Sa blagoslovom Episkopa @i~kog G.

Stefana izdaje: Svetosavska omladinska zajednica pri hramu Svetog Ahilija u Ariqu Kwiga 7 KAKO POSTITI

SADR@AJ: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. POST UZDR@AWE U HRANI RASU\IVAWE U POSTU POST I DECA POST I TELEVIZIJA POST U BRA^NOM @IVOTU ZAKQU^AK

Naslovna strana:
Sveti Teodor Tiron

POST

Kad postiste... eda li meni postiste Zah. 7, 5

A ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom (Mt. 17, 21). Ovim re~ima je Sam Gospod ukazao na dve vrste oru`ja u borbi protiv demona mra~nih i lukavih duhova. Time je On i Svojim u~enicima ukazao da je i za wih post neophodan onda kada }e biti otet od wih `enik (Mt. 9, 15). Blagodat Duha Svetoga odlazi od nas kroz na{e grehe. A vra}a se k nama, pre svega kroz pokajawe pra}eno molitvom i postom. No ako je neophodnost molitve za spasewe du{e poznata svim hri{}anima u neophodnost posta mnogi su nedovoqno upu}eni. I to je jedna od lukavih zamki mra~nih duhova u koju padaju neki od savremenih hri{}ana. Nekada, ne tako davno, ispovedati Hrista je podrazumevalo ispuwavawe svega onoga {to je ustanovila i zapovedila Crkva. Zato se u svakodnevnom `ivotu stara ruska porodica strogo
1| SVETIJAKOV. org

pridr`avala posnih dana srede i petka i Crkvom propisana ~etiri vi{ednevna posta. Blago~estivi mirjani drevne Rusije, malo su se razlikovali u postu od monaha. Vreme posta je vreme od izuzetne va`nosti za duhovni `ivot, to je: najpogodnije vrijeme, to je dan spasewa (2. Kor. 6, 2). Ako du{a hri{}anina ~ezne za ~istotom, tra`i du{evno zdravqe, neophodno je da se postara da iskoristi najboqe {to mo`e to za du{u korisno vreme posta. Eto za{to je me|u istinskim bogoiskateqima uobi~ajeno me|usobno pozdravqawe sa otpo~iwawem posta. No {ta je su{tina posta? Nisu li u zabludi oni koji smatraju da je potrebno ispuwavati post samo formalno, ali ga ne vole i do`ivqavaju ga kao teret u svome srcu? I da li se mo`e nazvati postom pridr`avawe samo onih pravila koja se odnose na uzimawe odre|ene vrste hrane u posne dane? Da li }e post biti post ako, osim nekih izmena u vrsti hrane mi ne budemo mislili ni o pokajawu, ni o uzdr`awu, ni o o~i{}ewu srca kroz poja~anu molitvu? Treba re}i, da to nije post, ako sva pravila i obi~aji posta nisu ispuweni. Prepodobni Varsanufije Veliki govori: Post telesni ni{ta ne zna~i bez duhovnog posta unutra{weg ~oveka, koji se sastoji iz ~uvawa sebe od strasti. Ovaj post unutra{weg ~oveka ugodan je Bogu i vi{estruko }e nadomestiti kod tebe nedostatak telesnog posta (ako nisi u mogu}nosti da dr`i{ telesni post onako kako bi `eleo). O tome govori i sv. Jovan Zlatousti: Ko svodi post samo na uzdr`avawe od hrane, taj sramoti post. Nisu samo usta du`na da poste ne, neka posti i oko, i uho, i ruke, i noge, i svo na{e telo. Kako pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: Post nije gladovawe. Gladuje i fakir i jogin, zatvorenik u tamnici, i prosjak. Nigde se u slu`bama Velikog Posta ne govori o postu ograni~enom u smislu nejedewa mesa i sli~no. Svuda je slede}i priziv: Postimo bra}o telesno, postimo i duhovno. Prema tome, post ima hri{}anski smisao samo kada je sjediwen s duhovnim naporom. Po re~ima episkopa Germana (Rja{enceva), post je naro~ito uzdr`awe da bi se povratila izgubqena ravnote`a izme|u tela i duha, da bi se povratila na{em duhu prednost nad telom i wegovim strastima. Gospod nam je Sam dao primer posta postiv{i 40 dana u pustiwi odakle se vratio u sili duha (Lk. 4, 14). Kako govori prepodobni Isak Sirin: Post je oru`je, dato nam od Boga... Ako je postio Sam Zakonodavac kako da ne poste oni koji su obavezni da izvr{avaju zakon. Do posta rod qudski

2| SVETIJAKOV. org

nije znao za pobedu i |avo nikada nije do`iveo poraz... Gospod na{ je bio vo|a i prvenac u toj pobedi... I ~im bi |avo video to oru`je (post) kod nekog od qudi, tog neprijateqa i mu~iteqa odmah bi hvatao strah, setiv{i se svoga poraza u pustiwi od Spasiteqa i sila bi wegova i{~ezla... Ko prebiva u postu, wegov um je nepokolebqiv (Slovo 30). O~igledno je da podvig pokajawa i molitve u postu smo du`ni sprovoditi razmi{qaju}i o svojim gresima i, naravno, uzdr`avawem od svake vrste zabave odlazaka u pozori{te, u bioskop, na `urke, ~itawa neprimerene literature (novina, ~asopisa), slu{awa vesele muzike, gledawa televizije i sli~no. Ako sve ovo privla~i i mami srce hri{}anina, to neka on u~ini dodatni napor, da bi otrgnuo svoje srce od ovoga, makar u dane posta. Ovde treba napomenuti, da je petkom prepodobni Serafim Sarovski ne samo postio ve} je provodio taj dan u strogom mol~aniju. Kako pi{e o. Aleksandar Eq~aninov: Post je period duhovnog podviga. Ako mi ne mo`emo predati Bogu sav svoj `ivot, to posvetimo Wemu potpuno makar vreme posta osna`imo molitvu, umno`imo milosr|e, ukrotimo strasti, pomirimo se s neprijateqima. Osim projave svoga ose}awa pokajawa i mr`we ka grehu, post ima i druge strane. Za vreme posta nisu odre|eni slu~ajni dani. Sreda tog dana je izdan Spasiteq najupe~atqiviji momenat pada i sramote (poruge) qudske du{e, koja je u liku Jude predala za 30 srebrenika Sina Bo`ijeg. Petak toga dana je bilo strpqivo podno{ewe rugawa, mu~eni~kog stradawa i krsna smrt Iskupiteqa ~ove~anstva. Se}aju}i se toga, kako mo`e hri{}anin da ne pazi na sebe putem uzdr`awa? Veliki Post to je put Bogo~oveka ka Golgotskoj `rtvi i tako daqe. ^ovekova du{a nema prava, ne sme ako je ona zaista hri{}anska, da pro|e ravnodu{no kroz te veli~anstvene dane zna~ajne za sva vremena. Kako se ona mo`e usuditi posle toga da stane uspravno pred Gospoda na Stra{nom sudu, ako je bila ravnodu{na prema Wegovim skorbima, krvi, i stradawu u te dane, kada Vaseqenska Crkva zemaqska i Nebeska se}a ih se. Po svojoj su{tini post je podvig i povezan je sa verom i hrabro{}u. Post je ugodan i prijatan Gospodu kao zanos du{e, ~e`wa ka ~istoti, stremqewe da se oslobodi okova greha i da oslobodi duh od ropstva telu. Crkva ga smatra jednim od najdelotvornijih sredstava, pomo}u kojih mo`emo obratiti gnev Bo`ji na milost ili

3| SVETIJAKOV. org

prikloniti voqu Gospodwu ka ispuwewu molitvenog pro{ewa. Tako se u Delima apostolskim opisuje kako su antiohijski hri{}ani pred vr{ewe ispovesti kod svetih apostola Pavla i Varnave upra`wavali post i molitvu (Dap. 13, 3). Zbog toga se post praktikuje u crkvi kao sredstvo pripreme sebe za otpo~iwawe bilo kakvog dela. Imaju}i bilo kakve probleme, pojedini hri{}ani, monasi, manastiri ili crkve uzimali su na sebe post sa poja~anom molitvom. UZDR@AWE U HRANI Za fizi~ki zdrave qude osnovu posta predstavqa uzdr`awe od hrane. Ovde mo`emo razlikovati 5 stupweva fizi~kog posta: 1) odricawe od mesa, 2) odricawe od mle~nih proizvoda, 3) odricawe od ribe, 4) odricawe od biqne masno}e, 5) li{avawe sebe hrane uop{te na odre|eni period. Prirodno je da zadwe stepene posta mogu upra`wavati samo zdravi qudi. Za bolesne i stare boqe je da primewuju prve stepene posta, o ~emu }e vi{e biti re~i kasnije. Snaga i delotvornost posta mo`e se ocewivati po stepenu li{avawa i `rtve. I prirodno je da se istinski post ne sastoji samo u formalnoj promeni mrsne trpeze posnom: mogu}e je spremati takva jela i od posne hrane da ona zadovoqavaju slastoqubqe i halapqivost ka woj. Treba pamtiti, da nije primereno onome koji se kaje i tuguje zbog svojih grehova jesti slastoqubivo i obilno ~ak i ako su jela formalno posna. Mo`emo re}i da i nije post ako ~ovek sedne za sto sa ukusnim posnim jelima i uz to jo{ prepuni `eludac. Ovde je malo `rtve i uzdr`awa a bez wih i nema istinskog posta. Za{to mi postismo, a Ti ne pogleda{? kli~e prorok Isaija, razobli~avaju}i judeje koji licemerno pristupaju obredu, a srcem su daleko od Boga i Wegovih zapovesti (Is. 58, 3). U nekim slu~ajevima bolesni hri{}ani sami zamewuju uobi~ajeni post u hrani postom duhovnim. Pod duhovnim postom uglavnom podrazumevaju stro`ije pa`ewe na sebe: ~uvawe sebe od greha uzdr`avawem od razdra`qivosti, osu|ivawa, mr`we i tome sli~no. Sve je to naravno dobro, no da li van posta hri{}anin mo`e sebi da dozvoli da gre{i ili da se razdra`uje, ili osu|uje i tome sli~no? O~igledno je da je hri{}anin du`an da uvek bude trezven i pa`qiv, ~uvaju}i sebe od greha i svega {to mo`e rastu`iti Duha Svetoga. Ako on ne ula`e napor da stra`i nad sobom to verovatno ne}e postojati neka posebna razlika izme|u obi~nih dana i dana posta. Otuda zamena posta u hrani odgovaraju}im postom duhovnim pre svega je samoobmana.

4| SVETIJAKOV. org

Zato u tim slu~ajevima, kada zbog bolesti ili nedostatka hranqivih materija hri{}anin ne mo`e da ispuni uobi~ajene norme posta, to treba da u tom pogledu u~ini sve {to mo`e. Naprimer da se uzdr`i od slastnih i ukusnih jela, da posti strogo makar u sredu i petak, da odabira hranu tako {to bi najukusniju hranu pripremali samo prazni~nim danima i tome sli~no. Ako hri{}anin zbog starosti ili bolesti ne mo`e bez odre|ene vrste mrsne hrane, to on mo`e da poku{a da je unekoliko ograni~i u posne dane. Na primer ne jesti ni{ta od mesa. Re~ju, na ovaj ili onaj na~in treba se prikqu~iti postu. Neki ne upra`wavaju post iz bojazni da }e oslabiti svoje zdravqe, ispoqavaju}i pri tom bolesnu sumwi~avost i maloverje, - i te`e}i da se uvek nasite mrsnom hranom da bi dostigli dobro zdravqe i da bi odr`ali telesnu te`inu. I upravo, ba{ oni ~esto obolevaju od raznih bolesti i poreme}aja u radu unutra{wih organa. Gospod zapoveda da sakrijemo svoj post od okoline (Mt. 6, 18). No mo`e biti da je hri{}aninu nemogu}e sakriti od bli`wih svoj post. Tada se mo`e dogoditi da bli`wi i rodbina ustanu na onoga koji posti: sa`ali se na sebe, ne mu~i sebe, ne ubijaj sebe i tome sli~no. Blagi u po~etku razgovori sa rodbinom zatim mogu pre}i u netrpeqivost i sva|u. Duh tame, kroz bli`we, ustaje protiv onoga koji posti, ve{to smi{qaju}i razloge protiv posta i {aqu}i sablazni kao {to je to nekada poku{ao da u~ini sa Gospodom kada je postio u pustiwi. Neka hri{}anin sve to unapred predvidi. Neka on tako|e ne o~ekuje da, ~im pristupi postu, odmah dobije neku blagodatnu utehu, toplotu u srcu, suze umilewa i plamenost u molitvi. To ne dolazi odmah, to se zadobija borbom, podvigom i `rtvama: slu`i me pa poslije ti jedi i pij govori se u pri~i o sluzi (Lk. 17, 8). Oni koji su pro{li put strogog posta, navode svoje iskustvo da u po~etku posta ~ak ponekad oslabi `ar za molitvu i ~itawe duhovne literature i tome sli~no. Post to je le~ewe, a ono ~esto nije lako. I kako tek na kraju procesa le~ewa mo`emo o~ekivati zdravqe, tako i od posta ne mo`emo odmah o~ekivati plodove Duha Svetoga mir, radost i tome sli~no. RASU\ RASU\IVAWE U POSTU

- Milost ho}u, a ne `rtveni prinos. (Mt. 9, 13) - Projavite u vjeri va{oj vrlinu, a u vrlini znawe. (2 Pet. 1, 5)
5| SVETIJAKOV. org

- Svako na{e dobro ima neku granicu koju, ako pre|emo, neprimetno se obra}a u zlo. (Prot. Valentin Svencickij)

Kao za svaku vrlinu, i za post je tako|e potrebno rasu|ivawe. Kako pi{e prepodobni Kasijan Rimqanin: Krajnosti (preterivawa), kako govore sveti oci, bilo na jednu ili drugu stranu podjednako su opasne i preterani post i prejedawe. Znamo nekoliko wih kojima je bilo strano ~revougodije, a upra`wavaju}i post koji prevazilazi wihovu snagu, pali su upravo u strast ~revougodija jer su se raslabili prestrogim postom. Pritom, neumereno uzdr`awe je ~ak lo{ije od prejedawa zato {to od posledwega, kroz pokajawe je mogu}e uspostaviti pravilan post, a od prvoga to nije mogu}e. Op{te pravilo umerenosti u uzdr`awu sastoji se u tom, da svaki prema svojoj snazi, telesnom stawu i uzrastu uzima toliko hrane, koliko je neophodno za o~uvawe telesnog zdravqa a ne koliko to zahteva `eqa za hranom. Monah treba da posti sa rasu|ivawem kao da }e prebivati u telu 100 godina i da tako obuzdava nemire du{e da zaboravqa uvrede, da se osloba|a tuge, da ne prime}uje `alosti kako bi mogao umirati svaki dan. Treba se setiti kako je apostol Pavle upozoravao one koji su nerazumno (samovoqno i nezakonito) postili: Ovo je samo na izgled mudrost u samovoqnom slu`ewu i poniznosti i mu~ewu tijela, a nije od nekog zna~aja za zadovoqewe tijela (Kol. 2, 23). S tim u vezi, post nije obred ve} tajna du{e ~ove~ije za koju Gospod zapoveda da je skrivamo od drugih. Gospod govori: A kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri, jer oni natmure lica svoja da se poka`u qudima kako poste. Zaista vam ka`em da su primili platu svoju. A ti kad posti{ nama`i glavu svoju, i lice svoje umij. Da te ne vide qudi gdje posti{, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvrati}e tebi javno (Mt. 6, 16 18). Iz ovoga sledi da hri{}anin treba da skriva, kako svoje pokajawe molitvu i unutra{we suze, tako i svoj post i uzdr`awe od hrane. Ovde se treba bojati svakog ispoqavawa svojih razlika od okru`ewa i umeti od wih skrivati svoj podvig i svoja li{avawa. Evo nekoliko primera o tome iz `ivota svetih podvi`nika. Prepodobni Makarije Veliki nikada nije pio vino. Jednom, kada je bio u gostima kod drugih monaha, on nije odbijao ponu|eno vino da bi sakrio svoje uzdr`awe. Ali, wegovi u~enici su preduhitrili doma}ine rekav{i im: Ako mu date

6| SVETIJAKOV. org

vina on }e piti, ali znajte: vrativ{i se ku}i on }e li{iti sebe ~ak i vode. Jednom je optinski starac Leonid proveo nekoliko dana kod eparhijskog arhijereja. Arhijerejska trpeza je obilovala ribom i raznim ukusnim jelima ~ime je bila su{ta suprotnost skromnoj skitskoj trpezi Optine pustiwe. Starac nije odbijao da jede ukusna jela, no kada se vratio u Optinu nekoliko dana je sebi potpuno uskratio hranu kako bi ispravio, u gostima, naru{eno uzdr`awe. U svim takvim slu~ajevima, kada onaj koji posti mora da jede zajedno sa drugima koji nisu toliko jaki da bi mogli strogo postiti, on ne treba, po savetima svetih otaca, svojim uzdr`awem da ih prekoreva. Tako sveti avva Isaija pi{e: Ako ho}e{ da se uvek podvizava{ vi{e od drugih, ti se usami u posebnu keliju da ne bi o`alostio nemo}nog brata tvoga. Ne samo radi ~uvawa sebe od sujete ve} i iz drugih razloga treba te`iti da se sakrije svoj post. Ako post zbog bilo ~ega uznemiruje okolinu, izaziva kod wih prekor, ili mo`e biti podsmeh, licemernu optu`bu i tome sli~no, zbog svih tih slu~ajeva, treba se starati da se posti u tajnosti, ~uvaju}i duh posta a kada je neophodno samo formalno odstupaju}i od wega. Ovde imate primewenu zapovest Gospoda: ne bacajte bisera pred sviwe (Mt. 7, 6). Post }e biti nerazuman i tada, kada on predstavqa prepreku gostoprimstvu onima koji nas `ele ugostiti; mi }emo time ukoriti bli`we koji zanemaruju post. Za moskovskog mitropolita, svetiteqa Filareta, pri~aju upravo takav slu~aj. Jednom je on do{ao svojoj duhovnoj deci u vreme obeda. Po obi~aju gostoprimstva oni su ga pozvali za sto. Na sto su izneli mrsnu hranu a dan je bio posni. Mitropolit je ne iznenadiv{i se i ne dovode}i u neprijatnu situaciju doma}ine seo i jeo mrsno. Tako je on snisho|ewe duhovnoj slabosti svojih bli`wih i qubav pretpostavio postu. Prema crkvenim pravilima ne treba se odnositi formalno, i i}i na wihovo slepo ispuwewe ne ~ine}i nikakav izuzetak. Treba pomenuti i re~i Gospoda, da je: subota radi ~oveka a ne ~ovek radi subote (Mk. 2, 27). Kako pi{e sveti Inokentije moskovski: Postoje primeri, da su ~ak i monasi, kao na primer, sveti Jovan Lestvi~nik, upotrebqavali u svako vreme svaku hranu pa ~ak i meso. Ali, koliko? Toliko kako bi mogao samo da pre`ivi i to mu nije smetalo da se dostojno pri~e{}uje Svetim Tajnama i na kraju nije mu smetalo da postane svetiteq... Naravno, ne blagorazumno je bez potrebe naru{avati post uzimawem mrsne hrane. Onaj ko mo`e da posti uzimaju}i posnu hranu, neka posti; no najva`nije je: sprovodi i ne naru{avaj post duhovni, i tada }e i tvoj telesni post biti ugodan Bogu.

7| SVETIJAKOV. org

No ko nema mogu}nosti da koristi posnu hranu, taj upotrebqava ono {to ima, {to je Bog dao, samo bez preterivawa. Ali, zato }e daleko stro`ije postiti du{om, umom i mislima i tada }e wegov post tako|e biti ugodan Bogu, kao post kakvog strogog isposnika. Ciq posta je da olak{a i umiri telo, obuzda `eqe i razoru`a strasti. Zato Crkva, pitaju}i te o hrani, ne pita te toliko o tome kakvu hranu upotrebqava{, koliko o tome, zbog ~ega je upotrebqava{. Sam Gospod je odobrio postupak cara Davida kada je on bio prinu|en da naru{i pravilo i pojede hlebove predlo`ewa koje ni on ni oni sa wim nisu smeli jesti (Mt. 12, 4). Zato je neophodno uzeti u obzir mogu}nost da pri telesnoj bolesti i slabosti kao i dubokoj starosti, ubla`imo i delimi~no razre{imo post. Sveti apostol Pavle tako pi{e svome u~eniku Timoteju: Vi{e ne pij samo vodu, nego pij po malo vina, zbog svoga `eludca i ~estih bolesti svojih (1. Tim. 5, 23). Prepodobni Varsanufije Veliki i Jovan govore: Tako post nije kazna tela za bilo {ta, ve} treba da umiri zdravo telo i u~ini ga nemo}nim za strasti po re~i apostola: Kada sam slab, onda sam silan (2 Kor. 12. 10). A bolest je vi{e od svake kazne i ura~unava se umesto posta ceni se ~ak vi{e nego on. Ko je podnosi sa trpqewem, blagodare}i Bogu, taj kroz trpqewe zadobija plodove svoga spasewa. Umesto toga da se slabi telesna pohota postom, ona biva ve} oslabqena bole{}u. Blagodari pak Bogu, {to te je oslobodio napora da posti{. Ako i 10 puta u toku dana bude{ jeo ne `alosti se: ne}e{ biti osu|en za to jer time ti nimalo ne popu{ta{ sebi. Govore}i o pravilnosti normi posta prepodobni Varsanufije Veliki daje slede}e uputstvo: U vezi posta ka`u: pazi na srce tvoje, da li je opusto{eno gordo{}u, i ako nije pazi ponovo, ne ~ini li te post nemo}nim u ispuwavawu radnih obaveza, jer nemo}i ne bi smelo biti i ako ti ne {teti u tome, tvoj post je pravilan. Kako je govorio pustiwak Nikifor u kwizi prot. V. Svencickog @iteqi neba: Gospod ne tra`i gladovawe ve} podvig. Podvig to je ono {to ~ovek ~ini koriste}i u najve}oj meri sopstvene sile a uz pomo} blagodati. U sada{we doba su na{e snage slabe i ve}e podvige Gospod od nas ne tra`i. Ja sam probao sa strogim postom i video sam da ne mogu. Iznurio sam se da nisam imao snage ni da se molim kako treba. Jednom sam toliko oslabio od posta da ni pravilo stoje}i nisam mogao pro~itati. Ovde je primer nepravilnog posta. Episkop German pi{e: Iznemoglost jeste obele`je nepravilnog posta; takav post je po vrednosti jednak prejedawu. I veliki starci su u bolesti jeli

8| SVETIJAKOV. org

mrsnu ~orbu prve nedeqe Velikog Posta. Bolesno telo ne treba raspiwati ve} oja~ati. I tako, svako slabqewe zdravqa i radne sposobnosti pri postu govori o wegovoj nepravilnosti i prevelikoj strogosti. Vi{e mi se dopada da se iznurim od rada nego od posta, govorio je jedan duhovnik svojoj duhovnoj deci. Najboqe od svega je kada se oni koji poste rukovode savetima opitnih duhovnih rukovoditeqa. Treba zapamtiti slede}i slu~aj iz `ivota svetog Pahomija Velikog. U jednom od wegovih manastira, u manastirskoj bolnici, le`ao je monah iscrpqen bole{}u. On je molio brata koji ga je slu`io da mu da mesa. Ovaj je odbio da ispuni wegovu molbu jer bi time prekr{io manastirski tipik. Bolesnik je onda zamolio da ga odnesu k prepodobnom Pahomiju. Prepodobni je bio pora`en krajwom iscrpqeno{}u monaha, zaplakao je, pomilovao ga i po~eo je ukorevati monahe bolni~are za wihovu okrutnost. On je zapovedio da smesta ispune molbu bolesnika, kako bi oja~alo wegovo raslabqeno telo i osokolilo utu~enu du{u. Mudra podvi`nica, blago~estiva igumanija Arsenija je pisala veoma starom i bolesnom bratu episkopa Igwatija Brjan~aninova, u dane Velikog Posta slede}e: Bojim se da vi obremewujete sebe koriste}i strogo posnu hranu; molim vas da zaboravite da je sada post i jedite skromnu hranu, ukusnu i laku. Razli~ite dane (posne i mrsne) je ustanovila Crkva za obuzdavawe zdravog tela, a vama je data bolest i nemo} starosti. Zaista, za qude u dubokoj starosti biva veoma te{ko da postom mewaju svoj uobi~ajeni re`im ishrane. Takva promena ~esto izaziva oboqewa `eludca i gubitak u ve}oj ili mawoj meri radnih sposobnosti. Posledwe pak, po re~ima svetog Varsanufija Velikog ve} ukazuje na nepravilnost posta. Me|utim, oni koji ubla`avaju post zbog bolesti i starosti treba da imaju u vidu da u tome mo`e da ima udela i wihovo maloverje i neuzdr`awe. Zato, kada su duhovna deca o. Alekseja Zosimovskog morala po preporuci lekara da ubla`e post, starac im je nalagao da se mole ovako: Gospode, oprosti mi {to sam po savetu lekara, a po svojoj nemo}i naru{io sveti post; i nisu se posle toga optere}ivali sumwom da li je tako trebalo postupiti.

POST I DECA U kom uzrastu deca treba da po~nu da poste? Po u~ewu drevnih svetih otaca, zdravo dete ne posti samo onda dok se jo{ hrani maj~inim mlekom, to jest otprilike do tri godine.
9| SVETIJAKOV. org

(Nekada su `ene u Evropi hranile decu svojim mlekom do tre}e godine.) Umesto da roditeqi previ{e brinu o pridr`avawu ovih ili onih pravila posta, va`nije je da sa~uvaju dete da ne stekne naviku prejedawa ili suvi{e ~estoga uzimawa hrane van vremena odre|enog za obrok. Na to se odnosi i savet svetog Teofana Zatvornika dat roditeqima: Potrebno je tako hraniti dete kako bi se telo normalno razvijalo, ja~ala snaga i odr`avalo se zdravqe, a da se ne raspali u du{i slastoqubqe. Ne treba misliti da su deca mala, ve} treba u prvim godinama, sa rasu|ivawem spre~avati naklonost ka gruboj telesnosti i nau~iti dete da ovlada wome, kako bi i u detiwstvu i u mladosti a i kasnije lako i slobodno moglo da kontroli{e telesne potrebe. Kada deca odrastu i formiraju se karakteri i sklonosti, roditeqi treba da ispoqe veliku opreznost u odre|ivawu pravila wihovog posta. Ne treba ih, na primer, li{iti slatki{a protiv wihove voqe, ili izvr{iti u posne dane tako smawewe kalorijskog sastava hrane da ~ak izlazi iz oblasti uobi~ajenih crkvenih normi. Za slabu i bolesnu decu, prirodno, dopu{teno je i ubla`ewe i odstupawe od posta. Decu starijeg uzrasta (mladi}e i devojke) ne treba prisiqavati na ispuwavawe svih pravila posta ukoliko ona to do`ivqavaju kao veliki teret i muku. U tom slu~aju post nije na korist du{i i mo`e je ogor~iti. Gospod je rekao: Milost ho}u, a ne `rtveni prinos (Mt. 9, 13). I sav smisao posta je u dobrovoqnom uzdr`awu i ograni~ewu sebe. I kako odrasloj deci ne bi te{ko padala uobi~ajena pravila posta, treba ih upu}ivati i u~iti postu od najranijeg uzrasta.

POST I TELEVIZIJA Telesni post podrazumeva: 1) ograni~ewe u koli~ini hrane; 2) upotrebu posebne vrste hrane; 3) retko uzimawe hrane. Isto tako post du{e treba da sadr`i u sebi: 1) ograni~ewe spoqa{wih utisaka hrane du{e, informacija, koje je ~ovek navikao da prima u ogromnim koli~inama nalik bogatoj trpezi; 2) kontrolu informacije, odnosno kvaliteta hrane, koju prima du{a, iskqu~uju}i ono {to razdra`uje strasti; 3) retko uzimawe hrane, odnosno periode usamqenosti, }utawa, bezmolvija, boravka sa samim sobom, koji daju mogu}nost ~oveku da spozna svoje grehe i oseti glavni ciq posta pokajawe... Na{e strasti su tesno povezane sa na{om telesnom prirodom. Strast se pojavquje u svesti u obliku slike greha; i

10 | S V E T I J A K O V . o r g

obratno, slika greha, primqena sa strane, pobu|uje strast u na{em srcu (prepodobna Sinklitikija nazivala je o~i prozorima smrti). Mesto gde se neprestano prikazuju qudske strasti u svoj wihovoj raznovrsnosti, efektnosti i izo{trenosti, u na{e vreme je televizor. On je sli~an izvoru stalne radijacije koji zra~i smrtonosnim stroncijem du{e qudi. Televizor dr`i ~oveka u strastnoj napetosti, kao da je u prostoru wegovog ekrana sadr`an ugru{ak svih telesnih emocija, strasti, pohote, surovosti, prestupa. To, sa ~ime je ~ovek do skoro mogao - i to slu~ajno - da do|e u dodir nekoliko puta u `ivotu (recimo, slika ubistva), sada on vidi svaki dan... Televizor povla|uje najni`im strastima ~oveka; ~esto su ~ak i u moralisti~kim prilozima uba~ene seksualne scene, mo`da iz bojazni da se gledalac ne uspava od preteranih moralnih pridika, a nekada su te scene (seksualne) same sobom glavni sadr`aj cele emisije. Ukqu~uju}i televizor, ~ovek dobrovoqno ukqu~uje sebe u poqe du{evne grozote. Neki govore, da oni savr{eno bestrastno gledaju erotske filmove. To je samoobmana: da su bestrasni oni ne bi gubili vreme na sli~no zabavqawe; naprotiv, ba{ ih du{a zaplewena strastima prikiva za televizor, i oni odlaze nezadovoqni, ako slu~ajno ne dobiju uobi~ajeni za wih doping. U staro vreme Crkva je odlu~ivala od Pri~e{}a bludnike na vi{e godina, jer taj greh natapa smradnim otrovom sve pore du{e i tela, i potrebno je dugo vremena, da bi se ~ovek o~istio i otreznio, stao ponovo na noge, kao posle te{ke bolesti. Bludnik je duhovno mrtav dok se iskreno ne pokaje i ne izdr`i epitimiju. Posle erotskih emisija na televizoru ~ovek dolazi u crkvu tako, kao {to mrtvoga donose da ga opevaju; stoji u hramu, ali ga nema. Tamo je wegovo telo, kao grob, a du{a gluva i slepa, kao trup, ona ne ose}a blagodat, ne mo`e iskreno da se moli. Pokajawe podrazumeva jaku voqu, `equ i re{enost da se greh vi{e ne ~ini, a ovde ~ovek obi~no, vrativ{i se iz crkve ku}i, nekada ~ak posle Pri~e{}a, prvo {to uradi ukqu~i televizor. Ne samo da je on duhovno opusto{en, ve} u wemu postepeno odumire sama sposobnost da se iskreno kaje, odnosno mogu}nost da vrati izgubqenu blagodat. Druga injekcija zla, koju ~ovek dobija od televizora, - to je serija ubistava i nasiqa, na koje se on navikava. U starom Rimu borbe gladijatora u cirkusu, borbe qudi s divqim zverima i druga sli~na zabavqawa privla~ila su desetine hiqada gledalaca. Deviza rimskih masa je bila: hleba i igara, kao da se u tim re~ima sadr`ao sav wihov `ivot. A

11 | S V E T I J A K O V . o r g

prizor koji najvi{e privla~i i uzbu|uje mase je krv koja se lije i predsmrtna agonija. Televizor stvara od qudi sadiste, koji spokojno i sa potajnim nasla|ivawem posmatraju scene ubistva. Kada bi se u wima na{lo ~ove~anske qubavi i sastradawa, oni bi se u`asnuti otrgli od tog ko{mara. Televizor zlo~ine i okrutnost ~ini svakida{wim. Neka neko poku{a da ka`e, da mu je odvratno i stra{no da gleda scene nasiqa i ubistava, wega }e smatrati za histeri~nog i nervno obolelog. Ako ~ovek ka`e da smatra nedostojnim za hri{}anina da gleda seksualne slike, wemu }e otvoreno izjaviti, da je on licemer, koji ima zastarela, staromodna shvatawa. Du{a ima tri sposobnosti: razum, emocije (ose}awa) i voqu. Od nerazdvojnog dru`ewa s televizorom ~ovekova voqa slabi, kao kod onih, koji ~esto primaju seanse hipnoze; ose}awe otupquje i potrebno je novih, o{trih ose}awa i dopinga, a razum postaje pot~iwen slikama koje jedna drugu smewuju, koje ga primoravaju da `ivi u nekakvom fantasti~nom svetu, u neprekidnoj dugotrajnoj fantazmagoriji. Razum ima dve sile: slikovito i slovesno mi{qewe. Suvi{e obimna, uop{tena informacija razvija ni`e mehani~ko pam}ewe, ali suzbija stvarala~ku silu i energiju. ^ovek koji neprestano prima obilnu hranu postaje bezobli~na gomila sala, koja se te{ko kre}e i di{e, koja jedva kora~a pod sopstvenom te`inom. Suvi{e obimna, uop{tena informacija li~i na hroni~no prejedawe pri kome se mi{qewe pretvara u salo. Um postaje mlitav i pasivan, hrane}i se tu|im mi{qewima i idejama. Slike, koje ~ovek vidi na ekranu televizora, vra}aju se u wegovoj podsvesti, isplivavaju u se}awu, promi~u u snovi|ewima kao odblesci. Mi{qewe postaje povr{no, a jezik govorqiv. Za{titne sile du{e se iscrpquju postaju}i nesposobne da iza|u na kraj sa lavinom utisaka. Gde je mesto za bezmolvije, za srda~nu molitvu? ^ovek ne vidi samoga sebe, on kao da ne `ivi u domu, ve} u pozori{tu sa neprekidnim predstavama. Sveti oci govore o tome, da postoje tri vida delatnosti uma: to su sozercawe, koje nastaje u bezmolvnoj molitvi, rasu|ivawe i imaginacija; pri tome je imaginacija najni`i vid mi{qewa, sjediwen s ~ulnim strastima i ma{tom. Sveti oci su zapovedili da prebivamo u molitvi, dopu{taju}i kada je to potrebno u prakti~nom `ivotu, mesto razboritom razmi{qawu (pri tome znati wegovu meru i oblasti) i boriti se s ma{tom kao sa svojim protivnikom. A televizor doprinosi suprotnom: razvijawu ma{te, suzbijawu stvarala~ke snage uma i gubitku molitve. ^ovek, koji provodi vreme posta kod televizora, li~i na izjelicu i pijanicu koji guta sve bez birawa, ~ak ne `va}u}i zalogaje, i pri tome smatra da posti po svim propisima Crkve.
12 | S V E T I J A K O V . o r g

arhimandrita Post i Iz teksta arhimand rita Rafaila (Karelina) Post televizija

POST U BRA^NOM @IVOTU Supru`nici treba da se strogo pridr`avaju obi~aja i zapovesti Crkve u me|usobnim odnosima, ~uvaju}i sebe u ~istoti o praznicima, nedeqama, posnim danima (sredom i petkom), imaju}i u vidu re~i prepodobnog Serafima i starca Amvrosija da }e ukoliko budu kr{ili te zapovesti Crkve, postati podlo`ni bolestima, naro~ito `ene i deca. Pri tom treba povesti ra~una o tome da crkveni dan po~iwe uve~e od {est ~asova, iz ~ega proizilazi da ~uvawe sebe po~iwe uo~i prazni~nog ili posnog dana, zavr{avaju}i se u ve~erwim ~asovima pred slede}i dan. Postoje slu~ajevi kada kod hri{}anskih porodica biva naru{ena sloga i jedno od supru`nika pada u o~ajawe zbog odbijawa drugoga da izvr{ava bra~ne odnose, izazvano zbog revnosti u uzdr`awu. To se naj~e{}e odnosi na periode vi{ednevnog posta. Ovde je, saglasno preporuci apostola Pavla uzdr`awe mogu}e ostvariti samo pri jednodu{noj saglasnosti za to oboje supru`nika: ono ne mo`e imati mesta, ako je jednome od wih to optere}ewe, da uzdr`avaju}i se gubi svoj du{evni mir. No {ta biva u tom slu~aju kada jedno od supru`nika ne}e da prihvati uzdr`awe ni kod jednodnevnog posta ili praznika? Ovde se susre}emo sa jednom od opasnosti koju nosi brak kod qudi razli~itih pogleda i `ivotnih shvatawa. Ovde su neizbe`ne du{evne drame i duboke traume. Po zapovesti apostola Pavla supru`nici ne treba da odbijaju jedan drugog, ali pri tom }e biti naru{ena svetost praznika ili posta. Ovde mi dolazimo do zakqu~ka o tome koliko je va`na obazrivost pri izboru supru`nika, to je preduslov za sre}an brak. Brak koji po svojoj su{tini jeste dobrovoqno pod~iwavawe, lak i sre}an je samo tada, kada se du{a predaje blago~estivom i dobrodeteqnom suprugu, i nije mogu}e izbe}i nesre}u ako se suprug nalazi u vlasti strasti i greha. Ne bez razloga tuguje apostol Pavle za onim koji `ive u braku: Ali }e imati takvi nevoqe tjelesne; a ja vas `alim (1. Kor. 7, 28). ZAKQU^AK

13 | S V E T I J A K O V . o r g

Mu~ismo du{e svoje a Ti ne htje znati? Gospod im ustima proroka Isaije, odgovara: Gle, kad postite ~inite svoju voqu i izgonite sve {to vam je ko du`an. Eto, postite da se prepirete i sva|ate i da bezbo`no pesnicom bijete druge. Nemojte postiti tako kao danas da bi se gore ~uo glas va{. Takav li je post koji izabrah da ~ovjek mu~i du{u svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao trska i da prostire poda se kostrijet i pepeo. To li }e{ zvati post i dan ugodan Gospodu? A nije li ovo post {to izabrah: da razre{i{ okove nepravde, da razve`e{ sveze bezbo`nosti, da otpusti{ potla~ene, i da izlomite svaki jaram. Nije li da podeli{ sa gladnim hleb svoj i siromahe prognane da uvede{ u ku}u, kad vidi{ gola da ga odjene{ i da se ne krije{ od svoga tijela?

Po svojoj va`nosti odnos prema postu jeste probni kamen du{e svakog hri{}anina za wegov odnos prema Crkvi Hristovoj, a kroz wu prema Hristu. Du{a koja `ivi `ivom verom u Hrista ne mo`e zanemarivati post. Ina~e }e ona izjedna~iti sebe sa onima koji su ravnodu{ni prema Hristu i religiji, sa onima kojima je, po re~ima prot. Valentina Svencickog, sve isto i Veliki ^etvrtak kada se doga|a Tajna Ve~era i predaje se Sin ^ove~iji, i Veliki Petak kada slu{amo pla~ Bogomatere kod groba Raspetog Sina u Dan Wegovog pogreba. Za wih ne zna~i ni{ta ni Hristos, ni Bogomajka, ni Tajna Ve~era, ni Golgota. Kakvog u wih mo`e biti posta? Obra}aju}i se hri{}anima, o. Valentin pi{e: Dr`i i ispuwavaj post kao veliku crkvenu svetiwu. Svaki put kada se uzdr`ava{ od zabrawenoga u dane posta ti si u zajednici sa celom Crkvom. Ti ~ini{, u punom jedinomisliju i jedino~uvstvu ono {to ~ini sva Crkva i svi sveti ugodnici Bo`iji od samog po~etka postojawa Crkve. I to }e ti davati snage da istraje{ u svom duhovnom `ivotu. Jedan protivnik posta rekao je slede}e prepodobnom Amvrosiju Optinskom: Zar nije Bogu svejedno kakva je hrana? Na to je starac odgovorio: Nema hrana zna~aja, ve} zapovest; Adam je izgnan iz Raja ne zato {to je jeo ili probao hranu, ve} samo zato {to je probao zabraweno. Za{to i sada u ~etvrtak ili utorak mo`emo da jedemo {ta ho}emo i ne ka`wava se za to, a za sredu i petak se ka`wava, zato {to kroz poslu{awe izra`avamo pokornost. S tim u vezi, govore}i o postu kao o smawewu i promeni vrste hrane, treba primetiti da takav podvig Gospod niza{ta ne ra~una, ako hri{}anin za to vreme ne bude izvr{avao Bo`ije zapovesti o qubavi, milosr|u, samo`rtvenom slu`ewu bli`wem, re~ju sve ono za {ta }e nas pitati na dan Stra{noga suda (Mt. 25, 31 46). O tome se do u detaqe govori u kwizi proroka Isaije. Jevreji vi~u ka Bogu: Za{to mi postismo, a Ti ne pogleda?

14 | S V E T I J A K O V . o r g

Tada }e zasijati kao zora svetlost tvoja i zdravqe }e tvoje brzo procvasti i pred tobom }e i}i pravda tvoja, i slova Gospodwa bi}e ti zadwa stra`a. Tada }e{ prizivati i Gospod }e te ~uti; vika}e{ i re}i }e: evo Me! (Is. 58, 3 9).
Ovo poznato mesto iz kwige proroka Isaije razobli~ava sve koji misle da se mogu spasti ispuwavaju}i samo formu posta a zaboravqaju}i zapovesti milosr|a, qubavi prema bli`wima i slu`ewa im. Zna~aj i ciq istinskog posta u `ivotu hri{}anina mo`emo rezimirati slede}im re~ima prepodobnog Isaaka Sirina: Post ~uvawe svake dobrodeteqi, po~etak borbe, venac onih koji se uzdr`avaju, krasota devstvenika, isto~nik celomudrenosti i blagorazumnosti, u~iteq bezmolvija, prethodnik svih dobrih dela.... Od posta i uzdr`awa ra|a se u du{i plod poznawe tajni Bo`ijih.

, ; ; / 035/267-160; SVETIJAKOV.org

15 | S V E T I J A K O V . o r g