivimo dobro, po istim pravilima po kojim se sada upravljamo. Jer, mi smo ispitani u mnogom. Iskusi me unekoliko, pa emo se vratiti ukoliko ne budem onakvo kakvim me eli. Pustinja nam nee pobei". Ti mu, pak, nemoj verovati makar te i silno umoljavalo i davalo mnoga obeanja. Jer, ono nee ispuniti ono to obeava. Ukoliko pristane na njegovu molbu, bacie te u velike padove od kojih nee biti u stanju da ustane i da se izbavi. 37. Kada od iskuenja doe do uninija i kad ih se presiti, kai sam sebi: "Ponovo si poeleo neisti i sramni ivot". I ako ti telo kae: "Veliki je greh ubiti sam sebe", ti mu odgovori: "Ubijam sam sebe stoga to ne mogu da ivim isto. Umreu ovde da ne bih video istinsku smrt svoje due - smrt za Boga. Bolje mi je da ovde umrem radi neporonosti i da ne ivim ravo u svetu. Ja sam namerno izabrao tu smrt radi grehova svojih. Sam sebe umrtvljujem stoga to sam zgreio Gospodu. Vie neu da ga razgnevljujem. I zato bih iveo daleko od Boga? Trpeu ova zlopaenja da ne bih bio odvojen od nebeske nade. ta e Bogu moj ivot u ovom svetu ukoliko ivim ravo i prognevljujem ga". 38. Za monaha je tetno da vidi svet i svetsko. Kakve se samo promene deavaju u umu onoga koji, posle dugovremenog bezmolstvovanja, iznenada ponovo upadne u vodenicu sveta, te vidi i slua ono na ta nije navikao! Neka nas ne varaju oni koji tvrde da neemo imati nikakve tete od onoga to vidimo i ujemo, da smo u svojim mislima jednaki i u usamljenosti i u svetu, da se naa skromnost ne uznemiruje ni u keliji ni van nje, da se ona ne menja na loe, te da mi ne oseamo uznemirenje od strasti pri susretu sa licima i stvarima. To mogu da tvrde samo oni koji su krepki duhom i koji ne oseaju kad primaju rane. Mi, pak, nismo dolo do takvog zdravlja. Mi jo imamo smrdljive rane koje odmah raaju crve ukoliko ih i jedan dan ostavimo bez brige, ukoliko ostanu nepovezane, bez zavoja i previjanja. 39. Dua koja se jednom sa verom predala Bogu i koja je na osnovu mnogostrukog iskustva poznala Njegovu pomo vie ne brine o sebi, ve se opasuje divljenjem i utanjem, nemajui mogunosti da se ponovo vrati nainima svog poznanja. Ona ih vie ne upotrebljava na delu kako se ne bi liila promiljanja koje je tajanstveno neuspavljivo nadzire, koje se stara o njoj i neprestano pazi na nju. Ona bi ga se tada liila, budui da bi
344

se pokazalo da samouvereno mata o tome da moe sama o sebi da promilja, oslanjajui se na silu svog poznanja. 40. Oni u kojima zasija svetlost vere vie ne dolaze do bestidnosti kojom bi iznova od Boga u molitvama iskali: "Daj nam to", ili: "Uzmi to od nas". Oni se uopte ne brinu o sebi samima, budui da duhovnim oima vere svakog asa vide oinski promisao kojim ih osenjuje istinski Otac koji svojom bezmerno velikom ljubavlju prevazilazi svaku oinsku ljubav, koji moe vie od svih i koji ima silu da nam pomae i preko onoga to itemo, pomiljamo i sebi predstavljamo. 41. Onaj ko se udostojio da okusi sladost vere, pa se opet vraa ka duevnom poznanju, lii na onoga ko je naao mnogoceni biser pa ga menja za bakarni novi. On lii i na onoga koji ostavlja samovlasnu slobodu i vraa se u stanje siromatva koje je ispunjeno strahom i ropstvom. 42. Postoje tri mislena sredstva po kojima poznanje uzlazi i nishodi. Ta sredstva su: telo, dua i duh. Poznanje je Boiji dar prirodi razumnih tvari. On je dat jo pri samom sazdanju, i po svojoj prirodi je prost i nedeljiv, slino sunevoj svetlosti. Meutim, saglasno sa svojim delanjem, on poprima izmene i deljenja. uj kakav je poredak tog delanja. 43. Prvi stepen poznanja. Kada ide za plotskom eljom poznanje saima u jedno sledee stvari: bogatstvo, tatinu, ukraavanje, telesni pokoj, staranje o knjievnoj mudrosti koja je pogodna za upravljanje u ovom svetu i koja toi iskustvo u umetnostima, naukama i ostalom u emu se telo ovenava u ovom vidljivom svetu. Po tim odlikama poznanje postaje suprotno veri. Ono, naime, iskljuuje svako Boanstveno staranje, te usled prevladavanja tela u um unosi svaku nerazumnu nemo, pri emu je sva njegova briga posveena samo o ovom svetu. Evo kako ono shvata samo sebe: ono je navodno mislena sila koja tajno upravlja ovekom, neko boanstveno staranje koje pazi na njega i koje se savreno o njemu brine. Stoga ono upravljanje svetom ne pripisuje promislu Boijem. Naprotiv, svako dobro u oveku, njegovo spasavanje od svega tetnog, njegovo uvanje od tekoa i od mnogih protivnosti koje tajno i oigledno prate nau prirodu njemu izgledaju kao posledica njegovog staranja i sopstvenih preduzetnitva. Takav je pojam matarskog poznanja o samom sebi. Ono mata da sve biva po njegovom promiljanju. U tome se ono slae sa onima koji tvrde da ne postoji upravljanje svetom. Uostalom, ono ne moe da proe bez neprestanog staranja i bez straha za telo, usled ega njime ovladava malodunost, alost, oajanje, strah od demona, bojazan od ljudi, strepnja od razbojnika, bojazan od glasina o smrtnim sluajevima, briga u bolestima, briljivost u oskudici i nedostatku potrebnog, strah od smrti, strah od stradanja i zlih zveri, i sve ostalo slino tome. To poznanje ini slinim moru koje danonono na moreplovce podie i navaljuje valove. Budui da ne ume da staranje o sebi sa verom i nadom prepusti Bogu, to poznanje se neprestano bavi dovijanjem i izmiljanjem sredstava u vezi sa svime to se tie njega samog. Kada se njegovi pronalasci u nekom sluaju pokau nedejstveni, ono u tome ne vidi tajanstveni promisao, ve se prepire sa ljudima koji ga ometaju i protive mu se. U tom smislu je u tom poznanju nasaeno drvo poznanja dobra i zla koje iskorenjuje ljubav. U njemu bujaju nadmenost i gordost. Ono se nadima, premda hodi u tami. Ono svoje dostojanstvo vrednuje kroz poreenje sa onim to je na zemlji, ne znajui da postoji neto bolje od toga.
345

44. Drugi stepen poznanja. Ostavivi prvi stepen i zauzevi se duevnim pomislima i eljama, ovek u svetlosti prirode due obavlja sledea prevashodna dela: post, molitvu, milostinju, itanje Boanstvenih Pisama, vrlinski ivot, borbu sa strastima i ostalo. Sva dobra dela, sve prekrasne odlike koje se primeuju u dui i divne naine koji se upotrebljavaju za sluenje u dvoru Hristovom na drugom stepenu poznanja savrava Duh Sveti. I On srcu ukazuje na stazu koja vodi veri. U njemu On sabira zalihu za istinski vek. Meutim, i ovde je poznanje jo uvek telesno i sloeno. U njemu se jedino nalazi put koji nas vodi ka veri. Postoji, pak, jo vii stepen poznanja. Onaj koji bude napredovao nai e mogunost da se, uz Hristovu pomo, uzdigne i do njega, ukoliko kao osnovu svog delanja postavi bezmolvno udaljavanje od ljudi, itanje Pisama, molitvu i ostala dobra dela koja se odnose na drugo poznanje. Njime se vri sve prekrasno i ono se imenuje poznanjem dela. Jer, ulnim delima, posredstvom telesnih ula, ono vri svoje delo na viem stepenu. 45. Trei stepen poznanja - stepen savrenstva. Pouj sada kako se ovek usavrava, kako stie duhovno, i kako se u ivotu upodobljuje nevidljivim silama koje svoje sluenje ne vre ulnim delima, ve staranjem uma. Kada se poznanje uznese nad zemaljskim i nad brigama o zemaljskim delima, kada pone da ispituje svoje pomisli o onome to je skriveno od oiju, kada se prostre gore i poe za verom u staranju o buduem veku, o onome to nam je obeano i o skrivenim tajnama, sama vera ga guta i preobraa i ponovo raa, tako da u celosti postaje duhovno. Tada ono moe da se uznese na krilima u oblast besplotnih, da se dotie dubina nedodirljivog mora, da u umu predstavlja Boanstvena i divna dejstva upravljanja prirodom mislenih i ulnih bia, da ispituje duhovne tajne koje se shvataju prostim i tananim umom. Tada se unutranja ula bude za duhovno delanje po poretku koji e vaiti u onom besmrtnom i netrulenom ivotu, budui da je jo u ovdanjem, kao u tajni, primilo misleno vaskrsenje kao istinsko svedoanstvo o sveoptem vaskrsenju. 46. Eto tri naina poznanja. Od vremena u kome ovek poinje da razlikuje zlo od dobra pa dok ne izae iz ovog sveta, poznanje njegove due prebiva u te tri mere. I punotu svake nepravde i neastivosti, i punotu pravde, i kosnue svih dubina tajni duha proizvodi jedno poznanje u tri navedene mere. U njemu se sastoji svaki pokret uma, bilo da ushodi ili nishodi, bilo da je u dobru ili u zlu, ili u srednjem izmeu dobra i zla. Te mere se kod otaca nazivaju: prirodnom, protivprirodnom i natprirodnom. To su tri smera po kojima ushodi i nishodi seanje razumne due kada, kao to je reeno, ili po prirodi ini pravdu, ili se iznad prirode ushiuje sagledavanjem Boga, ili nishodi da pase svinje kao onaj ko je rasuo bogatstvo svoje razboritosti, sluei mnotvu demona. 47. Prvi stepen poznanja hladi duu za dela hoenja po Bogu. Drugi zagreva duu za brzo hoenje ka onome to je po veri. Trei, pak, jeste pokoj od dela u jednom upranjavanju uma koji se naslauje tajnama budueg. Meutim, naa priroda ne moe da se savreno uzdigne iznad stanja umrtvljenosti i teine tela. Stoga dok ivi u telu, ovek ostaje u prelaznom stanju izmeu jednog i drugog. Dua as kao ubogi siromah poinje da vri sluenje na drugom, srednjem stepenu vrline, as se, slino onima koji su primili duh usinovljenja, u tajni slobode naslauje duhovnom blagodau po daru Darodavca. Zatim se ona opet vraa ka smirenju dela koja vri uz pomo tela. Jer, u nesavrenom veku nema savrene slobode. 48. Delo poznanja na drugom stepenu se sastoji u delanju i dugotrajnom upranjavanju. Njegovo delo na treem stepenu jeste delanje vere koje se ne sprovodi
346

delima, ve duhovnim predstavama uma i istim duevnim delanjem. Ono je iznad ula. Pod verom ja ne podrazumevam [sadraj uma] kojim on rasuuje o razlikama u mnogopotovanim Boanstvenim ipostasima i o divnom domostroju Ovaploenja u kome je primljena naa priroda (iako je i ona krajnje visoka), ve svetlost blagodati u dui koja umnim svedoanstvom potkrepljuje srce kako se ne bi pokolebalo u nesumnjivosti nade koja je daleka od svake sumnje. Ta vera se ne projavljuje kroz sluh, nego preko duhovnih oiju koje vide tajne skrivene u dui, te nevidljivo Boanstveno bogatstvo koje je sakriveno od oiju sinova ploti. Ono se otkriva onima koji se hrane sa Hristove trpeze, pouavajui se u zakonu Njegovom, kao to je rekao Gospod: Ako zapovesti moje vrite, poslau vam Duha Uteitelja, Duha Istine koga svet ne moe primiti... On e vas nauiti svemu (Jn.14,17; 26). 49. Evo jo jednog razlikovanja poznanja. Poznanje koje se zanima vidljivim i koje ulima prima ono to se predaje vidljivim naziva se prirodno poznanje. Poznanje koje se zanima mislenom silom i prirodom besplotnih bia naziva se duhovno poznanje, budui da oseanja prima duhom a ne ulima. I zbog uzroka ta dva roenja (tj. opaanja vidljivih i duhovnih stvari) oba poznanja u duu dolaze spolja. Poznanje, pak, koje daje Boanstvena sila naziva se natprirodnim. Ono je nespoznatljivo i zapravo - iznad spoznanja. Sagledavanje ovog poznanja dua ne prima od vetastva koje je izvan nje (kao kod prva dva poznanja), ve u samoj sebi nevetastveno, kao dar. Ono se skoro i izvan oekivanja obnaruava i otkriva u samoj unutranjosti. Po rei Hristovoj, Carstvo Boije unutra je u vama (Lk.17,21). Ono nema potrebu za praobrazima, niti dolazi sa zadravanjem. Ono se unutar obraza, zapeaeno u skrivenom umu, otkriva samo sobom, bez ikakvog primiljanja. Prvo poznanje je posledica neprestanog zanimanja i marljivosti u obuavanju. Drugo je posledica dobrog ivota i razumne vere, a tree je dato kao naslee veri kojom se ukida poznanje i prekidaju dela. 50. Nemoj sumnjati u silu molitava naeg bogosluenja iako za vreme molitve ili svakoasovnog itanja ne sledi snano uzbuenje i neprestana skruenost. 51. Re koja je izreena na osnovu iskustva obavezno prihvataj, ak i ako onaj koji je izrekao nije knjievan ovek. Jer, ni carske riznice, premda i vee od svih na zemlji, ne odbijaju novi uzet od siromaha. Osim toga, velike reke se navodnjavaju iz malih potoka. 52. Seanje na dobro ili na zlo kao prstom ukazuje ili na sramotu naih pomisli, ili na visinu naeg ivota. I svako po svome rodu u nama ukrepljuje ili desne ili leve pomisli i pokrete. Mi se njima zanimamo u skrivenosti naeg uma. U tom mislenom bavljenju se izobraava udeo naeg ivota i mi u njemu moemo da vidimo sami sebe. 53. Postoji ljubav koja je slina malom svetilniku na ulje, koji se gasi kada se ono potroi, ili potoku posle kie, ije teenje se prekida sa oskudevanjem vode od kie. Meutim, postoji i ljubav slina izvoru koji izbija iz zemlje i koji nikada ne oskudeva. Prva ljubav je ljudska, a druga Boanska, koja ima Boga kao vinovnika. 54. Da li hoe da se nasladi stihovima za vreme svoje slube i da postigne smisao rei Duha koje izgovara? Potpuno ostavi po strani koliinu stihova i ne uzimaj u obzir meru u stihovima, ostavivi obinu glasnost i udubi se svojim umom u izuavanje rei Duha, sve dok se tvoja dua ne pobudi na visoka shvatanja i ne pokrene na slavoslovlje ili na korisnu tugu. U ropskom delanju (u iitavanju naloenog) um nema mira. Smuenost obino otima ukus smisla i shvatljivosti i rasipa misli. Smuenje se sa pravom moe nazvati avolskom kolesnicom, budui da satana ima obiaj da, slino koijau, zasedne na um. Uzevi sa sobom hrpu strasti, on ulazi u nesrenu duu i pogruava je u smuenje.
347

55. Nemoj protivreiti pomislima koje neprijatelj seje u tebe, ve bolje sa molitvom Bogu prekidaj besedu sa njima. Meutim, mi ne moemo u svako vreme tako protivreiti suprotnim pomislima i prekidati ih. Naprotiv, mi od njih esto dobijamo rane koje se dugo vremena ne mogu izleiti. Bez obzira na svu tvoju mudrost i na svu tvoju blagorazumnost, neprijatelji uspevaju da te poraze. ak i kad ih pobedi, neistota pomisli oskrnavljuje tvoj um i njihov smrad dugo ostaje u tvojim nozdrvama. Upotrebivi prvi nain, ti e biti slobodan od svega toga i od straha. Jer, niotkuda nema pomoi osim od Boga. 56. Prebivajui u kelijnom bezmolviju i prihvatajui se rukodelja, nemoj otaku zapovest preokretati u pokrivalo za svoje srebroljublje. Radi izbegavanja uninija dri se neznatnog posla koji ne uznemiruje um. Ipak, ne zaboravljaj da je molitva iznad svega. 57. Budi uveren da je tvoj uvar uvek sa tobom i da i ti, zajedno sa drugim tvarima, stoji pod jednim Vladikom koji jednim pokretom sve dovodi do kretanja i sve ustrojava. Stoj hrabro i blagoduno. Ni demoni, ni divlje zveri, ni poroni ljudi ne mogu da ispune svoju volju na tvoju tetu i pogibao ukoliko im Upravitelj ne dozvoli i to do odreene mere. Stoga govori svojoj dui: "Ja imam uvara koji me titi. Bez naredbe svie nijedna od tvari ne moe da se javi pred mene. Ako je volja mog Vladike da lukavi ovladaju sazdanjem, ja se neu ogoriti. Ja u to prihvatiti, budui da ne elim da volja Gospoda mog ostane neispunjena". Na taj nain e u svojim iskuenjima biti ispunjen radou kao onaj koji je saznao i tano poznao da njime upravlja i rukovodi Vladiin pokret. Tako potkrepljuj svoje srce nadom na Gospoda. 58. uvanje jezika ne samo da podstie um da se vine ka Bogu, ve i spoljanjim delima, koja se vre pomou tela, prua veliku snagu, prosveujui i tajno delanje, kako su govorili oci. Jer, uvanje usta podstrekava savest da se uzdigne ka Bogu. Naravno, utanje treba da se uva sa znanjem. 59. Svaku misao dobre elje prati revnost koja svojom vatrenou lii na uareni ugalj. Ona obino ograuje tu misao, ne doputajui da joj se priblii neka suprotnost, smetnja ili prepreka. To je vrlina bez koje se ne moe doi do dobra. Neko, ko je bio obuen u Hrista, ovu revnost nazva psom ili straarem zakona Boijeg. Ta sila revnosti se budi, ukrepljuje i zagreva na dva naina, sa ciljem da uva dom (due), kao to se na dva naina iscrpljuje, uspavljuje i olenjuje. Buenje i rasplamsavanje revnosti se (najpre) deava kada oveku na misao doe neki strah koji ga navodi da se boji da dobro koje je stekao, ili koje ima u vidu da stekne, ne bude ukradeno ili uniteno. Kada je taj strah probuen, revnost se razgoreva dan i no kao raspaljena pe. Ona, slino heruvimu, neprestano pazi na ono to se deava okolo i usrdno uva svoje blago od svih neprijateljskih iskuenja spolja i iznutra. Drugi nain pobuivanja te revnosti jeste porast elje za vrlinom u dui. Srazmerno sa porastom te elje, i revnost postaje vatrenija. Prvi, pak, povod za njeno hlaenje jeste umanjenje ili prekraenje elje za dobrom u dui. Drugi povod je pojava u dui pomisli koja donosi uverenost da ovek vie nema razloga da se boji da e pretrpeti tetu od bilo kakve sile. Odvanost i utvrivanje ove misli u dui oveka navodi na nadu i miljenje [da je obezbeen], usled ega sa sebe skida orue revnosti, ostavljajui dom bez strae. Tada pas pada u san i zadugo ostavlja strau. I jedno i drugo se deava stoga to je u duu ula tanana pomisao gordosti i ugnezdila se u njoj, ili stoga to je ovek poeo da se vie predaje brigama o prolaznom, ili stoga to ga je esto optenje sa svetom dovelo do obmane. Deava se to i zbog [obremenjivanja] stomaka, koji je gospodarica svega ravog. Svaki put kad podvinik stupi
348

u optenje sa svetom dua mu dospeva do iznemoglosti. Isto se deava i kad stupa u optenje sa mnogima koji sa tatinom satiru njegovu duu. Um podvinika koji stupa u optenje sa svetom lii na kormilara koji spokojno plovi po moru i iznenada zapada u vodu punu podvodnih stena, te doivljava brodolom. 60. Davati prednost dobrom proizvoljenju jeste delo onoga koji eli, a dovriti izbor dobrog proizvoljenja jeste delo Boije. Za tako neto ovek ima potrebu za Boijom pomoi. im se u nama pojavi dobra elja prihvatimo se estih molitava sa iskanjem da nam se ne samo ukae pomo, ve i poznanje da li je naa elja ugodna volji Boijoj ili ne. Jer, nije svaka dobra elja koja dolazi u srce od Boga, ve samo ona koja je korisna. 61. Ponekad ovek eli dobro, ali mu Bog ne pomae. To je stoga to ponekad takva elja dolazi od avola i nije nam na korist, ili stoga to nije po naoj meri, budui da jo nismo dostigli ivot koji joj odgovara, ili stoga to ne prilii obrazu koji smo primili, ili stoga to jo nije dolo vreme kada se ona moe ispuniti ili kada se moe poeti sa njenim ispunjavanjem, ili stoga to nemamo ni poznanja ni telesnih sila koje su neophodne za nju, ili stoga to okolnosti vremena ne odgovaraju za nju. Meutim, avo se na svaki nain trudi da takvo delo oboji blagovidnou kako bi, podstakavi na njega, rastrojio duevni pokoj ili telu priinio povredu. Stoga treba marljivo rasuivati i o dobrim eljama. Najbolje je da sve radi uz savetovanje. 62. Vrlina je majka tuge, od tuge se raa smirenje, a smirenju se daje blagodat. I nagrada se potom ne daje vrlini, ni trudu radi nje, ve smirenju koje se raa od njih. Ukoliko se ono izgubi, i prvi e biti uzaludni. 63. Gospod ne oekuje samo vrenje zapovesti, ve jo vie ispravljenje due radi koga je i uzakonio zapovesti. Telo podjednako dejstvuje i u desnim i u levim delima. Um se, pri tom, pokazuje ili kao ispravan, ili kao grean, sudei po nastrojenju. 64. Dar bez iskuenja jeste pogibao za one koji ga primaju. Ukoliko pred Bogom ini dobro i On ti da dar, umoli ga da ti daruje i umee da se smiri onoliko koliko ti prilii, ili da ti da straara nad njim, ili da ti ga uzme kako ti ne bi bio uzrok pogibli. Jer, nije za sve korisno da uvaju bogatstvo. 65. Vrline su povezane sa skorbima. Onaj ko se udaljuje od nevolja nesumnjivo se razdvaja i od vrlina. Ukoliko eli vrline, predaj se svakoj skorbi. Jer, nevolje raaju smirenje. Sve dok ne steknemo istinsko poznanje mi se smirenju pribliavamo posredstvom iskuenja. Onome koji u svojoj vrlini prebiva bez skorbi irom su otvorena vrata gordosti. 66. Ukoliko ovek prebiva u gordosti, od njega se udaljuje aneo koji o njemu promilja, koji je blizu njega i koji u njemu budi staranje o pravednosti. Kada uvredi tog anela, i kad se on udalji od njega, oveku se pribliava tui (duh tame) i od tog vremena kod njega ve nema staranja o pravednosti. 67. Bog esto poputa da se vrlinski ljudi iskuaju neim. On dozvoljava da odasvud navaljuju iskuenja na njih; poraava njihovo telo, kao kod Jova, baca ih u siromatvo, ini da ih ostavljaju ljudi, oduzima im ono to su stekli. Jedino due njihove ne dotie. I uopte, nemogue je da ne susretnemo alosti, da nam telo ne iznemogne u bolestima i naporima, ili da ostane neizmenjeno ukoliko idemo putem pravde i ukoliko zavolimo da ivimo u vrlini. ovek koji svoje hoenje vri po Bogu ne treba da se uklanja sa svoje staze kada susretne neto slino, ve treba da se raduje i da bez znatielje prima ono to mu se desi blagodarei Boga to mu je poslao takvu blagodat i to se udostojio da radi Njega upadne u iskuenje, te postane sauesnik u stradanjima sa prorocima, apostolima i ostalim svetima koji su radi tog puta pretrpeli skorbi. Ma od koga da dolazi
349

iskuenje - od ljudi, od demona ili od tela, on treba da blagodari. Jer, nije mogue da Bog onome koji poeli da prebiva sa Njim uini neko dobroinstvo ne poslavi na njega iskuenje za istinu. Isto tako, ovek bez blagodati Hristove ne moe postati dostojan da primi takvu veliinu, tj. da ue u iskuenja i da se raduje. To delo, tj. da ovek postrada radi nade na Boga, toliko je veliko da ga sveti Pavle otvoreno naziva darom, govorei Filipijcima: Jer je vama darovano za Hrista, ne samo da verujete u Njega, nego i da stradate za Njega (Fil.1,29). I sveti Petar pie u svojoj poslanici: Nego ako i stradate pravde radi, blaeni ste (1.Pt.Z,14), budui da ste postali sudeonici u stradanjima Hristovim. Tebi ne prilii da ivi prostrano i da se raduje. Isto tako ne treba da smrauje lice u skorbi niti da smatra da je tua putu Boijem. Jer, Njegov put se oduvek i u svim pokolenjima prosecao krstom i smru. I otkuda tebi takva misao (da sa ugodnou moe da prohodi put Boiji)? Shvati iz toga da se nalazi izvan puta Boijeg i da nee da ide za stopama svetih, ve da pokuava da ustroji neki vlastiti put po kome bi iao slobodan od stradanja. Put Boiji je svakodnevni krst. Niko nije ushodio na nebo ivei u ugodnostima. Mi znamo gde zavrava iroki put. 68. Istinski pravednici uvek pomiljaju u sebi da su nedostojni Boga. Sama injenica da su istinski pravednici otkriva se iz toga to se smatraju okajanim i nedostojnim staranja Boijeg i to to ispovedaju i tajno i javno, umudrivani Svetim Duhom da prebivaju u trudu i teskobi sve dok se nalaze u ovom ivotu. Vreme pokoja Bog im je sauvao u buduem ivotu. Oni koji u sebi imaju ivog Gospoda uopte ne ele da budu u pokoju i da se oslobode od skorbi, iako im se povremeno daje tajanstvena uteha u duhovnom. 69. Volja Duha je da Njegovi ljubljeni prebivaju u trudu. Duh Boiji ne prebiva u onima koji ive u pokoju. Sinovi Boiji se od drugih razlikuju upravo time to ive u skorbima, a svet se gordi raskoom i pokojem. Bog nije blagovoleo da Njegovi ljubljeni budu u pokoju dok su u telu, ve hoe da, dok su u svetu, prebivaju u skorbi, u teskobi, u trudu, u oskudici, u nagoti, u potrebi, u ponienju, u uvredama, u izmuenom telu, u tunim mislima, kako bi se na njima ispunilo reeno: U svetu ete imati alost (Jn.16,33). Gospod zna da oni koji ive u pokoju ne mogu da prebivaju u Njegovoj ljubavi. Stoga im On i uskrauje pokoj i naslaivanje njime. 70. Na osnovu ljubavi koju su pokazali prema Bogu, stradajui za ime Njegovo, sveti u srcu primaju smelost da na Njega gledaju nepokrivenim licem i da ga mole sa uzdanjem. Velika je sila smele molitve. Bog poputa da Njegovi sveti budu iskuani svakom alou kako bi opitno poznali Njegovu pomo i koliko promilja o njima. Usled iskuenja oni stiu mudrost i iz opita crpu poznanje o svemu kako ne bi pretrpeli podsmeh od demona. Kad bi ih Bog vebao samo u dobru, oni bi ostali neiskusni u Drugoj strani i u borbi bi bili slepi. 71. ovek koji najpre ne stekne iskustvo ravog nee imati iskustvo ni u dobrom. Kada se u ravom nae neto dobro, on ga nee iskoristiti sa znanjem koje bi bilo njegova sopstvenost. Koliko je prijatno znanje koje je steeno na delu iz opita i upranjavanja i kakvu silu ono prua onima koji su ga stekli dugotrajnim opitom znaju samo oni koji su okusili njegovu pomo kao i nemo prirode i pomo Boanstvene sile. Oni to shvataju tek kad ih Bog, zadravi svoju silu i prekinuvi da im pomae, privede u poznanje nemoi prirode, teine iskuenja, neprijateljskog lukavstva, kad pojme sa kime se bore, u kakvu su prirodu obueni, kako ih je uvala Boanska sila, koliko su put preli, koliko ih je uzvisila Boija sila, i koliko su nemoni u borbi sa strastima ukoliko se od njih udalji Boija sila.
350

Zbog svega toga oni stiu smirenje, pribliuju se Bogu, poinju da oekuju Njegovu pomo i da prebivaju u molitvi. I kako bi oni znali za sve to da nisu stekli iskustvo u mnogom ravom, upavi u njega po Boijem poputenju, kao to govori apostol: I da se ne bi pogordio zbog mnotva otkrivenja, dade mi se alac u telo, aneo satanin (2.Kor.12,7). Ipak, mnogokratno osetivi Boiju pomo u iskuenju, ovek stie tvrdu veru. Usled toga on postaje hrabar i stie blagodunost u iskuenjima. 72. Iskuenje je korisno za svakog oveka. Podvinici se iskuavaju da bi svom bogatstvu dodali jo po neto; raslabljeni, da bi se sauvali od tetnog; pogrueni u san da bi se probudili; oni koji su daleko da bi se pribliili Bogu; bliski Bogu da bi mu se veselili sa smelou. Nijedan nepripremljen sin ne prima na korist bogatstvo iz doma Oca svoga. Stoga Bog najpre iskuava i mui, a zatim uruuje darove. 73. Dok je nemaran, ovek se boji smrtnog asa, a kada se priblii Bogu, boji se dolaska Suda. Kada se, pak, svecelo preda buduem, ljubavlju guta i jedan i drugi strah. Zbog ega? Sve dok ostaje u telesnom poznanju i ivotu, ovek se uasava smrti. Ako se, pak, nalazi u duhovnom poznanju i dobrom ivotu, njegov um je svakog asa zauzet seanjem na budui Sud. On pravo stoji u svojoj prirodi, kree se u duevnom poretku, zanima se svojim poznanjem i ivotom i pripravan je da se priblii Bogu. Kada, meutim, dostigne poznanje istine, poto pozna tajne Boije i utvrdi se u nadi budueg, u njemu ljubavlju biva progutan i onaj telesni ovek (slino ivotinji koja se boji klanja), i razumni ovek (koji se boji Suda Boijeg). Tada on postaje sin koji stie ukras ljubavi i koji se vie ne urazumljuje ezlom straha, ve govori: Ja i dom oca moga emo sluiti Gospodu (Is.Nav.24,15). 74. Blaen je onaj ko uvek misli o Bogu i ko sa Njim jedinim prebiva u razgovoru svog poznanja. Radost u Bogu je snanija od ovdanjeg ivota. Ko ju je obreo nee se obazirati na stradanja, ak nee obratiti panju ni na sam ivot svoj. Ljubav je slaa od ivota. I razumevanje po Bogu, od koga se raa ljubav, slae je od meda i saa. Ljubavi ne predstavlja alost da primi teku smrt za ljubljene. Ljubav je porod poznanja, a poznanje je porod duevnog zdravlja. Duevno, pak, zdravlje je sila koja proizilazi od dugotrajnog trpljenja. 75. Veni ivot je uteha u Bogu. Onaj ko je stekao utehu u Bogu svetsku utehu smatra suvinom. Da li je primio mudrost Duha ovek e poznati od same mudrosti koja se nalazi u njegovoj unutranjosti i koja njegova ula ui smirenoj naravi. Da li je dostigao smirenje ovek e poznati iz toga da li mu je gnusno da ugaa svetu dok opti sa njim, i ukoliko mu je mrska njegova slava. 76. Strasti (u dejstvu) su neki dodaci koji, izazvani stvarima ovog sveta, pod izgovorom neophodnosti navode na zadovoljavanje. Ti dodaci ne nestaju sve dok stoji ovaj svet. ovek, pak, koji se udostojio Boanstvene blagodati i koji je okusio neto vie od toga ne dozvoljava da oni ulaze u njegovo srce. U njemu je, naime, zavladala druga, bolja elja. Njegovom srcu se ne pribliavaju ti dodaci, ni njihov porod, ve ostaju bezdejstveni, i to ne stoga to ve ne postoje, nego stoga to je srce koje ih prima mrtvo za njih i to ivi neim drugim. ovek se nije uspokojio usled uvanja rasuivanja i dela, ve stoga to u njegovom umu nema metea, to je njegovo saznanje sito, primivi sladost od neeg drugog. 77. Ukoliko budemo uvali zakon trezvoumlja i delo rasuivanja sa znanjem borba sa strasnim prilozima se uopte nee pribliiti umu. Njima se ne dozvoljava ulaz u srce ne
351

usled borbe, ve usled presienosti saznanjem i poznanjem kojim je ispunjena dua, kao i eljom divnih sagledavanja koja se nalaze u dui. Sve dok je iv ovek ima potrebu za trezvoumljem, staranjem i bodrou kako bi sauvao svoju riznicu. Meutim, ako ostavi granicu koja mu je naznaena (post), postae nemoan i bie pokraden. Mi treba da se trudimo i podvizavamo ne samo do pojave ploda, ve do samog ishoda. Jer, esto i zreli plod strada od iznenadnog grada. 78. Ukoliko se priuimo na dobro razmiljanje (pouavanje u srcu) stideemo se strasti im se susretnemo sa njima. Meutim, stidimo se strasti ve i zbog njihove krivinosti. 79. elei da iz ljubavi prema Bogu uini neko delo, kao granicu svoje elje postavi smrt. Tako e se udostojiti da se popne na stepen muenitva u borbi sa svakom strau i, ukoliko pretrpi do kraja i ne oslabi, nee pretrpeti nikakvu tetu od onoga to e te susresti u toj granici. Pomisao nemonog razuma ini nemonom i silu trpljenja, a tvrdi um i onome ko sledi njegovim pomislima saoptava silu koju nema priroda. 80. ivot ovog sveta lii na tablu sa slovima. Ko hoe, na njoj dodaje ili brie, inei promenu u slovima. ivot, pak, budueg veka lii na rukopis izveden na istom svitku, zapeaenom carskim peatom. Na njemu nema vie ni dodavanja ni oduzimanja. Stoga, sve dok smo u okvirima promena i dok imamo vlast nad rukopisom svog ivota postarajmo se da ga dopunimo dobrim ivotom, te da izbriemo nedostatke ranijeg ponaanja. Jer, dok smo u ovom svetu Bog ne udara peat ni na dobro ni na ravo, do samog izlaska iz ovog ivota. 81. Molitva ima potrebu za upranjavanjem kako bi se um umudrio dugotrajnim prebivanjem u njoj. Molitvi prethodi otelnitvo (usamljenost, izvlaenje misli od svega sporednog). Otelnitvo je neophodno radi molitve, a molitva da bi se stekla ljubav Boija. Jer, posredstvom molitve se otkrivaju uzroci za ljubav Boiju. 82. Mi treba da znamo da se svaki razgovor sa Bogom koji se vri tajno, svako staranje dobrog uma o Bogu, svako razmiljanje o duhovnom ustanovljuje molitvom i naziva molitvom. Pod tim imenom se pod jedno svode razliita itanja, glas usta u slavoslovljenju Boga, briljiva alost u Gospodu, telesni pokloni, psalmopojanje, i sve ostalo iz ega se sastoji pravilo molitve od koje se raa ljubav Boija. Jer, ljubav je od molitve, a molitva od prebivanja u usamljenosti. Usamljenost nam je, pak, potrebna da bismo lake razgovarali sa Bogom. 83. uvaj se od samomnjenja za vreme dobrih promena u sebi. Svoju nemo i neznanje u shvatanju tananosti tog samomnjenja marljivo otkrivaj Gospodu u molitvi kako ne bi bio ostavljen i kako ne bi okusio neto sramno. Jer, za gordou sledi blud, a za samomnjenjem - prevara. 84. Kada na jednu stranu poloi sva ostala podvinika dela, a na drugu - utanje, nai e da e ono pretegnuti na vagi. Kod ljudi postoje mnogi saveti. Meutim, za onoga ko se zblii utanju svi oni postaju izlini, kao to izlina postaju i prethodna dela. I pokazae se da ih je on prevaziao, budui da se pribliio savrenstvu. 85. Neka kod tebe uvek prevagne milostinja. Naa milostivost neka bude ogledalo u kome emo u sebi videti podobije i istinski obraz koji postoji u Boijoj prirodi i u biu Boijem. Surovo i nemilosrdno srce se nikada nee oistiti. Milostiv ovek je lekar svoje
352

due. On kao da silnim vetrom iz svoje unutranjosti razgoni pomraenje strasti. To je, po jevanelskoj rei ivota, dobri dug koji dajemo u zajam Bogu. 86. Pribliavajui se svojoj postelji reci: "Moe biti da e mi ove noi biti grob. I ne znam da li e na mene ove noi umesto privremenog sna naii veni budui san". Stoga, sve dok ima noge idi za delom pre nego to bude svezan uzama koje vie nita ne moe da razrei. Dok ima prste razapni se na molitvi, preduhitrujui smrt. Dok ima oi ispunjavaj ih suzama, pre nego to budu pokrivene prahom. im dune vetar rua vene. I ti e umreti ako dune na jednu od stihija iz kojih se sastoji. Poloi, ovee, u srcu svome da ti predstoji brzi odlazak i neprestano govori sebi: "Eto, ve je kod vrata poslenik koji je poslat radi mene. Zato ja sedim? Moje preselenje je veno. Povratka vie nee biti". 87. Onaj ko voli da besedi sa Hristom, voli usamljenost. A ko voli da ostaje sa mnogima jeste prijatelj ovog sveta. Ako voli pokajanje, zavoli i bezmolvije. Jer, bez bezmolvija pokajanje nee dostii savrenstvo. Ukoliko voli bezmolvije, tj. majku pokajanja, sa zadovoljstvom zavoli i malu telesnu tetu, i uvrede, i zlostavljanja koja e se na tebe proliti zbog bezmolvija. Privrenost bezmolviju jeste neprestano oekivanje smrti. Ko bez te pomisli stupa na bezmolvije nee biti u stanju da podnese ono to je vezano sa tim nainom ivota. 88. Zavolimo bezmolvije sve dok se svet ne umrtvi u srcima naim. Svagda se seajmo smrti i tom pomilju se pribliujmo Bogu svojim srcem. Tako emo prezreti svetska zadovoljstva. 89. Jedan od bezmolvnika je govorio: "Ja se podvizavam u bezmolviju da bi mi se usladili stihovi pri itanju i molitvi. I kada moj jezik umukne od zadovoljstva pri razumevanju, kod mene, kao u snu, dolazi do saimanja ula i misli. I kada moje srce, posle dugotrajnog bezmolvija, utihne od metea uspomena, alju mi se talasi radosti preko unutranjih pomisli. One iznad oekivanja iznenada dolaze i naslauju moje srce". 90. Drugi je govorio: "Bezmolvije odseca povode i uzroke za nove pomisli. Ono unutar svojih zidova dovodi do ostarelosti i uvenulosti seanja o onome to smo preduzimali. I kada u misli ostare stara vetastva, um se, ispravljajui ih, vraa u svoj poredak". 91. Drugi je jo govorio: "Izaberi sebi sladosno delanje - neprestano bdenje noima, budui da su tako svi oci sa sebe svukli starog oveka i udostojili se obnovljenja uma. U tim asovima dua osea onaj besmrtni ivot. Tim oseanjem ona skida odeu tame i u sebe prima Duha Svetog". 92. I jo: "Ta (spoljanja) ula ne mogu da se potine vlasti due bez bezmolvija i otuenja od ljudi. Jer, kao sutinski sjedinjena i spojena sa ulima, razumna dua se nevoljno povodi za svojim i njihovim pomislima, ukoliko ovek nije bodar u skrivenoj molitvi". 93. Kao to od semena znoja postova izrasta klas celomudrenosti, tako od sitosti nie pohotna vatra, a od prejedanja - neistota. Kod gladnog i smirenog stomaka u duu nikako nee proniknuti sramne pomisli. 94. Kako se samo prosveuje krasota tvoja, celomudrenosti, leanjem na goloj zemlji, trudom gladovanja koje oduzima san, zlopaenjem ploti koja, pri uzdranju od jela, izmeu rebara i stomaka postaje slina dubokom rovu. Svako jelo i svaki pokoj tela u nama obrazuju sramne predstave i bezobrazna matanja. Raajui se, ona nas razdrauju na tajnu saglasnost sa sramnim delima. Praznina stomaka, pak, nae misli ini pustinjom koju ne uznemiravaju pomisli, bezmolvnu u odnosu na sve metene pomisli.
353

95. Neke neophodne napomene bezmolvniku: Ukoliko si za vreme raznih slubi dalek od lutanja uma, ako ti se stih iznenada preseca na jeziku i ako se bez uea tvoje slobode na tvoju duu polau okovi utanja (nakon dugotrajnog prebivanja u bezmolviju), znaj da se prua napred i da je krotost poela da se udubljuje u tebi. Jer, prosto bezmolvije bi zaista bilo za osudu. Ukoliko u dui svojoj primeti da se pri svakoj pomisli koja u njoj nie, pri svakom priseanju i za vreme sagledavanja koja ima u svom bezmolviju tvoje oi pune suzama i da one bez prinuavanja teku po tvom licu, znaj da su pred tobom poele da se rue pregrade koje su spreavale pobedu nad neprijateljima. Ukoliko primeuje da se povremeno, bez prethodne tvoje namere i van obinog poretka, tvoja misao pogruava u tvoju unutranjost i prebiva u tom stanju oko asa, te da potom u tvojim pomislima caruje mir, znaj daje oblak poeo da osenjuje tvoju skiniju. Nemoj se uditi ako, stupajui na to delo, ne nalazi mira od strasti koje te uznemiravaju. Kada se suneve lue udalje od sveta, mrak vlada zadugo. I miris lekova i aroma mirisa koji se razlivaju po vazduhu zadravaju se dugo pre nego to se potpuno raziu. Isto tako i strasti, slino psima koji su, ukoliko nemaju obinu hranu, navikli da liu krv u prodavnici mesa, stoje i laju sve dok se ne slomi sila preanje navike. Kao znak tvog napretka neka ti poslue sledee pojave u tvojoj dui: u svemu e se ukrepljivati nadom i obogaivati molitvom, u tvom umu nee oskudevati ono to ti slui na korist prilikom susreta sa ljudima i oseanja nemoi ljudske prirode (svaki takav sluaj e te uvati od gordosti), nedostaci blinjih e u tvojim oima postati nedostojni panje, poelee da izae iz ovog tela u srazmeri sa eljom za buduim vekom, nalazie da ti se svaka spoljnja i unutranja nevolja koja te susree pribliava po pravdi i po sudu, te e za sve Bogu uznositi blagodarnost. 96. Strasti se dovode u pokret ili nekim likovima, ili oseanjima bez likova, ili seanjem bez strasnih pokreta i pomisli, koje zatim izazivaju razdraenje. 97. Svagdanje bdenje sa itanjem i esti pokloni e marljivima ubrzo pruiti mirno stanje srca. Onaj ko ga je obreo, obreo ga je ba tim sredstvima. Oni koji ele da ga ponovo steknu, treba da prebivaju u bezmolviju i ujedno u navedenim delima. Oni, pre svega, ne treba da se vezuju svojom milju ni za ta drugo osim za svoju duu, da se upranjavaju u unutranjem delanju i u onom delanju koje nam osobito omoguava oseaj koji nas utvruje u dobrom nastrojenju. 98. U svakoj razumnoj prirodi se deavaju bezbrojne promene i sa svakim ovekom se svakoasovno ostvaruju izmene. Razboriti moe da se umudri na shvatanju toga, vrei ispitivanje na samom sebi. Ukoliko bude bio trezvouman i ako umom bude pratio sebe lako e doznati kada se kakva izmena desila u njegovoj misli, te kako je iznenada iz mirnog stanja stupio u smuenost i iz kojih razloga. I sveti Makarije je pisao pouku bratiji da u vreme izmene na suprotno ne padaju u oajanje. Jer, i sa onima koji se nalaze na stepenu istote se deava da padnu iz boljeg u loije stanje, kao to se i vazduh ponekad hladi, iako kod njih nema nemarnosti ni poputanja sebi. Naprotiv, iako se dre svog reda, sa njima se deavaju sline promene, nasuprot nameri njihove volje. Isto tvrdi i blaeni Marko, govorei: "U svakom se deavaju promene kao u vazduhu". U svakom, tj. ne samo kod niih i loijih, nego i kod savrenih. U prirodi je as hladno, as vrue, as grad, i neto kasnije - vedro. Tako je i na naem delu - as borba, as pomo od blagodati. Ponekada je dua u buri i na nju ustaju estoki talasi, pa ponovo
354

dolazi promena poto je poseuje blagodat koja srce oveka puni radou i mirom od Boga, te celomudrenim i mirnim pomislima. 99. I tako, nemoj oajavati ni kad bude u buri, niti se, pak, prevaznosi kada si osenjen mirom. Naprotiv, bolje razmotri u sebi neiste pomisli i nepriline likove koji su se u tvom umu utvrdili u vreme bure i u asu smetenosti i neurednosti pomisli, te razmisli o brzini sa kojom si se naklonio strastima, razgovarajui sa njima u pomraenju uma. Ipak, znaj da je sve to radi naeg smirenja na nas naveo promisao Boiji koji o svakom od nas promilja i udeava svaku korist. 100. Smirenje i bez podviga ini da nam se oprataju mnoga sagreenja, a bez smirenja su i podvizi beskorisni i pripremaju nam mnogo toga ravog. Ono to je so za svaku hranu, to je smirenje za svaku vrlinu. Radi njegovog sticanja treba da se neprestano alostimo milju sa uniavanjem i rasudljivim bolom. I ono e nas, ako ga steknemo, uiniti sinovima Boijim. 101. Gospod je ukazao na molitvu kao na potporu nae nemoi, govorei: Probudite se, bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41). Molite se i ne budite lenjivi, ve u svako vreme budite istrajni (Kol.4,2-3). Itite, i dae vam se; traite, i nai ete; kucajte, i otvorie vam se. Jer svaki koji ite, prima; i koji trai, nalazi; i koji kuca, otvorie mu se (Mt.7,7-8). On je tu svoju re naroito potvrdio i podstakao nas ka veoj marljivosti priom o oveku koji je u pono doao svom prijatelju i traio mu hleba. Gospod govori: Kaem vam: Ako i ne ustane da mu dade zato to mu je prijatelj, ali za njegovu bezonost ustae i dae koliko mu treba (Lk.11,8). I vi se molite i nemojte biti nemarni. Kakvo samo nebivalo podsticanje ka smelosti! 102. Gospod zna da se sve do smrti od nas ne oduzima mogunost otpadanja, da nam je promena veoma bliska, tj. prelaz od vrline ka poroku, i da ovek i njegova priroda u sebe primaju suprotnost. Stoga nam je On naredio da budemo marljivi i da se podvizavamo u svagdanjoj molitvi. Meutim, On nam je naredio da se molimo ne samo radi sauvanja od oigledne promene, nego i radi tananosti i neshvatljivosti onoga to se svagda sa nama deava. Jer, poznanje naeg uma ne moe da obuhvati stanja u kojima se esto nalazimo i bez svog proizvoljenja. I premda nae misli mogu biti postojane i prilepljene za dobro, Njegov promisao nas vie puta ostavlja u granicama iskuenja, kao to je rekao blaeni Pavle: Dade mi se alac u telo (2.Kor.12,7-9). 103. Ovaj svet je borba i poprite za borbu. Ovo vreme je vreme borbe. U vreme te borbe i u vreme sukoba ne postoji zakon, tj. Car svojim vojnicima nije postavio granicu sve dok ne bude konani sukob i dok svaki ovek ne bude priveden vratima Cara nad carevima i ispitan da li je odneo pobedu ili je okrenuo lea svoja. Jedini zakon koji tu vai jeste bodrost i suprotstavljanje. Nemojmo biti nemarni za molitvu, niti se olenjimo u traenju pomoi od Gospoda bez koga ne moemo initi nita to mu je ugodno. Sve dok smo u ovom svetu i u ovom telu treba da se vrsto drimo uverenja da ne moemo biti bez dela i bez truda, pa makar se popeli i do nebeskog svoda. 104. Savrenstvo tog poprita se sastoji u sledeem: u pokajanju, u istoti i u usavravanju sebe. (Onaj ko se pokajao treba da stupi u borbu sa strastima i da se bori sve dok ne oisti svoje srce. Oienje srca je granica borbe i vrata u oblast savrenstva). 105. Nekoga su pitali: "ta je pokajanje". On je odgovorio: "Ostavljanje ranijeg i alost zbog njega". I jo: "Skrueno i smireno srce". 106. Jo su ga pitali: "Kako ovek moe stei smirenje". On je rekao: "Neprestanim seanjem na svoja sagreenja i na blizinu smrti, siromanim odelom, biranjem poslednjeg
355

mesta u svako vreme, prihvatanjem poslednjih i najniih dela u svakom sluaju, izbegavanjem neposlunosti, uvanjem utanja, izbegavanjem skupova, eljom da se ostane nepoznat i po strani od izbora, izbegavanje da se bilo koja stvar poseduje, neraspoloenjem za razgovor sa mnogim licima, odsustvom ljubavi prema sticanju dobitka, umom koji je iznad poricanja ili okrivljavanja bilo kog oveka i iznad zavisti, poloajem koji iskljuuje mogunost da su nam ruke na svima, ili da su ruke svih na nama, bavljenjem svojim delom u usamljenosti, izbegavanjem brige o bilo emu u svetu, izuzev o sebi samom. Krae reeno: smirenje se raa i srce se isti ivotom stranca, siromatvom, i prebivanjem u usamljenosti. 107. Obeleje onih koji su dostigli savrenstvo jeste sledee: ukoliko i deset puta na dan budu predani na spaljivanje za ljubav prema blinjima oni se ne zadovoljavaju, kao to je pokazao Mojsije (Izl.32,32), i blaeni Pavle (Rim.9,3) i ostali apostoli. Bog je Sina svog predao na krsnu smrt iz ljubavi prema tvorevini. I da je imao neto jo dragocenije, svakako bi nam ga dao. Podraavajui mu, i svi sveti se staraju da, stremei ka savrenstvu, postanu slini Njemu savrenstvom ljubavi prema blinjem. 108. Niko ne moe uzii na stepen te ljubavi ukoliko ne oseti tajno svoju nadu. Oni koji ljube ovaj svet ne mogu stei ljubav prema ljudima. Onaj ko stekne ljubav ujedno se oblai u samog Boga. Onaj, pak, ko je stekao Boga mora da se saglasi da sa Njim primi i drugo, pa ak i da svue svoje telo. Onaj ko se ljubavlju prema svetu obukao u taj svet i u taj ivot, nee moi da se obue u Boga sve dok ga ne ostavi. Jer, sam Bog je to posvedoio, govorei: Ako neko ne ostavi to i ne zamrzi i duu svoju, ne moe biti moj uenik (Lk.14,26). Treba to ne samo ostaviti, nego i zamrzeti. 109. Zbog ega je nada tako slatka i zbog ega sva dela koja ona prati bivaju tako lagana? U dui svetih se tog asa javlja prirodna elja (za blagobiem), te im nada daje da piju iz njene ae, opijajui ih. Zbog toga oni ve ne oseaju trud i postaju neosetljivi za napore i nevolje. itavo njihovo putovanje im izgleda kao letenje po vazduhu, a ne hoenje ljudskim stopama, budui da ne vide teinu puta, niti brda ni potoke, dok im se otrice puta ine glatkim (Is.40,4). Njihova panja je okrenuta nedrima njihovog Oca, a sama nada im, kao prstom, svagda ukazuje na udaljeno i nevidljivo, to se vidi oima vere. eljom tog udaljenog ona, kao ognjem, razgoreva sve delove due. Tamo je usmerena sva ustremljenost njihovih pomisli i oni svagda tamo ure. Tako ih nada zagreva kao ognjem i oni sebi ne mogu dati odmora u enjivom i neprestanom hoenju koje vre sa radou. 110. Bestrae se ne sastoji samo u tome da ne oseamo strasti, ve i u tome da ih ne primamo. U svetima strasti iznemogavaju usled mnogih i razlinih, primetnih i skrivenih vrlina koje su stekli. One kod njih ne mogu lako ustati na duu. Njihov um nema potrebe da neprestano bude paljiv, budui da je u svako vreme ispunjen mislima koje se bude razmiljanjem i besedom o prevashodnim naravima. im strasti ponu da se bude, um se ushiuje nekom poukom i izbegava susret sa njima. Tako strasti, po rei blaenog Marka, u njima ostaju prazne. 111. Vrei vrlinska dela i pribliavajui se poznanju, um, po blagodati Boijoj, malo osea ono to sainjava ravi i nerazumni deo due. Jer, poznanje ga podie na visinu i otuuje od svega to je u svetu. Usled neporonosti, um svetih je tanan, lakopokretan i otar. Podvigom se on isti i suvoom njihovog tela - prosveuje. Usled obuavanja u bezmolviju i usled dugotrajnog prebivanja u njemu, oni lako obavljaju svako unutranje sagledavanje, koje ih dovodi do izumljenja. Oni obino izobiluju sagledavanjima i njihov um nikada nije bez nekog predmeta za razmatranje. Oni nikada nisu bez onoga to u njima
356

donosi plod Duha. Dugotrajnom navikom iz njihovog srca se izglauju seanja kojima su se budile strasti, te slabi sila avolske vlasti. Duhovna ula due koja se ne drui sa strastima preko pomisli, ve je neprestano zauzeta drugim staranjem, ne mogu biti zadrana noktima strasne sile. 112. Samomnjenje u duu unosi nadmenost i daje joj slobodu da na oblacima svojih pomisli krui po svoj tvari. Smirenje, pak, sabira duu bezmolvijem, pri emu se ona usredsreuje u sebe samu. Kao to je dua unutar tela sakrivena od pogleda i od optenja za drugim ljudima, tako i istinski smirenoumni ovek ne samo da ne eli da ga vide i znaju ljudi, ve se dri namere da se pogruzi u samog sebe, da postane neto to ne postoji i to jo nije dolo u bie. I sve dok je skriven, zakljuan u sebe i odvojen od sveta, takav ovek svecelo prebiva kod svog Vladike. 113. Smirenoumni se nikada ne zaustavlja da pogleda na skupove, na narodne zborove, na guvu, mete i razuzdanost. On ne obraa panju na rei, besede, viku i rasejanost ula. On ne eli da ima mnogo niti da je neprestano u poslovima, ve udi za slobodnim vremenom, slobodnim od briga, kako mu pomisli ne bi izlazile van. Jer, on je uveren da nee moi da izbegne smuenost pomisli ukoliko se preda mnogim delima. Naime, pri mnogim delima javljaju se mnoge brige i skupina mnogoslonih pomisli. Njima se, pak, otvaraju vrata strastima, te se gubi tiina rasuivanja i vrata mira ostaju zatvorena. Stoga se smirenoumni uva od svega prekomernog. Tako je on uvek u tiini, u pokoju, u miru, u skromnosti, u pobonosti. 114. Kod smirenoumnog nikada nema brzopletosti, usplahirenosti, vrelih i lakih misli, ve svagda vlada spokojstvo. Nema niega to bi ga moglo izumiti, smutiti, privesti u uas. On se ni u alostima ne uasava, niti menja, niti u veselju dolazi do divljenja ili nadimanja. Sva njegova radost i veselje se sastoje u onome to je ugodno njegovom Vladici. 115. Smirenoumni ne sme ni Bogu da se pomoli, niti da moli za bilo ta, i ne zna o emu bi se molio. On samo uti svim svojim ulima, oekujui jedino milost i izvoljenje koje e Velianstvo kome se poklanjamo izneti o njemu. On savija svoje lice na zemlju, a njegov unutranji pogled srca je uzdignut ka vratima Svetinje nad Svetinjama, gde se nalazi Onaj ije je stanite - primrak, i pred kim serafimi pokrivaju svoje oi. On se jedino usuuje da govori i da se moli: "Neka sa mnom bude po volji tvojoj, Gospode". 116. Pred Bogom hodi u prostoti, a ne u mudrovanju uma. Za prostotom sledi vera, a za previsprenou i dovitljivou mudrovanja - samomnjenje. Za samomnjenjem, pak, sledi udaljenje od Boga. 117. Stajui pred Boga na molitvu, u svojoj pomisli postani slian nemom detetu. Pred Bogom nemoj govoriti [sa namerom da pokae] svoje znanje, ve mu se pribliuj sa detinjim mislima. Hodi pred Njim [sa namerom] da stekne Njegovo otako promiljanje, ono koje oci imaju o svojoj deci. Reeno je: Gospod uva mladence (Ps.114,5), i to ne samo male telom, ve i mudre u svetu koji su, ostavljajui svoje znanje, voljom postali slini mladencima i poeli da se ue svedovoljnoj mudrosti koja se ne dostie trudom (knjievnog) obrazovanja. Iti od Boga dar da doe do mere takve vere. O tome se moli bez lenjosti i iti sa vatrenou. Moli se sa velikom marljivou sve dok ne dobije. Toga e se udostojiti ukoliko se najpre sa verom prisili da svoje staranje prebaci na Boga i da svoju briljivost zameni Njegovim promiljanjem. I kada Bog u tebi primeti volju da se sa istom milju poveri Njemu vie nego samom sebi, te da si se prisilio da se vie nada na Njega negoli na duu svoju, u tebe e se useliti ona nepoznata sila i ti e osetiti da je sa
357

tobom. Osetivi tu silu mnogi su ili u oganj bez straha i ili po vodi bez kolebanja u pomislima, bez bojazni da e potonuti. 118. Ne ini li ti se da to duhovno poznanje ovek moe primiti duevnim poznanjem? Meutim, to nije mogue. Onaj ko revnosno upranjava duevno poznanje, ne moe ga ak ni osetiti. I ukoliko ele da se priblie duhovnom poznanju, morae da se odreknu duevnog poznanja, svih njegovih dovitljivih tananosti i mnogoobraznih radnji, te da se prihvate mladalakog oblika misli. Za njih veliku smetnju predstavljaju navike i pojmovi duevnog poznanja sve dok ih, malo po malo, ne izglade. Duhovno poznanje je prosto i ne prosijava u duevnim pomislima. Sve dok se ne oslobodi od mnogih pomisli i ne doe do proste istote, razum ne moe osetiti duhovno poznanje. 119. Ukoliko si se jednom poverio Gospodu koji je moan da te sauva i da se postara o tebi, vie nemoj da se brine ni o emu takvom, ve reci svojoj dui: "Za svako delo mi je dovoljan Onaj kome sam jednom predao duu svoju. Mene tu nema. On to zna". I tada e na delu videti uda Boija. Videe kako je On u svako vreme blizu i kako izbavlja one koji ga se boje, kako ih okruuje Njegov promisao, iako je nevidljiv. Tvoj Hranitelj je nevidljiv, ali ti ne treba da sumnja u Njegovo prisustvo. On se esto otkriva i vidljivim oima kako bi ti bio dobroduan. 120. im ovek od sebe odbaci svaku vidljivu pomo i ljudsku nadu, te sa verom i istim srcem poe za Bogom, odmah ga susree blagodat otkrivajui mu svoju silu u razliitim pomoima. Ona mu se najpre otkriva u vidljivom, u onome to se tie tela i ukazuje mu pomo promiljanjem o njemu kako bi on u tome najlake mogao osetiti silu Boijeg promisla o njemu. Shvativi pomo u otkrivenom, on se uverava u pomo i u skrivenom, primeujui kako blagodat pred njim otkriva lukave misli i teke pomisli, usled ega ovek lako dolazi do njihovog znaenja, do shvatanja njihove uzajamne veze i varljivosti, te njihovog uzajamnog porekla i pogubnosti za duu. U isto vreme, blagodat pred njegovim oima posramljuje svu podmuklost demona, ukazujui mu kao prstom na ono to bi mu se desilo da za nju nije doznao. Tada se kod njega raa misao da svaku stvar, i malu i veliku, on treba u molitvi da isprosi od svog Sazdatelja. 121. Kada blagodat Boija utvrdi njegove misli i on u svemu pone da se nada na Boga, iskuenja poinju da ga napadaju. I blagodat doputa da se na njega alju iskuenja koja odgovaraju njegovoj meri kako bi bio u stanju da ih ponese. U tim iskuenjima mu se osetljivo pribliava pomo kako bi bio blagoduan, sve dok se ne obui i ne stekne mudrost, te dok u nadi na Boga ne pone da prezire svoje neprijatelje. Jer, ovek se ne moe umudriti u duhovnoj borbi, ni poznati svog Promislitelja, niti osetiti Boga svog i skriveno se utvrditi u veri u Njega ukoliko ne izdri ispitivanja. 122. im primeti da je u pomisli oveka poela da se javlja sumnja i da je poeo o sebi da misli visoko, blagodat odmah poputa da se protiv njega osnae i uvrste iskuenja kako bi poznao svoju nemo i opet se sa smirenjem uhvatio za Boga. 123. Nemoj se uditi to se na tebe odasvud izlivaju estoke i silne nevolje kada pristupi ka vrlini. Jer, prava vrlina ne moe da se upranjava bez tekoe. Zbog toga je sveti Jovan rekao: "Vrline obino prate tekoe. Ona nije dostojna pohvale ukoliko je vezana za pokoj". I blaeni Marko govori: "Svaka savrena vrlina se naziva krst, budui da ispunjava zapovest Duha". I apostolsko uenje kae: Svi koji hoe da ive pobono u Hristu Isusu bie gonjeni (2.Tim.Z,12) Gospod, pak, govori: Samo onaj ko izgubi duu svoju mene radi, nai e je (Mt.16.25). On ti na prvim koracima predlae krst upravo stoga da bi se prvo odluio na njega, pa tek onda poao za Njim.
358

124. Nita nije tako silno kao oajanje. Ono ne zna da li ga je neko pobedio bilo zdesna bilo sleva. Nema nikog drskijeg od oveka koji je u svojoj misli svoj ivot liio nade. Niko od neprijatelja ne moe da opstane pred njim i nema nevolje koja bi njegovu misao dovela do iznemoglosti. Jer, svaka nevolja je laka od smrti, a on saginje glavu da bi primio smrt. 125. elja za pokojem je u sva vremena podsticala ljude da zaboravljaju na veliko, na dobro i na vrline. I pre nas i do sada ljudi su upravo zbog toga iznemogavali i liavali se pobede, gubei ak i ono najbolje. Prema tome, ovek zanemaruje Carstvo Boije zbog nade na neku malu ovdanju utehu. Ko ne zna da se ptice pribliavaju zamci, imajui u vidu pokoj? 126. Kada um porevnuje za vrlinu, ni spoljanja ula ne doputaju da ih savladaju nikakve tekoe. Kada srce porevnuje duhom, telo se ne ali u nevoljama, ne plai se i ne skuplja od straha. Tada um, kao dijamant, svojom vrstinom stoji ispred svih iskuenja. Porevnujmo, te e od nas pobei svaki nemar koji raa lenjost. Revnost raa odvanost i dui pridaje pobedonosnu silu. I kakva sila demona moe opstati ukoliko dua protiv njih podigne svoju prirodnu revnost? 127. Znajui da um na ne moe u svako vreme stojati na jednom [mestu] i uvati strau, i da ne moe uvek uvideti ono to mu kodi, drevni oci nai su se oblaili u negramljivost kao u oruje i odlazili u pustinju gde nema itejskih briga, koje slue kao uzrok strastima. Tamo oni nisu imali povode za razdraljivost, elje i zlopamenje. Protiv svega toga i slinoga oni su se njome uvrivali i ograivali kao neruivim stubom. 128. oveku koji prebiva u negramljivosti neprestano na misao dolazi seoba iz ovog ivota. On prilae svagdanje staranje o pripremi za to, bei od svakog pokoja, pri emu misao o prenebregavanju sveta treperi u njegovom umu. On stie krepko srce koje opasnosti susree bez straha, ne boji se smrti budui da svakoasovno ka njoj ustremljuje svoj pogled, nevolje koje ga zadese susree sa veseljem i radovanjem znajui da dostavljaju vence. Ukoliko se, pak, desi da stekne bilo ta prolazno, istog asa se u njegovoj dui budi ljubav prema telu, niu pomisli o telesnom pokoju i o nainima da se doe do onoga to tome slui. Od njega se, dalje, oduzima tvrdoa srca koju je imao dok je u svojoj negramljivosti bio iznad sveta, i njegovu duu poinju da uznemiravaju misli koje navode strah za ivot, usled ega od njega odlazi krepko uzdanje na Boga. 129. Razne izreke. Onaj kome se glava nalazi u vodi ne moe da udahne tanani vazduh. Tako ni onaj ko svoju misao pogruava u ovdanje brige ne moe da udahne oseaj novog sveta. Kao to smrtonosni gas razara telesni sastav, tako i nepristojni prizor unitava mir uma. Kao to staklo ne moe ostati celo pri sudaru sa kamenom koji se nalazi u blizini, tako ni svetitelj ne moe da ostane pri svojoj istoti i neoskrnavljenosti ukoliko dugo ostane zajedno sa enom i razgovara sa njom. Kao to silni i postojani pritok vode drvee upa sa korenjem, tako se pritokom iskuenja ustremljenih na telo iz srca iskorenjuje i ljubav prema svetu. Kao to gorki lekovi istrebljuju neistotu ravih sokova u telu, tako i estina skorbi isti srce od lukavih strasti. Kao to onaj ko tedi svog neprijatelja na polju borbe ne moe ostati nepovreen, tako ni podvinik koji tedi svoje telo ne moe izbaviti od pogibli svoju duu.
359

Uplaena izgledom neeg stranog, mlada devojka tri ka roditeljima, hvata se za njihovu odeu i trai pomo. Tako i dua, koja je pritenjena i skruena strahom od iskuenja, uri da se pripije uz Boga, prizivajui ga u neprestanoj molitvi. I dok iskuenja produavaju da, jedno za drugim, napadaju, ona umnoava moljenje. Meutim, im stekne slobodu, ona se predaje lutanju misli. Kao to se onaj ko caru donese veliki dar nagrauje ljubaznim pogledom, tako i onom ko u svojoj molitvi ima suze veliki car vekova, Bog, oprata sve grehove i nagrauje ga blagoprijatnim pogledom. ovek koji kod sebe ima dragoceni biser obuzet je neprestanim strahom dok prolazi putem oko koga se nalaze razbojnici, prezajui od mogunosti da bude napadnut i opljakan. Tako i ovek koji ima biser celomudrenosti i ide po svetu koji je pun neprijatelja na putevima, ne moe biti slobodan od straha od razbojnika sve dok ne doe u obitelj groba, tj. u zemlju pokoja. ovek koji u dan plaa pije vino i opije se, zaboravlja svaku alost i svoj teak poloaj. Tako i onaj ko je opijen ljubavlju Boijom u ovom svetu, tj. u domu plaa, zaboravlja sve svoje napore i alosti. Zbog svoje opijenosti on postaje neosetljiv za sve grehovne strasti, njegovo srce se osnauje nadom na Boga, dua mu je laka kao ptica, a um mu se svakoasovno uznosi sa zemlje. On svojim mislima lebdi iznad svega ljudskog i naslauje se besmrtnou kod Svevinjeg. 130. Smirenoumlje je odea Boanstva. U njega se obuklo Slovo koje se ooveilo. Preko njega je Ono razgovaralo sa nama u telu naem. Ono je smirenoumljem prikrilo uzvienost svoje veliine i svoje slave, kako tvar ne bi bila saeena pogledom na Njega. Tvar ne bi mogla da pogleda na Njega da od nje nije uzeo njen deo i poeo sa njom da besedi. Stoga se svako ko se obue u tu odeu smirenja oblai u samog Hrista. Jer, on je poeleo da se unutranjim ovekom obue u podobije u kome je za tvar bio vidljiv i u kome je poiveo sa njom sam Hristos. 131. Smirenje je neka tajanstvena sila koju, po zavretku svog ivota, primaju savreni sveti. Ova sila se silom blagodati daje samo savrenima u vrlini, budui da u sebi sadri sve. 132. Nije svako ko je skroman, utljiv i krotak ve dostigao stepen smirenoumlja. ak ni onoga ko se smirava seajui se svojih grehova i skruavajui se zbog njih, neemo nazvati smirenoumnim, premda je i to pohvalno. On jo ne poseduje smirenje, iako ga smiljeno pribliava sebi: on samo eli smirenje, premda ga jo nema. Savreno smirenoumni nema potrebe da svojim mudrovanjem izmilja uzroke za smirenoumlje, ve u svemu projavljuje smirenje bez truda i samoprinuavanja. 133. Ako neko pita kako da se stekne smirenje, odgovorimo mu: Dosta je ueniku da bude kao uitelj njegov i slugi kao gospodar njegov (Mt.10,25). Pogledaj kako projavljuje smirenje Onaj koji ga je zapovedio i koji ga i daruje. Podraavaj mu i stei e ga. 134. Na svaki nain treba da izbegavamo sve to u nama razdrauje zle strasti, i naroito da u sebi odsecamo uzroke strasti i ono to makar i najmanju strast privodi u dejstvo. Kada i pored toga stupe u dejstvo, treba da im se odupremo i da stupimo u borbu sa njima. Radi toga je najbolje da se pogruavamo u svog unutranjeg oveka i da tamo prebivamo, neprestano obraujui vinograd svog srca. Ukoliko na um tamo prebiva usamljen i otelniki, sa strastima ve borbu vodi blagodat.
360

135. Cilj Spasiteljevog dolaska (prilikom koga nam je dao svoje ivotvorne zapovesti kao lekove koji iste nae strasno stanje) bee da oisti nau duu od povrede koju je izazvao prvi prestup i da je vaspostavi u prvobitno stanje. Ono to su lekovi za bolesno telo, to su zapovesti za strasnu duu. Oigledno je da su zapovesti postavljene kao suprotnost strastima, radi iscelenja prestupne due. 136. Povreda nam je dola zbog prestupa zapovesti. Iz toga je oigledno da nam se zdravlje vraa njihovim ispunjavanjem. Bez injenja zapovesti i pre nego to krenemo putem koji vodi ka duevnoj istoti, uopte ne treba da elimo ili da se nadamo oienju due. I nemoj govoriti da nam Bog i bez injenja zapovesti po blagodati moe darovati oienje due. To su Gospodnji sudovi, i Crkva nam ne nalae da itemo tako neto. Judejci su na svom povratku iz Vavilona u Jerusalim ili prirodnim putem, dok je Jezekilj natprirodno stigao u Jerusalim i u Boanstvenom otkrivenju video budue obnovljenje. Neto slino treba misliti i o duevnoj istoti. Jedni utabanim putem, kroz ispunjavanje zapovesti u mnogotrudnom ivotu, svojom krvlju dolaze do duevne istote, a drugi se nje udostojavaju po daru blagodati. I udno je to to nam nije dozvoljeno da u molitvi itemo istotu koja se daruje po blagodati, niti da se odriemo ivota ispunjenog delanjem zapovesti. Jer, bogatau koji je zapitao: ta mi treba initi da nasledim ivot veni, Gospod je jasno rekao: "Ispunjavaj zapovesti" (Lk.10,25). Na elju bogataa da sazna neto vie, On je rekao: Ako hoe savren da bude, idi prodaj sve to ima i podaj siromasima, i imae blago na nebu, pa hajde za mnom (Mt.19,21). To znai: umri za sve to ima u sebi, te ivi u meni; izii iz starog sveta strasti i stupi u novi svet duha. Jer, rekavi: "Uzmi krst svoj" (Mt.16,24), Gospod je nauio oveka da umre za sve u svetu. I poto je u sebi umrtvio starog oveka ili strasti, On mu je rekao: "Idi za mnom". Stari ovek ne moe da ide Hristovim putem. 137. Ljubitelji pustinje i hvalioci bezmolvija, blaeni Vasilije Veliki i blaeni Grigoriji su na bezmolvije otili tek poto su proiveli u svetu upranjavajui se u vrenju zapovesti koje su odgovarale onima koji ive u zajednici. Nakon toga oni su dospeli do duevne istote i udostojili se duhovnog sagledavanja. Zatim su oni pourili i izali na pustinjsko bezmolvije. Od tog vremena oni su prebivali sa svojim unutranjim ovekom. Zbog toga su postali umozritelji, prebivajui u duhovnom sagledavanju sve dok blagodau nisu bili prizvani za pastire Hristove Crkve. 138. Pustinja uspavljuje strasti. I od oveka se zahteva da ih uspava, ili da ih iskoreni, tj. savlada kada budu ustajale na nas. Uspavane strasti se opet bude im samo susretnu uzrok kojim stupaju u dejstvo. elimo pustinju ne samo stoga to uspavljuje strasti, ve i zbog toga to u njoj, usled nedostatka ulnog i udaljenja od svih, moemo da se umudrimo i da se u nama obnovi unutranji, duhovni ovek u Hristu, to svakog asa moemo pratiti sami sebe, i to na um moe da postane bodar u uvanju sebe, izbegavajui gubitak seanja na svoju nadu. 139. Gospod nam je naznaio milosre kao put da se upodobimo veliini Oca naeg nebeskog. Monasi, meutim, pretpostavljaju bezmolvije. Kako to povezati? Gospod je naznaio milosre kao nain da se upodobimo naem Nebeskom Ocu. Ono, naime, milosrdne pribliava Bogu. I mi monasi potujemo bezmolvije, ne iskljuujui milosre. Mi se staramo da se, koliko je mogue, udaljimo od sujetnih briga i metea. Mi nemamo nameru da se protivimo dugu (prema blinjima), ve se staramo o bezmolviju (kako bismo vernije ispunili vii dug) da se prebiva u bogomisliju, kojim se u najveoj meri moemo vratiti u istotu i pribliiti Bogu. Ukoliko, pak, ponekad bude neophodna izvesna
361

pomo bratiji, ne treba da budemo nemarni. Neprestano se prinuavajmo da u svako vreme u unutranjosti budemo milosrdni prema svakoj razumnoj prirodi. Jer, tako nam saoptava uenje Gospodnje i u tome se, a ne u neemu drugom praznom, sastoji obeleje naeg bezmolvija. I mi ne treba samo da uvamo to unutranje milosre, ve i da svoju ljubav, kada nas pozovu okolnosti, pokaemo spolja. 140. ivotodavac je punotu zapovesti saeo u dve zapovesti koje sobom obuhvataju sve ostale - u ljubavi prema Bogu i slinoj ljubavi prema obrazu Boijem. Prva zadovoljava ciljeve duhOvnog sagledavanja, a druga - sagledavanja i delanja. Jer, priroda Boija je prosta, nevidljiva i po prirodi nema potrebe ni za im. I svest je u svom samoudubljivanju i u odnosu prema Bogu prirodno bez potrebe za telesnom delatnou. Njena delatnost u tome je prosta i projavljuje se u jednom delu uma; saobrazno sa prostotom mnogopoklanjanog Uzroku koji je iznad telesnih ula. Druga, pak, zapovest, tj. ovekoljublje, usled dvojnosti prirode zahteva da je ispunjavamo i nevidljivo u svesti, i telesno. Delatnost svagda prethodi sagledavanju. Stoga niko ne moe da se uzvisi do oblasti vieg ukoliko najpre nije na delu ispitao nie. Ni jedan ovek ne sme da kae da u ljubavi prema blinjem napreduje svom duom ukoliko je zapostavio deo koji se, srazmerno sa silama, vremenom i mestom, ispunjuje telesno. Jer, tek po njegovom ispunjenju postaje oigledno da u oveku postoji savrena ljubav. I ukoliko smo u tome verni i istiniti, dui se daje sila da se u prostim i ni sa im uporedivim pojmovima prua do velike oblasti visokog i Boanstvenog sagledavanja. Gde, pak, nema mogunosti da se ljubav prema blinjem ostvari u vidljivim telesnim delima, pred Bogom je dovoljno da pokaemo svoju ljubav prema blinjem koja se ostvaruje samo duom. 141. Onaj ko eli da zavoli Boga iznad svega treba da se postara o istoti svoje due. istota, pak, due stie se savlaivanjem i istrebljivanjem strasti. Strasti su vrata koja su zatvorena pred licem istote. Onaj ko ne otvori ta zakljuana vrata nee ui u neporonu i istu oblast srca. Bez toga, pak, dua ne moe da ima smelost u asu molitve. Jer, smelost je plod istote i napora da se ona stekne. Evo poretka kojim se to deava: trpljenje sa samoprinuavanjem se sa strastima bori za istotu. Dua koja pobedi strasti stie istotu, a istinska istota ini da um stie smelost u vreme molitve. 142. Odrecimo se od toga da od Boga traimo bilo ta visoko. Iznad svega steknimo trpljenje za sve to se deava sa nama. Sa velikim smirenjem i skruenou zbog onoga to je u nama i zbog pomisli naih itimo otputenje grehova svojih i duevni mir. Jedan od otaca je pisao: "Gospod ne prima molitvu onoga ko sebe ne smatra grenikom". Napisano je da Carstvo Boije ne dolazi na vidljiv nain (Lk.17,20). Mi se sa svoje strane na svaki nain postarajmo da prostor svog srca delima pokajanja i ivotom koji je Bogu ugodan dovedemo do blagoustrojstva. Ono to je Gospodnje doi e samo od sebe ukoliko mesto u srcu bude bilo isto i neoskrnavljeno. Crkva Boija ne odobrava ono to itemo na vidljiv nain, tj. visoke darove Boije. Oni koji su ih sticali, nasleivali su gordost i pad. Jer, to nije znak da ovek voli Boga, ve da je duevno bolestan. I kako emo se mi otimati za visoke darove Boije kada se Pavle hvalio nevoljama i kada je visokim darom Boijim smatrao zajedniarenje u Hristovim stradanjima. 143. Sve dok boluje strastima, dua ulima ne osea duhovno, niti ume da ga eli. Ona ga eli samo po sluhu uiju i po napisanom. Duevnu silu od tih bolesti lei skriveno delanje zapovesti i zajedniarenje u Hristovim stradanjima. Naa prvobitna priroda je u Hristovom Ooveenju primila obnovljenje i postala sudeonik u Njegovom stradanju i smrti.
362

Zatim se, po obnovljenju izlivanjem krvi, osvetila i postala sposobna da primi nove i savrene zapovesti. Da su nove zapovesti ljudima bile dane pre izlivanja krvi i pre obnove i osveenja nae prirode moe biti da bi, slino drevnim zapovestima, samo odsecale porok od due, nemajui snage da iskorene njegov koren. Sada, pak, nije tako. Skriveno delanje i nove i duhovne zapovesti koje dua ispunjava, drei se straha Boijeg, obnavljaju i osveuju duu i skriveno isceljuju sve njene delove. Jer, svima je oigledno kakvu strast neujno u dui isceljuje svaka zapovest. Njihovo dejstvo je primetno i za Iscelitelja i za isceljenog, kao to je bilo i sa krvotoivom enom. 144. Isceljenje strasnog dela due moe da se izvri i blagodau, kao to je bilo sa blaenim apostolima. Meutim, to je delo posebnog Boijeg izbranja. Dua, pak, zdravlje obino stie zakonitim putem. Taj put se sastoji u savlaivanju strasti putem vrenja zapovesti i napornih dela istinskog ivota. Ko je proao tim optim putem odojen je mlekom izvan vetastvenosti ovog sveta. On je u sebi odsekao prethodnu narav i preporodio se, kao i prvobitno, u duhovnom. Po blagodati je on stekao pojmove unutranjeg oveka i postao vidljiv za oblast duha, primivi u sebe novi prosti svet. 145. Kada je um obnovljen i srce osveeno svi pojmovi koji u njemu niu su saobrazni sa prirodom sveta u koji stupa. U njemu se najpre budi ljubav prema Boanstvenom i on ezne za optenjem sa anelima i otkrivenjima tajni duhovnog sveta. Duhovno poznanje tvari isti njegov um, te u njemu zasijava sagledavanje tajni Svete Trojice, kao i tajni mnogopotovanog domostroja preduzetog radi nas. Zatim on svecelo ulazi u sjedinjenje sa poznanjem nade na budue. 146. Kada bi dua, dok je zakljuana u oblasti strasti, mogla istinski da razume duhovno, ne bi imala potrebe da pita i saznaje o tajnama duhovnog sveta. Meutim, oigledno je da vaspitavanje i poznanje pri strastima ne donosi korist i da nije dovoljno za otvaranje vrata koja su zakljuana pred licem istote. Kada se od due oduzmu strasti, um se prosveuje i postavlja na istom mestu prirode, nemajui vie potrebe za pitanjima. On tada jasno vidi dobra koja se nalaze na svom mestu. Spoljanja ula oseaju stvar koju susreu prirodno, a ne na osnovu vebanja. Na isti nain razumi i o duhovnom sagledavanju. Jer um, ukoliko je zdrav u svojoj prirodi, prozire u skrivene tajne duha i u potpunosti sagledava slavu Hristovu. On ne pita, niti se ui, ve se naslauje tajnama novog sveta, iznad slobode volje, srazmerno vatrenosti vere i nadi u Hrista. 147. Ukoliko eli da ti srce postane obitelj tajni novog sveta, najpre se obogati telesnim delima - postom, bdenjem, slubom, podvinitvom, trpljenjem, obaranjem pomisli, i ostalim. Svoj um vezuj itanjem Pisama i udubljivanjem u njih. Pred svojim oima napii zapovesti, a neprestanim molitvenim razgovorom i samoudubljivanjem u molitvoslovlja iz srca iskorenjuj svaki obraz i svako podobije koje si ranije primio. Priuavaj svoj um da se uvek udubljuje u tajne Spasiteljevog domostroja, prestani da ite poznanje i sagledavanje koje u svom mestu i u svoje vreme previavaju slovesno opisivanje i produavaj sa delanjem zapovesti i trudom oko sticanja istote. Moli Gospoda da te udostoji umnog ivota. Poetak, sredina i kraj ovog ivota sainjava sledee: odsecanje svega sjedinjenjem sa Hristom. Ukoliko eli sagledavanje tajni, u sebi neguj zapovesti delom, a ne samo stremljenjem da ih spozna. Duhovno sagledavanje dejstvuje u oblasti istote. 148. Sagledavanje tajne vere je kod sinova povezano sa verom i napasa se na poljima Pisma. Rei koje su nedostine poznanju postaju shvatljive pomou vere. Poznanje o njima mi stiemo u sagledavanju koje se ostvaruje po oienju. Za duhovne tajne koje
363

su vie poznanja i koje ne oseaju ni telesna ula, ni razumna sila uma, Bog nam je dao veru. Njome samo saznajemo da te tajne postoje. Od te vere se u nama raa nada na njih (tj. nada da emo ih razumeti). Verom ispovedamo da je Bog Gospod, Vladika, Tvorac i Ustrojitelj svega. Podsticani, zatim, saveu mi reavamo da treba da vrimo Njegove zapovesti i da razumemo da stare zapovesti ispunjava strah, a ivotvorne Hristove zapovesti - ljubav, kao to govori Gospod: Ako me ljubite, zapovesti moje drite. I ja u umoliti Oca, i dae vam drugog Uteitelja (Jn.14,15-16). Dolazak Uteitelja On naziva darom otkrivenja duhovnih tajni. Stoga se u primanju Duha, koga su primili apostoli, sastoji sve savrenstvo duhovnog poznanja. I Gospod je obeao da e umoliti Oca da im da Uteitelja kako bi, ukoliko vre zapovesti i oiste sebe, sa njima ostao u vekove. Vidi li da se zbog uvanja zapovesti um udostojava blagodati tajanstvenog sagledavanja i otkrivenja duhovnog poznanja. 149. uvanje zapovesti projavljuje takvu silu jedino kada se vri iz ljubavi prema Darodavcu, a ne iz straha. Stoga zakonita vrata koja vode u sagledavanje jeste ljubav. Boanstvena ljubav one koji su je stekli uznosi u sva otkrivenja poznanja i tajanstvenih sagledavanja. Stoga najpre treba stei ljubav. Posle toga e sagledavanje duhovnog za nas biti neto prirodno. Shvati mudrost blaenoga Pavla koji je ostavio sve darove koje saoptava blagodat i iskao samo najsutinskije, tj. ono ime se primaju i uvaju darovi ljubav (1.Kor.13). Ona je mesto otkrivenja. Na tom mestu se sagledavanje pokazuje samo od sebe. Po meri prirodnog uzrastanja dua stie novo i novo poznanje o onom to postoji u svetu, svakog dana se sve vie uei. Tako se ovek i u duhovnom sagledavanju i Boanstvenom oseanju obuava srazmerno sa uzrastanjem u razumnom ivotu. Doavi u oblast ljubavi, on duhovno sagledava na njegovom mestu. 150. Duhovno se ne pokorava sve dok ovek primenjuje usilje da ga svede sebi. I ukoliko on drsko uzmata da ga razume pre vremena i podie svoj pogled ka njemu, njegov vid e otupeti i on e primeivati jedino prizrake i likove. im to bude shvatio svojim rasudljivim umom, vie se nee truditi da sagledavanje stekne pre vremena. Ukoliko ti se uini da i sada (pre stupanja u oblast istote i ljubavi) ima sagledavanje, radie se, zapravo, o senci prizraka, a ne o sagledavanju. Jer, kod svega mislenog postoji slinost i matarski obraz, a postoji i istinsko sagledavanje. I u prirodnoj oblasti se nekad vidi stvarnost, a nekad njena suprotnost: oko umesto stvarnosti vidi senku, vidi vodu tamo gde je nema, vidi zdanja koja vise u vazduhu, iako stoje na zemlji. Sline pojave postoje i u mislenom. 151. Ukoliko vienje ne bude oieno delanjem zapovesti i delima bezmolvnog ivota, ukoliko ne stekne savrenu svetlost ljubavi i ne uznapreduje u uzrastanju u Hristovom obnovljenju, um ne moe postati istinski vidilac Boanstvenog sagledavanja. I svi obrazi duhovnog koje um misli da je sastavio u sebi nazivaju se prividom, a ne stvarnou. I injenica da um vidi jedno umesto drugog proizilazi od toga to se nije oistio. To se desilo i sa spoljanjim filosofima koji su duhovnim smatrali ono to nisu primili od istinskog uenja od Boga. Oni su o tome govorili sa neprilinim samomnjenjem, razdeljujui jednog Boga u mnogobotvu, izlaui i slaui se meu sobom kroz neozbiljnost pomisli, i tu matu bezumlja svojih pomisli nazivajui umozrenjem priroda. 152. Istinsko sagledavanje ulnih i nadulnih priroda, kao i same Svete Trojice, udeljuje se Hristovim otkrivenjem. Njemu je ljude nauio i na njega ukazao Hristos kada je prvonaelnom svojom Ipostasju ostvario obnovljenje ljudske prirode, vrativi joj prvu slobodu. On je svojim ivotvornim zapovestima probio put ka istini. Naa priroda e postati
364

sagledatelj istine, a ne mate, tek kad ovek, trpei stradanja, delanja i skorbi, sa sebe svue starog strasnog oveka, kao to novoreene sa sebe skida posteljicu prilikom izlaska iz majine utrobe. Preporodivi se duhovno, tada um postaje sposoban da primi sagledavanje svoje otadbine. 153. To sagledavanje jeste hrana uma, sve dok ne doe u stanje da primi jo vie sagledavanje. Jedno sagledavanje, naime, oveka predaje drugome, sve dok um ne bude uzveden u oblast savrene ljubavi. Ljubav je obitelj duhovnog i naseljava se u istotu due. Kada um dospe do oblasti ljubavi blagodat poinje da dejstvuje. Um prima duhovno sagledavanje i postaje vidilac skrivenog. 154. Kao to sam ve govorio, dar otkrivenja umnog sagledavanja daje se na dva naina. Ponekad se daje blagodau zbog vatrene vere, a ponekad zbog vrenja zapovesti i istote. Po blagodati je dat blaenim apostolima. Oni um nisu oistili vrenjem zapovesti, ve vatrenom verom. Oni su u prostoti poverovali u Hrista i svakako sa zapaljenim srcem ili za Njim. I kad je izvrio svoj predivni domostroj, Hristos im je poslao Duha Uteitelja koji ih je oistio i usavrio njihov um, stvarno umrtvivi u njima starog strasnog oveka, i stvarno oivotvorivi u njima novog duhovnog oveka. I blaeni Pavle je bio tajanstveno obnovljen, primivi sagledavanje otkrivenja tajni. Nije napisano ono to je Hristos sa njim razgovarao, ve se navodi samo ono to mu je rekao Ananija: Savle brate, Gospod na Isus, koji ti se javio na putu... poslao me je da progleda i da se ispuni Duha Svetoga (Dap.9,17). I.kad ga je krstio, on se ispunio Duha Svetog. On je osetio skrivene tajne otkrivenja, kao to se desilo i sa svetim apostolima kojima je Gospod Isus govorio: Jo vam imam mnogo govoriti, ali sada ne moete nositi. A kada doe On, Duh Istine, uvee vas u svaku istinu... i javie vam ono to dolazi (Jn.16,12-13). 155. Tek kad je primio Duha Svetog i kad se Njime obnovio, blaeni Pavle se udostojio tajni otkrivenja i poeo da duhom sagledava otkrivenja, naslaujui se sagledavanjem, sluajui neiskazane rei, upranjavajui sagledavanje iznad prirode, oduevljavajui se sagledavanjem nebeskih sila i naslaujui se duhovnim. Takvo ushoenje on nije dostigao po svojoj elji, kao to u svom bezumlju tvrde jeretici (evhiti). Um uopte ne moe da ushodi tamo. Naprotiv, Pavle je bio uzdignut duhom otkrivenja, kao to je sam pisao u Poslanici Korinanima (2.Kor.12,2-4), nasuprot sujetnim ljudima koji su se poredili sa svetim apostolima i koji su matu svojih pomisli nazivali duhovnim sagledavanjima. 156. Rasuujui o ljudima koji su obremenjeni strastima pa ipak stupaju u ispitivanje o zakonima telesnog i bestelesnog (ni u emu se ne razlikujui od bolesnika koji nude pravila o uvanju zdravlja), jedan od svetih je napisao: "Saznavi da uenici koji su zanemarivali zapovesti i koji nisu savladali strasti ele blaenstvo sagledavanja tajni (koje je mogue samo po oienju od strasti), blaeni Pavle je rekao: "Svucite najpre starog oveka strasti. Tada poelite da se obuete u novog oveka, obnovljenog poznanjem tajni na podobije Tvorcu, i ne elite blaenstvo koje imam ja i ostali apostoli, koje je dato dejstvom blagodati, stoga to Bog neke miluje, a neke otvrdoglavljuje, kako sam hoe (Rim.9,18)". Jer, ko e stati pred lice Njegovo, ili ko e se usprotiviti Njegovoj volji? Ponekad Bog dariva ni za ta, a ponekad trai dela i oienje pa tek onda alje dar. A ponekad ni posle dela i oienja ne daje ovde, nego ga uva da bi sagledavanje dao na svom mestu". 157. Smatramo da On tako postupa i odnosno manjeg dara, naime, oprotaja grehova. Jer, On krtenje poklanja kao dar, ne traei savreno nita izuzev vere. U
365

pokajanju za grehe, pak, On oprotaj ne daje kao dar, ve zahteva trud, skorb, alost, skruenost, suze, dugotrajni pla. I tek tada oprata. Razbojniku je odmah oprostio zbog ispovedanja reju na krstu, obeavi mu Carstvo, a od grenice je zahtevao veru i suze. 158. Dua koja voli Boga samo u Njemu nalazi svoje spokojstvo. Da bi srcem bio u svezi sa Bogom mora prethodno da raskine svaki spoljanji savez. Jer, sjedinjenju sa Bogom prethodi razreenje od vetastva. Mladencu se hleb daje kao hrana tek poto je othranjen mlekom. I ovek koji namerava da napreduje u Boanstvenom treba da se najpre odvoji od sveta, kao dete od naruja i dojki maternjih. Telesno delanje prethodi duevnom, kao to je prah prethodio dui koja je bila udahnuta u Adama. Ko nije stekao telesno delanje, ne moe imati ni duevno. Jer, drugo se raa od prvog, kao klas iz golog peninog zrna. Ko, pak, nema duevno delanje, liie se duhovnih darova. 159. Kao to posle sejanja suza slede pregrti radovanja, tako i posle zlopaenja Boga radi sledi radost. Zemljodelcu je sladak hleb kojije dobio znojem. Slatka su i dela pravde srcu koje je primilo Hristovo poznanje. Sa dobrom voljom pretrpi i uvredu i ponienje kako bi imao smelost pred Bogom. ovek koji sa poznanjem trpi runu re od onoga kome nije uinio nepravdu na svoju glavu polae trnov venac. Blaen je on jer se ovenava netljenou, premda toga ni sam nije svestan. 160. Onaj ko sa poznanjem bei od sujetne slave u svojoj dui je osetio budui vek. Um onoga ko u sadanjem ivotu bei od pokoja ve sagledava budui vek. Onaj, pak, ko je svezan gramljivou jeste rob strasti. Nemoj misliti da je samo sticanje zlata i srebra gramljivost. Ono je prisutno kod svakog sticanja stvari za koje je privezana tvoja volja. Nemoj hvaliti onoga koji se zlopati telesno, ali daje na volju ulima, tj. sluhu, otvorenim i neuzdranim ustima i bludeim oima. 161. Znaj da ostavljanje grehova dunicima pripada delima pravde. Tada e uvideti tiinu i svetlost po celom umu svom. Milostivi koji nije vii od svoje pravde nije milostiv, tj. pravi milostivi ne daje ljudima milostinju samo iz svog sopstvenog, nego i sa radou od drugih trpi nepravdu i miluje ih. Milostiv je onaj ko duu svoju polae za brata, a ne onaj ko samo davanjem ukazuje milost svome bratu. Milostiv je i onaj ko nije toliko bestidan da bratu, koji ga udari, uzvrati i oalosti njegovo srce. 162. Zavoli trud bdenja kako bi naao utehu u onome to je blisko tvojoj dui. Zanimaj se itanjem u bezmolviju kako bi tvoj um svagda bio uznoen ka udesima Boijim. Zavoli siromatvo sa trpljenjem kako bi ujedno sabrao svoj um u odnosu na matanje. Omrzi prostran ivot kako bi tvoje pomisli ostale bezmetene. Uzdravaj se od mnogoga i pobrini se samo o dui kako bi je spasao od rasturanja unutranje tiine. 163. Zavoli celomudrenost da se u vreme svoje molitve ne bi postideo pred Bogom.
366

Stekni istotu u delima svojim kako bi ti se ozarila dua na molitvi i kako bi ti se seanjem na smrt u umu rasplamsala radost. Nemoj biti lenjiv u svom delanju da se ne bi postideo kad stane meu svoje prijatelje. Nemoj svoju slobodu vezivati onim to slui nasladi kako ne bi postao sluga slugu. Neka ti odea bude siromana kako bi ponizio pomisli koje se raaju u tebi, tj. visokoumlje srca. Ko voli sjaj nee moi da stekne slobodne misli, budui da se srce unutranje usmerava prema izgledu spoljanjih obraza. 164. Za smirenoumljem sledi uzdranje i ograniavanje u svemu. Usled postojanog ograniavanja, smirenoumlje dolazi do sagledavanja i duu ukraava celomudrenou. Tatina, pak, usled neprestanog metea i smuenja pomisli, iz svega to susree sabira neisto imanje i oskrnavljuje srce. Ona nepristojnim pogledom gleda na prirodu stvari i um zanima sramnim predstavama. Smirenoumlje, pak, sebe duhovno ukraava sagledavanjem, pobuujui onoga koji ga je stekao na slavoslovlje. 165. Bolje je da sam sebe razreuje od uza greha, negoli da robove oslobaa od ropstva. Bolje je da se umiri u dui svojoj, u jednomisliju trodelnog sastava u tebi, tj. tela, due i duha, negoli da svojim uenjem umiruje raznomislene. Grigorije govori: "Dobro je bogoslovstvovati radi Boga, ali je bolje da se ovek oisti za Boga". Za tebe je korisnije da se postara o tome da ono to je u tvojoj dui palo od strasti podigne podsticanjem svojih pomisli da se okreu ka Boanstvenom, negoli da vaskrsava mrtve. 166. Sve dane svog ivota, ma gde se naao, smatraj se strancem kako bi bio u stanju da se izbavi od tete koja se raa od slobodnog optenja. Svagda blagosiljaj ustima pa te nee vreati, budui da se uvreda raa od vreanja, a blagoslov od blagosiljanja. Na svakom delu se smatraj oskudnim kako bi uio, i itavog ivota e se pokazivati mudar. Nemoj priati drugome ono to sam nisi ispitao kako se ne bi postideo sam sebe i kako se po uporeivanju tvog ivota ne bi otkrila tvoja la. 167. uvaj se da ne ita jeretika uenja. Jer, to vie nego bilo ta drugo na tebe moe podii duha hule. esto i nenasito itaj knjige uitelja o promislu Boijem. One, naime, um rukovode ka poimanju poretka u tvorevini i delima Boijim i ukrepljuju ga. Svojom tananou one ga pripremaju za primanje svetlozarnih misli i ine da on u svojoj istoti ide ka poznanju tvari Boijih. itaj Jevanelje koje je zavetao Bog radi poznanja cele vaseljene kako bi se tvoj um pogruzio u uda Boija. Tvoje itanje neka se odvija u nepomuenoj tiini. Budi slobodan od mnogobriljivosti o telu i od itejskog metea kako bi, pri sladosnom razumevanju, u dui osetio najslai ukus koji prevazilazi svaki oseaj i kako bi tvoja dua istrajala u tom oseanju.

367

168. isti svoju duu, zbaci sa sebe brigu o onome to je izvan tvoje prirode, na svoje pojmove i pokrete stavi zavesu celomudrenosti i smirenja. Tako e nai ono to je unutar tvoje prirode, budui da se smirenima daje otkrivenje tajni. 169. Ukoliko si reio da svoju duu preda na delo molitve koja oiava um i na prebivanje u bodrosti nou kako bi stekao svetao razum, treba da se udaljava od gledanja na svet, da prekrati susrete sa ljudima, da ih ne prima u svoju keliju, ak ni pod vidom koristi, izuzev jednodunih, jednomislenih i onih koji znaju tvoje tajne. Budi oprezan u odnosu na smuenje od duevnih beseda, te po odsecanju spoljanjih razgovora sa svojom molitvom sjedini milostinju da bi ti dua ugledala svetlost istine. U meri u kojoj srce prestaje da se uznemirava spoljanjim predmetima um urazumljuje misli i obavlja Boanstvena dela, dolazei do izumljenja. Jer, ukoliko pokaemo neznatnu marljivost, dua obino brzo jednu besedu zamenjuje drugom. 170. Da bi jednu besedu zamenio drugom (praznu - duespasonosnom) treba da se bavi itanjem Pisma i itija svetih. Jer, kada bude stao na molitvu i na svoje pravilo, umesto razmiljanja o onome to si video i uo u svetu, u sebi e obresti razmiljanje o Boanstvenim Pismima koja si itao. To razmiljanje e izazvati zaborav svetskih uspomena, ime um dolazi do istote. To je znaenje reenoga da itanje pomae dui kada stane na molitvu i da se dua molitvom prosveuje u itanju. itanje, opet, umesto spoljanje smese, prua hranu raznim vidovima molitve. Prema tome, dua se itanjem prosveuje za svagdanju marljivu i nesmuenu molitvu. 171. Teloljupci i stomakougodnici ne treba da ulaze u ispitivanje duhovnih predmeta, kao to ni bludnica ne treba da razgovara o celomudrenosti. Krajnje bolesno telo ne podnosi masnu hranu. Ni um koji je zauzet svetskim ne moe da se priblii ispitivanju Boanstvenog. Oganj se ne raspaljuje u sirovim drvima. Ni Boanstvena vatra se ne razgoreva u srcu koje voli pokoj. Onaj ko svojim oima ne vidi sunce, na osnovu samog sluha drugome ne moe opisati njegovu svetlost. On ak i ne osea njegovu svetlost. Isto biva i sa onim koji svojom duom nije osetio sladost duhovnih dela. 172. Ono to ti pretekne od tvojih dnevnih potreba podaj siromasima, te sa smelou poi da prinese svoje molitve, tj. da sa Bogom besedi kao sa Ocem. Nita ne moe toliko srce pribliiti Bogu kao milostinja. I nita u dui ne raa toliko tiine kao dobrovoljno siromatvo. Kada daje, daj sa velikodunou i sa osmehom na licu, i opskrbi u veoj meri nego to trae. Nemoj se truditi da shvati ko je dostojan, a ko nije. Neka pred tobom svi ljudi budu jednaki s obzirom na dobro delo. Jer, na taj nain moe i nedostojne privui dobru, budui da se dua pomou telesnog brzo dovodi u strah Boiji. 173. Svoju keliju oisti od suvinih stvari. To e te privesti uzdranju, ak i da nisi voljan. Oskudica u svemu oveka ui uzdranju. Oni koji su odneli pobedu u spoljanjoj borbi (mislim na borbu koju na duu podiu ula sluha, vida i ostala) ne moraju se bojati ni unutranje borbe. Kada zatvori gradska vrata, tj. ula, ovek ratuje unutra i ne boji se zlobnika izvan grada.
368

Blaen je onaj ko to zna i ko se ne obremenjuje mnotvom dela, ve svu telesnu delatnost obraa na molitveni trud. 174. U trenucima kad Bog bude tvoje srce privodio u umilenje, potrudi se da neprestano ini poklone i da preklanja kolena. Nemoj svom srcu doputati da se brine o bilo emu u vreme kad demoni ponu da te ubeuju da se lati drugih poslova. Tada posmatraj i divi se onome to e proizii iz toga. Meu podvinikim borbama nita nije toliko vano i teko i nita ne izaziva toliko zavisti kod demona kao pruanje pred Hristovim krstom i danonona molitva, koji ine da izgleda da su oveku ruke vezane pozadi. Lati se tota ukoliko nee da tvoja vatrenost ohladni i da ne osiromai u suzama. Bie blaen ako se o tome bude starao dan i no, i ako ne bude iskao bilo ta drugo. Ukoliko se ne bude podvizavao, nee nai, i ukoliko sa vatrenou ne bude udarao u vrata i neprestano prebivao pored njih u bdenju, nee biti uslien. 175. U ovekovom srcu se nee probuditi sladost Duha Boijeg, njegovi udovi nee primiti istotu u ovom ivotu i Boanstvene misli nee ui u njegovu duu (ostajui neprimeene i sakrivene), sve dok spoljanji ovek ne umre za sve svetsko (ne samo za greh, nego i za svako delo), i unutranji ovek za lukave misli, i dok prirodni pokreti tela ne iznemognu, postavi nemoni da u srcu probude grehovnu sladost. U oveku se nee probuditi duhovna opijenost sve dok u svom srcu ne umrtvi staranje o itejskom (izuzev o neophodnim zahtevima prirode) i dok brigu o tome ne prepusti Bogu. 176. Ko sa ubeenjem i oseanjem u umu dri [misao] o jednakosti ka kojoj vodi opti kraj svih, nee imati potrebe za drugim Uiteljem da bi se odrekao od itejskog. Onaj ko se dobrovoljno ne udaljuje od uzroka strasti, nevoljno se uvlai u greh. Uzroci, pak, greha su sledei: vino, ene, bogatstvo, telesno zdravlje. Oni to, ipak, nisu po samoj svojoj prirodi, ve stoga to priroda preko njih lako naginje ka grehovnim strastima. Stoga ovek treba da se marljivo pazi toga. Ljudi se gnuaju siromatva, a Bog jo vie - visokoumne due i nadmenog uma. Ljudi potuju bogatstvo, a Bog smirenu duu. 177. Ukoliko hoe da postavi poetak dobrom delanju najpre se pripremi za iskuenja koja te susreu. Jer, neprijatelj ima obiaj da onoga koji je sa vatrenom verom zapoeo dobar ivot susretne sa raznim stranim iskuenjima. Njegova namera je da u njemu izazove strah kako bi ohladneo u dobrom proizvoljenju i izgubio vatrenost u bogougodnom delanju. Stoga se pripremi da hrabro susretne iskuenja koja se podiu na vrlinu, pa tek onda zapoinji delanje. 178. Zapovesti Boije su vie od svih riznica sveta. Ko ih je stekao, u sebi je obreo Boga. Onoga ko se uvek uspokojava u Boijem staranju, Bog ini pristavnikom doma. Onoga ko eli ispunjenje volje Boije vode nebeski aneli. Onaj ko se boji greha bez saplitanja vri strano putovanje i u vreme mraka pred sobom i unutar sebe nalazi svetlost. Stope onih koji se boje greha uva Gospod. U vreme saplitanja njih preduhitruje milost Boija.
369

Onaj ko svoja sagreenja smatra malim, pada u jo gore od prethodnih i nosi sedmostruku kaznu. 179. U smirenju sej milostinju pa e na Sudu ponjeti milost. Onim im si izgubio dobro treba da ga ponovo stekne. Ako si izgubio celomudrenost i prebiva u bludu, Bog od tebe nee primiti milostinju. Jer, On od tebe hoe svetinju tela. I svaka druga bolest se lei lekovima koji su joj svojstveni. Ako si pobeen zaviu, zbog ega se upinje u borbi sa snom (a ne protiv zavisti)? 180. Jo dok je prestup mali, dok nije sazreo, dok ne pusti grane u irinu i ne sazre potrudi se da ga iskoreni. Nemoj se predavati nemaru dok ti nedostatak izgleda mali, inae e kasnije postati neoveni gospodar. Tada e beati od njega kao rob i zarobljenik. Ko se, pak, s poetka suprotstavi strasti, ubrzo e zagospodariti nad njom. 181. Onaj ko moe da sa radou podnese uvredu, ak i ako u rukama ima sredstvo da je odbije, primio je od Boga utehu po svojoj veri u Njega. Onaj, pak, ko sa smirenoumljem trpi okrivljavanja koja podiu na njega, dostigao je savrenstvo i njemu se dive sveti aneli. Jer, ni jedna druga vrlina nije toliko visoka i toliko teko ispunjiva. 182. Nemoj verovati da si snaan sve dok ne bude iskuan i ne pokae se nepromenjiv. Nemoj se uzdati u svoju silu da ne bi bilo poputeno da padne zbog nemoi. Jer, tada e iz samog pada doznati svoju nemo. Nemoj imati poverenje u svoje znanje da te neprijatelj ne bi ulovio svojim lukavstvom. Nikada reima nemoj hvaliti dela svoja da ne bi bio postien. Bog poputa da se ovek izmeni u svemu onome ime se hvalio kako bi se ponizio i nauio smirenju. 183. Svoje oko neprestano uzvodi ka Bogu. Jer, pokrov i promisao Boiji obuhvataju sve ljude, premda ostaju nevidljivi. Oni se otkrivaju samo onima koji su se oistili od grehova i koji svagda pomiljaju o Bogu, i to samo o Njemu jedinom. Njima se prvenstveno otkriva promisao Boiji kada Boga radi ulaze u iskuenje. Tada oni promisao Boiji kao da vide telesnim oima, saobrazno sa merom i uzrokom iskuenja koje postie svakog od njih. To ih podstie na hrabrost. To vidimo u sluaju Jakova, Isusa Navina, tri mladia, i ostalih svetih kojima se promisao Boiji javljao u nekom ljudskom vidu, podstiui ih i utvrujui u blagoastivosti. 184. Treba li neto govoriti o podvinicima koji su tui svetu i o otelnicima? Oni su od pustinje napravili grad, i uinili je naseljem i obitelju anela. Ka njima su, usled blagoustrojstva njihovog ivota, uvek dolazili aneli i, kao ratnici jednog Vladike, povremeno ratovali zajedno sa njima. Oni su u sve dane svog ivota voleli pustinju, i iz ljubavi prema Bogu iveli u gorama, peinama i provalijama zemaljskim. Budui da su oni, ostavivi zemaljsko, zavoleli nebesko i postali podraavaoci anela, sami sveti aneli od njih, po pravdi, nisu sakrivali svoj izgled, ve su ispunjavali svaku njihovu elju i u svemu im pomagali. 185. Ko je jednom za svagda sebe posvetio Bogu, provodi ivot u spokojstvu uma. Bez negramljivosti dua ne moe da se oslobodi od metea pomisli. Ne privevi oseanja ka bezmolviju, ona nee osetiti mir u mislima.
370

Ne ulazei u iskuenja, niko nee stei duhovnu mudrost. Bez priljenog itanja nee spoznati tananost pomisli. Bez tiine pomisli um se nee uzdii do skrivenih tajni. Bez nade po veri dua ne moe da se smelo odvai na iskuenja. Bez iskustva oiglednog Boijeg pokroviteljstva srce nee biti u stanju da se nada na Boga. Dua nee imati optenje sa Hristom ukoliko sa poznanjem ne okusi od Njegovih stradanja. 186. Ko miluje siromanog, obree Boga za staratelja. Ko osiromai Boga radi obree neoskudne riznice. Bog nema potrebe ni za im, ali se veseli kad vidi da ovek uspokojava Njegov obraz i potuje ga Njega radi. Ukoliko ti neko ite neto od onoga to ima nemoj govoriti u srcu svom: "To u ostaviti dui svojoj kako bi se uspokojila, a njemu e ono to mu je potrebno Bog dati iz drugog mesta". Takve misli prilie nepravednim ljudima koji ne znaju za Boga. Pravedni i dobri ovek svoju ast nee dati drugom, niti e dozvoliti da mu vreme blagodati prolazi bez dela. Bog e siromanog i potrebitog oveka opskrbiti, budui da Gospod nikog ne ostavlja, ali se ti, udaljujui od sebe siromanog, uklanja od asti koju ti On daje i odbacuje Njegovu blagodat. Stoga se veseli kada daje i govori: "Slava ti, Boe, to si me udostojio da naem nekoga koga u uspokojiti". Ako, pak, nema nita to bi dao jo vie se raduj i, blagodarei Boga, govori: "Blagodarim ti, Boe moj, to si mi dao blagodat i ast da osiromaim radi tvog imena i to si me udostojio da, u bolesti i siromatvu, okusim od skorbi koja je postavljena na putu zapovesti tvojih, kojim su ili i sveti tvoji". 187. Naa priroda je postala lako dostupna strastima. U dananjem svetu je mnogo iskuenja i od tebe zlo nije daleko: ono se toi u tebi i nalazi se pod tvojim nogama. Kao to su trepavice na oima blizu meu sobom, tako su i iskuenja bliska ljudima. Bog je to premudro ustrojio radi tvoje koristi, tj. da bi ti postojano udarao u Njegova vrata, da bi se strahom od nevolja u tvoj um sejalo seanje na Njega, da bi mu se pribliavao u molitvama i da bi se tvoje srce osveivalo neprestanim seanjem na Njega. Bog te nije stvorio nedodirljivim za nevolje kako, poelevi da postane bog, i ti ne bi nasledio ono to je nasledilo onaj ko je najpre bio danica, a zatim se, zbog prevaznoenja, pretvorio u satanu. On te nije stvorio ni nepokolebivim ni nepokretnim kako ne bi postao slian prirodi neoduevljenih stvari. 188. Neprestano se isti pred Bogom, imajui u srcu seanje na Njega da ne bi, ostavi dugo bez seanja na Njega, ostao i bez smelosti u trenutku kada mu prilazi. Jer, smelost pred Bogom jeste posledica estog razgovora sa Njim i mnogih molitava. Optenje sa ljudima biva preko tela, a optenje sa Bogom preko duevnog seanja na Njega, preko panje u molitvama i preko svecelog predavanja Njemu. Dugovremenim uvanjem seanja na Boga dua povremeno dolazi do izumljenja i divljenja. Neka se uzveseli srce onih koji trae Gospoda. Traite Gospoda, osueni, i utvrdite se nadom. Traite lice Njegovo pokajanjem (Ps. 104,3-4), osvetite se svetinjom lica Njegovog, i oistite se od grehova svojih. 189. Nepravednik na koga nailazi iskuenje nema nade kojom bi prizvao Boga i od Njega oekivao spasenje, budui da se u dane svog pokoja udaljavao od volje Boije. Bogu se moli pre nego to na tebe naie nevolja. Tako e ga i u vreme gorine nai i usliie te.
371

Nojev koveg je bio napravljen u vreme mira. Njegova drva su obraena sto godina ranije. I u vreme gneva nepravedni su poginuli, a za pravednika je on postao pokrov. 190. Oni u kojima je svet mrtav sa radou trpe uvrede. Oni, pak, u kojima je svet iv ne mogu da trpe uvrede ve, pokretani tatinom, padaju u gnev i od nerazumnog pokreta dospevaju u smuenje ili ih obuzima tuga. Onaj ko hoe da napreduje u vrlini trpljenja uvreda i velikodunosti treba da se udalji od svojih srodnika i da postane stranac. Jer, u svojoj otadbini ovek ne moe napredovati u toj vrlini. Jedino veliki i silni mogu takva stradanja da podnose meu svojim srodnicima. To mogu samo oni u kojimaje umro svet, budui da oni u sadanjem svetu ve ne oekuju nikakvu utehu. 191. Kao to je blagodat bliska smirenoumlju, tako su bolne nevolje bliske gordosti. Oi Gospodnje su na smirenoumnima da bi ih obradovale. Lice, pak, Gospodnje se okrenuto protiv gordih da bi ih smirilo. Rado primaj pogrde u svojoj veliini, i izbegavaj velianje u svojoj malenkosti. ast bei od onoga koji stremi za njom. Onoga, pak, ko be-i od nje, ona verno prati. Bog e napojiti svojim dobrima onoga koji gladuje i euje Njega radi. Bog oblai u odeu netrulenosti i slave onoga koji trpi nagotu Njega radi. Onaj koji osiromai Boga radi, bie uteen Njegovim istinskim bogatstvom. itavog svog ivota se smatraj grenikom da bi bio opravdan za itav svoj ivot. Opti sa onima koji imaju smirenje i nauie se njihovoj naravi. Neka odlika tvoje naravi bude da si prema svima uvek ljubazan i uljudan. 192. Bog je popustio da dua bude dostupna strastima radi njene koristi. On je smatrao da ne bi bilo korisno da je postavi iznad strasti pre drugog preporoda. Dui je korisno da bude dostupna strastima zbog ranjavanja savesti, iako je prebivanje u strastima - drsko i bestidno. Kao to se od stomakougaanja raa mete pomisli, tako se od priljivosti i nepaljivih razgovora raa besmislenost i skliznue uma iz svog poretka. Briga o itejskim stvarima duu privodi smuenju. Smuivanje njima pomuuje i um i liava ga tiine. Inoku koji se posvetio nebeskom delanju prilii da bude izvan svake itejske brige kako bi, pogruzivi se u sebe samog, bio izvan svega to pripada ovom veku. Poinuvi od svega toga, on ve moe bez rasejanosti da se dan i no pouava u zakonu Gospodnjem. 193. Telesni napori bez istote uma su isto to i besplodna utroba i usahle dojke. Jer, oni se ne mogu pribliiti poznanju Boijem. Oni umaraju telo ali se ne staraju da iz uma iskorene strasti. Stoga nita ne mogu ponjeti. Kao to onaj ko seje po trnju nita ne moe da poanje, tako ni onaj ko se upropauje zlopamenjem i gramljivou ni u emu ne moe da uspe, ve stenje na postelji svojoj od besanice usled briga o delima koje ga pritiskaju. 194. U dui koja je prosijala seanjem na Boga i neuspavljivim danononim bdenjem Gospod sazdaje oblak koji je titi, koji je osenjuje danju i koji je nou osvetljuje ognjenom svetlou. U njenom mraku sija svetlost.
372

195. Kao to oblak sakriva svetlost meseca, tako isparavanja stomaka izgone iz due Boiju premudrost. Ono to je plamen u suvim drvima, to je telo sa punim stomakom. Kao to jedno zapaljivo vetastvo, dodato drugom, uveava plamen ognja, tako i raznovrsnost jela uveliava pohotno kretanje u telu. U slastoljubivom telu ne obitava poznanje Boije. Onaj ko voli svoje telo nee stei blagodat Boiju. Kao to se pri poroajnim bolovima na svet pojavljuje plod koji veseli onu koja raa, tako se pri muenju grla u dui raa plod poznanja tajni Boijih. Kao to se otac stara o deci, tako se i Hristos brine o telu koje se zlopati radi Njega. On uvek stoji blizu njegovih usta. 196. Stranac je onaj ko je svojom milju stao izvan svega itejskog. Monah je onaj ko prebiva izvan sveta i onaj ko uvek moli Boga da mu daruje budua dobra. Bogatstvo monaha je uteha koja se nalazi u plau i radost od vere koja zasijava u skrivnicama uma. Devstvenik je onaj koji je telo sauvao neoskrnavljenim od plotskog spajanja, i koji se stidi i najmanjeg spominjanja o tome. Ako voli celomudrenost sramne pomisli odgoni upranjavanjem u itanju i dugotrajnoj molitvi. Tada e imati oruje protiv prirodnih pobuda. Bez toga se u dui ne moe videti istota. 197. Ako si istinski milosrdan, nemoj se alostiti u unutranjosti kada ti se neto oduzme nepravedno, niti kome stranom pominji o gubitku. Neka gubitak koji su ti naneli uvredioci bude progutan tvojim milosrem, kao to se oporost vina potire mnotvom vode. Mnotvo svog milosra dokai dobrima koja daje onima koji su te uvredili, kao to je blaeni Jelisej postupio sa neprijateljima koji su nameravali da ga uzmu u plen (4.Car.6,13-23). 198. Onaj ko je istinski smirenouman ne smuuje se kad mu ine nepravdu i nita ne govori u svoju zatitu, ve prima klevete kao istinu. On se ne stara da ljude uveri u to da je oklevetan, ve trai oprotaj. Poneki su dobrovoljno na sebe navlaili naziv neistih, iako nisu bili takvi; drugi su trpeli naziv preljuboinca iako su bili daleki od preljube, suzama svedoei da na sebi nose plod greha koji nisu uinili, i sa plaem molei od uvreenih oprotaj za bezakonje koje nisu uinili, budui da im je dua bila uvenana svakom istotom i neporonou. Drugi su se, da ih ne bi proslavljali zbog prevashodnih pravila ivota koja su ispunjavali u tajnosti, predstavljali kao suludi, iako su bili rastvoreni Boanstvenom solju i nepokolebivi u svojoj tiini, tako da su na visini svog savrenstva imali svete anele kao svedoke svojih uspeha. 199. Spasitelj je mnogim obiteljima kod Oca nazvao razliite mere umova koji se nastanjuju sa one strane, tj. razlike i osobenosti duhovnih darova kojima se naslauju umovi. On je obitelji nazvao mnogima usled razlike u stepenu darova, a ne zbog razlike u mestu. ulnim suncem se naslauje svako saobrazno sa istotom i silom prijemivosti oiju. Isto tako jedan svetilnik u jednom domu odaje razliitu svetlost, premda se svetlost ne deli na mnoge delove. Tako e i u buduem veku svi pravednici neodvojivo prebivati na
373

jednom mestu, ali e svako po svojoj meri biti ozaren mislenim Suncem i po svom dostojanstvu privlaiti radost i veselje iz jednog vazduha, od jednog mesta, prestola, prizora i obraza. I niko nee videti meru svog blieg, niti vieg, niti nieg, kako razlika u blagodati ne bi bila uzrok tuge i alosti. Tamo e se svako, po danoj mu blagodati, unutranje veseliti u svojoj meri. Za sve je jedan prizor i jedna oblast: osim dva stepena, tj. gornje i donje strane, u sredini postoji raznovrsnost u darovima. 200. Hotei da um oskrnavi bludnim seanjem, avo najpre ispituje njegovo trpljenje ljubavlju prema tatini, pokuavajui da prilog te pomisli ne predstavi kao strast. On obino tako postupa sa onima koji uvaju svoj um i u koje ne moe lako da poloi bilo kakvu neprilinu pomisao. Kada, pak, oveka istrgne iz njegove vrstine, primetivi da poinje da razgovara sa prvom pomisli, avo ga susree sa neim to napominje blud i njegov um svraa na neto nepristojno. Um se najpre smuuje zbog iznenadnog priloga, a zatim se miri sa njim i od misli ve prelazi na dela. Meutim, ukoliko odstupi nazad i predupredi prvi napad pomisli, um, uz pomo Boiju, moe lako da savlada i strast. 201. Bolje je strasti odbijati seanjem na vrline, negoli protivljenjem. Jer, istupajui iz svoje oblasti i podiui se na borbu, one u umu zapeauju svoje obraze i likove. Ta borba stie veliku vlast nad umom, silno smuujui i privodei u smetenost pomisli. Ukoliko se, pak, postupi na prvi nain, po odgnanju strasti u umu ne ostaje njihov trag. 202. Sve dok ne primi Uteitelja, oveku su potrebna Boanstvena Pisma kako bi mu se seanje na dobro zapeatilo u misli i kako bi se neprestanim itanjem u njemu obnavljalo stremljenje ka dobru, uvajui njegovu duu od tananosti grehovnih puteva. To mu je neophodno stoga to jo nije primio silu Duha koja udaljuje zabludu i zarobljuje duekorisna seanja. Kada, pak, sila Duha sie na dejstvenu duevnu silu u oveku, u srcu se ukorenjuju zapovesti Duha. Tada se on tajno ui od Duha, nemajui vie potrebu za pomou od ulnog vetastva. Jer, dok se srce ui od vetastva, uenje prate zabluda i zaborav, a kad se ui od Duha, seanje ostaje nepovreeno. 203. Ptica bez krila jeste um koji je kroz pokajanje tek nedavno napustio put strasti. On se u vreme molitve upinje da se uzvisi nad zemaljskim, ali ne moe, ve gamie po povrini zemlje, nemajui sile da poleti. Pa ipak, uz pomo itanja, delanja, straha i staranja o mnotvu vrlina on sabira svoje pomisli. On samo to i zna. I to mu na kratko vreme uva um neoskrnavljenim. Meutim, kasnije dolaze seanja i smuuju i oskrnavljuju srce, budui da ovek jo nije osetio spokojan vazduh slobode. U njega um ulazi tek posle dugog vremena, kada zaboravi na zemno. Jer, on najpre ima samo telesna krila, tj. vrline koje se vre spolja, budui da je jo dalek od sagledateljnih vrlina i od njihovog oseanja. I upravo one predstavljaju krila uma na kojima se ovek pribliava nebeskom i udaljava od zemaljskog. 204. Sve dok Gospodu slui neim ulnim, u ovekovim pomislima se zapeauju njegovi obrazi i on Boanstveno predstavlja u telesnim obrazima. Kada, pak, stekne oseaj unutranjeg, njegov um e se po meri oseanja, sa vremena na vreme, uzviavati iznad obraza stvari. 205. Priznak toga da ti se dua pribliava izlasku iz tame jeste sledei: srce ti gori i kao oganj se raspaljuje dan i no, usled ega ti ceo svet izgleda kao smee i pepeo, i ti ne eli ak ni hranu od sladosti novih i plamteih pomisli koje se neprestano bude u tvojoj dui. Tebi se iznenada daje izvor suza koje teku kao potok bez prinude i prate svako tvoje delo, tj. i itanje, i molitvu, i razmiljanje, i primanje hrane i pia. Uvidevi to u svojoj dui, ispuni se dobrom nadom, budui da si preplivao more. Budi priljean u svojim delima i
374

marljivo budi na oprezu kako bi se blagodat u tebi umnoavala iz dana u dan. I sve dok to ne obrete u sebi nisi zavrio put svoj, niti si stupio na goru Boiju. Meutim, teko tebi ako bez neke telesne nemoi izgubi suze koje si primio i obreo i ako se ohladi tvoja vatrenost bez izmene u neemu drugom! Ti si ih tada izgubio ili usled samomnjenja, ili zbog nemara, ili zbog lenjosti. A o onome to ide iza suza napisau ti kasnije. 206. Ukoliko nema dela, nemoj govoriti o vrlinama. Pred Bogom su nevolje za Njega i radi Njega dragocenije od svake molitve i rtve. Miris njihovog znoja je iznad svakog blagouhanja. Svaku vrlinu koja je izvrena bez telesnog truda smatraj prevremenom i mrtvim plodom stomaka. Prinosi pravednih su suze njihovih oiju. rtva koja je prijatna Bogu jesu njihovi uzdasi za vreme bdenja. Kada pravedni i oni koji su pritisnuti teinom tela prizovu Gospoda i kada u bolu uznesu molitvu Bogu, u pomo im dolaze sveti inovi. Na vapaj njihovog glasa oni ih bodre i tee nadom. Jer, zbog svoje blizine svetim ljudima, sveti aneli imaju optenje u njihovim stradanjima i nevoljama. 207. Vino zagreva telo, a Re Boija um. Oni koji se zagrevaju vatrenou ushiuju se razmiljanjem o onome emu se nadaju i svoju misao pripremaju za budui vek. Oni koji se napiju vinom pred sobom ne vide pregrade. Tako ni oni koji su opijeni nadom ne znaju za skorbi niti za bilo ta svetsko. Blaeni su oni koji su za more skorbi, radi ljubavi prema Bogu, svoja bedra opasali prostotom i neljubopitljivom naravi, i koji ne okreu lea. Oni koji su nadom stupili na neravan put ne zaustavljaju se, niti se vraaju nazad kako bi ulazili u ispitivanje puta. Preplovivi more i gledajui na napornost puta, oni prinose blagodarnost Bogu koji ih je izbavio od teskoba, provalija i takve napornosti puta. Sve to oni uopte nisu ni primeivali. Putajui se u plovidbu nada plovi sa prvobitnom vatrenou ni malo se ne starajui o telu i ne razmiljajui o tome da li e biti nekog uspeha od zapoetog truda. elei da zapone delo Boije, najpre naini zavetanje kao ovek koji vie nee iveti na ovom svetu, kao onaj ko se sprema za smrt, kao onaj ko je prekinuo sa ovim ivotom i koji je dostigao kraj svog vremena. Svako dobro delo zapoinji sa hrabrou, a ne sa dvojedunou. Takvim delima nemoj pristupati kolebajui se u srcu u nadi na Boga kako ti trud ne bi bio beskoristan i delo na osudu. 208. Dela onih koji ive po Bogu su sledea: Jedan celog dana udara svojom glavom u zemlju. To on ini umesto vrenja slube, tj. asova. Drugi sa postojanim i dugotrajnim preklanjanjem kolena sjedinjuje brojne molitve. Drugi, opet, mnotvom suza zamenjuje Boije slube i zadovoljava se time. Drugi se stara da pronikne u smisao onoga to ita, pridodajui i odreeno pravilo. Drugi svoju duu mui glau tako da uopte nije u stanju da vri slubu. Drugi prebiva u plamenom pouavanju u Psalmima i svoju slubu ini neprekidnom.
375

Drugi vreme provodi u itanju i zagreva svoje srce. Drugi pada u zanos pokuavajui da odgonetne smisao Boanstvenih Pisama. Drugi se izumljuje udima koja se navode u stihovima i prestaje sa obinim itanjem, obuzet utanjem. Drugi je okusio sve to i nasitio se, te se vraa nazad i postaje bezdejstven. Drugi je okusio neto malo i predao se nadmenosti, upavi u zabludu. Drugog je teka bolest i nemo spreila da vri svoje pravilo, a drugog - nadmo neke navike, ili neka elja, ili vlastoljublje, ili tatina, ili gramljivost, ili pristrae prema sabiranju vetastvenog. Drugi se sapleo, ali je i ustao, i nije okrenuo lea sve dok nije stekao mnogoceni biser. 209. Poetak svega je dobra namera pred Bogom (reenost da se ugaa Bogu). Posle udaljavanja od itejskih dela, tome sledi: gladovanje, itanje, svenono i trezvoumno bdenje (po silama) i mnotvo poklona koje treba initi u dnevne sate, a esto i nou. Neka ti najmanja mera poklona bude trideset, posle ega se pokloni asnom krstu i zavri. Meutim, postoje i takvi koji po meri svojih sila uveavaju taj broj poklona. Jedni u jednoj molitvi provode tri sata, drei se trezvoumlja i pruivi se licem prema zemlji, slobodni od prinuavanja i lutanja pomisli. 210. Na suparnik avo ima drevni obiaj da sa onima koji stupaju u podvig brzo rairi svoju borbu. Upotrebljavajui protiv njih razna oruja i prilagoavajui se sa namerama lica, on menja nain ratovanja. Prvi nain neprijateljske borbe. Na one koji su lenjivi proizvoljenjem i nemoni pomislima on od samog poetka silno napada, podiui na njih velika iskuenja, kako bi ih od prvog podviga obuzeo bol, kako bi im se put pokazao estok i teko prohodan, te kako bi rekli: "Ako je poetak puta tako teak i naporan, kako emo do samog kraja izdrati mnoge borbe koje nam predstoje". Sa njima avo ne vodi dugo borbu, ve ih brzo obraa u bekstvo. To je stoga to su oni sa sumnjom i hladnoom stupili na put Gospodnji. Bog, meutim, nalae da se na taj podvig stupa sa spremnou da se umre radi ugaanja Njemu, obeavajui da e vernog podvinika ovenati au muenitva. Oni se pokazuju slabi upravo stoga to na poetku nisu reili da se predaju na smrt. U svim svojim borbama oni pokazuju odsustvo vrstine, budui samoljubivi i iznad svega tedei svoje telo. I neprijatelj ih goni kao vihor, ne videi u njima duevnu silu koju je navikao da via kod svetih. Saglasno proizvoljenju oveka da stremi k Njemu i Bog sadejstvuje, pomae, i javlja svoje promiljanje o njemu. I ukoliko ovek ne postane nemaran ili ukoliko Bog ne dopusti, avo mu se ne moe pribliiti, niti navesti svoja iskuenja na njega. 211. Drugi nain. Onima koji su hrabri i koji ni u ta ne raunaju smrt, ve ishode na delo sa velikom revnou, avo ne izlazi odjednom u susret, niti pri prvom njihovom ustremljenju lako pobediti.

376

Sve dok ih vidi takvima, on se ne usuuje ak ni da ih se dotakne, ekajui da ohladne u svojoj revnosti i da sa sebe skinu Boanstvene rei i seanje koje im pomae i podrava ih, te da za sebe pripreme svoja oruja u mislima. On se bespotedno ustremljuje na njih im primeti da su poeli da se uklanjaju od svojih prvih pomisli i da sami poinju da pronalaze ono to bi moglo da poslui za njihovo savlaivanje. Lakomislenim mudrovanjem oni sami sebe iscrpljuju, a lenjou koja proizilazi od lutanja pomisli oni sami sebi kopaju rov pogibli. Time u njihovim mislima i srcima ovladava hladnoa. One koji sa plamenom revnou streme Bogu, nadaju se na Njega i veruju u Njega, okruuje neka sila. Stoga avo izbegava da ih napada. Bog od njih odbija ljutinu avolske zlobe i ona im se ne pribliuje. Neprijatelj se obuzdava videi uvara koji ih uvek uva. Jer, Zastupnik i Pomonik se nikada ne udaljuje od njih, sve dok od sebe ne odbace uzrok pomoi - molitve i napore smirenoumlja. 212. Ti koji ide za Bogom seaj se u sve vreme svog podviga poetka i prve revnosti pri stupanju na taj put, kao i plamenih pomisli sa kakvim si prvi put izaao iz svog doma i stupio u vojni red. Svakoga dana ispituj sebe kako vatrenost tvoje due ne bi ohladnela ni u jednom od orua u koja si se obukao, niti u revnosti koja je u tebi plamtela u poetku tvog podviga. I neprestano poviuj glas svoj usred vojnikog stanita, bodrei i podstiui na hrabrost svoju decu sa desne strane, pokazujui ujedno levoj strani da se dri trezvoumlja. Zajedno sa tim sa nadom prizivaj Boga, plai pred Njegovom blagou, prolivaj suze i trudi se, sve dok On ne poalje Pomonika. Tada ve nee biti pobeen. 213. Trei nain. Videi kakvu silu ovek prima od Boga za svoju revnost i za prizivanje Boga sa verom, neprijatelj se stara da pronae neki nain da ga udalji od anela koji pomae, tj. da u njemu probudi pomisli gordosti, naime da pomisli u sebi da sva njegova sila zavisi od njegove vlastite kreposti i da on svojom silom sebe titi od svog protivnika i ubice. Onaj ko poveruje takvim pomislima koje seje neprijatelj ostaje bez Boije pomoi i pada u ruke neprijatelja. Protiv onoga, pak, ko se ne podaje tim nagovaranjima, ko se krepko sea svog Pomonika i oko svog srca ne prestaje da ustremljuje ka nebu, neprijatelj, pak, izmilja nove naine borbe. 214. etvrti nain neprijateljske borbe sastoji se u tome to on poinje da ugnjetava oveka njegovim prirodnim potrebama (naroito potrebom za enom, i potrebom posedovanja sredstava za ivot). (Odnosno ene). Premda oveka ne moe da navede da bilo ta uini telom, s obzirom da je ograen bezmolvijem, da je njegovo stanite daleko od povoda i uzroka za greh, on se ipak upinje da um podvinikov [predmet elje] vidi u prividu, starajui se da u njima pod vidom istine obrazuje lane mate. Da bi oni pri tome doli do elje za matanim on u njima izaziva golicanje i pobuuje ih da se milju zadravaju na sramnim pomislima, da se saglaavaju sa njima, inei ih krivcima. Jer, neprijatelj zna da se kod podvinika pobeda ili poraz deavaju u pomislima i u jednom trenutku. Poraz se, naime, deava im se samo pomisao pomeri sa svog mesta i sa visine svoje sie na zemlju, kao to se i zbilo sa mnogima pri matarskoj predstavi enske krasote. Ukoliko su se oni pribliavali svetu na jedno ili na dva poprita, neprijatelj je esto udeavao da ena stvarno doe ka njima. Time je ponekad neprijatelj pobeivao nemarne i slabe srcem. Meutim, drugi su se pokazivali jai od iskuenja, te su, pomagani blagodau Boijom, pobeivali neprijatelja i njegova matanja.
377

(Odnosno druge potrebe). Neprijatelj je takoe esto udeavao da oni vide prividno zlato, dragocene stvari i drugo blago, a ponekad bi im pokazivao i stvarno [zlato] u nadi da e nekoga od njih uspeti da zaustavi na njegovom putu i ulovi u jednu od svojih mrea i zamki. To se poputa da bi se poznalo da li su oni, pri udaljenosti od tih stvari u otelnitvu i pri svojim liavanjima i oskudici, zaista bogoljubivi, te da li se staraju da ih, kada ih sretnu, preziru iz ljubavi prema Bogu, ne doputajui im da ih savladaju iako ih izazivaju, smatrajui ih za nita u poreenju za ljubavlju Boijom. Istinski podvinici se ne daju. Po ispitivanju oni se pokazuju kao isti, slino zlatu u topionici. Nemarne, pak, i slabe u sluaju nedostatka savlauje i mala potreba, te se vraaju nazad odriui se podviga. 215. Onaj ko spozna svoju nemo i zaista je oseti odmah podie svoju duu iz raslabljenosti i ukrepljuje se opreznou. Meutim, niko ne moe osetiti svoju nemo ukoliko na njega ne bude poputeno makar i najmanje iskuenje, bilo telesno ili duevno, i ukoliko mu ne bude darovano izbavljenje od njega. Jer, tada e on jasno uvideti besplodnost sopstvenih napora i mera. On e uvideti da opreznost, uzdranje i ograda due, na koje se nadao, nisu doneli nikakvu korist, te da je izbavljenje dolo mimo svega toga. Otuda on stie uverenje da sam ne predstavlja nita i da spasava jedino pomo Boija. Onaj ko je spoznao da ima potrebu za Boijom pomoi vri mnotvo molitava. I srazmerno sa umnoavanjem molitava njegovo srce stie smirenje. Jer, onaj ko se moli i ko ite ne moe a da se ne smiri. Skrueno i smireno srce Bog nee poniziti (Ps.50.19). oveka koji se smiri odmah okruuje milost. Srce tada osea Boanstvenu pomo i u sebi pronalazi neku silu koja ga podstie na poverenje (u Boga). A kada ovek oseti da mu pomo Boija zaista pomae, srce mu se stvarno ispunjava verom. Iz toga on shvata da je molitva pribeite onih koji itu pomo, istonik spasenja, skrivnica uzdanja, pristanite onih koji se spasavaju od uzburkanosti, potpora nemonih, po-krov u vreme iskuenja, tit koji izbavlja u vreme bitke, otra strela za neprijatelje. Njemu se otkriva da svo mnotvo duhovnih darova postaje dostupno upravo molitvom. Od tada on ve poinje da se naslauje molitvom vere. On se vie ne moli sa naporom i zamorom, ve sa srdanom radou i divljenjem, neprestano raajui blagodarne pokrete pri bezbrojnim kolenopreklanjanjima. 216. ovek se iz velike elje za pomou Boijom pribliava Bogu, prebivajui u molitvi. I koliko se on svojom namerom pribliava Bogu, toliko se i Bog njemu pribliava svojim darovima i zbog njegovog velikog smirenja mu ne oduzima blagodat. Ipak, ponekad tedri Bog zadrava dar svoje blagodati kako bi ga podstakao da mu se priblii i kako bi radi svoje potrebe neodvojivo prebivao pred Njim koji je gotov da izlije ono to slui na korist. Neke od prozbi Bog ispunjava brzo, naime one bez kojih se niko ne moe spasti, a poneke ostavlja neispunjene dugo vremena. U jednim okolnostima On od oveka odbija i rasejava vatrenu silu neprijatelja, a u drugim poputa da padne u iskuenja kako bi ga teskoba navela da mu se priblii, kako bi se nauio opitnosti u iskuenjima i kako bi se, imajui pred oima svedoanstvo o svojoj nemoi, jo vie utvrdio u smirenju. Dela pravednika koji nije spoznao svoju nemo kao da se nalaze na otroj britvi: on nije daleko od pada i od pokvarenog lava gordosti. Onome ko ne zna svoju nemo svakako nedostaje smirenje. Ko, pak, nema smirenja nije dostigao savrenstvo. Ko nije dostigao savrenstvo svagda prebiva u strahu, budui da njegov grad nije utvren na eleznim stubovima i gvozdenim pragovima, tj. smirenju. ovekovo delo bez smirenja ne moe biti
378

savreno, i na rukopis njegove slobode ne moe biti stavljen peat Duha: sve dotle on je jo rob i njegovo delo nije slobodno od straha. 217. Gospod svetim svojim ostavlja razloge za smirenje i skruenje srca u usiljenoj molitvi kako bi mu se oni koji ga ljube pribliavali putem smirenja. On ih esto plai strastima njihove prirode i saplitanjem u sramne u neiste pomisli, a esto i uvredama, ozlobljenjima i udarcima od ljudi, ponekad bolestima i nevoljama telesnim, drugi put siromatvom i oskudicom najnunijih stvari, pa muninom silnog straha, ostavljanjem, otkrivenom borbom avola, i raznim stranim dogaajima. Sve to on ini da bi oni imali razlog za smirenje i da ne bi upali u san nemara. 218. Ponekad se deava da ti se dua unutra ispunjava tamom, kao to sunane zrake pokriva magla oblaka. Ona se privremeno liava duhovne utehe, svetlost blagodati unutra zamire usled oblaka strasti koji osenjuje duu i usled umanjenja radostotvorne sile, i um pritiska neobina magla. Ti se, pak, nemoj smuivati milju, nego potrpi itajui knjige uitelja, prinuavajui sebe na molitvu, i ekajui pomo. I ona e brzo doi tako da i ne primeti. Kao to se povrina zemlje obasjava sunanim zracima posle vazdune tame, tako molitva istrebljuje i rasejava oblake strasti iz due i ozaruje um svetlou veselja i utehe. 219. Sve dok ne dostigne do oblasti suza, tvoja unutranjost jo slui svetu, tj. ti jo vodi svetski ivot. Tada ti delo Boije vri samo spoljanjim ovekom, dok unutranji ovek ostaje besplodan. Plod njegov, naime, zapoinje suzama. Kada dostigne do oblasti suza znaj da je tvoj um izaao iz tamnice ovog sveta i svoju nogu postavio na stazu novog veka, poevi da osea miris novog divnog vazduha. Suze poinju da se liju zbog toga to se pribliilo roenje duhovnog mladenca. Blagodat, opta majka svih, eli da Boanstveni obraz tajanstveno izvede na svetlost budueg veka. Meutim, taj poredak suza nije onaj koji povremeno biva kod bezmolvnika (ponekad pri sagledavanju, ponekad pri itanju, a ponekad za vreme molitve). Ja ne govorim o tom poretku suza, nego o onom koji biva neprekidno, danonono. Oi onoga koji je dostigao do te mere postaju kao istonik vode od dve i vie godine. Stoga on dospeva do umirenja pomisli. Po umirenju pomisli on, po meri prijemivosti prirode, stupa u pokoj o kome je govorio sveti Pavle (Jev.4,3). U tom mirnom uspokojenju um poinje da sagledava tajne. Tada Duh Sveti poinje da mu otkriva nebesko. U njega se useljava sam Bog i u njemu vaskrsava plod Duha. Pouj jo neto: kada ulazi u oblast umirenja pomisli od tebe se oduzima mnotvo suza. Suze se umeravaju i javljaju samo u odreeno vreme. 220. Postoje tri ina u kojima ovek napreduje: in poetnika, srednji in i in savrenih. Kod onoga ko se nalazi u prvom inu obraz misli je naklonjen dobru, premda mu se um kree u strastima. Drugi in je neto srednje izmeu strasnog i bestrasnog stanja. I desne i leve pomisli se podjednako bude u oveku i on ne prestaje da toi i svetlost i tamu. Takav ovek e se uvui u strasti im makar na kratko prekine itanje Boanstvenih Pisama, im mu um prestane sa predstavljanjem Boanstvenog, i im se zaustavi opreznost prema spoljanjem od koje se inae raa i unutranje uvanje.
379

Ukoliko on svoju vatrenost ka duhovnom bude hranio na reeni nain, tj. itui, stremei, itanjem Pisma vaspitavajui dobre pomisli i spreavajui da skliznu na levu stranu, sa ljubavlju uvajui svoju duu, prilepljujui se uz Boga sa trpljenjem u neumorivoj molitvi, Bog e mu najzad otvoriti svoja vrata, i to prvenstveno zbog njegovog smirenja. Jer, otkrivenje tajni poverava se smirenoumnim (to i jeste trei in). 221. Nadi na Boga prethodi trud za Boga i znoj proliven na delanju. Dobro ini ako veruje u Boga. Meutim, vera zahteva dela i nada na Boga se projavljuje u zlopaenju za vrlinu. Da li veruje da Bog promilja o svojim tvarima i da je svemoan? Neka tvoju veru prati dolino delanje pa e te Bog usliiti. Nemoj se truditi da vetar zadri u aci, tj. [da pokazuje] veru bez dela. esto se deava da neko, ne znajui, ide putem na kome se nalazi neka divlja zver, ili ubice, ili neto slino. I opti promisao Boiji ga spasava od nevolje ili tako to neim zadrava njegovo putovanje dok divlja ivotinja ne ode u stranu, ili tako to ga primorava da skrene sa puta zbog nekog susreta. Ponekad zla zmija neprimetno lei na putu. Meutim, Bog koji ne eli da oveka preda tom iskuenju, ini da zmija odjednom poinje da iti, da se pomera sa mesta i da puzi ispred putnika koji je primeuje, preduzima mere predostronosti i spasava se. esto se deava da padne kua, ili stena, ili kamen i da neko sedi u blizini. I Bog po evekoljublju nareuje anelu da zadri ono to pada dok ne odu ili dok ne pozovu one koji tamo sede. I im oni odu, ono to je krenulo da padne odmah pada. Eto, to i tome slino jeste delo opteg i svakodnevnog promisla Boijeg. Pravednik, pak, nad sobom ima osobito neodvojivo promiljanje. Ostalim ljudima Bog je naredio da razumno upravljaju svojim delima i da se, pri Boijem promiljanju, koriste i svojim poznanjem. Meutim, pravednik je umesto poznanja stekao veru kojom je izagnao svaki strah, te kao lav hodi u nadi (Pri.28,1). I kao to je njegovo postojano staranje posveeno Bogu, tako i Bog govori o njemu: S njim sam u skorbi, i izbaviu ga i proslaviu ga. Ispuniu ga duinom dana i javiu mu spasenje moje (Ps.90, 15-16). Raslabljeni i lenjivi za svoje delo ne moe da ima takvu nadu. Onaj, pak, ko u svemu prebiva sa Bogom pribliava mu se dobrotom svojih dela i oi svoga srca neprestano ustremljuje ka Njegovoj blagodati. On o sebi moe da kae ono to je rekao boanstveni David: Iezoe oi moje u nadanju na Boga moga (Ps.68,4) 222. Prilikom elje za bekstvom iz sveta u nama nita toliko ne umrtvljuje strasti i ne oivotvorava nas za duhovno, udaljujui nas od svega svetovnog, kao pla i srdaan bol sa rasuivanjem. Sa druge strane nita nas toliko ne ini sudeonicima sveta i ne udaljuje od skrivnica premudrosti i poznanja tajni Boijih, kao smehotvorstvo i lutanje pomisli pri smelosti u ophoenju. To i jeste delo demona bluda. Umoljavam te ljubavlju da se uva od zlobe neprijateljske kako se ne bi desilo da ludim reima u svojoj dui ohladi vatrenost ljubavi prema Hristu, koji je radi tebe okusio u na drvetu krsta, i kako ti neprijatelj, umesto sladosnog upranjavanja i smelosti pred Bogom, za vreme tvog bdenja ne bi duu ispunjavao mnogim matama, a za vreme sna te plenio runim sanjarijama iji smrad aneli ne trpe. Prinuavaj se da podraava Hristovo smirenje kako bi se u tebi to pre razgoreo oganj koji je u tebe poloen, kojim se iskorenjuju svi pokreti sveta koji ubijaju novog oveka i oskrnavljuju dom svetog i
380

svemogueg Gospoda. Jer, zajedno sa svetim Pavlom u se osmeliti da kaem da smo mi hram Boiji (1.Kor.Z,16). Stoga oistimo hram Boiji kao to je ist On sam kako bi poeleo da se useli u njega. Kao to je On sam svet, osvetimo i hram Njegov i ukrasimo ga svakim dobrim i asnim delima, te ga oblagouhajmo mirisom pokoja volje Boije i istom i srdanom molitvom. Tada e oblak Njegove slave oseniti duu i svetlost Njegovog velianstva zasijati unutar srca. 223. Mnogobrini ovek ne moe biti bezmolvnik, budui da mnotvo dela razaraju njegovu tiinu i bezmolvije i bez njegove volje. Monah koji istinski hoe da uva svoj um treba da se postavi pred lice Boije i da svoje oko svagda uzvodi k Njemu. On treba da odbacuje tue pokrete koji se prokradaju u njega i da u tiini pomisli razlikuje ono to ulazi i izlazi. Bez osloboenja od briga nemoj iskati svetlosti u dui svojoj, niti tiinu i bezmolvije pri rasputenosti ula svojih. Bez neprestane molitve nije mogue pribliiti se Bogu. Ako se na um poloi nova briga posle molitvenog truda, doi e do rasejavanja misli. Suze, udaranje u grudi za vreme molitve i plamena usrdnost za dugotrajnu molitvu u srcu bude vatrenost prema sladosti suza. Tada srce sa pohvalnim ushienjem ushodi ka Bogu uzvikujui: Oedne dua moja za tobom, za Bogom krepkim i ivim. Kada u doi i javiti se licu tvome (Ps.41,3). Onaj ko je pio od tog vina i zatim ga se liio jedini zna u kakvom alosnom stanju je ostavljen i ta je od njega oduzeto usled njegove raslabljenosti. 224. Za one koji ive u bezmolviju susret sa ljudima i razgovor sa njima je veoma tetan. Silni grad koji iznenada padne unitava i obara plodove drvea. Tako i vienja sa ljudima, ma kako kratka bila, kidaju cvetove vrlina koji tek to su se rascvetali i raskono ukrasili stablo due nasaeno pored izvora voda pokajanja (Ps.1,3). Silno inje unitava zelen koja tek to je nikla iz zemlje. Tako i vienje sa ljudima unitava koren uma koji je poeo da proizvodi klicu vrlina. Blagorodni i asni ovek zaboravlja na svoje blagorodstvo kad se opije, te postaje predmet rugla zbog tuih misli koje dolaze od vina. Tako se i celomudrenost due pomuuje od gledanja lica ljudi i razgovora sa njima: ovek zaboravlja na svoju opreznost, iz njegovih misli se brie namera njegove volje i osnova za pohvalno ustrojstvo ivota biva iskorenjena. 225. Nemoj ovee misliti da je u itavom monakom ivotu bilo kakvo delo vanije od nonog bdenja. Ukoliko kod podvinika ne bude rasejanosti telesnim delima i brigom o prolaznom, njime e njegov um za kratko vreme uzleteti gore kao na krilima i uzvisiti se do naslaivanja Bogom. Monah koji sa rasuivanjem prebiva u bdenju uma kao da prestaje da je plotonosac. Nije mogue da one koji sav svoj ivot provode u tom delanju Bog ostavi bez ikakvih darova [i da ne pogleda] na njihovo trezvoumlje, na bodrost srca, na marljivo ustremljenje njihovih pomisli ka Njemu. Dua koja se trudi oko prebivanja u bdenju stie heruvimske oi kojima neprestano uzdie svoj pogled i sagledava nebeski prizor. 226. Onaj ko je izabrao ovaj Boanstveni trud treba da se na svaki nain danju uva od metea skupova i od briga o delima, inae e mu trud uzdranja od sna biti besplodan. Jer, um u tom sluaju nee biti u stanju da u psalmopojanju i molitvama uestvuje kao to prilii, Onaj ko se umesto briga danju dri itanja Boanstvenih Pisama, koje ukrepljuje um i slui kao rosa za molitvu, pomaui bdenje koje je tesno povezano sa molitvom, stie putevoditelja na pravu stazu i nalazi seme koje hrani molitveno sagledavanje, koje zadrava pomisli od lutanja i koje neprestano u dui seje seanje na Boga.
381

227. Svagdanje bezmolvije zajedno sa itanjem, umerena ishrana i bdenje brzo pobuuju misao ka izumljenju, ukoliko se ne pojavi neki razlog koji naruava bezmolvije. Misli koje se raaju kod bezmolvnika same od sebe, bez nameravanog napora, ine da oba oka, sa suzama koje se liju iz njih i koje omivaju obraze, lie na banju krtenja. 228. Sve dok od srca ne omrzi uzroke greha, ovek se nee osloboditi naslade koju proizvodi dejstvo greha. Ta borba (sa sladou greha) je najea i ne poputa ni sa prolivanjem krvi. U njoj se iskuava njegova sloboda u jedinstvu i ljubav prema vrlini. U toj borbi se nalazi sila greha kojom neprijatelj obino smuuje due celomudrenih. Ona ih prinuava da probaju ono to nikada nisu u sebe primili. To je vreme nevidljivog podviga koji je krajnje teak, naroito kada borba poprimi veliku silu zbog steene navike u predavanju i slaganju sa sopstvenim pomislima. 229. uvajte se lenjosti. U njoj je, naime, sakrivena smrt. Bez nje nije mogue upasti u ruke onih koji se trude da nas zarobe. U onaj dan Bog nas nee osuditi zbog toga to smo ostavljali Psalme i molitve, ve zbog toga to se tim izostavljanjem daje pristup demonima. A kada, naavi sebi mesto, uu i zakljuaju vrata naih oiju, oni muiteljski u nama vre ono to nas podvrgava Boijoj osudi i najstrooj kazni. Ispunjavanje tog (ina psalmopojanja i molitava) unutar kelije ustanovili su mudri [oci] duhom otkrivenja radi ouvanja naeg ivota. Nemudri, pak, njegovo izostavljanje smatraju nevanim. Budui da ne uzimaju u obzir tetu koja proizilazi odatle, poetak i sredina njihovog puta je neznalaka sloboda koja je majka strasti. 230. Mi ne moemo izdejstvovati da u nama ne postoje uzroci strasti. Stoga se mi iskuavamo i bez svoje volje. Mi ne elimo greh, ali se deava da uzroke koji nas privode ka njima primamo sa zadovoljstvom. Tada oni postaju vinovnici dejstvenosti greha. Onaj ko voli povode za strasti, nevoljno e postati rob i samih strasti. Onaj ko mrzi svoje grehe prestaje da grei. I onaj ko ih ispoveda prima oprotaj. Nije mogue da ovek ostavi grehovnu naviku ukoliko najpre ne stekne mrnju prema grehu. I onaj ko ne ispovedi pregreenja nee dobiti otputenje. 231. Sve dok u sebi nosi otrov pijanstva gresima oveku sve to ini izgleda pristojno. Ukoliko priroda izlazi iz svog ustrojstva, sasvim je beznaajno da li je opijena vinom ili strastima. Jer, i jedno i drugo izvodi iz redovnog stanja, te i jedno i drugo izaziva podjednaku raspaljenost u telu. Naini su razliiti, ali je dejstvo jedno. 232. Ukoliko prebiva sam u keliji i jo nisi stekao silu istinskog sagledavanja, zanimaj se itanjem tropara i katizmi, seanjem na smrt i nadom na budue. Sve to sabira um i ne daje mu da luta, sve dok ne doe istinsko sagledavanje. Jer, sila duha je snanija od strasti. U nadi na budue zanimaj se seanjem na Boga. Staraj se da dobro shvati smisao tropara i uvaj se svega spoljanjeg to moe da te pobudi na elju. Isto tako budi paljiv i u svemu neznatnom to ini u svojoj keliji. Ispituj svoje pomisli i moli se da ti se na svakom tvom poslu otvore oi. Od toga e poeti da se javlja radost. Tada e nai takve skorbi koje su slae od meda. 233. Strasti se ne mogu pobediti bez vidljivih i osetnih vrlina. Lutanje uma niko ne moe savladati bez izuavanja duhovnog poznanja. Um na je lagan. Ukoliko ga ne sveemo nekim razmiljanjem, on nee prestati sa lutanjem. Bez usavravanja u navedenim vrlinama nije mogue stei navedeno uvanje. Jer, onaj ko ne pobedi neprijatelje ne moe biti u miru.
382

Strasti predstavljaju pregradu za skrivene vrline due. Ukoliko one ne budu savladane vidljivim vrlinama, unutranje vrline se uopte nee videti. 234. Ljubav prema Bogu je po prirodi plamena. Dua onoga koji je stekne bez mere postaje ushiena. Na onome ko je osetio tu ljubav primeuje se neobina promena: njegovo lice postaje ognjeno i radosno, telo mu se zagreva, strah i stid odstupaju od njega, stranu smrt on smatra radou, sagledavanje njegovog uma ne doputa nikakvo naputanje razmiljanja o nebeskom, on ne osea pokrete koje pobuuju predmeti, budui da uopte ne osea ono to ini, njegov um je uznet sagledavanjem i njegova misao uvek kao da besedi sa nekim. Tim duhovnim pijanstvom su se nekada opijali apostoli i muenici. Jedni su obili svet trudei se i trpei uvrede, a drugi su u uasnim stradanjima bili velikoduni, trpei ih hrabro. Drugi su lutali po pustinjama, gorama i peinama, ostajui mirni i u najveim neredima. Njih su smatrali bezumnima, iako su bili mudriji od najmudrijih. 235. Podvinitvo je majka svetinje. Od njega dolazi prvo poznanje oseaja Hristovih tajni, to se jo naziva prvim stepenom duhovnog poznanja. Oskrnavljena dua ne ulazi u isto Carstvo, niti se sjedinjuje sa duhom svetih. Lepotu svoje celomudrenosti ukrasi suzama, postovima i usamljenim bezmolvijem. Mala alost radi Boga je bolja od velikog dela koje se vri bez skorbi. Pravda svetskih ljudi je pravda bez truda, budui da oni milostinju ine od suvika, ne stiui nita za sebe. Ti se, pak, podvizavaj u sebi i sapostradaj sa Hristom kako bi se udostojio da okusi i slavu Njegovu. Um se nee saproslaviti sa Isusom ukoliko telo ne postrada za Hrista. 236. Postoje dva naina na koji se uzlazi na krst: raspee tela, i ushoenje u sagledavanje. Prvi je posledica osloboenja od strasti, a drugi - dejstva dela duha. Um se ne pokorava ukoliko mu se ne pokori telo. Carstvo uma je raspee tela. Um se, pak, nee pokoriti Bogu ukoliko sloboda nije pokorena razumu. Ko sebe potini Bogu, blizu je mogunosti da mu se sve pokori. 237. Osnova svega dobrog, povratak due iz neprijateljskog plena, put koji vodi svetlosti i ivotu - sadrani su u sledea dva podviga: u sabiranju unutar sebe i u postu. To znai posvetiti se premudrom i blagorazumnom pravilu uzdranja stomaka, neishodnom prebivanju na jednom mestu i neprestanom zanimanju bogomislijem. Otuda dolazi pokornost ula, trezvoumlje, ukroivanje svirepih strasti koje se bude u telu, svetla kretanja misli, marljivost u delima vrline, suze i seanje na smrt, ista celomudrenost daleka od svakog matanja koje iskuava misao, krae reeno - sloboda istinskog oveka, duhovna radost i vaskrsenje sa Hristom u Carstvu. Ko je nemaran za ova dva podviga neka zna da e imati tetu u svemu to je ranije pomenuto, da e pokolebati samu osnovu svih vrlina, i da e doi do dva poroka koja su suprotna tim vrlinama: do telesnog skitanja i beasnog stomakougaanja. To su naela koja su suprotna reenome. Ona daju mesta svim strastima u dui. 238. Poznajui vreme naih prirodnih potreba koje pobuuju prirodu da ih ispuni, i znajui da od lutanja oiju i zadovoljenja stomaka um poinje da skita, neprijatelj nastoji da ih uvea i da poseje obraze lukavih pomisli kako bi strasti u napregnutoj borbi nadvisile prirodu i ovek ogrezao u grehovnom padu. Stoga i mi, kao i neprijatelj, treba da pazimo na takvo vreme, i da smo mudri, te da ne dozvolimo da brzopleto ispunjavamo volju posejanih pomisli. Mi ne treba da dozvolimo da nas savlada glad, niti da se pomeramo sa
383

mesta svog bezmolvija. Mi ne treba da idemo tamo gde lako moemo [pasti u iskuenje] koje nas moe navesti da potpuno napustimo pustinju. 239. Neprijatelj danonono stoji pred naim oima i posmatra, oekuje i zapaa na koji bi otvoreni ulaz naih ula uao. I im mi dopustimo nemar u bilo emu, bestidni pas nas odmah gaa svojim strelama. Ponekad priroda sama od sebe poinje da voli pokoj, smelost, smeh, lutanje misli, lenjost, postajui izvor strasti i puina metea, a ponekad sve to neprijatelj podmee dui. uvaj se da ne popusti sebi u neem malom kako ne bi doao do poputanja i u velikom i do velikih padova. I mala nebriljivost, kao to je neko rekao, esto dovodi do velikih opasnosti. Mudrost je da se i u malom i beznaajnom uvek bude paljiv. 240. Nemoj se predavati uniniju kada se radi o onome to ti donosi ivot, niti se polenji da umre za to. Jer, malodunost je priznak uninija, a nemar - majka i jednog i drugog. Bojaljiv ovek daje na znanje da strada od dve bolesti, tj. od ljubavi prema ivotu i od maloverja. Ljubav prema ivotu je obeleje neverja. Onaj, pak, ko ga prenebregava svedoi o sebi da svom duom veruje Bogu i da oekuje budue. Srdana bodrost i prenebregavanje opasnosti proizilaze iz jednog od dva uzroka: ili od velike vere u Boga, ili od ogorenosti. Za ogorenou sledi gordost, a za verom smirenoumlje srca. 241. ovek ne moe da stekne nadu na Boga ukoliko prethodno, po svojoj meri, ne ispuni Njegovu volju. Jer, nada na Boga i hrabrost srca se raaju od svedoanstva savesti. Jedino pri istinskom svedoanstvu uma mi imamo uzdanje na Boga. Svedoanstvo uma se sastoji u tome da oveka uopte ne osuuje savest da je zanemario neto od onoga na ta je bio obavezan po meri svojih sila. Ukoliko nas ne osudi nae srce, smelost imamo pred Bogom (1.Jn.Z,21). Stoga smelost jeste posledica napredovanja u vrlinama i dobroj savesti. 242. Svagdanje utanje i uvanje bezmolvija se kod oveka moe nai usled tri sledea uzroka: ili radi slave ljudske, ili iz vatrene revnosti za vrlinu, ili stoga to ovek u sebi ima neku Boanstvenu besedu ka kojoj stremi njegov um. Vrlina nije projavljivanje mnogih i razliitih dela koja se vre telesno, ve srce mudro u svojoj nadi. Njega, naime, pravilan cilj privezuje uz Boga. Um i bez telesnih dela moe da ini dobro. Telo, pak, bez srdane mudrosti nee imati koristi ak ni od dobrih dela. Uostalom, naavi priliku za injenje dobrog dela, Boiji ovek ne moe da istrpi a da svojim trudom ne dokae svoju ljubav prema Bogu. 243. U borbi sa pokretima plotske pohote neka ti najjae oruje bude udaljavanje od gledanja enskih lica. Jer, protivnik u nama ne moe proizvesti ono to je u stanju da svojom silom uini priroda. Nemoj misliti da priroda zaboravlja ono to je Bog posejao u nju radi raanja dece i radi ispitivanja onih koji prebivaju u ovom podvigu. Udaljavanje, pak, od predmeta elje u udovima umrtvljuje pohotu, istrebljuje [njene pokrete] i dovodi do toga da je zaboravimo. Predmeti koji se ne vide proizvode lako i jedva primetno kretanje. Oni, pak, koji se vide svojom blizinom bude strast i hrane je kao to ulje hrani plamen svetilnika. Tako se strast, koja je ve bila obamrla i zgasla, ponovo rasplamsava.
384

Prirodno kretanje kome se spolja nita ne dodaje ne moe da pomuti istotu proizvoljenja i da uznemiri celomudrenost. Jer, Bog prirodi nije dao silu da nadvlada dobro proizvoljenje koje stremi ka Njemu. Prirodno krotko kretanje u telu e postati svirepo i neukrotivo ukoliko proizvoljno dozvoljavamo da nas zavede ulno, ukoliko se predajemo jelu i piu u preteranoj koliini, ili ukoliko se zbliavamo sa enama, gledamo ih i razgovaramo sa njima. Tim dodavanjima prirodi po pobudi nae volje se raspaljuje i brzo iri oganj pohote u telu. Sve to je Bog stvorio jeste prekrasno i srazmerno. Sve dok se u nama pravilno uva mera koja odgovara prirodi, prirodna kretanja nas ne mogu prinuditi da skrenemo sa puta. U telu se tada samo pojavljuju uravnoteeni pokreti koji jedino daju na znanje da u nama postoji prirodna strast. Oni, meutim, ne izazivaju golicanje i smetenost koji bi mogli da ometu celomudrenost. 244. Ponekad kretanje u naim udovima biva i po Boijem poputenju zbog naeg samomnjenja. Ta borba nam se javlja posle dugovremene opreznosti i umora usled truda, kad ve ponemo da mislimo da smo unekoliko napredovali. Bog poputa da je trpimo kako bismo se nauili smirenju. Druge borbe proishode od nae lenjosti i izlinog pokoja ploti, od naputanja svega napornog i tekog u poretku naeg ivota, a naroito od izbegavanja neishodnog prebivanja u keliji i tereta telesnog truda. Teskoba, teret i pritenjenost ivota vezuju i umrtvljavaju sladostrae, a udobnost, blagostanje i pokoj ploti ga raspojasavaju, hrane i bude: Bog i Njegovi aneli se raduju kada smo u oskudici, a avo i njegove sluge - kada smo u pokoju. Oskudica i teskoba olakavaju i potpomau delanje zapovesti, a pokoj daje mesto strastima, ime ometa i preseca izvravanje zapovesti. U pritenjenom telu pomisli ne mogu da se predaju opasnom lutanju. Onaj ko sa radou na sebi nosi trud i teskobu, lako moe da obuzda pomisli, budui da se one naporom dovode do mirovanja. Kada ovek kanjava sebe, seajui se svojih ranijih grehova, Bog blagoprijatno gleda na njega. Bog se raduje to je on sam na sebe naloio kaznu zbog skretanja sa Njegovog puta, budui da je to znak pokajanja. I to on vie prinuava svoju duu, to vie raste Boije blagovoljenje prema njemu. Svaka radost, iji se uzrok ne nalazi u vrlini, u onome koji je ima odmah izaziva pohotljive pokrete. 245. Vrline se nastavljaju jedna na drugu kako njihov put ne bi bio naporan i teak, kako bi bilo mogue da se u njima napreduje po redu (ime se osea izvesno olakanje), i kako bi napori koji se susreu postali mili i primali se kao neto dobro. Prema tome, niko ne moe da stekne stvarnu negramljivost ukoliko se ne pripremi da sa radou podnese iskuenja. I niko ne moe podneti iskuenja ukoliko nije stekao veru da e za skorbi, za koje se pripremio, dobiti neto to prevazilazi telesni pokoj. Onaj ko se liio vetastvenosti, ali od sebe nije udaljio dejstvo ula, tj. gledanje i sluh, sebi priprema dvostruku skorb, budui da e biti dvostruko siromaan i tuan. Ve i same mislene predstave stvari u oveku proizvode bolno oseanje. ta emo tek rei [o bolu] koji se javlja u bliskom prisustvu samih stvari? U tom sluaju od oseanja koja proizvode stvari ovek trpi isto ono to je ranije trpeo pri vrenju dela. Jer, seanje na naviku koju je imao ne izlazi iz njegovih misli.
385

Kako je u tom smislu prekrasno otelnitvo! U njemu iskuavaju samo pomisli. Ono mnogo i silno pomae ak i u ukroivanju samih pomisli. 246. Nemoj primati savete od oveka koji ne vodi isti nain ivota kao ti, pa ak i ako je vrlo mudar. Bolje je da svoje pomisli poveri oveku koji nije uen, ali iz iskustva poznaje stvari, negoli uenom filosofu koji rasuuje na osnovu svojih istraivanja, a ne na osnovu dela. Stei iskustvo znai jasno shvatiti korist ili tetu stvari sa kojima se ovek dugo susree, a ne samo prii stvarima i posmatrati ih, bez sticanja poznanja o njima. esto neka stvar izgleda tetna, premda je njena unutranjost sva ispunjena koristi. I obrnuto, esto izgleda da je neka stvar korisna, iako je unutra puna kodljivosti. Stoga nai savetnika koji je sve sam ispitao i koji sa trpljenjem moe rasuditi i o onome to je za tebe istinski korisno. 247. Poboj se kada na svom putu nalazi neizmenjivi mir. Jer, u tom sluaju se jo daleko nalazi od prave staze koju su utabale napaene stope svetih. Neka ti priznak tvog pribliavanja gradu Carstva Boijeg bude sledee: susretanje sve silnijih iskuenja. I to se vie pribliava i napreduje, predstojea iskuenja e se sve vie umnoavati. im na svom putu u dui oseti najvea i najsilnija iskuenja znaj da je zaista u tajnosti stupila na novi vii stepen i da joj je umnoena blagodat. Jer, Bog duu uvodi u skorb iskuenja srazmerno sa veliinom blagodati koju ima. Ako je dua nemona i nema snage za velika iskuenja, te ite da ne upadne u njih, Bog je usliuje. Meutim, znaj najsigurnije da dua koja nema dovoljno snage za velika iskuenja takoe ostaje i bez velikih darova. I kao to je prema njoj zagraen pristup velikim iskuenjima, tako je zagraen pristup i velikim darovima. Bog, naime, ne daje velike darove bez velikih iskuenja. Bog darove opredeljuje srazmerno sa iskuenjima po svojoj premudrosti, koju oni koje je sazdao ne mogu postii. 248. Iskuenja koja nastaju pri stupanju na dobar ivot i pri njegovom uzrastanju razlikuju se od iskuenja koja se poputaju zbog urazumljenja za gordost srca. Iskuenja koja dua trpi od duhovnog ezla radi svog napretka i rasta, i kojima se obuava, ispituje i uvodi u podvig jesu sledea: lenjost, teina u telu, raslabljenost udova, uninije, smuenost misli, sumnjiavost usled iznemoglosti tela, privremeno presecanje nade, pomraenje pomisli, nedostatak ljudske pomoi, oskudica u potrebnom za telo, i slino. Od tih iskuenja dua stie oseanje usamljenosti i nezatienosti, pomraenje srca i smirenje. Promislitelj, uostalom, iskuenje meri prema silama i potrebama onih koji ih trpe. Sa njima se rastvara i uteha i poraz, svetlost i tama, borba i pomo, krae reeno teskoba i irina. To slui kao znak da ovek napreduje uz Boiju pomo. 249. Iskuenja koja se, po poputenju Boijem, deavaju ljudima koji se prevaznose pred blagou Boijom i svojom gordou oskorbljuju Boga su sledea: oduzimanje sile mudrosti koju imaju ljudi, oseanje bludne misli koje ne daje pokoja i koje se na njih poputa radi smirenja njihovog prevaznoenja, brza razdraljivost, elja da se sve postavi po vlastitoj volji, prepiranje reima, iznoenje prigovora, srce koje sve prenebregava, savrena zabluda uma, hula na ime Boije, lude misli dostojne smeha, misao da ih ljudi preziru, misao da se poniava njihova ast i tajno i javno, ubeenje da im se na razne naine nanosi sramota i izrugivanje demona, najzad elja da opte i zajedniare sa svetom, elja da neprestano govore i bestidno praznoslove, elja da uvek
386

otkrivaju novosti i ak lana prorotva, elja da obeavaju preko svojih sila. To su sve duhovna iskuenja. U broj telesnih iskuenja spada: bolni, sloeni, dugotrajni, teko izleivi napadi, postojano sretanje ravih i bezbonih ljudi, padanje u ruke uvredljivaca, neoekivana saplitanja i opasni padovi, razorni sluajevi za njih i za njihove srodnike. Sve izloeno pripada broju iskuenja gordosti. Ona poinju da se javljaju kada ovek u svojim sopstvenim oima sebi poinje da izgleda mudar. On sve te nevolje prohodi po meri usvajanja pomisli gordosti. Koliko ih ovek prima, toliko u njega pronie gordost. 250. Postoji i druga vrsta iskuenja - malodunost usled nedostatka trpljenja. Ukoliko nema trpljenja, svaka teskoba i svaka skorb izazivaju dvostruko muenje. Jer, trpljenje u oveku odbija nevolju, a malodunost je majka muenja. Trpljenje je majka utehe i neka sila koja se obino raa od irine srca. ovek takvu silu u nevoljama teko nalazi bez Boanstvenog dara, izazvanog neodstupnom molitvom i izlivanjem suza. Kada namerava da oveka podvrgne velikoj skorbi, Bog poputa da upadne u ruke malodunosti. Ona raa silu uninija koja ga savlauje i u kome on osea davljenje due. To je okuanje geene. Odasvud se toe hiljade iskuenja: smuenje, razdraenje, hula, aljenje na sudbinu, prevratne pomisli, preseljenje iz jednog kraja u drugi i slino. Uzrok svega toga jeste nemar. Ti sam nisi pokuao da nae lek za takvo stanje. Lek za sve to jeste jedan - smirenoumlje srca. Bez njega niko ne moe razoriti pregradu tih zala. Po meri smirenoumlja se daje trpljenje nevolja. Po meri trpljenja se, pak, olakava teret skorbi i prima uteha. Po meri utehe se uveliava ljubav prema Bogu, a po meri ljubavi se uveliava radost u Duhu Svetom. Bog ne oduzima iskuenja od svojih slugu, ve im daje trpljenje, podstaknut njihovom verom i predavanjem Njegovoj volji. 251. Telesni ivot po Bogu sainjavaju telesna dela, tj. telesni podvizi radi oienja tela od strasti u vrlinskoj delatnosti. Umni ivot jeste delo srca, koji se bez poputanja sprovodi sa briljivom milju o Sudu, neprestanom molitvom srca, milju o promislu i staranju Boijem, kako pojedinanom, tako i optem, koje se primeuje o celom svetu, kao i uvanjem od tajnih strasti kako se ne bi susrelo nita strasno u skrivenoj i duhovnoj oblasti. 252. Ljudima je posle krtenja dato pokajanje kao blagodat na blagodat. Jer, pokajanje je drugi preporod od Boga. Pokajanje su vrata milosti. Tim vratima ulazimo u Boiju milost. I nee nai drugog ulaza ka milosti. Pokajanje je druga blagodat. Ono se raa od vere i straha. Strah je otaki ezal koji upravlja sa nama dok ne dostignemo do duhovnog raja dobara. Potom on odlazi od nas. Raj je ljubav Boija u kojoj se nalazi sladost svih blaenstava. Drvo ivota je ljubav Boija od koje je otpao Adam. Od tog vremena njega vie nije obila radost. On je radio i trudio se na zemlji trnja. Oni koji su lieni ljubavi Boije treba, ako hoe da idu pravim putem, da jedu hleb znoja u delima svojim, kao to je zapoveeno prvosazdanom po njegovom padu. Onaj ko ivi u ljubavi donosi plod ivota u Bogu i jo u ovom svetu mirie vazduh vaskrsenja. Ljubav je Carstvo. Gospod je apostolima tajanstveno obeao da e je okusiti u Njegovom Carstvu. Jer, reeno: Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk.22,30) ta bi drugo oznaavalo do ljubav? Eto vina koje veseli srce oveka (Ps.103,15). Blaen je onaj ko ispije to vino!
387

253. Kao to se veliko more ne moe prei bez broda i lae, tako se bez straha ne moe dostii do ljubavi. Smradno more koje se nalazi izmeu nas i raja mi emo prepoloviti samo na lai pokajanja sa veslaima straha. I ukoliko veslai straha ne upravljaju brodom pokajanja na kome po moru ovog sveta plovimo ka Bogu, mi emo se utopiti u smradnom moru. Pokajanje je laa, strah je njegov kormilar, a ljubav - Boanstveno pristanite. Strah nas uvodi u lau pokajanja i prevozi po smradnom moru ivota, upravljajui nas ka Boanstvenom pristanitu koje je ljubav. U to pristakite dolaze svi koji su obremenjeni i natovareni pokajanjem. Kada dostignemo ljubav, dostigli smo Boga i na put je zavren. Mi smo doli na ostrvo tamonjeg mira, gde su Otac i Sin i Duh Sveti. 254. Postoji poznanje koje prethodi veri i poznanje koje se raa od vere. Poznanje koje prethodi veri jeste prirodno poznanje, a ono koje se raa od vere jeste duhovno poznanje. Prirodno poznanje razlikuje dobro od zla i imenuje se prirodnim rasuivanjem, kojim po prirodi i bez uenja razlikujemo dobro od zla. To rasuivanje je Bog poloio u razumnu prirodu. Uz pomo uenja ono raste i uveava se. Nema oveka koji bi bio bez njega. To je sila prirodnog poznanja u razumnoj dui. U njoj se ona neprestano privodi u dejstvo. ast razumne due je rasuivanje koje razlikuje dobro od zla. One koji su ga izgubili prorok je pravedno uporedio sa beslovesnim skotovima (Ps.48,13). 255. Prirodno poznanje, koje prethodi veri, jeste put ka veri i ka Bogu. Budui Bogom poloeno u nau prirodu, ono nas ubeuje da treba da verujemo Njega koji nas je priveo u bie. Ta vera u nama proizvodi strah, a strah nas podstie na pokajanje i delanje, za koje se oveku daje duhovno poznanje ili oseanje tajni, koje raa veru istinskog sagledavanja. Duhovno poznanje se ne raa prosto od gole vere, ve vera raa strah Boiji, a on, kada ponemo da po njemu dejstvujemo, raa duhovno poznanje, kao to je rekao sveti Zlatoust. "Onaj ko stekne volju koja odgovara strahu Boijem i pravilnom nainu miljenja, ubrzo e primiti otkrivenje skrivenog". Otkrivenjem skrivenog on naziva duhovno poznanje. 256. Strah Boiji raa ovo duhovno poznanje. To poznanje se daruje kao dar za delanje straha Boijeg. Delo straha Boijeg jeste pokajanje. Proavi sav svoj tok, pokajanje privodi sticanju duhovnog poznanja. Duhovno poznanje je oseanje skrivenog. U onome ko oseti to nevidljivo raa se nova vera. Ona nije protivna prvoj veri, ve je utvruje. Nju zovu sagledateljnom verom. Dotle je postajao sluh, a sada postoji sagledavanje, koje je nesumnjivije od sluha. 257. Sve se to raa od onog prirodnog poznanja koje razlikuje dobro i zlo. Ono je dobro seme vrlina. To prirodno poznanje u oveku sledi svagdanja gria savesti, neprestano seanje na smrt i neka muna briga koja se produuje do samog ishoda, pa zatim tuga, potitenost, strah Boiji, prirodna stidljivost, alost zbog ranijih grehova, prilina marljivost,
388

seanje na opti put, briga o pripremi za njega, suzno iskanje od Boga dobrog ulaska u vrata kroz koja treba da proe svaka priroda, prenebregavanje sveta i silna borba za vrlinu. Sve se to stie prirodnim poznanjem. Neka svako sa tim poredi svoja dela. ovek koji je to stekao ide prirodnim putem. A onaj ko ga prevazie ulazi u ljubav i postaje iznad prirode. Za njega prestaje borba, strah, trud, umor. Eto posledica prirodnog poznanja. I to nalazimo u sebi ukoliko poznanje ne pomraujemo svojom slastoljubivom voljom. Na tom stepenu emo ostati sve dok ne pristupimo ljubavi koja nas oslobaa od svega toga. Neka svako na osnovu onoga to smo rekli pogleda i ispita gde se nalazi: da li u onome to je protivprirodno, u onome to je prirodno, ili u onome to je natprirodno. 258. Dobra misao pada u srce samo Boanstvenom blagodau. Lukava pomisao se oveku pribliava samo radi iskuenja i ispitivanja. ovek koji je poznao meru svoje nemoi stie savreno smirenje. Darove Boije privlai srce koje stalno uznosi blagodarnost. Gospod podnosi svakakve nemoi ljudske. Meutim, On ne trpi oveka koji uvek rope i ne ostavlja ga bez urazumljenja. Smirenje prethodi blagodati, a samomnjenje kazni. Gordeljivom [Bog] poputa da padne u hulu, onome koji se prevaznosi delatnom vrlinom - u blud, a onome koji se nadima svojom mudrou - u tamne zamke neznanja. 259. Onaj ko pri seanju na Boga potuje svakog oveka, po tajnom Boijem ustrojstvu od svakog oveka prima pomo. Onaj ko titi uvreenog stie Boga za zatitnika. Onome ko svoju ruku prua na pomo blinjemu Bog prostire svoju miicu na zatitu. Onome ko svoga brata okrivljuje za porok Bog postaje tuilac. Onaj ko svoga brata ispravlja u klijeti svojoj isceljuje sopstveni porok, a ko ga okrivljuje pred saborom, uveliava bol sopstvenih rana. Prijatelj koji izobliava tajno jeste mudar lekar, a onaj koji lei pred oima mnogih jeste rugatelj. 260. Bog urazumljuje sa ljubavlju, i ne sveti se (ne bilo toga!). On samo pokuava da isceli svoj obraz, i ne uva gnev. Ko ini dobro radi nagrade, brzo se menja. Ma koliko se u ovom ivotu usavravao u svom stremljenju ka Bogu, ovek sve ide iza Njega. U buduem veku Bog e mu pokazati svoje lice, premda ne i ono to je On sam. Ma koliko ovde ulazili u sagledavanje Boga, pravednici vide samo Njegov obraz i to kao u ogledalu, dok e tamo ugledati javljanje istine. 261. Oganj koji se zapali u suvim drvima teko se gasi. Tako se ni plamen srca koje se odreklo sveta i u koje padne Boija varnica ne gasi lako. On je jai i od ognja. Kada sila vina ue u udove, um zaboravlja na strogost u svemu. Tako i seanje na Boga, koje ovlada pasitem due, u srcu istrebljuje seanje na sve vidljivo. Oseanje budueg veka u ovom svetu lii na malo ostrvo u moru. Onaj ko mu se priblii vie se ne trudi u valovima vienja ovog veka.
389

Sve dok vidi potrebu za vremenom da bi se jo potrudio, monah ali zbog razdvaja sa telom. im, pak, u svojoj dui oseti da je iskupio vreme i da je dobio svoj zalog, on ezne za buduim vekom. Dok je na moru, trgovac u svojim udovima osea strah od talasa i od mogunosti da potone nada njegovog delanja. I monaha, dok je u svetu, obuzima strah od bure koja moe da uniti delo nad kojim se trudio od mladosti svoje. 262. Plovei posred mora moreplovac gleda na zvezde i po njima upravlja svoj brod, sve dok ne doe do pristanita. Monah, pak, gleda na molitvu koja ispravlja njega samog i svoj put upravlja ka pristanitu ka kome je je njegov ivot usmeren u svakoasovnoj molitvi. Pliva se bez odee baca u more kako bi naao biser. I monah sa sebe skida sve ovoga ivota kako bi naao biser - Isusa Hrista. Naavi ga, on ne trai vie nita od onoga to postoji. 263. Za devicu je tetno da bude na narodnim zborovima i u gomili ljudi, a umu inoka da bude u razgovoru sa mnogima. Ma gde bila, ptica stremi u svoje gnezdo u kome se nalazi njen porod. I rasudljivi monah uri u svoje mesto kako bi doneo plod svog ivota. Oblaci zaklanjaju sunce. I mnogopriljivost pomrauje duu koja je poela da se prosveuje molitvenim sagledavanjem. Priaju da postoji ptica sirena koja ima tako sladak glas da svako ko je uje biva opijen i ide za njom po pustinji. Od sladosti pevanja on zaboravlja i sam svoj ivot, pada i umire. Neto slino se deava sa duom. Kada u nju padne nebeska sladost, od slatkog zvuka Boijih rei ona se sva ustremljuje za njima. Zbog oseanja koja se zapeauju u umu ona zaboravlja svoj telesni ivot. Telo se liava svojih elja, a dua se uznosi iz ovog ivota ka Bogu. 264. Ukoliko najpre ne skine sa sebe ranije listove, drvo nee dati nove. Ni monah koji iz svog srca ne izbaci seanje o svojim ranijim delima nee prineti nove plodove i grane u Hristu Isusu. U koljci se, prilikom raanja bisera, kao to govore, munjom proizvodi neka vrsta iskre koja iz vazduha prima vetastvo. Dotle ona ostaje prosto telo. I srce monaha i njegovo delo jesu neto obino sve dok shvatanjem u sebe ne primi nebesko vetastvo. Sve dotle ono u svojoj koljci nee obresti plod utehe. Pas koji lie svoju ranu i pije sopstvenu krv od sladosti ne osea bol. I monah koji je sklon da se opija tatinom pije svoj ivot i od naslade koju povremeno osea ne primeuje svoju tetu. 265. Ka reima tajni koje se sadre u Boanstvenom Pismu nemoj pristupati bez molitve i iskanja pomoi od Boga, ve govori: "Daj mi, Gospode, da osetim silu koja se sadri u njima". Molitvu smatraj kljuem za istinski smisao reenog u Boanstvenim Pismima. elei da se svojim srcem priblii Bogu, najpre mu svoju ljubav dokai telesnim trudovima. U njima se sastoji poetak ivota. I Gospod e ih postaviti u osnovu savrenstva. Lenjost smatraj poetkom pomraenja due, a pomraenjem pomraenja - izlazak radi razgovora. ak i kad su korisne, ukoliko nemaju meru, rei proizvode pomraenje. A kako je tek sa sujetnim reima! Dua postaje nitavna zbog mnotva dugotrajnih beseda.
390

266. Mera i izvesno pravilo u ivotu prosveuju um i ne doputaju smuenje. Smuenje uma usled nedostatka poretka (od odsustva postojanih pravila) u dui proizvodi pomraenje, a pomraenjem se opet proizvodi smuenje. (Duevni) mir je posledica dobrog poretka, a od mira se raa svetlost. Od svetlosti i mira u umu sija isti vazduh. 267. Koristoljubiva dua se liava premudrosti, a milosrdna biva umudrena Duhom. Srcu se klju za Boanstvene darove daje ljubavlju prema blinjem. Po meri odreenja od telesnih uza srcu se otvaraju vrata poznanja. Koliko je prekrasna i pohvalna ljubav prema blinjem, samo ukoliko nas ne odvaja od ljubavi Boije! 268. Kako je prijatna beseda sa naom duhovnom bratijom, samo ukoliko pri njoj moemo da ouvamo i razgovor sa Bogom. Dobro je starati se o razgovorima sa duhovnom bratijom sve dok se u tome uva srazmernost, tj. dok ne pone da se gubi skriveno delanje i ivot, i neprestani razgovor sa Bogom. Drugo dolazi do poremeaja pri samom poetku prvog. Jer, um nije u stanju da vodi dva razgovora. ak i razgovor sa duhovnom bratijom postaje tetan ukoliko je neumeren. Gledanje, pak, svetskih ljudi je tetno ak i kad su daleko. ak i sam zvuk njihovog glasa poremeuje pokoj srca. 269. Kao to je dua po prirodi bolja od tela, tako je i duevno telo bolje od telesnog. Kao to je prvonaelno stvaranje tela prethodilo udahnjivanju ivota u njega, tako i telesna dela prethode duevnim delima. I ne tako visoki ivot, koji se neizmenjivo produava, prestavlja veliku silu. Jer, slaba kaplja koja postojano kaplje probija tvrdi kamen. Kada se priblii vreme da u tebi vaskrsne duhovni ovek, u tvojoj dui se zagreva radost i tvoje pomisli se zakljuavaju u tebi sladou koja se nalazi u tvom srcu. Ako, pak, svet pokuava da ponovo ustane u tebi, umnoava se lutanje misli. Svetom nazivam strasti koje se raaju od lutanja uma. Kada se rode i dostignu zrelost one postaju gresi i umrtvljuju oveka. Kao to se deca ne raaju bez majke, tako se ni strasti ne raaju bez lutanja misli. Ni injenje greha ne biva bez razgovaranja sa strastima. 270. Ukoliko trpljenje raste u duama naim oigledno je da smo tajno primili blagodat utehe. Kada je dua opijena radou svoje nade i veseljem Boijim, telo ne osea nevolje iako je slabo. Tada je ono u stanju da ponese dvostruku teinu, ne projavljujui oskudicu u snazi. Ukoliko sauva svoj jezik Bog e ti dati blagodat srdanog umilenja kako bi te njime prepoznao kao svoju duu i kako bi njime uao u duhovnu radost. Srce oveka poprima smelost u molitvi saglasno sa merom stupanja u podvig radi Boga. Srazmerno sa rasejanou mnogim [stvarima] ovek se liava pomoi Boije.

391

271. Prva misao koja, po Boijem ovekoljublju ulazi u oveka i rukovodi duu ka ivotu, jeste misao o prolaznosti ove prirode. Za tom pomilju prirodno sledi prenebregavanje sveta, ime u oveku zapoinje svaki dobri pokret koji vodi ka ivotu. To Boanstvena sila, koja prati oveka, postavlja kao osnovu kada hoe da u njemu projavi ivot. Ukoliko tu misao ne ugasi itejskim brigama i praznoslovljem, ve je, naprotiv, uzraste u bezmolviju i zadri sagledavanjem, ovek e bi priveden dubokom sagledavanju koje niko ne moe izobraziti reima. Satana mrzi tu pomisao i svim silama pokuava da je istrebi iz oveka. I kada bi bilo mogue, on bi oveku dao carstvo celog sveta sa ciljem da rasejanou iz njegovog uma izgladi tu pomisao. Jer, lukavi zna da ovek, u ijem umu prebiva ta pomisao, vie ne stoji na zemlji prevare i da se njegove zamke njemu vie ne pribliavaju. 272. Posle pomisli, kao drugo, dolazi delanje, tj. kada ovek dobro provodi ispravan ivot. Tada se on pribliava okuanju sagledavanja i njegovog delanja i svie prima blagodat okuanja sladosti duhovnog poznanja. Poetak takvog delanja se sastoji u sledeem: ovek se najpre osvedouje u Boiji promisao, prosveuje se ljubavlju prema Tvorcu, i ujedno se divi stvaranju razumnih bia i velikom staranju Boijem o njima. Od toga se u njemu zainje Boanstvena sladost i razgara ljubav prema Bogu. Razgorevi se u srcu, ona spaljuje duevne i telesne strasti. Pri silnom raeniju i dobroj savesti, ova ljubav zatim poinje da se odjednom rasplamsava, tako da se ovek njome opija kao vinom i njegovo srce postaje plen Boiji. Srazmerno sa staranjem za dobri ivot, sa opreznou i provoenjem vremena u itanju i molitvi, u oveku se utvruje i uvruje [duhovna] sila. 273. Nemojmo se smuivati kada se naemo u pomraenju. Mislim na ono posebno pomraenje u kome se dua mui i u kome kao da se nalazi usred valova. Bilo kog dela da se ovek lati, bilo da ita Pismo, ili da vri slubu, pomraenje ide za pomraenjem. Stoga on ostavlja delo, i esto mu se ne dozvoljava ni da mu se priblii. Taj as je ispunjen oajanjem i strahom. Nadu na Boga i utehu vere u Njega dua potpuno odbacuje i sva se ispunjava sumnjom i strahom. Meutim, Bog duu u takvom stanju ne ostavlja dugo, ve ubrzo prekrauje iskuenje (1.Kor.10,13). Ja u ti primetiti neto i dati ti savet: Ako nema snage da vlada sobom i da padne na lice svoje u molitvi, obavij glavu svoju mantijom i spavaj dok te proe taj as pomraenja. Samo ne izlazi iz kelije. Tom iskuenju se najvie podvrgavaju oni koji ele da provode umni ivot i oni koji u svom hodu itu utehe vere. Stoga ih taj as kolebanjem uma mui i pritie vie nego bilo ta drugo. Njemu esto posleduje hula, a ponekad na oveka nailazi sumnja u vaskrsenje i poneto drugo o emu ne treba ni govoriti. Blaen je onaj koji to pretrpi ne izlazei kroz vrata. Uostalom, ta borba se ne zavrava za jedan as. I blagodat ne dolazi odjednom u duu, ve se postepeno u nju useljava. I jedno se smenjuje sa drugim: iskuenje i uteha. 274. ovek koji ne revnuje po razumu nikada ne dolazi do mira uma. A onaj ko je tu miru, tu je i radosti. Ukoliko se mir uma naziva savrenim zdravljem, i ukoliko je revnost bez razuma protivna miru, oigledno je da onaj u kome postoji ta lukava revnost strada od teke bolesti.
392

Srce koje je ispunjeno alou zbog nemoi i slabosti u telesnim delima, sobom zamenjuje sva ta telesna dela. Telesna dela bez alosti uma su isto to i telo bez due. Onaj ko tuguje srcem a daje slobodu svojim ulima lii na oveka koji strada telom i kod koga su usta otvorena za svaku tetnu hranu, ili na onoga koji ima sina jedinca koji ga, malo po malo, kolje sopstvenim rukama. 275. Celomudrenost i razgovor sa enom je isto to i lavica i ovca u jednom domu. Dela bez milosra pred Bogom su isto to i ovek koji kolje sina u prisustvu oca. to je aka peska baena u more, to su gresi svake ploti u poreenju sa Boijim promislom i Boijom milou. I kao to se izvor koji je obilan vodom ne pregrauje akom praine, tako se milosre Sazdatelja ne savlauje porocima tvari. Biti zlopamtljiv i moliti se isto je to i sejati po moru i oekivati etvu. Plamen ognja ne moe a da ne uzlazi navie. Tako ni molitve milosrdnih ne mogu a da ne ushode na nebo. Kakvo je teenje vode na nagnutom mestu, takva je sila razdraljivosti kada nae dostup u naem srcu. 276. Smirenje moe biti iz straha Boijeg, iz ljubavi prema Bogu i od radosti. Smirenog iz straha Boijeg u svako vreme prati skromnost u svim udovima, pristojnost ula i skrueno srce. Sabor smirenih Bog voli kao sabor serafima. Celomudreno telo je pred Bogom dragocenije od iste rtve. Te dve vrline - smirenje i celomudrenost, u dui za Svetu Trojicu pripremaju zalog obruenja. 277. Pazi na stomak, premda ne u istoj meri kao na gledanje. Jer, domaa borba je, bez sumnje, laka nego spoljanja. Nemoj verovati, brate, da unutranje pomisli mogu ostati bez privoenja tela u dobro ili ravo stanje. Boj se navika vie nego neprijatelja. Onaj ko u sebi hrani naviku lii na oveka koji daje hranu ognju. Navika koja jednom trai neto i ne bude usliena, idui put postaje slabija. Ako joj, pak, jednom ispuni volju, drugi put e te napasti sa mnogo veom silom. 278. Nemoj biti prijatelj onome koji voli smeh i koji voli da se istie pred ljudima, inae e te nauiti navici da se predaje raslabljenosti. Ako neko pred tobom pone da osuuje brata tvog, obori lice. im to uini, pokazae se oprezan i pred Bogom i pred njim. Ukoliko neto daje potrebitom, neka veselost tvoga lica predupredi tvoje davanje i dobrom reju utei njegovu alost. Uinivi tako, tvoja ljubaznost e u njegovom umu biti dragocenija i od tvog davanja, ak i ako bi prevazilazilo njegove potrebe. Neka sva tvoja dela predupreuju telesna celomudrenost i istota savesti. Jer, bez njih je pred Bogom uzaludno svako delo. 279. Neka tebe gone, ali ti ne goni. Neka te razapinju, ali ti ne razapinji. Neka te vreaju, samo ti nemoj vreati. Neka te kleveu, samo ti nemoj klevetati. Izai na sud nije delo hrianskog ivota. Jer, o tome nema ni nagovetaja u Hristovom uenju.
393

Veseli se sa veselima, i plai sa onima koji plau. Sa onima, pak, koji se kaju raduje se. Budi drueljubiv prema svim ljudima, ali svojom milju prebivaj sam. 280. Nikoga ne izobliavaj, ne vreaj, ak ni one koji su krajnje ravog ivota. Rairi svoju odeu nad onim koji je pao i pokri ga. Znaj da mi iz kelije i ne treba da izlazimo upravo stoga da ne bismo znali za rava dela ljudska. Tada emo u neznanju svoga uma sve ljude videti kao svete i dobre. Ako ne moe da se potrudi telom, barem se misleno dri skorbi. Ako ne moe da posti dva dana, posti barem do veeri, a ako ne moe ni do veeri, barem se, u krajnjoj meri, uvaj presiavanja. Ako nisi mirotvorac, barem nemoj voleti mete. Ako nisi u stanju da zatvori usta onome koji osuuje druge, barem, u krajnjoj meri, nemoj sa njim stupati u optenje. 281. Ukoliko iz tebe izae oganj i saee druge, Bog e od ruke tvoje traiti due koje su saeene. Ukoliko, pak, oganj ne postavlja ti, ali se saglaava sa onima koji ga postavljaju i naslauje se njime, na Sudu e biti u broju njihovih sauesnika. Ni na jednom putu po kome ljudi hode u svetu ne moe se nai mir, sve dok se ne priblie nadi na Boga. Srce se nee umiriti od truda i saplitanja sve dok u njega ne doe nada i ne uspokoji ga, prolivajui radost na njega. O njoj su prevashodna usta rekla: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti (Mt.11,28). 282. Sin Boiji je pretrpeo krst. Zbog toga se mi greni smelo uzdamo na pokajanje. Skorb uma je dovoljna da zameni svako telesno delanje. Sveti Grigorije govori: "Hram blagodati je onaj ko je sjedinjen sa Bogom i ko je uvek zauzet milju o Sudu". Blaeni Vasilije je rekao: "Neprestana molitva u dui proizvodi jasnu misao o Bogu. Ustolienje seanja na Boga u nama znai useljenje Boga u nas". Tako mi postajemo hram Boiji. Skrueno srce slui kao priprema upokojenja u Bogu. 283. Ono to stiemo za vreme svog nerada posramljuje nas za vreme nae molitve. Trezvoumlje oveku pomae vie nego delo, a razreenje (rasputanje pomisli) mu kodi vie nego (telesni) pokoj. Od pokoja proizilazi domaa borba koja uznemirava oveka, premda on ima mogunost da je prekrati. Jer, im ovek ostavi pokoj i vrati se na mesto svog dela, ta borba ga odmah ostavlja i udaljava se. Meutim, ono to se raa od razreenja nije isto to i ono to se raa od pokoja. Sve dok za vreme pokoja prebiva u svojoj slobodi, ovek moe ponovo da se vrati i ispravi sebe po ustavu svog pravila. On je, naime, jo u oblasti svoje slobode. Meutim, dajui sebi razreenje (na pomisli sa naslaivanjem) on izlazi iz oblasti svoje slobode. Kad ovek ne bi potpuno odbacio straenje nad sobom ne bi bio sa nasiljem i nevoljno prinuen da se pokori onome to mu ne prua spokojstvo. 284. Nemoj, ovee, davati slobodu nijednom od svojih ula da ne bi doao do nemogunosti da se opet vrati ka slobodi. Pokoj je tetan samo mladima, a razreenje - i starim i savrenim. Oni koji usled pokoja dolaze do ravih pomisli mogu ponovo da se
394

vrate ka panji nad sobom i da se utvrde u svom visokom ivotu. Oni, pak, koji su, u nadi na dela, zanemarili panju nad sobom, od visokog ivota su kao zarobljenici odvedeni u raspusni ivot. 285. Nemojmo tugovati samo onda kada se sapletemo, ve i kada se zadravamo u tom stanju. Jer, saplitanje se esto deava i savrenima, a u padu se zadravaju samo potpuno pomraeni. Tuga koju oseamo pri svojim saplitanjima blagodau nam se uraunava umesto istog delanja. Ko u nadi na pokajanje sa raunom ponovo pada, lukavo postupa sa Bogom. Na njega e iznenada napasti smrt, te nee imati vremena da izvri dela vrline na koja se nadao. 286. Svaki onaj koji daje na volju ulima, daje na volju i srcu. Jer, delanje srca slui kao uzda za spoljanja ula. Postoje tri pojave na osnovu kojih je jasno da li se neko sa rasuivanjem bavi tim delanjem: ako nije svezan telesnim ugodnostima, ako ne voli stomakougaanje, ako ne doputa razdraljivost. Tamo gde su ove tri [stvari], ne postoji ispravno unutranje ustrojstvo, ak i ako je spoljanjost besprekorna. Umereno prenebregavanje telesnog raa slobodu od svega, te zanemarivanje pokoja i ljudske privrenosti. Onaj ko sa gotovou i radou prima tetu Boga radi pokazuje unutranju istotu. Onaj ko na onoga ko ga hvali ne gleda sa prijatnou i ne negoduje na onoga ko ga beasti, u ovom ivotu je postao mrtav za svet. 287. Nemoj mrzeti grenika, budui smo svi odgovorni. Ako na njega ustaje po Bogu, potrudi se da zaplae zbog njega. I zbog ega da ga mrzi? Mrzi greh njegov i moli se za njega, kako bi se upodobio Hristu koji se nije gnevio na grenike, ve se za njih molio. Budi propovednik Boije blagosti stoga to Bog upravlja i tobom nedostojnim. Jer, ti mu mnogo duguje, a Njegovo potraivanje se ne vidi. Za mala dela koja si uinio, On ti uzvraa velikim. 288. Boj se Boga iz ljubavi prema Njemu, a ne zbog groznog imena koje mu se pridaje. Zavoli ga, kao to si obavezan da ga voli, ne zbog onoga to e ti dati u budunosti, ve zbog onoga to smo dobili u sadanjosti i zbog ovog sveta koji je stvorio za nas. Ko je Njega u poetku ubedio da nas privede u bie? Ko ga umoljava za nas kad ga se ne seamo? Ko je probudio u ivot ovo nae telo kad nas jo nije bilo? Otkuda misao poznanja pada u prah? Kakva bezmerna blagost prirodu nas grenih ponovo uzvodi ka presazdanju? Priite razboriti i zadivite se! Ko e se od onih koji imaju mudri i znatni um dostojno zadiviti milosti naeg Sazdatelja?

395

289. U meri u kojoj prenebregava svet i revnuje za strah Boiji, oveku se pribliava promisao Boiji. On tajno osea dejstvo promisla i dobija iste pomisli kako bi ga razumeo. Onoga ko se dobrovoljno liava svetskih dobara prati milosre Boije. Njega podrava Boije ovekoljublje srazmerno sa njegovim odricanjem. Due koje nemaju snage da steknu istinski ivot dobrovoljnim odricanjem od svega, On nevoljnim skorbima privodi ka vrlini, kao to vidimo kod niteg Lazara. Bog je blizak srcu koje je u skorbi i koje mu vapije. Premda je ponekad i podvrgava telesnim liavanjima i drugim nevoljama, Gospod ka dui koja je u skorbi pokazuje veliko ovekoljublje, srazmerno sa estinom njenih stradanja u nevolji. 290. Ukoliko enja Hristove ljubavi u tebi ne die do te mere da od radosti u Hristu postaje bestrasan u svakoj svojoj skorbi, znaj da svet u tebi ivi snanije negoli Hristos. Ukoliko bolest, nematina, iscrpljenost tela, bojazan od tetnog za telo tvoju misao uznemiravaju dotle da te odvajaju od radosti uzdanja i od staranja oko ugaanja Gospodu, znaj da u tebi ivi telo a ne Hristos. Prosto reeno, u tebi ivi ono to privrenou koju izaziva nadvladava sve ostalo. Ukoliko nema nedostataka u onome to je potrebno telu, ako ti je telo zdravo i ne boji se nieg protivnog, pa ipak govori da moe isto ii ka Hristu, znaj da si bolestan umom i lien kuanja slave Boije. 291. Kako ne bi mogao da kae da nema oveka iji bi se um savreno uzviavao iznad nemoi dok se telo mui u iskuenjima i skorbima, te da nema oveka kod koga ljubav prema Hristu mogla da savlada tugu uma, podsetiu te na muenike. Pogledaj samo kako je njihovo trpljenje, potkrepljivano silom Hristove ljubavi, pobeivalo veliku muku i telesni bol. I nisu samo oni pokazivali takvu vrstinu. Bilo je i filosofa neznaboaca, lienih poznanja istinskog Boga, koji su pokazali udnu silu hrabrosti. Jedan od njih se zarekao na utanje i nije odstupio od svog reenja bez obzira to mu je oigledno pretila smrt. Drugi su potpuno potrli prirodnu pohotu, trei su lako podnosili uvrede, etvrti su bez tuge trpeli estoke bolesti, a peti pokazivali svoje trpljenje u nevoljama i velikim bedama. Oni su to trpeli radi puste slave i nade. Zar nismo utoliko vie duni da trpimo mi monasi, koji smo prizvani na optenje sa Bogom?

396