Jovan Ducic BOGU Nikad se nisam na Te bacio kamenom, Niti u svome duhu Tvoj sjaj odricao; I svoj put

preoh ceo sa Tvojim znamenom, Svugde sam Tebe zvao i svud Te klicao. Iz sviju stvari Ti si u mene gledao, Tvoj gromki glas sam uo u morskom utanju... S bolom pred noge Tvoje svagda se predao, Samo za Tvojim ikom sledio putanju. A od Tebe se nikad nisam odvajao, Stoga i ne beh samac u dnu svih osama... Zbog Tebe sam se kleo i za Te kajao, Kad padne gorko vee po gorskim kosama. U mati sam Ti bele svud crkve zidao; I za molitve sam Tvoje u zvona zvonio; Za Tvoga blagog Sina i ja sam ridao; I avola sam crnog s Tvog krsta gonio. A Ti to sazda sunca i plod oranice Bio si samo Slutnja, bolna i stravina: Jer svaka Istina duha znade za granice, Jedino naa Slutnja stoji bezgranina.