Ekonomija I Bezbednost

EKONOMIJA I BEZBEDNOST
tampanje ove publikacije i odravanje istoimene konferencije u Domu Narodne skuptine ne bi bilo mogue bez finansijske podrke ambasada Republike Maarske i Kraljevine Norveke u Srbiji, odnosno bez podrke organizacije Jagelo 2000 iz eke Republike na emu im se Centar za civilno-vojne odnose zahvaljuje.
EKONOMIJA I BEZBEDNOST
CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE Beograd, 2009.
EKONOMIJA I BEZBEDNOST Urednik: Miroslav Hadi Jelena Radoman Izdava: Centar za civilno-vojne odnose, Beograd www.ccmr-bg.org Istraivai: Svetlana urevi-Luki Tatjana Karaulac Marko Miloevi Predrag Petrovi Lektura i korektura: Tatjana Hadi Dizajn korica: Saa Janji Kompjuterska priprema: aslav Bjelica tampa: GORAGRAF, Beograd Tira: 500 ISBN 978-86-83543-64-9 Beograd, 2009.
Sadraj
Miroslav Hadi, Jelena Radoman Meuzavisnost ekonomije i bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Veza ekonomije, bezbednosti i razvoja Svetlana urevi-Luki Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Boris Begovi Tekoe izraunavanja cene bezbednosti: teorijski pristup . . . . . . . . . 31 Predrag Bjeli Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom . . . . . . . . . . 37 Marko Miloevi, Predrag Petrovi Poimanje bezbednosti u poslovnoj eliti Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Uticaj koji integracija u NATO ima na ekonomiju drave Tatjana Karaulac Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Luka Brki Trokovi pripreme integracije u NATO sluaj Hrvatske . . . . . . . . . . . 91
Sadraj
Ivan Joveti Prednosti i trokovi integracije u NATO Izazov za Crnu Goru . . . . 105 Artan Karini Ekonomski i socijalni trokovi pristupanja Albanije NATO. . . . . . . . . 125 Denis Hadovi Uticaj NATO na lokalnu ekonomiju sluaj BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Marjan urovski Koliko kota ulanjenje Republike Makedonije u NATO . . . . . . . . . . 139
Neutralnost Mitar Kova Politika ili vojna neutralnost Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Kari Veijalainen Vojna neutralnost nasuprot bezbednosnoj saradnji i integraciji . . . . 161 Uticaj koji integracije u NATO ima na vojnoindustrijski kompleks Stevan Nikevi Bezbednosne integracije i srpska odbrambena industrija ansa za odrivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 Jano Horvat Mogui efekti pristupanja NATO na vojnoindustrijski kompleks: pogled iz Maarske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
PRILOZI Lista tabela, grafikona i slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 O Centru za civilno-vojne odnose . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
Meuzavisnost ekonomije i bezbednosti
Pred itaocima se nalazi zbornik Ekonomija i bezbednost. Re je o zbirci strunih radova koji su predstavljeni na istoimenoj konferenciji, koju je Centar za civilnovojne odnose organizovao 6. i 7. novembra 2008. godine u Domu Narodne skuptine u Beogradu. Konferencija je odrana zahvaljujui podrci ambasada Republike Maarske i Kraljevine Norveke u Srbiji, kao i zahvaljujui organizaciji Jagelo 2000 iz eke Republike. Na Konferenciju su uestvovali predstavnici akademskih i dravnih institucija Republike Srbije, strunjaci iz civilnog drutva i iz meunarodnih organizacija sa seditem u Beogradu, kao i lanovi diplomatskog kora. Svoje uvide su, pored izlagaa iz Srbije, ponudili i uesnici iz Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, kao i iz zemalja centralne i istone Evrope (Slovenija, Maarska, Slovaka), te Njegova ekselencija ambasador Finske u Srbiji i predstavnik NATO agencije za odravanje i nabavke. U centru panje uesnika Konferencije bila je veza izmeu ekonomskog razvoja i nacionalne bezbednosti. Tim povodom oni su se, izmeu ostalog, bavili teorijskim i metodolokim problemima izraunavanja ekonomske cene nacionalne bezbednosti, kao i razmatranjem potencijalnih ekonomskih i drutvenih dobiti, ali i trokova integracije u NATO. U sklopu toga, otvorena je i debata o ekonomskoj i bezbednosnoj ceni vojne neutralnosti. Povezanost ekonomskog razvoja i bezbednosti nije sasvim nova i neistraena relacija na nivou koncepata i teorija bezbednosti, kao to ni meuzavisnost ekonomskih i bezbednosnih procesa nije prene-
Miroslav Hadi, Jelena Radoman
bregnuta u domenu praktine politike. U skladu sa tim jeste i koncept reforme sektora bezbednosti smeten u iri kontekst drutvenog razvoja, u ijoj se osnovi nalaze upravo ekonomija i ekonomski rast. Isto tako, konceptom ljudske bezbednosti obuhvaena su i ekonomska prava pojedinca, te su ona time postavljena kao referentni objekat bezbednosti. Koncept reforme sektora bezbednosti je uostalom i nastao kao posledica napora donatorske zajednice da pomogne i podstakne odriv razvoj u postkonfliktnim i tranzicionim drutvima, u kojima je manjak nacionalne i ljudske bezbednosti bio jedna od nepremostivih prepreka za bri ekonomski razvoj. U elji da osposobi primaoce strane pomoi za to da tu pomo koriste na efikasan nain donatorska zajednica promovisala je koncept reforme sektora bezbednosti, koji nalae radikalnu reformu dravnih i nedavnih aparata sile, te njihovo usklaivanje sa drutvenim, socijalnim, politikim i ekonomskim mogunostima i potrebama datog drutva. Poetkom 90-ih godina, kada je ovaj koncept uao u iru upotrebu, postalo je jasno da su stabilnost i efikasnost drave u sprovoenju javnog reda i zakona, te garantovanje ljudskih prava condition sine qua non njenog ekonomskog i drutvenog razvoja. U domenu praktine politike meuzavisnost ekonomije i bezbednosti postaje najpre vidljiva prilikom pribavljanja i alociranja materijalnih resursa za uspeno funkcionisanje drave u oblasti bezbednosti. Poto su resursi kojima raspolae svaka drava ogranieni, ona samo jedan njihov deo moe nameniti dostizanju (ouvanju) nacionalne i/ili ljudske bezbednosti. To pak nalae da se razrade postupci za izraunavanje cene kotanja bezbednosti. Primenom teorije javnog dobra, kako u svom radu upozorava Boris Begovi, mogu se otkriti osnovne karakteristike dravnih funkcija u domenu bezbednosti. Poto je drava ekskluzivni subjekat u tom domenu, ne postoji rivalitet meu korisnicima tog dobra i ne postoji mogunost iskljuenja onih koji nisu voljni da snose trokove bezbednosti. Problem, meutim, nastaje onda kada se ekonomske teorije ele primeniti kako bi bila izmerena efikasnost drave u alociranju bezbednosti svojim graanima. To stoga to se bezbednost esto meri subjektivnim kriterijumima, odnosno na osnovu oseaja line i/ili grupne (ne)bezbednosti. Odatle i ne postoje objektivni i opteprimenljivi kriterijumi za ocenjivanje efikasnosti drave u vrenju svojih nadleno-
sti u oblasti bezbednosti. Tim se povodom otvara pitanje da li je drava efikasna samo ukoliko nema ratova, ciivlnih sukoba i masovnih stradanja stanovnitva ili su, na primer, siromatvo ili nepotovanje prava na slobodu izraavanja u jednoj dravi takoe dokaz toga da je drava neefikasna u distribuciji bezbednosti. Utoliko se moe rei da kriterijumi za merenje efikasnosti drave i izraunavanje cene bezbednosti presudno zavise od toga koji emo koncept bezbednosti koristiti. Ukoliko krenemo od koncepta ljudske bezbednosti, onda bi krenje nekih ili svih ljudskih prava bilo glavni dokaz toga da data drava nije uspela da isporui dovoljno bezbednosti svojim graanima. Nasuprot ovome, pobornici tradicionalnih poimanja bezbednosti bie zadovoljni svojom dravom ako ona uspeva da odbrani svoje granice i ouva teritorijalni integritet i suverenitet. Uobiajeno je postalo to da svaka drava u svojim stratekim dokumentima izloi listu svojih bezbednosnih ciljeva, te okvirni proraun raspoloivih i/ili potrebnih sredstava za njihovo dostizanje, kao i da naznai politiku koju e voditi radi dostizanja poeljnog nivoa bezbednosti. Istom prilikom drava se odreuje prema saradnji i integracijama u oblasti bezbednosti. Povezivanje sa drugim dravama u sisteme zajednike ili kolektivne bezbednosti jedna je od moguih politika drave u oblasti bezbednosti, kao to je i ostajanje izvan tih sistema legitimna opcija koja je na raspolaganju svakoj dravi. Pri tome se polazi od pretpostavke da e svaka drava, pre nego to donese odluku o tome da li e ui u neki od sistema kolektivne ili zajednike bezbednosti, odnosno da li e ostati izvan njih, pokuati da to preciznije izrauna i predvidi mogue dobiti i trokove svog izbora. Ne udi stoga to da je CCVO hteo da u okviru ove Konferencije podstakne raspravu i o potencijalnim ekonomskim dobitima i trokovima Srbije ukoliko se ona odlui za integraciju u NATO, odnosno o ceni njene (trenutne?) vojne neutralnosti. Ovo tim pre to se samorazumljivim smatraju naelni ekonomski argumenti kojima se obrazlae poeljnost bre integracije Srbije u Evropsku uniju (EU). Glavna se, pri tom, korist oekuje od pristupanja Srbije zajednikim fondovima i ogromnom tritu EU. Na stranu to to se tom prilikom previa ili izbegava rasprava o bezbednosnoj dimenziji EU, te buduim obavezama i trokovima Srbije koji bi iz toga aranmana proistekli.
10
U vladajuem diskursu o NATO u Srbiji naglasak se stavlja na vojnu saradnju, dok je prenebregnuta injenica da je NATO i politika organizacija. Upravo zato to je aktuelna debata o ulasku Srbiji u NATO redukovana na vojnu saradnju, na Konferenciji se elela ispitati validnost i uverljivost argumenta po kojima lanstvo u NATO, pored bezbednosnih (odrbambenih), donosi i ekonomske koristi zemljama kojima je upuen poziv da pristupe Alijansi. Budui da jo uvek ne postoje domaa istraivanja o oekivanim ekonomskim dobitima i trokovima mogue integracije Srbije u NATO, na Konferenciji su predoena komparativna iskustva zemalja koje su relativno skoro stupile u NATO (zemlje Viegradske grupe, Slovenija), a ije je politiko i ekonomsko naslee uporedivo sa nasleem Srbije. Predstavljeni su ujedno i prorauni o dobitima i trokovima ulaska u NATO, koji su raeni u onim zemljama Zapadnog Balkana koje su zvanino objavile ambiciju da postanu lanice Alijanse (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija) ili koje su tu ambiciju nedavno i ostvarile (Hrvatska, Albanija). Tako, na primer, Luka Brki u svom tekstu, izmeu ostalog, naglaava da je jedna od osnovnih ideja prilikom osnivanja NATO saveza sadrana u lanu 2 Osnivakog ugovora, koji poziva na ekonomski i socijalni razvoj unutar Alijanse. On ovome dodaje i to da su kriterijumi za ocenjivanje spremnosti neke zemlje za ulanjenje u NATO pre svega politiki i ekonomski, a tek onda vojni. Na osnovu radova objavljenih u ovom izdanju zakljuujemo da ne postoji univerzalno primenljiv model izraunavanja dobiti i trokova integracije u NATO, budui da specifian politiki kontekst i nivo ekonomske razvijenosti svake zemlje predstavljaju bitan faktor prilikom procenjivanja dobiti i trokova. Najpre, politiki kontekst i diskurs o NATO razlikuju se od zemlje do zemlje. Odatle se i podrka javnog mnjenja ulanjenju zemlje u NATO znaajno razlikuje. Tako se, na primer, u Albaniji 96% stanovniva izjanjava u prilog ulanjenja, dok u Srbiji tu opciju podrava svega 26,1% stanovnitva. Ne udi odatle to da razliiti nivoi javne podrke utiu na dominatni diskurs o NATO, te na vrstu argumenata koji idu u prilog ulanjenju ili koji su protiv njega. Na toj se pak osnovi produkuju i razliita javna oekivanja od ulanjenja u NATO. Dodajmo ovome, da i stepen ekonomske razvijenosti date zemlje u znatnoj meri utie na izbor i oblikovanje ekonomskih argumenata u diskusijama o trokovima i dobitima eventualnog ulaska u
NATO. U skladu sa tim onda nastaju i razliita ekonomska oekivanja od ulanjenja. Tako je, na primer, uticaj koji integracija u Alijansu ima na turizam jedna od centralnih tema u Hrvatskoj, to nije bio sluaj sa zemljama Viegradske grupe. Isto tako, potencijalni uticaj koji ulanjenje u NATO ima na mesnu vojnu industriju tema je koja nije imala i nema isti znaaj u Srbiji i u Sloveniji. Nezavisno od ovih i drugih razlika, ini se da je mogue napraviti optu listu oekivanih ekonomskih dobiti i trokova ukljuivanja navedenih zemalja u NATO. Odnosno listu najee korienih ekonomskih arugmenata kojima se dokazuju, odnosno osporavaju direktne i indirektne dobiti ulaska neke zemlje u NATO. Tako se u vrhu liste osnovnih, a indirektnih dobiti nalazi tvrdnja da ulazak u NATO podstie priliv direktnih stranih investicija (SDI), te da dovodi do rasta trgovine izmeu starih i novih lanica. U prilog ovome Tatjana Karaulac u svom tekstu navodi da iskustva baltikih i centralnoevropskih zemalja pokazuju da je u njima dolo do poveanja stope rasta bruto drutvenog proizvoda (BDP) u periodu neposredno pre pridruivanja i nakon njega, kao i da je zabeleen znaajan rast priliva SDI. Primeri pak zemalja koje nisu lanice pokazuju da je oekivanje rasta SDI po ulasku u NATO znaajan argument koji koriste mesni pobornici lanstva. Vei priliv SDI objanjava se tvrdnjom da je poziv nekoj zemlji da pristupi Alijansi znak njene politike stabilnosti, to e pak podstai strane investitore da se odlue za ulaganje i poslovanje u toj zemlji. Denis Hadovi u svom tekstu o oekivanim dobitima i trokovima mogue integracije Bosne i Hercegovine u NATO tvrdi da je ve njeno pristupanje programu Partnerstvo za mir korespondiralo sa ekonomskim rastom, odnosno sa rastom BDP . Problem je, meutim, u tome to se ovi nesumnjivo pozitivni trendovi ne mogu u potpunosti pripisati ulanjenju u NATO, budui da procesi integracije postkomunistikih zemalja u EU i NATO teku uporedo. tavie, veina bivih socijalistikih zemalja su ubrzo nakon ulaska u NATO postale lanice EU, te je teko razluiti i odvojeno izraunati ekonomske efekte njihovog pridruivanja NATO. U raspravama se esto referie i na direktne ekonomske dobiti koje e pristii iz NATO podrke reformi vojske i sistema odbrane RSB izvrenih u zemljama novim lanicama, koje bi one inae morale da finansiraju iz svojih budeta. Tako se, na primer, prorauni o ceni hrvat-
11
12
skog ulanjenja zasnivaju na oekivanju da e Alijansa u prve dve godine podneti polovinu trokova reforme i modernizacije lokalnih oruanih snaga. U slinom tonu i Ivan Joveti, prilikom analize moguih trokova i dobiti crnogorskog lanstva, naglaava prednosti i koristi koje manje zemlje mogu stei od ekonomski i vojno superiornijih lanica NATO. Marjan Gurovski pak smatra da se direktni trokovi budetska izdvajanja za vojsku na koje su obavezne sve zemlje lanice u skladu sa svojim BDP , trokovi uestvovanja u misijama pod okriljem NATO, kao i trokovi odravanja stalne misije u Briselu mogu unapred i egzaktno proraunati. U indirektne trokove pak ulaze ulaganja u vojsku radi dostizanja NATO standarda koje zemlja treba da ispuni u periodu pre pristupanja Alijansi, kao i sa njima povezani socijalni trokovi. Tako je, na primer, postizanje interoperabilnosti u periodu pre pristupanja izazvalo poveanje izdavanja za odbranu u BiH. Ovi trokovi su samo indirektno vezani za budue ulanjenje u NATO, jer reforma mesnih oruanih snaga kota nezavisno od htenja da se ue u NATO. Drugim reima, to su trokovi koje drava ima nezavisno od ulanjenja u NATO. Meutim, poveanje trokova za odbranu u periodu pre dobijanja lanstva i nakon njegovog dobijanja doprinosi dinaminom rastu industrijskih sektora povezanih sa odbranom. Kakva su oekivanja srpske odbrambene industrije od intenziviranja bezbednosnih integracija najbolje ilustruje tekst Stevana Nikevia. Oekuje se, posmatrano iz perspektive najvee srpske firme u oblasti odbrambene industrije, da bi bezbednosne integracije Srbije, pre svega, omoguile proirenje trita, transfer moderne tehnologije, unapreenje tehnoloke osnove, kao i finansijsku pomo za dostizanje visokih ekolokih standarda. Imajui na umu injenicu da su trokovi prisutni u periodu pre pristupanja, a dobiti (povean priliv SDI) uglavnom dolaze u duem vremenskom periodu nakon pristupanja, Artan Karini predlae klasifikaciju dobiti i trokova prema vremenskoj skali na kratkorone, srednjorone i dugorone. To bi, po njegovom miljenju, akterima u politikom procesu trebalo da predoi vanost ukljuivanja, ali i da ih upozori na faktor vremena na koji treba da obrate panju prilikom izrade cost-benefit analize. Isti autor naglaava da u indirektne neekonomske trokove treba svrstati i socijalne reforme, usmerene na suzbija-
nje korupcije, organizovanog kriminala, kao i na pruanje podrke vladavini prava, koje utiu na podizanje opteg nivoa efikasnosti drave. Tekst Mitra Kovaa objanjava pojam, istoriju i znaenje vojne neutralnosti, kao i to ta neutralnost danas znai za Srbiju. Autor nudi i obrise mogue analize ekonomske cene neutralnosti ukoliko ta opcija bude dugorono strateko opredeljenje Srbije. Za razumevanje neutralnosti i njenog znaenja u meunarodnim odnosima u savremenom dobu relevantan je primer Finske, iji je ambasador u Srbiji autor teksta o tome kako Finska u okviru politike vojnog nesvrstavanja vodi bezbednosnu politiku i saradnju sa najznaajnijim meunarodnim akterima u oblasti bezbednosti. U skladu sa eljom Centra da podstakne ozbiljnu i na analizama utemeljenu raspravu o moguim dobitima i trokovima stratekog optiranja za ulazak u sisteme kolektivne bezbednosti ili za ostajanje van njih, radove objavljene u ovom zborniku preporuujemo kao koristan uvod u zapoinjanje takve rasprave u Srbiji. Verujemo da e i itaoci sa akademskim ambicijama, kao i uesnici u procesu odluivanja o politici u oblasti bezbednosti nai zanimljive argumente, poreenja i podatke koji mogu biti upotrebljeni u izradi ozbiljne analize o tome kakav sistem bezbednosti Srbija eli, kakav moe sebi priutiti i koje su prednosti i mane politika koje joj stoje na raspolaganju. Miroslav Hadi i Jelena Radoman
13
Veza ekonomije, bezbednosti i razvoja
Svetlana urevi-Luki
POVEZANOST BEZBEDNOSTI I RAZVOJA: NOVI KONCEPTI I PRAKSA MEUNARODNIH ORGANIZACIJA
Saetak
Rad se bavi meuzavisnou bezbednosti i razvoja, koja je od nedavno izuzetno vana, to sa stanovita koncepata, to sa stanovita konkretnih akcija koje preduzimaju vane meunarodne organizacije i agencije. U radu su predstavljena dva glavna konceptualna pokuaja da istovremeno budu reena bezbednosna i razvojna pitanja: ljudska bezbednost i reforma sektora bezbednosti. Ona nisu relevantna samo kao pitanja po sebi, ve i kao primer toga kako akteri koji se bave razvojem uveliko ulaze u polje bezbednosti. U drugom delu e kao studija sluaja biti predstavljen projekat koji je pokrenuo razvojni akter u ovom regionu (teritorija Kosova), koristei razvojne podsticaje radi poboljanja bezbednosti. Ona pokazuje to kako je veza izmeu bezbednosti i ekonomije osetljiva i kako izrazito zavisi od lokalnog konteksta, te kako je meunarodnim akterima teko da procene lokalnu hijerarhiju bezbednosnih rizika i razvojnih potreba. Kljune rei: bezbednost, razvoj, ljudska bezbednost, reforma sektora bezbednosti, UNDP , OECD, malo oruje, oruje za razvoj, Kosovo, Albanija
***
Kraj Hladnog rata oznaio je poetak nove ere: svet je postao meuzavistan, i to u oblastima ekonomije, komunikacija i ljudskih aspiracija.1 Globalizacija je pokrenula pitanje konvencionalne koncepO. Keohan i Joseph S. Nye, Power and Interdependence, Person Education, 2001, 3rd edition.
1 Robert
17
Svetlana urevi-Luki
18
tualizacije hijerarhijske dominacije centralnih vlada do koje dolazi usled postojanja velikog broja transnacionalnih aktera i mrea. Porasla su oekivanja da e doi do ekonomskog rasta, kao i nada u mogunost uspostavljanja demokratskog mira. Meutim, drugu stranu medalje inili su sve vea fragmentacija drutva i stvaranje jaza, odnosno nejednakosti, formiranje novih in i out grupa, kao i izbijanje sukoba zasnovanih na nacionalistikoj i religijskoj osnovi. Bezbednosna agenda povezana sa ekonomijom i sa konfliktima oko (dravnih) resursa i identiteta grupa, postaje sve prisutnija u svakodnevnim problemima. Nasilje, organizovani kriminal, trgovina ljudima, bolesti, ekstremno siromatvo i zagaivanje okoline (prirodnih resursa) doveli su do patnje velikog broja ljudi, do produenih konflikata, do postojanja teritorija koje se nalaze van dravne kontrole, do kolapsa drave, kao i do pojave terorizma. Osim toga, prelivanje ovih problema van granica jedne drave postao je bezbednosni izazov za itave regione. Graanski ratovi i poveana uloga nevladinih aktera definitivno su promenili percepciju bezbednosti, koja je ranije bila svoena na upotrebu vojne sile zarad odranja suverenosti drava. Ukratko, meuzavisnost sveta donosi sobom poveanu brigu za bezbednost irokog spektra drutvenih grupa zbog postojanja proirenog spektra pretnji. Kako se ove nove bezbednosne pretnje ne mogu reavati klasinim metodama, sve vie preovladava miljenje da se bezbednosna pitanja moraju reavati i u kontekstu ekonomskog razvoja. Tokom trajanja Hladnog rata donatori razvojne pomoi, kao i agencije u ovoj oblasti, drali su se dalje od tema koje se odnose na bezbednost. Kako je sve oitije postajalo to da su bezbednost i ekonomski razvoj povezani, grupacija multilateralnih donatora poela je intenzivnije da raspravlja o bezbednosnim problemima. Neko vreme su te debate voene na razliitim forumima i sa veoma malo preplitanja. Meutim, praktiari razvoja shvatili su da je razvojne aspekte nemogue razmatrati ukoliko se u obzir ne uzmu konflikti i bezbednosna pitanja. Meunarodni bezbednosni akteri su takoe shvatili da njihove kratkorone operacije nee dovesti do odrive koristi ukoliko ih ne sprovode u koordinaciji sa dugoronim radom na reavanju razvojnih problema. Meutim, obe grupe strunjaka jo uvek pokuavaju da osmisle bezbednosne i razvojne politike koje su kompatibilne i meusobno podsticajne.
Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija
U ovom radu bie predstavljena dva glavna konceptualna pokuaja istovremenog reavanja bezbednosnih i razvojnih pitanja: ljudske bezbednosti i reforme sektora bezbednosti. Ovi koncepti nisu relevantni samo kao pitanja po sebi, ve i kao primer toga kako akteri koji se bave razvojem uveliko ulaze u polje bezbednosti. U drugom delu e kao studija sluaja biti predstavljen projekat koji je pokrenuo razvojni akter u ovom regionu (teritorija Kosova), koristei razvojne podsticaje radi poboljanja bezbednost. To bi trebalo da ilustruje problem koji nastaje prilikom integrisanja pitanja koja se odnose na bezbednost i ekonomiju, kao i tekoe u dobijanju pouzdane procene trokova i dobitaka u ovim osetljivim oblastima.
Ljudska bezbednost i reforma sektora bezbednosti

Suoene sa tekoama prilikom obezbeivanja podrke razvoju u uslovima unjajue nesigurnosti (zbog postojanja graanskih ratova, drava u senci, gospodara rata, nasilja i problema u primeni reda i zakona), razvojne organizacije poele su da se osvru i na one brige stanovnitva koje se odnose na bezbednost. U naporima da izgrade razliite instrumente kojima bi mogli napraviti prostor za ekonomski razvoj, nastala su dva konceptualna okvira: ljudska bezbednost instrument koji je sainio Program Ujedinjenih nacija za razvoj (United Nations Development Programme, UNDP) i reforma sektora bezbednosti instrument koji je stvorilo Odeljenja za meunarodni razvoj britanske vlade (Department For International Development, DFID). Ovaj instrument je nedavno dalje operacionalizovala Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development, OECD). Koncept ljudske bezbednosti (eng. human security) kritikuje usko interpretiranje bezbednosti koje pod ovim pojmom podrazumeva bezbednost neke teritorije koja je zatiena od spoljanje agresije. Ovaj novi koncept zasnovan je na shvatanju da je ljudsko bie, odnosno ovek u centru i da integrie bezbednost, razvoj i ljudska prava. Prva vana formulacija ovog pristupa data je u Izvetaju o ljudskom razvoju UNDP iz 1994: [Ljudska bezbednost] tie se naina na koji ljudi ive i diu u drutvu, toga koliko slobodno mogu da ostvare svoje izbore i koliko pristupa imaju tritu i ansama u drutvu, kao i toga da
19
Svetlana urevi-Luki
20
li ive u miru ili u konfliktu.2 U okviru tog UNDP koncepta postoji sedam specifinih elemenata: ekonomija, sigurnost izvora hrane, zdravlje, sigurnost okruenja, lina bezbednost, bezbednost zajednica i politika bezbednost. Poboljati ljudsku bezbednost znai razumeti izvore nesigurnosti koji se javljaju na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Da bi istovremeno delovali i na razvoj i na bezbednost, Milenijumski ciljevi razvoja usvojeni na Svetskom samitu UN 2000. godine definisani su globalno, a potom razraivani i konkretizovani na nivou drava. Oni su usmereni na iskorenjivanje gladi i ekstremnog siromatva, na omoguavanje osnovnog obrazovanja i eliminaciju polne razlike u obrazovanju, na smanjenje smrtnosti dece i majki, na zaustavljanje irenja HIV zaraze, na integrisanje principa odrivog razvoja javne politike i programa drava, na zaustavljanje unitavanja ivotne okoline i prirodnih resursa, na obezbeivanje pristupa sveoj pijaoj vodi i osnovnim sanitarnim potrebama, na delovanje ostvarivanja specijalnih potreba u najnerazvijenijim zemljama, zemljama bez pristupa moru i malim ostrvskim zemljama, kao i na dalji razvoj otvorenog, na pravilima zasnovanog, predvidivog i nediskriminatornog sistema trgovine i finansija. Predvieno je da sve to bude ostvareno do 2015. godine.3 Da bi bilo jasnije to ta podstie postojanje problema u razvoju i nebezbednosti, UNDP je izradio specifine projekte za svaku dravu ponaosob, koji se odnose na inkluzivni (eng. inclusive) i odrivi (eng. sustainable) razvoj. U njihovom fokusu nalaze se politike koje idu u korist siromanih (eng. pro-poor), kao i u korist ekonomskog rasta (eng. pro-growth). Podravanjem i potpomaganjem integrisanja, naroito integrisanja ranjivih grupa u drutvo, jaaju se lokalna bezbednost i kohezija drutva, ije odsustvo predstavlja jedan od glavnih razloga slabljenja drave. Slabe i neuspene (eng. failed) drave su u mnogim nacionalnim strategijama bezbednosti definisane kao bezbednosna pretnja. Pristup pod nazivom Oruje za razvoj (eng. Weapons for Development, WfD), koji e kasnije biti prikazan u mini studiji sluaja, predstavlja primer direktnog ciljanog delovanja UNDP na bezbednost i razvoj u postkonfliktnim drutvima.
2 3
Human Development Report, UNDP; Oxford University Press, 1994 http://www.un.org/millenniumgoals/
Reforma sektora bezbednosti (eng. Security Sector Reform, SSR) predstavlja jo jedan novi okvir istovremenog delovanja na bezbednost i razvoj. Prvi put elaborirana je kada je osnovano Odeljenje za meunarodni razvoj (DFID) u Velikoj Britaniji, i to kao deo Bele knjige o meunarodnom razvoju, koja je doneta novembra 1997. godine. Tada je bezbednost prepoznata kao centralni element koji ima vanost za odrivi razvoj i smanjivanje siromatva.4 Istovremeno, Odbor za razvojnu pomo OECD (eng. Development Assistance Committee, DAC) poeo je da razvija svoju agendu reforme sektora bezbednosti.5 Izvori koncepta su dvostruki: razvojni pristup bezbednosti i cilivilnovojni odnosi u postautoritarnom i/ili postkonfliktnom kontekstu.6 Reforma sektora bezbednosti poveava institucionalne kapacitete za odravanje bezbednosti i vladavine prava, legitimiteta oruanih snaga i cele drave, podrava transparentnost budeta i odrivi razvoj i izgrauje odnose unutar drutva, kao i odnose sa susedima u kojima postoji poverenje. Cilj je da bezbednost u okviru civilne demokratske kontrole bude efektivno i efikasno ostvarena dostupnim sredstvima.7 Vanu dimenziju predstavlja i finansijsko upravljanje bezbednosnim sektorom. Sprovoenje reforme preglomaznog i neefikasnog bezbednosnog sektora koji nikome ne polae raune vano je za efektivno korienje javnih sredstava, kao i za sprovoenje demokratske kontrole. Pod tim se podrazumeva to da je potronja u okviru budeta transparentna, kao i to da su sredstva u okviru sistema bezbednosti, ali i unutar njega, alocirana prema prioritetima. Svoenje bezbednosnog sektora na pravu meru treba da omogui to da trokovi
U maju 1998. godine sekretar za meunarodni razvoj Kler ort objavila je da postoji potreba stvaranja partnerstva zajednice koja se bavi razvojem i vojske radi prepoznavanja povezanih elemenata koji se odnose na temu bezbednosti, razvoja i prevencije konflikta; Clare Short, Security, Development and Conflict Prevention, govor na Kraljevskom koledu bezbednosnih studija, 13. 5. 1998. 5 Prva izjava koja se odnosila na reformu sektora bezbednosti pojavila se u OECD, Guidelines on Coflict, Peace and Development Cooperation on the Treshold of the 21st Century, 1997. 6 Nicole Ball and Dylan Hendricson, Trends in SSR: Policy, Practice and Research, January 2006. 7 Korisna publikacija koja je dostupna u Srbiji: Philipp Flury i Miroslav Hadzic, Sourcebook on Security Sector Reform, Geneva/Belgrade, 2004.
4
21
Svetlana urevi-Luki
22
budu odgovarajui, kao i to da se sredstva ne preusmeravaju iz drugih oblasti, kao to je, na primer, oblast razvoja. Uklanjanje korupcije koja se javlja tokom raspolaganja sredstvima veoma je vano za bezbednost, jer se njom smanjuje neformalna politika mo datih aktera. Ukoliko se upotrebe produktivno, dodatni izvori koji postaju dostupni usled smanjenja vojnih i drugih bezbednosnih trokova omoguie ekonomski rast, kreirajui takozvane dividende mira. Vano je obratiti panju na poziciju koju u ovom konceptu imaju znaajni globalni akteri bezbednosti i donatori razvojne pomoi. Dok se ranije bavoi zvaninom razvojnom pomoi u uem smislu, OECD Odbor za razvojnu pomo sada reformu sektora bezbednosti tretira kao integralni deo nastojanja donatora da promoviu odrivi razvoj. Ova organizacija postaje lider u ovom polju. Mrea OECD DAC pod nazivom Konflikt, mir i razvojna saradnja (eng. Conflict, Peace and Development Co-operation, CPDC) sainila je publikaciju Prirunik o Reformi sistema bezbednosti: Podravanje bezbednosti i pravde8, koja treba da poslui kao vodi za programe reforme sektora bezbednosti, kao i za premoavanje jaza izmeu teorije i prakse. U ovom priruniku dat je okvir za primenu, koji se oslanja na praktino iskustvo i istraivanja. lanice, trideset zemalja, obavezale su se u aprilu 2007. godine na to da e u reformi sektora bezbednosti primenjivati brojne dobre prakse. Ujedinjene nacije i Evropska unija su, u poreenju sa OECD, tek od nedavno poele da se bave formulisanjem ovog koncepta i primenom reforme sektora bezbednosti. Ovako neoekivani lider u ovoj oblasti OECD pojavio se, jer su se u okviru porasta razvojnih programa u postkonfliktnom okruenju nakon zavretka kraja Hladnog rata praktiari u oblasti razvojne pomoi sve vie susretali sa problemima bezbednosti koje je trebalo reavati. Budui da su bile uklonjene politike prepreke, kao i pravna ogranienja koja su postojala za preduzimanje programa pomoi u oblasti bezbednosti, organizacije koje se bave razvojem dobile su vie manevarskog prostora. Stoga su donatori bili prisiljeni da ponovo razmotre svoje unutranje strukture i da razviju nove strategije koje bi se ujedno odnosile i na bezbednost i na razvoj.
8 OECD DAC Handbook on Security System Reform: Supporting Security and Justice, 2007.
Sve to ne znai da ne postoje problemi u vezi sa ovim konceptima. Postoje mnoge ideoloke kritike koje osporavaju kako povezivanje bezbednosti i razvoja, tako i neke pojedinane programe. Ove kritike su raznovrsne i idu od optubi za davanje prednosti bezbednosnim interesima Zapada u odnosu na humanitarne principe i razvojne ciljeve, preko politika izolacije (eng. containment), tzv. prosveene sebinosti (eng. enlightened self-interest), pa sve do licemerja zapadnih donatora.9 Postoje, meutim, i brojne tekoe koje ometaju osmiljavanje konkretne bezbednosne i razvojne politike koja bi bila efikasna na terenu. One idu od postojanja razliitih organizacionih i profesionalnih kultura (razvojnih u odnosu na bezbednosne aktere), pa sve do spoljanje koordinacije i prioritizacije, kao i do postojanja problema vezanih za lokalni kontekst i procenu pretnji.
Kada novac nije dovoljan: oruje za razvoj

U sledeem delu bie predstavljen primer razvojne pomoi donatora koja nije uspela da utie na jaanje bezbednosti, vladavine prava i razvoj zajednice. Bie analizirana primena UNDP projekta dobrovoljnog razoruanja pod nazivom Oruje u zamenu za razvoj, koji je sprovoen na Kosovu, tokom leta 2003. godine. Ovim projektom su lokalnim sredinama na Kosovu bili ponueni razvojni podsticaji ukoliko dobrovoljno predaju nelegalno peadijsko oruje. Spoljanjeg aktera, u ovom sluaju UNDP , koji je kreator i propagator koncepta ljudske bezbednosti, generalno doivljavaju kao dobronamernog i nekontroverznog. Meutim, sprovoenje projekta Oruje za razvoj na Kosovu potpuno je izneverilo oekivanja spoljanjeg aktera, te on nije uspeo da utie na lokalnu zajednicu, odnosno nije bilo pokazatelja koji bi svedoili o uspehu ovog projekta. Dok su ranije bili regulisani samo konvencionalnim dogovorima oko naoruanja, u posthladnoratovskog eri verc malog oruja i njegova zloupotreba prepoznati su kao globalna pretnja. Naglaava se da uklanjanje malog oruja iz konfliktnih ili potencijalno konfliktnih situacija, uva ivote i promovie razvoj10. Ekspertske organizacije
Najnoviji rad: Mark Duffield, Development, Security and Unending War: Governing the world of peoples, Polity, 2007. 10 Robert Muggah i Peter Batchelor. Development Held Hostage: Assessing the Effects of Small Arms on Human Development, UNDP , New York, April 2002, p. 7.
9
23
Svetlana urevi-Luki
24
su u leto 2002. godine procenile da u regionu koji ine Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Kosovo i Makedonija u opticaju postoji oko milion komada ilegalnog peadijskog naoruanja. Procenjeno je da neprestana cirkulacija ovog oruja pojaava bezbednosne pretnje koje su nasleene iz prethodnog perioda, kao i da to predstavlja prepreku za stabilnost drutva i za pomirenje.11 U borbi protiv ilegalnog posedovanja malog oruja i lakog naoruanja u okviru UNDP osmiljeno je, zajedno sa podizanjem nivoa opte svesti, senzibilizacijom najvanijih grupa i sprovoenjem javnih informativnih kampanja, nekoliko metoda koje nude konkretne podsticaje koji graane treba da motiviu na dalju dobrovoljnu predaju ilegalnog oruja. Otkup (eng. By-back) direktna gotovinska isplata licu koje predaje oruje. Problemi koji postoje prilikom primene ovog pristupa su viestruki, poev od nagraivanja nelegalnog ponaanja novcem od poreza savesnih graana, preko otvaranja prostora za posrednike, pa sve do organizacionih pitanja, ukljuujui u to i pitanja kako obezbediti trenirano osoblje i omoguiti mu slobodno kretanje sa velikom sumom gotovine. Oruje za podsticaj (eng. Weapons for incentive) nasumina selekcija lica koja bi bila nagraivana zbog predaje oruja (varijante sline loto igri na sreu, jeftinija verzija prethodnog metoda). Oruje u zamenu za razvoj (WfD) - Ovaj koncept je razvio UNDP u okviru ljudske bezbednosti i razvoja: eliminacija posedovanja nelegalnog naoruanja doprinosi bezbednosti, a bezbednost je preduslov razvoja. Njime se nude razvojni projekti za lokalne sredine koje predaju znaajnu koliinu ilegalnog oruja. Ovaj koncept tei tome da se istovremeno sa prikupljanjem naoruanja: - promoviu razvojni ciljevi - pronalaze alternative za zaradu - poveava drutvena bezbednost i sigurnost lokalnih zajednica - podrava dobra uprava (eng. good governance).
11
Oxford Analytic, Jul 2002.
Na teritoriji Balkana ovaj metod prvi put je sproveden u Albaniji, posle velike pljake skladita oruja do koje je dolo 1997. godine. Posle Gramsh Pilot projekta, koji je sproveden 1998. godine, uveden je takmiarski elemenat meu optinama u periodu 20022003. godine, i to kao ranije ne isprobana mera dodatne motivacije i metoda utede. Ovaj projekta motivacije nosio je naziv Oruje u nadmetanju za razvoj i imao je ukupni fond namenjen Albaniji u iznosu od 3,4 miliona amerikih dolara.12 UNDP Kosova procenio je da nelegalno malo oruje i lako naoruanje i nastavak nasilja u drutvu predstavljaju najveu prepreku za dalji socioekonomski razvoj i tekui proces izgradnje mira na Kosovu13. Smatralo se da iroka dostupnost i zloupotreba malog oruja ... ini glavni izazov smanjenju nesigurnosti i promociji razvoja na Kosovu14. Stoga je projekat Oruje za razvoj usklaen sa davanjem amnestije onima koji poseduju ilegalno oruje.15 Po zavretku amnestije na snagu su stupali novi zakonski propisi, koji predviaju visoke kazne za budue prekrioce. Odluka o zapoinjanju ovog projekta bila je zasnovana na: odluci donatora o tome da oko milion amerikih dolara namene podsticanju razvoja onih lokalnih zajednica koje predaju znaajnu koliinu oruja galopirajuoj nezaposlenosti i oajnom stanju infrastrukture16 uspesima prethodnih programa u Albaniji17
Projekat kontrole lakog i linog naoruanja, detalji dostupni na: www.salwc.undp.org.al 13 ISAC, pregled projekta dostupan na: www.kosovo.undp.org 14 Anne Khakee and Nicolas Florquin, Kosovo and the Gun: A Baseline Assessment of Small Arms and Light Weapons in Kosovo (SABA), June 2003, p. viii 15 Amnestiju su pokrenuli speccijalni predstavnik Generalnog sekretara UN Henri Holkeri, COMKFOR i premijer Bajram Redepi, a u koordinacijii sa UNDP ISAC projektom. Objavljena je 12. avgusta 2003. godine i vaila tokom septembra 2003. godine. 16 Procene su bile da oko polovine populacije ivi u siromatvu i da je stopa nezaposlenosti preko 50% 17 Vie od 100.000 komada oruja prikupljeno je u nekoliko akcija. WfD je primenio to na nivou prefektura prvo kao pilot projekat Gramsh 1998. godine, a kasnije u pet prefektura u 2002. godini.
12
25
Svetlana urevi-Luki
26
bazinoj proceni koju je sproveo Small Arms Survey, ukljuujui u to i anketiranje domainstava. Vlada Japana je dala donaciju od 675.000 amerikih dolara. Ova sredstva obezbeivala su tri premije od po 225.000 amerikih dolara za razvojne fondove, i to za svaku od tri najuspenije optine koja e premaiti broj od 300 predatih komada oruja. Sredstva bi, u skladu sa lokalnim prioritetima, bila upotrebljena za obrazovanje, otvaranje radnih mesta, izgradnju infrastrukture itd. Dalje, UNDP je objavio davanje dodatnog podsticaja svim drugim optinama koje predaju vie od 300 komada oruja. Namenjeno je po 25.000 hiljada amerikih dolara za obnavljanje kola i skromno popravljanje putne mree. Kanada je obezbedila sredstva za podizanje nivoa svesti o ovom problemu, odnosno sredstva namenjena podrci nevladinih organizacija i medija. Oekivalo se da e takav razvojni podsticaj uticati na poboljanje situacije u poreenju sa prethodnom amnestijom, u periodu 15. mart 15. april 2002. godine, kada je stanovnitvo predalo ukupno 1.391 komada oruja KFOR-u. Osim toga, UNDP kancelarija na Kosovu naruila je Istraivanje o osnovnoj proceni malog oruja (SABA) koje je obavio Small Arms Survey, koji se nalazi u okviru Instituta za meunarodne studije u enevi. Ovaj dokument namenjen proceni izvodljivosti prikupljanja oruja zasnovan je na istraivanju etvorolanog tima, koje je uraeno u periodu januarmart 2003. godine. Istraivanje je nastavilo rad uvaavajui prethodno anketiranje domainstava, koje je organizovao Index Kosova. Tom prilikom obavljeno je 1.264 direktnih intervjua, intervjuisano je 12 fokus grupa (511 osoba), 15 bivih boraca KLA (UCK), 29 uitelja i personal UMNIK, KFOR, OEBS itd. Glavni zakljuci bili su sledei: procenjen broj ilegalnog oruja kree se od 330.000 do 460.000 18 Albanci su ispoljili veliko poverenje u Kosovsku policijsku slubu, malo manje u KFOR, dok su mlae generacije tvrdile da se najvie oslanjaju na sebe i na oruje koje poseduju radi ouvanja line bezbednosti
Procena je bila da takvog oruja u proseku ima izmeu 60% i 70% domainstava ili oko 1,41,7 komada po domainstvu. SABA, Executive Summary, p. viii
18
stanovnici Kosova nisu vezani za oruje kao to postoji predubeenje o tome19 malo oruje se preteno vercuje iz Srbije i Albanije i ta vrsta trgovine je relativno mala u poreenju sa ostalim Balkanskim zemljama20 kriminalitet, naroito kriminalne aktivnosti koje involviraju oruje, previe je dominantan, te se procenjuje da je 72% ubistava izvreno orujem, to je veoma visoka stopa.21 Na osnovu ove procene zakljueno je da stanovnitvo ne dri oruje iz politiko-bezbednosnih razloga, jer je to kao glavni razlog navelo svega 4% anketiranih. U proceni je naglaeno da vie od 50% ispitanika veruje da je vrlo verovatno ili verovatno to da e njihove komije predati ilegalno oruje koje imaju u zamenu za ulaganje u razvoj optine. Imajui na umu datu sugestiju o tome da projekat WfD treba da usvoji skromnije ciljeve, odlueno je da se postavi granica na najmanje 300 komada naoruanja po optini, to je manje od 0,1% najnieg procenjenog ukupnog broja ilegalno dranog oruja.22 Glavna strategija UNDP bila je da omogui sutinsko uestvovanje civilnog drutva u procesu, i to je predviano kao podrka koja e biti data radi osnaivanja organizacija koje treba da imaju glavnu ulogu na Kosovu. Dogaaji usmereni na podizanje drutvene svesti, koje su organizovali NVO i mediji na Kosovu, ukljuivali su: postavljanje 95 mobilnih informativnih kioska; voenje 30 diskusija za okruglim stolom sa enama i stanovnicima ruralnih sredina o problemu posedovanja ilegalnog oruja; voenje etiri javne televizijske debate; organizovanje sportskih turnira, deije parade na ovu temu i pozorine predstave; tampanje 62.000 postera koji su distribiurani po Kosovu itd. Informativna kampanja ukljuila je objavljivanje postera koji govore o temi amnestije i postera sa WfD takmiarskim pravilima u tri
Rezultat istraivanja navodi da 47% ispitanika veruje da ima puno oruja u drutvu, a samo se 12% ne slae sa tom tvrdnjom. 20 Zbog velikog meunarodnog prisustva i malog profita, u poreenju sa vercom cigareta ili trgovine ljudima i benzinom. 21 Onda kada se uporedi sa Estonijom 13%, Maarskom 11% i drugim zemljama tranzicije. 22 Postojalo je 30 optina sa oko dva miliona stanovnika, to znai proseno oko 60.000 stanovnika po optini.
19
27
Svetlana urevi-Luki
vodea lokalna tampana medija (ezdeset puta); tampanje vie od 100.000 letaka o amnestiji, koji su ukljuivali detalje o proceduri i lokacije prikupljanja oruja, a koje je podelio KFOR; tampanje i deljenje 30.000 informacionih letaka sa najeim pitanjima i odgovorima; objavljivanje 70 bilborda na teritoriji Kosova, kao i tampanje 20 velikih postera i njihovo objavljivanje u najveim optinama. Meutim, lokalna populacija nije dobro odgovorila na ovaj projekat, pa je predato samo 155 komada oruja prikupljenog na celoj teritoriji Kosova. Bolji rezultati bili su u svim kampanjama voenim na Balkanu pre sprovoenja ove akcije, kao i nakon njenog sprovoenja. Direktni novani podsticaji koji su ponueni 225.000 amerikih dolara za tri najuspenije optine i 25.000 dolara za svaku optinu koja preda vie od 300 komada oruja nisu dodeljeni nijednoj optini, niti su bili lokalno iskorieni. Kada se uporede uinci koji je WfD projekat imao u Albaniji i na Kosovu, jasno je koliko je vano povezati kontekst i lokalne prioritete, kao i to kako ekonomska inicijativa moe imati ogranien uticaj. I u jednoj i u drugoj sredini uglavnom je zastupljena etniki ista populacija, postoje isti razvojni problemi i iste ponude, ali je uticaj istih razvojnih podstreka ipak bio daleko vei u Albaniji, gde postoje podele i nasilje, gde je vladavina zakona endemino slaba, ali gde je ta slaba drava definisana i meunarodno priznata i gde je svi stanovnici prihvataju.23 Problem ilegalnog posedovanja oruja oigledno se ne moe reavati samo razvojnim podsticajima, nezavisno od nuenja politikih reenja. Prevelika oekivanja od ponuenih razvojnih podsticaja dovela su do nepotrebnog gubljenja vremena, energije i novca, podrila su kredibilitet spoljanjih aktera ukljuenih u projekat, kao i u itav koncept. Na kraju, niti je dolo do smanjenja broja ilegalnog oruja, niti su poboljani bezbednost i razvoj.
Zakljuak
28
Nesporno je to da su u eri globalne meuzavisnosti bezbednost i razvoj povezani. Bezbednosne pretnje ugroavaju protok ljudi i kapitala, dok podjednak ekonomski razvoj i obezbeivanje
Dodatna poreenja u: Svetlana urevi-Luki, Strengthening Weak States: Whose security matters? Paper presented at conference External Actors and State (Re)Construction, Mario Enaudi Center, Cornell University, NY, November 2005.
23
javnih usluga podstiu legitimitet i socijalnu koheziju unutar drave, smanjujui mogunost fragmentacije drutva. Odsustvo razvoja dovodi do pojave bezbednosnih pretnji nezaposlenosti, siromatva, gladi, bolesti, politike nestabilnosti i u krajnjoj instanci sukoba. Praktiari razvoja shvatili su da je nemogue razmatrati razvojne aspekte ukoliko se u obzir ne uzmu konflikti i bezbednosna pitanja. Meunarodni bezbednosni akteri su, takoe, shvatili da njihove kratkorone operacije nee dovesti do odrive koristi ako nisu koordinirane sa dugoronim radom na razvojnim problemima. Stoga su UNDP i OECD, iako razvojni akteri, zali i u oblast bezbednosnih problema. Oni su nosioci napora pronalaenja odgovarajuih irih okvira u kojima je mogue istovremeno uticati i na razvoj i na bezbednost, time to su inicirali osmiljavanje koncepata ljudske bezbednosti i reforme sektora bezbednosti. Koncept ljudske bezbednosti kritikuje usku interpretaciju bezbednosti koja pod tim podrazumeva bezbednost teritorije koja je zatiena od spoljanje agresije. Zasnovan je na pristupu u kome se u centru nalazi ljudsko bie, odnosno ovek. On integrie bezbednost, razvoj i ljudska prava. Cilj reforme sektora bezbednosti je efektivno i efikasno ostvarivanje bezbednosti dostupnim sredstvima, a u okviru civilne demokratske kontrole. Svoenje bezbednosnog sektora na pravu meru treba da dovede do toga da su trokovi odgovarajui i da se sredstva ne preusmeravaju iz drugih oblasti, kao to je oblast razvoja. Ipak, prisutne su i neke ideoloke kritike koje osporavaju kako povezivanje bezbednosti i razvoja, tako i neke pojedinane programe. Postoje i raznovrsne prepreke osmiljavanju konkretnih bezbednosnih i razvojnih politika koje bi bile efikasne na terenu, koje se kreu od razliitih organizacionih i profesionalnih kultura, pa do spoljne koordinacije i prioritizacije, kao i do problema vezanih za lokalni kontekst i procenu pretnji. Pristup UNDP Oruje za razvoj primenjen na Kosovu 2003. godine upeatljivo pokazuje to kako je osetljiva veza izmeu bezbednosti i ekonomije, kako izrazito zavisi od lokalnog konteksta, te kako je meunarodnim organizacijama i agencijama teko da procene lokalnu hijerarhiju bezbednosnih rizika i razvojnih potreba.
29
Svetlana urevi-Luki
Bibliografija
Ball, Nicole and Dylan Hendricson, Trends in SSR: Policy, Practice and Research, January 2006. Djurdjevi-Luki, Svetlana, Strengthening Weak States: Whose security matters? Paper presented at conference External Actors and State (Re)Construction, Mario Einaudi Center for International Studies, Cornell University, NY, November 2005. Duffield, Mark, Development, Security and Unending War: Governing the world of peoples, Polity, 2007. Flury, Philipp and Miroslav Hadi, Sourcebook on Security Sector Reform, Geneva/Belgrade, 2004. Keohan, Robert O. and Joseph S. Nye, Power and Interdependence, Pearson Education, 2001, 3rd edition. Khakee, Anna and Nicolas Florquin, Kosovo and the Gun: A Baseline Assessment of Small Arms and Light Weapons in Kosovo, June 2003. Human Development Report, UNDP; Oxford University Press, 1994. Muggah, Robert i Peter Batchelor, Development Held Hostage: Assessing the Effects of Small Arms on Human Development, UNDP , New York, April 2002. OECD DAC, Handbook on Security System Reform: Supporting Security and Justice, 2007. OECD, Guidelines on Coflict, Peace and Development Cooperation on the Treshold of the 21st Century, 1997. Short, Clare, Security, Development and Conflict Prevention, Speech at the Royal College of Defence Studies, May 13, 1998.
30
Boris Begovi
predsednik Centra za liberalno-demokratske studije, Beograd
TEKOE IZRAUNAVANJA CENE BEZBEDNOSTI: TEORIJSKI PRISTUP
Saetak
Nacionalna bezbednost je javno dobro u najirem smislu te rei. Svaki pokuaj da se izmeri cena kotanja nacionalne bezbednosti nailazi na metodoloke probleme, najpre, odreivanja nivoa nacionalne bezbednosti i procenjivanja efikasnosti drave u distribuciji bezbednosti kao dobra. Najee greke prilikom izraunavanja cene bezbednosti jesu zanemarivanje oportunitetnih trokova i nedostatak analize efikasnosti razliitih naina postizanja bezbednosti. Kljune rei: cena bezbednosti, javno dobro, oportunitetni trokovi, analiza trokova i koristi, analiza efektivnosti
Uvod
Da bi se odgovorilo na pitanja ta je to cena bezbednosti, potrebno je, pre svega, odgovoriti na pitanje ta je to (nacionalna) bezbednost, odnosno koje su ekonomske karakteristike tog dobra. Nacionalna bezbednost je dobro u najirem smislu te rei, budui da stvara korisnost koju uivaju pojedinci. U slino dobro spadaju i drugi oblici bezbednosti, poput javne bezbednosti, odnosno sigurnosti ivota i imovine. Zbog toga su ljudi i spremni da plate cenu bezbednosti kako bi iveli slobodno, odnosno da ne bi iveli pod neijom okupacijom ili u optem, hobsijanskom ratu svakog protiv svih drugih. Meutim, sama injenica da su ljudi spremni da plate odreeni iznos za pruanje nacionalne ili neke druge bezbednosti nije dovoljno saznanje. Postoji nekoliko problema vezanih za nacionalnu bezbednost kao dobro.
31
Boris Begovi
Nacionalna bezbednost kao javno dobro

Kljuni problem proistie iz injenice da je u sluaju nacionalne bezbednosti re o javnom dobru koji ima obe njegove karakteristike: (1) Nepostojanje rivaliteta, to znai da time to jedan potroa koristi jednu jedinicu bezbednosti ne liava nikog drugog te iste jedinice bezbednosti. Svi stanovnici odreenog podruja, na primer, odreene drave uivaju u bezbednosti koju im ta drava prua. (2) Nemogunost iskljuenja korisnika koji ne eli da plati za prueno javno dobro, odnosno prohibitivno visoki trokovi takvog iskljuenja. Ne zalazei duboko u ekonomsku teoriju, odnosno teoriju javnog dobra, mogli bismo rei da bi navedene karakteristike nacionalne bezbednosti dovele do toga da privatna ponuda javnog dobra ne bi bila dovoljna, odnosno da uopte ne bi ni postojala. Otuda sledi neminovnost dravne intervencije na ovom planu, odnosno dolazi se do toga da je dravnog pruanje javnog dobra nacionalne bezbednosti jedino odrivo reenje. Mnogi teoretiari smatraju da osnovno opravdanje postojanja drave predstavlja pruanje bezbednosti graanima ne samo nacionalne, ve i javne bezbednosti i pravnog poretka (zatita ivota, sloboda i svojine pojedinaca). Meutim, im se pojavljuje drava, dravna intervencija i poslovi, pojavljuju se i problemi. Jedni su na strani toga da se usluge pruanja bezbednosti naplauju putem poreza, kao i na strani kolektivnih odluka koje se pri tome donose. Drugi su na strani pruanja usluge nacionalne bezbednosti. Kako se donose kolektivne odluke? Ne zalazei sada u razmatranje velikih problema koji su neizbeni pri donoenju kolektivnih odluka, moemo rei da se te odluke zasnivaju na nekim osnovnim informacijama. Jednu od potrebnih informacija te vrste predstavlja nivo nacionalne bezbednosti. Meutim, postoje veliki metodoloki problemi merenja nivoa nacionalne bezbednosti, odnosno merenja promene nivoa te bezbednosti. Naime, nacionalna bezbednost se meri korisnou koju stvara pojedincima, a oni nisu eksperti u oblasti u nacionalne bezbednosti, pa ne mogu da procene da li jedan ili drugi vojni projekat daje bolje rezultate na tom planu. Nasuprot tome, pojedinci, odnosno potroai jesu eksperti u oblasti hrane, stanovanja, nametaja, kola itd. U sluaju nacionalne bezbednosti, meutim, eksperti iz te oblasti moraju pojedincima da objasne koliko se neko (treba da) osea bezbednim. Eksperti iz oblasti bezbednosti su pristrasni, rade u ko-
32
Tekoe izraunavanja cene bezbednosti: teorijski pristup
rist svoje struke, pa su stoga zainteresovani za to da stanje stvari prikau gorim nego to jeste, odnosno da su pretnje nacionalnoj bezbednosti vee nego to stvarno jesu. Ukoliko se i eliminie navedena neizbena pristrasnost, postavlja se pitanje kako, odnosno na osnovu ega se moe meriti nacionalna bezbednost. Naelno posmatrano, nacionalna bezbednost moe se meriti, odnosno ocenjivati: (1) verovatnoom da se zemlja odupre napadu spolja, (2) verovatnoom da do tog napada uopte i nee doi. Ova druga mera bezbednosti je daleko bitnija, budui da upravo ona uveava korisnost koju bezbednost ima za graanina jedne zemlje. Time se pruanje usluge nacionalne bezbednosti svodi na odvraanje, odnosno zastraivanje potencijalnog agresora. U krivinom pravu ova funkcija bi bila nazvana generalnom prevencijom. Problem sa merenjem te verovatnoe, odnosno stepena odvraanja, lei u tome to je svaka procena te vrste ex ante tek kasnije emo saznati da li je bila dobra. Nadalje, ona se zasniva na pretpostavci o racionalnom ponaanju druge strane, odnosno na punoj racionalnosti. Tokom Hladnog rata, SAD i SSSR, odnosno njihove vlade pokazale su racionalno ponaanje. To, meutim, ne mora uvek da bude sluaj, kao to je pokazalo ponaanje gruzijskih vlasti avgusta 2008. godine. Prilikom donoenja kolektivnih odluka, birai se opredeljuju izmeu razliitih kombinacija nivoa javnih rashoda i poreskih optereenja. U tom procesu se gubi veza izmeu nivoa bezbednosti i nivoa poreskog optereenja, odnosno izmeu promene (poboljanja) nivoa bezbednosti i promene (poveanja) poreskog optereenja. Nacionalna odbrana se finansira iz budeta, a porez koji se plaa ide na celokupne javne rashode jedne drave, pa se stoga postavlja pitanje strukture budetskih rashoda. Onaj deo budetskih prihoda koji odlazi na nacionalnu odbranu ne odlazi na finansiranje zadovoljenja nekih drugih potreba, poput obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zatite. A birai, ija je racionalnost ograniena, ne vode uvek rauna o tome. Odnosno, ne vode rauna o tome da ostvarivanje obeanja da e biti odbranjeno Kosovo, integrisana Abhazija ili da e Izrael biti baen u more, znai poresko optereenje, tj. znai da e biti manje puteva, bolnica, kola i drugih usluga koja prua drava. Ovim se dolazi do veoma bitne greke koja nastaje prilikom izraunavanja cene, odnosno trokova pruanja nacionalne bezbednosti:
33
Boris Begovi
34
zanemaruju se oportunitetni trokovi. Naime, osnovu ekonomske analize ini kategorija oportunitetnih trokova. To su trokovi koji predstavljaju proputenu korist, odnosno dobit od alternativne alokacije bilo kog resursa. Ukoliko je, na primer, radna snaga angaovana na izgradnji puta, ta ista radna snage ne moe istovremeno biti angaovana na izgradnji vodovoda. Upravo je korist koja proizlazi iz vodovoda oportunitetni troak izgradnje puta, odnosno primer takve alokacije radne snage kao resursa. Slobodno trite i podsticaji koje ono stvara svim uesnicima dovode do optimalnih poslovnih odluka upravo zbog toga to se u svakom trenutku razmatraju oportunitetni trokovi svake poslovne odluke. Koncepcija oportunitetnih trokova je i dovela do, u anglosaksonskom svetu popularne, izreke There is no free lunch (nema besplatnog ruka). Ona bi se prilagoena naim uslovima mogla neto slobodnije prevesti to ne plati na mostu, platie na upriji. U analizi nacionalne odbrane veoma se esto zanemaruju oportunitetni trokovi i uzimaju u obzir samo izdaci. Otuda mnogi generali tvrde da je profesionalna vojska jako skupa. Problem je, meutim, u tome to oni u obzir uzimaju samo izdatke (budetske rashode), a ne ukupne, oportunitetne trokove koje generiu razliiti sistemi popune oruanih snaga: regrutna i profesionalna vojska. Budui da se regrutna vojska zasniva na prisilnoj popuni ljudstvom, pa su trokovi celokupne regrutovane radne snage bliski nuli, javljaju se dva velika ekonomska problema. Prvi je neefikasna alokacija radne snage, jer se visoko produktivna radna snaga koristi za niskoproduktivne poslove. Na primer, diplomirani ekonomista koji, kao mobilisani mornar, pere palubu broda. Ovakva alokacija radne snage zajednika je centralnoplanskim privredama, kao i alokacijama radne snage do kojih dovodi kulturna revolucija. U osnovi, ekonomski posmatrano, re je o robovskom radu, uz koji je vezan jo jedan problem: niko nema podsticaj da efikasno radi. Ekonomskim argonom reeno, regrutna vojska dovodi do alokativne (ne poklapaju se poslovi i oni koji ih obavljanju) i proizvodne (oni koji ih obavljaju to ne ine na najbolji nain) neefikasnosti. Drugi efekat nulte cene radne snage koju snosi poslodavac (oruane snage, odnosno drava) lei u loem izboru projekata koji treba da budu realizovani, odnosno u loem izboru tehnologije koja se kori-
Tekoe izraunavanja cene bezbednosti: teorijski pristup
sti za realizaciju tih projekata. Jednostavno, sa nultom cenom radne snage, poremeene su relativne cene proizvodnih faktora, tako da se njihova kompozicija, na tetu angaovanja kapitala, udaljava od optimalne. Stoga se i primenjuje ekstenzivni remont brodova, koji se zasniva na ekstenzivnom korienju regrutovanog ljudstva, a da se pri kalkulaciji u obzir ne uzimaju oportunitetni trokovi radne snage. U tom smislu je potpuna besmislica to da je vojska besplatno napravila put. Ona ga je, kada se uzmu u obzir puni, oportunitetni trokovi angaovanih resursa, napravila skuplje nego to bi ga, na tritu, napravilo komercijalno preduzee, specijalizovano za poslove ovakve vrste. Sledei problem izraunavanja cene bezbednosti lei u tome to se prilikom donoenja odluka sredstvo veoma esto poistoveuje sa ciljem. Nije cilj imati toliko i toliko topova, aviona ili brodova, nego je cilj postii odreeni nivo nacionalne bezbednosti. Nabavka novog naoruanja, na primer, nije cilj ve samo sredstvo za postizanje cilja esto se zaboravlja da postoje alternativna sredstva, a neka od njih nisu vojna. Retko se radi analiza trokova i koristi (cost benefit), odnosno analiza efektivnosti (cost effectivnes) razliitih naina za postizanje odreenog nivoa nacionalne bezbednosti. Daleko se ee sve to svodi, ukoliko se uopte i radi, na uporedno razmatranje razliitih oruanih sistema. Dakle, panja se usredsreuje na (samo neka) sredstva, a ne na cilj. To jo vie oteava izraunavanje trokova, odnosno oportunitetnih trokova, budui da ne znamo ta smo sve propustili. Nadalje, prilikom izbora projekata u oruanim snagama neminovno se koristi viekriterijumska analiza. To znai da je veoma teko sameravati projekte, odnosno to initi na osnovu nekih arbitrarnih odluka. Ukoliko se velika specifina teina pripie jednom kriterijumu a ne nekom drugom, ocena projekta e biti pristrasna i prednost davati toj strani. U mnogim sluajevima se neminovno radi o subjektivnim procenama, to sve zajedno oteava identifikaciju punih trokova svake od navedenih opcija. Rashode nacionalne odbrane karakteriu nefleksibilnost, nedeljivost i dugoronost. Odluke donesene danas opredeljuju trokove za decenije unapred. A odluke donesene za dui vremenski period zasnovane su na naoj, duboko nesavrenoj, percepciji budunosti. Mnogi koji donose te odluke, naalost, nisu svesni toga koliko visok
35
Boris Begovi
stepen neizvesnosti postoji u njihovom donoenju odluka. Stoga, u trenutku donoenja odluke nije mogue sagledati sve trokove koji e nastati zbog opredeljenja za odreenu opciju, odnosno zbog podravanja odreenog projekta. Nabavke za potrebe nacionalne bezbednosti, odnosno za potrebe oruanih snaga, neminovno se svode na javne nabavke, budui da to javno dobro prua dravni sektor. Problem koji se tu javlja predstavljaju javne nabavke kao takve, pokuaj da se simulira trite, umesto da ono funkcionie. U sluaju javnih nabavki za potrebe oruanih snaga re je o dobrima koja nisu tipina, ve specijalizovana. Takoe, mali je broj proizvoaa, vlasti se oslanjaju na domau industriju, a postoji i tajnost javnih nabavki. Uz to, veoma esto se nabavljaju novi proizvodi, koji su u fazi razvoja. Sve to drastino umanjuje konkurenciju, ak i pod pretpostavkom da je sve potpuno poteno. Tamo gde nema konkurencije, nema ni ekonomske efikasnosti. Odstupanje od slobodne konkurencije na tritu ekonomske efikasnosti dovodi do novih trokova za drutvo, a takve trokove je teko meriti.
Zakljuak
Oigledno je da postoje brojni teorijski i metodoloki problemi izraunavanja trokova, odnosno cene nacionalne bezbednosti. To je ona cena koju plaaju graani jedne zemlje. Nezavisno od navedenih problema, izgleda da je mnogim zainteresovanim stranama u interesu da se ovi problemi ne reavaju: politiarima, generalima, proizvoaima naoruanja i vojne opreme. Njihov motiv je jasan: postoji manji pritisak na njih da polau raun za svoja ponaanja i odluke. Prvi korak ka unapreenju bila bi promena klime.
36
Literatura
Begovi, Boris. Mikroekonomska analiza popune oruanih snaga: argumenti u prilog profesionalne vojske, Ekonomist, godina XXXVI, br. 1 ( 2002):147162. Olvey, L. D., Golden, J.R. i Kelly, R.C. The Economics of National Defense. Wayne, NJ: Avery Publishing Group,1984. Stiglitz, J. E. Economics of the Public Sector. New York: W. W. Norton & Company,1988.
Predrag Bjeli
Ekonomski fakultet, Univezitet u Beogradu
BEZBEDNOST PRIVREDNOG RAZVOJA U GLOBALIZOVANOM SVETU I OBEZBEENJE SIROVINA MEUNARODNOM TRGOVINOM
Saetak
Globalizacijom i uspostavljanjem svetskog trita sirovina izmenjeni su odnosi u svetskoj privredi i uspostavljeni su novi odnosi izmeu razvijenih i zemalja u razvoju. Budui da se danas sve vei broj privreda nalazi u fazi dinaminog razvoja, pojaana je konkurencija kako kontrole sirovina, tako i povoljnijeg poloaja u sistemu meunarodne trgovine. Meunarodne organizacije, meu njima i NATO, na svojoj agendi imaju i bezbednost privrednog razvoja. Kljune rei: meunarodna trgovina, prirodni resursi, konkurencija, ekonomski razvoj
Uvod
Svetsku privredu danas karakterie, vie nego ikada ranije u istoriji oveanstva, visok stepen privredne meuzavisnosti velikog broja nacionalnih privreda u svetu. Mnogi ovaj proces oznaavaju pojmom globalizacija (mondijalizacija), ali u ekonomskom smislu ova pojava nije novost. Prva globalizacija u istoriji svetske privrede zabeleena je jo u doba velikih geografskih otkria u 16. veku, dok je druga globalizacija u istoriji svetske privrede, koja je nastala kao rezultat velikih tehnolokih otkria, zabeleena krajem 18. veka. Meutim, dok su velike privredne sile u vreme prethodnih globalizacija nastojale da sagrade to vea kolonijalna carstva i svoj privredni razvoj gradila iskljuivo na eksploataciji sirovina iz svojih kolonija, one danas prirodne sirovine nabavljaju iskljuivo meunarodnom trgovinom sa bivim kolonijama, koje su danas nezavisne drave. Iako i
37
Predrag Bjeli
danas postoje brojne pojave koje nas mogu navesti na pomisao da meunarodna razmena nije ujednaena kada je re o koristima koje prua svim partnerima, kao to su, na primer, transnacionalizacija svetske privrede, korienje raznih necarinskih barijera i udruivanje u regionalne ekonomske integracije, injenica je da subjekti ne bi uestvovali u meunarodnoj trgovini da im ona ne donosi koristi.
Meunarodna trgovina i ekonomski razvoj

Razvijene zemlje, na prvom mestu SAD, zemlje Evropske unije i Japan, svoj privredni razvoj u 20. veku bazirale su na uvozu jeftinih prirodnih sirovina, koje koriste kao input u industriji proizvoenja gotovih, industrijskih proizvoda. injenica je da mnoge razvijene zemlje nisu prirodno obdarene prirodnim sirovinama i da ne raspolau njima u velikoj meri, pa su prinuene da te sirovine uvoze. Evropska unija (EU) visoko zavisi od meunarodne trgovine kojom pribavlja sirovine neophodne za funkcionisanje svoje privrede. Privreda EU zasniva se na preradi uvezenih sirovina, jer ak 70% njenog uvoza ine sirovine i poluproizvodi namenjeni njenoj industriji, a ne gotova roba.1 Vano je, meutim, istai da EU uvozi 70%80% osnovnih sirovina, prevashodno ruda bazinih metala, dok rude nekih drugih metala uvozi i 100%.2 Meutim, ako pogledamo statistiku izvoza primarnih proizvoda, bez nafte, videemo da deset najveih izvoznika ovih proizvoda jesu upravo razvijene zemlje. Primarne proizvode prevashodno izvoze zemlje u razvoju, dok ih razvijene zemlje u poreenju sa zemljama u razvoju izvoze veoma malo, iako moemo rei da ih i one, ukoliko posmatramo apsolutne iznose, dosta izvoze. Razvijene zemlje koriste ove sirovine u svojoj industriji, dok zemlje u razvoju veinu svojih sirovina izvoze u neto izmenjenom obliku (tzv. proizvodi sa malom novododatom vrednou, odnosno proizvodi nie faze prerade). Do ovakvog stanja dolo je zbog niskog stepena razvoja tehnologije u zemljama u
Peter Mendelson, The Challenge og Raw Materials, Speech (08/467) at the Trade and Raw Materials Conference, Brussels, 29 September 2008. 2 Evropska unija uvozi 74% rude bakra, 80% rude cinka i boksita, 86% nikla i ak 100% materijala kao to su kobalt, platina, titanijum i vanadijum (podaci EUROSTAT iz 2004. godine).
1
38
Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom
razvoju. To to veliki procenat izvoza zemalja u razvoju ine primarni proizvodi govori o tome da te zemlje visoko zavise od deviznog priliva iz inostranstva, koji je vezan upravo za prodaju tih sirovina na svetskom tritu. Ovaj priliv u velikoj meri odreuju cene koje te sirovine ostvare na svetskom tritu. Prema analizama, cene primarnih proizvoda, izuzimajui naftu, opadale su tokom itavog 20. veka. Ukoliko znamo da zemlje u razvoju industrijske proizvode najvie uvoze iz razvijenih zemalja, onda primenom instrumenata odnosa razmene moemo oceniti poloaj koji zemlje u razvoju imaju u svetskoj privredi. Odnosi razmene (terms of trade) predstavljaju odnos cena dobara koje jedna zemlja, ili grupa zemalja, izvozi i cena dobara koje ta zemlja, odnosno grupa zemalja, uvozi. Slika 1: Kretanje odnosa razmene zemalja u razvoju 19802001. godine (1990=100)
Izvor: Podaci iz UN Handbook of Statistics 2002, navedeno prema: Roberta Piermartini, The Role of Export Taxes in the Field of Primary Commodities, WTO Discussion Papers, Paper no. 4, World Trade Organization, 2004, p. 7.
Podaci izloeni na slici 1 pokazuju da je u poslednje dve decenije dolo do naglog pogoranja odnosa razmene3 zemalja u razvoju. Ovo se dogodilo zato to su cene njihovih izvoznih artikala, primarnih proOvaj pokazatelj posmatra odnos izmeu cena koje jedna zemlja ili grupa zemalja uvozi i cena proizvoda koje ta zemlja, odnosno grupa zemalja izvozi. Nepovoljan trend kod odnosa razmene javlja se onda kada padaju cene izvoznih dobara, a rastu cene uvoznih dobara.
3
39
Predrag Bjeli
40
izvoda, konstantno padale, a cene proizvoda koje su uvozili, industrijskih proizvoda i nafte, znaajno rasle. Ovo je zakonitost koja se odnosi na 20. vek, ali ohrabruje injenica da na poetku 21. veka postoji tendencija poboljanja odnosa razmene koja ide u korist zemalja u razvoju. Posebno zabrinjava stanje najmanje razvijenih drava, u kojima postoji problem monokulturalnosti, na ta ukazuje nizak nivo diversifikovanosti robne strukture njihovog izvoza. Ove zemlje imaju samo par proizvoda koje izvoze, pa je njihov razvoj u potpunosti vezan za cene tih dobara na svetskim berzama. U nekim malim ostrvskim zemljama, nerazvijenim zemljama Afrike, ali i zemljama izvoznicima nafte, samo par proizvoda ini preko 90% njihovog ukupnog izvoza. Mnoge zemlje u razvoju, od kojih je veina nastala u procesu dekolonizacije tokom ezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, izlaz iz nerazvijenosti i siromatva videla je u brzom razvoju industrije. One su inicirale i nastanak Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO), koja bi trebalo da im pomogne u razvoju industrije. Neke od tih zemalja vodile su politiku ubrzane industrijalizacije, koja je esto bila zasnovana na protekcionistikim merama u spoljnotrgovinskoj razmeni i na primeni politike uvozne supstitucije. One su, prvenstveno, elele da svoje sirovine u veoj meri prerade i da poveaju izvoz proizvoda sa viom novododatom vrednou. Uz ove ekonomske mere, novonastale suverene drave preuzele su inicijativu u Ujedinjenim nacijama i izborile se za usvajanje vie meunarodnih dokumenata kojima se svakoj zemlji garantuje suvereno raspolaganje onim sirovinama koje se nalaze na njenoj teritoriji. Razvoj svetske privrede posle Drugog svetskog rata bio je obeleen i sve veim izvozom privatnog kapitala iz razvijenih zemalja, koji je bio u obliku stranih direktnih investicija. Glavni inicijatori ovakvog transfera kapitala u inostranstvu bile su velike kompanije, poznate kao transnacionalne kompanije, koje su prerasle svoje nacionalno trite i koje su traile globalnu ekspanziju. U literaturi se mogu nai brojni razlozi zbog kojih dolazi do transfera privatnog kapitala u inostranstvo. To su, na primer, jeftinije sirovine, jeftinija radna snaga, osvajanje trita i slino. Meutim, privatna svojina je neprikosnovena u sve veem broju zemalja, posebno od kraja 20. veka, te osnivanje filijala u inostrantvu predstavlja dobar nain da se zagospodari znaajnim sirovinama. Na taj nain su transnacionalne kompanije poele da sele deo svojih proizvodnih pogona u inostranstvo, posebno u zemlje u razvoju. Ovo se naziva meunarodnom proizvodnjom, koja predstavlja sve znaajniju aktivnost svetske privrede. Aktivnosti koje preduzimaju transnacionalne
kompanije u drugoj polovini 20. veka dovode do sve veeg razvoja industrije u zemljama u razvoju, dok u razvijenim zemljama industrija, kao najznaajnija privredna grana, gubi znaaj. Ovaj proces poznat je pod nazivom deindustrijalizacija razvijenih zemalja. Razvijene zemlje razvoj svoje privrede danas u velikoj meri duguju uslunim sektorima, koji uestvuju i sa preko 70% u kreiranju drutvenog proizvoda u razvijenim zemljama. Na svetskom tritu stvorena je specifina trina struktura kada je re o trgovini najznaajnijim primarnim proizvodima. Mali broj transnacionalnih kompanija dri pod kontrolom meunarodnu trgovinu ovim proizvodima. Ovakva trina struktura naziva se oligopol. Tako, na primer, meunarodnu trgovinu naftom kontrolie sedam velikih zapadnih kompanija, koje nazivamo sedam sestara. Oligopol podrazumeva da na tritu ne postoji potpuna konkurencija i dovodi do niza nepravilnosti u raspodeli koristi koja se ostvaruje razmenom. Transancionalne kompanije su glavni arbitri u ovoj trgovini, pa utiu kako na stranu ponude, tako i na stranu tranje na svetskom tritu. Njihove strane filijale postaju veliki izvoznici sirovina iz pojedinih zemalja koje su bogate ovim prirodnim resursima, a ove kompanije veliki uvoznici i preraivai sirovina, koje finalizovane proizvode prodaju na tritu razvijenih zemalja. Meunarodne trgovinske institucije, kao to su berze i aukcije, pod uticajem su njihovog poslovanja, pa su ove kompanije u mogunosti da znaajno utiu na formiranje cena na ovim strogo organizovanim tritima. U narednoj tabeli dati su primeri oligopolizacije trgovine nekim od sirovina. Tabela 1: Dominacija transnacionalnih kompanija u trgovini pojedinim sirovinama pred kraj 20. veka
41
Izvor: Pelevi Branislav (red.), Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str. 457.
Predrag Bjeli
42
Kako se sve vei broj nacionalnih privreda u svetu dinamino razvija, ukljuujui u to i privrede Kine i Indije koje su donedavno bile krajnje nerazvijene zemlje, a sada se nalaze na putu dinaminog razvoja, poveava se konkurencija kada je re o prirodnim resursima na svetskom tritu. esto se u brojnim analizama uz Kinu i Indiju kao znaajne privredne sile u manje razvijenom svetu (BRIC zemlje4) pominju i Brazil i Rusija. One predstavljaju izazov tradicionalnim ekonomskim silama, SAD i Evropskoj uniji. Meutim, za razliku od razvijenih zemalja, ove velike privrede koje se dinamino razvijaju imaju znaajnu sirovinsku bazu i manje zadovoljavaju svoje potrebe uvozom, nego to to ine razvijene zemlje. Neki od retkih metala se veim delom (oko 90%) dobijaju u Kini ili u Brazilu (kao na primer niobium). Takoe, prirodni resursi postaju sve oskudniji, pa se i njihova ponuda na svetskom tritu smanjuje. To je jedan od razloga zbog kojih na poetku 21. veka cene primarnih proizvoda znaajno rastu. Zbog toga, mnoge razvijene zemlje vide obezbeenje svog privrednog razvoja kao novi i najznaajniji bezbedonosni rizik u budunosti. Transnacionalne kompanije znaajno su uticale na trite sirovina, to se posebno vidi u 20. veku. To je jedan od faktora koji je uslovio opadanje cena primarnih proizvoda u 19. i 20. veku. Ovo vai za sve primarne proizvode sem nafte, ija je cena rasla tokom sedamdesetih godina 20. veka i u poslednjoj deceniji 20. veka. Iako su i zemlje u razvoju nastojale da osnivanjem udruenja zemalja proizvoaa i izvoznica pojedinih primarnih proizvoda5 utiu na zbivanja na svetskom tritu sirovina, njihov uticaj je bio ogranien. Uspeh su postigle jedino kada je re o nafti, dok je pokuaj stabilizacije cena ostalih primarnih proizvoda bio uglavnom neuspean. I kompanije i ova udruenja pokuavali su da deluju protivno trinim mehanizmima, s tim to su kompanije u tome imale vie uspeha, a cilj im je bio sniavanje cena primarnih proizvoda. Poetkom 21. veka se, meutim, situacija u svetskoj privredi menja, posebno zbog pojave novih globalnih ekonomski sila, to utie i na meunarodna trita primarnih proizvoda.
4 Ova grupa zemalja se obeleava kao BRIC zemlja, to predstavlja akronim prvih slova naziva ovih zemalja. 5 Vie u: Predrag Bjeli, Meunarodna trgovina (Beograd: Ekonomski fakultet, 2008).
Slika 2: Rast cena metala i energenata u periodu 20002007. godine (Indeks, 2000=100)
Izvor: World Bank, Commodity Markets Review
Takoe, od poetka 21. veka sve cene primarnih poroizvoda, metala, hrane i ostalih energenata osim nafte, znaajano su porasle. Budui da je ovo period slabljenja amerikog dolara, moramo pogledati i realne cene ovih proizvoda, a ne samo nominalne. Na slici 2 moemo primetiti da, prema istraivanjama Svetske banke, realne cene metala i energenata znaajno rastu u prvih sedam godina novog veka. U literaturi nailazimo na brojna objanjena ovakvog razvoja dogaaja na meunarodnim tritima primarnih proizvoda. Da bismo to bolje razumeli, moramo razmotriti ponudu i tranju ovih proizvoda na tim tritima. Ako posmatramo svetsku proizvodnju i svetsku trgovinu bazinim metalima koji se najvie koriste u savremenoj industriji, videemo da razvijene zemlje danas mnogo manje proizvode ove bazine sirovine nego to su to inile pre samo par decenija. One znaajno danas zavise od uvoza ovih sirovina. Pored toga, danas postoji mnogo vea konkurencija nego to je postojala pre par decenija, jer velike privrede u razvoju, koje se dinamino razvijaju, a raspolau znaajnim sirovinama, zahtevaju takoe puno metala. Ako pogledamo bilans svetske proizvodnje metala, videemo da BRIC zemlje prednjae u proizvodnji veine metala, kao to su kalaj, hrom, molibden i drugi. Meutim, ako pogledamo koje to kompanije kontroliu svetsku proizvodnju i trgovinu bazinim metalima, videemo da su to u najveem
43
Predrag Bjeli
broju kompanije koje dolaze iz razvijenih zemalja. Dominacija razvijenih zemalja u proizvodnji bazinih sirovina zadrana je na ovom mikroekonomskom, kompanijskom, nivou. Do ovih podataka dolazimo posebnim analizama, posmatrajui kretanje stranih direktnih investicija i proizvodnju i prodaju stranih filijala transnacionalnih kompanija, a ne analizom podataka koje dobijamo iz zvanine statistike spoljne trgovine pojedinih zemalja i iz meunarodnih trgovinskih organizacija. Zbog toga postoje predlozi da se analiziranja tokova meunarodne trgovine primeni novi koncept analize.6 Nafta je danas jo uvek najvanija sirovina. To je jedini primarni proizvod ija cena nije konstantno padala tokom 19. i 20. veka. Cene nafte su rasle, posebno sedamdesetih godina 20. veka zbog nastanka i funkcionisanja Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC). Njegovom funkcionisanju protive se razvijene zemlje, jer smatraju da je OPEC kartel koji uzurpira tokove slobodnog trita energije. Danas u svetu tako postoje dva reima u meunarodnoj trgovini nafte reim OPEC, koji se zasniva na ograniavanju ponude ove sirovine na svetskom tritu primenom proizvoakih kvota za lanice OPEC, i reim meunarodne agencije za energiju (IEA), koji se zasniva na primeni principa slobodnog trita, koji promoviu razvijene zemlje.7 Meutim, razvijene zemlje, koje su u svetskoj privredi znaajno konkurentnije od zemalja u razvoju, insistiraju na trinoj privredi i na slobodnim tritima. Ovo je posebno znaajno za meunarodna trita sirovina. Najrazvijenije zemlje, okupljene u Grupi 8 (G8)8, objavile su na sastanku u Heiligendamu, u Nemakoj 2007. godine, da se zalau za otvorena, transparentna i slobodna trita (primarnih proizvoda, prim. aut.) koja su kljuna za globalni razvoj, stabilnost i odrivi razvoj9. Ovo, po njihovom
6 Vie u: Predrag Bjeli, Fondations of the New Concept of International Trade Extended Abstract, 4th International Conference of the School of Economics and Business in Sarajevo Transnational Challenges of EU Integration and Globalization Proceedings, Sarajevo, 9. 10. 2008 10. 10. 2008, 30 32. 7 Fred C. Bergesten, A Parthership of Equals: How Washington Should Respond to Chinas Economic Challenge, Foreign Affairs, July/August 2008, Internet, (accessed: Oct.13, 2008) 8 Grupa 7 najrazvijenijih privreda i Rusija. 9 G8, Declaration from the G8 Summit 2007, Heiligendamm, 7 June 2007, Extract Growth and Responsability in the World Economy, Responsability for Raw Materials: Transparency and Sustainable Growth.
44
miljenju, podrazumeva primenu principa slobodne trgovine i potovanje pravila Svetske trgovinske organizacije. Cene nafte su u 2008. godini drastino porasle i dostigle nivo od preko 130 dolara za barel. Ovo poveanje osnovnog energenta u svetu uticalo je znaajno na smanjenje privrednog razvoja veine zemalja koje su neto uvoznice nafte. Mnogi analitiari pokuali su da ovako drastian rast cena nafte objasne porastom tranje, koja je nastala zbog dinaminijeg razvoja velikih zemalja u razvoju, zbog smanjenja raspoloivosti nafte i slino. Jedinstvo i funkcionisanje OPEC znatno je uzdrmano izbijanjem politikih sukoba izmeu njenih lanica, ali i spoljnim intervencijama. I pored toga, cene nafte su drastino rasle, tako da se to poveanje ne moe pripisati odlukama ove meunarodne robne organizacije. Sa poetkom finansijske krize u SAD, koja se pretvorila u globalnu svetsku krizu, cene ovog energenta su sniene zbog usporavanja privrednog razvoja u svetu. Iako u trgovini naftom na svetskom tritu kontrolu ima sedam kompanija koje su poreklom iz razvijenih zemalja (tzv. sedam sestara), esto se zaboravlja na oligopolizaciju i OPEC navodi kao krivac za eskalaciju cena nafte na svetskom tritu. Iako su sirovine veoma vane za proizvodnju industrijskih proizvoda u razvijenim zemljama, ne treba zaboraviti da je njihova vrednost samo deo cene i da predstavlja iznos od samo estine do treine cene izraenog gotovog proizvoda. Problem moe nastati onda kada drave nastoje da izvre restrikciju sirovina koje izvoze i da podignu njihovu cenu. Najei instrument koji ovom prilikom koriste ine izvozni porezi. Na ovaj nain zemlje izvoznice znaajno poveavaju cene sirovina koje prodaju na svetskom tritu, dok su cene tih proizvoda na domaem tritu znatno nie. Smatra se da je ovaj instrument izuzatno tetan za svetsko trite, jer remeti racionalnu alokaciju resursa u globalnim razmerama. Mnoge zemlje, radi ouvanja svoje bezbednosti privrednog razvoja, uvode izvozne restrikcije za najvanije sirovine kojima raspolau. Tako je, na primer, Argentina uvela carine na izvoz sirovih koa i krzna koje iznose oko 40%, Kina za izvoz forfora sa istom poreznom stopom. Indija je uvela izvozne carine na izvoz gvozdene rude od 50 rupija za tonu, a Rusija, osim energenata, izvoznim porezima podvrgava i izvoz otpadnog aluminijuma. Ovim merama zemlje koje se dinamino razvijaju ele da obezbede sebi dovoljno prirodnih resursa. Ukoliko su u stanju da ih prerade i imaju potrebnu tehnologiju, onda one tee tome da izvoze proizvode vie faze prerade. I razvijene zemlje su u 18. i 19. veku primenjivale protekcionistike mere dok nisu razvile svoju industriju i bile dovoljno kon-
45
Predrag Bjeli
46
kurentne na svetskom tritu. Na takvom receptu danas insistiraju i zemlje u razvoju. Posmatrano sa globalnog aspekta, to vodi neoptimalnoj alokaciji svetskih prirodnih resursa, ali zemlje u razvoju su vlasnici svojih prirodnih bogatstava. Njihov suverenitet nad tim prirodnim resursima umanjuje jedino privatna svojina transnacionalnih kompanija kojom se te sirovine dobijaju. On je esto ugroen i vojnim aktivnosti razvijenijih i monijih drava. Na svetskom tritu se sada uspostavlja dinamina utakmica, u kojoj se zemlje takmie za pribavljanje sirovina. To esto ne predstavlja iskljuivi sukob razvijenih i velikih privreda u razvoju. esto do sukoba povodom kontrole sirovina dolazi i izmeu zemalja u razvoju. Poznat je primer sukoba Kine i Indije povodom investiranja u sirovine u Sudanu. Ulog je veliki, u pitanju je privredni razvoj i osiguranje visokog standarda u budunosti. Mnoge od najrazvijenijih, a ujedno politiki i vojno najmonijih, zemalja e u ovom nadmetanju, osim ekonomskih, pribei i politikim, a sve ee i vojnim sredstvima kako bi osigurale sirovinsku bazu za svoj budui privredni razvoj. Ove manifestacije ouvanja privredne bezbednosti bie sve uestalije u budunosti. Jo 1949. godine Edvard Mason, koji je razmatrao uticaj sirovina na ameriku bezbednost, konstatovao je da SAD imaju odereenu zonu uticaja iz koje moraju osiguravati snabdevanje sirovinama, kako u doba rata, tako i u doba mira:10 Koncept interesnih svera jo uvek nije prevazien, ali je nova dominacija jedne globalne ekonomske i vojne sile. Sjedinjene Amerike Drave raspolau impresivnim naoruanjem, u koje godinje ulau novca koliko i sve ostale zemlje na svetu. To ulaganje u oruije mora imati i neku korist kako bi bilo opravdano dalje ulaganje. Jednostavno reeno, mora postojati neprijatelj u koga e to oruje biti upereno. Miljenja sam da je danas glavni cilj ouvanje visokog privrednog rasta u zemljama, a da je osiguranje sirovina, pa i po cenu sprovoenja vojnih akcija, prioritet. U svetu postoje brojne multilateralne organizacije u kojima sarauju drave sveta, pa tako i one organizacije namenjene vojnoj saradnji, kakva je prvenstveno NATO. Meutim, posle zavretka Hladnog rata ova Organizacija iskoraila je iz svog podruja, kako geografski, tako i predmetno. Intervencije koje se sprovode u ratu protiv terorizma i protiv drava osovine zla, sluajno se poklapaju sa akcijama koje se sprovode u zemljama
10 Edward E. Mason (1949), American Security and Access to Raw Materials, World Politics, Vol. 1, No. 2 (January 1949),147160.
koje raspolau znaajnim sirovinama. Da li je mogue bezbednost privrednog razvoja, koja se ostvaruje prilivom vanih sirovina, obezbediti i vojnim sredstvima? Mnoge meunarodne organizacije nakon zavretka Hladnog rata pokuavaju da pronau novu ulogu u globalnoj areni, u kojoj je promenjena konstalacija politike i vojne moi. Ovo vai i za univerzalne organizacije, kakve su Ujedinjene nacije, ali i za specijalizovane organizacije, posebno one koje postoje u oblasti vojne saradnje, kao to je NATO. Organizacija Varavskog ugovora, koja je bila kontrastrana i pravi takmac, nestala je, ali je zato preostao NATO. Ova organizacija se transformie u klub zemalja koje dele iste politike, ekonomske i socijalne vrednosti i koriste sva sredstva da te vrednosti obezbede u globalizovanom svetu. Za SAD, kao veliku i monu zemlju, nije veliki napor to da unilateralno deluje politikim i vojnim sredstvima u svetu kako bi ouvala sirovinske baze za svoju privredu. Meutim, postavlja se pitanje ta je sa manjim zemljama koje nemaju takvu mo i takvu mogunost delovanja. Za njih su ove organizacije jo znaajnije, jer samo tako zdrueno mogu istupati kao moni subjekti u svetu. Na primer, procenjuje se da je za proizvodnju mobilnih telefona potrebno osigurati preko 40 sirovina. Postavlja se pitanje da li je Finskoj kao maloj zemlji lako da te resurse obezbedi. Ekonomisti e rei da e ona, ako raspolae dovoljnim sredstvima, uvek moi da ih kupi na svetskom tritu, bez obzira na to koliko im cena raste. Meutim, ta ako te resurse razvijene zemlje namene razvoju svoje privrede i one uopte ne dospeju na svetsko trite. Odnosno, moemo se zapitati ta se deava onda kada razvijene zemlje koriste neekonomske metode.
Zakljuak
Sve vei broj privreda u svetu nalazi se na putu dinaminog rasta, kako visoko razvijene privrede, tako i privrede u razvoju. Zemlje u razvoju, koje predstavljaju znaajne proizvoae sirovina, ele da razviju svoje industrije kako ne bi samo izvozile sirovine, ve i proizvode vie faze prerade. Zbog toga se u svetu javlja sve vea konkurencija kada je re o prirodnim resursima, to, izmeu ostalog, utie i na porast cena primarnih proizvoda na svetskom tritu. Sve drave danas, a posebno one najrazvijenije i najmonije, pokuavaju da obezbede svoj budui privredni razvoj tako to e meunarodnom trgovinom obezbediti siguran pristup sirovinama. Kako resursi bu-
47
Predrag Bjeli
du postajali sve rei, rae i njihova cena, a neke mone drave bie spremene i na to da koriste neekonomska sredstva, ukljuujui u to i vojna sredstva, kako bi dole do njih. Meunarodne organizacije, ak i one specijalizovane, za vojnu saradnju kao to je NATO, sve vie proiruju svoj mandat i radi ouvanja zajednikih vrednosti nastoje da delaju i kada je re o bezbednosti koja je vezana za bezbednost privrednog razvoja.
Literatura
Bergesten, Fred C. A Parthership of Equals: How Washington Should Respond to Chinas Economic Challenge Foreign Affairs, July/August 2008, Internet,(accessed: Oct. 13, 2008). Bjeli, Predrag. Fondations of the New Concept of International Trade Extended Abstract, International Conference of the School of Economics and Business in Sarajevo Proceedings (4th ICES 2008), Transnational Challenges of EU Integration and Globalization, Sarajevo, 9. 10. 2008 10.10.2008, 30 32. Bjeli, Predrag. Ekonomika meunarodnih odnosa. Beograd : Prometej,2003. Bjeli, Predrag. Meunarodna trgovina. Beograd : Ekonomski fakultet,2008. Bjeli, Predrag. Transnacionalne kompanije - novi subjekti meunarodnih odnosa, Vojno delo, br. 45 (2002): 9 34. Bjeli, Predrag. Uticaj tehnologije i vojnoindustrijskog kompleksa Sjedinjenih Amerikih Drava posle 1990. godine, Vojno delo, broj 2, (2003): 204 221. Bjeli, Predrag. Vojnoindustrijski kompleks oslonac amerike privrede: oruije donosi novac, Ekonomski signali, broj 71 (maj 2000): 74 79. Cooper, Richard N.,. Is Economic Power a Useful and Operational Concept?, WCFIA Working Papers, Paper no. 0402, Harvard University, Cambridge, MA, USA, 2004. G8, Declaration from the G8 Summit 2007, Heiligendamm, 7 June 2007, Extract Growth and Responsability in the World Economy, Responsability for Raw Materials: Transparency and Sustainable Growth. Mason, Edward E. American Security and Access to Raw Materials, World Politics, Vol. 1, No. 2, (January 1949) : pp.147 160. Mendelson, Peter, (2008). The Challenge og Raw Materials, Speech (08/467) at the Trade and Raw Materials Conference, Brussels, 29 September 2008. Piermartini, Roberta, (2004). The Role of Export Taxes in the Field of Primary Commodities, WTO Discussion Papers, Paper no. 4, World Trade Organization Geneva, Switzerland. World Bank, (2008). Commodity Markets Review, November 2008.
48
Marko Miloevi i Predrag Petrovi
POIMANJE BEZBEDNOSTI U POSLOVNOJ ZAJEDNICI SRBIJE
Saetak
Cilj sprovedenog istraivanja bio je pokuaj merenja prepoznavanja veze izmeu bezbednosti i poslovanja u poslovnoj zajednici Srbije. Dve kljune dimenzije koje su ispitivane u reenoj zajednici jesu stavovi o evroatlantskim integracijama i stavovi o reformi sektora bezbednosti. Integracija u NATO shvaena je, pre svega, kao put do EU, bez ikakvih drugih konsekvenci, dok je pitanje reforme sektora bezbednosti zanemareno i ne dovodi se u vezu sa poslovanjem u Srbiji. Pokuali smo u tekstu pak objasniti i zato je poslovna elita Srbije zatvorena za drutvena istraivanja u kontekstu formiranja pomente elite. Kljune rei: reforma sektora bezbednosti, evroatlantske integracije, poslovna zajednica, trite, profit
***
Cilj projekta Ekonomija i bezbednost bio je utvrivanje veze izmeu poslovne zajednice u Srbiji i njenog poimanja bezbednosti. Prethodni drutveno-politiki sistem u Srbiji i Jugoslaviji1 bio je centralizovan i predviao je participaciju svih drutvenih subjekata, a time i poslovnih entiteta, u bezbednosne funkcije. Proces ekonomske transformacije devedesetih godina u Srbiji karakterisalo je ukidanje sporednih funkcija preduzea2 i fokusiranje na osnovne delatnosti preduzea radi maksi1 Biva SFRJ i njena naslednica SRJ bile su socijalistiki sistemi sa dravnom i drutvenom kontrolom ekonomije. 2 esto obeleje velikih preduzea u Srbiji bile su pratee grane ugostiteljstva, turizma i slino, koje su bile namenjene pruanju tog tipa usluga zaposlenima u firmi po snienim cenama.
49
Marko Miloevi, Predrag Petrovi
50
miziranja profita. Ovom procesu je, pre politike transformacije 5. oktobra 2000. godine, prethodilo strukturisanje ekonomske i politike elite. U ovom procesu moemo nai i neke od determinanti srpske poslovne elite i njenog stava o drutvenim pitanjima, posebno o pitanjima vezanim za bezbednost. Proces privatizacije privrednih subjekata doveo je i do odsustva dravne kontrole nad bezbednosnim funkcijama privrednih subjekata (barem nominalno). Ukidanje Zakona o osnovama drutvene samozatite 1993. godine uklonilo je i zakonsku obavezu uestvovanja u bezbednosnoj politici drutva.3 Kako ukidanje navedene obaveze nije uklinulo i bezbednosne rizike, namera nam je bila da utvrdimo u kojoj meri predstavnici poslovne zajednce Srbije shvataju izazove, rizike i pretnje i na koji nain reaguju na njih. U tu svrhu sprovedeno je jedno istraivanje eksplorativnog karaktera radi mapiranja osnovnih tendencija i stremljenja poslovne zajednice, koje bi bilo validna polazna osnova za formulisanje i dokazivanje hipoteza potencijalnog narednog istraivanja. Polazna pretpostavka istraivakog tima bila je da u otvorenim intervjuima sa predstavnicima poslovne zajednice ispita stavove o evroatlantskim integracijama, kao i da utvrdi koje su to najvee bezbednosne pretnje posmatrano iz ugla naih ispitanika. Ovim pristupom tim je pokuao doi do sinergije interesa, stavova, zajednikih reenja, koja postoji izmeu drutvenih interesa i potreba preduzea u Srbiji. Intervjui otvorenog tipa predstavljali su osnovni saznajni instrument u istraivanju, ali je koriena i graa dostupna u asopisu Ekonomist, u kome su predstavnici poslovne elite esto iskazivali svoje stavove. Realizovani uzorak je vrlo skroman i sastoji se od svega etiri intervjua. Kako se radi o eksplorativnom istraivanju, ovi podaci mogu pruiti odreene smernice o tome u kom pravcu bi valjalo dalje istraivati, tanije omoguavaju merenje zastupljenosti pojedinih stavova u poslovnoj zajednici Srbije. Ostvareno istraivanje treba da ukae na neke od stavova poslovne zajednice u Srbiji, imajui u vidu da se do sada nijedno drugo istraivanje nije bavilo percepcijom bezbednosti ove zajednice u Srbiji.
3 Zakon o osnovama drutvene samozatite regulisao je bezbednosne obaveze poslovnih aktera na mikronivou i na mezonivou.
Poimanje bezbednosti u poslovnoj eliti Srbije
U narednim poglavljima analiziraemo stavove predstavnika ekonomske zajednice, delei ih u dve velike teme evroatlantske integracije i reforma sektora bezbednosti u Srbiji, koje smo smatrali znaajnim sa stanovita veze izmeu ekonomije i bezbednosti u Srbiji.
Stavovi o evroatlantskim integracijama

Stavovi poslovne zajednice o EU, NATO i Pfp deklarativnog su tipa postoji naelno slaganje sa tim da su evroatlantske integracije pozitivna stvar, ali da je to politiko, a ne poslovno pitanje kojim se oni4 ne bave. Predstavnik jedne od firmi obuhvaenih istraivanjem obrazloio je odluku svoje firme o poslovanju u Srbiji time to je najavljena liberalizacija ekonomije i to je najavljeno pokretanje procesa pristupanja EU. Za ovu firmu je ulazak na srpsko trite dugoroan proces, dok je druga firma obuhvaena istraivanjem svoj interes definisala kao srednjoroan i relativizovala je stav o EU. Naime, u sluaju prve firme, stremljenje politikih elita ka EU, kao i demokratska smena vlasti govore o odreenom nivou demokratizacije drutva koji omoguava predvidivost planiranja, poznavanje propisa koji e u budunosti biti pripremljeni i znatno umanjuje mogunost pojave novih ratova i razaranja. Budui da su sve vlade od 2000. godine do danas delatno vodile Srbiju ka EU, to unosi odreenu stabilnost i znaajno poveava njenu atraktivnost za investiranje.5 Kod ispitanika preovladava stav o tome da e ulazak u EU ozakoniti i korpus evropskih propisa koji se ve due vreme interno primenjuju u pojedinim firmama. Vei stepen integracija doprinosi poveanju investicija, a to pogoduje poslovanju. Predstavnici poslovne zajednice Srbije integraciju u NATO ne doivljavaju kao poveanje bezbednosti, ve samo kao neophodan korak ka EU. Zemlje u tranziciji karakterie vei rizik, ali za investitore to znai i vei profit. Po tvrdnji jednog ispitanika, ulazak na srpsko trite ne
4 5
51
poslovna zajednica Iskaz ispitanika tokom intervjua.
predstavlja problem za velike firme, dok je to mnogo tee malim i srednjim preduzeima. Razloge za ovakvu tvrdnju ispitanik nalazi u politikom uticaju i vezama koje koriste velike firme. Iako moemo ovo stanovite shvatiti kao pristrasno, moemo videti delimino slaganje sa iskazom drugog ispitanika (iz strane kompanije prisutne u Srbiji) iji je stav da je integracija u EU dugoroni cilj, to bi dugorono titilo interese firme. S druge strane, njegov je stav da se trenutno koriste prednosti nepostojanja EU regulative, jer kratkorono i srednjorono nepreregulisano trite donosi korist.
Stavovi o reformi sektora bezbednosti

Delatnost privrednih aktera u Srbiji nije neposredno uslovljena stanjem bezbednosnog sektora Srbije.6 Istraivaka pretpostavka o tome da reforma sektora bezbednosti direktno doprinosi bezbednijem poslovanju nije se pokazala ispravnom. Ispitanici samo okvirno prepoznaju reformu sektora bezbednosti kao bitnu za svoje poslovanje, i to ukoliko je ta reforma deo ukupne reforme dravnog aparata. Najvee pretnje po bezbedno poslovanje ovih kompanija u Srbiji predstavljaju korupcija i neefikasnost policije i sudstva. Reforma sektora bezbednosti i pitanje civilne i demokratske kontrole oruanih snaga nisu u fokusu interesovanja poslovne zajednice. Delatnost privrednih aktera u Srbiji, po iskazu jednog ispitanika, nije neposredno uslovljena stanjem bezbednosnog sektora Srbije. Na pitanja o bezbednosnoj komponenti u poslovanju firmi u Srbiji, kao i na pitanja o ceni bezbednosti koju firme u Srbiji uraunavaju, dobijeni su slini odgovori svih ispitanika. Naime, i u ovom pogledu je bezbednost potcenjena tema u poslovnoj zajednici. Tako, na primer, trokovi osiguranja od politikih i bezednosnih rizika u Srbiji nisu ukljuetni u cenu usluge, ve se privrednici prilagoavaju ponudi i potranji na tritu. Bezbednosne pretnje razmatraju se jednom do dva puta godinje na nivou firme u okviru posebnog odeljenja. Mada, jedan od ispitanika istie da ti problemi ne utiu
6
52
Iskaz ispitanika tokom intervjua.
samo na nau kompaniju, a njihovo reavanje je potpuno van naeg uticaja, tako da smo u poziciji pasivnih posmatraa7. Neki od predstavnika poslovne zajednice kao dodirne take sa sektorom bezbednosti vide policiju i sudstvo. Po iskazu jednog od ispitanika, javna bezbednost je partijsko-politika, a to se najbolje vidi u odnosu javne bezbednosti prema imovini i privatnom vlasnitvu. Nesprovoenje zakona i selektivno sprovoenje zakona izrazi su ovakve politike javne bezbednosti, a neefikasnost sudstva samo dodatno doprinosi loem stanju. Takoe, jedan od glavnih problema predstavljaju nepostojanje trinih institucija i neefikasna borba protiv monopola. Na ovaj su nain formirane interesne grupacije velikih firmi (tzv. grozdovi tajkuna), dok su mala i srednja preduzea na ivici opstanka, za razliku od Rumunije gde je trenutno aktivno 36.000 malih i srednjih preduzea i taj broj je u porastu od kada su se prikljuili EU8. Poslovna zajednica u Srbiji nema interes da sprovodi reformu sektora bezbednosti i ima jako usko poimanje bezbednosti. Predstavnicima ove zajednice bitne su samo one pretnje koje su neposredne. O nekoj drutvenoj odgovornosti kompanija u Srbiji teko da moe biti rei niti postoji zakonska obaveza firmi da preuzimaju deo tereta bezbednosti9, niti trini mehanizmi konkurencije stimuliu promociju drutvene odgovornosti. Vidi li poslovna zajednica interes u evroatlantskim integracijama takoe je diskutabilno. Svi ispitanici su se pozitivno izraavali o integraciji u EU, navodei kao glavne razloge donoenje zakona, implementaciju zakona, postojanje efikasnog sudstva i postojanje mogunosti predvidivosti i transparentnosti poslovanja. Integracija u NATO poima se jedino kao korak ka EU, koja nema ikakve refleksije na bezbednost. Ipak, trite Srbije jeste poslovno rizinije i sa manje obavezujuih propisa od trita EU, te strane firme koriste trenutnu poziciju Srbije koja donosi i visoke profite. Problem sa domaom ekonomskom eliIskaz jednog ispitanika Stav ispitanika 9 Kao u doba SFRJ po Zakonu o osnovama drutvene samozatite (DSZ) iz 1973. godine i potonjem Zakonu o sistemu drutvene samozatite iz 1986. godine
8 7
53
tom ini injenica da postoje monopoli koji omoguavaju sticanje visokih profita, kao i injenica da ti isti predstavnici akumulaciju svoje ekonomske moi duguju neregulisanom tritu, te da na tritu EU mogu biti nekonkurentni.
Zakljuna razmatranja
Odziv poslovne zajednice u Srbiji na ovo istraivanje bio je vrlo mali, a prisustvo na sledstvujuoj konferenciji potvrdilo je njenu nezainteresovanost za pitanja bezbednosti. Problem koji se naao pred autorima teksta bio je kako treba interpretirati ovu nezainteresovanost. I nerealizovanje upitnika i neprisustvovanje konferenciji predstavljaju nalaze koji potvruju neke od stavova dobijenih intervjuima. S jedne strane, moe se pretpostaviti da podela rada, kao osnov svakog drutva, nalae da se u datom drutvu dele uloge u privredi i u bezbednosti te da se date uloge ne meaju. No, ovo je idealni tip, a postoji na pretek onih istorijskih primera poslovnih poduhvata u liniji sa bezbednosnom politikom drave10 koji demantuju ovakvo stanovite. Smatramo da je pre po sredi nezainteresovanost i zatvorenost poslovne zajednice za drutvena istraivanja. Istraivanja drutvenih elita u Srbiji i u bivoj SFRJ pokazuju trend zatvorenosti ekonomske elite za ovakva istraivanja.11 Istraivaka je praksa pokazala da je ekonomska elita vazda bila zatvorenija no politika, jer je politika elita svoj legitimitet crpla iz svoje otvorenosti (u doba SFRJ kao legitimaciju socijalistikog sistema otvorenog za sve, a u doba politikog pluralizma ta je otvorenost bila motivisana konkurentnou na izborima). Proces politiko-ekonomske transformacije doveo je do jo vee zatvorenosti ekonomske elite za drutvena istraivanja i u ovoj pravilnosti moe se nai deo odgovora za slab odziv. Dodatni argument moe biti osetljiva politika situacija i nefunkcioni-
54
10 Graevinska industrija SFRJ osvajala je trita nesvrstanih zemalja dobrim delom zaslugom bezbednosne politike nesvrstanosti koju je ta drava vodila. 11 O istraivanjima elita u SFRJ i Srbiji videti: Mladen Lazi, U susret zatvorenom drutvu klasna reprodukcija u socijalizmu, Zagreb, ITRO Naprijed, 1987; Mladen Lazi, Sistem i slom, Beograd, Filip Vinji, 1994; Mladen Lazi (ur.), Razaranje drutva, Beograd, Filip Vinji, 1995; Mladen Lazi (ur.), Raiji hod: Srbija u transformacijskim procesima, Beograd, Filip Vinji, 2000; Mladen Lazi, Promene i otpori, Beograd, Filip Vinji, 2005.
sanje trinih principa (to su ispitanici i naglasili), te se moe opravdano posumnjati da su neki ispitanici odbili da odgovaraju na upitnik u kome se iznose stavovi o spoljnoj politici Srbije kako sebi ne bi ugrozili poslovanje. Konano, dodatne razloge za zatvorenost ekonomske elite valja traiti u injenici da je ekonomski sistem skoro deset godina funkcionisao u uslovima meunarodne izolacije, u kojoj su siva i crna ekonomija predstavljale dominantne mehanizme funkcionisanja ekonomije Srbije. Tada su se krupni poslovi dobijali tajnim i nelegitimnim putem, politikim dogovorima, a ne putem zakona ponude i potranje. Ovaj nain poslovanja stvorio je specifinu kulturu zatvorenosti ekonomske elite prema javnosti, to, ini se, i danas predstavlja dominantni obrazac ponaanja.
Literatura:
1. Business and Security PublicPrivate Sector Relationships in a New Security Environment, Alyson J. K. Bailes and Isabel Frommelt (eds.), Stockholm International Peace Research Institute, Oxford University Press, 2004. 2. Mladen Lazi, U susret zatvorenom drutvu klasna reprodukcija u socijalizmu, Zagreb, ITRO Naprijed, 1987 3. Mladen Lazi, Sistem i slom, Beograd, Filip Vinji, 1994. 4. Mladen Lazi (ur.), Razaranje drutva, Beograd, Filip Vinji, 1995. 5. Mladen Lazi (ur.), Raiji hod: Srbija u transformacijskim procesima, Beograd, Filip Vinji, 2000. 6. Mladen Lazi, Promene i otpori, Beograd, Filip Vinji, 2005.
55
Uticaj koji integracija u NATO ima na ekonomiju drave
Tatjana Karaulac
Centar za visoke ekonomske studije
RIZIK ZEMLJE, STRANE DIREKTNE INVESTICIJE I NATO
Saetak
Ovom analizom emo pokuati da sagledamo da li postoji veza izmeu ekonomskog rasta i razvoja zemlje i njenog ulaska u sigurnosne integracije. Posmatraemo osnovne makroekonomske pokazatelje zemalja u tranziciji, odnosno njihovo kretanje pre integracije i posle nje i pokuati da utvrdimo da li postoji veza izmeu njih. Takoe, posmatraemo nekoliko indikatora koji daju informacije o sigurnosti zemlje, pratei razliite pokazatelje, kao to su: makroekonomski pokazatelji, politiki rizik, efikasnost drave, zakonska regulativa, rairenost korupcije i slino. Odnosno, posmatraemo promenu ranga zemlje pratei ove indikatore nakon ulaska u sigurnosne integracije. Posmatraemo strane direktne investicije kao jedan od osnovnih nosilaca rasta ekonomije (SDI), odnosno posmatraemo vezu izmeu bezbednosti zemlje i rasta SDI. Bezbednost zemlje u ovoj analizi predstavljena je indikatorima rizika zemlje, konkretno politikim rizikom zemlje. Porediemo priliv stranih direktnih investicija i politiki rizik i pokuati da uspostavimo odgovarajue korelacije. Takoe, cilj nam je i da istraimo razliite teoretske nalaze koji ve postoje, aposebno emo posmatrati zemlje koje su prole tranziciju i bile u slinoj situaciji kao Republika Srbija. Analiza sadri etiri dela. U prvom delu objanjen je pojam rizika zemlje i nain njegovog merenja. Drugi deo objanjava vezu izmeu rizika zemlje i stranih direktnih investicija. Veza indikatora rizika zemlje i NATO alijanse objanjena je u treem delu, dok etvrti deo sadri empirijsku analizu podataka i zakljuke o korelacijama i vezama koje postoje izmeu posmatranih pokazatelja Kljune rei: rizik zemlje, politiki rizik, strane direktne investicije, bruto drutveni proizvod, NATO, Evropska unija
59
Tatjana Karaulac
1. Kontekst
Veza izmeu nacionalne sigurnosti zemlje i njenog razvoja tema je mnogih teoretskih rasprava u svetu i kod nas. Re je o uspostavljanju uzrono-posledinih odnosa i uticaja koju nacionalna sigurnost jedne zemlje ima na razvoj i rast njene privrede. Srbija, kao zemlja koja se ve nalazi u drugoj fazi procesa tranzicije, dolazi do take u kojoj ulazi u sigurnosne i ekonomske integracije. Dileme i rasprave vezane za pitanja ulaska u takve integracije povezuju ekonomske i sigurnosne trokove i koristi koju bezbednosne integracije donose sa sobom. Da bi na ova pitanja bilo odgovoreno, potrebno je definisati to ta, u stvari, predstavlja nacionalnu sigurnost jedne zemlje. ire shvaeno, nacionalnu sigurnost predstavljaju svi elementi njene odbrane (vojska, policija, obavetajne agencije, kao i sve sigurnosne institucije), a zatim i politika i ekonomska stabilnost. Nacionalna sigurnost zemlje je vrlo bitna za razvoj ekonomije, ali je sa druge strane ekonomska stabilnost bitna za bezbednost. Bezbednost ili sigurnost zemlje predstavlja osnovu za ekonomski rast i razvoj zemlje kako posmatrano sa stanovita domaih, tako i sa stanovita stranih privrednih subjekata. Komponenta sigurnosti deo je svih analiza profitabilnosti tekueg i budueg poslovanja, a to pak zahteva merenje sigurnosti. Postoje razvijeni indikatori sigurnosti zemlje, koji ukljuuju markoekonomske indikatore, vladavinu prava i rairenost korupcije, kao i geografski poloaj i kulturoloko naslee zemlje. Ekonomski rast i razvoj tranzicionih ekonomija zavise od mnogih faktora, pri emu su direktne strane investicije esto oznaene, makar kada je re o istonoj Evropi, kao faktor koji je najvie doprineo ekonomskom rastu tranzicionih privreda. Strane direktne investicije utiu na rast ekonomije na vie naina: veliki su izvor sredstava, poveavaju zaposlenost i izvoz, slue za pokrivanje tekueg deficita koji je karakteristian za ekonomije u tranziciji. Ako posmatramo nau zemlju, videemo jednu malu otvorenu ekonomiju koja je potkapitalizovana i koja ima zanemarljivu akumulaciju kapitala i nisku domau tednju. Jedini ozbiljan izvor sredstava predstavljaju strane direktne investicije. Ista ili slina situacija je i u ostalim istonoevropskim zemljama. Strani investitori prilikom analize odredita svojih ulaganja u inostranstvu pre svega analiziraju ekonomske pokazatelje, odnosno to koliki e profit takva investicija doneti. U procenu isplativosti investicije
60
Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO
ulazi i procena ekonomskog i politikog rizika zemlje domaina. Postoje mnoge institucije u svetu koje se bave procenom rizika i investitorima obezbeuju informacije o deavanjima u konkretnim privredama. Nivo bezbednosti neke zemlje znaajno utie na rizik ulaganja u tu zemlju. Stoga su bezbednost i ekonomski rast u direktnoj vezi, jer utiu na stvaranje ambijenta pogodnog za investiranje. Ureeno i bezbedno okruenje lake e privui investicije od okruenja u kome nivo bezbednosti nije na ogovarajuem nivou, prvenstveno zato to je bezbednost potrebna kako bi investitori sauvali svoju imovinu i ostvarili profit.
2. Uvod
Ovom analizom emo pokuati da sagledamo da li postoji veza izmeu ekonomskog rasta i razvoja zemlje i njenog ulaska u sigurnosne integracije. Posmatraemo osnovne makroekonomske pokazatelje zemalja u tranziciji, odnosno njihovo kretanje pre integracije i posle nje i pokuati da utvrdimo da li postoji veza izmeu njih. Takoe, posmatraemo nekoliko indikatora koji daju informacije o sigurnosti zemlje, pratei razliite pokazatelje, kao to su: makroekonomski pokazatelji, politiki rizik, efikasnost drave, zakonska regulativa, rairenost korupcije i slino. Odnosno, posmatraemo promenu ranga zemlje pratei ove indikatore nakon ulaska u sigurnosne integracije. Posmatraemo strane direktne investicije kao jedan od osnovnih nosilaca rasta ekonomije (SDI), odnosno posmatraemo vezu izmeu bezbednosti zemlje i rasta SDI. Bezbednost zemlje u ovoj analizi predstavljena je indikatorima rizika zemlje, konkretno politikim rizikom zemlje. Porediemo priliv stranih direktnih investicija i politiki rizik i pokuati da uspostavimo odgovarajue korelacije. Takoe, cilj nam je i da istraimo razliite teoretske nalaze koji ve postoje, a posebno emo posmatrati zemlje koje su prole tranziciju i bile u slinoj situaciji kao Republika Srbija. Analiza sadri etiri dela. U prvom delu objanjen je pojam rizika zemlje i nain njegovog merenja. Drugi deo objanjava vezu izmeu rizika zemlje i stranih direktnih investicija. Veza indikatora rizika zemlje i NATO alijanse objanjena je u treem delu, dok etvrti deo sadri empirijsku analizu podataka i zakljuke o korelacijama i vezama koje postoje izmeu posmatranih pokazatelja.
61
Tatjana Karaulac
3. Rizik zemlje
Rizik zemlje definiemo kao skup razliitih rizika povezanih sa investiranjem u stranu zemlju. Sve poslovne transakcije ukljuuju odreen stepen rizika koji je vezan za povraaj uloenih sredstava i profitabilnost transakcija ili investicija. Kada su u pitanju transakcije van granica jedne zemlje, pojavljuje se dodatni rizik, koji je drugaiji od rizika sa kojim se suoavaju domai investitori i privredni subjekti. Utaj dodatni rizik ulaze razlike koje postoje u strukturi nacionalnih ekonomija, voenju politike zemlje, sociopolitikim institucijama, geografskom poloaju, valuti i sl. Osnovne komponente rizika zemlje moemo podeliti na dve grupe1: 1. Komponente koje je mogue kvantifikovati i proceniti - ekonomski rizik - finansijski rizik - rizik promene deviznog kursa 2. Komponente koje opisujemo kvalitativno i ija je procena kompleksna - politiki rizik - kulturoloki rizik - rizik vezan za pravni okvir zemlje - regionalni rizik - sistemski rizik (globalne krize). Rizik zemlje je bitan za priliv investicija. Ukoliko je rizik veliki, smanjuje se interesovanje stranih investitora za ulaganje u konkretnu zemlju. U ovoj analizi fokusiraemo se na politiki rizik zemlje, odnosno na njegove komponente. Takoe, posmatraemo i ekonomske komponente koje su bitne za navedeni rizik osnovne makroekonomske pokazatelje razvoja i rasta privrede. Politiki rizik, najue posmatrano, predstavlja rizik do koga dovode promene u politikim institucijama nastale usled promena u vladajuoj i/ili socijalnoj strukturi, kao i usled promena drugih neekonomskih faktora. On podrazumeva izlaganje kreditora, izvoznika i investitora riziku da e njihovo poslovanje biti ugroeno ili zaustavljeno arbitrarnim odlukama drave (konfiskacijom, nacionalizacijom, ratovima i slino), naglom promenom politike situacije ili pogoranjem u vladajuoj strukturi (nedostatak transparentnosti, korupcija, loa birokratija i sl.).
1
62
Michel Henry Bouchet, (2008). Country risk analysis, MscIF 2008.
Takoe, postoji i rizik koji je vezan za pravni okvir zemlje. On nastaje usled neoekivanih promena u pravilima i u zakonskom okviru vezanom za ekonomiju, trgovinu i finansijske transakcije, kao i u zakonima vezanim za strane direktne investicije. Ovaj rizik podrazumeva i nedostatak transparentnosti u samom zakonskom okviru. Postoje tri izvora politikog rizika: - direktni: nacionalizacija, konfiskacija, kriminal, terorizam - indirektni: civilni nemiri, neefikasni zakoni, ideoloke i kulturne razlike, sankcije i blokade - interaktivni: korupcija, birokratija i slabe institucije i sl. Ekonomske i politike analize su za veinu razvijenih zemalja javno dostupne. Ove zemlje imaju visoko razvijene i predvidive ekonomije, kao i relativno stabilne vlade, to kod zemalja u razvoju nije sluaj. U ovim zemljama postoji nedostatak transparentnosti i manjak relevantnih statistikih podataka, to dodatno stvara probleme i nesigurnost, i poveava rizik ulaganja. Politiki rizik se esto definie kao (ne)stabilnost vlade i prisustvo ili nedostatak nezavisnog sudskog i zakonskog sistema. Takoe, za politiki rizik vrlo je bitan i odnos zemlje sa susedima i ostalim zemljama. Loi politiki odnosi sa drugim zemljama mogu dovesti do neoekivanih problema u poslovanju i investiranju, kao to su sankcije, bojkot kupaca ili dobavljaa, pa ak i nasilno ponaanje prema kompanijama iz konkretne zemlje (McDonallds kod nas). U zavisnosti od naina na koji dogaaji utiu na strane investicije, razlikujemo tri kategorije politikog rizika2: 1. Specifini rizik zemlje (makrorizik) - politika i ekonomska stabilnost zemlje, stav vlade i javnosti zemlje domaina o zemlji investitora - politika i administrativna infrastruktura zemlje domaina, npr. broj politikih partija, frekvencija promene vlade (esta promena vladajue strukture moe proizvesti vrlo nesigurno okruenje za poslovanje) - ideologija najjaih politikih partija, posebno partije na vlasti 2. Specifini rizik za preduzee (mikrorizik) - sukob interesa investitora i zemlje domaina 3. Globalni rizik (terorizam, zatita ivotne sredine, siromatvo i sl.).
2
63
Dr. Sima Motamen, (2008); Political Risk Analysis; Westminster Business
School
Tatjana Karaulac
Postoje najmanje tri izvora informacija na osnovu kojih se vre predvianja i procene rizika odreene zemlje, kao i svih njegovih komponenata: pisani izvetaji, informacije dobijene sa finansijskih trita i sumarna merenja, kao to su, na primer, razni indeksi i rangiranja. Zbog tekoa do kojih dolazi prilikom kvantifikovanja razliitih rizika, u proceni i predvianju koriste se svi navedeni izvori.3 Pisani izvetaji uglavnom sadre opis napredovanja razvoja zemlje i procene mogueg napredovanja u budunosti. Ove izvetaje sastavljaju privatna preduzea koja se bave takvim aktivnostima ili internacionalne organizacije, kao to su Svetska banka i OECD. U izvetajima mogu biti i predstavljene i ekonomske performanse zemlje, ali one uglavnom imaju kvalitatitvnu i tekstualnu formu. Pisani izvetaji najee daju opte informacije i preporuke i nisu dobar materijal za kvantifikovanje rezultata. Informacije dobijene sa trita, kao i indeksi imaju empirijsku, odnosno kvantitativnu osnovu i daju mnogo vie informacija. Kao primer kvantitativnog izraunavanja i predvianja politikog i ukupnog rizika zemlje naveemo metodologiju International Country Risk Guide.
International Country Risk Guide Methodology (ICRG) The PRS Group

Metodologija IRCG predstavlja model prognoze finansijskog, ekonomskog i politikog rizika zemlje. Kreiran je 1980. godine, jer je klijentima i investitorima bila potrebna ozbiljna kvantitativna analiza potencijalnog rizika vezanog za internacionalne poslovne transakcije. Metodologija se bazira na statistikom modelu izraunavanja rizika, kao i na dodatnim analizama onoga to sami brojevi ne mogu pokazati. Krajnji rezultat je kompleksan model koji omoguava merenje i predvianje razliitih tipova rizika, kao i poreenje zemalja po svim parametrima rizika. Ova metodologija sadri 22 promenljive koje su podeljene u tri potkategorije rizika: politiki, finansijski i ekonomski rizik. Formiraju se posebni indeksi za svaku potkategoriju politiki rizik iji je maksimum 100 bodova, finansijski rizik iji je maksimum 50 bodova i ekonomski rizik iji je maksimum 50 bodova. Bodovi se sabiraju i zbir se deli sa dva, ime se vri ponderisanje rezultata i dobija se jedan kompozitni indeks rizika
Kjell B. Nordal, (2001); Country risk, country risk indices and valuation of FDI: a real options approach, Foundation for Research in Economics and Business Administration(SNF), Norway
3
64
zemlje (tabela 1). Indeks se kree u intervalu od nula do 100 i podeljen je u kategorije, poev od veoma niskog rizika (80 do 100 bodova), pa do veoma visokog rizika (od 0 do 49,5 bodova).4 Tabela 1. Komponente rizika zemlje IRGC metodologija
Ukupan rizik (Composite risk rating CRR) = (PR+FR+ER)/2 Princip tumaenja: to je vei rang, manji je rizik Izvor: International Country Risk Guide Methodology, The PRS Group
65
Indikator politikog rizika ukljuuje 12 ponderisanih varijabli koje pokrivaju i politike i socijalne parametre. Metodologija IRCG obezbe4
Za kompletnu metologiju indeksa pogledati: www.prsgroup.com
Tatjana Karaulac
uje rangiranje 140 zemalja, i to na mesenom nivou, i dodatno rangiranje 21 zemlje na godinjem nivou. Jednu od prednosti ovog modela predstavlja mogunost da korisnici formiraju svoje procene rizika bazirane na ICRG modelu, odnosno mogunost da se model modifikuje shodno posebnim zahtevima klijenata. U sluaju da odreeni faktor rizika ima vei znaaj za investitora, indeks moe biti preraunat tako da daje vei ponder znaajnim rizicima. Indeks koriste investitori, banke, multinacionalne korporacije, uvoznici, izvoznici i mnogi drugi, a model im pomae u tome da procene finansijski, ekonomski i politiki rizik zemlje koji moe uticati na njihove biznise i investicije u sadanjosti, ali i u budunosti. U nastavku teksta analiziraemo vezu izmeu indikatora rizika zemlje i stranih direktnih investicija, odnosno konkretnije indikatore politikog rizika zemlje i stranih direktnih investicija.
4. Rizik zemlje, politiki rizik i strane direktne investicije

Kao to smo naveli, strane direktne investicije od kljune su vanosti za dalji razvoj nae zemlje, pa emo zato posebnu panju posvetiti rizicima koji su bitni za strane investitore. Jedan od primera toga kako strani investitori vide bezbednost u regionu jeste i izvetaj The Employers Association of Bulgaria i The Centre for Liberal Strategies. U njemu su kao osnovni rizici za strane investitore u Bugarskoj izdvojeni: - biva komunistika zemlja: loa zakonska regulativa, rairenost korupcije, visok nivo poslovne nesigurnosti (Doing business 2008) visoki (transakcioni) trokovi - balkanska zemlja: meuetnike i meudravne tenzije, nestabilnost vei rizik Strani investitori ulau svoj kapital van matine zemlje pre svega zbog potencijalnog ostvarivanja profita. Pri odluivanju u koju zemlju e uloiti svoj kapital, osim osnovnih ekonomskih pokazatelja (visina ulaganja, cena radne snage, carinske barijere i sl.), investitore interesuje, kao to je prethodno navedeno u sluaju Bugarske, i zakonski okvir u zemlji, a sa tim u vezi i sigurnost njihovog ulaganja. Takoe, vrlo je bitna rairenost korupcije i geografski poloaj zemlje domaina (sigurnost u pravnom smislu i mogunost izbijanja sukoba i konflikta u zemlji i okruenju).
66
Postoje razne institucije koje se bave analizom zemalja interesantnih za strana ulaganja, uglavnom nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. U ovim zemljama postoji velika potreba za prilivanje sredstava iz inostranstva, pa one prilagoavaju svoje propise, zakone i uslove poslovanja zahtevima stranih investitora. Savet stranih investitora je jedna od institucija koja se bavi praenjem relevantnih pokazatelja. Ova institucija postoji u okviru OECD i prati sva deavanja vezana za direktne strane investicije u devet istonoevropskih zemalja. Savet stranih investitora u Srbiji izdao je najnoviju Belu knjigu investicija, koja sadri preporuke za poboljanje poslovnog okruenja u Srbiji. Takoe, u njoj je dat i pregled postojeeg stanja u zemlji. Kao glavni problemi navode se rast tekueg deficita i rast politikog rizika. Usled takvih negativnih kretanja dolo je do smanjenja kreditnog rejtinga zemlje (Standard & Poors: BB-/stabilan na BB-/negativan). U Srbiji je tokom protekle godine dolo do pogoranja situacije u tri pokazatelja: pogoranje dravne uprave, slobode medija i nezavisnosti regulatorne infrastrukture (Freedom house 2008). Kreditni rejting zemlje predstavlja procenu mogunosti i spremnosti jedne vlade da servisira svoj dug na vreme i u potpunosti (u meri mogunost vraanja duga drave). Prilikom ocenjivanja kreditnog rejtinga u obzir se uzimaju ekonomski faktori (procenjuje se mogunost vraanja duga) i politiki faktori (spremnost za vraanje duga). Posmatrano sa stanovita rizika zemlje, kao i sa stanovita ueg politikog rizika, kreditni rejting predstavlja bitan pokazatelj nivoa poverenja u funkcionisanje vlade jedne drave. Ako posmatramo ekonomski aspekt rizika zemlje, ocena kreditnog rejtinga zemlje bitna je, jer utie: na kretanje stranih direktnih i portfolio ulaganja, na poveanje kamatne stope na inostrane kredite, kao i na poveanje kamatnih stopa u zemlji. Makroekonomski rizik ovakvih kretanja bio bi znaajno smanjenje priliva stranih investicija, a samim tim i mogunost pojavljivanja visokog i rastueg platnobilansnog deficita, koji se pokriva ovim investicijama. Krajnji rezultat bi bio naruavanje makroekonomske stabilnosti i smanjenje nivoa privredne aktivnosti. Prema podacima Svetske banke iz 2007. godine (slika 2), vidimo da Srbija (ocena 4,27 85. mesto od 207 zemalja) spada u zemlje sa visokim politikim rizikom. Samo Bosna i Hercegovina (4,25 84. mesto od 207) i Albanija (ocena 4,24 82. mesto od 207 zemalja) imaju vei politiki rizik ukoliko posmatramo zemlje u okruenju.
67
Tatjana Karaulac
Slika 1: Globalna karta politikog rizika
Izvor: Global risk portfolio
68
Da bi Srbija postala privlanije odredite za SDI, potrebno je, pre svega, smanjiti politiki rizik zemlje. Politiki rizik je, pored ekonomskog i finansijskog rizika, jedan od osnovnih elemenata analize isplativosti investicije. Neke od osnovnih komponenata politikog rizika ine stabilnost vlade, mogunost pojave konflikta u zemlji i okruenju, kao i svi parametri vezani za sigurnost uloenog kapitala i poslovanja. to je manji politiki rizik, vea je sigurnost u zemlji, a samim tim je i vei priliv stranog kapitala. Postavlja se pitanje ta, u stvari, doprinosi smanjivanju ovog rizika. injenica je da Srbija ima problem sa Kosovom i da taj problem znatno utie na procenu politikog rizika i na stabilnosti zemlje. Sve dok se Srbija nalazi u zoni visokog rizika bie teko privui strane investitore, to sa sobom povlai usporavanje rasta nae ekonomije. Ulazak u evropske integracije i eventualno u NATO jedno je od moguih reenja stabilizacije. Vezu koja postoji izmeu politikog rizika zemlje i ulaska u sigurnosne i ekonomske integracije pokuaemo da objasnimo u sledeem poglavlju.
5. Rizik zemlje, politiki rizik i NATO

Zvanino, ne postoji direktna veza izmeu politikog rizika i ulaska zemlje u NATO. Takoe, sve studije i istraivanja vezana za ovo pitanje zasnivaju se na teoretskim raspravama i miljenjima eksperata.
Tanije, ne postoji nijedna uraena empirijska analiza toga kako ulazak zemlje u vojne integracije utie na smanjenje politikog rizika ili na znaajno poveanje njenog ekonomskog rasta. Teoretski posmatrano, koristi od ulaska u NATO su:5 - kolektivna odbrana svaki napad na zemlju lanicu tretira se kao napad na sve zemlje lanice - manji trokovi odbrane posmatrano u odnosu na trokove koje odbrana ima kada nije lan NATO - kolektivna sigurnost sigurnost jedne lanice, sigurnost je i svih ostalih - potpuna ukljuenost u proces donoenja odluka - poveanje internacionalnog uticaja - podsticaj reformama ukljuuje sve oblasti - ulanjenje u EU ne postoji zvanina veza izmeu ulanjenja u NATO i ulanjenja u EU (Meutim, smatra se da je za zemlje koje su bile komunistike ovo pozitivan znak za ubrzavanje procesa prikljuenja EU.) - ekonomski rast i strane direktne investicije ne postoji direktna veza iako je tano da ulanjenje u NATO donosi veu sigurnost zemlji, a samim tim doprinosi i smanjenju politikog rizika, to opet utie na porast SDI i na ekonomski rast. Treba naglasiti i to da ulanjenje u NATO predstavlja pre svega snaan pozitivni znak za sve potencijalne ulagae. Razvoj i stabilizacija stepena demokratije teoretski predstavljaju jednu od prednosti ulanjenja u NATO. Takoe, dolazi do razvoja sigurnosnog sektora, to dalje utie na poveanje zaposlenosti, jaanje infrastrukture, a samim tim i na stvaranje uslova za rast i razvoj itave privrede. Sve navedeno utie na smanjenje rizika zemlje. U ovoj analizi ne ulazimo u razmatranje toga da li je isplativo postati lan NATO saveza. Cilj nam je da razmotrimo ta se deavalo sa onim zemljama koje su bile u slinoj situaciji kao Srbija, odnosno da pokaemo da li su navedene teoretske prednosti uticale na smanjenje rizika ulaganja u ove zemlje, kao i da li je dolo do znaajne promene makroekonomskih pokazatelja.
Kriendler J., (2007). Ukrainian Membership in NATO: Benefits, Costs and Challenges; George Marshall, Europen Center for Security Studies.
5
69
Tatjana Karaulac
70
Vodee institucije koje se bave procenom rizika zemlje su: - Heritage Foundation indeks ekonomskih sloboda: baziran je na 50 ekonomskih varijabli koje imaju 10 osnovnih kategorija (trgovinska politika, fiskalno optereenje vlade, intervencije vlade u ekonomiji, monetarna politika, kapitalni tokovi i strane direktne investicije, bankarstvo i finansije, plate i cene, vlasnika prava, regulacija i siva ekonomija); - PricewaterhouseCooperss Opacity Index indeks je baziran na trokovima pozajmljivanja kapitala i zasniva se na 5 komponenti: korupcija u birokratiji, vladini ugovori, ekonomija (viskalna, monetarna i porezi), knjigovodstveni standardi i regulacija poslovanja); - The Institute for Management Developments World Competitiveness Report analiza institucionalnog okvira koja uzima u obzir: efikasnost drave, transparentnost vladajue politike, nezavisnost javnog servisa, birokratiju, mito i korupciju; - Freedom House posmatrnje napretka i postojanja politikih prava i civilnih sloboda u 192 zemlje. Politika stabilnost i civilna prava rangirani su na skali od 1 (najbolje) do 10 (najgori sluaj); - The Political and Economic Stability mesena evaluacija koja uzima u obzir kvantitativne i kvalitativne kriterijume: intitucionalnu efikasnost, politiki legitimitet, ekonomske performanse i efikasnost vlade; - Business Environment Risk Intelligence (BERI) tri komponente rizika zemlje: poslovna klima, politika stabilnost i rizik deviznog kursa. Izraunavaju se dva indeksa rizika tri puta godinje: ORI (Operations Risk Index) i PRI (Political Risk Index). Rezultati se kreu od 0 (najgori sluaj) do 100 (najbolji sluaj); - Political Risk Services merenje i praenje percepcije korupcije u vladi, zakona, kvaliteta birokratije i rizika od oduzimanja imovine; - WORLD BANK razvijena baza podataka indikatora koji mere politiku stabilnost, efektivnost vlade, vladavinu prava, kvalitet regulacije, korupciju; - The London-based Economist Intelligence Unit (EIU) - Moodys prilikom analize u obzir se uzimaju struktura socijalne interakcije, socijalna i politika dinamika, kao i osnovni ekonomski pokazatelji.
- Standard and Poors kvantitativni i kvalitativni pristup. Indeks je baziran na 10 kategorija u koje je ukljuen i politiki rizik. Posmatra se uticaj politikog rizika na ekonomiju, na kvalitat vladavine i na stepen podrke javnosti; - Euromoney panel vodeih ekonomista u internacionalnim organizacijama (njih 32), koji vre evaluaciju performansi finansijskog trita. Takoe, panel politikih analitiara koji meri kratkoroni rizik destabilizacije. Rezultati se kreu od 0 (najgori sluaj) do 100 (najbolji sluaj). Osnovne kategorije rizika su: ekonomske performanse (25%), politiki rizik (25%), indikatori stranog duga (10%); - Institutional Investors polugodinje rangiranje 136 zemalja, odnosno rangiranje njihovog kreditnog rizika, bazirano na anketama 100 vodeih internacionalnih banaka, koje ukljuuje ekonomske, politike i finansijske pokazatelje; - Transparency International indeks korupcije zasnovan na svetskoj mrei izvora informacija: nevladine organizacije, strana i domaa preduzea, investitori. Svaka od navedenih institucija prilikom izraunavanja, odnosno prilikom rangiranja zemalja koristi rizik zemlje kao jedan od osnovnih faktora procene.
6. Analiza pokazatelja politikog rizika i makroekonomskih indikatora

U ovom delu rada analiziraemo pokazatelje rizika zemlje, odnosno pokazatelje politikog rizika i pokuati da utvrdimo da li su oni povezani sa ulaskom u NATO. Analiziraemo makroekonomske pokazatelje (bruto domai proizvod i strane direktne investicije) i njihovo kretanje, kao i mogunost da postoji veza sa politikim rizikom zemlje, a samim tim i sa ulaskom u NATO. Takoe, naveemo rezultate nekoliko interesantnih istraivanja koja su se bavila ovom temom.
6.1. Analiza indikatora politikog rizika zemlje

Zbog ogranienog pristupa podacima razmotriemo samo neke od komponenata politikog rizika zemlje. Komponente koje emo posmatrati indikatori su politikog rizika, koje je razvila Svetska banka: 1. sloboda govora 2. politika stabilnost i odsustvo nasilja
71
Tatjana Karaulac
72
3. efikasnost vlade 4. kvalitet regulacije 5. vladavina zakona 6. kontrola korupcije. Pokazatelji su izraeni standardizovanim vrednostima koje se kreu u intervalu od 2,5 do +2,56, pri emu vea vrednost oznaava bolju poziciju. Ukoliko znamo da vea vrednost pokazatelja znai i bolju poziciju, pozitivna procentualna promena znaie i poboljanje posmatranog parametra. U analizi indikatora koristiemo podatke iz perioda od 1998. do 2007. godine. Zemlje koje emo analizirati nisu postale lanice NATO saveza u istom trenutku. Potrebno je uzeti u obzir i to da su baltike zemlje postale lanice EU i NATO iste godine, tako da je skoro nemogue razdvojiti uticaje ovih integracija. Ove zemlje su nam interesantne zbog poreenja sa zemljama koje su postale lanice EU pre ulanjenja u NATO i obrnuto. Ako posmatramo zemlje koje su 1999. godine ule u NATO (tabela 37), bie nam zanimljivo to da je u godini pristupanja dolo do pogoranja skoro svih pokazatelja, a da je poboljanje primeeno tek u drugoj godini nakon prikljuenja. Za nau analizu interesantno je to da je u ovim zemljama godinu dana nakon prikljuenja NATO savezu dolo do znaajnog pada politike stabilnosti, da bi tek 2002. godine dolo do znaajnog poveanja stabilnosti. Ukoliko posmatramo zemlje koje su ule u NATO 2004. godine, vidimo da se obrazac ponaanja posmatranih indikatora ponavlja u godini prikljuenja dolazi do pogoranja skoro svih posmatranih pokazatelja, dok do njihovog poboljanja dolazi godinu ili dve nakon prikljuenja. Kada je re o politikoj stabilnosti, kod baltikih zemalja, izuzev Estonije u 2006. godini, primeujemo stalni pad. Meutim, ni taj rast u Estoniji nije veliki i ve sledee godine je ponovo zabeleen pad.
Za kompletnu metodologiju pogledati: Daniel Kaufmann, Aart Kraay, Massimo Mastruzzi; Governance Matters VII: Aggregate and Individual Governance Indicators 1996 2007; World Bank, jun 2008. 7 Detaljne tabele u Aneksu
6
Tabela 2: Promena indikatora godinu dana posle prikljuenja NATO savezu
Izvor: CEVES
Sve zemlje se, od ukupnog broja zemalja (215) u kojima se prate posmatrani indikatori, nalaze u prvih 40%. Evidentno je da postoje pozitivni pomaci kretanja indikatora politikog rizika i rizika zemlje u periodu prikljuenja ili periodu neposredno posle prikljuenja NATO savezu. Meutim, veliko je pitanje koliko je tome doprinelo samo prikljuenje. Treba uzeti u obzir i to da su posmatrane zemlje, pre samog ulaska u NATO, sprovele odreen nivo reformi svih sektora vezanih za bezbednost. Indikatori politikog rizika, takoe, belee poboljanje u godinama pre pristupanja ovom savezu.
6.2. Analiza makroekonomskih indikatora

U ovom delu posmatraemo kretanje osnovnih makroekonomskih indikatora bitnih za nau analizu. To su bruto domai proizvod i strane direktne investicije. Analizirajui kretanje navedenih pokazatelja, pokuaemo da utvrdimo da li postoji veza izmeu pristupanja NATO savezu i njihovog kretanja, odnosno da li integracija u NATO utie na ekonomski rast zemlje. Interesantno je da u zemljama koje imaju slinu istoriju pristupanja Evropskoj uniji i NATO savezu postoji i slino kretanje makroekonomskih pokazatelja. Stoga smo posmatrane zemlje podelili na grupe koje imaju slino kretanje posmatranih pokazatelja.
73
Tatjana Karaulac
U prvu grupu zemalja ulaze Maarska, eka i Poljska. Ove zemlje su pristupile NATO savezu 1999. godine, a Evropskoj uniji 2004. godine. Drugu grupu zemalja ine baltike zemlje Estonija, Latvija i Litvanija, koje su 2004. godine pristupile i NATO savezu i EU. U poslednju grupu zemalja ubrajamo Rumuniju i Bugarsku (NATO 2004. godine, EU 2007. godine), kao i Sloveniju i Slovaku, koje su 2004. godine pristupile i NATO i EU. 6.2.1. Analiza stope rasta bruto domaeg proizvoda i stranih direktnih investicija u prvoj grupi zemalja U prvoj grupi zemalja koje su pristupile NATO savezu 1999. godine (grafik 4) primeuje se poveanje stope rasta BDP u periodu pridruivanja. Nakon toga dolazi do pada i od 2003. godine belei se konstantan rast u svim zemljama. Ukoliko uporedimo ove podatke sa promenama u kretanju indikatora politikog rizika (tabele A1A6 u Aneksu), primetiemo da je u periodu pada vrednosti posmatranih indikatora dolo i do pada stope rasta BDP . Interesantno je to da su ove zemlje 2004. godine postale lanice EU, to je verovatno i uticalo na rast privredne aktivnosti u posmatranim zemljama. Grafik 1: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda u Maarskoj, Poljskoj i ekoj - ulazak u NATO; ulazak u EU
74
Izvor: Eurostat
Ako posmatramo strane direktne investicije (SDI), odnosno priliv SDI, primetiemo da je kod ove grupe zemalja dolo do rasta priliva
stranih direktnih investicija u godini pristupanja NATO savezu. Najmanji rast je zabeleen u Maarskoj i iznosio je 4,65% u odnosu na prethodnu godinu. Najvei rast priliva stranih direktnih investicija zabeleila je eka (79,24%), a zatim Poljska (20.63% Aneks, tabela 8). injenica je da je u posmatranom periodu dolo do znaajnog priliva SDI. Period pre pristupanja bio je obeleen reformama koje su sprovoene u svim sferama. Ovo su zemlje koje su prolazile kroz tranzicioni period, to je samo po sebi podrazumevalo uvoenje korenitih promena kako u ekonomiji, tako i u svim ostalim sektorima drave. Logino je da rezultat sprovoenja ozbiljnih reformi bude napredak u svim oblastima, pa i u prilivu SDI. Koliki je na to uticalo pristupanje NATO savezu, teko je proceniti. Grafik 2: Priliv SDI u Maarskoj, Poljskoj i ekoj (u milionima evra) - ulazak u NATO; ulazak u EU
Izvor: Eurostat
6.2.2. Analiza stope rasta bruto domaeg proizvoda i stranih direktnih investicija u baltikim zemljama U baltikim zemljama je, nakon znaajnog pada stope rasta BDP 1999. godine, dolo do naglog poveanja 2000. godine. Trend snanog ekonomskog rasta nastavljen je i nakon 2000. godine. U periodu pridruivanja (2004. godine) primeuje se poveanje stope rasta. Ove zemlje su te iste godine pristupile EU i NATO savezu, tako da nismo u mogunosti da razdvojimo mogui uticaj koji su imali pristupanje NATO savezu i EU.
75
Tatjana Karaulac
Grafik 3: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda u baltikim zemljama - ulazak u NATO; ulazak u EU
Izvor: Eurostat
Kada je u pitanju priliv SDI u ovim zemljama, u Estoniji je 2004. godine zabeleen pad od 5,72% u odnosu na prethodnu godinu (2003. godine zabeleen je rast od 167,75%). Meutim, ve naredne godine dolo je do rasta od 190,84% . U Litvaniji je zabeleen najvei rast priliva investicija od ak 289,38%, dok je u Latviji iznosio 90,07% (Aneks, tabela 8). Kao to moemo videti (grafik 8), do rasta priliva investicija dolo je ve u godini pre prikljuenja. Ovde opet moramo u obzir uzeti reforme sprovedene u svim oblastima, do kojih je dolo zbog ukupnog razvoja zemlje. Grafik 4: Priliv SDI u baltikim zemljama (u milionima evra) - ulazak u NATO; ulazak u EU
76
Izvor: Eurostat
6.2.3. Analiza stope rasta bruto domaeg proizvoda i stranih direktnih investicija u treoj grupi zemalja Zemlje koje smo svrstali u treu grupu pristupile su iste godine NATO savezu, ali ne i EU. Bugarska i Rumunija su postale lanice EU 2007. godine, dok su Slovenija Slovaka postale lanice 2004. godine. U svim zemljama se primeuje skok stope rasta BDP u godini prikljuenja NATO savezu. Meutim, ne primeuje se razlika u kretanju ovog pokazatelja u odnosu na ulanjenje u EU, odnosno u sve etiri zemlje dolo je do znaajnog poveanja stope rasta ve 2004. godine. Grafik 6: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda u Bugarskoj, Sloveniji, Slovakoj i Rumuniji - ulazak u NATO; ulazak u EU
Izvor: Eurostat
Ukoliko posmatramo SDI, videemo da smo poslednju grupu zemalja razdvojili prema godini ulanjenja u EU i karakteristikama kretanja priliva stranih direktnih investicija. Bugarska i Rumunija pristupile su NATO savezu 2004. godine, a Evropskoj uniji 2007. godine i imaju slino kretanje priliva SDI. U godini prikljuenja NATO savezu dolo je do rasta priliva SDI, i to u Bugarskoj za 47,5%, a u Rumuniji za ak 166,29% u donosu na prethodnu godinu (Aneks, tabela 8). Slovaka i Slovenija su NATO savezu i EU pristupile 2004. godine. U ovim zemljama je zabeleen veliki rast priliva SDI ve 2002. godine (Slovaka 317,96% i Slovenija 148,70% u odnosu na prethodnu 2001. godinu). U godini prikljuenja (2004) u Slovakoj je dolo do pada priliva SDI za 39,89% u odnosnu na prethodnu godinu, a u Sloveniji je zabeleen rast od 27,59% (Aneks, tabela 8).
77
Tatjana Karaulac
Grafik 9: priliv SDI u Bugarskoj i Rumuniji (u milionima evra) - ulazak u NATO; ulazak u EU
Izvor: Eurostat
Grafik 10: priliv SDI u Slovakoj i Sloveniji (u milionima evra) - ulazak u NATO; ulazak u EU
Izvor: Eurostat
78
Evidentno je da je u svim posmatranim zemalja dolo do poveanja stope rasta bruto domaeg proizvoda. Takoe, u svim zemljama dolo do znaajnog rasta priliva stranih direktnih investicija i tokom pretpristupnog perioda. Napomenimo jo jednom to zato su bitne strane direktne investicije. Osim toga to predstavljaju znaajan priliv sredstava za pokrivanje spoljnotrgovinskog deficita i poveenje zaposlenosti i izvoza,
ove investicije omoguavaju i prenos novih tehnologija i znanja, a mogu dovesti i do znaajnog poboljanja konkurentnosti na domaem tritu. Sa stranim investicijama uglavnom dolazi i obuka novozaposlenih, to doprinosi razvoju ljudskog kapitala u zemlji domainu, a drava pri tome ubira dodatne poreze na prihod. Takoe, priliv stranih direktnih investicija znaajno doprinosi ekonomskom rastu SDI su jedan od osnovnih pokretaa ekonomskog rasta. Kada je re o tome koliko komponente politikog rizika zemlje utiu na priliv SDI, postoje teoretska i kvantitativna istraivanja. Naveemo jedno od interesantnijih statistikih istraivanja8 koje se bavi uticajem politikog rizika na priliv SDI. Istraivanje je raeno na uzorku 83 zemlje u periodu 19842003. godine. Politiki uticaj je predstavljen pomou 12 indikatora politikog rizika koje prati PRS grupa (IRCG indikatori, tabela 1). Osnovni rezultati ovog istraivanja govore o tome da je veina indikatora politikog rizika tesno povezana sa prilivom SDI. Najjaa povezanost postoji kada su u pitanju sledei indikatori: stabilnost vlade, red i zakon i kvalitet birokratije. Za nijansu su manje bitni profil investicija, interni i eksterni konflikti, etnike tenzije i stepen demokratije. injenica je da sigurnost zemlje znaajno utie na njen ekonomski razvoj. Takoe, u izvetajima vodeih svetskih institucija vezanim za investicije u bilo koju zemlju, rizik zemlje, a posebno politiki rizik, predstavlja osnovnu komponentu. Prilikom ocenjivanja uticaja koji pristupanje NATO savezu ima na priliv SDI ili na bilo koji indikator razvoja jedne zemlje javlja se problem kvantifikovanja uticaja ulanjenja u NATO na indikatore politikog rizika i na percepciju investitora. Postoji mnogo teoretskih rasprava koje se bave ovom temom, ali je skoro nemogue taj uticaj kvantifikovati. Svi teoretski nalazi koji se odnose na to koliko ulanjenje zemlje u NATO utie na percepcije investitora i na politiki rizik zemlje govore u korist ulanjenja, posebno kad je re o zemljama iza gvozdene zavese. Interesantno je i pitanje koje se odnosi na sredstva koje drava odvaja za oruane snage, odnosno za sopstvenu bezbednost. U sledeem delu pokuatemo da sagledamo kako su se kretala ulaganja u oruane snage u zemljama koje smo prethodno analizirali.
8 Busse M. and Hefeker C. (2005). Political Risk, Institutions and Foreign Direct Investment, Hamburg Institute of International Economics.
79
Tatjana Karaulac
6.2.4. Analiza ulaganja u oruane snage i njihova veza sa ekonomskim rastom Postoje razni teoretski nalazi koji govore o tome kako ulaganje u oruane snage utie na ekonomiju jedne zemlje. S jedne strane imamo pozitivne rezultate ovih ulaganja: poveanje sigurnosti individualne, poslovne i ukupne sigurnosti zemlje. Ve smo naglasili to koliko je sigurnost znaajna za ekonomski rast i razvoj jedne zemlje. Sa druge strane imamo argument koji svedoi o tome da poveanje ulaganja u vojsku smanjuje investicije koje mogu doprineti razvoju ekonomije, kao i investicije u obrazovanje, zdravstvo, kulturu i sl. Posebno su interesantne empirijske i statistike analize koje prave razliku izmeu zemalja sa niim nivoom bruto domaeg proizvoda po glavi stanovnika i zemalja sa visokim nivoom DBP po glavi stanovnika (per capita p.c.). Analize su pokazale da u zemljama sa niim nivoom BDP p.c. poveanje ulaganja u vojsku poveava i priliv SDI, kao i sam BDP , dok u zemljama sa visokim nivoom BDP to nije sluaj, odnosno u njima je korelacija izmeu ove dve pojave negativna. Ako posmatramo zemlje u razvoju, uoavamo da ulaganje u sigurnost zemlje kratkorono smanjuje investicije u druge oblasti ekonomije. Meutim, dugorono, ova ulaganja donose pozitivne rezultate jednoj takvoj ekonomiji. Podizanjem nivoa sigurnosti dolazi i do ulaganja u infrastrukturu, to je znaajno kako za strane investitore, tako i za domai poslovni sektor. Posmatranjem ulaganja u vojsku zemalja koje smo analizirali u ovom radu (tabela 11), primeujemo da je u periodu prikljuenja u prvoj grupi zemalja, osim u Poljskoj, gde je zabeleen pad od 0,1 procentnog poena, dolo do blagog rasta ovih ulaganja. U baltikim zemljama primeuje se konstantan rast ulaganja koji traje sve do 2003. godine kada dolazi do stabilizacije. Od 2005. godine dolazi i do pada procenta ulaganja vojsku. U treoj grupi zemalja, u godini ukljuenja dolazi do pada procenta ulaganja u vojsku. Kod svih posmatranih zemalja postoje male razlike u promeni procenta izdvajanja iz BDP . Takoe, posmatrali smo i to da li postoji korelacija izmeu ulaganja u vojsku i bruto domaeg proizvoda (u pitanju su apsolutni iznosi obe serije podataka). Povezanost pojava je jaka ako je koeficijent korelacije vei od 0,5, to je sluaj kod svih posmatranih zemalja, osim
80
Maarske (tabela 12). Takoe, sve korelacije su pozitivne, to znai da se ulaganja u vojsku i nivo bruto domaeg proizvoda kreu u istom smeru, odnosno rast vojnih izdataka prati rast BDP . Svi koeficijenti (osim onih koji se odnose na Maarsku) statistiki su znaajni. U ekoj koeficijent je na nivou znaajnosti (od 90%), a u ostalim zemljama na nivou znaajnosti (od 95%). Tabela 11: Ulaganje u vojsku (u % bruto domaeg proizvoda)
Izvor: Stockholm International Peace Research Institute (SIPRI)
Tabela 12: Korelacija iznosa ulaganja u vojsku i bruto domaeg proizvoda
Napomena: Kritina vrednost t statistike za nivo znaajnosti od 90% iznosi 1.397, a za nivo znaajnosti od 95%, 1.859. Sve vrednosti t statistike iznad kritine vrednosti govore nam da je posmatrani koeficijent statistiki znaajan. Izvor: CEVES
81
Uticaj koji izdvajanje za oruane snage ima na ekonomski rast i BDP razliit je od zemlje do zemlje, te je, da bi taj uticaj bio detaljno objanjen, potrebna ekonometrijaska analiza, koja prevazilazi obim ove studije. Takoe, u takvoj analizi potrebno je razdvojiti ulaganja koja su isto vojna od onih ija je sutina poboljanje infrastrukture, zaposlenosti i drugih parametara bitnih za civilni deo ukupnih ulaganja.
Tatjana Karaulac
82
U teoriji su izdvojeni osnovni pozitivni i negativni efekti uticaja koje poveanje ulaganja u vojsku i odbranu moe imati na ekonomski rast zemlje. Neki od pozitivnih efekata uticaja razlikuju se u odnosu na nivo dostignutog razvoja posmatrane ekonomije i mogu biti: - u periodu visoke nezaposlenosti, oba tipa zemalja mogu osetiti stimulativne efekte ulaganja u vojsku (injenica je i da bilo koja druga vrsta investicija moe imati isti efekat) - odbrana obezbeuje direktne koristi od nove tehnologije i te koristi se prenose i na civilni sektor - u slabije razvijenim zemljama, trokovi odbrane mogu znaajno uticati na rast ukoliko postoji ulaganje u poboljanje infrastrukture (saobraajnice, aerodromi, komunikacione mree i sl.) - ulaganje u ljudski kapital (treninzi, obuke, disciplina), koje se prenosi na radnu snagu u civilnom sektoru - ulaganje u odbranu zemlje (njenu sigurnost) poveava sigurnost i zatitu stranih i domaih rezidenata. injenica je da sve navedeno, osim poveanja stepena sigurnosti, moe biti postignuto i ulaganjima u druge sektore jedne drave. Kao to smo ve napomenuli, potrebno je napraviti detaljnu analizu u kojoj e biti izraunat neto efekat ulaganja u odbranu zemlje. U literaturi postoje i kvantitativne analize uticaja koji ulaganje u oruane snage moe imati na priliv stranih direktnih investicija. Zabeleene su velike razlike izmeu ovog uticaja i karakteristika konkretne ekonomije.9 U pitanju je analiza raena u 100 zemalja u periodu 19801997. godine. Osnovni rezultat je da poveanje ulaganja u vojsku negativno utie na priliv stranih direktnih investicija. Meutim, rezultati se razlikuju u zavisnosti od nivoa razvijenosti zemlje, pa je raena analiza dve grupe zemalja (lanica OECD i zemalja koje nisu lanice OECD). Generalno je izveden zakljuak da u slabije razvijenim zemljama, koje nisu lanice OECD, poveanje ulaganja u vojsku negativno utie na priliv SDI, dok je rezultat suprotan u razvijenim zemljama koje su lanice OECD. U analizu su pored SDI (u % BDP) i ulaganja u vojsku (u % BDP i u % ukupnih izdataka vlade), ule i sledee promenljive: nivo razvoja
Gilardi L. and Jensen N., Military expenditure and foreign investment, Yale and Washington University
9
trita (log BDP), ekonomski rast (% rasta BDP), nivo trgovine (uvoz+izvoz/BDP) i nivo razvoja zemlje (log BDP p.c.). Takoe, ukljuena je promenljiva koja obuhvata i internacinalne krize tog perioda. Navedene promenljive izabrane su prema uticaju (teoretski) koji imaju na SDI. Tokom analize dolo se do zakljuka da sve promenljive deluju sa kanjenjem od najmanje jednog perioda, kao i da investicije deluju same na sebe. Odnosno, investicije u prethodnoj godini poveavaju priliv investicija u sledeoj godini, to je potpuno logino. Zemlje na viem stepenu razvoja privlae vee investicije od zemalja sa niim nivoom BDP . Jo jedan od rezultata ove analize je da se priliv SDI sporo prilagoava promenama izdvajanja za vojsku. Kada uradimo obinu korelacionu analizu ulaganja u vojsku i priliva stranih direktnih investicija (izraeni u procentualnom uestvovanju u BDP , tabela 13), vidimo da su koeficijenti koji pokazuju jau vezu negativni. Koeficijenti korelacije su znaajni kada je re o Poljskoj, Litvaniji i Rumuniji (od 90%), dok su u Maarskoj znaajni (od 95%). Vrednosti koeficijenata pokazuju postojanje visoke negativne korelacije, odnosno govore nam da poveanje ulaganja u vojsku prati smanjenje priliva stranih direktnih investicija. Tabela 13. Korelacija iznosa ulaganja u vojsku i priliva SDI
Napomena: Kritina vrednost t statistike za nivo znaajnosti od 90% iznosi 1.397 a za nivo znaajnosti od 95%, 1.859. Sve vrednosti t statistike iznad kritine vrednosti govore nam da je posmatrani koeficijent statistiki znaajan. Izvor: CEVES
83
Rezultat ne iznenauje ako u obzir uzmemo prethodno navedene nalaze: ulaganja u vojsku smanjuju priliv SDI i taj uticaj kasni, odnosno priliv SDI sporo se prilagodava promenama ulaganja u vojsku. Interesantno je razmotriti i to da li postoji veza, kao i kakva veza postoji izmeu promene ulaganja u vojsku i promene indikatora politikog rizika zemlje (tabela 14).
Tatjana Karaulac
Tabela 14: Korelacija izmeu iznosa ulaganja u vojsku i indikatora politikog rizika zemlje
Napomena: Kritina vrednost t statistike za nivo znaajnosti od 90% iznosi 1.397 a za nivo znaajnosti od 95%, 1.859. Sve vrednosti t statistike iznad kritine vrednosti govore nam da je posmatrani koeficijent statistiki znaajan. Izvor: CEVES
Korelacija postoji u baltikim zemljama, zatim u Poljskoj, Maarskoj i Rumuniji. U Poljskoj i Rumuniji koeficijenti imaju negativni predznak, to govori da promena iznosa ulaganja u vojsku i promena indikatora politikog rizika imaju suprotna kretanja. Poveanje ulaganja u vojsku praeno je pogoranjem indikatora i obrnuto. U Maarskoj i u baltikim zemljama koeficijenti su pozitivni, to znai da do poboljanja indikatora politikog rizika dolazi onda kada se poveaju ulaganja u vojsku. Uticaj koji ulaganje u vojsku ima na ekonomski rast, priliv SDI i politiki rizik razlikuje se u zavisnosti od karakteristika posmatrane zemlje, nivoa njenog razvoja i stanja u okruenju. U zemljama koje su u tranziciji i koje radi svog razvoja sprovode reforme sigurnosnog sektora ova ulaganja bi trebalo da imaju pozitivne efekte u duem vremenskom periodu. Kratkorono gledano, mogue je da postoje i neki negativni efekti.
Zakljuak
Ovom analizom eleli smo da sagledamo da li je i kako je pristupanje NATO savezu uticalo na ekonomski rast i ukupan razvoj baltikih i centralnoevropskih zemalja. Sve to uinili smo kako bismo razmotrili mogunosti i potrebe pristupanja Srbije ovoj organizaciji. Kao vezu izmeu integracije zemlje u NATO i njenog razvoja identifikovali smo rizik zemlje, odnosno ue posmatrano politiki rizik zemlje. Na odnos koji postoji izmeu ulaska zemlje u NATO i njenog razvoja utie pre svega rizik zemlje, odnosno politiki rizik zemlje. U ekonomijama zemalja u tranzicionom periodu strane direktne investicije predstavljaju jedan od osnovnih pokretaa rasta i razvoja. One predstavljaju znaajan priliv finansijskih sredstava, novih tehnologija i znanja, poboljavaju konkurentnost i smanjuju nezaposlenost. Sve ovo
84
utie na ubrzanje rasta i razvoja jedne ekonomije. Politiki rizik zemlje, pored osnovnih ekonomskih kriterijuma jedan je od osnovnih parametara koje strani investitori posmatraju prilikom odluivanja o tome gde e ulagati. Ovaj parametar podrazumeva itav niz indikatora koji pokazuju stanje u zemlji: karakteristike vladajue strukture, zakonski okviri poslovanja, nivo demokratije i vladavina prava. Oni ine 50% ukupnog rizika zemlje, koji daje informacije o nivou sigurnosti zemlje kako na makronivou, tako i na mikronivou. Posmatranjem sigurnosti zemlje razmotrili smo i to na koji nain ulaganje u oruane snage (vojsku) jedne zemlje utie na njenu ukupnu sigurnost (sigurnost u najuem smislu). Tokom analize doli smo do sledeih rezultata: - U svim posmatranim zemljama dolo je do poveanja stope rasta BDP u periodu pridruivanja NATO (period podrazumeva i vreme neposredno pre pridruivanja i vreme posle pridruivanja). - Indikatori politikog rizika zemlje poboljali su se u posmatranom periodu. Treba naglasiti da velike relativne promene ovih indikatora ne znae odmah i velike apsolutne promene. - Priliv SDI u analiziranim zemljama u periodu pridruivanja znaajno je porastao u svim zemljama, apsolutno i relativno. - Iznos ulaganja u vojsku (izraen u procentima BDP) bio je relativno stabilan tokom posmatranog perioda i zabeleeno je: 1) ulaganja u vojsku i BDP kreu se u istom smeru, osim u Maarskoj; 2) korelacija ulaganja u vojsku i priliv SDI je negativna (ulaganje u vojsku smanjuje priliv SDI) i znaajna je samo u Poljskoj, Maarskoj, Litvaniji i Rumuniji; 3) korelacija ulaganja u vojsku i kretanja indikatora politikog rizika znaajna je u Poljskoj, Maarskoj, baltikim zemljama i Rumuniji. U Poljskoj i Rumuniji ta veza je negativna, odnosno rast ulaganja u vojsku pogorava indikatore rizika, a kod ostalih zemalja je pozitivna, to znai da se porastom ulaganja u vojsku poboljavaju indikatori rizika. Period tranzicije podrazumeva sprovoenje temeljnih reformi u svim sektorima drave. Nedovoljna razvijenost trita, kao i nesigurnost koja postoji na tritu karakteristike su zemalja u tranziciji. Njih karakterie i potreba za sprovoenje kompletne reforme sektora bezbednosti kako bi bili smanjeni nesigurnost i rizik poslovanja. Ulanje-
85
Tatjana Karaulac
nje u NATO predstavlja znaajan pozitivan signal koji govori o tome da se u posmatranoj dravi deavaju korenite promene, to dovodi do smanjenja rizinosti zemlje. Bitno je naglasiti i to da NATO ne treba posmatrati samo kao vojni savez, ve i kao politiki savez koji doprinosi razvoju stabilnosti i demokratije. U zemljama koje smo analizirali dolo je do znaajnog razvoja i rasta pre prikljuenja, posle prikljuenja, kao i tokom prikljuivanja NATO i EU. Postoje kvantitativni dokazi da je ulanjenje u NATO direktno povezano sa rastom i razvojem, ali svi parametri i teoretske rasprave pokazuju da postoji veza izmeu rasta i razvoja zemlje i ulanjenja, kao i da je ona pozitivna. injenica je da zemlje koje ele da pristupe moraju da izvre kompletnu reformu kako sigurnosnog, tako i ekonomskog okruenja i pre pristupanja savezima. Samo ulanjenje znak je da su sprovedene reforme uspeno zavrene i da se zemlja kree u pozitivnom smeru.
Bibliografija
Savet stranih investitora, (2008). Bela knjiga Predlozi za poboljanje poslovnog okruenja u Srbiji Busse M. and Hefeker C. (2005). Political Risk, Institutions and Foreign Direct Investment, Hamburg Institute of International Economics. Daniel Kaufmann, Aart Kraay, Massimo Mastruzzi, (2008). Governance Matters VII: Aggregate and Individual Governance Indicators 19962007; World Bank Duncan H. Meldrum; Country Risk and Foreign Direct Investment, http://www.nabe.com/am99/meldrum.pdf dr. Sima Motamen, (2008). Political Risk Analysis, Westminster Business School David B. Audretsch, (2004). Economic Growth and National Security: The View from Europe, Indiana University and Max Planck Institute for Economic Research Gilardi L. and Jensen N; Military expenditure and foreign investment, Yale and Washington University
86
Michel Henry Bouchet, (2008). Country risk analysis, MscIF 2008. Kjell B. Nordal, (2001). Country risk, country risk indices and valuation of FDI: a real options approach, Foundation for Research in Economics and Business Administration(SNF), Norway Kriendler J., (2007); Ukrainian Membership in NATO: Benefits, Costs and Challenges; George Marshall, Europen Center for Security Studies www.prsgroup.com www.global-risks.com www.worldbank.org
Aneks
Tabela A1: Promena pokazatelja slobode govora (u % u odnosu na prethodnu godinu)
Izvor: Svetska banka; promene je izraunao autor Napomena: Obeleena polja predstavljaju promene u godini nakon pristupanja NATO savezu za prvu grupu zemalja, odnosno promene u godini pristupanja za druge dve grupe zemalja
Tabela A2: Promena pokazatelja politike stabilnosti i odustva nasilja (u % u odnosu na prethodnu godinu)
87
Izvor: Svetska banka; promene je izraunao autor Napomena: Obeleena polja predstavljaju promene u godini nakon pristupanja NATO paktu za prvu grupu zemalja, odnosno promene u godini pristupanja za druge dve grupe zemalja.
Tatjana Karaulac
Tabela A3: Promena pokazatelja efektivnosti vlade (u % u odnosu na prethodnu godinu)
Tabela A4: Promena pokazatelja kvaliteta reulative (u % u odnosu na prethodnu godinu)
88
Tabela A5: Promena pokazatelja vladavine zakona (u % u odnosu na prethodnu godinu)
Tabela A6: Promena pokazatelja kontole korupcije (u % u odnosu na prethodnu godinu)
89
Tatjana Karaulac
Tabela A7: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda (% promena u odnosu na prethodnu godinu)
Izvor: Eurostat
Tabela A8: Rast priliva stranih direktnih investicija (% promena u odnosu na prethodnu godinu)
90
Izvor: Eurostat; stope rasta su kalkulacija autora
Luka Brki
Fakultet politikih znanosti Sveuilita u Zagrebu
TROKOVI PRIPREME INTEGRACIJE U NATO SLUAJ HRVATSKE
Saetak
Sigurnosni problemi koji se nameu u sve integriranijoj, ali i potencijalno fragmentirajuoj okolini, te sigurnosne dileme koje iz nje proizlaze i dalje nameu na dnevni red pitanja sigurnosti. Dakle, pitanje sigurnosti namee se kao kljuni razlog pristupanja NATO. Ipak, pitanje sigurnosti ne smije nikako istisnuti iz krupnog plana ekonomska pitanja koja su izravno i neizravno povezana s njime. Jedna od osnovnih ideja prilikom osnivanja NATO saveza temelji se na lanku 2 Ugovora o NATO koji poziva na socijalni i ekonomski razvoj unutar Saveza, a ta suradnja ostvaruje se i posredstvom Ekonomskog odbora. Samo lanstvo u NATO savezu namee profesionalizaciju i modernizaciju oruanih snaga zemalja kandidata. Podizanje performansi oruanih snaga implicira indirektne i direktne koristi, poput povoljnije sigurnosne percepcije zemlje i njezine okoline, kao i poveanje investiranja u obrambeni sektor i infrastrukturu. Direktne koristi, osim toga, proizlaze iz offset ugovora, spin-off poduzea, outsourcinga, kao i iz mogunosti zajednike nabavke oruja zemalja lanica. Dakle, lanstvo u NATO savezu ima globalne, geopolitike, ali i geoekonomske implikacije na zemlju lanicu. Kljune rijei: direktne i indirektne koristi, offset ugovori, spin-off poduzea, outsourcing, profesionalizacija i modernizacija oruanih snaga, ljudski resursi
91
Uvod
Svaku raspravu o Hrvatskoj i njenim strategijama razvoja treba smjestiti u meunarodni okvir, jer se svaki na problem, pa bio on regionalni ili lokalni, danas mora gledati u meunarodnom kontekstu.
Luka Brki
lanstvo u NATO savezu, Europskoj uniji, regionalna suradnja i Pakt o stabilnosti predstavlja jedan takav kontekst. Sigurnosni problemi koji se nameu u sve integriranijoj, ali i potencijalno fragmentirajuoj okolini, te sigurnosne dileme koje iz nje proizlaze i dalje nameu na dnevni red pitanja sigurnosti. Pitanje sigurnosti, kao pretpostavka efikasnog odvijanja ekonomskih i politikih transakcija, poprimilo je nove dimenzije, ali nije postalo manje vano. Simetrine prijetnje zamijenjene su asimetrinim prijetnjama (terorizam, ekoloke i tehnike katastrofe, organizirani kriminal), koje ukljuuju i velike rizike i potencijalne tete, a daleko su nepredvidljivije.
Ekonomski efekti na privredu lanice direktni i indirektni

Govorei o ekonomskim efektima pristupanja Republike Hrvatske NATO, potrebno je razluiti materijalne i nematerijalne koristi, kao i eventualne nedostatke samog ulanjenja u NATO. Nematerijalne koristi ulanjenja u NATO vezane su za percepciju zemlje kao sigurnog utoita stranih investicija, te se prvenstveno reflektiraju na dugoroni razvoj zemlje. Upravo zato to je re o potencijalnim koristima koje su vidljive tek nakon dueg vremenskog perioda, dakle nakon vie od 10 godina, nemogue ih je kvantificirati i prebrojiti kratkoronim materijalnim koristima. Spomenuti problem percepcije imida zemlje i njezine sigurnosti igraju vanu ulogu u odreivanju konane destinacije izravnih stranih ulaganja. Republika Hrvatska ima povijest bolne tranzicije koja je socijalistiki sistem pretvarala u trini sistem. Uz to, ona se percipira kao zemlja Zapadnog Balkana. Takav povijesni kontekst utjee na investitore koji je doivljavaju kao zemlju poveanog rizika i u skladu s tim utjee na podizanje trokova investiranja. ovdje se NATO razumije kao faktor smanjenja transakcijskih trokova. S izraunom materijalnih koristi daleko je lake, ali niti on nije osloboen razliitih procjena, te s njima povezanih pogreaka. Takvu tezu najbolje ilustriraju razliite procjene trokova proirenja NATO na zemlje srednje i istone Europe. Dakle, uoi proirenja NATO na zemlje Viegradske skupine postojale su tri razliite projekcije trokova u razdoblju koje obuhvata 19962010. godine. Ured za proraun Kongresa SAD izaao je s procjenom koja je iznosila izmeu 60,6 i 124,7 milijardi dolara, dok je korporacija RAND procjenila da e se ti trokovi kretati u ra-
92
Trokovi pripreme integracije u NATO sluaj Hrvatske
sponu od 55 do 110 milijardi dolara. Procjena Klintonove administracije iznosila je izmeu 2735 milijardi dolara: 1317,5 milijardi plaaju nove lanice,12,515,5 milijardi dolara sadanje lanice, 1,52 milijardi dolara SAD.1 Naravno, razlike u visini sredstava proizlaze iz meunarodnih uvjeta, prijetnji s kojima e se NATO susretati u budunosti, kao i iz odluke NATO o vrsti i nainu proirenja. Materijalne koristi ulanjenja u NATO koje je najlake mjeriti vezane su za sam vojni proraun i promjenu u njegovu sastavu. U sluaju niske agregatne potranje takvo ulaganje moe dati snaan polet ekonomskom rastu. U Republici Hrvatskoj nije zabeleen sluaj niske agregatne potranje, ali njezin sastav uveliko ine izdaci sredinjeg dravnog prorauna. Ukoliko bi dolo do preusmjeravanja proraunskih izdataka u samoj strukturi sredinjeg dravnog prorauna u vojni proraun, to implicira poveanje potonjeg, te promjene sastava samog vojnog prorauna kanaliziranjem sredstava u produktivne investicije, moglo bi doi do znatnog poveanja ekonomskog rasta. Spomenuto poveanje ekonomskog rasta, naravno, ovisi o multiplikatoru vojnih izdataka. Prema bugarskim procjenama, koje se ine realnim, proizlazi da e poveanje ulaganja u obrambeni sektor za 0,1% godinje izazvati porast BDP od 0,15% do 0,2%.2 U Hrvatskom sluaju prostor za poveanje GDP otvara se i poveanjem produktivnosti, a ne samo stvaranjem novih radnih mjesta u obrambenom sektoru. Re je o poticanju outsourcinga putem spin-off poduzea. Naime, kada se izdvoje pojedini dijelovi koji nisu dostatno koriteni u okviru matinog poduzea, u novom poduzeu se stvaraju mogunosti ostvarivanja sinergijskih uinaka, jer usluge tih novih poduzea sada postaju dostupne i drugim korisnicima koji nemaju dovoljno vlastitih sredstava za otvaranje takvih slubi. (Dujin, 2005: 344). Osim navedenih prednosti, javljaju se i prednosti izraene pozicioniranjem domaeg vojnoindustrijskog kompleksa na regionalnom, ali i svjetskom tritu. Mnoga poduzea postat e mnogo atraktivnija za strana i domaa ulaganja, s obzirom na nuno sprovoenje modernizacije iz koje proizlaze poveCvrtila, V., (2004). Hrvatska i NATO, Centar za politoloka istraivanja Economic benefits for Bulgaria from joining NATO Centre for liberal strategies (2001): http://www.cls-sofia.org/en/papers/economic-benefits-for-bulgaria-fromjoining-nato-43.html.
2 1
93
Luka Brki
94
ane stope povrata na uloeni kapital. Uz poveanje izdataka za obranu, ulanjenje u NATO takoer sobom nosi i mogunosti dinaminog rasta industrijskih sektora povezanih s obrambenim sektorom, kao i rast proraunskih ulaganja u infrastrukturu. Sistem nacionalne sigurnosti prirodno se nadovezuje na civilnu infrastrukturu, poput cesta, eljeznica, telekomunikacijskih i energetskih vorita. Logino je oekivati da e i takav oblik investicija imati dalekosean utjecaj na rast BDP , a sam rast e korelirati sa koliinom investicija putem multiplikatora proraunskih izdataka. Jedan od mitova ekonomsko-politikih postavki jeste i onaj o nunosti smanjenja proraunskog deficita. J. Stigliz upozorava da su investicije, osobito investiranje u novu tehnologiju, vane za dugoroan razvoj. Vano je u duem vemenskom periodu odrati uravnoteeni proraun (Dujin, 2005:329), no na kratki rok deficiti su apsolutno bitni za oporavak od recesije, a ekonomski i socijalni trokovi pruduenja recesije su ogromni, znatno vei nego trokovi povezani uz poveanje deficita. U ovom kontekstu treba istai i injenicu koja govori o tome kako su se zagovornici deregulacije okoristili liberalnim knjigovodstvenim propisima, ali i vladinim subvencijama i investicijama u istraivanje i razvoj. Velik dio nove ekonomije zasnovan je na internetu, koji je rezultat vladinih istraivanja, kao i na bezbroj inovacija nastalih tijekom od vlade financiranih fundamentalnih istraivanja, kao npr. u biotehnologiji, medicini i biologiji. Gledajui po sektorima, najvee izglede za rast pokazuju energetski, ITsektor, industrijsko-proizvodni sektor, te turizam uz ispunjavanje vanih preduvjeta. Ti preduvjeti odnose se na donoenje zakonodavnog okvira u segmentu zatite okolia kako bi se prilikom izvoenja vojnih vjebi i odabira lokacija vojnih baza ispunile sve ekoloke norme. Tranzicijske zemlje, naroito eka, Maarska i Poljska, biljee porast izravnih stranih ulaganja, i to dobrim dijelom zbog promijenjene percepcije sigurnosne okoline. Dakle, vano je naglasiti da se ukupan porast izravnih stranih ulaganja ne smije iskljuivo povezivati s ulanjenjem u NATO, jer je dobar dio tih ulaganja uvjetovan privatizacijskim procesom, reformama u sklopu pregovora za ulanjenje u EU. Ipak, utjecaj ulanjenja u NATO moe se dobro zamjetiti u sluaju Poljske. Manja ulaganja u Poljsku mogu u odreenoj mjeri biti dovedena u vezu sa percepcijom nesigurnosti zbog loeg susjedstva i mogunosti prelijevanja efekata
potencijalne krize. Sve to usprkos znanju inozemnih investitora o postojanju velikog potencijala koji predstavlja golemo trite od gotovo 40 milijuna stanovnika. Naravno, samo ulanjenje u NATO savez ne moe biti dovoljno da privue izravna strana ulaganja, ali moe biti jedan od vanih preduvjeta za stvaranje dobre investicijske klime.
Proraunsko troenje za obranu u RH

Vojni proraun u iznosu od 4,5 milijardi kuna za 2007. godinu inio je 1,74 % BDP i time je zaustavljen njegov pad koji je 2006. dosegnuo najniu razinu od 1,69%. Struktura prorauna konano se promijenila nakon 15 godina, pa su izdaci za plae zaposlenika pali u 2007. godine sa 73% na 58%, to je vrlo blizu NATO standardu. Sredstva za modernizaciju porasla su sa 265 milijuna kuna u 2006. godini na 448 milijuna u 2007. godini. Vano je napomenuti to da je proraun MORH u 2007. godini iznosio 4.081 milijardi kuna, a stavka opremanja i modernizacije inila je 6,59% prorauna.3 Prorauna MORH za 2003. godinu bio je 2,03% BDP i iznosio je 3,99 milijardi kuna. Prema raspoloivim podacima lako je izraunati da je u opremanje i modernizaciju uloeno 343 milijuna kuna. Iz prikupljenih podataka namee se zakljuak da je ulaganje u navedenu stavku 2006. godine bilo na nevjerojatno niskoj razini. Poveanje ulaganja u opremu i modernizaciju u proraunu za 2007. godinu znatno je ukoliko gledamo promjenu stanja u odnosu na 2006. godinu, ali je nezadovoljavajue ukoliko pogledamo stanje iz 2003. godine. U proraunu MORH je za 2007. godinu predvieno 9,95% sredstava namenjenih za opremu i modernizaciju. To je blago poveanje, od samo 1,35%, u odnosu na 2003. godinu. Vano je prilikom usporedbe strukture hrvatskog i, na primer, bugarskog vojnog prorauna naglasiti povoljniji omjer trokova osoblja i ulaganja u modernizaciju i opremanje. Takav tempo ulaganja jami operabilnost i kompatibilnost obrambenog sektora s NATO standardima. Nuno se namee zakljuak da RH mora promijeniti ovako nepovoljnu strukturu i raspodjelu proraunskih sredstava.
3
95
U MORHU-u zadovoljni proraunom za 2007, Nacional br. 577 (4. 12. 2006).
Luka Brki
Utjecaj NATO na nacionalnu ekonomiju NATO i vojne baze

U kolektivnoj sigurnosti izmeu drava lanica nekog saveza postoje vrste veze koje zahtijevaju i drukiji pristup nacionalnoj suverenosti. Prvi korak nije samo kompatibilnost vlastitih oruanih snaga s ostalim zemljama lanicama vojnopolitike organizacije, nego i aktivna obrambena suradnja i davanje posebnih pogodnosti koje su u interesu kolektivne sigurnosti. Stoga nije realno oekivati da e Republika Hrvatska uspjeti izbjei stacioniranje vojnih baza na svome teritoriju. U Hrvatskoj dotina tema izaziva mnoge kontroverze s obzirom na estinu debate koja se vodi izmeu zagovornika NATO ulanjenja i vojnih baza u RH, te njihovih protivnika. Protivniki tabor istie kako bi stacioniranje vojnog osoblja NATO moglo imati ireverzibilne posljedice na ekosistem i lokalnu privredu, naroito na turizam. Ipak, valja navesti to da zemlje u susjedstvu u kojima postoje NATO snage biljee financijsku korist zbog injenice da ameriki vojnici, inae pripadnici meunarodnih mirovnih snaga, na Kosovu (KFOR) i u Makedoniji, najradije odlaze na godinji odmor upravo u Bugarsku i Rumunjsku. Na crnomorsku obalu vode i svoje obitelji, te troe vie novca nego svi ostali strani turisti. Primjer Grke jo je zanimljiviji i predstavlja jak argument u korist pristalica ulanjenja u NATO. Ta izrazito turistiki orijentirana zemlja desetljeima maksimalno koristi okolnost da je vrlo vana za NATO. Amerike vojne baze, prisluni centri, ak i NATO stoer za juni dio te organizacije nimalo nisu natetili razvijenom grkom turizmu. Primjerice, na Kritu je u zadnjem desetljeu suradnja s NATO podignuta na jo viu razinu: uz Amerikance, na tom turistiki izuzetno vrijednom otoku vojne poligone podigli su i Nijemci. Hrvatska u svakom sluaju ima to ponuditi, ali je potrebna doza trezvenosti prilikom pregovora za ulanjenje kako bi se uspjeno pomirili interesi lokalne zajednice, MORH i NATO. Potrebno je donijeti strategiju koja e jasno selekcionirati kvalitetne lokalitete i poligone poput zrane luke Zemunik. Za razliku od Rumunjske i Bugarske, nije realno da e kod nas stizati na tisue amerikih vojnika koji se sele iz Njemake. Svoju nazonost u Hrvatskoj NATO moe (a to mu je i strateka namjera) ostvarivati i manjim, ali kvalitetnim i stalno prisutnim vojnim osobljem od nekoliko stotina ljudi, koji e biti rasporeeni na vanim mjestima.
96
Kao primjer pozitivnog utjecaja NATO baze na lokalnu ekonomiju moe posluiti Ekonomska studija utjecaja iz 2006. godine pod vostvom NATO Airborne Early Warning&Control Force E-3A Component. Ona dokumentira povoljni finansijski utjecaj u visini od 262,4 milijardi evra, koji korespondira sa utjecajem zrane baze NATO u njemakom gradiu Gailenkirhen na susjedne opine i gradove u radijusu od 200 kilometara sa ukupno 450.000 stanovnika.4 Ukupni utjecaj dotine zrane baze na cjelokupnu ekonomiju Savezne Republike Njemake iznosi 417,8 milijuna evra. Glavni efekti obuhvaaju poveanje graevinskih projekata i zapoljavanje veeg broja osoblja, ukljuujui u to i njihove dohotke i doprinose, pruene usluge, ugovore u vezi sa gradnjom i odravanjem baze. Pomnim mjerenjem koje ukljuuje stvaranje multiplikatora izraunato je da je 140,7 milijuna evra potroeno na osoblje, 71,6 milijuna evra odnosilo se na razne ugovore i usluge. U bazi je bilo zaposleno 3.154 djelatnika, od kojih su mnogi bili lokalnog porijekla, a ukupan broj indirektno stvorenih poslova popeo se na 1.774 koji su generirali 50,2 milijuna evra. Dakle, uinak baza moe biti vrlo pozitivan ukoliko se dovoljno pazi na negativne eksternalije. U sluaju Gailenkirhen pazilo se na smanjenje buke, te su promijenjene rute nekih letova, to je izravno utjecalo na koliinu buke.
Uklanjanje negativnih eksternalija

Ukratko, NATO savez ne namee zemljama lanicama nikakve obaveze koje se tiu mjera zatite prirode i okolia prilikom vojnih djelatnosti, nego se takva praksa ostavlja na izbor svakoj pojedinoj zemlji lanici. Kada se provodi vojna vjeba NATO na teritoriju odreene zemlje, postoji tendencija uvaavanja svih zakonom propisanih mjera zatite prirode i okolia koje NATO stoeru dostavlja zemlja domain. Dakle, tzv. faktor zatite od nepovoljnog utjecaja vojnih operacija na prirodu i okoli biti e razmjeran kvaliteti propisanih zakona i drugih obavezujuih dokumenata zemlje domaina. Praktian rezultat ovisiti e ponajvie o demokratskoj tradiciji drutva, gdje e graani imati potpuno povjerenje u besprijekoran rad inspekcijskih slubi. Stoga su argumenti protivnika ulanjenja u NATO savez, koji se odnose na zatitu okolia, neutemeljeni.
4
97
Ulaskom u NATO Hrvatska e profitirati, Nacional br. 489 (29. 3. 2005).
Luka Brki
98
Negativne eksternalije koje bi se mogle povezati s djelovanjem NATO postrojbi mogu se efektivno i efikasno ukloniti kvalitetnom zakonskom regulativom zemlje domaina. Kvalitetni Sustav upravljanja okoliem takve utjecaje moe svesti na minimum ili ih potpuno kompenzirati. Ministarstvo obrane Republike Hrvatske nema uveden Sustav upravljanja okoliem, te se uslijed vrlo ogranienih financijskih i ljudskih resursa naela zatite prirode i okolia prilikom vojnih djelatnosti mogu provoditi u vrlo elementarnom obliku, koji je jo uvijek vrlo daleko od prakse zemalja zapadne demokracije. Iako takvo stanje nije udno ako se u obzir uzme nedavna povijest naih krajeva, ono to zabrinjava odnosi se na lou komunikaciju MORH s graanima i udrugama civilnog drutva. Ekoloke udruge iskusile su to da je rad inspekcijskih slubi spor, a nekvalitetni izvjetaji o stanju okolia dobivaju tek nakon to je zakonski rok za dostavu informacija viestruko premaen. Nadalje, iako MORH kae da se svi zakonski i podzakonski akti koji su na snazi u Republici Hrvatskoj, kao i meunarodni akti kojih je potpisnica RH iz podruja zatite okolia provode i uvaavaju u okviru sustava OSRH, izvjetaj Agencije za zatitu okolia govori kako do 2006. godine OSRH u Katastar emisija u okoli, iako im je to zakonom propisana obaveza, ili uope nisu dostavljale podatke ili su oni bili nepotpuni. Trenutano, NATO se nalazi u fazi u kojoj postoji iroka suglasnost o tome da je utvreni Sustav upravljanja okoliem vitalno orue za vojne organizacije, te da sadanja socioekonomska situacija njegovu implementaciju ini imperativom. S druge strane, opseg i nain planiranja, implementacije i evaluacije Sustava upravljanja okoliem ostavljen je kapacitetima svake pojedine vojske. Na tom tragu ak postoji dobra praksa povezivanja zemalja lanica NATO saveza koje surauju prilikom uvoenja takvog sustava u mlaim zemljama lanicama, to bi Hrvatska trebalo shvatiti kao izuzetnu priliku. Njemaka se trenutno moe smatrati uzorom i zemljom predvodnicom u primjeni ekolokih standarda i zahtjeva prema vojnom sustavu, no Savezni parlament takvu je obavezu svojim oruanim snagama nametnuo tek nedavne 2000. godine. Trenutano niski standardi zatite prirode i okolia, te netransparentan rad dravnih institucija predstavljaju opasnost. Nuno je u svrhu ouvanja ravnotee ekolokog sustava kao podloge ekonomske stabilnosti i efikasnosti prionuti izradi legislative, a ulanjenje u NATO predstavlja idealan povod i priliku za takav zakonski
okvir. Pribliavanje ekolokim standardima lanica NATO i suradnja s njima predstavljaju dugoronu korist za RH. To bi znailo voenje aktivnije i efikasnije politike upravo u afirmaciji nacionalnih interesa, jer netransparentnost i neorganiziranost u tom pogledu ini nam velike tete. Dakle, nuna je proaktivna uloga zakonodavca kako bi se maksimizirale koristi ulanjenja i s njima povezanih vojnih vjebi, a minimizirale potencijalne tete po okoli.
Value for money

Pristae ulanjenju u NATO istiu kako e punopravno lanstvo drave u Savezu biti isplativo i sa sigurnosnog i s privrednog aspekta, jer e trokovi godinjeg lanstva iznositi 5,5 milijuna dolara, to je manje od jedan posto iznosa hrvatskog godinjeg vojnog prorauna. Potrebno je napomenuti i to da takve ocjene valja uzimati s oprezom, jer uvijek postoji mogunost dodatnih nepredvienih trokova. Od ukupnih 5,5 milijuna dolara, priblino 3,5 milijuna dolara Hrvatska e izdvajati u vojni proraun NATO, 800 tisua dolara u civilni dio budeta, a 1,2 milijuna dolara za sigurnosne investicije. Prema svim do sada napravljenim studijama amerikog Ministarstva obrane, amerikog Kongresa i korporacije RAND, Hrvatska nee imati takvu zajamenu sigurnost za tako malo novaca, a strane investicije u hrvatsku privredu porast e najmanje dvadesetak posto.5 Osim toga, rauna se kako bi do 2015. godine, za uspjenu transformaciju i preustroj hrvatskih oruanih snaga i dostizanje svih potrebnih standarda moderne vojske, godinje iz vlastitog vojnog prorauna trebalo izdvajati oko 25 posto njegove vrijednosti, odnosno neto vie od 200 milijuna dolara. Planira se da takvim pristupom, primijenjenim i u ostalim novoprimljenim lanicama NATO, Hrvatska do 2015. godine utroi priblino 1,6 milijardi dolara. Takvim pristupom eli se utjecati na smanjenje proraunskih izdvajanja za obranu i na njihovu stabilizaciju na oko 2% BDP , to se 6 uklapa u NATO dugoronu koncepciju. Dugoroni plan da do 2015. godine Hrvatska na trokove modernizacije i opremanja utroi 1,6 milijardi amerikih dolara sasvim je dovoljan da se hrvatske oruane snage opreme eskadrilom borbenih zrakoplova, novim raunalnim i ko5 6
99
Ulaskom u NATO Hrvatska e profitirati, Nacional br. 489 (29. 3. 2005). Ibid.
Luka Brki
munikacijskim sustavom, korvetama na moru i tome slino. Iznimno je vano da MORH i Vlada RH inzistiraju na sklapanju offset ugovora. Dakle, takav ugovor obavezuje dobavljaa na suradnju sa domaom obrambenom industrijom. Norveka kao lanica NATO predstavlja odlian primjer, budui da svaka nabava koja premauje iznos od 50 milijuna kruna podlijee takvoj obavezi. Naravno da je takav oblik suradnje mogue uklopiti u industrijsku politiku i dugoronu ekonomsku strategiju, a koristi se u obliku poveane ekspertize prelijevaju na civilnu industriju. Iskustvo norvekog Ministarstva obrane ukazuje na vanost offset programa u industrijskim sektorima u kojima Kraljevina Norveka ima komparativnu prednost na meunarodnoj sceni, ali i u onim sektorima koji se smatraju naroito vanim za nacionalne obrambene interese (informatika i telekomunikacijska oprema, satelitske veze, raketna tehnologija, streljivo itd.). Kraljevina Norveka uspjela je samo u 1997. godine privui offset ugovore u vrijednosti od 1,8 milijardi kruna, to predstavlja pozamanu svotu novaca. Tome valja pribrojiti i znanje i tehnologiju uglednih multinacionalnih korporacija poput korporacije Daimler-Chrysler i SAAB.7
Ljudski resursi
Prema procjenama Klintonove administracije troak proirenja NATO u razdoblju od 1997. do 2010. godine iznosio bi izmeu 27 i 32 milijarde dolara. Najnovije brojke od oko 30 milijardi dolara uklapaju se u tu procjenu, te od toga polovicu trokova snosi Savez, a drugu polovicu novi lanovi.8 Kako bi bio olakan proces transformacije i modernizacije oruanih snaga, prve dvije godine nakon ulanjenja NATO e finansijski pomoi projektima razvoja poetne sposobnosti hrvatskih oruanih snaga, tzv. initial capabilities. One se (initial capabilities) odnose se na ispunjenje kriterija interoperabilnosti. Pojednostavljeno, interoperabilnost znai da postrojba ili oruane snage neke zemlje mogu primati, slati ili razmjenjivati podatke s drugim lanicama Saveza, a da sustavi zapovijedanja i komunikacija moraju biti kompatibilni kako bi se efikasno sudjelovalo u zajednikim operacijama. Nakon dvogodinje pomoi oko interoperabilnosti, NATO e nastaviti da po7 8
100
www.regieringen.no/fd/html/anskaffesler/eng/offset.html. Ulaskom u NATO Hrvatska e profitirati, Nacional br. 489 (29. 3. 2005).
mae Hrvatskoj sve do potpune modernizacije hrvatskih oruanih snaga, odnosno do stjecanja pune sposobnosti mature capabilities. Naravno da se takve pripreme oruanih snaga prvenstveno odnose na optimalizaciju broja i sastava ljudskih resursa. Hrvatskim obrambenim strukturama i diplomaciji predstoji reavanje problema kadroviranja svojih zaposlenika i asnika, koji e predstavljati Republiku Hrvatsku u sjeditu NATO, u zapovjednitvima i u razliitim odborima. Pretpostavlja se da e Hrvatska, kad postane lanica NATO, poslati tridesetak diplomata, savjetnika, te odreeni broj vojnog i pomonog osoblja. Prema raunima Ministarstva obrane, za trokove opih potreba NATO Hrvatska e godinje plaati oko etiri milijuna evra, a procjenjuje se da e jo pet milijuna evra stajati upuivanje dodatnog osoblja u pojedina zapovjednitva NATO.9 Trenutano stanje i obrazovna struktura ljudskih resursa nije zadovoljavajua. Samo 17% pripadnika OSRH imalo je 2002. godine VSS ili jo vii akademski stupanj.10 Obvezom sluenja vojnog roka bavile su se i prijanje vlade zbog pororaunskih ogranienja, s obzirom na to da vojni proraun nije mogao izdrati toliko ronika i profesionalaca, ali ni dodatne trokove za otpremnine prekobrojnih vojnika. Ipak, ovo smanjenje proraun nee osjetiti. Najprije zato to profesionalni vojnik stoji daleko vie od ronika. Prema nekim izraunima Ministarstva obrane, dosad je jedan ronik godinje porezne obveznike stajao oko devet tisua kuna. Profesionalni vojnik, meutim, stoji 90.000 kuna godinje, to znai da profesionalizacijom vojske nije uteena ni lipa.11 tovie, vojni proraun e rasti jo nekoliko godina. Sukladno preporukama NATO, rae do optimalnih dva posto BDP . Dakle, unato suspenziji vojnog roka, proraun nee utedjeti puno, ve e, naprotiv, iz njega za vojsku morati da bude izdvojeno jo vie. Uz sav nedostatak sredstava, simptomatina je injenica da su svi vei i znatniji vojni objekti jednostavno poklonjeni lokalnim zajednicama zbog ega je MORH izgubio milijune kuna.12 Ostvare li se svi planovi MORH, broj ronika nee biti mnogo
Ibid. Z. Mahei, Izazovi reforme i smanjenje oruanih snaga, Polemos 6, (2003) 12: 4969. 11 Profesionalizacijom vojske nije uteena ni lipa, Poslovni dnevnik, (10. 10. 2007). 12 Ibid.
10 9
101
Luka Brki
manji nego sad. Oni predviaju da e se za sluenje vojnog roka dragovoljno prijaviti oko 2.000 ronika, to bi zadovoljilo potrebe. Od tog broja, njih oko 800 bilo bi nakon toga primljeno u djelatnu slubu, to znai da nee svi biti motivirani kasnijim vojnim pozivom. Ipak, da interes ne ugasne, Vlada sprema i dodatne poticajne mjere. Pa tako svaki mladi koji poeli raditi kao policajac, vatrogasac ili zatitar morat e se najprije dragovoljno prijaviti za sluenje vojnog roka. Dragovoljni ronik e porezne obveznike stajati neto vie nego dosad, a simulacije kau da bi mjeseni trokovi jednog dragovoljca trebalo da iznose oko 2.000 kuna. Dok su vojne kuhinje bile u sustavu MORH, trokovi prehrane jednog vojnika dnevno su vojni proraun stajale 30,20 kuna, a sada oni iznose ak 73,20 kuna!13 Dakle, dragovoljno sluenje vojnog roka moglo bi u svakom sluaju posluiti kao filter za procjenjivanje sposobnosti ronika i njihovog mogueg profesionalnog vojnog angamana.
Priprema za ulanjenje
Definirani kriteriji ocjenjivanja prikladnosti zemlje za pristupanje NATO prvenstveno su politike, ekonomske, pa tek onda vojne prirode.14 Tek peti kriterij odnosi se na vojnu komponentu zemalja aspiranata tako da se od nje oekuje: dovoljnost snaga za osnovnu sposobnost obrane vlastitog teritorija i sudjelovanje, doprinos NATO misijama projekcijom snage, odnosno doprinos mirovnim i drugim misijama izvan granica Saveza. Tako definirani kriteriji imaju znatan utjecaj na oblikovanje vojnih reformi u tranzicijskim zemljama. Treba imati na umu da, iako su punopravni lanovi NATO postale prije gotovo est godina, Poljska, Maarska i eka jo uvijek nisu privele kraju vojne reforme, a isti zakljuak moe se primijeniti i na druge tranzicijske ze-
102
13 Dvije tisue ronika dravu e stajati 18 milijuna kuna vie, Poslovni dnevnik,
(26. 6. 2007). 14 Temeljnih pet preduvjeta za ulanjenje u NATO su: 1. Funkcioniranje demokratskog politikog sustava (ukljuujui slobodne i pravedne izbore, kao i potivanje individualnih sloboda i vladavine zakona) i trine ekonomije; 2. Civilno-vojni odnosi temeljeni na demokratskim naelima; 3. Tretiranje nacionalnih manjina po naelima OSCE; 4. Rjeavanje sporova sa susjednim zemljama i prednost mirnom rjeavanju meunarodnih sukoba i 5. Vojni doprinos Savezu i predanost u poduzimanju koraka kako bi se postigla interoperabilnost s drugim zemljama lanicama Saveza.
mlje. Prema rijeima bugarskog ministra obrane N. Svinarova, nakon destruktivnog dijela vojnih reformi, odnosno smanjenja brojanog stanja, strukure, broja postrojbi i dijela zastarjelog oruja, slijedi razvojna faza reforme, modernizacija, potpuna ili djelomina profesionalizacija itd. Iako su punopravni lanovi NATO, sa svim pravima i obavezama koje ono nosi, tranzicijske zemlje ekonomskim i drugim indikatorima razvijenosti zaostaju za veinom starih lanica Saveza. Ipak, kljunu rije u politici irenja Saveza imaju drave lanice, koje se prilikom irenja vode prvenstveno stratekim kriterijima. Tako, na primer, Bugarska i Rumunjska u trenutku kada su bile primljene nisu po stupnju reformiranosti dosegle NATO standarde. Na primer, Bugarska u trenutku kada je bila primljena nije imala strateke dokumente. Nakon ulaska u NATO nove su lanice definirale rokove u kojima segmenti njihova obrambenog sustava moraju biti prilagoeni onima u NATO kako bi s njima postali interoperabilni.15
Zakljuak
Ulanjenje u NATO savez ima globalne, geopolitike odnosno geoekonomske implikacije na ekonomiju jedne zemlje, pri emu se posebno istiu: 1. Pruanje snanog poticaja stranim direktnim investicijama, jer zadobijanje punopravnog lanstva u NATO savezu stimulira tokove kapitala i poveava poslovno povjerenje koje se moe oekivati od politikog i regulatornog okvira zajednikih standarda. Sve bi to trebalo rezultirati rastom standarda obuenosti i vjetina, rastom produktivnosti, transferom tehnologije, modernizacijom postrojenja i opreme, kao i kvalitetnijim okoliem i socijalnim standardom. 2. Sticanje veeg povjerenja u politiku i ekonomsku budunost novih lanica. Proces zakonske i administrativne reforme vodi stvaranju stabilnijeg zakonskog okvira, regulaciji i standardima. Sve to omoguuje poslovnom sektoru dugoronije strateko planiranje i investicije.
15
103
NATO trai 6.000 hrvatskih vojnika, Globus, br. 813 (5. 7. 2006).
Luka Brki
3. Produbljivanje ekonomskih aspekta modernizacije obrambenog sektora kao integralnog dijela reforme obrambenog sektora. Povezivanje modernizacije i opremanja vojnih snaga i sigurnosnog sektora s elementima kao to su politika outsourcinga, offset programa, podugovaranja i dr. 4. Postojanje zajednikih projekata i zajednikih ulaganja (joint ventures), kao i tehnoloka implementacija, tehnoloka superiornost i sigurnost tehnologije, a zatim i uspostavljanje jae suradnje u sektoru istraivanja i razvoja (R&D), (NATO Science Committee, NATO Research and Technology Organization). 5. Jaanje meunarodne kompetitivnost kako novih, tako i starih zemalja lanica. 6. Porast meugranine trgovine izmeu novih i starih zemalja lanica.
Literatura
1. Cvrtila, Vlatko. Hrvatska i NATO. Zagreb: Centar za politoloka istraivanja, 2004. 2. Dujin, U. Geoekonomski pogled na Hrvatsku: Mobilizacijom protiv okova globalizacije, Zbornik PFZ, 55 (2): 325348, 2005. 3. Dvije tisue ronika dravu e stajati 18 milijuna kuna vie, Poslovni dnevnik, (26. 6. 2007). 4. Economic benefits for Bulgaria from joining NATO, www.cls-sofia.org/uploaded/1144749071nato econ benefits en.pdf. 5. Mahei Zvonimir. Izazovi reforme i smanjenje oruanih snaga, Polemos 6 (2003). 6. NATO trai 6000 hrvatskih vojnika, Globus br. 813 (5. 7. 2006). 7. Profesionalizacijom vojske nije uteena ni lipa, Poslovni dnevnik, (10. 10. 2007). 8. Ulaskom u NATO Hrvatska e profitirati, Nacional, 29. 3. 2005, br. 489 9. U MORH-u zadovoljni proraunom za 2007, Nacional, 4. 12. 2006, br. 577
104
10. www.e3a.nato.int/html/economic_impact/main.htm 11. www.regjeringen.no/fd/html/anskaffelser/eng/offset.html
Ivan Joveti
UDG Fakultet za meunarodnu ekonomiju finansije i biznis, Podgorica, Crna Gora; Institut za strateke studije i projekcije, Podgorica, Crna Gora
PREDNOSTI I TROKOVI INTEGRACIJE U NATO IZAZOV ZA CRNU GORU
Saetak
Prilikom odreivanja odnosa Crne Gore prema ulanjenju u NATO nameu se pitanja da li je NATO transformisan ili i dalje predstavlja organizaciju iz vremena Hladnog rata, kao i da li je koncept vojne nesvrstanosti mogu. Vano pitanje je i da li je Zapadni Balkan spreman na neutralnost i da li je ona mogua ili je integracija u NATO jedan od oblika prevencije izbijanja eventualnih sukoba. Takoe, da li je mogue identifikovati prednosti i trokove ulanjenja, da li je cijena ulaska u NATO adekvatna koristima, da li je Crna Gora sposobna da gradi samostalni sistem odbrane, kao i da li to ima svrhe. Na kraju, postavlja se pitanje ko donosi odluku o ulanjenju. Kljune rijei: transformacija, vojna neutralnost, prednosti, trokovi, pojedinac
Vojna nesvrstanost: mit prolosti vs. aktivna politika

Istorija ideje o integraciji evropskog kontinenta upuuje na to da je njena sutina bila u shvatanju da je bezbjednost resurs i da je saradnja profitabilnija i uzajamno korisnija od sukoba. U tom smeru ila su i promiljanja evropskih intelektualaca razliitih epoha. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati nastanak EU i NATO. Istina, NATO je, za razliku od EU, nastao kao bezbjednosna integracija do koje je dolo uslijed postojanja opasnosti uzrokovane ideolokim razlikama. Evropska unija je, djelimino i kao Evropska zajednica za
105
Ivan Joveti
ugalj i elik1, nastala kao prevencija sukoba izmeu Francuske i Njemake, uslijed kojih je u samo sto godina dolo do izbijanja tri rata2. Da li postoje slinosti sa prostorom Zapadnog Balkana? Da li je i Zapadnom Balkanu neophodna lekcija koju je Evropa imala u prolosti? U periodu od 1912. godine do dananjih dana na Balkanu se odigrao niz velikih ratnih sukoba, koji su bili vei od onih koji su se odigrali u Evropi. Prvi balkanski rat poeo je 1912. godine, Drugi 1913. godine, a zatim je 1918. godine voen gerilski rat u Crnoj Gori, koji je bio izazvan odlukama Podgorike skuptine i prisajedinjenjem3. Nakon toga, uslijedila su i dva svjetska rata. Kraj XX vijeka je bio gotovo identian njegovom poetku. Ratna deavanja su krenula od Slovenije, preko Hrvatske i Bosne i Hercegovine i stigla do Makedonije i Kosova. Sva ova ratna deavanja su se dogodila u vremenskom okviru koji obuhvata oko 87 godina, odnosno moemo rei da je, ako je to mogue posmatrati na taj nain, izbio po jedan rat na svakih devet godina. Da li zaista shvatamo o kakvom je podruju rije? Da li razvoj privredne saradnje doprinosi ukupnom razvoju drutva i pojedinaca, odnosno da li trgovaki duh ubija ratobornost i violentnost ljudi, kakvi su, na primjer, ljudi sa Balkana4? Da li je razvoj privredne saradnje mogu bez postojanja kolektivnog sistema odbrane? Posmatranjem istorije i njenih posljedica, doli smo do zakljuka da nije mogue ostvariti vojnu nesvrstanost zemalja Zapadnog Balkana. Ipak, demilitarizaciju Balkana smatramo istinski plemenitom idejom, koja je vrijedna potovanja i zalaganja, ali i krajnje utopistikom idejom. Politika ne uvaava emocije, ve realnost, pa je, shodno jednoj od njenih definicija, neophodno birati ono to je mogue u datim okolnostima.5
106
1 Ugalj i elik su predstavljali konvencionalne motore rata i bilo je neophodno do-
kazati da je saradnja u tom domenu mogua, ali i budui rat uiniti nezamislivim i materijalno nemoguim, kako zakljuuje M. Jansen. 2 Francusko-pruskog rata 18701871. godine i dva svjetska rata. 3 Poznatiji kao Boina pobuna januar 1919. godine oktobar 1929. godine. Predstavljala je gerilski rat protiv srpskih trupa u Crnoj Gori i trajala je razliitim intenzitetima preko 10 godina. 4 Veselin Vukoti, Opasne rijei, (CID Podgorica 2006) 46. 5 Milo ukanovi: Politika je vjetina mogueg u datim okolnostima
Prednosti i trokovi integracije u NATO Izazov za Crnu Goru
Operacionalizacija ideje transatlantskih integracija u interesu je kako transatlantskih partnera, tako i samih drava Zapadnog Balkana. Posmatrano sa aspekta drava Zapadnog Balkana, postoje dva osnovna razloga za to. Prvi lei u shvatanju da je bezbjednost ekonomska kategorija, odnosno da integracija ima ekonomsku korist. Drugi pak u tome da integracije smanjuju manevarski prostor za gluposti politiara6. Svi dogaaji koji su se odigrali krajem XX vijeka na prostoru bive SFRJ prouzrokovani su dogaajima naroda do kojih je dolo uslijed gluposti politiara, ali i samih graana. Ponovno povezivanje pojedinaca i poslova sa prostora bivih republika SFRJ pokazuje ispravnosti teze da u politici nema vjeitih prijatelja ili vjeitih neprijatelja.7 Ipak, kako bi se saradnja nastavila i produbila, ali i zatitila od pojave moguih devijacija, neophodno je da postoji vjeiti interes ili najmanji zajedniki sadrilac politik drava Zapadnog Balkana, izraen integracijom u zajednike bezbjednosne i odbrambene strukture. Prilikom uporeivanja drava Zapadnog Balkana sa drugim drava, naroito sa onima koje zagovaraju koncept vojne nesvrstanosti poput Irske i Finske, zaboravlja se istorijsko-politiki kontekst. Ipak, zanimljivo je da su ove drave lanice PzM, pa se postavlja pitanje da li je to istinska nesvrstanost, imajui u vidu saradnju koja se odvija u okviru jednog NATO programa. Posebno je interesantan sluaj Finske, koja kao susjed Ruske Federacije vodi adekvatnu spoljnu politiku, imajui pri tome u vidu to koliko je Rusija osjetljiva na proirenje NATO. Sa druge strane, Finska doprinosi NATO, kako time to je lan PzM, tako i time to doprinosi NATO misijama ouvanja mira, poput onih u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Avganistanu. Integracijom u EU Finska je potvrdila svoju ukljuenost u zapadni dio svijeta, potvrujui time ujedno spremnost da zajedno sa zemljama EU nastupa na globalnoj sceni. To je potvrdila i Vlada Finske u izvjetaju koji je podnela Parlamentu 1995. godine. U njemu stoji da od prestanka podjele Istok-Zapad politika neutralnosti vie ne predstavlja politiku koju treba razvijati... Pristupanjem Uniji, Finska nije iskazala uzdranost kada je re o politici odbrane, a u vezi
6 Mojmir Mrak, Preduzetnika ekonomija, VIII generacija, predavanja na Postdiplomskim studijama, april 2007. 7 Vinston eril
107
Ivan Joveti
sa obavezama proisteklim iz osnivakih ugovora ili iz Ugovora potpisanog u Mastrihtu8. Prilikom razmatranja koncepta neutralnosti i vojne nesvrstanosti postavlja se pitanje da li je ona u dananjem vremenu istinski mogua ako znamo da je Zajednika spoljna i bezbjednosna politika (ZSBP) EU institucionalno povezana sa Evropskim stubom NATO.9 Dodatno, postavlja se pitanje da li je neutralnost mogua ako se zna da je i Evropski parlament naglasio kako EU i NATO dijele zajednike vrijednosti. Takoe, budui da NATO predstavlja jezgro evropske sigurnosti, a i budui da EU ima znaajnog potencijala da podri ove aktivnosti, jaanje evropskih odbrambenih kapaciteta i proirenje saradnje bie korisno za obije organizacije10. Dodatno razmiljanje odnosi se na status koji ima Finska od trenutka formalizovanja evropske spoljne politike. Formiranje prave spoljne politike EU predstavlja namjeru zvaninog Brisela. Shodno tome, pitanje koje ve trai odgovor je da li e neutralnost Finske i tada biti mogua. ini nam se da je kljuni politiki argument za ulanjenje Finske u NATO namjera, ali i potreba zvaninog Helsinkija da bude dio procesa odluivanja u EU, posebno u domenu ZSBP , kako bi i dalje aktivno uestvovao u globalnim procesima. U svakom sluaju, drave Zapadnog Balkana se veoma teko mogu porediti sa Finskom. One, ipak, imaju posebnu istorijsko-politiku dimenziju u odnosu na ostale lanice EU i/ili NATO, pa ak i u odnosu na (pre)ostale postsocijalistike drave. I upravo to mora biti jedna od vanijih taaka prilikom opservacija argumenata koji govore pro et contra ulanjenja. Dodatno, politika realnost ukazuje na to da su sve
Ugovorom iz Mastrihta (potpisan 1992. godine, a stupio na snagu 1993. godine) uvedena su i tri stuba EU u okviru kojih II stub predstavlja Zajednika spoljna i bezbjednosna politika. O tome u: Tomas Ries, Finland and NATO (Department for Defense and Strategic Studies, National Defence College Finland, 1999). 9 Predloen je na NATO samitu u Briselu 1994. godine, a elaboriran na NATO samitu u Vaingtonu 1999. godine i predstavlja korienje evropskih NATO sredstava i snaga za operacije kriznog menadmenta pod okriljem EU. U okviru njega je mogue dodavanje snaga i onih drava koje nisu lanice, upotrebom taba CJTF kao mogunosti povezivanja. 10 European Parliament, Committee on Foreign Affairs ,Report on the Role of NATO in the Security Architecture of the EU, (2008/2197 (INI)), Brisel, izvjestilac Ari Vatanen, januar 2009.
8
108
postsocijalistike drave11 prvo postale lanice NATO, a tek onda lanice EU. Iako je politika realnost sjutranjice podlona promjenama, ne treba oekivati da promene idu u smjeru naputanja ovog nezvaninog pravila.
Prednosti, trokovi, zablude i izazovi integracije u NATO

Imajui u vidu to da svaka politika ima prednosti i nedostatke, odnosno trokove, zablude i izazove, nastojali smo da ih, na osnovu odreenih teorijskih opservacija12, definiemo kada je rije o Crnoj Gori.
Prednosti Kolektivna odbrana

Potpisnice su saglasne da e ... pomoi potpisnici ili potpisnicama koje su napadnute, preduzimajui odmah, same i u skladu s drugim potpisnicama, korake koji se smatraju potrebnim, obuhvatajui upotrebu oruane sile...13 Posmatrano sa pravnog aspekta, mogue je da postoji nedoreenost ovog lana, koja dozvoljava slobodnu interpretaciju. Meutim, lan 5 predstavlja sutinu postojanja NATO, bez obzira na izgled potencijalnih prijetnji, odnosno bez obzira na to da li je rije o Hladnom ratu ili o novim izazovima. Ne treba oekivati da e u sluaju napada izostati oruana reakcija drava lanica, jer bi to oznailo poetak kraja NATO, imajui u vidu osnovnu korist koju NATO prua dravama lanicama. Ovoj tezi ide u prilog i reakcija NATO nakon septembra 2001. godine i napada na SAD. Istina, teko je projektovati to kako bi izgledalo da NATO eventualno (ne)odgovori, ali se postavlja pitanje da li je neko spreman da to zaista iskuava, kao
Odnosi se na peto proirenje EU maja 2004. godine kada se Unija proirila sa 15 na 25 drava lanica. Od deset novih lanica, osam su bile postsocijalistike drave. 12 John Kriendler, Ukrainian Membership in NATO Benefits, Costs and Challenges Occasional Paper Series no. 12 (George C. Marshall European Centre for Security Studies, Jun 2007). 13 NATO Handbook (ISBN 92-845-0178-4), Public Diplomacy Division ( Brisel : NATO, 2006) 389390 i NATO On Line Library, Official Text: The North Atlantic Treaty, http://www.nato.int/docu/basictxt/treaty.html.
11
109
Ivan Joveti
i da li je NATO (ne)spreman na preduzimanje eventualne akcije. Dodatno, u lanu 4 istog ugovora govori se o tome da e se potpisnice savjetovati kada god postoji opasnost da e nekoj od njih biti ugroeni teritorijalni integritet, politika nezavisnost i bezbjednost.14 Stoga je mogue oekivati to da sam NATO bude u toku sa dogaajima i da bude spreman da eventualno reaguje. I NACC, a potom i EAPC i PzM15 nastajali su kako NATO ne bi preuzeo garancije bezbjednosti za koje jo nije bio spreman, to zbog nesprovedenih reformi u zemljama potencijalnim lanicama, to zbog osjetljivih spoljno-politikih pitanja. Definitivno, ovo je najznaajnija prednost ulanjenja u NATO, ali i sutina osnivanja ove organizacije.
Ekonomska dimenzija bezbjednosti

lan 2 Ugovora iz Vaingtona odnosi se na uspostavljanje i odrivost privredne saradnje drava lanica. Uslijed bezbjednosnih garancija, drave lanice imale su ansu da zaponu proces dugoronog ekonomskog i drutvenog razvoja. Danas NATO obuhvata 26 drava lanica, a meu njima se nalaze i najrazvijenije drave svijeta. Od osam lanica G816, est su lanice NATO17. Od deset najveih svjetskih ekonomija u 2007. godini, gledano prema veliini nominalnog BDP , sedam je ekonomija lanica NATO18. Kada je rije o 2008. godini, est od deset najveih svjetskih ekonomija, prema istom kriterijumu, pripadaju lanicama NATO.19 Ipak, izuzetno je teko kvantifikovati preciznu ekonomsku dobit od ulanjenja u NATO, kao i izdvojiti ekonomski razvoj, prouzrokovan
Ibid. NACC Sjevernoatlantski savjet za saradnju; EAPC Euroatlantski savjet za saradnju; PzM Partnerstvo za mir 16 Obuhvata najrazvijenije drave svijeta u ekonomskom i politikom smislu. 17 SAD, Velika Britanija, Njemaka, Francuska, Italija i Kanada dok Japan i Rusija to nisu. 18 SAD, Njemaka, Velika Britanija, Francuska, Italija, panija i Kanada. Prema: IMF, World Economic Outlook Database, October 2008: Nominal GDP list of countries, data for the year 2007. Odnosno, World Bank: GDP , Data for the year 2007. 2008-07-01. 19 CIA World Factbook: Field listing - GDP (official exchange rate), 2008. Prema ovom izvoru Kanada je zamijenila mjesto sa Brazilom koji se sada nalazi na listi deset najveih svjetskih ekonomija.
15 14
110
razvojem institucija i kreiranjem konkurentske prednosti odreene drave, do koga dolazi nakon ulanjenja u NATO. Poreenja radi, Crna Gora je 2007. godine20 i bez ulanjenja u NATO bila investiciono atraktivna destinacija. Te godine je, posmatrajui postsocijalistike zemlje, imala trei po redu priliv stranih direktnih investicija (SDI) per capita i nala se iza Estonije i eke koje su tada bile lanice NATO. Meutim, pretpostavka je da bi priliv SDI bio jo znaajniji da je bilo bezbjednosnih garancija predvienih Ugovorom iz Vaingtona. Dodatno, pretpostavka je da bi ulanjenje u NATO motivisalo investitore iz kljunih NATO lanica da investiraju u Crnu Goru. Razliiti investitori se razliito odnose prema riziku, ali je neosporna injenica da je kapital plaljiv i da zahtijeva institucionalnu sigurnost. Vano je naglasiti i to da samo ulanjenje u NATO ne znai istovremeno ostvarivanje ekonomske koristi per se, ve je ono dodatni mehanizam koji asistira globalno konkurentnim institucijama jedne drave prilikom privlaenja SDI radi poveanja kvaliteta ivota pojedinaca. Drugim rijeima, vei stepen sigurnosti i bezbjednosti u zemlji predstavlja podsticaj za privlaenje investicija, a priliv SDI predstavlja mehanizam poveanja kvaliteta ivota. Podaci iz Poljske i eke pokazuju da je privlaenje kapitala posledica integracija u transatlantske institucije. Nakon 1999. godine i prijema eke i Poljske u NATO priliv SDI je u 2000. godini povean za 12%, odnosno za 34%. Poveanje priliva SDI u 2005. godini, u poreenju sa 2004. godinom kada je dolo do pridruivanja EU, iznosilo je 133%, odnosno 5,07%. Posmatramo li Poljsku i eku, videemo da je evidentan porast BDP u 2000. i 2001. godini od 4,3% i 1,2%, odnosno od 3,6% i 2,5%. Ako posmatramo 2005. i 2006. godinu, uoiemo evidentan rast od 3,6% i 6,2%, odnosno od 6,3% i 6,7%. Ukoliko u posmatrani uzorak dodamo i Maarsku, uoavamo da je u Maarskoj dolo do porasta BDP od 5,2%; 4,1%; 4,1% i 3,9% u 2000, 2001, 2005. i 2006. godini.21
20 21
111
MIPA Crnogorska agencija za promociju investicija. IMF, World Economic Outlook Database, www.imf.org (2009).
Ivan Joveti
Kolektivna sigurnost
Dvadeset i prvi vijek donio je nove izazove globalnoj sigurnosti, pa u tom kontekstu treba traiti i rijeenja. Upravo je zbog ovih izazova, ali i zbog nestanka osnovnog uzroka zbog kojih je formiran NATO i dolo do njegove transformacije. Danas NATO predstavlja jedan od mehanizama borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala i proliferacije oruja za masovno unitenje. U okviru saradnje NATO lanica mogue je, razmjenom bezbjednosnih podataka i uspostavljanjem veih standarda bezbjednosti, preventivno djelovati na neke od ovih pojava. Shodno globalnim promjenama, moe se oekivati i to da ovo u godinama koje slijede postane jedna od (naj)vanijih prednosti ulanjenja u NATO.
Put ka EU
Zvanino nijedan dokument tijel Evropske unije ne precizira to da je ulanjenje u NATO uslov za ulanjenje u Uniju. Naprotiv, istorija osnivanja i proirenja obije organizacije upuuje na to da ulanjenja u ove transatlantske institucije nema uzrono-posljedinu vezu. Na isti zakljuak bi nas mogli uputiti i primeri Kipra i Malte, drava koje su se ulanile u EU a da se pre toga nisu ulanile u NATO. Meutim, ukoliko posmatramo istorijski kontekst postsocijalistikih drava, kao i kontekst procesa njihovih integracija u EU i NATO, moemo zakljuiti da nijedna od 12 postsocijalistikih drava koje su postale lanice EU nije ostala van NATO saveza. Naprotiv, sve su se prije integracije u EU integrisale u NATO. Izvjesno je da je primarni razlog zbog koga su se integrisale u NATO prije nego to su se integrisale u EU to to se prilagoavanje standardima NATO u znaajnoj mjeri poklapa sa standardima EU, uz dodatno prilagoavanje bezbjednosnom i odbrambenom kontekstu. Dodatno, iako nema politikog uslova za povezivanje ulanjenja u ove dvije organizacije, potrebno je naglasiti da i Evropski parlament smatra da NATO ini sr evropske odbrane i bezbjednosti (i dalje), pa stoga treba oekivati da e on i dalje biti okvir za primarnu bezbjednosnu stabilizaciju postsocijalistikih drava.22
22 European Parliament, Commitee on Foreign Affairs, Report on the role of NATO in the securuty architecture of the EU, (2008/2197(INI)), Session Document A0033/2009, Ari Vatanen (izvjestilac), januar 2009.
112
Poveanje meunarodnog uticaja Crne Gore i uestvovanje u procesu kreiranja i donoenja odluka
Uprkos percepciji sopstvenog znaaja i vanosti, Crna Gora nije kljuni globalni igra, a to ne moe ni biti shodno veliini i moi. Integracija u obije transatlantske institucije poveala bi meunarodni ugled i uticaj Crne Gore, jer bi ona bila shvaena kao ozbiljna drava posveena vladavini prava i obezbjeivanju bezbjednosti svojim graanima. Zatim bi poveanje njenog uticaja i imida pozitivno djelovalo na privlaenje kapitala, to bi uticalo na poveanje kvaliteta ivota graana u Crnoj Gori. Ulanjenje u NATO predstavljalo bi indikator spremnosti Crne Gore da na globalnoj sceni doprinosi ouvanju mira i sigurnosti, dok bi se u vezi sa brojnim pitanjima od meunarodnog znaaja uo i glas zvanine Podgorice. U odnosu na sve druge aranmane sa NATO, poput PzM, jedino ulanjenje omoguava uestvovanje kako u procesu kreiranja, tako i u procesu donoenja odluka. Ova dimenzija je veoma vana, s obzirom na sve posljedice koje mogu imati odluke koje donosi NATO. injenica je da, shodno politikim i ekonomskim razlikama, ali i shodno razlikama u finansijskim doprinosima NATO, postoje razlike meu lanicama, a razlikuje se i stepen uticaja na pojedinane odluke NATO. Ipak, svaka lanica, bez obzira na svoju veliinu i realnu ekonomsku i politiku mo, ima svojevrsnu zatitu koji se ogleda u konsenzusu neophodnom za donoenje odluka. Shodno tome, nijedna lanica ne moe zvanino prisiliti drugu da uestvuje u donoenju odluke ili da donese odluku o neemu to ne eli i to ne smatra svojim spoljnopolitikim prioritetom. Situacija sa SAD i Irakom bila je svojevrsna potvrda toga.
Podsticaj (daljim) reformama

Tranzicioni proces je proces kako ekonomskih, politikih i mentalnih, tako i bezbjednosnih reformi. Osnovni cilj sprovoenja ovih reformi jeste poveanje sveukupnog kvaliteta ivota u Crnoj Gori. Shodno tome, crnogorsko drutvo ima obavezu da proces reformi efikasno sprovede, jer je to jedini uspjean nain realizacije reformskog procesa. Ipak, kako je primijetio Mojmir Mrak, integracije smanjuju manevarski prostor za gluposti politiara23. Neophodno je nastaviti proces
23 Predavanja na postdiplomskim studijama Preduzetnika ekonomija, VIII ge-
113
neracija, april 2007. godine.
Ivan Joveti
transatlantskih integracija, jer upravo one predstavljaju dodatni impuls za finalizaciji tih integracija. To se odnosi kako na jaanje vladavine prava, uspostavljanje i(li) razvoj individualnih, ekonomskih i politikih sloboda, tako i na reforme u oblasti odbrane. Upravo tranzicioni put postsocijalistikih drava predstavlja nain da se ne odustane od reforme i da se prevaziu izazovi na koje se nailazi. Dodatno, proces transatlantskih integracija moe biti i politiki alibi za politiki povlaenje nepopularnih poteza, to nikako ne treba zanemariti.
TROKOVI
Poput svake aktivnosti, i proces pridruivanja NATO ima svoje nedostatke ili trokove. Ipak, politiko-finansijski doprinos Organizaciji trebalo bi posmatrati kao investiciju, jer on osigurava profit u obliku kolektivne bezbjednosti koja predstavlja javno dobro i koja omoguava rast kvaliteta ivota.
Trokovi ulanjenja
Imajui u vidu karakter, ulogu i strukturu NATO, trokovi ulanjenja u Organizaciju mogu se podijeliti na indirektne i direktne. Indirektni trokovi predstavljaju najvei dio trokova i ine ih trokovi izgradnje i odravanja oruanih snaga drava lanica, kao i trokovi postizanja njihove interoperabilnosti sa NATO snagama. Dodatno, u indirektne trokove spadaju i trokovi rasporeivanja djelova oruanih snaga drava lanica prilikom operacija pod vostvom NATO. Vei dio ovih indirektnih trokova imaju i drave lanice PzM, jer su i one u obavezi da izgrade interoperabilne oruane snage, ali i da uestvuju u dijelu operacija u okviru programa PzM. Ipak, ovdje postoji i nekoliko izuzetaka, poput NATO Vazduhoplovnih snaga za rano upozorenje i kontrolu.24 Rije je skupu aviona sa radarskim sistemima, koji su drave lanice zajedniki nabavile. One su njihovi vlasnici, odravaju ih i zajedniki upravljaju njima. Izuzetak su i investicije koje se odnose na kolektivne zahtjeve. Njih finansira sam NATO, a ne direktno drave lanice i one ne mogu biti dodijeljene nijednoj pojedinanoj dravi lanici kao iskljuivo njena obaveza i odgo24
114
NATO Airborne Early Warning and Control Force
vornost. U okviru indirektnih trokova treba imati u vidu i trokove odravanja predstavnitava drave lanice u Briselu, ali i predstavnita pri komandi SHAPE u Monsu.25 Standard NATO koji se odnosi na izdvajanja za odbranu je u odnosu na BDP na nivou od 2%. Posljednja istraivanja IISS26 i SIPRI27, kao i istraivanja ISSP upuuju na to da drave koje nisu lanice NATO, poput Finske (1,14%), Austrije (0,7%) i Irske (0,42%), imaju manja izdvajanja za odbranu nego pojedine drave lanice. Ukoliko posmatramo na taj nain, moemo zakljuiti da je ulanjenje u NATO skuplje od samostalne izgradnje i odravanja odbrambenih kapaciteta. Ipak, ako posmatramo u relativnim iznosima, onda je teza da je ulanjenje u NATO skuplje korektna. Meutim, ako je posmatramo u kontekstu apsolutnih iznosa28, onda je ta teza netana. Procenti se uvijek moraju posmatrati u odnosu na osnovicu. Poreenja radi, vedska koja nije lanica izdvaja 5,8 milijardi amerikih dolara, dok Norveka i Belgija koje su lanice izdvajaju 5 odnosno 4,4 milijarde amerikih dolara. vajcarska koje nije lanica izdvaja 3,5 milijardi amerikih dolara, dok Portugal izdvaja 3,1 milijardu amerikih dolara. Finska i Austrija koje nisu lanice izdvajaju 2,8, odnosno 2,6 milijardi amerikih dolara, dok eka i Rumunija koje su lanice izdvajaju 2,5, odnosno 2,3 milijarde amerikih dolara. injenica je da najvee i najmonije lanice Organizacije imaju i apsolutno najvea izdvajanja, ali je zahvaljujui njima omogueno to da manje mone drave Organizacije imaju i manji troak odbrane. Pojedini autori29 tvrde da male drave, a Crna Gora to jeste, predstavljaju free rider ulanjenja u NATO. Iako male lanice definitivno nisu free rider, jer i same snose trokove ulanjenja u NATO, moe se zakljuiti da od ulanjenja imaju vie koristi nego trokova.
SHAPE Supreme Headquarters Allied Powers Europe, odnosno Vrhovna komandan udruenih snaga u Evropi. Ima sjedite u blizini Monsa u Belgiji. 26 International Institute for Strategic Studies, www.iiss.org. 27 Stockholm International Peace Research Institute 28 IISS International Institute for Strategic Studies: The Military Balance 2008. 29 Rodolfo A. Gonzalez, Stephen L. Mehay Burden sharing in the NATO alliance: An empirical test of alternative views, Public Choice 68 (The Netherlands : Kluwer Academic Publishers. 1991), 107116.
25
115
Ivan Joveti
116
Tokom 2006, 2007.30 i 2008.31 godine vojni budet u Crnoj Gori iznosio je 1,84%, 1,32% i 1,47% BDP , odnosno 39, 37 i 48 miliona evra. Crna Gora se sa 1,32% BDP za odbranu nalazi u okviru preporuenog NATO standarda (2% BDP), ali ne daleko od nekih vojno nesvrtanih drava poput Finske (1,14% u 2007. godini). Dalje, ako Crnu Goru uporedimo sa Finskom, Irskom, Austrijom, Kiprom i Maltom, dolazimo do zakljuka da samo Crna Gora i Malta imaju priblino iste trokove odbrane u apsolutnim iznosima. Preciznije, trokovi za odbranu koje je imala Crna Gora vii su za 5 miliona evra u odnosu na trokove za odbranu koje je imala Malta 2006. godine, odnosno vii su za 9 miliona u 2007. godini. Pri tome, ni Crna Gora, a ni Malta nisu lanice NATO. Finska, Irska, Austrija i Kipar za odbranu izdvajaju 2,8; 1,1; 2,6 i 0,39 milijardi evra.32 Vidimo da su svi navedeni iznosi znaajno vei od izdvojenih crnogorskih 0,037 milijardi, odnosno od izdvojenih 37 miliona evra. Direktni trokovi su trokovi kojima direktno upravlja NATO na osnovu doprinosa drava lanica. Nain zajednikog finansiranja NATO trokova zasnovan je na formuli koju utvruje sama Alijansa, ali i drave lanice. Iako je formula, uslijed evolucije NATO i njegovih aktivnosti i politika, podlona promjenama, ona se u osnovi zasniva na BDP drave lanice, paritetu kupovne moi, kao i na drugim faktorima. Odnosno, zasniva se na sposobnosti plaanja svake pojedinane drave lanice i predstavlja mali dio njihovih ukupnih trokova. Prosjean nivo doprinosa koje daju drave lanice NATO zajednikim budetima na nivou je od 0,027% BDP , iako varira zavisno od drave lanice.33 Vano je napomenuti i to da drave lanice finansiraju izdatke samo onih NATO programa u kojima ele da uestvuju. Kada se pojave potencijalno novi izdaci u okviru NATO, drave lanice zajedniki diskutuju o potrebi primjene principa zajednikog finansiranja, odnosno razgovaraju o tome da li e realizacija odreenog projekta biti u interesu svih drava lanica. Treba imati u vidu to da je princip zajednikog finansiranja, kao i kreiranje i realizovanje svih NATO politika zasnovano na konsenzusu drava lanica.
MONSTAT www.monstat.cg.yu i Ministarstvo finansija Crne Gore, Zakon o zavrnom raunu budeta Crne Gore za 2007. godinu, Podgorica, jul 2008. 31 Uee izdataka za odbranu u BDP za 2008. godinu i projekcija je ISSP . 32 IISS International Institute for Strategic Studies: The Military Balance 2008, Ministarstvo odbrane SAD, SIPRI Stockholm International Peace Research Institute: World Military Spending 2007, Kalkulacije ISSP , 2009. 33 Istraivanja i kalkulacije ISSP .
30
Zajedniki budeti NATO mogu se podijeliti na civilni, vojni i NSIP budet.34 Ova tri budeta predstavljaju jedine instrumente u okviru kojih NATO postavlja precizne zadatke, kao i hijerarhiju tih zadataka u odnosu na jasno definisane prioritete i ciljeve Organizacije. Civilni budet zasnovan je na preciznoj korelaciji Stratekih ciljeva NATO i sredstava potrebnih za njihovu realizaciju. Ovaj budet pokriva izdatke za zaposlene, zatim operativne, kapitalne i programske izdatke i primjenjuje ga Meunarodno osoblje NATO, a nadgleda Odbor za civilni budet. Sistem finansiranja ovog budeta zasnovan je, prije svega, na doprinosima koji drave lanice daju posredstvom svojih ministarstava inostranih poslova. Vojni budet namenjen je izdacima za odravanje meunarodne vojne strukture i operativnim izdacima. Njime se finansiraju potrebe Vojnog odbora, Meunarodnog vojnog osoblja, vojnih odgovora na krizne situacije i njihovih komandno-informaciono-komunikacionih sistema, a zatim i potrebe agencija za istraivanje i razvoj i NATO vazdunih snaga za rano upozorenje i kontrolu. Ovaj budet je zasnovan na doprinosima koje drave lanice daju posredstvom svojih ministarstava odbrane, kontrolie ga Odbor za vojni budet, a primjenjuju korisnici programa. Vano je naglasiti i to da za vojni budet, kao i za NSIP budet vai pravilo uz.35 Budet NSIP podrazumeva investiranje u infrastrukturu, a zatim i investiranje potrebno stratekim komandama NATO koje su van domena i obima odbrambenih zahtjeva drava lanica. Ovim budetom finansiraju se operacije odgovora na krizne situacije, vojne instalacije i sistemi, vazduhoplovne komande i sistemi kontrole vazdunog prostora, sistemi satelitskih komunikacija, vojnih tabova, uzletita, naftovoda i naftnih zaliha i luka, kao i navigacijski sistemi. I ovaj budet zasnovan je na doprinosima koje drave lanice daju posredstvom svojih ministarstava odbrane. Korisnici su drave lanice ili agencije i strateke komande, a nadzor je povjeren Odboru za infrastrukturu.
34 NSIP (NATO Security Investment Program), odnosno NATO program za bezbjednosne investicije. 35 Zajedniko finansiranje e se usredsrijediti na ispunjenje onih zahtjeva koji se javljaju uz zahtjeve za koje se logino oekuje da budu finansirani iz nacionalnih sredstava.; NATO Handbook, Public Diplomacy Division (Brisel : NATO, 2006), 60.
117
Ivan Joveti
Prema projekcijama ISSP, doprinos Crne Gore zajednikim budetima NATO predstavljen je u narednoj tabeli prema tri mogua scenarija.36 Sva tri scenarija zasnivaju se na BDP Crne Gore i na njenoj sposobnosti plaanja. Prvi scenario dodatno ukljuuje i veliinu Crne Gore i njene vojske, drugi prosjena izdavanja drava lanica NATO za zajednike budete NATO, a trei dodatno ukljuuje i maksimalno mogue identifikovane doprinose drave lanice. Podaci dati u tabeli predstavljaju direktne trokove ulanjenja Crne Gore u NATO. Tabela 1: Projekcija doprinosa Crne Gore zajednikom budetu NATO
Izvor: Projekcije ISSP , 2009.
Shodno sprovedenim istraivanjima moemo zakljuiti da je najizvjesnije to da e biti realizovan drugi scenarijo, imajui pri tome u vidu doprinose za sva tri NATO budeta, BDP Crne Gore, njenu sposobnost plaanja, kao i izdatke ostalih drava lanica. Preciznije, nae projekcije pokazuju da bi direktni trokovi ulanjenja Crne Gore u NATO u 2009. godini iznosili 1,11 miliona evra.
Gubitak (dijela) suverenosti i politike podeavanja
118
Iako NATO nije nadnacionalna institucija, kao to je to EU u kojoj dolazi do transfera suvereniteta ili makar do transfera njegovog znaajnog dijela, i u sluaju pridruivanja NATO dolazi do gubitka dijela suvereniteta. Tanije, potrebno je usklaivanje zajedniih politika prilikom zadovoljavanja principa konsenzusa. Znai, potrebno je da drave
Autor je analitiar ISSP za oblasti transatlantskih integracija i meunarodne ekonomije.
36
lanice budu spremne na kompromise, posebno kada je rije o osjetljivim temama o kojima neke lanice imaju jasne i izraene stavove, dok druge tom prilikom mogu biti relativno indiferentne. Shodno reenom, mogu je djelimian gubitak suvereniteta do koga dolazi prilikom formulisanja politika podeavanja, a sve to radi postizanja solidarnosti i kohezije unutar NATO. Ipak, to ne znai da e nuno doi do gubitka suverenosti u sluajevima koji su vani za dravu lanicu. Primjera radi, Grka veoma uspjeno istrajava na suverenoj poziciji koju je zauzela kada je re o zvaninom imenu Makedonije. Dodatno, ne treba zanemariti pozitivne efekte ovog procesa, jer drava lanica ipak ima mogunost da utie na proces donoenja odluka, kao i da ima koristi od njih.
Zablude i mitovi Nepostojanje garancija kolektivne bezbjednosti

Prva zabluda koja se odnosi na lan 5 govori o nepostojanju garancija kolektivne bezbjednosti shodno sledeem delu tog lana: ...koracima koji se smatraju potrebnim.... Ne treba oekivati da e u sluaju napada izostati oruana reakcija drava lanica, jer bi to oznailo poetak kraja NATO, s obzirom na to da je ovo osnovna korist koju drave lanice imaju od NATO saveza. Druga zabluda odnosi se na to da lanom 5 NATO nekim dravama lanicama garantuje kolektivnu bezbjednost, dok je drugim lanicama ne garantuje. Imajui u vidu to da svaka drava lanica doprinosi NATO u skladu sa svojim sposobnostima, treba oekivati da svaka lanica ima jednak tretman makar onda kada je rije o bezbjednosnim garancijama. Trea zabluda odnosi se na samodovoljnost uestvovanja u programu PzM. S obzirom na to da odreene drave uesnice NATO programa PzM nisu ujedno i lanice NATO, one nemaju pravo na garanciju kolektivne bezbjednosti predvienu lanom 5.
119
Podsticaj terorizmu kao novi rizik

Drugi kljuni argument koji koriste protivnici NATO odnosi se na injenicu da e ulanjenje u NATO poveati izloenost teroristikim napadima. Imajui u vidu to da je terorizam jedan od novih bezbjednosnih izazova, mogunost da doe do teroristikih na-
Ivan Joveti
pada ne moe se iskljuiti, bez obzira na poziciju odreene drave. Ipak, uvjerenja smo da je ulanjenje u NATO jedan od preventivnih mehanizama borbe protiv terorizma. Dalje, injenice pokazuju da uzroci teroristikih napada u starim lanicama NATO nisu bili njihova pripadnost ovoj organizaciji ili eventualne odluke NATO, ve su do toga doveli sasvim drugi razlozi. U novim lanicama NATO, koje su ovom savezu pristupile 1999. godine, odnosno 2004. godine, nije identifikovan porast teroristikih napada.37 Dodatno, do teroristikih napada uglavnom dolazi u bezbjednosno slabim okruenjima i u zonama sukoba. Kako zagovornici ovog argumenta obino promoviu (samo)dovoljnost uestvovanja u programu PzM, treba napomenuti i to da i lanice PzM imaju svoje obaveze i dunosti u nekim operacijama i misijama koje takoe mogu, ako se napadi uopte vezuju za pripadnost NATO ili programima NATO, biti uzrok porasta teroristikih napada.
Nekompatibilnost ruskih investicija i NATO ulanjenja

Doivljavanje ruskih investicija kao nekompatibilnih sa spoljnopolitikim stratekim ciljevima Crne Gore i kao potencijalno opasnih zbog mogueg politikog uticaja na zemlju jo jedan je od argumenata koji koristi dio oponenata ulanjenju. Svi investitori, ukljuujui u to i ruske, tee sigurnosti plasiranog kapitala, pa se upravo stoga pojedine destinacije i razlikuju po prilivima SDI. Ne treba oekivati da bi zbog pristupanja Crne Gore NATO savezu moglo doi do pada priliva investicija iz bilo koje drave. Ipak, ukoliko je to realni scenario, veu korist Crna Gora ima od pridruivanja NATO, nego od priliva SDI iz neke odreene drave. Vano je napomenuti i to da ruske investicije nisu toliko znaajne kao to to ele da predstave neki mediji. Prema izvjetaju Evropskog parlamenta, Rusija je tek peti investitor u Crnoj Gori i to iza Maarske, Velike Britanije, vajcarske i Austrije.38
John Kriendler, Ukrainian Membership in NATO Benefits, Costs and Challenges, Occasional Paper Series, no. 12, (George C. Marshall European Centre for Security Studies, ISSN 1863-6039, Jun 2007). 38 Matija Rojec, Mojmir Mrak, Tamas Szemler, Tamas Novak, The Russian Economic Penetration in Montenegro, ( Briefing Paper, European Parliament, Directorate General External Policies of the Union, Policy Department External Policies, decembar 2007), 6.
37
120
Opti zakljuak koji se suprostavlja ovom argumentu bio bi da kapital trai sigurnost nezavisno od zemlje porijekla i njene politiko-ekonomske tradicije i ureenja, odnosno nezavisno od zemlje destinacije i njene politiko-ekonomske tradicije, ureenja i definisanih spoljnopolitikih prioriteta. Takoe, stepen ruskih investicija nije na nivou koji projektuju odreeni mediji.
Izazovi Javno mnjenje

Prema istraivanjima CEDEM39, 31,2% graana Crne Gore podrava ulanjenje u NATO. Pri tome, 45,1% graana je protiv, dok 23,7% graana nema odreeno miljenje. Posmatrano sa aspekta zagovaranja ulanjenja u NATO, zabrinjava trend opadanja podrke ulanjenju u periodu od februara 2007. godine do juna 2008. godine. Tada je sa poetnih 36,6% graana koji podravaju ulanjenje procenat opao na 26,3%. Procenat graana koji podravaju ulanjenje neznatno je porastao u novembru 2008. godine na 26,9%. Ohrabruje, sa aspekta promovisanja ulanjenja u NATO, porast procenta podrke ulanjenju na 31,2% u martu 2009. godine, ime se procenat skoro pribliio stanju u junu 2007. godine.40 Istovremeno je, u periodu od februara 2007. godine do novembra 2008. godine, evidentno rastao procenat onih koji su protiv ulanjenja sa 34,6% na 46,9%. Ipak, prvi put je u istraivanju koje se odnosi na mart 2009. godine zabiljeen pad procenta onih koji se protive ulanjenju u NATO za 1,8%, odnosno procenat je doao na sadanjih 45,1%. To je dodatno ohrabrujue kada posmatramo sa aspekta zagovaranja pristupanja NATO. U posmatranom periodu, zabiljeen je i pad broja neodlunih graana sa 28,8% na 26,2%. Dodatno, ovaj trend se nastavlja, pa tako u martovskom istraivanju 23,7% graana nije imalo stav o ovom pitanju. Izvjesno je da su osnovni uzroci ovakvog raspoloenja graana nedovoljna informisanost, predrasude, mitovi i zablude. Ipak, politiko miljenje i stav svakog pojedinanog graanina ne smiju biti predmet
39 Politiko javno mnjenje Crne Gore, Centar za demokratiju, Odjeljenje za empirijska istraivanja, Podgorica (mart 2009). www.cedem.co.me. 40 U junu 2007. podrka ulanjenju iznosila je 32,9%.
121
Ivan Joveti
kvalifikacije (pre)ostalih stavova i miljenja, jer bi trebalo da budu izraz individualnosti svakog pojedinca. Meutim, da bismo definisali stav baziran na injenicama neophodno je da posedujemo adekvatne informacije i da formuliemo racionalne interese. Ako i nakon toga u okviru formiranih stavova dominantni budu iracionalni motivi, onda ih kao takve treba i prihvatiti. Veoma je vano u dijalogu adekvatno, profesionalno i argumentovano suoiti razloge pro et contra. Meutim, evidentan je nedostatak argumentovanog dijaloga. Shodno tome, stvaranju drugaije klime trebalo bi da doprinese i Komunikaciona strategija o evroatlantskim integracijama Crne Gore, koja upravo treba da demistifikuje NATO i sve ono to je vezano za eventualno ulanjenje Crne Gore u ovu organizaciju. Upravo je odnos javnog mnjenja prema integracijama najvei izazov koji postoji na crnogorskom integracionom putu i na taj izazov mora biti adekvatno odgovoreno, bez obzira na to kako e graani reagovati na ulanjenje.
Umjesto zakljuka
Integracija Crne Gore u transatlantske institucije41 predstavlja mehanizam ostvarivanja osnovnog razvojnog cilja Crne Gore, odnosno mehanizam poveanja kvaliteta ivota njenih graana. Kada je rije o integracijama u NATO, treba ih posmatrati u kontekstu pruanja garancija kolektivne bezbjednosti, to je i osnovni motiv integracije, a u skladu sa projektovanim razvojnim ciljem Crne Gore. Pitanje koje se namee je da li bi u sluaju izgradnje samostalnih odbrambenih kapaciteta Crna Gora bila sposobna za to, s obzirom na odbrambeni budet od 50 miliona evra, ili bi sve moralo biti podreeno stvaranju nekog znatno veeg vojnog budeta. Miljenja smo da Crna Gora ne bi bila sposobna da to uradi ukoliko raspolae tim budetom, kao i da nema potrebe da u Crnoj Gori budu izgraeni svi oblici vojnih struktura, koje su primjerenije velikim dravama. Stoga vjerujemo da mogunost korienja zajednikih resursa NATO ini ulanjenje znatno prihvatljivijim od koncepta samostalne izgradnje odbrambenih snaga vojno nesvrstane drave, jer je rije o mnogo manjim trokovima u apsolutnom iznosu. U kontekstu razmatranja investicija i(li)
41
122
Autor posmatra i EU i NATO kao transatlantske institucije.
trokova treba posmatrati i stepen kvaliteta pruene odbrane. Ukoliko bismo poredili satove nepoznatog proizvoaa sa satovima marke Roleks doli bismo do zakljuka da oba pokazuju vrijeme. Ipak, duina trajanja, preciznost mjerenja, kao i luksuz personifikovan vlasnitvom na strani su ovog drugog sata. Vjerujemo da bezbjednost treba posmatrati kao luksuz, jer se na taj nain stvara prostor za dodatnu atraktivnost i konkurentnost Crne Gore na globalnoj pozornici, a time i za rast kvaliteta ivota pojedinaca. Integracija u dvije transatlantske institucije veoma se esto posmatra drugaije onda kada je u pitanju nain donoenja odluke. Ne negirajui to da i jedna i druga institucija imaju svoje razlike ali i slinosti, uvjereni smo da odluka o (ne)pristupanju, kako jednoj, tako i drugoj organizaciji, mora biti procesuirana na identian nain. Teza o tome da referendum za donoenje odluke o pridruivanju EU nije potreban, kao i da je referendum za donoenje odluke o pridruivanju NATO neophodan, jedna je od fundamentalnih teza oponenata pridruivanja NATO. Oni je objanjavaju time da je dovoljno identifikovati raspoloenje javnog mnjenja prema EU, odnosno prema NATO i postaviti se shodno tome raspoloenju. Uz svo uvaavanje istraivanja javnog mnjenja, nemogue je porediti statistike uzorke koji govore o raspoloenju javnog mnjenja sa direktnom demokratijom. Dodatno, i dio zagovornika pristupanju NATO takoe je protiv odravanja referenduma. Oni smatraju da e biti veoma teko osigurati podrku graana. Pri tome, zaboravljaju na neophodnost kreiranja i implementacije informativno-edukativne kampanje o prednostima i trokovima ulanjenja, koja je orijentisana ka svim graanima. Takoe, zaboravljaju i na 26,2% onih koji nemaju formirano miljenje o ulanjenju. I jedni i drugi pokazuju nerazumijevanje kako procesa integracije, tako i sutine suvereniteta. Prvo, ni sam NATO nije sklon tome da prihvati dravu u kojoj ne postoji dovoljna podrka javnog mnjenja procesu integracije. Drugo, i jo vanije, svaki pojedinac je nosilac suvereniteta i samo direktnim izjanjavanjem o vanim pitanjima, potpunim ili djeliminim transferom svog ve transferisanog suvereniteta, moe dati legitimitet tom inu i samom procesu. Istina je da sa ovakvim stanovitem pripadamo manjini koja vidi koristi od ulanjenja u NATO, a koja istovremeno ne zanemaruje sutinu individualnog suvereniteta, ali je i istina i to da je nemirenje pojedinaca i manjine sa okolnostima bila i ostala bit razvoja civilizacije uopte.
123
Ivan Joveti
Literatura
1. Agenda ekonomskih reformi 20072011, Institut za strateke studije i projekcije, Podgorica, 2006. 2. CEDEM, Politiko javno mnjenje Crne Gore, Podgorica, novembar 2008. 3. CIA World Factbook 2008. 4. Gonzalez, Rodolfo A. and Mehay, Stephen L., Burden sharing in the NATO alliance: An empirical test of alternative views, Public Choice 68,107116. The Netherlands: Kluwer Academic Publishers, 1991. 5. European Parliament, Committee on Foreign Affairs, Report on the Role of NATO in the Security Architecture of the EU, (2008/2197(INI)), izvjestilac Ari Vatanen, Brisel, januar 2009. 6. FAES Fundacion para el anlisis y los estudios sociales, NATO: An Alliance for Freedom, ISBN: 84-89633-33-9, panija, 2006. 7. Hellman, Christopher and Sharp, Travis. Fiscal Year 2009 Pentagon Spending Request Briefing Book. Vaington: The Centre for Arms Control and Non-Proliferation, , februar 2009. 8. International Institute for Strategic Studies: The Military Balance 2008, 9. Kriendler, John. Ukrainian Membership in NATO Benefits, Costs and Challenges, Occasional Paper Series no. 12. George C. Marshall European Centre for Security Studies, ISSN 1863-6039, jun 2007. 10. Kupchan, Charles A. Atlantic Security Contending Visions (Reconstructuring the West The Case for an Atlantic Union). New York: Council on Foreign Relations, 1998. 11. Ministarstvo finansija Crne Gore, Zakon o zavrnom raunu budeta Crne Gore za 2007, Podgorica, jul 2008. 12. NATO Handbook, Public Diplomacy Division. Brussels: NATO, 2006. 13. Ries, Tomas. Finland and NATO. Finland : Department for Defense and Strategic Studies, National Defence College, 1999. 14. Rojec, Matija; Mrak, Mojmir; Szemler, Tamas and Novak, Tamas. The Russian Economic Penetration in Montenegro. European Parliament, Directorate General External Policies of the Union, Policy Department External Policies, decembar 2007. 15. Stockholm International Peace Research Institute: World Military Spending 2007 16. Vukadinovi, Radovan, Vukadinovi ehuli, Lidija, Boinovi, Davor. NATO Euroatlantska integracija, Zagreb: Topical, 2007. 17. Vukoti, Veselin. Montenegro-microstate, Preduzetnika ekonomija, Vol 3, (2003). 18. Vukoti, Veselin. Opasne rijei. CID, Podgorica, 2006. 19. Waever, Ole. Atlantic Security Contending Visions (Integration as Security: Constructing Europe at Peace). New York: Council on Foreign Relations, 1998.
124
Artan Karini
Konsultant, Institut za demokratiju i medijaciju, Albanija
EKONOMSKI I SOCIJALNI TROKOVI PRISTUPANJA ALBANIJE NATO
Saetak
Ulanjenje u NATO jedan je od najvanijih politikih ciljeva Albanije jo od ranih devedesetih godina dvadesetog veka. Istraivanja javnog mnjenja u Albaniji pokazuju da javno mnjenje veruje da se u procesu integracije u Alijansu ne radi samo o zadovoljenju vojnih standarda ve i o ispunjavanju standarda koji se tiu ekonomskog i drutvenog razvoja, potovanja ljudskih prava i uopte demokratskog politikog poretka. Ne postoji univerzalno primenljiva metodologija merenja moguih drutvenih i ekonomskih trokova ulanjenja, ali se u kontekstu svake pojedninane zemlje mogu napraviti predvianja koja bi razlikovala kratkorone, srednjerone i dugorone dobiti i trokove. Kljune rei: NATO, javno mnjenje, analiza dobiti i trokova, direktni trokovi, indirektni trokovi
Uvod
Jo od ranih devedesetih godina dvadesetog veka, politike i intelektualne elite Albanije kontinuirano su izraavale spremnost da sprovedu reforme, koje su neophodne da bi se dostigao status zemlje lanice NATO. Pristupanje ovoj organizaciji podrazumevalo je da u tome uestvuju politiki akteri, civilno drutvo i celokupna javnost. Takav pristup naiao je na odobravanje meunarodne zajednice. Meutim, istraivaki centri, poput Instituta za demokratiju i medijaciju, obratili su panju na postojanje znaajne praznine, odnosno na ulogu javnosti (javnog mnjenja) u procesu pristupanja NATO. Pri tome su merili per-
125
Artan Karini
cepcije pristupanja, odnosno stepen u kome je javnost upoznata sa obavezama koje donosi pristupanje. Mada je drutvo u Albaniji postiglo znaajne rezultate kada je re o demokratizaciji, trinim reformama i o reformi sektora bezbednosti, postalo je neophodno da ono shvati kako pristupanje Alijansi podrazumeva i preuzimanje odgovornosti, kao i obaveze da se doprinese kolektivnoj bezbednosti, a ne samo uivanje koristi. U ovom kontekstu, naglasak rada bie na iniocima koji se tiu: a) priznavanja i prihvatanja injenice da e drava kandidat imati trokove; b) stava javnosti prema pristupanju NATO; c) prateih ekonomskih i socijalnih trokova i njihovog razvrstavanja; d) direktnih vojnih i, indirektnih, nevojnih trokova. Kao referenca rada, posluie nam pregled zakljuaka o trokovima i koristima pristupanja Albanije NATO, izvedenih kako iz nacionalne, tako i regionalne perspektive. Ovaj pregled je prvi put prikazan na regionalnoj konferenciji koju je Institut za demokratiju i medijaciju, uz podrku Odeljenja za javnu diplomatiju NATO, organizovao maja 2008. godine. Stavovi izneseni u radu odraavaju shvatanja strunjaka zaposlenih u Institutu koji je podravao istraivanja javnog mnjenja o pristupanju Albanije NATO, a ne stavove albanskih vlasti ili donatora.
O trokovima i koristima pristupanja.

Debata o efektima pristupanja prirodna je posledica opredeljenja za integraciju u NATO. Iako je debata bila politika, diplomatska i vojna, analiza ekonomskih i socijalnih trokova pristupanja postojala je samo u nekim dravama. Na prvenstveni cilj bio je da svedemo raun svih aspekata procesa, ukljuujui u to i prava i obaveze odnosnih drava. U Albaniji smo takvu debatu ocenili kao mlaku.1 Ona bi, meutim, mogla pokrenuti dijalog o meri u kojoj su akteri ukljueni u proces pristupanja, aktuelizujui pri tome pitanje kako podneti trokove koji se njime nameu. Trokovi o kojima je re nisu samo politiki, ve i drutveni, ekonomski i institucionalni, jer ne postoje aktivnosti u politici koje ne donose ekonomske posledice, a slino tome, efekti aktivnosti iz sfere ekonomije ire se u domen politikog2.
Cani, Sh., Costs and Benefits of NATO membership: Albanian and Regional Challenges after the Bucharest Summit, 31. 2 Economic Benefits for Bulgarias joining NATO, October 2001, Institute for Liberal Studies in cooperation with Employers Association of Bulgaria.
1
126
Ekonomski i socijalni trokovi pristupanja Albanije NATO
inioci koje uzimamo u obzir elei da sagledamo trokove pristupanja ne mogu se uvek izmeriti. Osim studije Instituta za demokratiju i medijaciju, zasnovane na metodologiji koju emo kasnije detaljnije prikazati, ne postoji metodologija koja nam moe ponuditi smernice za analizu trokova i koristi (cost benefit). U tom smislu, postoji iroka saglasnost u vezi sa tim da ulanjenje Albanije u NATO treba analizirati u odnosu na srednjoronu i dugoronu perspektivu (od momenta dobijanja poziva). Takoe, prilikom analize treba raunati i na to da odgovornost za pristupanje ne snosi iskljuivo Ministarstvo odbrane Albanije, budui da trokovi ravnomerno padaju i na druge grane izvrne vlasti. Ovome treba dodati jo jedan troak ili cenu. Naime, sam NATO, nastojei da odgovori na nove globalne pretnje, prolazi kroz transformaciju u izmenjenom bezbednosnom okruenju3. Studija o tome kako javno mnjenje vidi integraciju u NATO, koju je sproveo Institut za demokratiju i medijaciju, zasnovana je na metodologiji intervjua i ispitivanja donosilaca odluka na centralnim i lokalnim nivoima vlasti, predstavnika akademske zajednice, nevladnih organizacija, aktivista civilnog drutva, kao i predstavnika poslovne zajednice u Albaniji. Velika veina ispitanika (89,4%) podrala je ulanjenje Albanije u NATO. Ulanjenje su najvie podrali predstavnici nevladinih organizacija (97%), dok ga je najmanje podrala poslovna zajednica (83%). Odgovori se dosta razilaze onda kada je re o potrebi i opravdanosti postojanja kolektivne odbrane (koju bi u ovom trenutku verovatno najbolje pruio NATO). Kao neophodnu, kolektivnu odbranu vidi 41% ispitanika, dok 36,9% ispitanika ne deli ovaj stav.4 Istraivanje je pokazalo da je populacija u Albaniji preteno prijateljski nastrojena prema integraciji u NATO. Veina ispitanika slae se sa tim da se ona ne svodi samo na zadovoljenje vojnih standarda, ve da je re o procesu koji zahteva zadovoljenje odreenih ekonomskih i socijalnih standarda, postizanje politike stabilnosti i redovnog posmatranja ostvarenja standarda demokratije i ljudskih prava, kao i proaktivan napor usmeren ka borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala koji predstavljaju najgoru pretnju nacionalnoj bezbednosti.
Cani, Sh., 32. Albanian Perceptions on NATO Integration, Survey carried out by IDM team (March May 2007),16.
4 3
127
Artan Karini
128
Interesantno je da, prema rezultatima ispitivanja, predstavnici akademske zajednice (Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tirani) pozitivno ocenjuju integraciju, budui da 92% smatra dobrim razvojem dogaaja to to je Albanija pozvana da postane lan NATO, dok se svega 3% ne slae sa tim. Meutim, entuzijazam javnosti znaajno opada kada se pomenu trokovi koji proizilaze iz procesa integracije, pa 77% ispitanih smatra da e integraciju pratiti znaajni trokovi, dok 6,4% ne misli tako. Podrka integraciji jo vie opada kada se uvede pitanje o posledicama koje e ona imati po budet. Precizno izraeno, 62% ispitanih graana smatra da e trokovi odbrane dostii 2% bruto drutvenog proizvoda (BDP), dok je 27% onih koji veruju da e trokovi prevazii 3% BDP . Raspravljajui o trokovima, 56% ispitanih smatra da bi vei deo trokova trebalo da odlazi na integraciju u Evropsku uniju (EU), a ostali su stava da postoje prea pitanja koja treba reavati. Procenat podrke opada jo vie, na svega 52% ispitanika, kada se pomene mogunost razmetanja trupa u opasnim zonama, poput Iraka i Avganistana.5 Neto realistinije zvui ocena da vie od 90% ispitanika misli da Albaniji nedostaju odgovarajui finansijski, materijalni i upravljaki kapaciteti kako bi se suoila sa prirodnim katastrofama, terorizmom i oruanom invazijom6. Polazei od premise da je teko izvriti kvantifikaciju trokova koje jedna drava mora snositi da bi postala lanica NATO, ini nam se da je bolje ove trokove, na osnovu nekoliko parametara, smestiti u odreene kategorije. Ne ini nam se da je pravljenje opte razlike izmeu direktnih i indirektnih trokova dobra osnova analize prateih trokova ulanjenja. Zato trokove treba da shvatimo kao kratkorone, srednjorone i dugorone u periodu od 2007. do 2012. godine. Pratei trokovi i koristi mogu biti uoeni pregledom budeta, analizom stranih investicija, kao to su strane direktne investicije i pomo koju pruaju donatorske organizacije, odnosno NATO lanice ili sagledavanjem ekonomskih trokova pristupanja ne samo NATO, ve i EU. Analitiari i javnost u Albaniji podjednako brinu da e dobar deo trokova biti vezan za popunu nedovoljnih i ogranienih vojnih i tehnikih kapaciteta koji su potrebni da bi bili ispunjeni standardi Alijanse.
5 6
Cani, Sh., 33. Cani, Sh., 33.
Ekonomski i socijalni trokovi pristupanja Albanije NATO
Niz karakteristinih direktnih vojnih trokova podrazumeva i davanje obaveznih doprinosa fondovima NATO, koji su Alijansi potrebni da bi sprovodila svoje aktivnosti. Pod tim se podrazumeva investiranje u programe bezbednosti, organizaciju konsultacija, stacioniranje trupa unutar domena NATO i tako dalje. Ovome odgovaraju trokovi predstavljanja Albanije u misijama i strukturama NATO, trokovi uestvovanja u treninzima koje Alijansa organizuje, u konferencijama i u radionicama, kao i trokovi operacija koje se sprovode prema NATO planovima. U ostale direktne vojne trokove spadaju trokovi reforme sistema odbrane, koju je neophodno sprovesti radi pristupanja Alijansi. Re je o znaajnom unapreivanju infrastrukture, informacionih sistema, ljudskih resursa i tako dalje. Posmatrano iz perspektive budeta, ovi trokovi nisu odvojeni od budeta Albanije. Prema statistici, budet samo jedne drave u Jugoistonoj (i Centralnoj) Evropi prelazi zahtevani minimum od 2% BDP (re je o Bugarskoj). Budet Albanije za 2007. godinu podrazumevao je 1,82% BDP . Pretpostavlja se da e budet odbrane dostii taj prag do kraja 2008. godine.
Zakljuak
Zbog podele trokova, ini se prikladnijim o indirektnim trokovima razmiljati kao o politikim i o drutveno-ekonomskim trokovima. Politika odbijanja pristupanja Albanije NATO savezu zasnivaju se na razmatranju efekata koji e ono imati na nacionalni suverenitet, kao i na sumnji dela albanske populacije, to jo nije kvantifikovano, da e trupe albanskih vojnika biti razmetene u Avganistanu i Iraku. Dodatno, ispunjenje standarda NATO i EU koji se odnose na izborni proces i reforme sudstva izgleda kao poseban troak7. To moe biti tumaeno kao dodatni troak koji e podjednako pasti na sve grane dravne vlasti. Moraju se, takoe, kao potencijalni indirektni trokovi pristupanja NATO savezu u obzir uzeti i ekonomske i drutvene reforme, koje su neophodne kako bi bila ostvarena efikasna borba protiv korupcije i trgovine ljudima, odnosno kako bi bila konsolidovana vladavina prava.
129
Cani, Sh., 47.
Denis Hadovi, generalni sekretar

Centar za sigurnosne studije, Bosna i Hercegovina
UTICAJ NATO NA LOKALNU EKONOMIJU SLUAJ BiH
Saetak:
Analizirajui to ta uestvovanje u programu Partnerstvo za mir i ambicija postizanja punopravnog lanstva u NATO donosi ekonomiji Bosne i Hercegovine (BiH) zakljuujemo da su prisutni direktni ekonomski trokovi i dobiti, ali i politika korist pripadanja zajednici vrijednosti i uestvovanje u procesu donoenja odluka. Uestvovanje u programu Partnerstvo za mir korespondiralo je sa porastom BDP BiH i utrostruenim prilivom stranih direktnih invetsicija, ali i sa poveanim budetskim izdvajanjima za sistem odbrane. Meu direktne trokove spadaju i trokovi uestvovanja BiH vojnika u meunarodnoj misiji u Iraku, koje meutim nije u cjelosti obezbedila drava BiH, ve su polovinu trokova subvencionisale SAD. Kljune rei: Bosna i Hercegovina, Partnerstvo za mir, kolektivna sigurnost, sistem odbrane
Uvod
Ovaj rad bavi se uticajem koji NATO ima na lokalnu ekonomiju Bosne i Hercegovine. Ve smo imali priliku upoznati se, kako sa teorijskog, tako i sa praktinog stanovita, sa ogranienjima koja onemoguavaju egzaktno predstavljanje onih ekonomskih pokazatelja koji se ostvaruju punopravnim ulanjenjem u NATO. Ni Bosna i Hercegovina u tom pogledu ne predstavlja izuzetak. Ipak, znaajno je da su politike elite i javnost u BiH prepoznali vrijednosti koje sobom nosi ulanjenje u savez Alijanse. Stoga e ovaj rad biti vie usmjeren na iru di-
131
Denis Hadovi
menziju koristi koje se otvaraju ulanjenjem u NATO, dok e svojim manjim dijelom biti usmjeren na isto ekonomski aspekt ulanjenja. Sjevernoatlanski savez svoju osnovnu svrhu postojanja ostvaruje garantovanjem slobode i sigurnosti svojim lanicama u skladu sa naelima Povelje Ujedinjenih naroda. Ovisno o prirodi sigurnosnih izazova, Savez prilikom ostvarivanja tih ciljeva primjenjuje svoj politiki uticaj, kao i svoje vojne sposobnosti. S obzirom na to da se proteklih godina promijenilo strateko okruenje, mijenjao se i nain reagovanja Saveza na sigurnosne prijetnje. Naime, Savez i dalje uva stabilnost irom euroatlanskog prostora, ali se i razvija kako bi mogao odgovoriti na nove izazove i prijetnje. U prvom redu, ovi novi rizici odnose se na terorizam i sigurnosne prijetnje izvan tradicionalne misije NATO. Nakon zavretka Hladnog rata, NATO usvaja iru definiciju sigurnosti, te pokree iroku strategiju partnerstva i saradnje irom euroatlanskog prostora. U toj novoj strategiji razvoja i irenja NATO saveza, zemlje Zapadnog Balkana vidjele su svoju ansu da, nakon turbulentnih dogaanja tokom devedesetih godina 20. stoljea, osiguraju postojanje stalnog mira na ovom prostoru. Najbolju garanciju mira i stabilnosti predstavlja ulanjenje u NATO. Upravo tako su zemlje bive Jugoslavije krenule u proces pridruivanja NATO, neke bre, neke sporije, ali sve sa tendencijom i ciljem da postanu punopravne lanice NATO. ta to ulanjenje u NATO donosi zemljama regiona ili, jo konkretnije, ta ovo ulanjenje donosi Bosni i Hercegovini?
Kolektivna odbrana
Glavnu i osnovnu prednost pristupanja NATO savezu predstavlja kolektivna odbrana, koja je zagarantovana lanom 5 Vaingtonskog sporazuma. Ovaj lan ugovora ujedno i odvraa bilo koju dravu od napada na neku od lanica NATO, jer ona tom prilikom mora imati u vidu i vojnu snagu koju posjeduje Alijansa. Kolektivna odbrana ostaje osnova funkcionisanja NATO. Stoga se i glavna beneficija ulanjenja u Savez koju ima neka drava, prvenstveno ogleda u smanjivanju mogunosti ugroavanje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. To je za Bosnu i Hercegovinu posebno znaajno kada imamo u vidu negativna iskustva koja je imala u blioj i daljoj prolosti.
132
Uticaj NATO na lokalnu ekonomiju sluaj BiH
Budet odbrane
Cijena odbrane, naravno, ovisi od drave do drave, kao i od sigurnosnog okruenja. Reforma odbrambenih snaga BiH dovela je do znaajnog smanjenja izdvajanja budetskih sredstava namenjenih trokovima odbrane. Neposredno nakon rata, trokovi odbrambenog sistema dostizali su skoro 10% BND, tako da je i to bio jedan od vanih elemenata koji su zahtevali ubrzano sprovoenje neophodnih reformi. Stabilizacija odbrambenog prorauna odvijala se u periodu pribliavanja BiH NATO programu Partnerstvo za mir, pa je tako proraun trokova bio sveden na priblino 2% ukupnog BNP. Kako je rastao BNP, sukcesivno su se poveavala i izdvajanja Bosne i Hercegovine za odbranu. Tako se nominalni trokovi odbrane poveavaju od trenutka kada je BiH primljena u PfP. Meutim, struktura je u odnosu na BNP smanjena na procenat od 1,57%, koji i trenutno vai. Budet je 2006. godine iznosio oko 140 miliona evra (278,1 miliona konvertibilnih maraka), 2007. godine 143 miliona evra (285 miliona konvertibilnih maraka), a 2008. godine 145 miliona evra (291 miliona konvertibilnih maraka). Za narednu 2009. godinu Ministarstvo odbrane BiH trai poveanje izdvajanja za budet odbrane od dodatnih 25 miliona evra (50,4 miliona konvertibilnih maraka), to bi konano trebalo da iznosi oko 170 miliona evra (341 miliona konvertibilnih maraka). Ovo poveanje budeta direktno je povezano sa poveanjem potreba Oruanih snaga koje ele da postanu to kompatibilnije sa snagama NATO lanica. Meutim, jo uvijek je veoma nepovoljna struktura trokova unutar odbrambenih snaga. Veoma mali procenat sredstava izdvaja se za modernizaciju i istraivanje, tako da jo uvijek ne moemo govoriti o razvojnom budetu. Udio personalnih trokova i naknada dostie 74% procenata ukupnog budeta, pa je to velika prepreka razvojnim projektima. Poznato je da u BiH postoji opte prihvaeni koncenzus oko pristupanja euroatlanskim integracijama, ali zahtjevi Ministarstva odbrane da dobije adekvatan budet ne nailaze na razumjevanje politikih elita. Ako ove zahtjeve posmatramo u kontekstu prosjenog izdvajanja za odbrambene potrebe na evropskom nivou, uvideemo da postoji realan prostor za rast procenta odbrambenih trokova u strukturi budeta BiH.
133
Denis Hadovi
Kolektivna sigurnost
Pored svih promjena koje su se desile nakon Drugog svjetskog rata, veoma je znaajno i prerastanje NATO u organizaciju koja igra vanu ulogu u kolektivnoj sigurnosti. Ova organizacija razvijala je kapacitete kako bi mogla da se suoava sa raznim vrstama netradicionalnih prijetnji koje su ugroavale odbrambene sisteme drava lanica. Kada je re o Bosni i Hercegovini, transformacija odbrambenih kapaciteta drave, demilitarizacija, profesionalizacija, ukidanje redovnog sluenja vojnog roka i ostalo, utjecali su na smanjenje trokova odbrane drave. Pored odbrambenih reformi, pribliavanje NATO strukturama zahtijevalo je i promjene u drugim sigurnosnim agencijama, prvenstveno u onima koje obavljaju poslove iz nadlenosti zatite tajnih podataka. Sa druge strane, uprkos sprovedenim reformama, Bosna i Hercegovina, kao ni mnoge ostale zemlje, nema kapacitete da se samostalno bori protiv savremenih prijetnji. Stoga je strateki cilj BiH da se ulani u NATO, gdje bi joj uz priblino slina izdvajanja za sigurnost, a u saradnji sa ostalim zemljama, bila osigurana adekvatna zatita nacionalnih interesa. Veoma znaajno je i to da punopravna lanica NATO saveza ima ravnopravnu ulogu u procesu odluivanja unutar Alijanse i u kreiranju odbrambenih i sigurnosnih politika. Mogunost zastupanja i promicanja vlastitih nacionalnih interesa na ovako vanom forumu od neprocjenjive je vanosti za jednu malu zemlju poput Bosne i Hercegovine.
Koja je cijena ulaska u NATO?

Oito, ulanjenje u NATO ne moe proi bez rizika i trokova. Podjela rizika i podjela brige neki su od kljunih principa na kojima je zasnovana Alijansa. Bosna i Hercegovina e, kao punopravna lanica Saveza, kako kvantitativno tako i kvalitativno, dijeliti brige i rizike sa kojima se suoava Alijansa. Kao lanica NATO programa Partnerstvo za mir, Bosna i Hercegovina ve ima odreene obaveze prema Alijansi, ali kada bude postala punopravni lan Alijanse, te e se obaveze poveavati. Neke od tih obaveza su i uestvovanje drave u akcijama NATO, koje nisu u direktnoj vezi sa lanom 5 Ugovora. Bosna i Hercegovina pozvana je da pristupi Partnerstvu za mir na samitu u Rigi, u novembru 2006. godine. Na samitu u Bukuretu, aprila ove godine, bio
134
je prepoznat dalji napredak BiH, pa je BiH stupila u odnos Intenziviranog dijaloga sa NATO savezom. Takoe, treba naglasiti da e BiH uskoro i formalno postati lan Jadransko-jonske inicijative, gdje se ve nalaze neke zemlje Jugoistone Evrope. Pored poveanog izdvajanja sredstava za saradnju u okviru ovih programa, cijena sudjelovanja ukljuuje i poveana finansijska izdvajanja koja bi Bosna i Hercegovina trebalo da odvoji za finansiranje civilnih i vojnih programa NATO. Trenutno pripadnici OS BiH uestvuju u misiji Koalicionih snaga u Iraku. Iako nije re o operaciji NATO, ipak je to prilika da BiH, zajedno sa jo nekim lanicama Saveza, doprinese izgradnji mira u svijetu. Trokovi slanja dvije vojne jedinice su veliki ukoliko u vidu imamo ekonomsku situaciju u BiH, ali je taj procenat u ovom sluaju umanjen, jer polovinu trokova subvencionira SAD. Imajui u vidu da su se nae vlasti opredjelile za to da i ubudue upuuju nae snage u operacije podrke mira, moemo rei da e sa finansijskog aspekta to zahtjevati dodatna optereenja ionako skromnih budetskih izdvajanja. Ipak, kao dugogodinji korisnici meunarodne vojne pomoi, svjesni smo toga da je neophodno pruati podrku operacijama mira i u tom pogledu je na politiki vrh jasno opredeljen. Stupanjem u Alijansu, dravne institucije zemalja lanica dobijaju i odreene obaveze. Prvo, uestvovanje u kompleksnim, brzo evoluirajuim procesima donoenja odluka predstavlja veliki teret za dravne institucije. To se, pre svega, odnosi na interresornu saradnju dravnih institucija, te efektivnu saradnu sa parlamentom. Za donoenje nekih odluka izvrne vlasti, poput uestvovanja vojnih snaga u mirovnim operacijama, potrebno je dobiti saglasnost parlamenta. Ulanjenje u Alijansu, takoe, pozitivno utie na namjensku industriju zemalja lanica. U sluaju Bosne i Hercegovine, pristupanje NATO savezu stvorilo bi veu mogunost za razvoj ove ekonomske oblasti, koja tek u posljednje vrijeme pokazuje znake postepenog oporavka. Ova industrijska grana bila je nekad jedan od osnovnih ekonomskih pokretaa nae zemlje. Stupanjem u Alijansu otvorilo bi se vee trite naim kompanijama, a samim tim bila bi stvorena i bolja perspektiva prilagoavanja ovih kompanija potrebama novih klijenata. Naravno, akteri namjenske industrije svjesni su toga da nee moi da izdre konkurentsku utakmicu na ovom razvijenom tritu, ali bi ipak jedan dio MSE mogao nai priliku da se dokae u ovoj industrijskoj grani.
135
Denis Hadovi
Koji su to izazovi sa kojima se suoava drava u procesu pristupanja Alijansi?

Bitno je to da u uspjenom procesu pristupanja, Alijansa primorava dravne vlasti da uspjeno sprovode procese vojnog, politikog i ekonomskog prilagoavanja. Kada je re o Bosni i Hercegovini, ti uslovi su ponekad veoma komplikovani. Veliki broj obaveza ispunjen je i prije pristupanja programu Partnerstvo za mir, ali jo uvjek je veliki dio posla pred dravnim vlastima u Bosni i Hercegovini. Neka od pozitivnijih dostignua vezana su za reformu odbrambenog sektora, koji je moda i najnapredniji sektor u strukturi BiH. Dugotrajan i, na momente, veoma teak proces reformi uspjeno je zavren. Put od demobilizacije i demilitarizacije postojeih vojnih snaga, kojih je nakon rata po procjenama bilo vie od 400 hiljada, do uspostave profesionalnih vojnih snaga u visini od 10.000 vojnika, zahtjevao je znaajne kompromise politikih snaga i svakako veoma veliku meunarodnu pomo. Prilagoavanje NATO standardima prilikom uspostavljanja efikasnih vojnih snaga, koje e biti pod punom demokratskom kontrolom, i danas predstavlja najvei izazov sa kojima se suoavaju strukture vlasti u naoj zemlji. Uspostavljanje adekvatnog odbrambenog budeta u BiH bie, u tekim ekonomskim i socijalnim prilikama koje predstoje, odreujua determinanta brzine daljeg puta BiH koji vodi ka transatlanskim integracijama.
Stanje danas
Nakon nekoliko godina pozitivnog ekonomskog rasta, Bosna i Hercegovina suoava se sa novim izazovima. Donoenje razvojnih politika u narednom periodu dodatno e biti oteano kombinovanim djelovanjem rastue inflacije, produbljivanjem vanjskog trgovinskog deficita, globalnom ekonomskom krizom, rastuim fiskalnim obavezama, te poveanim socijalnim izdavanjima. Pa ipak, odgovarajuim politikama Bosna i Hercegovina moe ostvariti stope rasta koje su neophodne za dalje sprovoenje reformi. Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa EU garancija je toga da BiH strukturalno sprovodi svoju makroekonomsku politiku. Nakon pristupanja NATO programu Partnerstvo za mir, Bosna i Hercegovina biljei kontinuirani porast nacionalnog BND. Porast je u
136
2006. godini iznosio 6%, a u 2007. godini 6,5%, to je bio i drugi po veliini porast BND u regioni. Uz ovo je zabiljeen i porast stranih investicija, pa je tako protekla godina bila rekordna, jer je BiH dobila investicije vredne 1.680 miliona evra. To predstavlja znaajan rast u odnosu na 2006. godinu kada su ove investicije bile na nivou od 550 miliona evra. Vidimo da je poboljano sigurnosno okruenje, do kog je dolo pristupanjem PfP , skoro utrostuilo direktne strane investicije uloene u nau zemlju. Ipak, ovaj podatak moramo uzeti sa malom rezervom. U istom periodu naa se zemlja pribliila i evropskim integrativnim procesima, a tu je i injenica da je veina srtanih investicija dola iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Austrije. I pored toga, nadamo se da e dalji nastavak pridruivanja BiH NATO uticati i na poveanje kreditnog rejtinga nae zemlje i ubrzati njen ekonomski prosperitet. Kao i u ostalim zemljama, i u BiH e ekonomski rast u ovoj godini biti pred velikim izazovima. Procjenjeno je da e proizvodnja u ovoj godini porasti za 5,5 %, dok e zvanina inflacija, sa kontinuiranim pritiscima na baznu inflaciju, vjerovatno iznositi iznositi 7,5%. Predvieno slabljenje platne politike u javnom sektoru, kao i fiskalne pozicije (sa 0,3% deficita BDP u 2007. godini na 2% procenta deficita BDP u 2008. godini) poveae pritiske na potranju i tako doprinjeti daljem rastu deficita tekueg rauna i do 16% BNP . Uz to, privatni sektor bie pod pritiskom rastueg vladinog sektora i stroih uvjeta kreditiranja. Ovi trendovi, u kontekstu nesigurnog vanjskog finansijskog okruenja, predstavljaju rizike po srednjoronu ekonomsku stabilnost zemlje i vjerovatno e se odraziti na budetska ogranienja vojnih trokova, kao to je to i do sada esto bio sluaj. Ovakve okolnosti se mogu negativno odraziti i na predviene obaveze koje naa zemlja ima prilikom trasiranja puta ka NATO, te e se, umjesto razvojnog budetskog vojnog prorauna, ostati na nivou socijalnog, gdje glavni dio prorauna podrazumeva personalne trokove. Javno miljenje i javno mnjenje imaju, takoe, bitnu ulogu u procesu pristupanja NATO. Da bi on bio uspjean, treba da postoji konsenzus, kako dravnih institucija, tako i cijele javnosti, oko strategije pristupanja transatlanskim integracijama. Pored podrke politikih elita, postoji i veoma visok procenat podrke graana (od skoro 80%), to znai da bi vlasti trebalo ubrzano da rade na ispunjavanju svih uslova za pristupanje NATO savezu. Na sreu, nesuglasice koje postoje u
137
Denis Hadovi
posljednje dvije godine u politikom ivotu BiH, ne usporavaju put BiH ka NATO, ali usporavaju proces pristupanja EU, jer je povodom ovog pitanja veoma teko postii politiki koncenzus. Na kraju bih istakao da su vanjskopolitiki prioriteti BiH pristupanje NATO savezu i EU definisali kao strateki cilj nae zemlje iako u praksi oni esto nisu prioriteti zbog unutranjih razmirica. Ostaje nam da se nadamo da e politike elite, u to skorijem periodu, neophodnost pristupanja euroatlanskim integracijama prepoznati kao jedini mogui put prosperiteta i postizanja svjetlije budunosti za nae graane.
138
Marjan urovski,
Izvrni Direktor Centra za evroatlantske integracije i demokratiju, Republika Makedonija
KOLIKO KOTA ULANJENJE REPUBLIKE MAKEDONIJE U NATO?
Saetak:
Potencijalno lanstvo Republike Makedonije donosi trokove koje je mogue precizno izraunati na osnovu postojeih obrazaca izraunavanja finansijskih doprinosa zemalja lanica civilnom i vojnom budetu NATO. Meutim, NATO lanstvo nesporno doprinosi politikoj stabilnosti koja garantuje i ekonomski razvoj, prvenstveno oekivanim prilivom stranih direktnih investicija. Istovremeno, ostanak van sistema zajednike bezbednosti u izgled stavlja i politike i ekonomske gubitke. Kljune rei: Republika Makedonija, NATO, budet NATO, Strateki odbrambeni pregled
Uvod
Republika Makedonija nastavlja da radi na razvijanju stabilnog demokratskog i multietnikog sistema, koji e biti zasnovan na potovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda, kao i na ekonomskom prosperitetu i postizanju blagostanja graana. Takoe, ona nastavlja da radi i na svom potpunom integrisanju u evroatlantsku zajednicu. Takav prosperitet Republike Makedonije obezbeuje se ostvarivanjem reformskog procesa u dravi, potpunom implementacijom Ohridskog ugovora, ekonomskim razvojem, unapreivanjem poslovne klime i podsticanjem stranog investiranja. Za Republiku Makedoniju ulanjenje u NATO predstavlja vrhunski strateki prioritet spoljne politike. U ostavrivanje ovog prioriteta ona je
139
Marjan urovski
investirala vie od jedne decenije sprovoenja dubokih i sveobuhvatnih reformi u svim oblastima drutva. U lanu 20 zavrne Deklaracije samita NATO u Bukuretu (odranom 2. 4. 2008 4. 4. 2008. godine) jasno je priznato da postoji napredak reformskog procesa Republike Makedonije i da ona ispunjava kriterijume za ulanjenje u NATO. I pored toga to joj, zbog protivljenja Grke, nije upuen poziv za ulanjenje na samitu u Bukuretu, Republika Makedonija i dalje je posveena tome da postane punopravni lan NATO, u emu je podrava velika veina graana prema poslednjim ispitivanjima 91% graana izjasnilo se za to da Makedonija treba da ue u NATO.
Budetska podrka integracije u NATO i EU

Usvojena srednjorona Fiskalna srategija za period 20092011. godine predvia odravanje stabilnosti makroekonomske politike i podsticanje dugoronog odrivog visokog nivoa rasta 6%7% BDP (bruto domaeg proizvoda), niskog nivoa javnog duga, koji nee biti vii od 40% BDP , kao i fiskalnog prilagoavanja koje e rezultirati odravanjem niskog nivoa fiskalnog deficita od oko 2% BDP .
PPBS
Ministarstvo odbrane od 2005. godine pridrava se, prilikom planiranja i troenja finansijskih sredstava, normativa i standarda koji predviaju sistem viegodinjeg planiranja, programiranja i budetiranja.
Odbrambeni budet Republike Makedonije
140
Budet za odbranu u 2008. godini iznosi 7.464 milijardi denara (121 milion evra). Struktura budeta nije promenjena 50% budeta namenjeno je personalu, 30% operacijama i odravanju, a 20% nabavljanju opreme i modernizaciji. Prema ministarskim smernicama, koje je donela Vlada, izraen je nacrt Dugoronog plana razvoja odbrane 20092018. godine. Nacrt je donet na osnovu planiranih finansijskih sredstava koja su u visini 2,3% BDP .
Koliko kota ulanjenje Republike Makedonije u NATO
NATO savez predstavlja meuvladinu organizaciju, ije zemlje lanice izdvajaju finansijska sredstva kako bi ova organizacija mogla svakodnevno da funkcionie i obezbeuje standarde i uslove za rad, konsultacije, odluivanje i posledinu implementaciju dogovorene politike.

Republika Makedonija treba da u zajedniki budet NATO, prema utvrenoj metodologiji lanstva, godinje uplauje 2.400.000 evra. Tu se ne podrazumevaju sredstva koja su u Stratekom odbrambenom pregledu predviena za sprovoenje misija u inostranstvu i za plate diplomatskih i vojnih predstavnika u seditu komande NATO saveza. Makedonski budet sebi moe dozvoliti ova sredstva, jer ih moe prihvatiti makedonski poreski obveznik. ta e za uzvrat dobiti Makedonija pitanje je koje sigurno svako postavlja, pogotovo oni koji najredovnije plaaju makedonske poreske obaveze. Ulanjenje u NATO danas predstavlja privilegiju i podrazumeva zadobijanje veeg potovanja u meunarodnoj zajednici i u meunarodnim institucijama, kao i mogunost da se ostvari vei uticaj na regionalnu i iru meunarodnu politiku. Ulanjenje u Alijansu nekoliko je puta jeftinije od ulanjenja u Evropsku uniji, izjavio je bivi makedonski ambasador u NATO dr Nano Ruin.
Formula za obraun
Visina sredstava koje svaka zemlja lanica treba da uplati u budet NATO, obraunava se us kladu sa utvrenom formulom svih lanica Alijanse. Kriterijumi po kojima se obraunava udeo koji svaka zemlja ima u budetima NATO, u principu, obuhvataju: - visinu BDP ostvarenu u zemlji - kupovnu mo graana. U skladu sa ova dva parametra, koji zajedno ine tzv. platenu sposobnost graana, utvruje se i klju podele trokova za funkcionisanje NATO. U skladu sa ova dva parametra je i platena mo graana, na osnovu koje se utvruje klju podele trokova neophodnih za funkcionisanje NATO.
141
Marjan urovski
Prema aproksimativnim obraunima Republika Makedonija bi trebalo da ima doprinos od oko 0,20% trokova NATO u budetima u koje ulau sve lanice, kao i od 0,26% trokova u ostalim budetima. Prema podacima kojima trenutno raspolaemo, Makedonija bi, ukoliko bi ove godine postala lanica, za civilni budet NATO izdvojila oko 400.000 evra, a za vojni budet oko 1.200.000 evra. Iz navedenih podataka vidimo da bi udeo Makedonije u budetu namenjenom bezbednosno-investicionim programima iznosio oko 800.000 evra. Sredstva namenjena Vojnom budetu i Budetu za bezbednosno investicione programe daje Ministarstvo odbrane, a sredstva za Civilni budet izdvaja Ministarstvo spoljnih poslova. Generalno, sredstava koja Makedonija treba, prema dosadanjim kriterijumima, da uplauje u fondove NATO kreu se od 1,6% do 2% sredstava koja su u budetu Makedonije planirana za resor odbrane Republike Makedonije.
Dodatno finansiranje
Pored obaveze da izdvaja sredstva za budete NATO, Makedonija, kao i sve ostale zemlje, ulanjenjem dobija i obavezu da finansira: 1. trokove stalne misije Republike Makedonije u NATO 2. potpuno ili delimino trokove svojih jedinica u misijama NATO 3. opremanje svojih jedinica za meunarodne misije (u prvoj fazi planirano je 500 ljudi, a u drugoj fazi oko 1.000 ljudi).
Budetske stavke u odbrani

Visina sredstava namenjenih odbrani zavisi najmanje od dva veoma vana elementa. Prvo, zavisi od prirode i zahvata moguih bezbednosnih pretnji, koje su se dramatino promenile ne samo u poslednjoj deceniji, ve i u protekloj godini. Drugo, veina evropskih zemalja, pa i onih najrazvijenijih, ne mogu vie izdrati visoke izdatke odravanja bezbednosnih i odbrambenih institucija. Skraivanje bezbednosnih i odbranbenih trokova, za veinu zemalja predstavlja eljno oekivanu mirovnu dividendu iako promena bezbednosnog okruenja ini da ovaj termin bude dosta relativno shvaen.
142
Opremanje prema SOP

Modernizacija vojske i nabavka nove opreme predstavljaju jednu od najznaajnijih stavki za budue sposobnosti i kapacitete ARM. Oprema mora odgovarati eljenim sposobnostima i kapacitetima ARM, biti kompatibilna sa opremom NATO i obezbeivati unifikaciju i standardizaciju. Takoe, ona mora biti nabavljana transparentno i u skladu sa budetskim projekcijama datim u ovom Programu. Planovi za opremanje zasnovani su iskljuivo na budetskim sredstvima. Ukoliko nam saveznici i partneri pomognu u ovom poslu, bre emo dostii eljenu opremljenost.
Obuka prema SOP

Obuenost i spremnost personala kljuni su za sposobnosti odbrane i za ARM. Kako bi bili obezbeeni kvalitet i kontinuitet obuke i obrazovanja personala, utvrena je godinja projekcija trokova obuke i ulaganja koja je potrebna za period od 2004. do 2013. godine. Trokovi se u potpunosti slau sa potrebama i budetskim projekcijama datim u SOP .
Deklarisane snage prema SOP

U skladu sa mogunostima i procenom, deklarisane snage obezbeuju adekvatno uestvovanje u utvrenim misijama i opremljene su i obuene prema NATO standardima. Sredstva za obuku, opremanje i druge potrebe deklarisanih snaga do slanja u misije obezbeuju se iz budeta Ministarstva odbrane. Trokovi izvravanja misije, odnosno trokovi boravka i rada snaga izvan Republike Makedonije podmiruju se iz drugih izvora koje odobrava Skuptina Republike Makedonije prema planovima i programima Vlade Republike Makedonije.
143
Doprinos snaga u meunarodnim operacijama

Republika Makedonija e u kontinuitetu dugotrajno doprinositi meunarodnim operacijama obezbeujui jedinice i vojni personal, koji e se poveavati do 8% sveukupne strukture kopnenih snaga, a u skladu sa razvojem rasporedivih sposobnosti ARM.
Marjan urovski
Do kraja 2009. godine trebalo bi da pripremimo srednji peadijski bataljon koji e brojati 600 lica. Time bi trebalo da doprinesemo celom spektru operacija koje predvodi NATO. Ovaj bataljon bie sposoban za visoko intenzivna borbena dejstva i manevar u svim terenskim i klimatskim uslovima. Bie obuen i evaluiran prema standardima NATO i pripremljen za rasporeivanje na mesta izvan nacionalne teritorije. Do kraja 2013. godine srednji peadijski bataljon treba da preraste u srednju peadijsku bataljonsku grupu, koja e imati najmanje 1.000 lica. Postojei doprinos ISAF do kraja 2008. godine poveae hirurki tim od 6 lanova, to bi trebalo da se odri do 2009. godine kada e tim biti povean u skladu sa zahtevima i raspoloivim resursima. Paralelno sa poveanjem bie preduzete i vee odgovornosti kada je re o nacionalnoj logistikoj podrci kontingentima. Operaciji pod nazivom Sloboda za Irak Makedonija e u 2009. godini doprinositi isto kao do sada, u skladu sa zahtevima i raspoloivim resursima. Doprinos Makedonije u sprovoenju EU operacije ALTHEA u BiH, UNIFIL u Libanu i drugih operacija koje predvodi OUN bie prilagoavan u skladu sa zahtevima i raspoloivim sredstvima.
Konverzija imovine
Buduoj odbrani Makedonije nisu potrebni toliki objekti, infrastruktura i drugi prostori koje sada poseduje Armija. Konverzijom imovine bie obezbeena finansijska sredstva koja se sada nepotrebno troe na odbranu, a samo otuenje imovine donee i viekratnu drutvenu i finansijsku korist Republici Makedoniji. Finansijska sredstva dobijena prodajom imovine i drugih prostora treba nameniti podizanju ivotnog standarda personala zaposlenog u odbrani. Posebno ih treba upotrebiti i za obezbeivanje slubenih stanova koji e biti korieni za potrebe odbrane i ARM u skladu sa projekcijama i reenjima budueg baziranja Ministarstva odbrane i jedinica i komandi ARM. To to je postala lan NATO nije promenilo, na primer, geografski poloaj Poljske. Meutim, investitorima to, nakon ukljuenja Poljske u NATO, vie nije bilo vano. Ulanjenje u NATO nee Republiku Makedoniju premestiti sa Balkana, ali e je sauvati od balkanizacije. U teoriji postojanje veze izmeu ulanjenja u NATO i poveanog priliva stranih investicija moe biti samo podudaranje. Sigurnost koja se postie ulanjenjem podrazumeva politiku stabilnost, potovanje
144
privatnog vlasnitva i primenu zakona. Svi ovi argumenti usko su povezani sa zahtevima odreene zemlje da postane lan NATO saveza. Sve su to vani faktori onda kad meunarodni investitori donose odluke o investiranju u odreenu zemlju. Zemljama koje su pristupile NATO savezu ulanjenje je donelo ekspanziju stranih ulaganja, a u nekim zemljama su se ta ulaganja trostruko poveala. Ovakav preokret direktno je povezan sa politikobezbednosnom stabilnou koju obezbeuje Alijansa, garantujui investitorima to da svoj kapital i novac ulau u bezbedan region. Samo bezbedna Makedonija, lanica NATO i EU, moe postati ekonomski razvijena i prosperitetna drava, koja e poveati svoje blagostanje, ali i standard i socijalnu sigurnost svojih graana. Oigledno je da oseanje sopstvene nesigurnosti vrlo esto dovodi do poveanja drutvene nesigurnosti, to pak izaziva asocijalno, a u odreenim sluajevima i ekstremistiko ponaanje. Suprotno tome, dobra ekonomija smanjuje oseanje drutvene nesigurnosti i socijalnu tenziju i ini drutvo bezbednijim. Razume se, to znai da e biti vie sredstava za socijalne programe i institucije koje su pod kontrolom drave. Politika stabilnost koju garantuje ulanjenje u NATO predstavlja pozitivan signal stranim investitorima da mogu ulagati novac u toj zemlji. Velike investicije, u principu, obezbeuju kompanije koje potiu iz zemalja lanica NATO. Iskustva pokazuju da te kompanije u korak prate politiku NATO. Kada je re o investiranju u zemlju lanicu NATO vano je i to da se odluke o investiranju donose u vrlo kratkom roku i da za to nije potrebna jednogodinja ili dvogodinja analiza. Primeri jasno pokazuju da je NATO veoma znaajan za razvoj makedonske ekonomije. Ulanjenje u NATO garantuje bezbednost i stabilnost i predstavlja jedan od preduslova za priliv investicija. Ono znai i poveani broj stranih investitora i poboljanje ekonomskog stanja i stabilnosti u sferi ekonomije, to je Republici Makedoniji preko potrebno u ovom trenutku. Evroatlantskim projektom treba da bude omoguena politika i ekonomska integracija i stvaranje bezbednosnog kolektiva. Pod bezbednosnim kiobranom NATO, Evropa gradi prosperitetnu i integrisanu ekonomiju, razvija trgovinu i produbljuje demokratiju i slobodne institucije. Zemlje zapadne Evrope i severne Amerike prihvatile su kon-
145
Marjan urovski
cept da je bezbednost kiseonik napretka i postigle su znaajne rezultate u tom pravcu. Ekonomisti su ubeeni da e ulanjenje u NATO doneti pokretanje ekonomije iako Makedonija vai za malo trite, nedovoljno aktraktivno stranim investitorima. Kao mala i siromana zemlja, politiku i ekonomsku perspektivu Makedonije, kao male i siromane zemlja, ine integracije u evroatlantske strukture. Ukoliko stvari ne krenu u eljenom pravcu, izbei emo kratkorono teke posledice, ali e negativni efekti isplivati na povrinu nakon nekog vremena. Moemo rei da Republika Makedonija nema izbora ili e biti tamna zona ili e se kao mala zemlja prilagoditi globalnim procesima i ui u te integracione procese. Ulazimo u jedan ogranieni vremenski period sa mnogo nepoznanatih determinanti, koje su do sada bile optimistine, ali sve e to splasnuti. Neminovne e, meutim, biti ekonomske beneficije koje e Makedonija imati ukoliko reenje bude pozitivno. Verovatno je da e ekonomske koristi prevazii eventualne trokove, koji su takoe povezani sa tim procesom. Vrlo brzo emo postati deo evropskog trita kapitala. Sada smo sada samo deo trita usluga, dok u delu trita kapitala imamo skromna investiciona ulaganja u Makedoniji. Dok ne dobije poziva za ulanjenje u NATO, makedonska ekonomija e biti zaglavljena u neizvesnosti, to odvraa investitore i blokira ulaganja. Analize, u stvari, pokazuju da su ekonomije svih zemalja nakon ulaska u Alijansu doivele dramatian preokret duplo, a negde i troduplo poveanje investicija koje su znaajno pokrenule ekonomski rast.
146
Neutralnost
Prof. dr Mitar Kova

brigadni general, ministarstvo odbrane
POLITIKA ILI VOJNA NEUTRALNOST REPUBLIKE SRBIJE
Saetak
U radu su dati osnovi stavovi o razliitim aspektima neutralnosti, poev od istorijskog, ekonomskog, pa sve do civilizacijskog i bezbednosnog aspekta. Kao mala zemlja, Republika Srbija treba svoju bezbednost da sagleda kroz prizmu geopolitikih i geostrategijskih odnosa u svetu, kao i kroz prizmu drugih inilaca strategijskog okruenja, imajui pri tome stalno u vidu vitalne nacionalne interese. Kao uslov drutvenog razvoja, bezbednost sve vie postaje izazov za politiare i dravnike. Drava koja uspeno reava bezbednosnu dilemu, veinom efikasno reava i druge probleme civilnog drutva. Umetost u voenju tih dravnih poslova najee se nalazi negde izmeu mudrosti i pragmatinosti nacionalne politike elite, koja kreira poziciju drave u savremenom svetu. Kljune rei: Republika Srbija, neutralnost, integracije
Uvod
Aktuelno stanje u meunarodnoj zajednici karakteriu znaajne promene u sferi meunarodnih odnosa i traganje za odgovarajuim konceptima line, nacionalne i meunarodne bezbednosti. Nestankom bipolarne podele sveta, na globalnoj sceni pojavile su se nove drave i saveznitva, koji se ukljuuju u novu geopolitiku strukturu i konfiguraciju odnosa u svetu. Globalna povezanost i meuzavisnost drava, kao osnovno obeleje savremenih pojava i procesa u meunarodnoj zajednici, posebno se odraavaju na sferu bezbednosti. U defi-
149
Mitar Kova
nisanju koncepta odbrane i bezbednosti mora se uvaiti injenica da se u savremenim meunarodnim odnosima naelo iskljuivog oslanjanja na sopstvene snage sve ee zamenjuje ili dopunjuje ulanjenjem u neku od bezbednosnih organizacija. U izmenjenim okolnostima, Republika Srbija, koja je suoena sa izazovima kao nijedna druga drava u okruenju, nastoji da obezbedi mesto u meunarodnoj zajednici i u novoj bezbednosnoj arhitekturi regiona i sveta. Ovaj proces tee paralelno sa procesom tranzicije na prostoru Balkana, koji je, generalno posmatrano, opredeljen za evropske i evroatlantske integracije. Kao kljuno namee se pitanje saveznitva, kao i pitanje odnosa Republike Srbije prema NATO savezu i evropskom sistemu zajednike bezbednosti. Prikljuivi se programu Partnerstvo za mir, Republika Srbija se opredelila da uestvuje u ovom programu NATO. Aktivno uestvovanje u programu Partnerstvo za mir predstavlja u postojeim okolnostima meru naeg odnosa sa NATO. Na to kako e se neka drava opredeliti da osigura sopstvenu bezbednost utie izuzetno veliki broj faktora. Izmeu ostalog, jedan od dominantnih faktora jeste njen geostrategijski poloaj. Kada je re o Republici Srbiji, ovaj faktor je tokom itave njene istorije bio dominantan, a tako je i danas. Geostrategijski interesi mnogih drava, koji su direktno povezani sa stabilnou regiona, ukrtaju se upravo na ovom podruju.
Spesifinost geostrategijskog i bezbednosnog poloaja Republike Srbije

Geostrategijski i bezbednosni poloaji drave predstavljaju dinamine elemente koji impliciraju izazove, rizike i pretnje bezbednosti, sa kojima se ona, kao subjekt meunarodne zajednice, suoava ili sa kojima se moe suoiti. U tom smislu, oni predstavljaju faktore koji svojim specifinostima znaajno uslovljavaju razvoj drave i mogunosti njenog ukljuivanja u ekonomske, politike i bezbednosne integracije. Prostor koji zauzima Republika Srbija oduvek je predstavljao raskrsnicu na kojoj se ukrtalo mnogo razliitih civilizacijskih tokova. U geografskom, a naroito u geostrategijskom pogledu, on predstavlja najpogodniju vezu izmeu Evrope, Azije, Bliskog istoka i Sredozemlja,
150
Politika ili vojna neutralnost Republike Srbije
odnosno raskrsnicu na kojoj se ukrtaju putevi koji spajaju sever i jug Evrope, kao i Evropu i Bliski istok. Pored toga, u globalnim geopolitikim pogledima prostor Balkana zauzima posebno mesto. Termin Balkan je na Zapadu dobio negativno odreenje kao prostor na kom se odvijaju procesi dezintegracije, potpuno suprotni procesima integracije u zapadnoj Evropi. Geopolitiki poloaj Republike Srbije istorijski pripada izuzetno osetljivom podruju i balkanskom geopolitikom voru, u kom se prepliu raznovrsni strategijski interesi srednje Evrope, Evroazije, atlantskog i islamskog sveta. Geografski i demografski inioci geostrategijskog poloaja Srbiju svrstavaju u red malih zemalja, sa svim bezbednosnim implikacijama koje ovakav status drave podrazumeva. Srbija se trenutno nalazi na ekonomskom zaelju Evrope. U poslednjoj deceniji 20. veka prepolovljen je bruto drutveni proizvod (BDP) Srbije, pa e joj i u najpovoljnijim uslovima biti potrebno najmanje deset godina da dostigne prosean BDP zapadnoevropskih zemalja. U korelaciji sa mnogim drugim faktorima, navedene injenice igraju kljunu ulogu u reavanju aktuelnih bezbednosnih dilema, odnosno u izboru adekvatnog bezbednosnog opredeljenja Republike Srbije. Kao mala drava sa skromnim resursima i loom slikom demografske projekcije i regionalnog razvoja, Srbija mora biti svesna da je biolokim stradanjem u 20. veku izgubila ansu da pravi pogrene procene i donosi loe strateke odluke. Svaka pogrena strateka odluka u domenu bezbednosti ujedno je i sudbonosna za budunost naroda i drave. Zato je uslov sveopteg razvoja, posmatrano kroz prizmu geopolitikih i geostrategijskih odnosa u svetu, a imajui pri tome u vidu i ekonomske interese, kontinuirano preispitivanje nacionalnih interesa i stratekih odluka u kontekstu sveukupnog drutvenog razvoja.
Bezbednost malih zemalja

Bezbednost Republike Srbije, kao i bezbednost malih zemalja uopte, moe se posmatrati iz dve razliite perspektive. Prva perspektiva posmatra opstanak malih zemalja postavljajui pitanje o tome ta male zemlje mogu da uine kako bi osigurale svoju bezbednost. Posmatrano iz te perspektive, koja moe biti nazvana internom, moemo rei da je osnovna pretpostavka to da svojim delima male zemlje
151
Mitar Kova
152
mogu znaajno uticati na svoju konanu sudbinu.1 Dugoroni opstanak zavisi od kvaliteta diplomatije malih zemalja, voenja pragmatine politike, zauzimanja mudrog kursa i vetog pristupa. Postoji, meutim, mogunost da se ova perspektiva pretvori u svoju suprotnost, odnosno da preraste u opasnost ukoliko se prihvati uverenje da bezbednost male zemlje zavisi iskljuivo od njene odvanosti i upornosti. Ipak, ukoliko je mala drava svesna ove potencijalne opasnosti, ona e svakako nastojati da je izbegne. Druga perspektiva porie tezu da delovanje malih zemalja moe dalekoseno uticati na njihov opstanak. Shodno tome, njihovu bezbednost odreuju spoljanji inioci, bilo da su u pitanju procesi velikih razmera, kao to je, na primer integracija, bilo da je u pitanju posebna politika drugih, mnogo monijih drava. U skladu sa tim, politika velikih sila predstavlja kreatora sudbine malih zemalja. Ukoliko neka mala zemlja preivi, to je samo zato to slui nekoj nameni u planu velikih sila. To se moe nazvati geopolitikom ili eksternom perspektivom analize bezbednosti malih zemalja. Ukoliko pak nastojimo da budemo realni, u svetu u kojem ivimo istina je negde izmeu ove dve tvrdnje. Ipak, ne moe se porei to da na bezbednost neke drave dominantno utie njena spoljna politika. Mudro, odmereno i pragmatino voenje spoljne politike neizostavno utie i na stanje njene ukupne bezbednosti. Upravo takvu politiku nastoji da vodi Republika Srbija i onda kada je re o uoptenim pitanjima, a i onda kada je re o statusu Kosova i Metohije. Ulau se ogromni diplomatski napori u to da se ovo pitanje vrati u okvire optepriznatog meunarodnog prava. Ipak, pri tome ne treba izgubiti iz vida injenicu da su pravda i pravinost u meunarodnim odnosima oigledno relativizovani, odnosno da direktno zavise od suprotstavljenih interesa velikih sila, koji se prelamaju preko naeg prostora. Nepotovanje meunarodnog prava uvek je civilizaciju i ljudski rod dovodilo do ponora i velikih stradanja. Poueni istorijskim iskustvom, glavni subjekti meunarodnog prava verovatno e se vratiti njegovim izvornim postavkama i vrednostima.
1 Hey Jeanne, Introducing Small State Foreign Policy, (Colorado: Lynne Renner Publishers Inc., 2003), 4 i 5.
Neutralnost kao bezbednosto opredeljenje

Neutralnost drave je tokom istorije bila razliito tretirana. Krajem 16. i poetkom 17. veka, uzdravanje i nepristrasnost u ratnim sukobima nisu bili njena osnovna obeleja. Neutralnim zemljama bilo je dozvoljeno da budu blagonaklone prema onoj strani za koju se smatralo da se bori za pravednu stvar. To je podrazumevalo dva bitna elementa: neutralna drava bi dozvoljavala prelaenje snaga preko svoje teritorije i imala je pravo da vrbuje ljudstvo kako bi se sukob zaustavio. Tek je tokom 19. veka neutralnost podrazumevala apsolutnu nepristrasnost. U 20. veku, u periodu izmeu dva rata, egzistira pojam diferencirane neutralnosti, gde uzdravanje i nepristrasnost prestaju da budu kljuni kriterijumi. Ovakva neutralnost je podrazumevala uestvovanje u ekonomskom sankcionisanju jedne od sukobljenih strana, ali uzdravanje od uestvovanja u vojnom sankcionisanju.2 Oko ovakvog pristupa pojmu neutralnosti sukobljavala su se miljenja mnogih autora. Dok su jedni smatrali da je takva neutralnost protivna samom pojmu neutralnosti, drugima je to bilo apsolutno prihvatljivo. Drave opredeljene za neutralnost imaju u osnovi dva cilja: da ostanu po strani u sukobu i da ostvaruju svoje nacionalne interese u odnosima sa zaraenim stranama i drugim zemljama. Za neutralne zemlje svojstveno je to da ostvarivanje svojih vitalnih nacionalnih interesa nalaze u miru i u bezbednosti. Svojim statusom one predstavljaju suprotnost ratu i oznaavaju oaze mira. Posmatrano sa stanovita odbrane zemlje, neutralnost podrazumeva oslanjanje na sopstvene snage, nastojanje da se samostalno grade odnosi sa drugim dravama i da se sopstvena bezbednost titi vlastitim snagama, bez pomoi sa strane. Prilikom razmatranja toga da se Republika Srbija opredeli za jednu ovakvu bezbednosnu opciju, svakako se moraju definisati pravni osnov za zasnivanje takvog statusa i inioci koji takav status uslovljavaju. Pravne injenice koje predstavljaju uslov za zasnivanje statusa neutralnosti mogu se svrstati u dve grupe: injenice koje predstavljaju uslov za zasnivanje statusa stalne neutralnosti, koje se manifestuju jednostranom izjavom drave da se opredeljuje za status neutralnosti, i politike injenice koje odreuju pravne i politike okvire tog statusa,
2
153
Petkovi Branko, Teorijski pojmovi neutralnosti (Beograd, Rad, 1982), 24.
Mitar Kova
154
a koje se manifestuju potpisivanjem ugovora kojim tree drave izjavljuju da e priznati ili garantovati stalnu neutralnost odreene drave.3 Pojedini teoretiari, koji se bave ovom problematikom, smatraju da izjava drave da se opredeljuje za status neutralnosti nije neophodna, navodei primere Belgije i Luksemburga, gde je o njihovoj neutralnosti postojao samo ugovor izmeu velikih sila. S druge strane, nametanje statusa neutralnosti bilo kojoj zemlji bez njene volje i saglasnosti, u suprotnosti je sa Poveljom UN, koja garantuje suverenu jednakost i ravnopravnost drava. Istorijski posmatrano, moe se konstatovati da je u svim dravama koje su dobijale status neutralnosti postojala i zvanino izraena elja te drave da dobije takav status, bez obzira na to da li su pri tome bili manje ili vie zastupljeni interesi velikih sila i da li je takva ideja bila popularna. Sa pravnog stanovita je potpuno irelevantno to da li je ta zvanino izraena elja bila rezultat odreenog sticaja okolnosti, posrednih ili neposrednih pritisaka, ili je proistekla iz tradicije. Meutim, jednostrana izjava drave o opredeljenju za neutralnost, bez odgovarajueg meunarodnog ugovora nema u meunarodnopravnom pogledu nikakav efekat. Upravo zato se moe zakljuiti da su za zasnivanje neutralnog statusa bilo koje drave, a time i Republike Srbije, ipak potrebna oba elementa. Republika Srbija opredelila se za neutralnost kao za bezbednosni izbor i za garanciju svog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. To podrazumeva uspostavljanje i razvijanje svestranih ekonomskih, politikih i vojnih kontakata, kao i razvijanje dobrosusedskih odnosa sa dravama u neposrednom okruenju i regionu. Teite je na razvijanju uravnoteenih odnosa sa velikim silama radi zatite nacionalnih interesa, ali bez vezivanja ili priklanjanja bilo kojoj strani. Danas u Evropi postoje neutralne zemlje, kao to su Austrija, vajcarska, vedska, Finska i Irska, koje su, dodue, ovakav status dobile u neto drugaijim istorijskim okolnostima. Status neutralnosti Austrija je dobila 1955. godine, nakon to je u periodu od 1945. do 1955. godine bila pod okupacijom saveznikih sila, koje su u meuvremenu prestale da budu saveznici i postale ogoreni neprijatelji. U takvoj situaciji, jedini konstruktivni i miroljubivi put
3
Petkovi Branko, 56.
bio je postizanje neutralnosti i dezangaovanje velikih sila. vajcarska svoju neutralnost zasniva na tradicijama iz kojih je prirodno proisteklo takvo njeno opredeljenje. Kao istorijska prekretnica oznaen je poetak 16. veka, iako tada ona jo uvek nije dobila meunarodno priznanje. Priznanje i garancija njenog neutralnog statusa zasnivaju se na vie meusobno povezanih meunarodnih pravnih akata sa poetka 19. veka. Okosnicu vedske neutralnosti, takoe, ini njeno neuestvovanje u ratovima od poetka 19. veka. Meutim, za njenu neutralnost ne postoje meunarodni ugovori, pa je pojedini autori koji se bave problematikom neutralnosti nazivaju kvazineutralnom dravom, naglaavajui da je neutralnost vedske proizala iz njenog geostrategijskog poloaja. Neutralnost Finske temelji se na finsko-ruskom Ugovoru o prijateljstvu, koji garantuje postojanje odnosa prijateljstva i saradnje izmeu dve zemlje. Meutim, on ne bi bio dovoljan da vedska, druga velika drava sa kojom se granii Finska, nije takoe neutralna zemlja. Na osnovu do sada iznetog, a kada je re o bezbednosti Republike Srbije, namee se pitanje o o tome da li naa zemlja ima uslove za dostizanje neutralnog statusa i da li postoje potrebne okolnosti koje joj to omoguavaju. Meu iniocima koji uslovljavaju dobijanje statusa neutralnosti mogu se prepoznati: geostrategijski poloaj, stabilnost unutranje bezbednosne situacije, adekvatna ekonomska mo, visok BDP i sposobnost razvoja sopstvenih vojnih snaga. Evidentno je da je opredeljenje za neutralnost direktno povezano sa neposrednim i regionalnim okruenjem. Ako se drava nalazi u nestabilnom regionu sa nereenim istorijskim i drutveno-politikim pitanjima, njeno opredeljenje za neutralnost nee biti tako lako ostvariva opcija. U regionu Jugoistone Evrope i dalje se oseaju posledice doskoranjih konflikata, koje se prepliu sa aktuelnim tranzicionim procesima. Upravo je zato ovo podruje oznaeno kao potencijalno najnestabilniji deo evropskog kontinenta. Tome treba dodati i nereene teritorijalne i druge sporove drava nastalih raspadom bive SFRJ, reavanje povratka izbeglih i interno raseljenih lica, kao i nadoknade njihove imovine, utvrivanje odgovornosti za ratne zloine i mnoga druga pitanja. Istorija upuuje na injenicu da su bezbednosni problemi na prostoru Balkana gotovo po pravilu reavani pod uticajem spoljnih inila-
155
Mitar Kova
ca. Ponekad je, ipak, mogue to da zemlja ostane relativno bezbedna, zato to nema vaan geostrategijski poloaj, odnosno geopolitiku vrednost za neku od velikih sila. Meutim, Srbija sasvim sigurno ne spada u zemlje koje imaju takav geostrategijski poloaj. Pri tome, treba imati u vidu i to da je geopolitiki znaaj promenljiva kategorija i da pojedini znaajni regioni i drave mogu, posmatrano sa meunarodne pozicije, vremenom postati manje znaajni ili ak beznaajni i obrnuto. Slika: Struktura trokova odbrane
156
Unutranja stabilnost predstavlja faktor koji utie na sposobnost male zemlje da izdri pretnje spolja, a samim tim i na njeno eventualno opredeljenje za neutralnost. Male zemlje sa drutvom koje je uspostavilo unutranji sklad otpornije je na bezbednosne pretnje od onih zemalja kod kojih postoje etnike, rasne, verske ili neke druge tenzije. Teoretiari koji se bave ovom problematikom unutranje sukobe karakteriu kao prvu fazu konanog gubitka nacionalne bezbednosti. U Srbiji je intenziviran proces demokratizacije u svim oblastima drutvenog ivota, to podrazmeva sprovoenje znaajnijih promena u politikom, ekonomskom i socijalnom razvoju. Meutim, ekonomska i socijalna situacija su jo uvek ne-
povoljne, a organizovani kriminal, korupcija, etnike i verske tenzije, terorizam i drugi problemi koji su nezaobilazni u procesu tranzicije dodatno je uslonjavaju. Ako se tome doda pitanje statusa Kosova i Metohije, vojno prisustvo meunarodnih snaga i odsustvo izvornog suvereniteta na delu teritorije, neutralnost kao bezbednosno opredeljenje moe biti dovedena u pitanje. Neutralnost, gledano sa aspekta odbrane zemlje, podrazumeva pre svega oslonjanje na sopstvene snage. Za to je pak potrebna adekvatna ekonomska mo drave i postepeno poveavanje izdvajanja za opremanje vojske sloenim borbenim sistemima, jer su postojei sistemi zastareli i nalaze se na granici eksploatacionih resursa. Drave koje imaju visok ivotni standard i razvijenu privredu su u svakom pogledu stabilnije, pa samim tim i u bezbednosnom smislu. Ekonomija malih zemalja moe direktno doprineti poboljanju bezbednosne situacije, a ekonomske veze sa svetom mogu se iskoristiti za jaanje prijateljstva i unapreenje odnosa meu dravama. Pored toga, da bi spoljna politika neutralnih zemalja bila zaista efikasna, ona treba da se oslonja na uspenu spoljnu politiku i efikasan sistem odbrane. Za takvo opredeljenje znaajna je visina bruto drutvenog proizvoda kako bi mogla biti izdvojena sredstva za razvoj potrebnih vojnih sposobnosti.
Politika ili vojna neutralnost

Generalno posmatrano, neutralne zemlje, pa ni Republika Srbija, ne mogu biti pasivni objekti u svetskoj politici, odnosno ne mogu biti uverene da e ih status neutralnosti spasiti uasa rata u sluaju izbijanja sukoba u njihovom okruenju. Neutralne zemlje ne daju povod za zaotravanje meunarodnih odnosa i izbijanje sukoba i nesporazuma koji bi mogli dovesti do rata. Meutim, iako taj in uzdravanja aktivno doprinosi ouvanju mira i bezbednosti, on sam po sebi nije dovoljan za apsolutnu bezbednost neutralnih drava. Zato su neutralne zemlje, po tradiciji, nosioci dobrih usluga prilikom nastojanja da se doe do reavanja nastalih nesporazuma izmeu drugih drava, ime aktivno doprinose poputanju meunarodnih zategnutosti i otklanjanju uzroka rata. Upravo zato neutralnost mora biti razmatrana i analizirana kao vojna neutralnost, a ne kao politika neutralnost. Naravno, oprede-
157
Mitar Kova
158
ljenje drave da bude vojno neutralna predstavlja politiku odluku kojom se izraava stav o tome da drava nije zainteresovana za pristupanje postojeim vojnim savezima, ve da e svoju spoljnu politiku, kao i politiku u sferi bezbednosti i odbrane, voditi samostalno, nastojei, pri tome, da u najveoj moguoj meri, a u skladu sa svojim mogunostima i uticajem doprinosi izgradnji poverenja, stabilnosti i bezbednosti, kako u okruenju, tako i u regionu i u svetu. Pod tim se ne podrazumeva politika neutralnost, ve aktivno politiko angaovanje u voenju takve politike koja se zalae za mir i reavanje svih sporova na konstruktivan nain, politikim sredstvima i dogovorom, a ne upotrebom sile. Neutralnost je, izmeu ostalog, potpuno u skladu i sa Deklaracijom o naelima na kojima se ureuju odnosi izmeu drava uesnica. Ona je deo zavrnog Helsinkog akta u kojem se navodi da sve drave uesnice u okviru meunarodnog prava imaju jednaka prava i dunosti, te da e one uzajamno potovati pravo drave da po svojoj elji odreuje i ostvaruje odnose s drugim dravama u skladu s meunarodnim pravom i duhom ove Deklaracije. Njihove se granice mogu menjati u skladu sa meunarodnim pravom, mirnim putem i sporazumno. One, takoe, imaju pravo da pripadaju ili ne pripadaju meunarodnim organizacijama, uestvuju ili ne uestvuju u bilateralnim ili multilateralnim ugovorima, kao i pravo da budu ili ne budu strane ugovora o sklapanju saveza. One imaju i pravo na neutralnost. I konano, Rezolucijom o zatiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koju je usvojila Narodna skuptina Republike Srbije, a u kojoj je izneto opredeljenje za neutralnost u odnosu na postojee vojne saveze, data je mogunost da se graani Srbije referendumom, na demokratski nain, izjasne o tom pitanju. U skladu sa razvojem situacije narod e doneti odluku o bezbednosnoj poziciji i stratekom opredeljenju koje e Srbija imati u budunosti.
Zakljuak
Neutralnost se kao bezbednosno opredeljenje promovie onda kada drava ne eli da se ukljui u bezbednosno svrstavanje, odbrambene integracije, saveznitva i rat, ve eli da ostvaruje i to autonomnije titi nacionalne interese. Da bi neka drava postala ne-
utralna, naelno je potrebno da postoji njena izjava o tom statusu, kao i da tree drave prihvate takav status. Naravno, sve se to deava u posebnom istorijskom kontekstu. I pored najbolje namere, status neutralnosti svake zemlje, pa i Srbije, ne obezbeuje joj, niti joj garantuje bezbednost, ve otvara mnoge izazove i dileme. Povoljan geostrategijski poloaj, unutranja stabilnost drave i drutva, sposobnost razvoja autonomnih odbrambenih sposobnosti i razvijena i stabilna ekonomija koja ima visoki bruto drutveni proizvod ine da neutralnost bude sutinski izvesna. Neispunjavanje nekog od pomenutih uslova moe generisati bezbednosne probleme i negativno uticati na stanje bezbednosti. Neutralnost se, kao pojam, prvenstveno odnosi na vojnu, odnosno odbrambenu funkciju drave, a ne na politiki aspekt neutralnosti, budui da je danas u savremenim meunarodnim odnosima politika neutralnost vie teorijska mogunost, nego to je realnost. Time to se opredeljuje za to da bude vojno neutralna, drava izraava stav da ne eli da pristupi nekom vojnom savezu, niti da izgrauje vojno saveznitvo. Kao bezbednosno opredeljenje, neutralnost podrazumeva aktivno angaovanje drave u voenju politike koja se zalae za mir i reavanje sporova politikim sredstvima, bez upotrebe sile. Analizirajui odrivost, znaenja i posledice vojne neutralnosti Srbije, moe se rei da je zemlja u jednom trenutku bila prisiljena da naini atipian korak i izmeni strateku orijentaciju. Budunost opredeljenja za vojnu neutralnost, izmeu ostalog, zavisi i od: delovanja inilaca stratekih odluka u svetu, ali i u regionu Jugoistone Evrope; naina reavanja statusa Kosova i Metohije; stanja bezbednosti u strategijskom okruenju; tempa evropskih integracija i stanja u EU; ugleda i perspektive NATO, kao i od namere i uspenosti delovanja najuticajnijih subjekata meunarodnih odnosa u doslednom potovanju odredaba meunarodnog prava prilikom kreiranja odnosa izmeu naroda i drava. Krenjem meunarodnog prava i injenjem presedana otvara se prostor za destrukciju i nezakonito delovanje razliitih nedravnih subjekata, te se omoguava njihovo organizovanje i uzajamna pomo u svetu. To su samo neki inioci koji e uticati na opstanak odluke o vojnoj neutralnosti Republike Srbije ili na njeno prespitivanje koje e obaviti zakonodavna i izvrna vlast na Zakonom predvien nain.
159
Mitar Kova
Literatura
1. Finnish Security and Defence Policy 2004, Government report 6/2004, septembar 2004, 87. 2. Is Neutrality Out of Fashion? The Decline of the Norm of Neutrality in Austria, Finland, Ireland, and Sweden, the Annual Meeting of the International Studies Association in Honolulu, Hawaii, March 2005, isa05_proceeding_70456. pdf 3. Neutrality and non-alignment in Europe today, Finnish Institute of International Affairs-FIIA Report 6/2003, fiia_neutrality.pdf 4. The European Non-Allied States, NATO and the ESDP , the 46th Annual ISA Convention at the Hilton Hawaiian Village, Honolulu, Hawaii, 1st-5th March 2005, isa05_proceeding_71184.PDF 5. The Historical Experience of the Neutral and Non-aligned States in the CSCE , Vienna, 22/23 February 2007, The HistoricalExperienceoftheNeutraland Non_PHP_report_001.pdf 6. SWEDISH NEUTRALITY AND ITS ABANDONMENT, M00167.pdf 7. Swedens partnership with NATO, NATO Review.htm
160
Kari Veijalainen
Ambasador Finske u Srbiji
VOJNA NEUTRALNOST NASUPROT BEZBEDNOSNOJ SARADNJI I INTEGRACIJI
Saetak
Finska neutralnost ima formu vojnog nesvrstavanja i nepripadanja nijednom postojeem vojnom savezu iako nije iskljuena mogunost ulaska u neki sistem bezbednosti u budunosti. Politika odbrane zasniva se na odravanju kredibilnih vojnih snaga koje se interoperabilne prema NATO standardima, ali i na snanoj podrci bezbednosnoj politici EU. Zakonom o operacijama podrke miru definisano je uestvovanje Finske u operacijama upravljanja krizama u okviru UN, EU, NATO ili misija OEBS-a. Prema odnosu broja stanovnika i vojnika u misijama u inostranstvu Finskase nalazi na drugom mestu u svetu. Kljune rei: Finska, neutralnost, NATO, Evropska unija, multinacionalne operacije
Uvod
eleo bih najpre da blie odredim naslov uvoda svog rada. Koncept neutralnosti ili vojne neutralnosti moe nas odvesti pogrenim putem u razumevanju nae sadanje pozicije. Tokom Hladnog rata, pre nego to je Finska postala lanica Evropske unije (EU), smatrano je da je njena spoljnopolitika pozicija neutralna. Ta neutralnost nikada nije bila zasnovana na Ustavu ili na meunarodnom sporazumu, ve je bila rezultat praktine politike koja je sleena nakon Drugog svetskog rata. Naelno, ona je podrazumevala to da e se Finska drati izvan sukoba supersila, nastojei da odri dobre odnose sa susednim, ali i sa svim drugim dravama.
161
Kari Veijalainen
Finska vie nije neutralna zemlja. Nakon to je postala lanica EU, podravala je njenu spoljnu i zajedniku politiku. Zalagala se i za njeno jaanje, u skladu sa odredbama Ugovora iz Lisabona. Politika odbrane Finske zasnovana je na vojnom nesvrstavanju. Finska nije lanica bilo kog vojnog saveza iako perspektiva ulanjenja ostaje otvorena. U bliskoj budunosti Finska e nastojati da odri sopstvene kredibilne (vojne) sposobnosti. Saradnju koju ostvaruje u okviru NATO/Partnerstvo za mir ocenjuje kao vrlo pozitivnu. Interoperabilnost naih snaga odbrane doprinosi uspehu multinacionalnih operacija irom sveta. Danas je Finska jedna od najstabilnijih zemalja na svetu. Sa finskim pasoem moete ui u praktino svaku zemlju na svetu. Sve je to znaajno doprinelo razvoju trgovinskih odnosa sa drugim dravama i uinilo moguim postojanje drutva socijalne pravde u Finskoj. Kopneno prostranstvo koje zauzima teritorija Finske je veliko i iznosi 340.000 kvadratnih kilometara, pri emu se granica sa Rusijom prostire na vie od 1.300 kilometara. Finska eli da bude spremna da odbrani itavu teritoriju svoje zemlje. U zemlji koja ima neto vie od 5 miliona stanovnika i koja zauzima tako veliku kopnenu povrinu, vojne snage koje se popunjavaju regrutacijom i koje su pri tome vrlo pokretljive predstavljaju najbolju garanciju zatite teritorije. Trokovi odbrane su neto nii od evropskog proseka (5,3% budeta Republike za ovu godinu, to jest 1,27% bruto drutvenog proizvoda). Nova tehnologija sve vie kota. Isto je i sa operacijama upravljanja krizama, u kojima Finska aktivno uestvuje. U narednim godinama moe se oekivati odreeno poveanje budeta namenjenog sistemu odbrane.
Prioriteti politike bezbednosti Finske
162
U izvetaju Razvoj evropske bezbednosti i odbrana Finske, koji je 2004. godine Vlada Finske prosledila Parlamentu, naznaene su kljune take razvoja evropske politike bezbednosti i opisano je kako one utiu na Finsku. U nastavku izvetaja, izloeni su prioriteti razvoja odbrane Finske do 2010. godine, koji su izvedeni iz procene meunarodnog okruenja. U jesen 2004. godine, Parlamentu je dostavljen odgovarajui izvetaj kojim se definiu prioriteti razvoja sistema odbrane u duem vremenskom periodu. Novi plan se trenutno razvija i nai e se u Parlamentu u drugoj polovini ove godine.
Vojna neutralnost nasuprot bezbednosnoj saradnji i integraciji
Posmatrano iz perspektive Finske, Evropska unija, NATO i Rusija predstavljaju kljune aktere evropske bezbednosti. Oni se trenutno transformiu, to bitno utie na interese Finske na severu Evrope. Finska, sa druge strane, podrava bezbednost Severne Evrope, a na taj nain i bezbednost itavog kontinenta, time to razvija narodnu odbranu koja se u najbliem okruenju smatra kredibilnom. U prolee 2004. godine, radna grupa finskog Parlamenta objavila je procenu bezbednosnog okruenja Finske. Ocenjeno je da Finska mora da zadri kredibilnu odbranu, ali i da se savremenim pretnjama Finska moe suprotstaviti iskljuivo tako to e dodatno biti angaovana u solidarnim i multilateralnim aktivnostima. Najzad, radna grupa je ustanovila da budue ulanjenje u NATO mora ostati jedna od mogunosti politike odbrane i da mora poivati na irokoj podrci graana. Cilj politike odbrane Finske jeste da nezavisnost bude zagarantovana i da blagostanje finskih graana bude obezbeeno. Takoe, da bude spreen svaki pokuaj osvajanja njene teritorije i da bude pruena mogunost vlastima da efektivno funkcioniu. Reenje koje je usvojeno u politici odbrane podrazumeva zadravanje opte vojne obaveze, kao i znaajnih oklopnih snaga u rezervi. Odravanjem snane nacionalne odbrane Finska e na najbolji nain izbei svaku eventualnu nedoumicu povodom suvereniteta Finske. Za aktere kriza niskog intenziteta kredibilna odbrana predstavlja faktor odvraanja i onemoguava to da krize prerastu u rat. Svoje mesto u razvoju sistema odbrane ima i unapreenje sposobnosti prihvata pomoi u situacijama u kojima je ona Finskoj potrebna. Pored vojne odbrane, koncept narodne, teritorijalne ili totalne odbrane, koji je usavravan godinama, ukljuuje i ekonomske mere, mere civilne zatite, kao i mere saradnje sa medijima, mere komunikacije i odravanja javnog reda i mira.
Vojna odbrana i multinacionalne operacije (podrke miru)

Finska troi priblino 1,4% BDP na vojnu odbranu. Materijalnim resursima sistema odbrane posveena je velika panja, tako da se za nabavku nove opreme na godinjem nivou izdvaja jedna treina sredstava.
163
Kari Veijalainen
164
Prema Ustavu Finske, svaki graanin duan je da na neki nain uestvuje u narodnoj odbrani. Svi graani mukog pola podleu vojnoj obavezi. U zavisnosti od sloenosti obuke, regruti slue vojni rok dvanaest, devet ili est meseci. Svake godine vie od 80% graana pozvanih na odsluenje vojnog roka zaista i odslui vojni rok. Zatim, obnova znanja rezervista predstavlja jedan od sutinskih elemenata koncepta narodne odbrane. Svake godine se od 30 do 35 hiljada rezervista poziva na obuku. Finska u miru ne raspolae stajaom vojskom. Sve vojne jedinice su u deliminom stanju pripravnosti, fokusirane na obuku. U sluaju rata, odbrana je zasnovana na visoko pokretljivim jedinicama koje je mogue brzo rasporediti. Izmenjeno bezbednosno okruenje i napredak tehnolokog razvoja vodili su smanjenju ukupnog sastava vojske. To, meutim, znai da je sada potrebno konstantno unapreivati tehnoloku opremljenost i obuenost snaga odbrane. Ukupni sastav snaga odbrane, koji stoji na raspolaganju u sluaju izbijanja ratnog sukoba, smanjen je sa 450.000 na 350.000 vojnika. U ovoj deceniji prioritetne oblasti razvoja obuhvatie razvoj sistema komandovanja, kontrole i informisanja, nastavljanje obuke snaga kopnene vojske i razvoj kapaciteta za upravljanje krizama. Razvoj organizacione strukture snaga odbrane bie nastavljen u skladu sa pomenutim izvetajem iz 2004. godine. Kapacitet Finske koji joj omoguava da uestvuje u multinacionalnim operacijama upravljanja krizama razvija se u skladu sa smernicama EU i NATO, u kojima primarni alat dostignua interoperabilnosti predstavlja NATO proces planiranja i revizije (PARP). Finska uestvuje u vojnim operacijama upravljanja krizama u okviru snaga UN, EU, NATO i OEBS, pod uslovom da postoji mandat UN ili OEBS, a u skladu sa finskim Zakonom o operacijama podrke miru. Zakonom je ukupan broj vojnika koji u isto vreme mogu uestvovati u operacijama podrke miru ogranien na 2.000. U proseku je oko 1.000 vojnika i rasporeeno u inostranstvu. Ako uporedimo broj vojnika rasporeenih u inostranstvu sa brojem stanovnika, videemo da je Finska po broju vojnika na drugom mestu u svetu, odmah posle Norveke.
Vojna neutralnost nasuprot bezbednosnoj saradnji i integraciji
Evropska bezbednost i odbrana

Tokom pripremne faze meuvladine konferencije, koja je prethodila potpisivanju Ugovora iz Amsterdama 1997. godine, Finska i vedska su na sebe preuzele inicijativu da takozvani zadaci iz Peterburga (humanitarne mere, odgovornost za uvanje mira i borbeni zadaci u upravljanju krizama, ukljuujui u to i nametanje mira) postanu deo aktivnosti EU. Inicijativa Finske i vedske otvorila je put nastajanju zajednike evropske bezbednosne i odbrambene politike na samitima Evropskog saveta odranim u Helsinkiju i Kelnu 1999. godine. Finska svojim aktivnim uestvovanjem u razvoju spoljne politike i politike odbrane EU pomae Uniji da ostane snana. Ona doprinosi razvoju posebnog koncepta upravljanja krizama koji e primenjivati EU, to odgovara onome to je uradila u okviru UN, kao i u okviru programa Partnerstvo za mir. Dok aktivno sarauje sa svim pomenutim dravama, Finska najvie panje posveuje razvoju sposobnosti EU, nastojei da je uini istinskim globalnim akterom. U vreme dok je Finska predsedavala Unijom, drave lanice EU postigle su dogovor o Glavnim smernicama razvoja u upravljanju krizama. Evropska unija mora nastojati da razvije svoje sposobnosti kako bi predstavljala snanog i kredibilnog partnera SAD, budui da jaka evroatlantska veza predstavlja preduslov evroatlantske bezbednosti. Drave lanice EU odlune su u tome da do 2010. godine postanu sposobne da brzo i odluno odgovore na izazove, sledei koherentan pristup koji na osnovu Ugovora o Evropskoj uniji ukljuuje i niz tajnih operacija. To podrazumeva humanitarne zadatke i zadatke spaavanja, zadatke (o)uvanja mira i zadatke borbenih jedinica u operacijama (o)uvanja grada. Kako je naglaeno u Evropskoj strategiji bezbednosti, mogue je u to ukljuiti i zajednike akcije razoruanja. Finska podrava i aktivno pomae jaanje ESDP tako to su svi njoj raspoloivi resursi otvoreni za drave lanice. Takoe, ona pozdravlja inicijativu kojom industrija odbrane u zemljama Unije treba da se izmesti i stavi pod jedan kiobran.
165
Kari Veijalainen
Prednost Finske je u tome to je u stanju da na jednom mestu okupi resurse Skandinavije. Nordijske zemlje su ve bile razvile koncept zajednike raspodele resursa u okviru organizacije Nordijska koordinacija za vojne operacije podrske miru (NORDCAPS). Ove trupe mogue je koristiti i u programima EU, NATO i PfP .
Finska i NATO
Finska na vie razliitih naina sarauje sa NATO. Okvirni sporazum o ulasku u program Partnerstvo za mir potpisan je 1994. godine, a tri godine kasnije Finska je postala deo foruma o evroatlantskom partnerstvu. Predstavnici Finske, takoe, uestvuje u panelima na kojima se razgovara o modalitetima budueg angaovanja oruanih snaga. Kljuni zakljuci, koji su 2004. godine iskazani u izvetaju o proceni bezbednosnog okruenja pomenutom na poetku, pokazuju da se saradnjom u prvi plan postavljaju sposobnosti upravljanja krizom kako bi bila poveana interoperabilnosti oruanih snaga.
166
Uticaj koji integracija u NATO ima na vojnoindustrijski kompleks
Stevan Nikevi
direktor Jugoimport SDPR J. P.
BEZBEDNOSNE INTEGRACIJE I SRPSKA ODBRAMBENA INDUSTRIJA ANSA ZA ODRIVI RAZVOJ
Saetak
U ovom radu predstavljeno je trenutno stanje u sektoru odbrambene industrije Republike Srbije, problemi u tom sektoru, potencijali i oekivanja od procesa inegracija. Predstavnici tog sektora predviaju da bi, mereno poveanjem obima trgovinske razmene, odbrambena industrija imala viestruke koristi od intenziviranja procesa ekonosmkih i bezbednosnih integracija Republike Srbije, ali i od prenosa moderne tehnologije i podizanja nivoa konkurentnosti te privredne grane. Kljune rei: odbrambena industrija, integracije, trite
Uvod
Svoj rad poeo bih jednim primerom koji ilustruje posledice ekonomske izolacije, koju je profesor Mihajlo Crnobrnja u svojoj analizi kvantifikovao na oko 108 milijardi evra izgubljenog drutvenog proizvoda. Naime, 2003. godine delegacija srpske odbrambene industrije boravila je u poseti SAD. U nameri da obnovimo saradnju sa kompanijom Boing sa kojom je domaa industrija ranije saraivala proizvodei potkomponente, komponente i pojedine podsisteme ponudili smo mogunost da se ponovo naemo na listi dobavljaa ovog poslovnog dina. Odgovor naih sagovornika, blago reeno, nije bio prijatan. Porueno nam je da su relacije koje su vaile do devedesete godine prolog veka, kada su naa preduzea direktno saraivala sa kompanijom Boing, postale istorija, te da se u meuvremenu situacija na tritu dramatino promenila. Jednostavno reeno, saopteno nam je da se adresa na kojoj moemo oba-
169
Stevan Nikcevi
vljati razgovor o obnavljanju poslovnih veza promenila i da se sada nalazi u Turskoj, Indiji, Kini, odnosno da se tamo nalaze kompanije koje su u meuvremenu postale kooperanti i dobavljai kompanije Boing. Tamo moemo pokuati da se izborimo za status podugovoraa. ini mi se da ovaj primer dodaje jo jednu dimenziju analizi prolosti i da dopunjuje kvantitativni nalaz profesora Crnobrnje o dimenzijama ekonomske izolacije u kojoj se nala domaa privreda tokom poslednje decenije prolog veka. Ipak, kljuno pitanje je ta e doneti budunost i ta to oekuje srpsku odbrambenu industriju u toku neminovnih bezbednosnih integracija.
Opis sadanjeg stanja

Ukljuivanje Srbije u proces bezbednosnih integracija formalno je zapoeto pristupanjem programu Partnerstvo za mir i potpisivanjem sporazuma CEFTA u Bukuretu. Nau polaznu poziciju, ali i potencijal, predstavlja trenutno stanje domae odbrambene industrije. Srpsku odbrambenu industriju u uem smislu danas ini est preduzea sa veinskim dravnim kapitalom: Zastava oruje, Kruik, Sloboda, Milan Blagojevi, Prvi partizan i Prva iskra namenska. Ova preduzea su posebnim programom definisana kao fabrike odbrambene industrije i uglavnom proizvode barut, municiju raznih kalibara i lako streljako naoruanje. Direktno upravljanje vri i veinski paket akcija u njima ima drava posredstvom Ministarstva odbrane. Drugi segment nae odbrambene industrije predstavlja grupa preduzea, koja pripadaju metalnom kompleksu, elektrokompleksu i hemijskom kompleksu, ije znaajne organizacione celine imaju proizvodne programe odbrambene tehnologije. Zajedno sa pomenutih est osnovnih fabrika, ona predstavljaju jaku industrijsku bazu nae odbrambene industrije. U ovim fabrikama je zapoet proces privatizacije, najee izborom stratekih partnera, ime drava pokuava da osnai ili bar sauva tehnoloku bazu i mogunost da one i u budunosti aktivno uestvuju u proizvodnji naoruanja i vojne opreme. Trei jako bitan segment nae odbrambene industrije, pogotovu u domenu razvoja i unapreenja sredstava, ine Vojnotehniki institut, Tehniki opitni centar i tri tehniko remontna zavoda, koja se nalaze u sastavu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
170
Bezbednosne integracije i srpska odbrambena industrija: ansa za odrivi razvoj
Oekivani efekti
Ve sada se sa puno izvesnosti moe prognozirati da bi intenziviranje bezbednosnih i ukupnih ekonomskih integracija viestruko uticalo na poslovanje preduzea odbrambene industrije Srbije. Sasvim sigurno, efekti se mogu oekivati u oblastima: 1. trita, 2. tehnologije, 3. konkurentnost i 4. ekolokih standarda. 1. Bezbednosne integracije bi domaoj odbrambenoj industriji omoguile da proiri trini prostor. Praktino, vojna oprema proizvedena u Srbiji mogla bi se direktno prodavati dravama lanicama NATO. Sada je to u praksi gotovo neizvodljivo ili vrlo teko izvodljivo. Jednostavno, uestvovanje nae zemlje u bezbednosnim integracijama je condicio si ne quan non takve saradnje. Bili bi stvoreni uslovi za intenziviranje industrijske kooperacije, kao i za tehnoloko povezivanje lokalne odbrambene industrije sa vodeim nacionalnim i multinacionalnim kompanijama, ime bi trite bilo dodatno proireno. 2. Integracijama bi bio olakan i, verovatno, intenziviran transfer moderne tehnologije. Trenutno je situacija kada je o tehnologiji re veoma indikativna. Kompanija Jugoimport SDPR je dominantni eksporter. Izvoz predstavlja preko devedeset pet odsto naeg ukupnog prometa. Sa takvom trinom pozicijom, nailazimo na razumevanje pojedinih velikih i znaajnih proizvoaa razvijenih tehnolokih sredstava koje preko nas ele da izvezu takve sisteme na trea trita. Kada se povedu razgovori o transferu savremene opreme u Srbiju, raspoloenje za saradnju naglo splanjava. Mislim da je i bez detaljnije elaboracije jasno zato je to tako. Pored toga, bezbednosne integracije bi otvorile i mogunosti za homologaciju, tj. za usaglaavanje proizvoda srpske odbrambene industrije i za njihovu sertifikaciju u skladu sa NAMSA standardima. 3. Tehnoloka obnova bi sasvim sigurno unapredila efikasnost poslovanja u domaoj odbrambenoj industriji i uinila je konkurentnijom u odnosu na globalno okruenje. 4. Saradnja sa poslovnim partnerima iz zemalja NATO u okviru pojedinih projekata dugorone kooperacije olakala bi fabrikama koje se bave ekoloki rizinom proizvodnjom barut, eksploziv, municija da dostignu stroge standarde EU u zatiti ivotne okoline, to zahteva znaajna finansijska ulaganja. Pri tome, treba podsetiti i na to da je u gotovo svim dravnim fabrikama domae odbrambene industrije (u pet od ukupno est) proizvodni program potencijalno ekoloki rizian.
171
Stevan Nikcevi
Potencijal
ta predstavlja potencijal za nastup i pozicioniranje srpske odbrambene industije u okviru bezbednosnih integracija? Na prvom mestu to je znaajno iskustvo u zaokruenom ciklusu samostalnog razvoja i proizvodnje irokog spektra sredstava, naoruanja i vojne opreme, ukljuujui u to i sloene oruane sisteme. Komparativnu prednost predstavlja i upoznatost sa standardima razvoja proizvodnje i tehnologijama za proizvodnju naoruanja istonog (pre svega ruskog) i zapadnog porekla. Veliki potencijal predstavlja i tehnoloka baza preteno zapadnog porekla, ali i istraivako-razvojni kapaciteti, koji imaju kvalitetan ljudski kapital. injenica je da su strunjaci iz domae odbrambene industrije mahom kolovani na naim vojnim i tehnikim akademijama, ali je veliki deo stunjaka proao struna usavravanja u zemljama Zapada, prevashodno u Engleskoj i u Francuskoj. Pomenuu nekoliko primera iz istorije, ne u nameri da se vraam unazad, ve u elji da to realnije sagledamo budunost domae odbrambene industrije u procesu bezbednosnih integracija. Naime, odbrambena industrija bive Jugoslavije je u periodu koji je obuhvatao od pedesetih do osamdesetih godina prolog veka ostvarila znaajnu saradnju sa lanicama NATO. Takozvani off shore programi, koje su tada realizovale domae fabrike, obuhvatali su proizvodnju municije po amerikoj dokumentaciji, a za potrebe amerikih snaga u Evropi, kao i oruanih snaga Grke i Turske. Napominjem da su te drave, zajedno sa tadanjom Jugoslavijom, neformalno inile juno krilo NATO pakta. Dalje, ostvarivano je strateko partnerstvo sa francuskom firmom Aerospital tokom kojeg je proizvedeno preko 200 helikoptera Gazela, uz dodatne isporuke delova za veliku koliinu tih helikoptera. Takoe, proizvoeni su delovi turbomlaznog motora Vajper, hidrauline komponente i elementi konstrucije vazduhoplova za kompaniju Boing, zatim 1.500 pozicija za izraelski poslovni avion Galaksi, kargo vrata za konverziju aviona boing 747 iz putnike u transportnu verziju, a izgraivan je i supersonini aerotunel, prenos tehnologije OlinVinester za proizvodnju sferinog baruta u Luanima itd. U okviru programa Partnerstvo za mir, koji se moe shvatiti i kao svojevrsno predvorje za ulazak u potencijalno dublje bezbednosne integracije, Srbija ima ta da ponudi drugim zemljama lanicama. Domaa odbrambena industrija moe da isporui komponente i delove iz redovnih proizvodnih programa naih preduzea zasnovanih na NATO ili na ru-
172
skim standardima. Zatim, raspoloiva su sredstva NVO iz vikova oruanih snaga domaeg, eksjugoslovenskog, NATO ili ruskog porekla. Ovdanja odbrambena industrija moe da remontuje, modernizuje i modifikuje sredstva naoruanja i vojne opreme, kako ruskog, tako i NATO porekla, ali i da transferie tehnologije za ove namene u zemlju partnera. Vredi spomenuti i ovdanji potencijal za obavljanje poslova projektovanja, izgradnje i opremanja objekata sloene odbrambene infrastrukture. Mogue je i organizovati obuku i obrazovanje kadrova. Ukoliko govorimo o NATO kao o potencijalno finalnom bezbednosno-integrativnom modelu, onda vredi pobrojati mogue modalitete saradnje domae vojne industrije sa dravnim institucijama vodeih zemalja ove grupacije, a posebno sa SAD. Prvo, to bi moglo biti uestvovanje u programima tipa Foreign military sales (FMS), koji predstavljaju program amerike vlade za isporuku naoruanja i vojne opreme za potrebe prijateljskih zemalja irom sveta. Dalje, uestvovanje u programima amerike vlade koji podravaju program antiteroristike inicijative radi zadovoljenja potreba oruanih snaga i snaga unutranje bezbednosti, najee afrikih ali i drugih zemalja. Zatim, uestvovanje u programima amerike vlade, koja podravaju zajedniku ugovornu komandu Iraka i Avganistana. Takoe, tu spada i uestvovanje u projektima privatnih kompanija koje imaju podrku amerike vlade, a koji obuhvataju uspostavljanje, organizaciju, opremanje i obuku oruanih snaga i snaga unutranje bezbednosti drava amerikih partnera irom sveta. Vredi napomenuti i to da kompanije srpske odbrambene industrije ve uestvuju u nekim od ovih programa, ali je to, svakako, daleko od ukupnih potencijala koje srpska vojna industrija ima. Prostora za intenziviranje saradnje postoji, po mom miljenju, u sledeim oblastima: 1. isporuivanje komponenata, delova i poluproizvoda iz redovnih proizvodnih programa srpske odbrambene industrije za potrebe sloenih programa proizvodnje amerikih kompanija; 2. proizvodnja u preduzeima srpske odbrambene industrije NVO delova, komponenata i poluproizvoda proizvedenih na bazi tehnike dokumentacije dobijene od partnera iz SAD ili iz zapadno evropskih zemalja, a za potrebe amerikih proizvoaa; 3. saradnja u razvojnim i istraivakim projektima sloenih sredstava NVO; 4. formiranje zajednikih preduzea (joint venture) sa partnerima iz zemalja NATO.
173
Stevan Nikcevi
Na osnovu podataka o spoljnotrgovinskom prometu naoruanja i vojne opreme ostvarenim sa zemljama lanicama NATO grupacije (videti grafikon), mogue je izvesti razliite zakljuke. Ograniiu se na samo tri komentara.
Napomena: Podaci za 2008. godinu ne obuhvataju celu godinu
174
Prvo, ukupan spoljnotrgovinski promet sa tritem zemalja lanica NATO skroman je u odnosu na ukupan promet koji je ostvarila naa odbrambena industrija. Pri tome, uvoz znaajno premauje izvoz. Drugo, obim prometa kontinuirano raste. Tree, postoji tendencija, koja se ne vidi direktno iz grafikona, da e uvoz u budunosti rasti, imajui u vidu vee budete za opremanje nae vojske, kao i potrebu da u narednom periodu znaajan deo sloenijih borbenih sistema bude kupljen od proizvoaa sa teritorija zemalja koje ulaze u NATO.
Modaliteti saradnje
Na uspeh i na brzinu procesa ukljuivanja domae odbrambene industrije u proces bezbednosnih integracija svakako e uticati i modaliteti saradnje. S tim u vezi, vredi spomenuti takozvane offset aranmane, kojima se nabavke odreenih sloenih sistema NVO ili sloenih sredstava civilne namene plaaju kontraisporukom robe.
Ovakav koncept saradnje se jednostavno namee kao neminovnost, pre svega zbog deficita koji u spoljnotrgovinskoj razmeni postoji na naoj strani. Meutim, tano je i to da ovakav aranman mora biti dobro osmiljen. Bezbednosne integracije mogu biti ansa za razvoj domae odbrambene industrije ukoliko se zajednikim ulaganjima i poslovima kooperacije sa srodnim nacionalnim i multinacionalnim kompanijama ovde transferiu moderne tehnologije i transfer vetina, tj. know how. Istorija razvoja domae odbrambene industrije obiluje primerima takve vrste poslova. Na kraju bih pomenuo i konverziju, koja predstavlja znaajan model za uvoenje promena u nau odbrambenu industriju. Zahvaljujui kontinuiranom razvoju, danas u Srbiji postoje, sa tendencijom da se njihov broj povea, znaajni slobodni kapaciteti odbrambene infrastrukture. Pre svega, re je o objektima namenjenim smetaju ljudstva kasarnama. To su najee solidno zidane graevine, nekada i sa istorijskim znaenjem, zatim brojne logistike baze, skladini prostori sa znaajno ureenom infrastrukturom itd. Po svojim lokacijama i potencijalima, predstavljaju respektabilnu osnovu za konverziju u razliite objekte civilne namene koji bi bili usklaeni sa potrebama lokalne zajednice. Prilikom razmiljanja o strategiji konverzije ne bi trebalo zanemariti ni to da veina domaih fabrika odbrambene industrije dominantno utie na stanje i rast ekonomije lokalnih zajednica u kojima se nalaze. Ekstremni primer su Luani, gde fabrika baruta apsorbuje veinu radno angaovanog stanovnitva i direktno utie na funkcionisanje infrastrukture lokalne zajednice.
Tendencije
Postavlja se pitanje kakve su globalne tendencije u procesu transformacije odbrambene industrije. U poslednjih petnaestak godina postoji opti trend znaajnog menjanja organizacionog i funkcionalnog pristupa razvoju sredstava naoruanja i vojne opreme, kao i tendencija da prvobitno dravno vlasnitvo, sve vie zamenjuje privatno vlasnitvo. To dovodi do formiranja timova koji se sastoje od predstavnika industrijskih preduzea (korisnika), koji su taktiki nosioci, i nadlenih slubi odgovornih za razvoj, koje najee po-
175
Stevan Nikcevi
176
tiu iz razliitih struktura ministarstava odbrane. Za razliku od prethodnog perioda, industrijski deo razvojnih timova sada je nadnacionalan, odnosno multinacionalan, a takvi su i korisniki timovi. Unutar zapadnoevropskih zemalja koje su lanice NATO takvih primera je bezbroj. Drugim reima, ne samo oni koje nude, ve i oni koji trae unifikuju svoj zahtev. Neprekidni razvoj kompleksnih sistema naoruanja i vojne opreme ini da tehnologije budu sve sloenije, to poveava broj i prirodu uesnika u projektima. Zbog toga se pojavljuje potreba da bude formiran sistem integratora (SOSI), tj. preduzea koje objedinjuju vie aktera podsistema i komercijalne uesnike. Tako je i dolo do formiranja svega nekoliko giganata u vojno industrijskom kompleksu, koji putem svojih sektora i posebnih timova upravljaju razvojem ogromnog broja projekata. U SAD su to Boing, Lokid Martin, Rejton, Nortrop Gruman, Rokvel Kolins, Deneral Dinamiks Ovi i slini integracioni procesi svakako e uticati na poboljanje ukupnog poslovanja srpske odbrambene industrije. Interesantni su i primeri istonoevropskih zemalja u tranziciji, iz kojih domaa odbrambena industrija moe, ali i treba da ui. Ove zemlje su, za razliku od Srbije, bile lanice Varavskog pakta, ali su se procesi tranzicije njihove odbrambene industrije odvijali u jednom drugom vremenu i sinhronizovala ih je drava. Zavreni su sa razliitim rezultatima u pojedinim zemljama. Kao dokaz da ne postoje univerzalna pravila kada je o ovome re, naveu samo tri primera. Prvi primer je Poljska, iji proizvoai najpoznatija je grupacija Bumar pokrivaju najvei deo ukupnih potreba oruanih snaga svoje zemlje, a imaju i znaajne izvozne rezultate na svetskom tritu. Sve je to postignuto ulaganjem u razvojne projekte, tehnolokom integracijom i saradnjom sa partnerima sa Zapada. Primer za to je tenk PT-91, koji se izvozi u Maleziju. Bugarska odbrambena industrija je intenzivirala svoju ponudu i u oblasti srednje kalibarske artiljerijske municije i peadijskog naoruanja, uz smanjenje trokova proizvodnje. Meutim, u ostalom delu odbrambene industrije znaajno je redukovana proizvodnja, pa je posledino tome smanjena i prodaja. Maarska je praktino ugasila svoje proizvodne kapacitete, uz simbolina zadravanja produkcije, pre svega, streljakog naoruanja.
Uloga drave
Domaa odbrambena industrija nalazi se dominantno u dravnom vlasnitvu. Zbog ove okolnosti, uloga drave u procesu bezbednosnih integracija, pored politike, imae i dodatnu ekonomsku dimenziju. Velika je verovatnoa da e proces bezbednosnih integracija dovesti do promena u vlasnikoj strukturi domae odbrambene industrije. Da bi taj proces bio kontrolisan i ekonomski optimalan, izvrna vlast e morati u njemu aktivno da uestvuje. Pored regulatorne uloge koja e definisati naine i mehanizme vlasnike transformacije, treba oekivati i to da se drava pojavi i kao finansijski servis pojedinim fabrikama prilikom pripreme za pronalaenje stratekog partnera. Kako naoruanje i vojna oprema po definiciji predstavljaju politiku robu, asistencija dravnog aparata u plasmanu proizvoda domae odbrambene industrije na inostrano trite i dalje e biti neophodna i nezamenljiva. Na kraju, generalni zakljuak bio bi da intenziviranje procesa bezbednosnih integracija nee reiti nagomilane probleme domae odbrambene industrije, ali e stvoriti ansu za njen odrivi razvoj.
177
Jano Horvat
Institut za strateke i studije odbrane, Budimpeta, Maarska
MOGUI EFEKTI PRISTUPANJA NATO NA VOJNOINDUSTRIJSKI KOMPLEKS: POGLED IZ MAARSKE
Saetak
Iskustva Maarske vezana za vojnoindustrijski sektor nisu nuno i u potpunosti primenljiva na vojnoindustrijski sektor Srbije. Ipak, maarska iskustva vezana za reorganizaciju i uestvovanje tog sektora u trinoj utakmici su indikativna i mogu posluiti kao sugestija predstavnicima ovog sektora u Srbiji. Najvanija sugestija odnosi se na vrstu oekivanja od ulaska u EU i NATO kojim vojnoindustrijski sektor jedne zemlje nuno ne profitira ukoliko nije reorganoizovan i ne primenjuje visoke tehnoloke standarde i pre ulaska zemlje u integracione procese. Kljune rei: vojnoindustrijski kompleks, Republika Maarska, Evropska unija, NATO, regionalna saradnja, trite
Uvod
U uvodu moram da istaknem to da maarska iskustva nude uvid koji ne mora nuno biti koristan za vojnoindustrijski kompleks Srbije. Razlog tome je velika razlika u poloaju koji ova grana industrije ima u Maarskoj i u Srbiji. Pre svega, u Maarskoj vojnoindustrijski kompleks nikada nije postojao u osnovnom znaenju te rei. Kod nas i danas postoje kompanije koje su ukljuene u izradu proizvoda potrebnih vojsci i odbrani, dok je u Srbiji (i naroito u nekadanjoj Jugoslaviji) postojao vojnoindustrijski kompleks sposoban da, zahvaljujui znaajnom ljudskom i materijalnom potencijalu, proizvede veliki broj razliitog oruja, od onog namenjenog linoj borbi, pa do aviona i dr. Druga znaajna injenica jeste ta da se proces transformacije industrije odbrane u Maarskoj odvijao i pre njenog ulaska u NATO.
179
Jano Horvat
Transformacija industrije odbrane u Maarskoj

Od 1991. godine i prestanka postojanja Varavskog pakta, pa sve do 1994. godine kada je Maarska pristupila programu Partnerstvo za mir, industrija odbrane je, nosei se idejom ulanjenja u NATO i EU kao pokretakim principom spoljne politike, pretrpela znaajne promene. Jo od vremena postojanja Varavskog pakta (i vremena socijalizma uopte) industrija odbrane nalazila se pod potpunom kontrolom Kancelarije za nacionalno planiranje Saveta za uzajamnu ekonomsku pomo (SEV), koja je donosila odluke o tome ta e koja drava proizvoditi. Maarska, stoga, nije proizvodila ono to joj je bilo potrebno ili ono to bi mogla prodati na svetskom tritu (spoljnu trgovinu je, takoe, kontrolisala drava), ve ono to bi joj bilo naloeno, a o tome je bilo odlueno na drugom mestu. Tako je u Maarskoj ostalo nezadovoljeno veliko trite na koje su se mogli plasirati proizvodi, dok se uvozilo upravo ono to je trebalo da bude proizvedeno u Maarskoj. Nakon 1991. godine, u uslovima u kojima se od njenih vlasti oekivalo da u svakom trenutku raspolau znaajnom rezervom naoruanja i vojne opreme, maarska industrija odbrane izgubila je 70%90% trita i istovremeno ostala bez znaajnih proizvodnih kapaciteta. Zvuae neverovatno, ali elni ljudi industrije odbrane nisu imali pripremljenu strategiju koja bi mogla biti upotrebljena u sluaju da nastupe opisane okolnosti. Smatrali su da postoji dovoljno vojne opreme koju treba ili unititi ili popraviti i odravati. Drugo, tokom ovog perioda budet namenjen odbrani stalno je smanjivan. Kasnije e se pokazati kako je ovo bilo od kljunog znaaja za industriju odbrane, jer drava vie nije bila sposobna da njom upravlja, odnosno nije bila sposobna da kupuje njene proizvode. Meutim, industrija je u uslovima smanjenja oruanih snaga mogla da preivi, zadovolji potrebe domaeg trita i da se reformie tako to je prodavala viak naoruanja. Iskreno reeno, smanjenje trokova odbrane bilo je voeno zahtevima budeta, koji nisu bili zasnovani na strategiji reforme sistema odbrane. Tako je bilo sve dok Maarska nije pristupila programu Partnerstvo za mir. Ovo napominjem, jer Srbija nikada nije bila lanica vojnopolitikog saveza kakav je NATO, pa zato u njoj i nije moglo doi do ovakvih promena. Svestan sam injenice da je proces koji je prethodio sticanju nezavisnosti Srbije imao sline posledice po industriju odbrane.
180
Mogui efekti pristupanja NATO na vojnoindustrijski kompleks: pogled iz Maarske
Nakon debate, vlasti Maarske 1993. godine donose odluku o pristupanju NATO i EU. Kako bi pristupila NATO, Maarska je najpre postala uesnica programa Partnerstva za mir i svesno zapoela, uprkos budetom ogranienim resursima, proces reforme sistema odbrane. Kako bi se maarske snage odbrane uklopile u strukture NATO i postale interoperabilne, one su morale da budu modernizovane, a morala je da bude nabavljena i nova oprema. U tom su trenutku firme koje su inile industriju odbrane uvidele da moraju da se prilagode novonastaloj situaciji ukoliko ele da preive na tritu. Veina njih nije uspela u tome i danas su one uglavnom u stanju hibernacije. Svega nekoliko kompanija uspelo je da revitalizuje proizvodnju i stvori ime ne samo na maarskom, ve i na svetskom tritu.
Praktine koristi i tete od integracije

Kada je u Maarskoj doneta definitivna odluka o pristupanju NATO i EU, pojavilo se puno nerealnih razmiljanja o tome kako e industrija odbrane, sada kada nastupa kao industrija drave lanice, zabeleiti rast proizvodnje i ostvariti znaajan plasman na meunarodna trita. Pokazalo se da je ova tvrdnja samo delimino tana. Prvo, brzo je postalo jasno da snage odbrane Maarske moraju biti restrukturisane, modernizovane, opremljene novim oruima komande i kontrole, kao i drugom opremom kako bi u budunosti dostigle standarde interoperabilnosti, odnosno standarde potpune kompatibilnosti sa drugim saveznikim snagama. Meutim, da bi takvo naoruanje i drugi sistemi i oprema bili nabavljeni, nedostajalo je jo dosta toga. ak i da su do tog trenutka firme o kojima govorimo bile privatizovane, a pravni osnov njihovog poslovanja konstituisan, one nisu raspolagale neophodnim finansijskim, proizvodnim, pa ni intelektualnim preduslovima koji su bili potrebni da bi bilo odgovoreno na zahteve donosilaca politikih odluka. Najvei problem bio je u tome to firme o kojima govorimo nisu zadovoljavale standarde kvaliteta i zatite koje je propisao NATO. Zato one nisu uspele da odre korak sa konkurencijom, naroito onda kada su na trite Maarske ule multinacionalne firme koje su ponudile srazmerno bolje uslove prodaje i odravanja opreme. Drugo, Maarska, kao drava koja je smanjivala budetska izdvajanja namenjena sistemu odbrane, nije bila u stanju da pomogne ovoj
181
Jano Horvat
grani industrije. Kao poslodavac, nije uspela da ouva materijalne i ljudske resurse i nije bila u stanju da kompanije uini konkurentnim na domaem i meunarodnom tritu, odnosno da prikupi sredstva neophodna za njihovu konverziju. Zato maarske firme praktino nisu uestvovale u nabavkama nove opreme, kojih (opet) i nije bilo ba mnogo. tavie, drava nije mogla da finansira projekte istraivanja i razvoja kojim bi industrija odbrane Maarske postala ozbiljan takmac na meunarodnom tritu. Tree, kada je re o uestvovanju u multinacionalnim projektima odbrane kojima se upravljalo na nivou NATO ili Evropske unije (EU), treba rei da teoretski nita nije stajalo na putu tome da maarske kompanije uestvuju u ovim projektima, tim pre to su one sada dolazile iz drave lanice. Meutim, njihovo uestvovanje iskljuio je nedostatak znanja i kapaciteta proizvodnje, nepoznavanje tehnika marketinga i odsustvo podrke drave. Ipak, ako elimo da temi priemo objektivno, treba rei i to da nije postojala reenost druge strane, kako u EU, tako i u NATO, da bude iseeno pare torte koje po tradiciji pripada jakim industrijama odbrane starih lanica. Upravo je zato izuzetno vano da drava angauje i lobira u ime svoje industrije odbrane. Ovome moram da dodam kako je uestvovanje u velikim projektima samo prilika, koja se teko moe iskoristiti, ali koja se svakako nee ukazati ako niste lan(ica) Alijanse ili Unije. etvrto, sve to je ve naglaeno trebalo bi da drave koje prolaze kroz tranziciju navede na saradnju sa drugim dravama regiona. Ovo je, naravno, lake ukoliko ste lanovi istog kluba. Moda je za nas ovo pitanje znaajnije, jer je Maarska sitan igra na tritu naoruanja i vojne opreme.
Zakljuci i preporuke
182
Ukoliko bih pokuao da sumiram iskustva Maarske, izdvojio bih sledee: 1. Pristupanje nekom obliku bezbednosne integracije moglo bi da bude pozitivno ukoliko kompanije u Srbiji ve primenjuju visoke standarde efikasnosti. Ukoliko Srbija eli da profitira od integracija, mora to vie razvijati vojnoindustrijski kompleks. Ipak, korist od integracija ostaje pre verovatna, nego izvesna.
Mogui efekti pristupanja NATO na vojnoindustrijski kompleks: pogled iz Maarske
2. Nakon to bude donesena politika odluka o pristupanju, neophodno je zapoeti transformaciju i restrukturiranje oruanih snaga i industrije odbrane. Ova dva procesa moraju tei naporedo. 3. Ukoliko Srbija pone na vreme da se priprema za ulanjenje, bie dovoljno prostora za donoenje odluke o tome koji e vojni kapaciteti biti razvijani, a koji industrijski kapaciteti zadrani. Na taj e nain Srbija moi na najbolji nain da iskoristi ograniena sredstva kojima raspolae. 4. Razvijen vojnoindustrijski kompleks vodie zdravom stanju ekonomije Srbije. Kako bi korist od pristupanja bila to vea, mora i dalje postojati oslanjane na dravu, naroito u okvirima sistema normi EU (i NATO). 5. ak i da se dogodi da nakon integracija izostanu direktne ekonomske koristi, razumno je insistirati na ulanjenju i u NATO i u EU, budui da se na taj nain garantuje odreeni nivo bezbednosti u kome je mogue ostvariti ekonomski razvoj. 6. Da bi vojnoindustrijski kompleks u Srbiji ostao kompetitivan, neophodno je da drava odlui koji e njegovi delovi ostati u vlasnitvu drave, a koji e biti privatizovani. Takoe, vano je odrediti i vrstu aktivnosti da li e to biti proizvodnja, trgovina ili neki vid meunarodne saradnje koja e biti otvorena, kako za dravne, tako i za nedravne aktere. Isto tako, mora biti donesena odluka o tome koje e delatnosti ostati zatvorene. Ovde je neophodno zaokruiti pravni okvir poslovanja industrije odbrane. 7. Ukoliko Srbija razmilja o pristupanju NATO/EU, mora znati koliko je vana regionalna saradnja, jer, kako vidim, u regionu svi delimo zajedniko shvatanje i tradiciju. 8. ak i onda kada se sve odvija po planu, kada je doneta odluka, kada proces priprema tee, moe se desiti da u jednom trenutku ponestanu resursi. U takvoj situaciji politiari imaju mnogo drugih prioriteta koji su vaniji od ouvanja vojnoindustrijskog kompleksa. Zato kompleks mora nai nain da utie na donosioce odluka, tim pre to je re o interesima srpske ekonomije.
183
Jano Horvat
Lako je izneti preporuke, ali ih je teko slediti. U Maarskoj nismo u tome uspeli, barem ne u potpunosti. Dovoljno smo mudri da ponudimo presek naih iskustava, ali ne i da otklonimo inioce koji negativno deluju na industriju odbrane, a koji nisu u vezi sa evroatlantskim integracijama. Plaim se da otklanjanje negativnog vie nije u naoj moi. Meutim, Srbija moe izbei takav razvoj dogaaja uei iz iskustava Maarske.
184
Lista tabela, grafikona i slika
Predrag Bjeli Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i Obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom
Slika 1: Kretanje odnosa razmene zemalja u razvoju 19802001. (1990=100) Tabela 1: Dominacija transnacionalnih kompanija u trgovini pojedinim sirovinama pred kraj 20. veka Slika 2: Rast cena metala i energenata u periodu 20002007. (Indeks, 2000=100)
Tatjana Karaulac Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

Tabela 1: Komponente rizika zemlje IRGC metodologija Slika 1: Globalna karta politikog rizika Tabela 2: Promena indikatora godinu dana posle prikljuenja NATO savezu Grafik 1: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda u Maarskoj, Poljskoj i ekoj Grafik 2: Priliv SDI u Maarskoj, Poljskoj i ekoj (u milionima evra) Grafik 3: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda u baltikim zemljama Grafik 4: Priliv SDI u baltikim zemljama (u milionima evra) Grafik 5: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda u Bugarskoj, Sloveniji, Slovakoj i Rumuniji Grafik 6: Priliv SDI u Bugarskoj i Rumuniji (u milionima evra) Grafik 7: Priliv SDI u Slovakoj i Sloveniji (u milionima evra) Tabela 3: Ulaganje u vojsku (u % bruto domaeg proizvoda) Tabela 4: Korelacija iznosa ulaganja u vojsku i bruto domaeg proizvoda Tabela 5: Korelacija izmeu iznosa ulaganja u vojsku i priliva SDI Tabela 6: Korelacija izmeu iznosa ulaganja u vojsku i indikatora politikog rizika zemlje Tabela A1: Promena pokazatelja slobode govora (u % u odnosu na prethodnu godinu) Tabela A2: Promena pokazatelja politike stabilnosti i odustva nasilja (u % u odnosu na prethodnu godinu)
185
Lista tabela, grafikona i slika
Tabela A3: Promena pokazatelja efektivnosti vlade (u % u odnosu na prethodnu godinu) Tabela A4: Promena pokazatelja kvaliteta reulative (u % u odnosu na prethodnu godinu) Tabela A5: Promena pokazatelja vladavine zakona (u % u odnosu na prethodnu godinu) Tabela A6: Promena pokazatelja kontole korupcije (u % u odnosu na prethodnu godinu) Tabela A7: Stopa rasta bruto domaeg proizvoda (% promena u odnosu na prethodnu godinu) Tabela A8: Rast priliva stranih direktnih investicija (% promena u odnosu na prethodnu godinu)
Ivan Joveti Prednosti i trokovi integracije u NATO Izazov za Crnu Goru

Tabela 1: Projekcija doprinosa Crne Gore zajednikom budetu NATO
Marjan urovski Koliko kota ulanjenje Republike Makedonije u NATO?

Tabela 1: External trade scope, January-June 2008. Tabela 2: Commodity exchange by economic groups of the countries Tabela 3: Production volume indices, June 2008. Tabela 4: Review of the participation of the arm in missions outside the territory of the Republic of Macedonia Tabela 5: Personnel at the MoD and arm 31.7.2008. inclusive
Mitar Kova Politika ili vojna neutralnost Republike Srbije

Slika 1: Struktura trokova za odbranu
186
O CENTRU ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE

www.ccmr-bg.org
Centar za civilno-vojne odnose je nestranako, nepolitiko i neprofitno udruenje graana. Osnovano je 1997. godine u cilju istraivanja celine odnosa izmeu vojske i drutva sa stanovita modernog miljenja i praktikovanja individualne, nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti. Za te svrhe Centar se posebno bavi problemima reforme sektora bezbednosti i oruanih snaga u tranzicijskim i postkonfliktnim zemljama, te izgledima za njihovo stavljanje pod demokratsku civilnu kontrolu i javni nadzor. U okviru Centra za civilno-vojne odnose, januara 2006. godine poela je da radi Beogradska kola za studije bezbednosti. U okviru ovog istraivakog odeljenja zaposleno je 10 mladih i talentovanih istraivaa, diplomaca sa fakulteta drutvenih nauka, koji e u koli dobiti kompletnu strunu podrku za istraivaki rad i formalno napredovanje u akademskoj karijeri. Beogradska kola predstavlja originalan projekat kojim Centar eli da zapone proces formiranja i obrazovanja nove generacije istraivaa nacionalne i globalne bezbednosti. Glavni ciljevi kole su osposobljavanje istraivaa za samostalno iniciranje istraivanja i aktivno uestvovanje u reformi sektora bezbednosti. Jedno od polja aktivnosti kojim je Centar dokazao da poseduje snane istraivake kapacitete je izrada modela zakona iz oblasti bezbednosti. Ekspertski tim Centra izradio je etiri modela zakona: Model zakona o civilnoj slubi, Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeenja, Model zakona o nainu utvrivanja i postupanju sa tajnim podacima od znaaja za odbranu zemlje i Model zakona o Vrhovnom savetu odbrane. Sve modele zakona Centar je predstavio na uvid javnosti Srbije, te je pokrenuo debatu o vanosti popunjavanja pravnog va-
187
O Centru za civilno-vojne odnose
188
kuma njihovim usvajanjem. U tom cilju, organizovane su javne diskusije, a u saradnji sa ostalim organizacijama uraena su specijalne publikacije i medijski program. Posebno uticajna bila je emisija uvarkua iji je glavni cilj bio da iroj javnosti prui osnovne principe i probleme reforme sektora bezbednosti. Emisija je emitovana na nekoliko televizijskih stanica i predstavljala je dobru osnovu za senzibilizaciju javnosti o aktivnostima koje je organizovao Centar. Takoe, na zahtev Odbora nadlenog za bezbednosna pitanja, nekadanjeg Parlamenta Srbije i Crne Gore, Centar je izradio Nacrt zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli vojske Srbije i Crne Gore i Nacrt zakona o slubama bezbednosti SCG. Bliskom saradnjom i edukacijom donosilaca odluka u institucijama i politikim partijama, Centar se uspeno zalagao da se usvoji Nacrt zakona o slubama bezbednosti koji je izradio upravo ekpertski tim Centra. U 2007. godini Centar je pokrenuo prvi interaktivni projekat Video pitanja graana pokretanje nacionalne debate o stratekom identitetu Srbije, radi obeleavanja godinjice pristupanja Srbije programu Partnerstvo za mir i pokretanja javne debate o stratekom identitetu i orijentaciji Srbije. Centar je u septembru 2007. godine organizovao i javnu raspravu o nacrtima Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci, a u decembru 2008. godine organizovana je i javna rasprava o nacrtima Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane Republike Srbije. Druga oblast ekspertize je zatita prava graanstva i pripadnika vojske i policije. U okviru ove oblasti svog angamana, Centar je sproveo istraivaki projekat o najboljim praksama u vezi sa ljudskim pravima koji se zvao Zatita ljudskih prava u vojsci i policiji Savezne Republike Jugoslavije. Promena odozdo-nagore (bottom-up) je uvedena obezbeivanjem pravnog savetovalita za pripadnike Vojske i civile. Pravna asistencija sluila je kao pomo ovim zapostavljenim ugroenim grupama, a pomogla je i tome da se prikupe podaci o rasponu i vrsti problema sa kojima su se ove grupe susretale usled delovanja slabih institucija. Ovaj projekat je sprovoen kako u prostorijama Centra u Beogradu, tako i u nekoliko gradova u Srbiji uz asistenciju vrhunskih advokata iz ove pravne oblasti (Jovan Buturovi, ore Dozet, Goran Dolovi). Osnova za zagovaranje u ovoj oblasti bila su brojna istraivanja vezana za reformu sektora bezbednosti u Srbiji i u regionu Zapadnog Balkana. Neki od ve zavrenih istraivakih
projekata ukljuuju: Javno mnenje i mediji o oruanim snagama Srbije i Crne Gore (7 krugova), Vojska Srbije i Crne Gore i Srpska pravoslavna crkva Potraga za identitetom, Zatita ljudskih prava u vojsci i policiji Savezne Republike Jugoslavije, Normativni preduslovi za civilnu kontrolu Vojske Jugoslavije, Nasilni raspad Jugoslavije uzroci, dinamika i posledice, Privatne bezbednosne kompanije prijatelj ili pretnja. Najuoljivije od svih istraivanja bio je projekat Javno mnjenje i mediji o oruanim snagama Srbije i Crne Gore, koji je postao nezamenjljiv izvor kako u istraivakim krugovima, tako i u politikoj zajednici kada je re o pitanjima planiranja reforme. Centar je, takoe, sproveo brojne edukativne i informativne programe namenjene aktivistima civilnog drutva, narodnim poslanicima kao i pripadnicima bezbednosnog sektora u Srbiji i akademske zajednice. Vie od 1.800 polaznika aktivno je uestvovalo na ovim seminarima. U saradnji sa Fakultetom politikih nauka Univerziteta u Beogradu, Centar je dva puta uspeno sproveo jednogodinje poslediplomske specijalistike kurseve iz studija bezbednosti (kolske godine 2004/2005 i 2005/2006), a kolske 2006/2007. organizovane su i magistarske studije Nacionalne i globalne bezbednosti na istom fakultetu. Trenutno su u toku Master studije iz Meunarodne bezbednosti. Veina studenata dolazi iz dravne administracije (Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutranjih poslova, obavetajne slube i Narodna skuptina), kao i iz akademske zajednice i nevladinih organizacija. Jedan broj onih koji su zavrili ove specijalistike kurseve sada je zaposlen na srednjim i viim menaderskim pozicijama u dravnim institucijama i ini osnovu mree kontakata Centra. Tokom 2007. godine Centar je pokrenuo i program stairanja za domae i strane staiste, kako bi se uveala zajednica civilnih istraivaa bezbednosti i na taj nain pomogle kreiranju osnove za aktivnije ukljuivanje akademske zajednice i civilnog drutva u procese reforme sektora bezbednosti u Srbiji, regionu i Evropi. Centar, takoe, koristi svoje lanstvo u dole navedenim mreama i organizacijama radi okupljanja i ukljuivanja to veeg broja partnera u zagovaranje praktinih projekata. Partneri su FENS (Federacija nevladinih organizacija Srbije), mrea partnerskih nevladinih organizacija Kancelarije za pridruivanje Evropskoj uniji Vlade Srbije, Informacioni forum bezbednosnog sektora (vodei forum za razmenu
189
informacija), Nacionalno versko udruenje za EU, Sigurnija mrea Balkana i Meunarodni savetodavni odbor DCAF. U 2008. godini Centar i NUPI (Norveki institut za meunarodne odnose iz Osla) zapoeli su program estonedeljnog akademskog usavravanja istrivaa BSB u NUPI-ju. Centar je, takoe, potpisao memorandume o meusobnom razumevanju i na taj nain formalizovao saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije, Vladinom Kancelarijom za pridruivanje EU, Institutom za uporedno pravo, Nacionalnim institutom za demokratiju, Udruenjem za evroatlantsku saradnju Jagello 2000 iz eke , Centrom za evropske i severnoatlantske poslove CENAA iz Slovake, Centrom za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) iz Crne Gore, RACVIAC Centrom za bezbednosnu saradnju, Institutom za meunarodne odnose iz Hrvatske, Centrom za sigurnosne studije iz BiH, Analyticom iz Makedonije. Centar je potpisao i trinaest memoranduma o razmeni asopisa i drugih publikacija sa relevantnim akadmskim asopisima iz Srbije, Slovenije, Slovake, Rumunije i Turske.
190
CIP - , 327.56(4-12)(082) 338.2(4-12)(082) EKONOMIJA i bezbednost / [urednici Miroslav Hadi, Jelena Radoman]. - 1. izd. Beograd : Centar za civilno-vojne odnose, 2009 (Beograd ; Goragraf). - 188 str. : ilustr. ; 20 cm Re je o zbici strunih radova koji su predstavljeni na istoimenoj konferenciji, koju je Centar za civilno-vojne odnose organizovao 6. i 7. novembra 2008. godine u Domu Narodne skuptine u Beogradu. --> str. 7. - Tira 500. - Str. 7-13: Meuzavisnost ekonomije bezbednosti / Miroslav Hadi i Jelena Radoman. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografije uz pojedine radove. ISBN 978-86-83543-64-9 1. [] [ ] ) () - - b) - COBISS.SR/ID 167923980

Ekonomija I Bezbednost

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ekonomija I Bezbednost

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

EKONOMIJA I BEZBEDNOST

CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE Beograd, 2009.

Meuzavisnost ekonomije i bezbednosti

Miroslav Hadi, Jelena Radoman

Meuzavisnost ekonomije i bezbednosti

Miroslav Hadi, Jelena Radoman

Meuzavisnost ekonomije i bezbednosti

Miroslav Hadi, Jelena Radoman

Meuzavisnost ekonomije i bezbednosti

Veza ekonomije, bezbednosti i razvoja

POVEZANOST BEZBEDNOSTI I RAZVOJA: NOVI KONCEPTI I PRAKSA MEUNARODNIH ORGANIZACIJA

Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija

Ljudska bezbednost i reforma sektora bezbednosti

Human Development Report, UNDP; Oxford University Press, 1994 http://www.un.org/millenniumgoals/

Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija

Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija

Kada novac nije dovoljan: oruje za razvoj

Oxford Analytic, Jul 2002.

Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija

Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija

Povezanost bezbednosti i razvoja: novi koncepti i praksa meunarodnih organizacija

TEKOE IZRAUNAVANJA CENE BEZBEDNOSTI: TEORIJSKI PRISTUP

Nacionalna bezbednost kao javno dobro

Tekoe izraunavanja cene bezbednosti: teorijski pristup

Tekoe izraunavanja cene bezbednosti: teorijski pristup

BEZBEDNOST PRIVREDNOG RAZVOJA U GLOBALIZOVANOM SVETU I OBEZBEENJE SIROVINA MEUNARODNOM TRGOVINOM

Meunarodna trgovina i ekonomski razvoj

Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom

Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom

Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom

Izvor: World Bank, Commodity Markets Review

Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom

Bezbednost privrednog razvoja u globalizovanom svetu i obezbeenje sirovina meunarodnom trgovinom

Marko Miloevi i Predrag Petrovi

POIMANJE BEZBEDNOSTI U POSLOVNOJ ZAJEDNICI SRBIJE

Marko Miloevi, Predrag Petrovi

Poimanje bezbednosti u poslovnoj eliti Srbije

Stavovi o evroatlantskim integracijama

poslovna zajednica Iskaz ispitanika tokom intervjua.

Marko Miloevi, Predrag Petrovi

Stavovi o reformi sektora bezbednosti

Iskaz ispitanika tokom intervjua.

Poimanje bezbednosti u poslovnoj eliti Srbije

Marko Miloevi, Predrag Petrovi

Poimanje bezbednosti u poslovnoj eliti Srbije

Uticaj koji integracija u NATO ima na ekonomiju drave

RIZIK ZEMLJE, STRANE DIREKTNE INVESTICIJE I NATO

Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

Michel Henry Bouchet, (2008). Country risk analysis, MscIF 2008.

Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

Dr. Sima Motamen, (2008); Political Risk Analysis; Westminster Business

International Country Risk Guide Methodology (ICRG) The PRS Group

Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

Za kompletnu metologiju indeksa pogledati: www.prsgroup.com

4. Rizik zemlje, politiki rizik i strane direktne investicije

Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

Slika 1: Globalna karta politikog rizika

Izvor: Global risk portfolio

5. Rizik zemlje, politiki rizik i NATO

Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

Rizik zemlje, strane direktne investicije i NATO

6. Analiza pokazatelja politikog rizika i makroekonomskih indikatora

6.1. Analiza indikatora politikog rizika zemlje