INDUSTRIJA

Radionica-radioniki prostor:
To je mesto odvijanja tehnolokog, odnosno proizvodnog procesa Element arhitektonsko-urbanistike kompozicije kompleksa.

Radioniki prostor mora da obezbedi

prostor za smetaj maina

da omogui optimalno odvijanje proizvodnog procesa

da radniku obezbedi humanu i bezbednu radnu sredinu

Pre izrade projekta radionikog prostora vri se

arhitektonska analiza, a ona obuhvata:

analizu lokacije
analizu tehnolokog procesa analizu unutarnjeg transporta

analizu opreme
analizu radnih mesta analizu konstrukcije

analizu bezbednosnih uslova i normativa

oblikovnu analizu

Analiza lokacije

vrsta kompleksa (da li je nov ili se radi o dogradnji, adaptaciji....) o kakvoj se radionici radi, (vrsta industrije), i koji su specifini zahtevi industrije, definisani normativima analiza usvojenog ili primenjenog sistema gradnje (paviljonski ili blok sistem) analiza mesta radionice u proizvodnom ciklusu ili tehnolokom procesu (lokacija radionice u okviru kompleksa),

projekcija razvoja radi predvianja prostora za proirenje

bezbednost radnika kod pogona koji predstavljaju potencijalnu opasnost po okolinu:
eksplozivne materije, hemijska i sl. Industrija lociranje prateih objekata (energetskih, rezervoara za gorivo i sl.), zbog mogue pojave i irenja poara (vri se njihovo izdvajanje na bezbedna mesta u okviru parcele industrijskog kompleksa i to uvek u pravcu vetra-niz vetar u odnosu na ostale objekte).

zatita od buke (max 80db), odnosno velikih izvora buke; tu razlikujemo dva sluaja:
kada je buka spolja i objekti su ti koje treba zatititi i buka se razvija u pogonima pa okolne objekte treba tititi od te buke

Saobraaj u kompleksu

Uslov za izbor lokacije za gradnju industrijskog kompleksa ili objekta je dobra saobraajna povezanost.

Razlikujemo spoljnu saobraajnu mreu koja se zavrava na granici kompleksa i saobraaj koji je nastavak prethodnog, a odvija se unutar kompleksa. . (saobraaj unutar kompleksa)

Osnovna podela saobraaja u kompleksu

spoljanji (u kompleksu, izmeu objekata) unutarnji (u okviru hala)

 Projektovanje

saobraajnica u kompleksu obuhvata

analizu spoljnjeg transporta i povezanosti sa odgovarajuim zonama (sirovinama, magacinima, kretanje ljudstva.....) uslovi koje mree saobraajnica moraju da zadovolje vrste saobraaja i njihove karakteristike karakteristike transportnih sredstava

Projektovanje saobraajnica u kompleksu zavisi od:

lokacije i karakteristika terena tipa industrije
od tehnolokog procesa, ( da li tehnoloki proces dozvoljava prekide ili zahteva kontinualni transport) od raznovrsnosti i kompleksnosti proizvodnje i odgovarajuih sadraja, (od potrebnih objekata u kompleksu i njihove veliine i broja) od kapaciteta proizvodnje

od sistema gradnje
(paviljonski ili blok sistem)

od broja uposlenih od projekcije razvoja

Saobraajnice i njihova organizacija utiu na:

na nesmetano odvijanje toka proizvodnje, na pravilnu funkcionalnu organizaciju

na racionalnost i ekonominost, odnosno na cenu proizvoda

arhitektonsko i urbanistiko reenje kompleksa na bezbednost radnika i svih ostalih uesnika

Uslovi koje mrea saobraajnica mora da zadovolji su:

da bude jednostavna i kratka, to manje razgranata da obezbeuje brz transport, da bude efikasna i racionalna da ne postoje uska grla ili mesta ukrtanja, (da nema nepredvienih zastoja u toku transporta) da je bezbedna po sve uesnike u saobraaju

Spoljanji saobraaj u kompleksu

peaki teretni

(kretanje ljudi-radnika) (kretanje materijala i sirovina)

za putnika vozila komunikacije za pristup vatrogasnih kola

Peaki saobraaj (kretanje ljudi-radnika):

podrazumeva ulaz i pristup radnika garderobama, restoranu i radnom mestu

neophodno je odvajanje peakog saobraaja od teretnog

najbolje je da zbog kontrole postoji samo jedan ulaz (mali pogoni, mali broj radnika) u sluajevima kada se radi o velikim pogonima sa velikim brojem radnika, viesmenskom radu, reenje sa jednim pristupom moe dovesti do pojave uskih grla u zonama ulaza, kada se u relativno kratkom vremenskom intervalu pojavi velika frekvencija ljudstva-radnika; reenje za ovaj sluaj je u:
formiranju odgovarajuih prijemnih platoa na ulazu u kompleks, decentralizaciji ulaza i formiranju vie parcijalnih ulaza formiranju saobraaja u vie nivoa, pri emu je peaki saobraaj obino izdignut

Teretni saobraaj (kretanje materijala i sirovina):

orijentisan je ka skladinoj zoni, ambalai i zoni energenata... kod paviljonskog sistema, i izmeu pojedinih faza, odnosno objekata kada je proizvodni proces neprekidan, bez zaustavljanja maina neophodno je potpuno (i fiziko) razdvajanje peakog od teretnog saobraaja teretni saobraaj moemo podeliti na: drumski eljezniki reni dimenzionisanje saobraajnica se vri prema vrsti vozila koja se koriste za manje i srednje komplekse obino je dovoljan drumski saobraaj kod velikih kompleksa moe se javiti vie paralelnih vidova transporta (saobraajnica) i moe postojati vie pristupnih mesta (ulaza)

Drumski saobraaj

odvija se kamionima, elektrokarama i viljukarima

za saobraaj kamionima je neophodno projektovati odgovarajuu putnu mreu (irine za jednosmeran saobraaj min 2.5m3m, za dvosmeran 5m, a sa zaustavljanjem 9m) za viljukare nije potrebno projektovati posebnu saobraajnu mreu, ve koriste postojeu

eljezniki saobraaj

odvija se: eljeznikim vagonima, pokretnim platformama i vagonetima

odvija se iskljuivo u horizontalnoj ravni

spoljni je namenjen ekonominijem prevozu kabastih tereta, veih koliina goriva, sirovina i ostalog tehnikog materijala unutarnji je predvien za interni prenost tekih i dimenzionalno velikih predmeta tokom prerade, pri emu koloseci ne samo da prolaze pored hala, ve prolaze kroz njih

Karakteristike eljeznikog saobraaja u komplesu su:

velika potronja energije, jer je za vuu neophodna dizel lokomotiva ili traktorska vua

poluprenik krivine za kretanje drumskih vozila (kamiona) je 20m, a kod eljeznice (vagoni) 120-180m --------posledica je veliko meusobno udaljenje pojedinih objekata, to uslovljava veliku razvuenost inenjerijskih i mainskih instalacija
u poreenju sa drumskim prevozom saobraajnice zauzimaju mnogo vei prostor, to za posledicu ima i potrebu za mnogo veim dimenzijama kompleksa-lokacije znatne investicije kod proirenja kapaciteta ili bitnih promena tehnologije, zbog potrebe izmetanja cele mree ove nepovoljnosti se delimino mogu kompenzovati korienjem pokretnih platformi i vagoneta, koje imaju manji radijus (ak i 5m) i adaptibilniji su. drugi nain reavanje je kombinovanjem vie vrsta saobraajnih sredstava eljezniki saobraaj se obavezno odvaja od drumskog i peakog, i izbegava se meusobno ukrtanje (sa samim sobom ili drumskim ili peakim saobraajem), predvia se poseban prilaz, posebna kontrola,

Saobraaj putnikih vozila

on moe, ali ne mora da postoji (unutar ili izvan kompleksa) podrazumeva saobraajnice i parking prostor

ogranien je na ulaznu i administrativnu zonu kompleksa

nikada se ne mea sa prethodna dva

Komunikacije za pristup vatrogasnim kolima

najee se grade za jednosmeran saobraaj ili se koriste ve izgraene saobraajnice u tu svrhu mogu da slue i otvorene neizgraene povrine obavezan je slobodan pristup objektu sa svih strana

Unutranji saobraaj u objektima

odnosi se na
transport sirovina i materijala u toku proizvodnog procesa kretanje ljudi-radnika do radnog mesta i u toku radnog procesa

Odvija se unutar proizvodnih objekata, pa zato zavisi od:

primenjene tehnologije eme tehnolokog procesa-toka proizvodnje naina gradnje

Nain transporta i primenjena transportna sredstva uslovljavaju (utiu na):

dimenzionisanje radionikog prostora izbor konstrukcije izbor podova mere bezbednosti zaposlenih

postoje dva obrasca koja definiu racionalnost

M = R/E M = Pk/Pu = koristan rad/ utroena energija = korisna izgraena povrina/ ukupna izgraena povrina

Na osnovu prethodna dva obrasca sledi da :

organizacija transporta treba da je jednostavna, bez ukrtanja i zastoja saobraajnice treba da su najkrae (duina puteva treba da je smanjena na minimum) transport treba da je jednosmeran, bez povratnih puteva i praznih hodova

da se zbog odravanja i pojednostavljenja smanji broj raznorodnih transportnih ureaja na minimum (optimum)
da se koriste transportna sredstva sa veim stepenom automatizacije, koji pored vee produktivnosti i uinka zahtevaju mali manipulativni prostor

U odnosu na pravac pruanja transporta razlikujemo:

Kada se transport odvija po horizontali (u jednoj ravni) Kada se transport odvija po kosoj ravni Kada se transport odvija u vertikalnoj ravni Kombinovani transport

Transport koji se odvija po horizontali

dimenzionisanje kod transportnih sredstava se odvija na osnovu gabarita optereenog transportnog sredstva i potrebne komunikacije za nesmetano kretanje radnika. kada se radi o kretanju u jednom smeru d=gabarit+2x0.50m kada se radi o dvosmernom kretanju d=2xgabarit+2x0.50m+0.40m

 dimenzionisanje se vri prema gabaritu maina, gabaritu optereenog transportnog sredstva i prostoru radnog ciklusa, npr. kod skrepera, transportera i sl.