OBRADA PLASTIKE

PANTELIC BRANKO 19/2005 DASIC ALEKSANDAR 68/2005 NERANDZIC NENAD 70/2005 MILOJEVIC ZORAN 99/2005

SADRZAJ:

Plastika Podela plasticnih masa Osnovne operacije prerade plasticnih masa Termoformiranje Zavarivanje plasticnih masa

Plastika

Koriscenje plasticnih masa je sve rasprostranjenije u citavom svetu a samim tim napreduje i razvoj te grane industrije. Cinjenica je da se ne moze dovoljno brzo povecavati proizvodnja prirodnih materijala kao sto raste potreba za njima, dok proizvodi sa velikim procentom ucesca polimernih osobina (plasticne mase) su jeftinije i imaju bolje eksplatacione osobine u odnosu na to kada su u pitanju sirovine prirodnih materijala.

Prednosti elemenata od polimernih materijala su sledece: laksa izrada elemenata, slozenih konstrukcija mala gustina u odnosu na metale stabilnost na vibracije i dobra absorpcija sto im omogucuje primenu kao izolatorima vrlo dobre dielektricne osobine i visoka otpornost sto im omogucava siroku primenu u elektroindustriji, itd. u najvecem broju slucajeva plasticne mase se sastoje iz polimera (sintetickih smola), punila, plastifikatora (omeksivaca), boje, a u nekim slucajevima u sastav ulaze maziva i stabilizatori

Podela plasticnih masa

U zavisnosti od ponasanja za vreme zagrevanja razlikuju se: Termoplasticni materijali (termoplasti) Termoreaktivni materijali ( duroplasti)
Prema mehanickim osobinama podela plasticnih masa se vrsi na:

Elastomere Plastomere

Termoplasticni materijali (termoplasti)

Termoplasti pod dejstvom pritiska i temperature mogu neograniceno menjati svoj oblik. Oni pri zagrevanju postaju plasticni i omeksavaju a pri potonjem hiadjenju se vracaju u prvobitno stanje. Termoplasticni materijali su: polivinili, polietileni, polipropilen, plasticne mase na bazi celuloze, polikarbonati...

Termoreaktivni materijali ( duroplasti)

Duroplasti imaju ogranicenu sposobnost menjanja oblika pod dejstvom visih temperatura i pritisaka i kada se jednom zagreju do odredjene temperature prelaze u nerastvorljivo stanje.

Elastomeri

Elastomeri na temperaturama bliskim nuli mogu podleci elasticnom deformisanju koje moze da iznosi i do 1000%. Primer je kaucuk.

Plastomeri

Ostale plasticne materije podlezu znatno manjem plasticnom deformisanju (0,5 - 200%).. To su plastomeri. Osobine plastomera: Mehanicke: istezanje, savijanje, otpornost na udar, tvrdoca. Fizicke:gorivost, skupljanje, apsorpcija vode, mutnoca, propusnost svetla.

Osnovne operacije prerade plasticnih masa

Osnovne operacije prerade:

Kalandrovanje Presovanje (obicno, posredno, inekciono) Ekstrudiranje ( folija, cevi, traka i ploca)

Kalandrovanje
Kalandrovanje je slicno valjanju metala, primenjuje se za dobijanje tankih folija. Sustina postupka je u visestrukom propustanju fabrikanata kroz zagrejane valjke, tako da se debljina stalno smanjuje. Kalandrovanjem se dobija materijal debljine od 0,04 do 3 mm. Kalandrovanje se vrsi pomocu masine koja se naziva kalander.

Kalander se sastoji od tri odnosno cetiri cilindricna valjka koji su osovinama paraleino polozeni, a okrecu se u suprotnom smeru. Kako masa prolazi konstantno se smanjuje i na kraju se debljina izjednacava a povrsina polira.

Presovanje
Osnovni postupci izrade delova od plasticnih masa u alatima za presovanje su:

Obicno (kompresiono) presovanje Posredno presovanje Inekciono presovanje

Obicno (kompresiono) presovanje

a- punjenje, b -presovanje, c - izbacivanje

Posredno presovanje

punjenje, presovanje, izvlacenje

Inekciono presovanje
Inekciono presovanje se vrsi pomocu brizganja. Prednosti ovog postupka su: Tacnost dimenzija i oblika predmeta, kao i velika mogucnost oblikovanja Proizvod sa cistom i glatkom povrsinom u bilo kojoj boji Brzu proizvodnju velikih serija Veliku mogucnost iskoriscavanja materijala Kao najvecu prednost ovog postupka samatramo cinjenicu da ovi proizvodi po svojim dimenzijama odgovaraju alatu. Pritisak brizganja zavisi od: vrste termoplasta, dimenzija alata i velicina odredjenih postupkom injekcionog brizganja.

Ekstrudiranje
Ekstrudiranje je kontinuiran postupak prerade plasticnih masa. Ovim postupkom plasticna masa u prahu ili najcesce granulatu, ubacuje se putem levka u cilindar masine u kojoj je smesten jedan ili vise puzeva, koji transportuju, a pod uticajem toplote plasticnu masu prevode u tecno stanje. Kroz otvore puza i cilindra masa se plastificira, homogenizira i na kraju u alatu masine se formira u zeijeni oblik. Masina u kojoj se odvija ovaj proces naziva se ekstruder.

Masina za ekstrudiranje

Termoformiranje (oblikovanje pomocu toplote)

Pri preradi termoformiranjem materijal se mora zagrejati na neku visu temperaturu koja omogucava oblikovanje bez izmene osnovnih karakteristika plasticne mase. Postoje dva osnovna postupka termoformiranja: savijanje provlacenje (duboko izvlacenje).

Savijanje

Savijanje se izvodi tako sto se termoplasticna masa prethodno zagreje, a zatim se savija pomocu odgovarajucih alata ili izmedju valjaka. Ovaj postupak se najvise koristi pri proizvodnji vecih posuda ili cevi.

Provlacenje

Provlacenje je cisto mehanicka operacija promene oblika pomocu alata koji se sastoji od matrice, klipa i drzaca sa oprugama. Odgovarajucim postupkom i odabirom parametara postize se da gotov proizvod ima istu debljinu zida kao i upotrebljena ploca.

Zavarivanje plasticnih masa

Zavarivanje plasticnih masa je spajanje dva dela, neposredno ili posredno (zicom za zavarivanje), prethodnim dovodjenjem plasticne mase u termoplasticno stanje. Na osnovu nacina zagrevanja razlikujemo pet osnovnih postupaka zavarivanja: Zavarivanje pomocu zagrejanog gasa Zavarivanje pomocu zagrejanog elementa Zavarivanje pomocu pritiska (frikcijom) , Dielektricno zavarivanje Zavarivanje ultrazvukom

Zavarivanje pomocu zagrejanog gasa

Zavarivanje plasticnih masa toplim gasom je najstariji i jednostavan nacin pa se zaista mnogo koristi pri zavarivanju cevi, podova, ploca.Zavarivanje se izvodi tako sto topli gas struji iz aparata i zagreva ploce i zicu za zavarivanje koja toliko omeksa da se laganim pritiskom povija i ispunjava sav, i posredno vrsi spajanje ploca.

Faktori koji uticu na jacinu vara:

Cvrstoca osnovnog materijala Temperatura i vrsta gasa Pritisak za vreme zavarivanja Tip vara Priprema materijala pre zavarivanja -Obucenost i iskustvo varioca

KRAJ