Dr Lj. KOTUROVIC i D.

JERICEVIC KOREKTIVNA GIMNASTIKA

Za izdavaa Slavica Kovaevi

Urednik Miroslava Jaimovi

Struna redakcija Dr Ljubi.a Milievi

Naslovna strana Milo Majstorovi

Ilustracije Pavle Bua

Tira: 1.000

Izdava: IGP "MiS SPORT", Beograd, Tel. 011 444-11-55 tampa: "GRAFIPROF', Beograd

Dr LJUBIA KOTUROVIC DESANKA JERICEVIC

KOREKTIVNA GIMNASTIKA
II izdanje

1996

S A D R A J: Strana PREDGOVOR _ UVOD __ Osnovno sredstvo Pomona sredstva Primena fizikih vebi u cilju profilakse i leenja Metodi primene vebi u svrhu korekcije ili leenja Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi Mogunosti i oblici primene korektivnog rada DRANJE TELA I ODSTUPANJA OD NORMALNOG STAVA O dranju tela Ocenjivanje dranja tela Odstupanja od normalnog stava Oblici poremeaja, lokalizacije i njihova korekcija a) Kimeni stub Lordoza Kifoza _________ _ _ Ravna lea Skolioza b) Grudni ko Ispupene grudi Izdubljene grudi Ravne grudi c) Donji ekstremiteti 110 115 120 38 53 77 82 5 6 7 11 12 20 22 23 27 27 29 32 34

X noge 123 O noge __ 127 Ravno stopalo POGOVOR ____ _ _ __ 157 LITERATURA ____________ 158

PREDGOVOR Zahvaljujui novom izdavau pojavljuje se danas riova edicija ovog, jo uvek, aktuelnog prirunika. Razlog za to je postojanje istih potreba za njegovu pojavu kao i u vreme prethodnog izdanja. Naime, jo uvek nema ireg strunog rada na spreavanju i korekciji poremeaja u dranju tela, kako u kolskim ambulantama, kolama, tako ni u veini poliklinikih ustanova javne zdravstvene slube. Naa je elja da ova knjiga i dalje bude neophodni pri - runik svakom pedagogu fizike kuhure koji se sa ovom pro - blematikom susree u svom svakodnevnom profesionalnom radu. Tu se podrazumeva rad u predkolskim ustanovama, osnovnim i srednjim kolama, kao i na prvim godinama fa kuhetskih studija, jer su to institucije u kojima se sprovode organizovane fizike aktivnosti. No, s obzirom na dananje opte i materijalne uslove i u izdavatvu, moramo napomenuti da nije moglo doi do izmena na samom tekstu. Meutim, ostaje nam mogunost da u okviru ovog predgovora ukaemo itaocima na neke znaajne momente. Naime, postoje neka nova saznanja u odnosu na klasifikaciju, dijagnostiku i prognozu pojedinih pore meaja kao to su lordoza, kifoza, skohoza, ravna sto- pala i dr. No, s obzirom na to da ovaj prirunik ima prven- stveno praktini znaaj za kolsku praksu, tj. da se radi o runkcionalnim stadijumima pomenutih poremeaja u dranju tela, u ijoj prevenciji i korekciji osnovnu ulogu imaju pe- dagozi fizike kuhure, smatramo da struni kvahtet nee biti umanjen. U svakom sluaju, smatrah smo za potrebno da itaoci- ma i strunoj javnosti ovo predoimo i tako ublaimo even- tualne kritike. Verujemo ipak da e ovo biti doprinos napo- rlma da se ne zapusti rad na prevenciji i korekciji posturalnih poremeaja kolske dece i omladine uopte, sve dok se ne stvore uslovi za organizovan struni rad u ovoj oblasti.

Beograd, 19. 02. 1993. god.

Autori

UVOD Kineziterapiija je, jedna od veoma vanih karika u procesu potpunog fun'kcionalnog osposobljavanja osoba, nakon povreda, oboljenja ili nekog drugog stanja koje je dovelo do poremeaja normalne ravnotee pojedinih funkdija u organizmu. Jedan od njenih vidova koji se najee koristi u cilju otklanjanja poremeaja u dranju tela naziva se koreiktivna gim- nastiika. Ona predstavlja jednu od osnovnih metoda koja se pri- menjuje u cilju prevencije i korekcije. Poto 'se u korektlivnoj gimnasticii koristi isto sredstvo kao i u fiizikom vaspitanju, tj. pokreit, fizika veba, odnosno gim- nastilca, sasvim je razumljivo to su nastavnici fizikog vaspita- nja u mloigunosti da se ovoim problemartiikom barve. Noviim zakon- s'kim pix>pi'Siima predviena je i nova oblast rada profesora fizi- kog vaspitanja u oblilku tziv. speoijalne na&tave fizikog vaspitanja, koija u nelkim kolama ve funkoioniie. Tako se za decu sa odree- nim odistupanjima od normalnog dranja organizuije pomenuta na- stava fizaklog vaspiltanja sa jediniim oiiljem korekdije postojeeg sitanja. U praiksi se, posle selekoije na sistematskim pregledima, u jednoj ikoili organiziulje ova nastavia za decu iiz nekoliko okolnih ko - la, a vodi je profesor fiiiziikog vasipitanjia kome je to jedini zadatak na radnam mestu. Ovi uenioi ne poseuju nastavu fizikog vaispiita- nja u svojoim kolama, ve im ova nastava predstavlja obavezu, tako da ne postoji osilobaanije od nastave fizikog vaspitanja zbog ove vnste iporemeaja. Ova niaisifava se odirava po posebno formiranim gnuipama slinih poreimeajja, a uvek se vodi rauna o liaboru i karaik- teiru vebi, poetnih pOloaja, o doziranju vebi, te na taj nain eli- miniu eventualni tetni uticaji. Cilj ove nasitave fiziiikog vaisipitanja u fcoli ne treba siamo lo - kalno da ipiopravlja neike sJabosti miia, ve ona treba da ima iri karakter kako bi delovala preventivno. Treba dobro odabra- nim vebama, koje e se davati tokom redovne nastave fizikog vaspdtanja u koli za svu decu, nastojati da.ise tonizira ba ona muskulatura za koju je utvreno da je &la!ba, insuficijentna. Ove vebe e dobiti jo vei znaaj, aiko se uzmu u obzir viisoki pro- centi pojedinih odstupanja od normalnog stava, tj. loih dranja tela, odnosno posturalnih poremeaja. Etobro organizovanim fizikim aktivnostima u kolskom do- bu, smanjie se broj onih osoba koje zbog posturalnih poreme - aja ili telesnih deformacija bivaju osloboene vojne obaveze. To dobija posebnu vanost ako se posmatra sa aspekta osnovnih principa opte narodne odbrane, zbog njenog velikog drutve- nog i politiikog znaaja za zajednicu u celini.

SlabcKst pojedinih miiniih grupa ili muskulatUTe u celini kod nenih, asteninih osoba moe da izazove pojavu razliiitih poremeaja na kimenom stubu, gnidnom kou, gomjim ili do- njiim ekstremitetiima, a posebno na stopalu. To dovodi do otea- vanja normalmh, svakodnevnih fun'kcija, kao to su kretanje, rad itd., to povlai za sobom nedovoljnu aktivnost itavog organiz- ma. To se sa svoje strane odraava na dalji razvoj pomenutih slabosti, na pojavu slabije lishrane tkiva, degenerativnih stanja, atrofije i razMdtih telesnih deformaoija koje se mogu ukoliko se nita ne udni na njihovom spreavanju raizviti ak do traj- nih invaliditeta. Naistavpife fizikog vaspitanja, pored ostalih faktora, moe svojim i^om. mnogo udnitS na jaanju deijeg organizma u ce- lini, te samm tiijr dopriineti smanjenju piiocenta .posturalnih no'- remeaija u tioglednoittt-fpeitjodT^. Svaikako dia se ne trefe^^zadirati^- mo na ovom, ve itrete pmi fofekiim isipoiitSkto^tl^pinzei^^ i oen- trima za rekreaoiju graana otvarati odeljenja za korektivhu gLmn^ stdiku, treba zainteresovati kolske i sportske lekiare za upoznavainlje ove oMastd, te safltnim tdm zadiobitti njhovu pomo i podrku u orga- ndzovanom kompleiksnom reavanju ovih problema. Shvativi ovo, jasno je da fiziko vebanje, sprovedeno na odgovarajud nain, uz sve preduzete mere predostronosti, moe biti jedna od najefikasnijih i naj'koriisniijih mera u popravljanju ovakvih stanja. Dalkle, fiziku vebu treba shvatiti kao osnovno sredstvo kineziterapije, te samim tim i korektivne ^imnastiike kao njenog saistavnog dela. No, pored ovog osnovnog sredstva, ne treiba zanemariti ni druga sredstva koja u reavanju ove problematike mogu biti od koristi. To su takozvani prirodni i vetakli fizdkalni agensi, kao to su: sunce, voda, vazduh, zatim vetaka svetlost, elektrina struja u raznim svojim oblicima itd. Svi oni doprinose usipeni- joj borbd protiv deformiteta iili bilo kojih dooiigih odstupanja od normalnog stanja. Osnovna sredstva Izvoenje pokreta nije jednostavna ve vrlo sloena radnja u kojoj uestvuje itav niz sistema i organa, a prvenstveno tako- zvani aparat za kretanje i nervni sistem, na emu se treba po- sebno zadrati. U sastav aparata za kretanje ulaze miid, kosti i zglobovi sa svojim vezama. Miii predstavljaju aktivni deo aparata za kretanje, dok ostali pomenuti delovi ine njegov pasivni deo. U

ovejem organizmu se nalaze glatki iniii, koji su smeteni u vmutranjosti organizma i funkcioniu bez uticaja oveje volje i skeletni miii, ija je graa poprenoHprugasta, koji svojini kontrakoijama vre odgovarajue kretnje pod uticajem oveje volje. Ireba jo imati na umu da se prema fuaikciji u organizmu razlikfuju miiii pokreta, koji su visoko spK^sobni za kontrakcije i dekontrakcije, ali 'su male i kratkotrajne snage, i tonini miiii iji je zadatak da odravaju poioaj tela, te su njihove kon'trakcije duge i snane. Za izvoenje bllo jednih, biio drugih kontrak - cija, neophodna je energija. Meutim, priUkom aktifvnog angao - vanja ovih miia treba uvek voditi rauna o faktoru zamora, koji je redovni pratilac svi h aktivnosti, a iji uzroci niisu jo u potpuno.s^ti pixxieni. Kao ne manje vane delove aparata za kretanje treba pome - nuti kosti i zglobove. Dok su kosd, s jedne strane, oslonac oi^a- nizma, one su, s druge strane, poluge koje, pokretane miinim kootrakciijama vre odgovarajue kretnje, a zglobovi mesta koja ovo omoguavaju. Nisu svi zglobovi podjednako pokretni niti svi dozvoljavaju 'izvoenje svih vrsta pokreta, no ipak smatramo da treba ovde 'navesti pokrete koji se najee susreou, ne uputajui se u nji- hovu analizu (Sl. 15).

l>regib!uile (flexlo) opruanje (extenslo)

Prlmlcaiije (adductlo) odmlcanje (abductlo)

Okretanje spoIjaSnje; unutranje

(rotatlo):

Izvrtanje (supinatio) neutralni poloaj uvrtanje (pronatio) Dakle, da bi se svi ovi pokreLi moglii vriti potrebna je koordi- nacija funkdje centralnog nerv- nog sistema i aparata za kretanje kao celine. U oilju izvoenja po- kreta moraju se angaovati ne samo oni miii koji neposredno uestvuju ili potpomau izvoenju pokreta, miii protagonisti, odnosno sinergisti, ve i oni koji fikisiraju odgovarajue deiove te- la, miii fiksatori. Istovremeno dolazi i do promena u statusu miia ija je funkcija upravo su- protna, a koji se nazivaju antago- niistima (Slika br. 6).

Kruenje (circumductio) a)Koncentrinu kod koje se miini pripoji pribliavaju savladavajui dejstvo neike sile. Primer ova'kve kontrakcije bilo bi opruanje u zglobu kolena u sedeem poloaju na stolici, pri emu dolazi do pribliavanja pri- poja etvoroglavog miia buta (Slika br. 'l)

Sve pomenute grupe miia obavljaju svoje zadatke zahvalju- jui miinoj kontrakciji, pri ko- joj se menja napetost i duina niiia. Prema tim kvalitetima se i miine kontrakcije dele na;

b) E k s cen tri nu - kod ko- je se miini pripoji udaljavaju, jer se mii suprostav'lja dejistvu neke sile usmeravajui njen uti- caj. Primer akvakve koaitrakcije bilo bi savijanje opruene noge u zglobu kolena u sedeem poloa- ju, pri emu se pripoji etvoroglavog milia buta udaljavaju, uspo- ravajud dejstvo sile gravitacije (Slika br. 8).

c) Statiku kod koje se udaljenost miinih iprifpoja ne menja. Primer oviakve kontrak- cije je kada se pri opruenom kolenu zategne etvoroglavi mid buta bez pomeranja potkolenice, to e se ogledati u povlaenju aSice prema gore (slika br. 9).

Prema stepenu uea pojedinih delova centralnog nervnog sistema u izvoenju odreeniii poikreta razlikuju se: voljni ipo'kreti u ijim formiranjima uestvuju najvii nervni centri. Preko oseajnih (senzitivnih) nervnih vlakana ovi centri dobijaju nadraaje sa periferije, pa se na osnovu iijih dopunjuju nalozi muskulaturi, koja treba da izvede pokret. automatsifci pokreti u ijem izvoenju po pravilu svest ne uestvuje, mada se njena intervendija pojavljuje u onim slua- jevima kada je automatizam poremeen. Ovi pokretd mogu da potau iz niih centara, kada su duim izvoenjem uvebani, auto- matizovani. refleksni( pokreti, u ksjima ne uestvuje kora velikog mozga, ile prema tome ni svest, pa zato oni i nemaju veu ulogu i znaaj za primenu korektivne gimnastike.

Pomona sredstva Ne uimanjujui ni na koji nain znaaj prdrodnih, a naro - ito vetakih fizikalnih agenasa, oni e ovde biti opiisani samo sa aspekta njihovog udela za to uspeniju primenu vebi u cilju maksimalno mogueg funkcionalnog osposobljavanja. Od prirodiniii fizikalnih agena'sa najiru primenu ima voda. Naime, voda se korfsti kao veoma pogodna sredina u kojoj se, zabvaljujuoi prividnom gubitku telesne teine, mogu pojedini po - kreti daleko lake izvoditi. Osim ovoga, gu'stina vode, pritisak i potisaik izlis'kuju odreeni napor te se tako dobija i eljeni otpor koji nije preteran i koji se moe slobodno prfmenjiivati. Poznato je da se plivanje veoma mnogo koristi za koTekciju pojedirah telesnih deformacija, a naTOito onih na Momenom stubu i grudnom kou. Naravno da voda, primenjena u ove s.vr- he. mora biti odreene temperature, jer ne bi smela da izaziva grenje miia, to bi se dogodilo ako bi bila suvlie hladna. Sunce, a naroito vazduh, u ovom sluiaju imaju daleko ma- nju primenu od vode, iako su poznati uticaji vazduha na povea - nje otpomosti organizma, posebno kada se pnimenjuju takozvane vazdune kuipke. Iz tog razloga preporuujemo primenu veb na vazduhu, kad god to vremenske priMke dozvoljavaju, ali u sva- kom sluaju to ovde nema presudni znaaj. Sunoane zrake koris- titi takoe 'kad god je to mogue, jer su poznaiti povoljni uticaji njegovog sipektra. a naroito ultravioletnih znaka. Ovi zraoi su nevidljivii za oveje oko, ali su od ogromnog zna'aja za normal - ni pmmet viitaTnina D, koji je necnphodan dejem organizmu. Pored ovog uticaja, sunce svojim infracrvenim delom spektira deluje na zagrevanje izloenih delova tela, to takoe predstavJja karisni uinak, jer e se tako smanjiti grevitost (spasticitet). Od vetakih fiizikal-nih agCTasa mogu biti od koristi svi vetaki izvori svetlosne energije (SoIux, kvarclampe i dr.). koji postaju posebno vani u vreme kada se zbog klimatskih uslova vie ne mogu koristiti priTOdni agensi. Na drugo mesto svakako dolazi elektrina struja sa svojiim iroikim mogunostima, MIo da se rai o niskofrekventnim ili vi- sdkofre'kventniim strujama. Prve se, izmeu ostailog, koriste i za elektroforezu pojedinih lekova, a druge za izaiziivanje toplotnog efekta u duihini tkiva. N'ajizad, ne treba odbaciti ni primenu toplog blata ili para- fina, koji, apliikovani na predeo u kome je pokretljivost smanje- na, mogu vrlo korisno posluitii kao priprema za vebe, jer tako - e otklanjaju postojeu grevitost i bolove.

Primena fizikih vebi u cilju preventive i leenja Da bi se i'eba mogla primeniti kao preventivno odnosno torapeutsko sredstvo, neophodno je voditi rauna o mnogiim fak - torima od kojih su najvaniji: karakter vebi, poetni poloaj, oce- njivanje miine snage, doziranje itd. Tek na osnovT.i svega toga i svestranog upoznavanja analize poremeaja moe se napraviti odgovarajui program rada. KARAKTER VEZBI Po karakteru vebe mogu biti: pasivme, potpomognute, aktiv - ne, protiv otpora i vebe disanja. Pasivine vebe piliimenjuju se kada osoba nije u stanju da izvede traeni ,pokret snagom svoje sopstvene muskulature. Po - moou njih treba pokuati obnavljanje izbiusainih putanja kojima se prenose impiulsi ipoitrebni za izvoenje pokreta. Pored toga treba ovim vebama odiravati cirkulaciijiu krvi i pokretljiivost zglobova u oteeiiim delovima. Pni paisivnim vebama treba zaihtevaiti potpu- nu koncenitraciju priiliikom izvoeoja pokreta, tako da se taj, pasiv- .ni poikret doivljava kao svoj, jer e samo ondia imati svoju svrhu. Potpomognu'te vebe iprimenjuju se u sluajevima .kada je miina snaga sauvana ali ne toliko da se bez tue pomoi moe izvriti paferet. To se najvie osea kada povreeni deo dola'Zii u poloaj u kome sila zemljine tee ima najvei efekat. Zadatak je ili da se potpomogne izvoenje pofcreta, ili da se ot- klone negativni uticaji, sile zemljine tee, otpora podloge itd., ta- ko da se koristei zdrave delove tela delimino uestvuje u i2Vo - enju pokreta, to ve predstaVlja izvestan stepen vie u odnosu na pasivan pokret. Aktivne vebe izvodc se snagom odgovarajue muskula- ture bez iije pomoi, ali se ne sme tolerisati zamah, jer-je u tom sluaju samo poetak pokreta aktiivan, dok se oistali deo kretnje izvodi zahvaljujui sili inercije, to u terapiijkom smislu nije korisno. Ove vebe sadi-e u sebi i elemente emocionalnosti, zahvaljujui irokom izboru, tako da to u veoj meri aktiviira osobu u celini i doprinosi brem ozdravljenju. Neobino je vaan izbor poetnog poloaja kako bi se iskljuoili svi faktori koji bii mogli da utiiu na oteavanje izvoenja pokreta, odnosno koji bi predstavljali dodatni otpor. Vcbe protiv otpora primenjuju se tek kada je pret- hodnom primenom odgovarajuih aktivnosti dolo do potpu - nog oporavljanja muskiilaturc. Njihov cilj je to bre vraanje

muskulature u stanje u kome je bila pre bolesti odnosno povre- cle. Ove vebe treba da doprinesu angaovanju to veeg broja motornih jedinica u miiu. Otpor se moe davati manuelno ili pomou razliitih rekvizita, kao na priimer: dakii sa peskom, medicinke, tegovi i sL, a prema usloviima mogu se primenitl i specijalni aparati. Vebe disanja funkoija diisanja se razvija tokom ivota, naporedo sa razvitkom svih ostalih sistema oveijeg organizma. Meu'tim, razliiti negativni uticaji mogu se nepovoljno odraziti na razvitak ove, neospomo veoma vane funkciije. Iz tih razloga potrebno je voditi posebnu brigu o stanju disajnog sistema i kod normalnog organizma, a naroito ako postoje izvesne defor- macije grudnog koa, odniosno kimenog stuba, koje se mogu iiegativno odraziti na disajnu funkciju. Zato u ovoj svetlosti sagle- dane vebe, kojima se moe suprostavifti pomenutim negativniim uticajem, vebe disanja dobijaju poseban znaaj. Ove vebe utiu na razvitak vitalnog kapaciteta, na aeraci- ju krva itd., ali mogu i lokalno vrlo povoljno uticati na poiprav- Ijanje izvesnih deformacija koje se lokaliizuju u predelu grud- nog koa, odnosno grudnog dela bimenog stuba. Sve ove vebe treba izvoditi umerenim ritmom, jer su to u stvari disajni pokreti, te ih treba to vie pribliiti normalnoj Irokvenciji disanja. POCETNI POLOAJ da se ne bi tunkcionalno stanje pogor- avalo priimenjenim vebaraa, veoma je vano dobro odabrati po- etni poloaj, to e zavisiti od morfolokih osobina same osobe, njenog opteg stanja, cilja koji treba postii, itd. Poznato je da postoji vie poetn/ih poloaja. Pored izvede - nih i dopuns'kih poetnih poloaja, postoje osnovni poetni polo- aji kojih ima est. To su: Leei poetni poloaj (SI. 10a, lUb, 10c) Razlikujemo tri varijante ovog ipoloaja:

lOc

Ovo je najsigurniji poloaj jer iziskuje minimalnu energct- sku potronju, te se najee daje od samog poetka. Uvok treba zahtevati da se delovi tela odravaju ti listom poloaju kao i u stojeem stavu. Poloaj na leima se koristi kod deformacija grudnog koa, sputenih ti^bunih organa, iitd. Poloaj na ti'buhu kod kifoze (pogrbljenostd) u grudnom delu kimenog stuba ili kod skolioze (iskrivljenje kiomenog stu- ba u frontalnoj ravni). Poloaj na boku kod nekih oteenja funkcdje zglobova kuJca ili kolena i kod nekih faza u leenju skdlioze.

Sedei poetni poloaj (SI. 11) Kao klaisiatn sedeoi poloaj uzima se takoizvani turski sed, kod koga je glavni oslonac ispup- enje sedalne kosti a spdljna ivi- ca stopala isporedni. Ovaj pK)Ioaj ne moe se da- vati ako postoje ankiloze zglobo- va kuka ili kolena.

Kleei poetni poloaj (SI. 12) Oslonac se nalazi na kvrgi golenjane kosti i gomjoj, dorzalnoj strani stopala i p -rstiju sa malo razmaknutim kolenima, paralelnim potikolenicama koje sa natkolenicama zaklapaju ugao od 90''.

Ovde

je

ismanjen

energetski

utroak, staMIniost je vea, ali je disanje neto tee. Koristii se kod vebi za poboljanje pokretljdvosti ki'menog stuba bez sudelova- nja ikarlice, kod nekih vebi ot- pora, a ne daje se ako postoje oboljenja kolena lili neka druga patoloJka stanja.

Stojei poetni poloaj (Sl. 13) Stopala su paralelna, nez- natno razmatonuta, kolena op.rueflaa, karlica u srednjeim poloaju, t:rb<uh lako uvuen, ramena neusiljeno povuena unatrag, ruike slobodno TOse niz telo sa dlanovima okrenutim ika telu, a glava je uspravno ipo&tavljena, sa pogledom upravljeniim pravo isipred sebe.

Ovaj Sitav ne treba davati oni- ma koji tek .potinju sa vebama, odnosno onima fcoji imaju izves- ne deformacije tela pa bi ovaj stav predstavljao za njih kontra- indiikaciju. U ovom ipK>loaju ne treba da- vatli ni vebe sa otporom, jer mo- emo, zbog nestabilnosti pacijen- ta, dobiifci i druge neeljene efekte. Poto ovaj poloaj zahteva pri- lian energetski utnoaik, treba ubacivati este pauze da bi se izbegao zamor.

Poetni poloaj u visu (Sl. 14) Stabilan je, ake su na odgovarajuoj prefci veds.kih lestvi (ni'pstola), to omoguuje potpuni vis, a to je istovremeno i glavna taka oslonca. Osoba moe biti okrenuta spravi licem ili leima, zavisno od toga ta dziskuje nje- no stanje.

Daje se kod vebi za rameni pojas, kod nekih deformacija kimenog stuba, naroito u dlju istezanja (redresacije). Ne daje se kod povreda ramenog pojasa, sputenih organa trbune duplje, razniih hernija (kila) itd.

Poetni poloaj u uporu (Si. 15) Glavni teret nose rameoi pojas i mke. Optereenje se poveava ako se poveava oagib te - la prema spravi (vedske lestve). Primena je uglavnom ista kao i kod poetnog poloaja u visu.

Izvedene i dopunske poetne poloaje ne treba nabrajati, jer ih praktino .ima bezbroj. Svaki nastavnik e, koristei ste - eno znanje i iskustva, moi da pronae poetni poloaj koji mu u datom sluaju najvie odgovara. Zato to i preputamo njemu i neemo opisivati ove brojne poloaje. Meutim, nekoliko izvedenih, odnosno dopunskih poloaja se vooma esto koristi pri davanju vebi za otklanjanje pojedinih deformacija, naroito onih koje su lokalizovane na kimenom stubu. Zato treba u najkiraim crtama oipisati etvarononi poetni poloaj, stojei na ripstolu i stojei pored ripstola i sed sa opru enim i sa savijeinim nogama.

etvorononi poetni poloaj (Sl. 16) U ovom poloaju tclo se oslanja na ake koje su tano u irini i ispod ramenog pojasa, na kiolena koja su ispod bokova i na gamju stranu sto- inila. Kiomeni stub zauzima horizointalain poloaj, a glava je u nje- jiovoni produetku.

Ovaj poloaj moe se koris- titi kod svih deformacija kiome- nog stuba, kako u cilju jaanja odreenih miiinih gmiipa, tako i u oilju listezanja, rediresaoije. Ta- koe ovaj poloaj slui za dava- nje vebi za poboljanje pokret- Ijivosti kimenog stuba.

Poetni poloaj stojei na ripslolu (Sl. 17) Ovaj poloaj je iistvaTi dopunjen osnovni stojei poloaj, samo oslonac nije na ce- liin stopalima, ve samo na nji- liovim prednjim delovima. Osirn toga, akama se hvata za preku 11 onoj visini koju veba odnosno ik'fbrmacija iziskuje. U ovom poetnom poloaju, u jodnom sluaju, prema ripstolu iiioe biti okrenuio liice, a u dni- (>in, lea. Pogodan je za vebe iji je I ilj jaanje odreenih raiia, kao I miioa ramenog pojasa. Osim loga, moe se koristiti i u veba- ma dstezanja.

Ovo dsto uglavniom vai i za poetnl poloaj stojei pored ripstola, (Sl. 18) samo su u ovom sluaju stopala na tlu, blie ili da- Ije od same sprave.

Poetni poloaj seel sa opruenim nogama (Sl. 19) Poloaj tela je isti kao u turskom sedu, kaiO osnoviiam sedeoem poloaju, samo su noge opruene, ruke su takoe opruene neto iza tela, a pomooni oskmac je na itavoj povriiii aika. Kimeni stub mo- ra da bude iabo zabaan unazad. Veoma je pogodan kod deformacija kimenog stuba, naroito za otklanjanje lordoze.

Druga varijanta ovog p>oloaja, poetni poloaj seei sa savijc- nim nogama (SI. 20) razlikuje se samo u tome to su a noge savijese ne u kolenama, oslanjaju i'tavim

stopalima na tlo.

UV0D

19

ISPITIVANJE MIINE SNAGE Upoznavi mogud- iu)si primene vebi u cilju popravljanja postojeih cieformacija, iicba u najkraim crtama objasniti i jednu od najjednostavnijih iiK'loda is'pitivanja miine snage. Sasvim je razumljdvo da se ne treba uputati u ispitlvanje -\iii niiia ve samo onih koji su vezani za postojei defor- niitet, ili bolje reeno za loe dranje. rreba dakle utvrditi najpovoljniji poloaj za izvoenje e - Ijenog pokreta, objasniti ta se eli i vodei rauna o svim osta- IIin postojeim faktorima, pristupiiti isipitivanju. Najee primenjivano ispitivanje miine snage, u najiroj l>iaksi, je takozvano manuelno ispitivanje. Tom prilikom M' trai odgovarajui pokret, a posmatranjem ili rukom (palpa- > ijom) utvruje se snaga mdia. Ispitivanje treba da vri uvek ista osoba, radi izbegavanja Miiijoktivnih greaka, a ocenjivanje se vri ocenama od 05 kao 1 razliitim meuocenama po sledeem kriteri/jumu: Ocena 0 nema nikakvog po'kreta, ak se i palpacijom nc osea postojanje bar minimalne kontrakcije. Ocena 1 ova ocena se daje kad je mogue primetiti ili palpirati zatezanje (kontrakciju) miia. Ocona 2 poikret se vri po glatkoj podlozii, ne odiui >l>ilivaini deo. Ocena 3 dobija se kad je mogue izvoenje pokreta piol lv dejiStva sile zemljine tee. Ocena 4 za ovu ocenu treba da se savlada i zemljina /.i i umerena otpof. Ocena 5 moraju se izvesti pokreti protiv sile tee i \ii!', olpora koji se daje. I'oslc ovakvog upoznavanja mogunosti testdrane osobe lake .. M' piatiti fTinkdionalni oporavak, odnosno kontrolisati isprav- 1 rada. Istovremeno ovo ispitivanje pomae da se izvri ) Mipl,sanje prema stepenu deformacija, te da se na taj nain lii-ilf griipe sa kojdma e se posebno vebati ild se pak odludti / iiulividualno'vebanje. I n d i V i d u a I n i ,r a d je preporuljiv i nesumnjdvo koris- I iii. ali e u praksi doi u obzir samo kod izvesnih, siiptdlnih liu'.ijeva. On se inae iroko koristi u radu fizioterapeuta sa bo - IfMiu Inia, jor daje veoma dobre rezultate. Meutim, u primeni i-kiIviiih vebd preovladavae u velikoj meri grupne vebe.

Grupne vebe Korisne su kada se svi pokreti izvode snagom sopstvene muskulature i kada je mogue pravilno izvo - enje. Grupe ne treba da broje vie od 810 lanova, a obrazuju se nakon lispitivanja miine snage i ostalih kvaliteta svakog po- jedinca. Vei broj u grupi nije poeljan, jer se smanjuje mogu- nost kontrole. DOZIRANJE VEZBI Doziranje dobija poseban znaaj zbog opasnosti da osnovno terapeutsko sredstvo fizika veba postane najvea smetnja funkcionalnom oporavku ako se pri - menjuje nekontroMsano. Osnovni pniecip u dozinainju je pirogresivno, postupno, optere- enje i na njemu poiva pnimena svih ostalih. Najpre treba u ove svrhe koristiti poetni poloaj, jer se dobrim izborom poloaja mogu odreene kretnje olaka- vati u poetiku, odnosno oteavati kasnije, kada ne postoji opas- nost od posledica. Amplituda pokreta moe esto u poetku bitJi i ma - nja od one koja moe da se ostvari, ako to olakava intenzitet vebi. Tempo izvoenja vebi mora biti pravilno podeen u poetku vrk) lagan, a zatim bri, uporedo sa popravljanjem miia. Broj ponavljanja ordiniirane vebe e takoe u po - etku biti manji, da bi se tokom rada postepeno poveavao. Duina poluge e biti od znaaja u smislu veli- ine napora koji treba uloiti prilikom izvoenja vebe. Vreme trajanja vebi bie u poetku rada vrlo krat- ko, a zatiim e se progresivno poveavati paralelno sa svim osta- lim ve pomenutim elementima. Kao zajedniko za sve ove faktore bilo bi o 1 a b a v 1 j e n j e relaksaoija izmeu pK>jedinih vebi, odnosno posle kraeg kompleksa vebi, jer e tako efekat biti daleko vei. Metode primene vebi u svrhu korekcije ili leenja Nakon izvrenja svih prethodnih radnji i upoznavanja sa sredstvima koja se koriste treba pomenuti i metode pomou kojih se moe sve to sprovoditi u delo. Naime, poznato je da se fizika veba moe koristiti u razli - ite svirhe i jia razliite naoine:

 kroz gimnastike vc.be, kroz razne elementarne, sportske ili druge igre, kroz sprovoenje pojediniih sportskih delatnosti, kroz rad. To isto vai za primenu vebi i kada se posmatraju sa aspekta korekcije, a zatim i leenja. Samo ona je sada elemen- lima doziranja, o kojima je ranije bilo rei, podreena ovom osnovnom motiivu. Gimnastika, kao metoda primene odgovarajuih vebi u cilju preventive, poznata je jo od ranije. Jo su nai davni preci /.nali za razliite oblike njone primene. Do danas se odrala ta- kozvana higijenska gimnastika, kao kompleks odree- itonih \'ebi usmerenlih na odravanje fizikih kvaliteta na viem nivou. Ah, s druge stranc, postoji itav niz oblika gimnastikih vcbi, razliito nazvanih, koje slue za is>to terapeutske svrhe, s obzirom da postoji izvanredna moguonost tanog lokaliziranja uinka na eljeni deo tela d relativne preciznosti doziranja. Prfema tome da li se eli delovati na itav organizam ili samo na njegove pojedine delove, gimnastika se deli na optu i lokalmi. U optu gimnast'iku bi uglavnom spadala svaka vrsta gim- n;ist.ikiih vebi koja lima a cilj da odri na odreenom nivoii, odnosno da poipravi status pojedinih veih miinih grapa. Ovo (iobija po'seban znaaj kad se radi o miiiaima koji su vani za odravanje normalnog, uspravnog stav a, odnosno dobrog dranja irla. Korektivna girnnastika spada u ovu grupu, ali isto tako i sve one vebe koje se pozitivrto odraavaju na stav tela, a ne |)rimenjuju se iskljuivo kod osoba kod kojih su zapacni bar tuiznaerti defekti, odnosno odstupanja od normalnog stava. Korektivna gimnastiika treba da obuhvati itavu muskula- luru, dajuoi p'rioritet onoj koja je najvie oslabljena, ali, razume M-, bez pretorivanja koja bi se mogla tetno odraziiti. Ona treba <i;i predstavlja sintezu svih pozitivnih kretnji koje bi u datom ininnentu bile od koriisti za odstranjenje postojeih deformacija, odnosno negativniih uticaja. Ona mora da .sadri u sebi elemente knji e joj omoguiti da se suprotstavi raznim spoljanjim i iinulranjim faktoirima koji negativno deluju, kao to su, na pri- nii-r, razliiita oboljenja, nain i uslovi ivota, navike, itd. Ona se, meutim, moe svojim dejstvom lokaliizovati i na o.lii-dcni deo tela, ukoliko su i odstupanja na tom delu tela naj- jAi-;i/onija. Kod lokalizovanih deformacija vie dolazi u obzir primena [I i-I a p eu t s k e gimnastiike, poto su takva stanja obino ve rliiiinijog karaktera kojem je potreban kompleksmji tretman.

S druge strane, ne treba korektivni racl sa clecom shvatiti samo kao primenu gimnastike. Neospomo je da je gimnast-ika jedan od poetnih oblika rada zbog njenih pozitivniih osobina koje su ve ranije pomenute, ali postoji mogunost primene i dmgih metoda sa istim ciljem; razne igre, sport, itd. Lokalne gimnastioke vebe su dakle, u veinii sluajeva, tera- peutskog karaktera i primenjuju se u ve odmaklijim sluaje - vima u razvoju pojcdinih deformacija i)i oboljenja. Naroiti znaaj dobija ortopedska gimnastika koja pri- pada prvenstveno domenu rada terapeiuta. Meutiim, to ne znai da nastavnici nisu sposobm da i ovu vrstu vebi primenjuju, po - gotovu, to se sam izbo-r vebi u osnovi ne razlikuje mnogo od onih koje se daju u korektivne svrhe, kod nazinaenih deforma- cija odnosno kod posturalnih poreme aja. Igre i sportovi, kao metode korektivnog rada, mogu biti veoma bliski deci, to uveliko olakava njihovu primenu. Razumljivo je da e korektivne vebe, sprovedone u okviru gim- nastikiih vebi, dati odreene rezultate u toku jednog vremen- skog periioda, ali e one istovremeno biti i prilino monotone za decu. Zato se posle izvesnog vremena mogu koiristiti elementi igara ili sportova, u intermecu izmeu pojediiniih kompleksa ko - rektivnih vebi, sa ciljem razonode. Ali to ne znai da i ove iigre ili sportovi, ili bolje reeno njihovi elementi, nee biti kori'S'nii. Naprotiiv, oni e biti piosebno odabrani za svaku grupu shodno deformaciji i njenom stepenu razvoja. Kasniije, kada svi elementi budu ve uspeno primenjeni i kada poistdgnuto poboljanje bude garantovalo da nee doi do negativnih uticaja, mogu ovi elenienti da preovladaju u toku jed- nog asa korektivnog rada. Sasvim je razumljiivo da je nastavni- ku ostavljena najira mogunost modifikaoije igara odnosno spor- tova u pogledu izmene pravila, diraenzija terena, izbora re'kvizita i dmgih promena, koje bi imale za cilj da to vie pojaaju ko- rektivni akcenat svih ovih aktivnosti. Najzad i odreeni oblici r a d a, koji se mogu primeniti unutar kolske aktivnostii mogu, ako se do'bro odaberu, da budii od velikog uticaja na poboljanje statusa muskulature i odra- vanje normalnog dranja tela. Indikacije i kontraindikacije za primenu vebi Poto fizike aktlivriosti nesiimnjivo izrskuju odreene na- pore od organizma pacijenata, veoma je vano naglasiti da one nisu bezopasne, naroito ako se primenjuju na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.

N:ije preporu'ljiivo primenjivanje bilo koje vrste aktivne Irrapije, pa prema tome ni fiziikih vebi, ak i ako one imaju iskljuiivo korektivni karakter, u odreenkn fazama razvoja obo- Ijcnja. Ova oboljenja ne moraju imati nikakve veze sa deforma- fijom zbog koje se iprimenjuju vebe, aM ve samo njihovo pos- lojanje predstavlja razlog da se vebe za odreeno vreme, dok li-^lvar ponovo ne odobri, prekinu. Isto tako ako postoji neko oboljenje, na iprimer, srca, plua, hubrega itd., zbog kojeg je lekar zabranio svaku fiziku aktiv- nost, ne sme se uputati u odstranjivanje eventualno postojee tolesne deformacije, odnosno korakcije dranja tela. Naroito je vano da nas'tavnik konsultuje lekara ako pri- tneti, tokom sprovoenja vebi, da se stanje pogorava ili da se pojavilo neko oboljenje. Ca:k i ako se primete neki simptorhi oboI jenja treba osobu uputiti lekaru da bi se utvrdilo da li je obo- Ijenje infektiivno, jer u tom sluaju moe da doe do prodrenja bolesiti na svu decu koja sii vebala u istoj grupi. Dakle, uloga nastavnika fizikog vaspitanja nije nimalo la - ka, ali je zato veoma zahvalna, jer nastavnik moe svojim anga- ovanjem u mnogome da doprinese popravljanju situacije u po- glodu procenta posturalnih poremeaja u kolske dece. Zato je veoma vano oz:biljno shvatii'ti ovaj zadatak i dobro upoznati sve navedene kontraindikacije, da bi se paravovremeno moglo intervenisati. Sva ostala stanja, na primer, kasne rekonvalescencije posle oboljenja, kao i sve deformacije kod osoba koje su linae zdrave i kojima je lekar odobrio rad, predstavljaju brojne indikacije za pnimenu korektivnih vebi i pruaju iroke mogunosti za izbor naina na koji e se tretirati. Mogunosti i oblici primene korektivnog rada Kao to je poznato, fizike vebe imaju uticaj na oveji organizam i to ne samo na razvoj njegovih spoljanjdh, morfo- lokih oblika, ve i na razvoj unutranjih organa ili, bolje reeno, II a razvoj organizma u eelinii. Zato je sasvim razumljivo to se vebe'koi-iste i u preven- l.ivnoterapeutske svrhe, ali ne treba ovaj naziv vebe shvatiiti suvie usko, pa da se .pri ovom radu koristi isikljuivo samo gim- nastika metoda. Pojam korekcije mora biti shvaen daleko ire. Sve aktiv- nosti koje se nalaze u domenu nastavnika fizikog vaspitanja mogu se pnimoniti i u ailju preventive, odnosno korekcije posto-

jeih odstupanja od normalnog stava. Zato, moda, ne bii n,i tre - balo rad na ovoj problematici nazivati korektivnom gimnastikom ili korelkitd'viiim vebama ve prevemtivnoHkiareklivnlim akitivnioisti- ma. Ovaj termin je pogodniji zato to ne ograniava problem korekcije samo na gimnasitiki metod, odnosno jo ue na korek - tdvnu gimnastiku, ve dozvoljava primenu i ostalih metoda, po- godno modificiranih, a kojima se inae nastavnici koriste u svom svakodnevnom radu na asovima fizikog vaspitanja. Meutim, ne sme se dozvoliti da se itav ovaj rad odv.ija stihijski. Citavom problematikom korekaije deformacija trebalo bi da rukovodi zdravstvena sluba, odnosno nadleni kolsk i le- kari, kolske ambulante ili dispanzeri. U tim okvirima mogli bi se pri Jcolskim dispanzerima otvarati centri za korektivni rad sa kolskom decom, gde bii uz lekara radio na ovom polju i kva- lifikovani nastavnik fiziikog vaspitanja. Druga mogunost bi bila stvaranje i'sturcniih punktova za koreiktivni rad u veim kolama koje raspolau potrebnom opre - mom i pogodnim prostorijama, kao i ostalim usloviima za ova- kav rad. Struni, medicinski nadzor nad ovim punktovima vodili bi nadleni kolski dispanzeri, a u njima bii sa decom radili ta- koe kvalifikovani strunjaoi nastavnici fizikog vaspitanja. Najzad, ne bi se trebalo zadrati samo na ovome. Trebalo bi aktivirati sve nastavnike fizikog vaspitanja da u toku redov - nih asova fizikog vaspitanja u svojim kolama u svaki deo asa unesu odgovarajue korektivne elemente. Tako bi, na primer, u drugom deiu asa moglo da se par minuta posveti vebama obli- kovanja sa izrazito naglaenim jaanjem najslahije muskulature kod sve dece. To tsu lenii, trbuni miii i muskulatura donjih ekstremiteta, a posebno stopala. U sledeem, treem delu asa, kada se esto koriste i razne elementarne ili sportsike igre treba nastojati da se Vie potenciraju oni, elementi tih aktivnosti, odnos- no oni pokreti koji bi takoe mogh da iimaju korektivni uticaj. Na primer, bacanje lopte obema iiikama, kao priprema za odgo- varajua bacanja u koarci ili rukometu, pa ak i izvesni elementi koji bi odgovarali i pripremii za odbojku, fudbal itd. Ako se pri tom jo obrati panja svakom ueniku na dra- nje tela pri izvoenju ovih pokreta, onda e i to svakako imati svog pozitivnog odraza na pravilan razvoj dejeg organizma. Najzad, i vanasovna, takozvana slobodna aktivnost ueni- ka, koja se odvija pod kontrolom nastavnika, moe se iskoristiti za jaanje odgovarajuih miinih grupa. Svakii trening za bilo

koju sekciju kolskog sportskog dmtva moe da sadri u jednom svom delu i odgovarajui broj vebi idi drugih aktivnosti koje bi imale izrazito korektivnii karakter. Svakako da ovim nisu iscrpljene sve mogunosti koje nas - tavniku fizikog vaspitanja stoje na raspolaganju, ali ovo vero - vatno moe biiti neki putokaz nastavnioima u ostvarivanju jo boljeg i kompleksnijeg irada. Na taj nain bi postigli da sva ona deca koja od kolskog lekara budu odreena za koirektivni rad imaju odgovarajue mesto gde e dobiti sve ono to im je potreb- no da se ustanovljeni poremeaji poprave. S druge strane, vee angaovanje nastavniika fizikog vaspi- tanja u toku redovne nastave nesumnjivo e korisno preventivno delovati, tako da e se procentualno smanjiti broj one dece koja bi morala kasnije biti upiiena u pomenute centre. To e opet omoguoiti bolji i solidniji rad sa onima kojima je to zaista ncophodno. Najzad, za sve one tee sluajeve, kod kojih je proces raz - voja deformaciije daleko napredovao tako da nije dovoljno samo pnimenrti odgovarajue vebe, ve je polrebna i jo neka druga terapija, postoje zdravstvene ustacnove specijalno opremljene, kao to su centri za rehabilitaciju, odnosno klinika ili bolnika ode- Ijenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju. Meutim, u ovom sluaju bi ove ustanove tretirale zaista prave bolesnike to jc konano i njihov domen i zadatak, a sve ono to ne spada u pra- vu patoilogiju 'bilo bi tretirano na nain koji smo ranije izloiili. Ne uputajui se u rad posebnih centara za korektivni rad, kao ni u rad odgovarajuih zdravstvenih ustanova, tireba istai jo nek'oliko najosnovnijiih taaka korisnih za rad nastavnika lizikog vaspitanja. Prvo i najosnovTiije je da nastavnici moraju kroz razne obli- ke postdiplomakog usavravanja poveati nivo svog znanja iz ove oblasti, jer e se samo tada moi od nastavnika da trai da se oz- biljno posveti ovoj problematici. Ako se korektivni rad sprovodi posebno, na poisebniim aso- vima, onda treba voditi rauna da kompleks korektivnih aktiv- nosti ne treba da obuhvata mnogo elemenata odnosno vebi. Sve ove aktivnosti mioiraju biti odabrane tako da deluju na svaki deo lela, ako se radi o op toj priimeni, ili samo na odreeni deo, ako se radi o lokalnoj primeni. Sve ove afctiivnosti ne smeju biti velikog intenziteta i ne sineju dovoditi do pojave jaeg zamora. Zato u najveem broju sluajeva, a naroito u poetku i'ada treba, koristitii leei poet-

ni poloaj, dakle poloaj za koji smo ve utvrdili da iziskuje naj- manju energetsku potronju i najmanje naprezanje. Ovaj poloaj je doljar i zato to eliminde silu zemljiine tee, unutranji organi zauzimaju praivilan poloaj, a donjii ekstremiteti su osloboeni dranja gomjih delova tcla. Treba voditi ratma da glava uvek bude postavljena tako da bude u produetku lindje kimenog stuba, dok zakloni trupa ne treba da se izvode u slabinskom, ve u grudnom delu. Pri ve- bama za jaanje trbune muskuiature treba koristiti krae p>oIu- ge, postiui to, na primer, savijanjem kolena, da bi se izbeglo poveanje krivine kimenog stuba u slabi nskom delu. Kada se kasnije, pored ostalih, pree i na stojei poetni poloaj, treba voditi raiina da stopala budu paralelna, tako da se ne preoptereuje jedan svod stopala vie od drugoga. Ne treba lakoe dozvoliti da se linija tee pomera prema unutranjoj iviici svoda stopaia, jer u tom sluaju vee oiptereenje pada na unu- tranju stranu, to moe tetno da deluje na otklanjanje defor- macije, emu se tei. Shvativi dakle Ziiaaj celokupne ove problematike i sve pomenute momente koji omoguuju poboljanje rada na ovom polju, moe se oekivati da nastavnici fiizikog vaspitanja budu veoma vani saradnici lekara. Samo daljim produbljivanjem me- toda ovog rada, moi e da se izvre svi zadaci koje u pogledu pravilnog razvoja nae dece i omladine nalae naa drutvena zajednica. Istovremeno c se u mnogome doprineti poboljanju situacije na ovom plami kao i smanjenju postojeeg procenta dece sa utvrenim deformaoiijama, to, izmeu ostalog, takoe treba da bude jedan od vanih zadataka fizikog vaspitanja.

DRANJE TELA I ODSTUPANJE DD NDRMALNDC STAVA

O dranju tela U odrarvanju iuspravnog, narmalnog stava ovejeg tela ue - stvuju aktivne i pasivne snage organizma i sila zemljine tee. Aktivne snage ongaTiizma predstavljaju miii, a paslvne ligamenti, kosti i zglobovi. Pri svim aktivnostima organizma, ove snage moraju biti u ravnotei i svaki njen poremeaj dovodi do naruavanja normalnog stava. Najlake se ova ravnotea remeti na raoun aktivinih snaga orgaoizma, tj. miia koji poputaju iz raznaraznih razloga, a najee su u pdtanju zamor, razna obolje- nja odnosno patoloka itanja. Kao posledica njihovog slabljenja nastaje vee optereoenje pasivnog aparata, te vremenom i on poinje da slabi i da gubi svoju ulogu. Najee ove promene pogaaju kimeni stub, to je sasvim razumljiivo, kada se zna koliko je njegovo optereenje pri odravanju uspravnog stava tela. Da bi se lake shvatio znaaj korektivnog rada najbolje je najpre opisati normalan stav tela, koji je od veine autora prih- vaen. Teko je tano odred'iti ta je normalan stav, ali ako se pode od injenice da on ne sme ni na kojii nain da potpomae formiranje loeg dranja, onda je lake odluoiti se za ono milje- nje koje kac da je najbolji takozvani leeran uspravan stav. Bilo je, naiime, i takvih m'iljenja, po kojima izraziito akti - van uspravan stav iziskuje veliku energetsku potronju, tc uslcd toga bre dovod'i do zamora. Zato, ne treba preterivati ni u jcdnom smiislu. Naimc, zala- emo se za leeran uspravan stav, pri kojem je tci.na tcla raspo- rcena ravnamerno na obe nogc. Enorgetska potronja jc, zahva-

Ijujui u osnovi leemom uspravnom s'tavu, neznatna, te je i'sto- vremeno i moguinost pojave zamora manja. Treba pri tome vo - diti rauna i o uticaju sile zemljiiine tee, jer miina napetost mora biti dovoljna da je n advlada. To e biti mogue samo onda ako su pojedini telesni segmenti u takvom odnosu da linija tee svakog od njiih pada na povrinu oslonca koji predstavlja deo tela na kojem ovaj segment poiva. Na primer, ako teina linija glave ne pada unutar oslonca koji joj iini vrat, onda e glava padati tmapred, te se sad moraju angaavatd odgovarajui miii kojii svojim zatezanjem tp spreavaju. Da bi stav itavog tela bio stabilan, maraju dakle i svi njegovi delovi, jedan u odnosu na drugi, da budu u stabilnoj ravnotei. Iz svega do sada iznesenog se moe zakljuitii da se usprav - ni stav najlake odrava ako vertikalna osa koja pralazii kroz te - ite itavog tela prolazi i kroz najvanije zglobove. Poznata je klaisiina postaVka po kojoj linija teiita ovejeg tela treba da spaja 'Siredinu uha sa sredinom ramenog zgloba, zatim, dodirujui zglob kuka, da proe fcroz koleni zglob na spoju njegove pred- nje i srednje treine i da se najzad zavri na oko 34 cm. ispred osovine skonog z^Ioba. Posmatrajui iz profila, ilii, bolje reeno u sagitalnoj ravni put ove Hnije, primetie se istovremano da kimeni stub ne pred - stavlja jednu vertikalnu Hniju, ve da se primeuju izvesne kri^ vine. Ove knivine se nazivaju fiziolokim jer se razvijaju nakon roenja, u toku p i-ve i ruge godine ivota. One nastaju pod uti- cajem teine gornjiih delova tela, a sa ciljem bolje amortizacije pni izvoenju mnogih pokreta, kao i pri uticajima razlioitih dru gih optereenja na kimeni stub. Kimeni stub je sastavljen iz prljenova kojih ukupno ima 33 ild 34. Prema pojedinim specifinostima grae i oblika dele se na: sedam (7) vratnih, koji ine vratni deo kiome, dvanaest (12) gnidnih ili lenih, koji ine leni deo kime, pet (5) slabinskih koji sainjavaju slabinski deo kime, pet (5) krsnih, koji su srasli u jednu, krsnu kost, i etiri (4) ili pet (5) trtinih, koji takoe predstavljaju jed - nu celinu kao trtina kost. Ova dva zadnja dela ^su samim tim i praktino nepokretna i nisu od bitnog znaaja za nastajanje deformacija koje bi bile domen rada nastavnika fizikog vaspitanja

Pomenute fizioloke krivine kime nazivaju se: vratna lordotina krivina sa konveksitetom okrenutim unapred, lena kifotina krivina oijd je konveksitet okrenut unazad, slabinska lordotina krivima koja u svemu odgovara vrat- noj samo je vie naglaena. Meutim, postojanje ovih fiziolokih krivina u sagitalnoj ravni ne zn^i da se one ne mogu javiti i u patolokim razmera- ma. Naime, najvee udaljenje od zamiiljene vertikaLne linije fcoja bi dodirivala najisturenije delove tela sa zadnje strane, ne sme biti u vratnom delu vee od 34, a u slabinsfkom delu vee od 45 cm. Ako se osoba posmatra sa zadnje strane, iz takozvane fron- talne ravni, onda kimeni stub mora bdti potpuno prav , bez i naj- manjih odstupanja. Ramena moraju biti na istom nivou, uglovi lopatica takoe, a one same moraju biti podjednako udaljene od kime i priljubljene uz gmdni ko. Dalje, takozvani Lorencov tro- ugao (trougao rasta), koji ine ruke sputene niz telo i sama ivi- ca grudnog koa odnosno deo karlinog pojasa, mora biti oblika ravnostranog trougla. Da bi doli do svih ovih podataka treba najpre oceniti dr- anje tela i obeleiti pri tom sve taoke koje mogu posluiti kao orijentaoija. Ocenjivanje dranja tela Ocenjivanje dranja tela pooinje posmatranjem osobe u ce - lini sa odstojanja od 23 m. kako bi se dobila opta slika njenog dranja, konstitucije i odnosa pojedinih delova tela. To posmatranje se vri sa bone strane (sagitalna ravan) i sa zadnje odnosno prednje strane (frontalna ravan). Osoba koja se posmatra treba da je bosa i skinuta do ispod kukova, tako da je sa zadnje straine vddljiv sedalm urez. Posle dobijanja opte slike o sitanju tela, pristupa se mere - nju pojedinih fiziolokih krivina. Dobijeni rezultati e posluiti ocenjivanju dramja tela i utvrivanju eventualnih deformacija. Za ovo merenje potrebni su: visak (sa to tanjom vrpcom), lenjir (to tanji i ui), dermograf (olovka za kou, krejon za obrve ili slino).

Posmatranje sa bone strane (sagitalna ravan) Sl. 21 Sa bone strane osobe koju merimo visak se polako pri- mie sa zadnje strane prema kimenom stubu sve dok vrpca viis- ka ne dotakne neki deo tela. U tom poloaju viisak se umiiri i le- njirom meri odistojanje od vrpce viska do pojedmih delova tela du kimenog stuba. UkoMko v.rpca viska dodiruje grudni deo kimetnog stuba i nalee u sedalni urez, prvo se meri odstojanje u vratnom i siabinskom delu, dakle postojee fizioloke krivi'ne. Normalno je da ta odstojanja budiu u vratnom delu, kao to je ve reeno, 34 cm. Ukoliko su ona vea od navedenih vrednosti radi se o odstupanju od normale. Ako je slabinska kriviina jae izraena odstojanje vee od 45 cm. radi se o lordotinom loem draeju. U sluajiu da je lena krivina jae izraena, onda se radd o kifotinom loem drainju. Cest je sluaj da su i jedna i druga krivina ja^e izraene i tada se radi o kifo-lordotionom lobm dranju.

U ovom poloaju se utvru- je jo i da li postoji rotacija tru- pa, u koju s'tranu i u kojoj je me- nii izraeoa. Izvesna odstupanja od norma- le se mogu utvrditii posmatra- njem u frontalnoj iravni, ali e se meriti u ovom poloaju. Tu se misli prvenstveno na: kirilaste Jopatice (lenjiiTom se meni udaljenoist donjeg vrha lopatice od grudnog koa), izdubljene grudi (meri se udu- bljenje do nivoa grudnog koa), ispupene grudi (meri se vi- sina izboine u odnosu na ni- vo grudnog koa).

Posmatranje sa zadnje strane (frontalna ravan) 81. 22 U ovom poloaju osoba je okrenuta leima, sa malo razmaknutim ali paralelnim stopalima, u svom uobiajcnom sta- vu. Prvo treba dermografom obeleiti rtne nastavke kimenog stuba celom njegovom duinom. Dermografom se jo obeleava unutranja ivica lopatica, kao i njihov donji ugao.

Tek tada se pomou viska, koji slobodno visi i kojii je svo - jim gornjim kirajem fiksiran u nivou sedmog vratnog prljcna odreuje stanje kiomenog S'tuba. Kod narmalnog uispravnog stava vrpca viiska treba da ide od sedmog vratnog prljena kroz sedalni urez do sredine pod - lone povrine (polovina razmaka iizmeu dva stopala). Ukoliko postoje bona is'krivljenja kimenog situba, bilo u levu ili desnu stranu, u odnosu na vrpcu viska, radi se o skolio- tinom loem dranju. U tom sluaju, meri se odstojanje od vrp - ce viska do najudaljenijiih delova samog iskrivljenja kimeniog stuba (iteme krivine). U ovam poloaju dalje se posmatra visina ramena i lopatica. Gleda se da li su ramena oputena, povijena unapred, zatim da li je muskulatura simetrino razvijena i da li postoji pojaani tonus pojedinih imiiniih grupa. Kod lopatica se gleda da li su u istoj viisini, zatim da li su donji uglovi (vrhovi) ipodjednako udaljeni od kimenog stuba, kao i pravac njihovih unutranjih ivica u odnosu na kimeni stub ^lopatice u valgus poloaju). Gleda se taikoe i priljubljenost lo- patica uz grudini ko (fcrilaste lopatice).

Takoe, u ovom poloaju mo- ra se posmatrati i prostor koji zatvaraju ruke i bone strane te- la, a koji se naziva Lorencov tro- ugao. Ti iprostori s jedne i s dni- ge strane tela treba da su simetrini. UkoMko postoji asimetrija, laj podatak govora o iskrivljenju kimenog stuba u frontalnoj rav- iii.

Treba obratiti panju i na simetrimost lea i lene musku- lature. Da bi se U/tvrdila eventualna odstupanja od normale, za- hteva se od ispdtivanog da gO(mjd deo tela povije unapred, jer u tom poloaju mogua odstupanja dolaze jae do izraaja (re- barna grba itd.) (Sl. 23).

Vano je takoe odrediti da li je karlica u vodoravnom poloa- ju, to se postie obeleavanjem zadnjih bedrenih bodljd, a zatim se obinim posmatranjem ili li- belom odreoije poloaj karlice, preima njihovom nivou.

Posmatranje sa prednje strane (frontalna ravan). U ovom- poloaju posmatra se musikulatura, simetri'onost, razvije- nost i oblik grudnog koa i to najpre pri normalnom, a zatim i pri dubokom udahu (ravne grudi, izdubljene grudi itd.). U ovom stavu treba obratiti panju i na ramena, njihov po- ioaj i njihovu muskulaturu, kao i na poloaj vrata. Poloaj karlice moe i u ovom sluaju da se utvrdi samo treb.i prethodno dermografom obeleiti prednje gornje bedrene bodljc.

Odstupanie od normalnog stava Veliki je broj uzroka kojd mogu dovesti do poremeaja u dranju tela. Svakako da se oni najvie odraavaju na miinoni i ligamentoznom aparatu i kotano-zglobnom siistemu, te e (k1 toga zavisiti i kasnija podela na stepene u razvoju tih defoi ina cija. I pored velikog broja postojeih uzroniika, oni se mogu gru- pisati u dve osnovne gnipe: a) unutranji (enidogeni), i b) spoljanjd (egzogeni).

U endogene uziroonike moemo ubrojati razliite konstitu - cionalne anomalije, poremeaje sistema lezda sa unutranjim lu- enjem, hipoitonina istanja muskulature u celini, razliita obolje- nja uniutranjih organa koja se odraavaju i na perifea-iji, odnos- Mo povirini tea, itd. Meutim, ako se na ove vizronike ne moe uticati daleko jc vei broj egzogenih, apoljanjih uzromka ovih odstupanja od iiormalnog stava, na koje se moe esto vrlo uspeno delovati. Prema vrsti uzronika, postoje i odgovarajue deformacije, tako da se razlikuju: uroene i steene defoirmaoije. Uroene deformacije mogu imati osnovni uzrok u samom /.ametku, embrionu, kada se nazivaju primairnim, ili uzroci moigu Iriti u blioj okoMni embriona, u kom sluaju se nazivaju sekun- clarnim. Steene deformaoije mogu biti razliitog porekla. Meutim, kod dece je u najveem broju sluajeva u pitanju rahiitis. To je t>boljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina D, a kao je- tlna od glavniih posledioa je slabost kotanog sistema i mogunost IH>jave deformadije. Ovo oboljenje nastaje naroito kod dece ko- ia ive u skuenim gradskim uslovima, bez dovoljno mogunosti /a izlaganje dejstvu sunca. Poznato je da sunani s;pektar sadri u I traljubiaste zrake koji su neophodnd za aktiviranje provitami - lut D, koji se nalazi u koi u neaktivnom stanju. Naravno, po - n'd ovoga, od velikog je znaaja i pravilna i celishodna ishrana. Pored rahiitisa postoji i oitav niz drugih uzroka kojii su u sianju da dovedu do nastajanja deformacija. Tako, to moigu biti I razlioite pov.rede, najee prelomi, kod kojih nastaju pomera - nja, dislokaoije kotanih okrajaka, te moe dooi do skraivanja . kstremiteta. Zatim, razna hronina oboljenja koja iziskuju du- i-rolirajno mirovanje, to takoe dovodi dio slabosti muskulature II ccLini, teka isorpljujua stanja, anemije teeg stepena, astenija (itavog osrganizma, itd. Posebnu ulogu u nastajanju deformaoija mogu igrati i po- i tnneaji statike i razne loe navike, koje deca vrlo lako usvajaju I protiv kojiih se treba odluno boriti. To je, na primer loe se- tlfiije u kolskoj klupi, noenje kolske torbe stalno u istoj ruci, |x>fz;rbljen poloaj prd stajanju i sedenju itd. Prema tome jasno je da svi do sada navedeni uticaji mogu il.i se jave kao uzronici nastajanja razliitih telesnih deformacija, <1.1 su ani mnogobrojni i raznoMki, te da je potrebno obratiti ve- likii panju pmiikom preglea i isp'itivanja dece. Samo pravovre-

meno otkrivanje ovih odstupainja predstavlja garanciju uspeha. Ovde se rana dijagnoza postavlja kao najvaniji elemonat uspe- nog leenja, a zatim uiporaai i predan rad svih faktora, uklju6u- jui posebno nastavnika fizikog vaspitanja i samu decu. Bez nji- hove najprisniije i najtoplije saradnje, pune meusobnog povere - nja i veire u uspeh svih onih mera koje se zajedniki preduzimaju, sigurno nee biti onakvih rezultata kakvi se normalno mogu oekivati'. Oblici poremeaja, lokalizacija i njihova korekcija

a) KIMENI STUB
Poznato je da je kimen'i stub oisnovni nosdlac uspravnog stava, te prema tome i teine svih gornjih delova tela. Ba zato, on predstav lja veoma ostu lokalizaciju razlioiitih deformacija, ko- je mogu zahvatiti ili oitav kiraeni stub iM samo njegove pojedine delove. Osim toga, ove defoirmaoije se mogu pojaviti u dve, ve pomenute, osnovne ravni: u sagitalnoj i u frontalnoj. Nekad se mogu nai deformacije samo u jedcnoj od ovih ravni, ali nekad deformacije mogu bitd u obe ravna istovremeno, to svakaiko pred - stavlja komplikovaniji siuaj za korekciju. U razvoju defoirmacija fcimenog stuba mogu se uglavnom razlikovati vie stadijuma, kojd se odreuju odgovarajuim piro- bama, jer su uslovljeni oteenjem pojedinih elemenata lokomo- tornog aparata koji uaimaju uea u odravanju uspravnog stava. Kao to je poznato u ovome uestvuju aktivne snage organi - zma miioi i pasivne snage ligamenti, zglobne veze i kotani delovi. Zavisno od toga kojd su elementi vie oteeni razlikuju se i pomenuti stadijumi u razvoju deformacija kimenog stuba. Ako je oteena jedino muskulatura onda je to poetna, fun - kcionalna deformacija. Ako pored muskulature doe i do pro- mena na ligamentoznom ili Icotanom sistemu onda je to stadi- jum strukturalne ili fiiksirane deformacije. Poto je u prvom sluaju oslabljena iskljuivo muskulatura, to se pre svega moe lako utvrditi, a samim tim i za relativno kratko vreme redovnog i upornog vebanja u potpunosti korigo- vati. Da bi se utvrdilo da je zaista u pitanju fun'kcionalnii stadi- jum, treba traiti da ispitivana osoba aktivno napregne muskula- turu, da zauzme uspravam stav. Ukioliko se tom prdlikom pi'ime- ena deformaoija izgubi, onda je to vano i za dijagnozu i a pro - . gnozu, jer to znaoi da nema teih promena na drugim elementi - ma, te se moe odmah pristuipiti koreikciji postojeeg stanja.

Ukoliko pri aktiwxom zatezanjti muskulature ne doe do po - Lpunog iezavanja defofrmacrje, onda se moe sa siguimou kon - 'itatovati da se ne radaj o poeitnom s.tadijumu, ve da je u pita- nju tei, fiksiraini stadijum. U cilju tanog odreivanja stadijuma treba zauzeti stav viseai, tj. da se obema rukama uhvati za jednu od viih preki na vedskim lestvajnm i da se potpuno pasivno opu- sti, visei na rukama. Ako tada doe do nestajanja ili izirazitog po- pravljanja deformacije, onda je to nepotpuno fiksiraiii stadijum, to zinai da pored miia postoje promene i na ligamemtoznom apa - ratu. I u ovom sluaju moe se pristupiti sistematskom radu na korekciji postojee deformaoije uz prethodno istezanje redre- sman (Sl. 24).

Najzad, ako se ni prili'kom primenji-vanja ovog poslednjeg ispitivanja ne primete nikakve promene onda se svakako radi o (lofinitivnom, strukturalnom stadijumu u kome dolazi do promena iia kostima, te uisled toga i do nemogunosti zauzimanja normal- Mog stava, odnosno do nemogunosti polpunog ili deliminog po- pravljanja deformacije. U ovim sluajevima je dolo do promene oblika kimenih prljenova, u smislu zaostajanja njihovog razvoja iia jednoj strani, na kojoj su oni usled postojee deformacije pri Ijubljeni i normalnog razvoja na onoj strani na 'kojoj su oni nor-

malno udaljeni jedan od drugog. Krajnji efekat ovakvog procesa je nastanak kiinastog oblika samih prljenova, pri emu vrh klina odnosno njegova baza bivaju na raizliitu stranu okrenuti. To e zavisiti od vrste same deformacije, odnosno u kojoj se ravni ona rizvija. Pre nego to se upustimo u opisivanje pojediniL deformacija kimenog stuba bilo kojeg stadijuma, moramo naglasiti da je, bez obzira o kojem se stadijumu deformacije radi, obaveTmo kon- sultovati lekara. To je potrebno da se ne bi potkralo neko drugo oboljenje kojeg ni sama osoba niti njeni roditelji nisu svesni. Postojanje takvog skrivenog oboljenja diktiralo bi i odreeni tretman same deformacije. Prema tome, nekontrolisani rad bi doneo veoma teke posledice, s obzirom da fizike vebe, ma ko - liko one bile upotrebljene u terapeutske odnosno korektivne svr- he, predstavljaju optereenje izvesnih vanih siistema u ovejem organizmu. Tako dakle konsultacija sa lekarom moe da pomogne da se pravilno usmeri u radu, poto e bez obzira na gore pomenute momente, nalaz lekara biti od veMkog znaaja i u odreivanju samog stadijuma deformacije. On moe putem rentgenskog sni- mka i drugih metoda koje se danas koriste da prui potrebne podatke o optem i lokalnom stanju, to e biti od neocenjive vrednosti za praktian rad. Na taj nain, bez obzira da li se radi o uroenim ili steeniiim deformacijama, mooi e tretman da se zapone to pre a zna se da je rana dijagnoza i rani poetak rada na odstranjenju de- formacija jedan od osnovnih faktora za uspeh itavog kompleksa primenjenih korekoionih mera. Osim toga, esto e bitd vana i primena talkozvane opte medikamentne ili neke dmge teorapije, kojom e se ubirzati po - pravljanje stanja. Nekad e za uspeh korektivnog rada biti vana i neka hi- rurka ortopedska intervencija koja e imati za cilj da olaka primenu vebi, jer e se deformisani deo dovesti u povoljniji po- loaj. To isto e vaiti i za deformacije koje su u fifcsiranom sta- dijumu, kod kojih e se primenjivati opte vebe za jaanje mu - skulature kao uslov da eventualna hirurka intervencija sprei uspcno dalje pogoranje stanja. To ne znai da e sc u koli pnimarno tretirati ovakvi ski - ajevi, To su najce osobe koje posle odreenog pertioda bol- nikog leenja i izvcsniih uspeha u rehabilitaoiji, dolaze u kolu radi nastavka redovnog kolovanja. Tada se ne sme ostati po

strani ve na prativ uz pomo i konsultacdjia lekara nastaviti i dalje rad u okviru redovne nastave ili posebnih asova jer e se na taj nain dioprineti ako nita drugo, bar zaustavljanju pro- cosa. Najzad, zavravajui ovaj uvod u opisiVanju pojedinih de - formacija, elimo da skrenemo panju da glavni domen nastav- nika fiziokog vaspitanja na korektivnom radiu ostaju uglavnom poetni stadijumi deformacija (posttiralni poremeaji) i na njih treba obratiti najveu panju. To meutim ne znai da se izve- stan broj navedenih vebi ne moe koristiti i u ostalim stadiju- mima samo uz prethodno sprovedeno istezanje ili redresaciju. U fifcsiranom stadijumiu, kao to je ve reeno, ovaj lokalni uticaj do - lazi mamje do izraaja. Ovde daleko vei znaaj dobijaju vebe op- teg karaTctera, koje e imati zadatak da doprinesu odravanju po- stojeeg 'statusa. One treba da doprinesu aik i jaanju snage i spo- sobnosti svih veih miinih gmpa, vanih za odravanje usprav- nog stava, kako bi se spreilo pogoranje same deformacije. U oilju otklanjanja bilo kojeg stadiijuma u razvoju deforma- ciija, koristi se vie poetnih poloaja, kako oisnovnih, tako i iz- vedenih. Meutim, pri opisivanju pojedinih deformacija i prime- ra vebi za njihovo otklanjanje izneemo samo najkarakteristi- nije poloaje koji najvie doprinose popiravljanju oviih deforma- aija. To, naravno, ne znai da se u O'dreenim sluajevima ne mo- gu primeniti i druigi poetni poloaji. Takoe, u datim vebama niiismo insistiirali na upotrebi ra- zniih sitnih rekvizita (loptice, lopte, unjevi, palice itd.), jer sma- iramo da e svaki nastavnik moi da ih koristi u datom momentu, kako bi njdma dopimio dznete vebe, naravno tamo gde je to mogue. Posebno treba naglasiti da smo kod svakog kompleksa vebi izneli i vebe istezamja (redresacije), koje se primenjuju kod ne - to teih stadijuma u razvoju deformacija, sa ciljem prethodnog istezanja skraenih elemenata. Posle ovih vebi mogu se dati sve vebe koje se primenjuju u poetnom stadijumu, tj. koje imaju za cilj iskljuivio jaanje oslabljenih miimih grupa. Vebe treba izvodifi svakodnevno. U poetku, svaku vebu ponoviti 56 puta, a zatim postepeno poveavati broj ponav- Ijanja .na 1015 puta, pa i vie u skladu sa mogunostima osobe koja ih i'ZVodi. Intenzitet i vreme trajanja vebi tireba takoe progresivno poveavati, pazei na odmore izmeu pojedinih vebi. Pridravajui se svega iznesenoga, smatramo da e nastav- IIik moi da zadovolji u svom radu na preventi'vi ali i na korekoiji irtvrenih posturalnih poremeaja.

LORDOZALORDOSIS Loi-dozom se naziva krivina kimenog stuiba u sagitalnoj ravni ijii je komveksitet obrenut unapred. Lardotiona kriivina se moe i fizioloki konstatovati u vratnom i slabinskom delu dok 5[>o- veanje preko odreenih granica predstavlja octetupanje od nor- male. Ve je napomenuto da ferivi'na ne sme u vratnom delu biti ve<3a od 3 4 odnosno u slabinskom od 45 cm. Lordom moe po svom naiinu postanka biti uroena ili ste - ena. Od uzronika steemh tokom ivota dolaze najee u obzir: rahitis, zatdm uroeno iaenje kuka (obostirano), specifiino za- paljenje zgloba kuka (coxitis), razlioite oduzetosti, nairoito mlita- vog tipa. Zat/im se nalazi kod deblje dece, kod koje dolazi do po- putanja tonusa trbune mus'kulature, a iz istih razloga nastaje i kod graviditeta, veih tumora u trbunoj dupljii itd. Razumljivo je da je za nas posebno vana ona lordoza koja nastaje u deje doba kao posledica rahitisa ili slabosti pojeindh miionih gru - f>a. Po nefcim autorima, vie se susree kod enske dece. U razvoju lordoze, kao i kod svih ostalih deformacija ki- meinog stuba, postoje ve pomenuti stadijurai, na koje rnoemo riadi tokom razvoja same deformaoije: funkcionalni stadijum, ilii lordotino loe dra- n je, strukturalni fiksirani stadijum ili prava lordoza. Poto su promene koje nastaju tokom ovog stadijuma kompliikovanije i poto ieuiskuju daleko veu medicinsku brigu, to se ovde neemo uputati u njihovo opisivanje niti terapeutski tret- man, jer smatraroo da ne spadaju iskljuoivo u domen rada nastav- nika fizikog vaspitanja. Zato emo najveu panju ipak posvetiti funikcianainom stadij.umu ili, kako je to ve ireeno, lordotinom loem dranju.

Poistoji veliiki baroj razliitih tetnih faktora koji mogu uti - cat)i na pojavu i razvoj pojedinih deformaciija. To mogu biti i izvesni biolokii i filogeinetski momenti, zaitim razni konstitucio- nalni poiremeaji, a kasnije i loe navike. Ba zahvaljujui ovim innogobrojniim negativnim faktorima moe se kanstatovati relati- vno visok procemat postojanja (razliitih deformacija, pa meu njima i lordoze, odnosno lordotinog loeg dranja. Vrlo je teiko utvrditi da se radd iskljiudivo o jednoj vrsti simptoma koji su karakteristini za jedan oblik loeg dranja, jer su oni vrlo esto kombinovami. Tako se mogu nai znaci kd- fo-Iordotinog dranja ili kifo^skoHotinog dranja. Ali pojedini autori, kao, na primer, Smout i Mac DowaI pokuali su da uoe najkarakteristinije simptome pa su zatim i predloili podelu laih dranja koja je u stvari odgovarala, po simptomima , funk- cionalnim stadijumima ve poznatih defomnacija kiomenog stuba. Ovde smo prihvatili njihovu podelu kao najpogodniju, s tim to smo dodali i zapaanja naih autora, tako da e kasnije uz defor- macije koje e biti spomenute, biti govora o kiifotinom i skolio- tinom loem dranju. U sluajevima lordotinog loeg dranja dolazi do slabosti i poputanja tonusa aJktivnih snaga organizma, tj. miia i to prven- stveno tribunih, to zbog nastalog poloaja trupa, odnosno tela u celini dovodi do izvesnog skiaenja leniih miia u slabinskom predelu. Osnovne karakteristike lordotinog loeg dranja su: glava neto zabaena una- zad od linije vertikale, grudnii ko ravan ili ispu- pen, fizioloka lordotina krivi- na u slabiaiskom delu pojaana, karlica u celini pomerena unapred i nadole, trbuh ispupen, mek, kukovd netopomereni una- pred, kolena u pojaoanoj eksten- ziji (hiperek&tenzija), stopala najee insufici_ jentna (SI. 25). Ovakva stanja nesumnjivo mogu ostaviti izvesne posledice iic samo na fizikoj, ve i na psihikoj sferi deteta. Dolazi do

poremeaja u razliitim sistemima, to naravno napreduje, uko - liiko se ne primeti ba u ovom stadijumu kada naa intervencija moe biti skocro u potpuiiosti uspena. Leenje U ovom stadijumu razvoja lordoze, kada je u pitanju samo slabost O'dreenih midniih grupa, korektivne vebe dobijaju prvorazredan znaaj. To, razumljivo, ne isikljuouje ulogu lekara u odreivanju opte terapije, koja treba da ima za cilj odstra- njenje osnovnog uzroka. Cilj vebl pirimenjeoiih u ovom sluaju je da, odaibirajui najpogodnije poetne poloaje, aktiviraju i ojaaju oslabljenu muskulatum, naroiito trbunog predela, te da na taj nain posle izvesnog vremena doe do vraanja karlice u normalln'i poloaj. Pogireno bi bilo liiti se vebi na raum takozvanih pasivnih pomagala, kao to su, na primer, razliiti korzeti itd., mada ih ne treba ni defiinitivno odbaoiti. U sasvim poetnim sluajevima ndje potrebno vriti iste - zanje skraenih mdia konkavne strane, jer se uispeh moe pos- tii samo primemom odgovarajuih vebi za jaanje konveksne strane. Vebe istezanja (iredresacije) daju se samo kada je raz- voj deformacije doao ve do teeg stadijuma sa skraenjem miino ligamentarnih elemenata. Poto nastavniik moe naii i na ove sluajeve, daemo i izivestan broj vebi koje e sluiti is- tezainju, a kaisnije, u cilju jaanja muskulatuire, mogu se prime niiiti sve one vebe koje su date za funkcionalni stadijum. Vebe za otklanjanje lordoze

/. LORDOTINO LOSE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) Poetni poloaj leei na leima sa nogama savijenim u kole - nima (Sl. 2640}
Ovaj poloaj se preporuuje, jer ne dozvoljava da karldca zauzme nepravilan poloaj i na taj nain povea slabinsku lor- dozu. Da bi se ovaj poloaj karlice zadrao i pri izvoenju pofcre - ta, pre svaike vebe nauoiti osobu da prvo zategne tirbunu mus- kulatujru i da tako priljubi slabinski deo kiome uz podlogu. Pret- hodno zategnuta trbuna muskulatiira e i pri pokretima kontro- lisati poloaj karlice to je kod ovih sluajeva, narooito kada se izvode pokretd sa donjim ekstremitetima, veoma vano.

Cvaj poloaj ne treba primenjivati kod osoba sa poveanim krvnim pritiskom, sa izvesnim pltiniin i sraoim oboljenjima, jer bi mogao izazvati pogoranje samog oboljenja.

Veba 1 Iz poetnog poloaja naizmeni- no jedno pa drugo koleno privla- iti to blie gmdnom kou. U kasnijem periodu vebanja, radi- ti obema nogama zajedno.

Veba 2 Iz p. p.*) ne oslamjajui se na ru- ke, podizati glavu licem prema tavanici ili gmdnom kou.

Veba 3 Iz p. p. Opruene Obe ruke dizati prema kolenima, odiui glavu i rameei pojas. Stopala na tlu.

Veba 4 Iz p. p. oba stopala odvojiti od tla i koleeima kmiti u jednu pa u dmgu stranu, nastojei pri to- me da se nerazdvojena stopala to manje pomeraju.

Veba 5 Iz p. p. odvojiiti stopala od tla i zatim oba kolena zajedno pome- rati prema tlu u jednu, pa u dm- f-'^u stranu.

) U daljem tekstu poetni poloaj p. p.

Veba 6 Iz p. p. opruiti levu nogu uvis povlaei je to vde prema tru- pu. Istovremeno odizati samo de- sno rame i glavu i dohvatiti desnom ruikom stapalo opruene no- ge. Zatim leva noga, desna ruka.

Veba 7 P. p. sa rukama ukrtenim na po- tiljkiu. Podizali glavu pa rameni pojas, odvajajuai lopatice od tla.

Veba 8 P. p. sa ruikama na potiljku, prsti prepleteaii. Kolenom desne noge dohvati laikat leve jmke, pri emu se levo rame sa glavom odde od podloge. Zatim levo koleno i des- ni laikat.

Veba 9 Iz p. p. sa-viti noge u kolenima pa opruati potkolenice.

Veba 10 Iz p. p. kruiti opruenim noga- ma iznad karlice. Nastojati da se karlica to manje pomera.

Veiba 11 Iz p.p. botine prhnd prema gru- dnoon kou, zatim odii karlicu, tako da kolena budu iznad bra- de. Ruike pruene pored tela.

Veba 12 U p. p. prsti prepleteni na potilj- ku, laktovi pozadi. Odioi glavu i rameni pojas 1 rotirati ih u jednu pa u drugu stranu.

Veba 13 Iz p. p. snanim zatezanjem trbu- ne mus'kiulatuire, polako oprua- li nioge sa stopalima iznad samog tla. Karlica i slabins-ki deo kime se ne smeju odvojiti od tla.

V e b a 14 Iz p. p. snanim zatezanjem trbune muskulature ruike pored tela kroz odru'enje dovesti u poloaj uzruenja (iznad glave). Karlica i slabiinslki deo kime se ne smeju odvajaCi od podloge.

Veba 15 Iz p. p. istovremeno sa podiza- njem glave i ramoniog pojasa, do (xlvajanja lopatica od podloge, opruati kolena Irudeoi se da ona ostanu na istoij visini kao i u p. p.

Poetni poloaj sed sa opruenim nogama (SL 4150)

Pri) konienju ovoga poloaja treba ake osloniti na pod- logu prstima upereni'm prema nazad. Ovo e omoguiti lake odTavatije grudnog dela kime praTOm, kao i manje angaova- nje vel'ifcog grudinog miia. Pri ovakvom poloaju aka nee doi do povijanja ramenog pojasa prema napred.

Veba 1 Iz p. p. dizati naizmeniono jednu pa drugu nogu opruenu u kole- nu.

Veba 2 Iz p. p. podizati obe noge istovre- memo, opruene u kolenu.

Veba 3 Iz p.p. opruenim nogama kruiti u jednu pa u drugu stranu.

Veba 4 Iz p. p. opruene noge ukrtati naizmeniino levu preko desne desnu preko leve.

Veba 5 Iz p.p. opmeaie noge raznoiti, sa&taviti pa smistdti u p. p.

Veba 6 Iz p. p. saviti kiolena sa stopalima podignutim nezaiatno iznad tla, pa ih opruiti i lagano spustiti u p.p.

Veba 7 Iz p. p. dii opruene noge uz isto - vremeno privlaenje grudnog ko- a i ruku dodiimuvii akama sto- pala podignutih nogu.

Veba 8 Iz p. p. opruenim gomjim de- lom tela ii unazad. Paziti da ne doe do pojaane krivine u sla- binskom delu.

Veba 9 Iz p. p. podii opruene noge u kolenima, saviti ih, opmiti i la- gano spustiti u p. p.

Veba 10 Raditi nogama kao u prothodnim vebama, sa rukama postavlje- nim o bok, laktovi nazad, a nagib tela zadrati kao pri osloncu rukama iza tela.

Poetni poloaj vis leima prema ripstolu, stopalima oslonje - nim na podlogu ili klupicu (Sl. 5156)
Kako se ove vebe rade preteno u istam visu, izbegavati ih kod dece najmlaeg uzrasta, atoniine muiskulatjuire i sl.

Veba 1 Iz p.p. diooi u visei poloaj, pa istovremeno podiizati obe noge do hopizontale sa-viijajui ih u kole- nima.

Veba 2 Iz p. p. naizmeniano jednu pa dru- gu opmenu nogu u kolenu di- zati do horizootale.

Veba 3 Kao i u vebii 2 samo sada obe noge zajedno dii do horizontale.

Ve.ba 4 Iz p. p. savijajui butine prema j'jiiudnom kou odvojiti karldcu od ripstola, koleniiima prema bra- ili.

Veba 5 Iz p. p. savijene noge u kolenima dii do horizontale, opruiti ih i polako spustiiti do poetnog polo - aja.

Veba 6 Iz ,p. p. opruene noge istovreme- no podizati do honizontalnc^ po- loaja, zaitim ih saviti u kolenima i vratiti u poetni poloaj.

56 Poetni poloaj leiei na ledima sa opruzenim nogama (Sl. 5766)

Ovaj poetni poloaj primenjuje se tek kada je postignuta izvesna korekcija i kada su ojaali odgovarajui miii.

Veba 1 U p. p. zatezanjem trbune mus- kulature pripojiti slabinski deo kiomenog stuba uz podlogu. U po- etku dozvoliti savijainje kolena, a kajsmje vebu raditi uz njihovo mabsiimalno opruanje. Veba 2 Iz p. p. podioi desnu ruku, rame i glavu i dohvatiti levu aku koja je na tlu sa leve sfarane tela. Na- izmeniino jedina pa druga ruka idu preko tela.

Veba 3 Iz p. p. savijajui noge u koleni- ma vuoi stopala po podlozi do pume savijenos<ti kolena. Istovre- meino podizati i glavu ^sve dok se bradom ne dodirne grudini ko.

V e b a 4 P. p. poeti sa rukama na trbuhu. Podizati glavu i rameni pojas od tla. Kasnije sa rukama preplete- nih pnstiju na potiljku.

50

V c b a 5 Iz p. p. opruene noge podii ma- lo od podloge i putati ih naiz- meniono prema jednoj pa drugoj stranii.

Veba 6 Iz p. p. obe noge istovremeno dii od tla ufcrtajui ih leva pre- ko desne i obratno.

V e b a 7 P. p. sa rukama ukrtenim na po- tiljku. Podizati gornji deo tela do ugla od 45".

Veba 8 Iz p. p. iistovremeno ne^natTio odi- /.ati od t!a noge, glavu i rameni pojas. U kasmijem periodu ruke savijetne sa prepletenim prstima na pofiilj'ku.

Veba 9 Iz p.p. istovremeno odizati gla- vu, ramenii pojas ,i oipruene noge, sa rotacijom trupa u jednu pa u drugu S'tranu.

65
Veba 10 Iz p. p. dizati desnu ruku, rame i glavu. Obe noge podioi od podlo- ge i pomeriti ih na suiprotnu stra- rni od rotacije tru.pom. Vratiti se u poetni poloaj pa to isto ponoviti pirema suprotnoj strani.

66

TEI STADIJUM LORDOZE Poetni poloiaj etvorononi (Sl. 6772)

Primenjujui ovaj poetni pdloaj treba paziti da se slabin- ska krivina jo vie ne povea, stoga bokovi u poetnom poloaju treba da su iza oslonca kolena. U toiku vebanja potrebno je ee kontrolisati osobu i ukaziivati joj na pravilan poloaj. Veba 1 Iz p.ip. bokove povlaiti Lmazad sve do seda ma pete. Ruke ispru- iti to vie napred i opustiti se. Veba 2 Iz p.p. napravitii pokret kao u vebi 1. Glavu savijati dok se e- lom ne dodimu kolena.

Veba 3 Iz p. p. naizmeniono odizati jed- no pa drugo koleno ka grudnom kou. Pri ikraju pokreta oslomiti se na tlo vrhovima prstiju.

V e ib a 4 I/. p.p. naizmeniiano provlaidti potkolenicu izmeu aka kao u prethodnoj vebi, do potpunog opmanja kolena. Sake na tlu oslonjene celim dlanovima.

Veba 5 P.ip. sa osloncem na prste obeju nogu. Dizati bokove do potpunog opruanja kolena. Zatim nai^ame- monim povlaemjem aka u prav- cu stopala dooi do momenta oslanjanja celim stopalom na tlo.

Veba 6 Iz p. p. uz pomo ruku doi do unja osloncem na celo stopalo. ake ostaju na tlu.

I'oetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu iSl. 73 77)

Ve'ba 1 l'. p. sa ru'kama oslonjenim na l>i eku ripstola u visiini ramonog l>()jasa. Spustiti se polako do u- inja.

Veba 2 P.p. kao u vebi 1, samo su sto- pala udaljeoija od ripstola. Po- vlaei bokove unazad, savijati trup (pretklon) do vodoravnog iij poloaja. Ruke opruene. j

7A
Veba 3 P. p. sa nukama na preki ripsto- la u visini ramena. Podiui jed- nu nogu savijenu u kolenu, oslo- niti je stopalom na preku to TOlje. Istovrememo primdcati gru- dni ko butinii podignute noge. Naizmenino raditi jednom pa dmgom inogom.

Veba 4 P. p. kao u vebi 3. Naizmenino podizati levu pa desnu nogu sa- vijene u kdleoiima. Osloniti sto- palo na preiku u visiinii kolena noge na kojoj se stoji. Istovre- meno piovlaiaiti bokove unazad do punog opnuatnja podignute noge i trujpom joj prdi to blie.

Veba 5 P.ip. sa stopalima oslanjeaiim na ripstol. Povlaiti bokove unazad do punog opruanja ruku i nogu. Vratiiti se u poetni ix>loaj i uhvatiti se obema rUkama za ni- u preku i ponoviti gornji pok- ret. U tdku vebe'mkama poste- pono ii to nie po mogustvu sve do seda sa opruenim noga- ma.

Poetni poloaj u sedu sa opruenim nogama (Sl. 7882)

Veba 1 Iz p. p. saviti oba kolena i mika- ma ih privuai ka grudinom kou. Glavu spustiti na privuena ko- lena.

Veba 2 U p.p. obiuhvatiitd akama kolena odozdo. Privilaaiti gomjd deo te- la, tako da se stomaJcom dodirnu butine. Kolena su opruena.

Veba 3 P. p. sa rukama na butinama. Po- miui obe ake istovremeno doh- vatiti stopala. Ne savijati noge u kolenima.

Velba 4 P. p. sa ruikama na leima. a- kom jedne ruke obuhvatiiti lakat dmge. Gomji deo tela savijati to v!ie unapred, ne putajui mke. Noge opimene.

Veba 5 P. p. sa rastavljemm nogama. Prs- ti mku prepletemi sa dlanovima (^kirenuitim unapred. Savijajui gornji deo tela unapred i u stranu clohvatiti prste prvo jedne, pa- (li'uge noge.

KIFOZA KYPHOSIS . Kifozam se nazi-va pojaanje fizioloke krivine kimenog stu- ba u sagitalnoj ravnii, oiji je konvdksitet okironut unazad, To je dakle pogrbljenost i ona je najee lokalizovana u gmdnom (lenom) delu kimenog stuba, ali se izuzetno moe javiti i u dmgim delovima. Ve je reeno da se vrlo esto javlja u kombi- naoiiji sa Iordo2x>m, jer odstuipanja u jednom pravou obavezno povlae za sobom i odstupanja u dmgom pravcu. Kifoza takoe moe biti uroena ili steema po svom po- raklu. Kod steienih deformacija najei uzirok je opet rahitiis, zat)im razne povrede u predelu kiomenog stuba itd. Postoje kao posebno opisaiie juvenilna, zatim zapaljiva kifoza kao posledica razliiitiih zapaljivih procesa koji nastaju u predelu kimenog stuba (tuberkiuioiaia, reumatska itd.) i idiopatska fcifoza, karakite- ristina po tome to se raizvija sa irastom dejeg organizma. Za nas je svakako najinteresaaitnija kifoza koja kao osnov- ni uzironiik ima rahitis i pomentrta juvenillna kifioza. Tek posle toga Im dole traumatskai i zapaljiiva odniosno adolescentna iidiopat- sika kifoza, jer one ve predstavljaju odmaklije isitadijume i ne spa- daijiu direiktno lu domein rada nastavmika fiaiokog vaspiitainja, mada to ne znai da taikviu deou ako se ve nalaze u fcoli treba pus- tdtii liskljuivD da mimju i ne sprovode nikakve akitivnosti. Sa maJo vie uduibljivanja u svaki pojedini sluaj u konsultaciji sa leka- rom, moe se odrediti poseban kompleks vebi koje e imati izrazitu korktiivnu notu, a koje takvo dete moe izvoditi za vre- me redovne lilii posebne, speoijalne nastave. Takvo dete se moe uk- Ijuiivati u opti rad kad god elemeinti koje sva deca izvode ne bu - du koinitradindikacija njegovom stanju. Juvenilne kafoze su naroito zapaene kod omladine u po - jediruim stirunim kolama sa praM'nom nastavom, gde sam sadraj redovnog rada u koli esto moe da utie na pojavu ovih deformacija.

I ovoga puta emo se zadrati na opisivanju simptoma k i f o - tinog loeg dranja, koje se karakterie sledeim zna- cima: (Slika 83).

glava savijena uinapred ispred liini'je vertiikdle, ramena pomerena unapred, pojaana pogrbljenost u le- nom piredeliu, grudi uvuene, lopatice istaJcnute i odvojeme od kimenog stuba, trbuh mlitav, ispuipen, kolena lako savijema i pome- rena u celini unapred, stopala vrlo esto insuCicijent- na.

Adolescentna kifoza (M. bcheuerman) Ovde rana dijagnostika takoe ima posebnu vanct, jer e se tako spreiiti razvitak daljdh, teih stadujuima. Na kraju treba pomenuti i okrugla lea (dorsum kyphoticum) koja su vflo slina ve opisanoj kifozi, jer dolazi do ispupenosti lenog dela kimenog stuba, tako da se nazivaju i is- pupenim leima. Meutim ovde je krivina kimenog stuba blaa u celini, nego to je to kod kifoze (Slika 8 4).

Sree se relativno esto, ne - kad je vezana za izvesne nasledne momenite, ali uzrok moe biti u negativnom uticaju pojedinih spK)ljinih faktora. Verovatno je da neodgovairajue kolske klupe imaju svog udela u nastanku ove deformacije. Veina autora sma- tra da se vie via u muke nego u enske dece.

Da ne bi dolo do negatiivnog uticaja na razvoj kotanog 'sis - tema, poto su u ovom, kolskom dobu, deji organizmii uglavnom u punom razvoju, i u ovom sluaju veojna je vana raoia dijagno- za i preduzimanje korektivnih vebi. Leenje Kao i u svim drugini sluajevima, saradnja sa lekarom treba da se ogleda u otkrivanju osnovnog oboljenja, odnosoo uzronika same defprmacije. Istoviremcno zadatak e bitii primena odgova- rajuih korektivnih vebi koje treba da imaju kao gla'v'im oilj ja- anje i taniziranje oslabljenih miia lea, uz prethodno stvaranje uslova za primenu ovih vebi istezanjem miia prednje strane grudnog koa, ako se radi o teem stadijumu. No, pogreno bi bi!o ako bismo se zadrali samo na pomenutim miiima. Najee je potrebno aktivirati najvei deo muiskuilature trupa, jer e se tako postii i popravljanje opteg statusa organizma u celini. Poseban zmaaj u ovim sluajevima dobijaju ranije ve opisane vebe di- sanja. U primeni korektivniih vebi kod okruglih lea nema bitnih razlika u odnosu na priimenu vebi za otklanjanje kifoze, tako da smatramo da je dovoljno rei da se ovde mogu koristiti ug'iavnom sve vebe koje e biti opisane kod kifoze. Treba samo dati izraziti naglasak na jaanje lene muskulatua^e i na primenu vebi disanja u cilju odravanja normalne disajne funkcije.
\

Vebe za otklanjanje kifoze

I. KIFOTICNO LOE DRIANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) Poetni poloaj leei na trbtihu (Sl. 8599)
U ovom poloaju glava se pri dizanju zadrava licem prema tlu u produetku kimenog stuba. Nadlaktice i u poetnom po- loaju i pri izvoenju vebi, kao uostalom i kod drugih poetnih poloaja, tsreba uvrtati u smislu spoljanje rotacije. Da bi se spreilo neeljeno pojaavanje slabinske krivinc, stavlja se pod trbunii predeo jedno okruglo jastue. Meutim, sva - kako je efikasnije obuiti osobu da prvo voljino zategne trbunu muskiiiaturu, pa da to zadri tokom izvoenja pokreta.

Veba 1 Iz poetnog poloaja (ruke po- i cd tela) dizanjem ramena priipa- jali lopatice uz kimend stub. Ts- lovremeno dizati glavu od tla.

86

Veba 2 Iz p. p., kao u vebi 1. Dizati lai- ke sa dlaiiovima okrenutim pre- ma tlu i glavu licem prema pod- lozii.

Veba S U p. p. prsti ruku su prepleteni tia leima sa dlanovima okrenu- tiim umazad. Dizanjem opruenih i^iiku i ramanog pojasa pripajati lopat'ice uz kimeni stub. Veba 4 U p.p. ruke su u odruenju dla- njovima okrenute prema tlu. Diza- nje ruku i ramenog pojasa sa pripajainjem lopatica uz kimeni stub. Glava u produetku kiome- nog stuba.

Veba 5 U p. p. nuke su na podu, savijeine u laktovima, tako da podlaktica I nadlalktica ine ugao od 90". Laktovi su u visini ramenog pojasa. Dizati glavu, grudni deo kiome i ruke do primicanja lopa- tiica uz kimeni stub.

V e b a 6 U p. p. mke su savijene u lakto- vima pa-epletendh prstiju na po- ti'ljiku. Dizati laJctove to vie od tla, glavu i grudni deo kime.

Veba 7 U p. p. ruke su savijene u lakto- vima, a ake su na tlu pored ra- mena (potpor leei za mkama). Istovremeno podlizati rameni po- jas i ru^ke, a ake uvrtati dlanovima prema gore. Pokiret glavom kao u vebi broj 4. Veba 8 Iz p. p. diizatli glavu to vie go - re. Lice okrenuto prema tlu. Ru- kama iprepletenih prstiju na pa- tiljku davati snaan otpor.

Veba 9 P. p. sa ruikama opruenim na tlu ispred glave. Dizati ruke istovre- meno oikreui dlanove nagore i priibliavati lopatice kimenom stubu.

Vcba 10 Poetni poloaj je kao u vebi 9, ruke su opruene ispred glave na tlu, sa prstima prepletenim i dlaniovima ofcrenutim unapired. Dizati obe ruke istovremeno. Gla- va prati pokiret licem okrenuta prema tlu. Veba 1] Iz p. p. kao u vebi 10, opruene ruke podigniuti od tla, saviti ih u laktovima i ake osloniti na poti- Ijak. Zatim ih opruiti i spustiti u p.p. Veba 12 Iz p. p. mke pored tela, dlanovi prema podlozi. Odiuoi ruke, do- vesti ih kroz odruenje do uzru- enja. Ceo pofcret se odvija -iznad nivoa ramenog pojasa uz dizanje grudnog dela kime i glave. Istim putem vratiti se u p. p.

Veba 13 Iz p. p. ruke u uzruenju. Diui grudni deo kimenog stuba i gla- vu, ruke saviti u laktovima kao, u vebi 5, opruiti ih pa se vratiti u p.p.

y7

Veba 14 U p. p. snano zategnuti trbunu i sedalnu mustalaturu. Rukama prepletemh prstiju na potiljku davati otpo-r dizanju glave.

Veba 15 U p. p. ruke savijene u laktovima malo udaljene od trupa. Diui glavu podlaiktiice pomerati u stra- nu, a lafctovi ostaju vrsto pritis- nuti na podlogu.

Poetni poloaj u sedu sa opruenim kolenima (Sl. 100109)

Prl izvoenju vebi u ovom poloaju paziiti da ne doe do savijanja u zglobu kolena. Zadnja loa buta, koja je kod kifo- tine deoe neelastijna, oteava ispiravijanje grudoog dela kime- nog stuba. Njena neelastinost potencirana opraenim kolenom predstavlja snagu kojiu treba iskoristiti za jaanje oipruaa lea u ovom poloaju. U kaBnijem peniodu uz opruanje bolena traiti i povlaenje stopala prema potkolenici.

Veba 1 Iz p. p. sa ruikama oslonjenim na kairlicu istegniutii kimeni stub odupirui se ruikama. Pri tome glava ostaje u produetku kime- nog stuba, a ramemi pojas povlaiti prema dole.

Veba 2 U p.p. ru'ke su dza tela sa preiple - tenlim prstima. Opruati ruke po- vlaei ih to vre unazad i gore sa astovremeniim okretanjem dla- nova unazad i pripajanjem lopati- ca uz kdmenii stub.

Veba 3 U p. p. ruke su opruene u zaru- enju. Povlaei nadlaikticu prema gore savijaiti laktove.

Veba 4 U p. p. nulke su padiigruute do visi- ne ramena (odiruenje). Nadlakti- ca i podlaktica ine ugao od 90" i u vodoravnom su poloaju. Dla- novi su okrenuti prema tlu. U tom poloaju povlaiti ruke to vie unazad, pokreui ih samo u ramenom zglobu i pazei da se laktovi ne sputaju ispod nivoa ramena.

Veba 5 Iz p. p. ruike savitd, laktovi u visi- ni ramena. Nadla'ktioa i podlakti- ca p>od uglom od 90. Uz oprua- nje gradnog dela kimenog stuba (eloogacija) povlaoili podlakticu to vie u nazad. Veba 6 U p. p. ruke su savijene u laktovima, prsiti prepleteni, dlanovi na potilj'ku. Povlaii'tii laktove to vi- e unazad ne od'vajajui dlanove od potiljika, grudni ko isturiti unapred.

Veba 7 U p. p. ruke su oslonjene dlano- vima na potiljku sa laktovima povuenim imazad. Opruati ru- ke u odruenje to vie iza tela, sa dlanovima okrenutim unapred i gore.

Ve'ba 8 U p. p. ruke su saviijene, prsti preipleteni sa dlanovima na po- tiljku. Oporuati ruke iznad gla- ve, otoreouoi dlanove na gore. Ne rasipliui prste povlaiiti ruke to vie unazad.

Veba 9 U p. p. ruke su u odruenju sa dlanovima okrenutim unapred. Povlaiti ruke unazad, pripajaju- i lopatice uz kiimeni stub. Pri izvoenju ovog pokreta paziti da ruke ne idu ispod nivoa ramena.

Veba 10 U p.p, doi u sed sa savijenim kolenima taban prema tabanu. Ruke staviti izmeu butina, pod- laktice provuene ispod kolena akama sa spoljne strane obu- hvataju skone zgloibove. Uz elon- gaciju kime povlaliti rameni po- jas preana nazad, stopala se ne pomeraju.

Sve vebe u sedeem poloaju kada to pokiret ruikama doz - voljava mnogo su efektodje kada se rade uza z:id, pa isitovremeno sa ellongacijom kime vriti snaan pritisak glavom o zid (ea pri- mor veba i, 6, 7, 8, 9, 10).

Poetni poloaj etvorononi (Sl. 110119)

Pri vebanju u ovorn poloaju treba u poeCku grudni deo kiimenog stuba spustiti nisko sa osloncem na podlaktiou udalje- nu od tela, a bokove pomeriti unazad.. U kasinijem pei-iodu moe se dati i pravilan etvorononi po - loaj ali uvek sa oisloncem kolemma ispred kiikova, kako bi se spreilo neeljeno kiiivljenje kime u slahiiniskoim delu. Ovo je ne- ophodno i radi odravanja ravnote'nog pdloaja pri izvoenju pokireta. Glava kao i fcod ostalih poloaja treba da bude u produetku kiomeinog stilba, licem okreimta preima podlozi. Pri opruanju kimenog stuba donji deo lea ne opruati, to se po'Stie time to trbuni zid ostaje uz, ili to blie buti- nama. Kod dece u pubertetu, sa izraziito asteninim habitusom, treba izbegavati dugo zadravanje u ovom poloaju, zbog slabosti muslkulatiure i nemogunosti duge koncenitraoije panje.

Veba 1 Iz p. p. oslotncem na podlaktice. odizati grudm deo kime do ho- rizontale, licem prema podlozi. Ruike opruiti nazad i podizati ih gore, dlanovima prema podlozi.

Veba 2 Iz p. p. (ikao u vebi 1), vrsto O'slanjati laktove na podlogu ne- to unazad od nivoa ramena i udaljene od tela. Uz pokuaj od- vajanja, podlaktica od tla odvo- diti ih u stranu. Pokret je vrlo naporan.

V e b a 3 Iz p.p. (ikao u vebi 1), podiza i gmdni deo kime do horizontale. Ruke su savijene u laktovi.ma, nadlaktica i podlaktica pod ug- lom od 90, laJcat u visini ramena. Povlaei ruke prema gore i u stranu podliiktica treba da ide vilje od nadlaktice.

V e b a 4 Iz p. p. (kao u vebi 1) podiui gnudni deo kime do horiizontale, preplesti pcrsite na ,poti'Ijiku sa lak- tovima izmad nivoa ramenog poja- sa.

Veba 5 Iz p. p. (kao u vebi 1), podiui grudni deo kinie do horizontale, ruke opruene u laktovima dizati u stranu i gore. U odruenju uvr- nuti dlanove prema goore.

Veba 6 Iz p. p. (kao u vebi 1), podiui grudni deo kime do horizontale, oprueaie riuke u lalk'tovima ispru- ati napired i gore. Veba je vrlo naporna pa je u poetku raditi pooavljajud je manjli biroj puta.

Veba 7 Iz pravilnog etvorononog polo- /aja sa kolenima neto ispired k-ukova, odravati tokom vebe horizon'talan poloaj gnudnog dela kime. Odiui ruJce od podloge preplesti prste na potiljku i pritisifcom na glavu spireiti njeno pomeranje prema nazad.

Veba 8 Iz p. p. (kao u vebi 7), praviti palukruind pokret oprueiiim ru- kama nazad, u stiranu i gore. Ceo pokret tireba da se izvede iz- nad nivoa ramenog pojasa.

Veba 9 Iz p. p. (ikao u vebii 7), jedmi om- u vezanu za noki vrsitO fiksiran predimet, staviti na potiljak. PovlaCei ceo trup ma!lo unazad za- drati njegpv horizontalan polo- aj. Pomeraiti glavu prema nazad savlaujui otjx>r. Paziti da oma 118 ne spadne na vratni deo kiime.

Veba 10 Vebe e biti jo napomije u ovom poloaju ako se rade uz po- mo suvebaa. U p.p. sa kukoviirAa izsnad kolena osloniti se na laktove sa ipreipletenim prstima na potiljku. Piodizaiti grudni deo kime do horizontale uz povlae-' nje la'fctova iznad nivoa ramenog pojasa.

119

Stojei poetni polozaj (Sl. 120129)

U ovom poloaju je pokireitljiivost tela najvea i treba ga primeiniti tek na hraju vebanja kada se u drLigiim poloa|ima ulsikladila jaoina kako oslabljenih tako i zategnutih miia, ija je neusklaeonost esito uzroik nastanika deformacije. U prvo vreme mogu se pnimenjivati vebe u sitavu kod kojeg re noge biti razmaknute u pravcu naprednazad kako bi se bar unekoliko spreoilo obrtanje karlice i neeljena pokretljivost u slabinskom delu.

Veba 1 U p. p. ruke su iza tela preplete- 11 ih prstiju i uvirnutih dlanova prema nazad. Uz elongaciju ki- me u oelini, savijajui laktove vu- i gamjii deo aka po leima .to vie gore. Tirbuine miie za vre- me celog pOkreta drati snano zategniutim.

Veba 2 U p. p. ru'ke su iza tela sa prstima prepletenim i dlanovima okrenu- tim unazad. Opruene ruke povla- oitii to vie nazad i gore uz pri- pajanje lopatica kimenom stubu. Trbuh uvui.

Veba 3 U p. p m'ke pored tela. Uz isteza- nje kimenog stuba ruke odruiti. Poifciret iz\'oditi to vie iza tela. U odruenju dlanove oferenuti prema gore. Ruke istim putem vratiti do p. p.

Veb a 4 Iz p. p. ruke ispruene pored tela dizati kroz odruenje do uzrue- nja, okreui dianove prema na- zad. Tribunu muskulaturu sna- no zategnuti.

Veba 5 Iz p. p. dizati ruke u odruenje savijajui ih u laktovima. U visi- ni ramenog pojasa lakat povlai- ti unazad sa naglaenim povlae- njem podlaktice. Trbune miie snano zategnuti i kao kod svih vebi u ovom poloaju kimeni stub elongirati i zadrati u oko- mitom poloaju.

12A

V e b a 6 Iz p.p. dizati opruene ruke do uzruenja. U uzruenju uz sna- no zategnutu trbuoiu muskula- luru, to viie povlaiiti opruene ruke unazad.

Veba 7 U p. p. savijati gomji deo tela do vodoravnog poloaja licem okre- nutim dole. Ruke povlaiti u za- ruenje sa dlanovima okrenutim prema tlu.

Veba 8 U p..p. ruke su na potiljiku. Savi- jati zatim gornji deo tela sve do vodoravnog poloaja, a istovre- meno laktove povlaitd to vie una^ad.

Iz slededah primera moe se videti da paliou, biidce i dnige siine sprave treba koristiti, kada god to poetni poloaj i po- ki-et dozvoljavaju. U poetku kada se koriste buice, poeti sa hikim (0,5 kg) pa vebajuoi dui period vremena postepeno po- vcavati njihovu teinu i do 56 kg.

Veba 9 I/, p. p. uhvaenu palicu ispred lcla, dlanovima prema napred l>odizati dio uzruenja. Savijati i Like u laktovinja i dovesti palicu i/.a lopatinog pojasa. Pri pokre - lu glava mora ostati u produet- ku kimenog stuba.

Veba 10 Drati budce u a,kama, ruke po - red tela. Iz p.p. savijati ruke u laktovima tako da laktovi ostanu u istoj visini. Podlaktlice sa bui- cama poVlaiti napred i gore ta- ko da podlaktica dodime nadlak- tiou. Zatim ih povlaiti nazad i to vie podlakticu nego nadlakticu.

II TEII STAJIUM KIFOZE l'oetni poloaj etvoronolni (Sl. 130136)

Veba 1 U p. p. privlaiti lopatice kime- nom slubu. Paziti da ne doe do |X)jaania krivtine u slabinskom predelu. Ukoliko se slabinska kri- \ iiia poveava, karlinli pojas po- vui malo unazad prema petama. (Ilava je u produetku kimenog stuba.

r
Veba 2 Iz p. p. sa prstima ruku okrenu- tim unutra i u irini ramena, spu- tati gomji deo tela dok brada ne dodime tlo. Laktovi idu u po- Ije dok se bokovi minimalno pomeraju unapred. Vratiti se u po- etni poloaj kroz sed na pete.

Veba 3 Iz p. p. neznatno povlaiti bokove unazad, a ruke u visini ramenog pojasa iriti do odmenja, klizei po podu. Istovremeno sputati gomji deo tmpa, dok brada ne dodime tlo. Vratiti se u poetni poloaj bez pomoi ruku.

Veba 4 Iz p. p. povlaiti bokove unazad. Istovremeno ruke istezati to vi- e unapred, pri emu ramena tre- ba da su to blia podlozii.

Veba 5 Iz p.p. oslanjajuoi se na prste nogu, dizati bokove sve do pK>t- punog oipmanja nogu. Pomera- njem bokova unazad stati celim stopalom. Tada gmdni ko pri- bliiti to vie kolenima. Ruke ostaju na tlu, ne pomerajui se.

Veba 6 I/. p. p. spustiti grudni deo kime prema tlu do oslonca o podlak- lice. U tom poloaju potiskivati Ki udni deo kime do dodira bra- (iom o podlogu.

135

Veba 7 U p. p. osloniti ake savijenih, ili opruemh ruku na neki predmet. U tom poloaju potiiskivati grud- ni deo kime prema dole, uz po- vlaenje laktova gore, kada su ruke savijene u p. p.

Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 137 141)

Veba 1 lluke su u visini ramenog pojasa oslonjene akama na preku inalo dre od ramenog pojasa. Stopala su neznatno udaljena od ripstola. Ii u uanj sa pribli/avanjem gomjeg dela tela rip- stolu.

Veba 2 U p. p. ruke su kao u vebi 1. Sto- pala su udaljena unazad. Savijati gornji deo tela do vodoravnog pretklona sa glavom u produetku kimemog stuba, potiskuju- i ramena to vie nadole. Kole- na su pri tome potpuno opruiena.

Veba 3 P. p. kao i u vebi 2. Savijajui laktove u polje i odravajui ih u visini ramenog pojasa, celim te- lom ii pretma riipstolu dok bra- da ne dodirne preoku. Cdo telo je tokom vebe opnieno.

Veba 4 U p. p. ruke su postavljene kao u vebama 1, 2 i 3. Naizmenino, savdjajuoi jednu nogu u kolenu doai do unja, drugu nogu pruiti unazad.

Veba 5 Pomeriti se to vie od ripstola osloniti ake na najviu dostupnu preku i kao u vebi 4 sa prue- nim telom, osloncem na oba stopala, grudni deo kime pomerati prema ripstolu.

Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu leima prema ripstolu (Sl. 142149)
Ove vebe u istom visu ne forsirati kod slabe muskulature ramenog pojasa. U kasnijem periodu vebanja, mogu se davati vebe i s lei - ma okreinutim prema ripstolu. U ovom poloaju paziti da ne doe do pojaavanja slahinske krivine.

Veba 1 U p. p. ruke su oslonjene o pre- ku iznad glave neto iire od ra- menog pojasa, maksimalno opru- ene. Stopalo je oslonjeno samo prstima o prekiu. Sputati pete to vie nadole isteui ceo ki- meini stiub.

Veba 2 Iz p. p. doi u vis skidanjem no- gu s preoke ripstola. Celo telo potpumo olabaviti. U p. p. se vra- titi oslanjanjeni stopala na najbli- u preku i to podiui stopala, a ne povlaenjem celog tela ruka- ma.

Veba 3 U p.p. pokreti su isiti kao u ve- bi 2, samo to u visu treba glavu (osovinska ekstenzija glave i vra- ta) povui to vie unazad, zaje- dno sa vratnim delom.

Veba 4 Iz p. p. doi u vis kao u vebi 2. Obe noge udaljiti to vie od rip- stola (zanoenje). Vratitli se u po- etni poloaj bez povlaenja tela rukama.

Kako je poloaj, istruikturalnih Ikifoza, u rotatora ramenog pojasa, davatii u sedu, u stojeem

okrenuti leima prema ripistolu teak kod cilju isitezanja veiikog gmdnog miiia, spoljnih kao i ligameaiata kimenog stuba u podtku ga poloaju na rip- stdliu, pa tek onda /u istom visu.

Veba 5 Iz p.p. sed na slolici pored rip- stola leima ofcrenuti. Uhvatiti riipstol u visini koja odgovara o- sobi koja veba. Hvat akama, kada to stanje dozvoli treba da bude sa potpuno opruenim ru- kama. Iza tela poistaviti neki manji pa vei predmet. U sedu se treba ola- baviti.

Veba 6 Sed, na tlu, leima Okrenuti rip- stolu, sedalni deo odvojen od rip- stola. Rukama uhvatiti za najvi- u dostuipnu preiku. Snano za- tegoutii trbunu i sedalnu muskulatuiru, a gornji deo tdla isturiti napred. Kolena moraju biti opruena, ka- ko bi se vebom delovalo i na is- tezanje zadoje loe buta.

Kod kue gde nema ripstola ili suvebaa treba ugao sobe ili ragastov od vrata isikoristiiti vie puta u tokiu dana da se po - ''iiKne isti cilj istezanja neelastinih elemenata.

Veba 7 U uglu sobe savijene ruke oslo- niti podlakticom na zid (nadlakat i podlakat iine ugao od 90"). Sto- pala su udaljena, a celo telo ma- lo nagnuto prema uglu. Poteui grudini ko prema uglu ne pove- avati slabinsku krivinu. Pokret se vri celim telom iz skonih zglobova. U ragastovu od vrata moe se isto postii, samo sa rukama u odru- enju.

Kod teih stanja kifoze niisu dati primeri vebi u sedu sa .oprueniim kiolenima. Meutim, kako je ovo vrlo dobar poloaj za pasitizanje elastiniosti svih navedenih elemenata daemo pri- mer samo jedne vebe.

Veba 8 P. p. sed sa opruenim kolenima, prsti prepleteni na potiiljku. Su- veba koji mora uvek da asisti- ra kod teih stanja kifoze, hvata nadlakticu vebaa, a kolenorn vri pritiisak ba na onaj deo gru- dnog dela kiome koji je najistu- reniji. Priti&kom kolena na ki- mu, suveba povlai nadlakticu nazad.

Vebe za otklanjanje kifo-lordoze Ako postoji takva defo>rmacija kimenog stuba gde su zah - vaeni i siabimski i leni deo i to jedan u smiislu lordoze, a drugi u smiislu fcifoze, onda vebe treba tako odabrati i kombiinovati da se korigovanjem jednog deformiteta ne pogorava drugi. Odabirajui pogodne vebe iz komipleksa koji su dati za otklanjanje lordoze, odnosno kifoze, usipeno emo se boriti i protiiv ovog kom'binovanog deformiteta. Ako je pojaana lordoza, a kifoza postoji kao primarni defoirmitet, te je jae izraena, moe se prijmeniiti i leei poloaj na trbuhu koii u stvari nije pogodan za ispravljanje lordoze.

U takvim sluajevima, da ne bi poferetima gornjih delova tela pogoravali slabinsku krivinu, treba podmetnuti jedno tvre jastue ispod slabinskog predela i tako bar do-nekle spreiti po- goravanje krivine (sl. 150). Meutim, sigurno je da e veba biti bolja ako se snanim zatezanjem trbune muskulature izazove isti rfekat.

Ako je lordoza jae izraena, tj. ako je ona primarni deformii- lct, onda poloajima ruku treba spreoiti odnosno umanjiti pogor- avanje lene kifoze. To sc moc sprovesti, na primer, prepLita- nji-Tn prstiju ruku na potiljku (.Slika 151).

Izbor poetnih poloaja za ove deformacije, kao i kombinacija odabrajnih vebi treba da su takvi, kao to je ve napomenuto, da na oba ova iskriivljenja deluju u 'smislu popravljanja (SMka 152 -155).

RAVNA LEA DORSUM PLANUM Kod ove deformacije iz razliitih uziroka, ne dolazi do formi- ranja normalnih, fiziolokih krivina kimenog stuba u sagital- noj ravni, o kojima je ve ranije bilo govora. Ovo ne treba pois- tovetiti sa ravnim leima novoroeneta kod koga se fizioloke kiriivine formiraju oko prve godine divota. (Sllika 156). Uzroci su nekad uroeni, ali je vrlo esto rahitis jedan od vanih momenata u nastajanju ove deformacije, koja naroiti znaaj dobija zbog toga to moe biti pogodno tlo za kasniji raz- vitak skolioze.

Ovakvim osobama treba zabraniti dugotrajna statika napre - zanja, naroito u periodu ubrzanog rasta, treba vrlo obilato ko - risitiiti vebe disanja, a od ostalib vebi najvie koreiktivne vebe opteg dejistva, sa cdljem popravljanja pakretljivosti Mmenog S'tuba i oblikovanja fiziolokih brivina. Naroita panja se poklanja vebama za predeo lea i trbu- ha, a prepomuje se jo i plivanje, pri emu poikreiti moraju biti posebno odreenli (Delfinov stil).

Vebe za otklanjanje ravnih lea Za otklanjanje ove deformacije mogu se koristiti nekoliko poetnih poloaja. Odabrali smo tri koja se najee kordste i dali samo po nekoliko primera vebi, tako da nastavnik shvati prinoipe kojih treba da se pridrava u radu sa decom kod koje se nade ova deformaaija.

Poetni poloaj lezei na trbuhu (Sl. 157161)

(ispod grudnog dela kime staviti okrugao jastui, okrenut u pravcu glava karlica).

Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Noge oprueiie naizmeniono podizati to vie goire.

Veba 2 U p. p. ruke su savijene u lakto- vima i oslonjene o tlo ispod ra- menog pojasa. Opiranjem aka o podlogu dizati gornji deo t^la do opruanja ruku.

Veba 3 U p. p. ruke su u odruenju s dla- novima okrenutim prema podlo-- zi. Opiranjem aka o podlogu, di- zati rameni pojas. Glava prali po- kret savijanjem prema grudiima.

Veba 4 n p. p ruike su ispred glavc oslo- njenc dlanovima o podlogu. Obc noge odizati od podloge.

160
Veba 5 P. p. kao u vebl 4, samo dodati po'kret irenja nogu u stranu (ra- 161 znoenje).

Poetni poloaj leei na leirna (Sl. 162166)

Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Slabinski deo kiome odizati od pod- loge.

Veba 2 U p. p. ruike su kao u vebi 1. Oslanjajui se na pete dizati bo- kove od podloge. Glavu podii dok bradom ne dodime grudi.

Veba 3 U p. p. ruke su pored tela. Saviti noge u kolenima. Odii bokove to vie gore.

Veba 4 Iz p. p. opruene noge dizati gore. Isto-viremeno slabinski deo kime odizati od podloge. Mogu se dati jo kruenja i odnoenja, kao i savijanje i opruanje u kolenima.

Veba 5 P.p. noge savijeine u kiolenima, ruke opruene iznad glave. Odi- zati slabinski deo kime od pod- loge sa istovremeaiim podizanjem 7 55 glave licem prema tavanici.

Poetni poloiaj etvoronoini (Sl. 167171)

Veba 1 Iz p. p. isturati lea to vie na- gore.

Veba 2 Iz p. p. opruene noge naizmeni- no dizati gore. Glavu potiskivati nadole.

V e b a 3 U p. p. uvijati se u slabinskom predelu, a glavu potiskivati pre- ma grudima.

Veba 4 1/ p. p. pomerati bokove unapred, ilok ne dodiiirnemo podlogu. Ruke i>>vlaju opruene i ne pomeraju SL' lokom vebe.

170

Veba 5 P. p. boko-Mima oslonjeinih na pod- logu kao u vebi 4 podizati na- izmenino opruene noge u kole- nima.

SKOLIOZA SCOLIOSIS Krivina kimenog stuba koja se naziva skoliozoan, nastaje u frontalnoj ravni, za razliku od do sada pomenutih, koje su bile u sagitalnoj ravni. Kod skolioze devijacija moe biti u levu ili u desnu stranu, meutim moe postojati i tzv. kompenzator- no iskrivljonje kod koga je u jednom ddlu kiomeni stub iskriv- 'ljen na primer u levu, a u susednom u desnu straaiu. Skolioza je jedna od najeih deformacja krmenog stuba. Vrlo retko se javlja kao uroetna ali je zato veMki broj raziliitih negativnih uticaja koji dovode do nastanka steenih skolioza. Pravi uzrok skolioza nije ni do danas u potpunosti reen, mada se veliki broj autora bavio ovom problematikom. Skolioza se moe javiti kao posledica itavog niza oboljenja ili biti samo njihov propratni simptom. Izuzetno ona sama moe biti osnovno oboljenje. Ne treba svaku lateralnu devijaciju kime smatrati skoliozom u pravom smiski, jer ona to postaje tek tada kada primenom uobiajenih testova ne dolazi do korekcije. Prema savremenim shvatanjima skoMoze se dele na: funkcionalne i stnikturalne. Funkcionalne skoMoze su uglavnom reduktibilne, jer nema promena na kotanim delovima kimerLog stuba. Ako je uzrok poznat i ako se moe otkloiniti, onda se takve skoMoze mogu ko- rigovati u potpunosti. Ove vrste skolioza nastaju najee kao po- sledica loeg dranja tela, odnosno loih navika (neadekvatno no- enje kolske torbe, lo poloaj pri sedenju u kolskoj klupi, ne- odgovarajua postelja itd.). (SMka 172, 173). Pored toga uzrok sko lioze moe biti poremeaj statike, zatim razliite periferne oduze - tosti pojedinih miinih grupa to dovodi do asimetrije njihove zategnutosti, zati m neuromiini bol, itd.

Strukturalne skolioze predstavljaju tea oteenja, jer nisu vie reduktibilne, zbog postojeih promena na kotanim delovi- ma. Tela prljenova se na konkavnoj strani krivine pribliavaju, /aostaju u razvoju, deformiu i uvru oko uzdune osovine. Javlja se i deformacija rebra, tzv. rebarna grba sa zadnje strane na konveksnoj, a sa prednje na konkavnoj strani. Obino na mestu iivrtanja nastaje primarna krivina, dok se konipenzatorno javljaju krivine na susedinrm delovima kiimenog stuba, uglavnom na sup - r'otnu stranu. U ovoj grupi su najee tzv. idiopatske skdlioze, iji uzrak nije poznat, a karaikteristino je da se javljaju, u inae /jdrave dece i napreduju zajedno sa raistom organizma ili se spon- tiMio poiviiiku jo u najranijem dobu ivota. Zhog toga ova vrsta skolioze zaskiuije posebnu panju d moe se donekle ublaiti, saimo ako se na vreme prdmeti 1 zapone sa korekcijom od Siamog poet- ka, pa sve do momenta kada dodie do potpunog zavretka okota- vanja i rasta. Sledee po brojnosti u ovoj grupi su tzv. paralatike skolioze, koje su uglavnom posledica preleane deje paralize (PoIiomyeIitis) ili cerebralne (sipastine) paralize. One obino nas- taju u mlaem ivotnom dobu, ali mogu da se pogoravaju i da- Ije i posle zavretka rasta. U grupu struktiiralnih skolioza spadaju jo i uroene, kon- gonitalne skolioze i najzad tzv. torakogene skoJioze, koje nasitaju kao posledica razliitih oboljenja plune maramice, rebara, even- lualnih operativnih zahvata na grudnom kou itd. Tok kada se sa sigumou utvrdi koja jc vrsta skolioze u pitanju onda se moe pristupiiti daljem ispitivanju samili klini- kih manifestaoija, odmosno njihovoj korekciji.

Prema svojoj lokalizaciji, odnosno prema veliini zahvae- nih dclova kimenog stuba mogu se razlikovati: totalna skolioza, kod koje dolazi do iskrivljenja itavog lcimanog stuba u levu ili desnu stranu. Da li e se skolioza oka - raktarisati kao leva ili desna zavisie od toga u koju je stranu okronut konveksitet krivine. parcijalna skolioza, koja zahvata samo pojedine delove kimenog stuba, tako da se razlikuje, na primer, vratna, lena ili slabinska skolioza. Meutim, ona moe biti proirena i na dva susedna dela kimenog stuba, ali krivljenje je samo u jednu stranu. U ovim sliiajevima moe se uoiti leva ili desna vratna, lena ili slabinska sko'lioza. kompenzatoma skolioza, kod koje se u jednom delu ki- memi stub krivi u desnu, a u susednom delu u levu stranu. Ona u tom sluaju ima oblik slova S, te se naziva jo i S-skolioza. Neki je autori nazivaju dupplex, kao to onu, koja se istovre - meno javlja u sva tri dela kimenog stiiba ali uvek u suprotnu stranu, nazivaju itripplex. Kao i kod ostalih deformacija fcimenog stuba, razMkuju se i u ovom sluaju ve pomenuti stadijumi u njenom razvoju, od kojih e za nas biti najvaniji funkoionalni stadijum, ili skoli- otiino loe dranje. Potrebno je napomenuti da u klasifikacijama pojedinih auto- ra, pa i onih ije smo miljenje prihvatili, ovaj tip loeg dranja nije pomenut. Meutim, postojanje skoliotinog dranja je da- nas injenica pa e, kao i kod ranije opisanih deformacija, biti date oisnovne karaikteristike i ovog tipa loeg dranja: glava je istorivljena u jednu stramu (to zavisi od klinike manifestacije skolioze), rame je neto povieno na konveksnoj strani, istaknutija i blia lopatica kimenom stubu na konveks- noj stirani, iprostori ogranieni linijom unutranje strane ruku i grud - nim koem i bokovima (takozvani Lorencovi trougli) nejednaki, trbuh mlitav i ispupen, jae izraena glutealna muskulatura na jednoj strani, jedna noga u lako savijenom poloaju (fleksiji) ili u hiperekstenziji (Slika 174).

Ukoliko se radi o funkcioiialnom stadijumu, odinosno o lo- i>in dranju, svd ovi znaci dobrim delom nestaju prilikom zauzi- inanja aktivnog stava zatezanjem muskulature lea ili trupa u celini. To isto se moe konstatovati pr'iilikom podizanja ruke na konkavnoj strani ili pretklonom trupa (Slika 175). Razumljivo je da se sve ove promene pogoravaju ukoliko sc dozvoli da se ovo stanje i dalje razvija. I, e e n j e Primena odgovarajuih vebi, kao i kod prethodno opisanih tloformacija, zavisie od uzrasta, loikalizacije i stopena ve izra- /onih promena. Kod skoliotinog loeg dranja, o'snovno je vriti korekciju statike, i to kako pri mirovanju, tako i pri hodanju. Tom prili- kom se mogu koristiti razliita pomagala koja e, pasivno, sa svoje strane doprinositi izvesnoj korekciji i koja nee dozvoliti tla se umanjuje efekat primenjenih vebi. Kao pomagala najee se koriste razliite vrste podmetaa, korzeta, itd. Istoviremeno treba nastojati da se osnovni uzronik otkloni. Ako su to loe navike, ili, na primer kratkovidnost vie izraena na jed nom oku, onda treba uputiti decu, odnosno njiho- ve roditelje, da van kole preduzmu sve to je potrebno da se ovi uzroonioi odstrane.

Tek tada se poinje sa aktivnim vebama i kompletnim an- gaovamjem osobe, shodno njenim mogunostima. Osnovmi zada- tak koji e se primenjivati bie toniziranje, jaanje istegnutih miia, ispupene, konveksne strane. Treba koris'titi sve poetne poloaje koji mogu bitd od koristi, vodei rauna da se u poetku i-ada orijoBtie na takve poloaje koji e zahtevati miinimum na- pora i utroika energije. Tek kasnije, paralelno sa popravljanjem objektivnog i subjektivnog stanja, mogu se koristiti i drugi, na- porniji poetni poloaji. Cesto e biti veoma teko da se izabere pravi poetni po- loaj, jer e, naroiito kod komplikovanrjih sluajeva, dolaziti do popraviljainja stanja u jednom delu, a do pogoranja u drugom delu kimeinog stiiba. Ovo se posebno odnosi na takozvane kom- penzatoirne ili S-iskoMoze te e se u praktinom prikazu vebi o ovome posebno voditi raoLma (Slika 176).

Osim pomenutih gimnastikih vebi, kod skolioze se u odre - enom momentu moe vrlo korisno primeniti plivanje, zahvalju- jiui ve pometnutim pozitivnim osobinama i uticajima vode. Ovde je posebno vano ikorektivno plivanje, jor nije dovoljno samo detetu dati da pliva, ve treba plivanje taono iskoristiti samo u posebnom obliku koji omoguava popravljanje dePormacije. Zato je neobiono vano strpljivo uitvrditi koje vrste pokreta u vodi detetu korisite, pa nastojati da ono usvoji i redovno pnimenjuje samo one pokrete koji su opravdani sa aspekta korekcije.

SKDI.IO/A

87

I'oscban znaaj kod nastajanja ovc dcformacijc irna prc- MMiiiva, gdc u'loga na/slavnika fizikog vaspitanja dolazi do izra- /,ii;i. 'Io nc mora da sc sprovodi kroz nokc spccijalnc formc rada, ncgo naproliiv, kroz rcdovnu kolsku nastavu fizikog vaspitanja. Ako sc ovo nc sprovodi, onda moc doi do napredovanja skoiiozc, to moc da dovede do tek'ih deformacija grudnog kua i negativn ih uticaja na normalan razvoj umitranjih organa j'i'ndnc duplje. Poto su u grudnoj duplji smeteni srce i plua, () ijcm maaju za opstanak organizma ne treba ni govoribi, mis- limo da se dovoljno jasno uoava vanost preduzimanja pome luitih mara. Rad sa decom koja imaju skoliotino dranje ili ak tei stadijum skolioze mnogo je delikatnijii nego kod ostalih deforma- c ija kimenog stuba. Neophodno je pri radu obavezno zahtevati da deca budu skinuta do pojasa, kako bi se svako negativno odraavanje datih vcbi na susedne delove kimenog stuba korigovalo na odgova- rajui nain. Zbog raznoliikosbi klinikih manifestacija u datim primeri- ma opisane su vebe za desnu grudnti i levu slabinsku skoliozu, s tim da oni koji se budu sluili ovim prininikom mogu svaku od ovih vebi sami adaptirati prema odreonom sluaju.

Vebe za otklanjanje skolioze

/. SKOLIOTINO LOE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) D e s n a gr udna skolioza Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 177188)
Prilikom davanja vebi za ovu vrstu skolioze, uostalom kao i kod drugih oblika, treba uvek imati na umu da pakreti ruku delluju vie na goTnje partije, dok pokreti nogu vie deluju n,a donje partije kimenog stuba. Ovo ne iskljuuje mogunost i kombinovanja pokreta oba ekstremiteta prema lokalizaciji defor- maoije na kimenom stubu, o emu i ovde treba voditi rauna.

Veba 1 U p. p. osioeiti se rukama na kar- licu. Snanim istezanjem kime, sa glavom liicem prema podlozi, povlaiti rameni pojas dole. Ovo istezanje treba da prethoi svakoj vebi kod deformaoija kiome, a' posebno onih koje su lokalizova- ne u grudniom dellu.

Veba 2 U p.p. leva rulka je iznad glave, ^ a desna pored tela. Dizati glavu i rameni pojas zajedno sa mkama, uz 9to jae istezanje kimenog stuba.

Veba 3 Iz p. p. raditi isto kao u vebi 1 sa otklonam u gradnom delu fci- me.

V e b a 4 Iz p. p. leva ruka opmena iznad glave, desna savijena u laktu po- red tela. Uz elongaoiju kime po- dizati glavu i levu ruku, a des- -nom vriti snaan pritisak pod- lakticom na podlogu. U kasnijem periodu moe se kombinovati sa otklonom prema desnoj strani, to paitiskom desne podlakticc treba spreiti.

Veba 5 Iz p.p. leva ruka opruena, des- na savijena u laktu i akom oslo- njena na obraz. Odiui glavu od IKvdloge pomerati je prema des- noj sitrani, to se pritiskom des-ne ake u potpunosti spreava. fstovremeno levu ruku savijaju- ci malo u laktu, akom povlaiti |irema dole.

Veba 6 Iz p. p. desnom rukom u odrue- nju sa malo savijenam laktom osloniti a'ku na zid, prstima okrenutim prema gore. Leva ru- ka je u uzrueiiju. Kao u svim ve bama snano longirati kimeni stub, odiui glavu i levu ruku Opruajuoi lakat dsne ake, vu i akom prema gore po zidu uz pokuaj otklona prema desnoj strani.

Veba 7 l' p.p. leva ruka je pored tela, dlan okrenut nadole. Suveba daje odgovarajui otpor na pod-. laktici, a pacijent pokuava ispruenu levu ruiku da digne una- /.ad (u zaruenje).

Veba 8 U p. p. leva ruka je iznad glave, a desna opruena u stranu u vi- sini ramenog pojasa. Suveba daje odgovarajui otpor, a paci- jent pokuava opruenu desnu ruiku da privue telu.

Da bi se pojaala efikasnost vebi, poetni poloaj se moe neto izmeniti, tako da je gornji deo tela izvan vedske klupe koja slui kao podloga. Glavni oslonac je na trbuhu, a pomagati se jo i oslanjafnjem laktovima na mediciiniku ili nobi drugi pogo- dan predmet koji je neto nii. Noge su fiiksirame.

Veba 9 Iz pomenutog p.p. dizati gomji deo tela malo iznad horizontale. Leva ruka je opruena, a desna je u visini ramena sa savijenim laktom, tako da nadlaktica i podlaktica ine ugao od 90. Dlan je okrenut nadole.

Veba 10 Iz p. p. diui rameni pojas sta- viti prepletene ake na potiljak. Desni lakat zatim povlaiti to; vie nagore zasulkom trupa, a levi lakat se pri tome povlai do' sredine oslonca.

Veba 11 Iz p. p. diizati gornji deo tela sa prstima prepletenim na potiljku. Uvroui dlanove uinapred, ne raz- dvajajui prste, opruati ruke. Istovremeaio praviti otklon udes- no.

Ve'ba 12 U p.p. preplesti prste na leima i dizati gomji deo tela. Zatim praviti atkloii udesno, sa dstoviremeniim opruanjem i dizanjem ru'ku, ne raizdvajajui ih.

Poetni poloaj leei na levom boku (Sl. 189193)

Vebe na boku kod skolioze su veoma naporne, te se daju tek kad je pacijent u stanjii da ih podnese bez tekoa. U prvo vreme mogu se oHakati tako to bi samo rameoi pojas bio van podloge, oslonjen na pogodan pre dmet. Kasnije, pomerajui se sve vie na gore oslobaa se ceo gomji deo tela. Noge kod ovog poloaja moraju biti fiksirane ili rukom suvebaa ili pomou neke sipirave. Tireba obratiti panju da sitolica na kojiu se paoijent O'Slanja laktom ne bude previe nika, taiko da se deformacija ne bi poloajem vie potencirala.

Veba 2 U p. p. desna ruka je oslonjena ispred trbuha na podlogu. Leva ruka je oslonjena akom ispod desmog pazuha. Ne odupirui se ru'kom odii glavu i ramena.

Veba 3 U p. p. leva ruika je iznad glave opruena na podlozi. Zatim savi- jajaii levu ruku u laktu osloniti glavu na nju. Dizanjem glave po- dii i lakat od podloge. Noge su fiksirane.

V e b a 4 Iz p. p. diui gornji deo tela od podloge, levu ruku opruati iznad glave, a desnu mku povui u za- menje nazad i dole. Noge su fifcsirane.

192

Veba 5 Iz p. p. odiui gomji deo tela od podloge preplesti prste na po- liljku. Laktove postaviti to vie unazad. Dsnom akom davati ot- par pokretu.

Poetni poloaj etvorononi (Sl. 194203)

Veba 1 Iz p. p. sa bokovima na potkole- nicama osloniti se ispruenom le- vom mkom. Desna ruka oslonje- na podlaktioom o podlogu sa lak- tom udaljenim od tela. Podizati gmdni deo kime sa opruenom levom rukom uz elongaciju ki- me. Desna ruika ostaje na podlozi.

Veba 2 Iz p. p., kao u vebi 1, desnu podlakticu odignuti od podloge i odvoditi u stranu. Leva ruka os- taje na podlozi. Kasnije se moe kombinovati sa podizanjem i le- ve ruke.

Veba 3 Iz p. p., kao u vebi 1. Odizati grudni deo kime, uz elongaciju, sa rukama kao u poetnom polo- aju.

V e b a 4 U p. p. oslondti se na elo, ruke prepletenih prstiju na potiljku. Opruajui grudni deo kime do horizontale davati otpor akama.

Veba 5 U p. p. leva ruka opruena iznad glave, desna koso gore. Elongiran kimeni stub dizati sa rukama do horizontale.

Veba o Iz p. p. povlaei bokove unazad, ruke preplesti na potiljku. Nap- raviti otklon u grudnom ddu kime udesno dajui istovremeno otpor desnom rukom pokretu.

Napomena: Sed sa opruenim kolenima se moe takoe ko- ristiti kod funkcionalnih skolioza lakalizovanih u gruidnom delu kime. Uz nekoliko primera (slika 200-203) mogu se samoinici- jativno odabirati poloaji ruku dati u prethodnim poloajiima.

II. TEI STADIJUM SKOLIOZE Poetni poloaj stojei pored ripstola licem i bokom prema npstolu (Sl. 204208)

Veba 1 U p. p. levu rukiu osloniti o pre- ku u visini glave, a desnu u visini ramenog pojasa. Stopala razmak- nuta. Pomerati gornjii deo tela ulevo, ne pomerajuoi noge do opruanja leve ruke.

Veba 2 U p. p. leva iiuka je dznad desne, obe oslonjone o preke ripstola u viisini rameinog pojasa. Stopala su udaljena od ripstola. Cunuti do os'lonca cclim stopa'lima o pod- logu.

Veba 3 U p.p. leva ru'ka je oslonjena o preku ripstola u viisini ramenog pojasa, a desna za preku nie. Povlaenjem boikova unazad, ra mena potiskivatl nadole.

Veb a 4 U p. p. bokom prema ripstolu de- sna rulka je pored tela naslonjena o preku koja je u visini ake. Levu ruku preko glave istezati to vie nagore i prema ripstolu.

Veba 5 U p. p. desna ruka je postavljena kao u vebi 4, a leva je iznad gla- ve oslonjena o preku. Odvajati gomji deo tela od ripstola. Sto- pala razmaknuta.

Poetni polozaj etvoronoini {Sl. 209215)

Veba 1 Iz p. p. lemi mku saviti u laktu, dohvatitii desno rame preko glave.

Veba 2 Iz p.p. doi u sed na pete, isteg- nuti obe ruke to vie unapred i prebaciti levu preko desne.

Veba 3 Iz p. p. desno koleno povlaiti to vie napred izmeu aka. Gor-- njim delom tela se osloniti na bu- tinu desne noge, uz istovremeno istezaoje leve ruke napred i gore.

Veba 4 Iz p. p. obe ruke postaviti neto ispred ramenog pojasa prstima okrenutim prema unutra. Savija- jui trup preana podiozi, laktove zadrati to vilje. Pomerati se prema napred, bradom iznad sa- me podloge.

Veba 5 fz p. p. sawti pr&te nogu i podii bokove do potpimog opruanja > oslonca na cela sitopala. Grudni deo kime povlaoiti prema buti- nama. Kasnije staviti levu mkii ispred desne.

213

Veba 6 Iz p. p, pomeriti bokove prema napred i osloniti se akama is- pred ramenog pojasa. Sputati grudni deo kiome do punog op- ruanja ramenog pojasa.

Veba 7 U p. p. desnu aku postaviti po- red desnog kolena, levu ispred ramenog pojasa. Gornjim deloin tela ii u otklon prema desnoj. _ ruei, ievu ruku pomerati unap- red i odii je do horizontalnog poloaja.

/. SKOLIOTICNO LOSE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) L ev a slahinska skolioza

Poetni poloaj lelei na trbuhu (Sl. 216225)

Veba 1 U p. p. levu nogu izvrui u polje odvoditi u stranu. Desnu nogu gu- rati unazad i nadole, ne odvaja- jui je od podloge.

V e b a 2 1/ p. p. napiraviiiti otlclon itavim gornjim delom tela ulevo. Levoan Sakom dohvatiti levo koleno. Veba 3 U p. p. gomji deo tela i opruc- nu levu nogu povlaiti ulevo. Ot- klon treba da je u predelu poja- sa. Desna noga ostaje na tlu.

V e b a 4 Iz p. p. levu nogu savijajui u ko- lenu i izvrui u polje natkoleni- cu, odnoiti. Pokret se odvija iz- nad same podloge. Desnu nogu opruenu odii od podloge.

Veba 5 U p. p. saViti obe noge u kolenu. Natkolenica i potkolenica ine ugao od 90. Obe butine odii od podloge, ne menjajiui odnos bu- tine-potkolenice.

Veba 6 U p. p. savijene noge u kolenima kao u vebi 5. Celom povrinom potkolenica i unutranjim ivica- ma stopala snano pritiskati nogu o nogu.

Veba 7 U p. p. obe noge opruene podi- i od podloge. Aiko se skolioza ne koriguje, levu nogu malo odno- iti.

Veba 8 U p. p. elongirati kimeni stub, (jdii glavu, rameni pojas od pod- loge, licem prema podlozi. Levu iiogu savijenu u kolenu odii od podloge, pa opruiti. Sputajui gornji deo trupa, spustiti oprue- iiu nogu u p. p.

V eba 9 U p. p. levu nogu potiskivati u stranu, a suveba daje otpor. Gornji deo tela je fiksiran des- nom stranom o neki vrst predmet. Moe i sa ukrtenim stopali- ma (desno preko levog). Bez su- vebaa osoba pokuava da izve- de pokret sa vrsto fiksiranim stopalima.

Veba 10 Iz p. p. obe noge malo podii o podloge i povlaoiti ih ulevo.

etvorononi poetni poloaj (Sl. 226230)

Veba 1 U p. p. levu nogu opruati u levu stranu. Stopalo je okrenuto unu- tTanjom iviicom ka podlozi, a prsti napred. Goirnji deo tela tre- ba da bude to vie u miru.

Veba 2 Iz p. p. savijenu levu nogu povla- iti prema grudnom kou. Stopa- ]o ne dodiruje podlogu.

227

Veba 3 Iz p. p. dizati bokove do potpu- nog opruanja kolena i osloncem celim stopalima o podlogu. Iz tog poloaja levu nogu dii u stranu.

Veba 4 U p. p. levo kdleno ispred desnog. Desnu nogu opruiti u kolenu i podii je do horizontalnog polo- aja.

Veba 5 Iz p.p. levu nogu opruenu od - noiti, podii je od tla do visine boka.

Poetni poloaj na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 231233)

Veba 1 Iz p. p. doi u vis. Levu nogu opruenu u kolenu odnoiti to vie u stranu.

Veba 2 1/ p. p. obe noge istovremeno po- V laiti ulevo.

Veba 3 Iz p. p. desnu nogu olabavljenu prebaaiti preko leve, pa je zatim levom nogom pomerati ulevo.

Poetni poloaj 234236)

na ripstolu leima prema ripstolu (Sl.

Veba 1 U p. p. odvojiti obe noge od pre- ke ripstola i dlabaviti ih. Levu nogu saviti u kolenu i povlaiti }>rema grudnom kou. Koleno de- sne noge opruiti.

Veba 2 Iz p.p. u visu, obe noge saviti u kolenima i butine podii do grud- nog koa. U tom poloaju karlicu pomeriti prema levoj strani.

Veba 3 Iz p. p. savijajui kolena podii butine do horizontalnog poloa- ja. U toj visini praviti deo luika kolenima prema levoj strani. De- smu polovinu karlice odvajati od ripstola samo kOliiko pokret noga- ma zahteva.

II TEII STADIJUM SKOLIOZE Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 237 241)

Veba 1 Iz p. p. doi u uanj na desnoj nozi, levu odvoditi u stranu (od- noiti).

Veba 2 \Iz p. p. povlaiti bokove unazad, iz istovremeno povlaenje i desne fioge ne odiuoi je od tla.

Veba 3 U p. p. levu nogu saviti u kole - nu i podii do visine boka i oslo- niti prste na preku ripstola. Os- lanjajui se zatim na levu nogu i obe ruke, opmati desnu nogu unazad, povlaei je ulevo.

Veba 4 U p. p. povlaiti bokove unazad i istovremeno savijati gomji deo tela do vodooravnog poloaja. Le- vu nogu zatim dioi u stranu do visine boka. Telo je za to vreme u miru.

Veb a 5 U p. p. nastojei da gornji deo tela bude u miru, bokove povla- iti u desnu stranu.

Poetni poloaj etvorononi (Sl. 242246)

Veba 1 Iz p. p. neznatno povui bo-kovc prema napred. U tom poloajii slabinski deo kiome to vie uviti pa ga zatim maksimalno podii prema gore.

Veba 2 Iz p. p. oslonivi se na prste nogu podii bokove do opruanja kole- na. Zatim levo stopalo pomerati napred za jednu duinu stopala. Koleno leve noge mora ostati op- meno.

Veba 3 Iz p. p. provlaei levu nogu savi- jenu izmeu aka opruiti potko- lenicu. Ruke su ispruene u lak- tovima, oslonjene celim dlanom na podlogu.

Veba 4 Iz p. p. desnu nogu opruati po podu i odvoditi je prema levoj strani uz istovremeno sedanje na lcvu petu.

Veba 5 Iz p. p. prei u sed pored desne potkolenice pomerajui bokove to vie unazad.

Poetni poloaj sedei sa opruenim kolenima (Sl. 247-251 j

Veba 1 U p. p. osloniti se dlanovima na karlinu kost. Potiskujui aka- ma karlione kosti, vui ramena nadole. Kimu snano istezatiKolena moraju ostati opruena.

Veba 2 U p. p. akama obuhvatiti buti- ne sa donje strane. Opruiti ki- meni stub, privlaiti se mkama savijajui laktove. Kolena ostaju opniena.

Veba 3 I' p. 'p. savitii noge u kolenima i okrenuti taban prema tabanu. Opruiti kiomeni stub a rukama potiskivati butine prema van.

Veba 4 U p. p. levu nogu savijati u kole- nu odvodei je u stranu uz unu- tranju rotaciju buta. Doi do pre- poins'kog iseda. Veba 5 U p. p. prvo desnu pa levu nogu saviti u kolenu tako da peta sa- vijene noge bude to bMe sedal- noj povrini. Suiprotnu nogu op- ruenu u kolenu odnoiti. Vriti otklon i zasuk trupa prema opru- enoj nozi.

I. SKOLIOTINO LOE DRANJE (FUNKCIONALNI STADIJUM) L ev a totalnaskolioza

Poto se relativno esto moe sresti i totalna sJsolioza u je - dnu ili u drugu stranu, mi emo u sledeih nekoliko vebi dati primere korienja razliitih poetnih poloaja za levu totalnu skoliozu, s tim to e svaka od opisanih vebi posluiti kao osnov od kojeg e vaki nastavnilc odabrati onaj poloaj i one vebe koje mu budu odgovarale prema svakom pojedinom sluaju.

Poetni poloiaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 252)

Veba 1 U p. p. desnom rukom se uhvatiti za preoku vie od leve. Skinuti zatim noge sa preke ripstola i doi u visei poloaj. Odvoditi obe noge u levu stranu.

Poetni poloaj lezei na desnom boku (SI. 253)

Veba 1 U p. p. leva ruka je oslonjena na tlo ispred gmdi, a desna ispod le- vog pazuha. Podizati gornji deo tela, to vie od tla.

Poetni poloaj leei na trbuhu sa rukama savijenim na po - tiljku (Sl. 254)

Veba 1 Iz p. p. podii glavu, laktove i ra- meni pojas od tla, raditi otklon u levu stranu istovremeno sa le- vom nogom.

Poetni poloaj etvorononi (Sl. 255)

Veba 1 Iz p. p. levo koleno povlaiti ispred mku. Istovremeno ispm- enu desnu rnku i podii do ho- rizontale.

Poetni poloaj leei na ledima (Sl. 256)

Veba 1 Iz p. p. levu nogu savijati u kolc- nu i butinu privlaiti desnom ru- kom prema grudnom kou. Pri tome desna noga ostaje opruena u kolenu celom povrinom na pod'lozi.

D e sna grudna lev a slab in s k a kompenzatorna skolioza

Najzad, zavravajui izlaganje o vebama za skoldozu, evo kao i u pirethodnom sluaju, nekoliko primera korienja razli- itih poetnih poloaja i za kompenzatomu skoliozu. Vebe koje e biti opisane odnosie se na desnu grudnu u kombinaciji sa levom slabiniskom skoliozom, ali svaki nastavnik, shvativi ovo kao princip, moi e da odabere i odgo^'arajui poloaj i korisne vebe i za drugi oblik kompenzatorne skoMoze.

Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 257)

Veba 1 U p. p. levom rukom se uhvatiti za jednu preku vie nego de- snom. Doi u visei pOloaj. Od- voditi obe noge u levu stranu.

Poetni poloaj etvorononi (Sl. 258)

Veba 1 U p. p. istovremeno podizati levu rufcu napred i udesno, a desmi nogu nazad i ulevo. Oba ekstre- miteta podizatd do visine trupa.

Poetni poloaj leei na trbuhu (Sl. 259)

Veba 1 U p. p. ruike su na potiljku sa prepletenim prstima. Podizati la- ktove i gornji deo tela uz otklon u desnu stranu. Obe noge opruene u kolemi pomerati u levu stranu.

Poetni poloaj stojei pored ripstola licem prema ripstolu (Sl. 260)

Veba 1 U p. p. leva ruika je u visini ra- mena, a desna za jednu prelku nie. Stopala su udaljena od rip- stola. Povlaiti bokove unazad gurajui ramena nadoLe. Desnu nogu opruenu u kolenu pomera- ti ulevo ne oslanjajui je na tlo.

h) GRUDNI KOS
ISPUPCENE GRUDI PECTUS CARRINATUM Ispupene grudi se jo nazivaju i kokoje grudi jer je grud - ni ko spljoten tako da je preonik u frontailnoj ravni iaraizito ma- nji od preonika u sagitalnoj ravni, a'grudna kost svojim donjim delom podignuta unapred i nagore (Slika 261). Ove promene oblika grudnog koa esto negativno utiu na eksikurzije grudnog koa i unutranje organe ija se funkcija vre - menom oteuje.

Uzrok ove deformacije u naj- veem 'hroju sluajeva je rahitis, mada moe biti i uroena kada je ohiono uidruena sa ostalim de- formacijama, poto se uroene deformacije ree javljaju kao pojedinane.

Lokalizacija je najee ohostrana, mada nekad moe hitl i jednostrana tako da se ovakvi sluajevi nazivaju asimetrinim, za raziliku od obostranih koji su s.imetrini.

l. e e n j e Pored terapije u oilju otklanjanja osnovinog uzronika, koju ireba prepiiistiti lekaru, zadatak korelotivnih vebi e biti angao - vanje muskulature itavog tela. Posebnu panju treba obratiti mi- iima grudnog koa i trbuha, ukljuujui odgovarajui oblik ve- bi disanja i korektivno plivanjc, opet sa taono odreenim oblici- ma pokreta u vodi. Vebe za otklanjanje ispupenih grudi

Poetni poloaj leiei na leima sa savijenitn nogama (Sl.

262268)

Veba 1 U p. p. udahniiti, irei grudni ko. Trbuh ispupiti.

Veba 2 U p. p. ruke osloniti na rebarue lukove. Udahnuti, Jirei grudni ko. Zatim izdahnutii i olabaviti se. Ruke stoje na rebamim luko- vima, da bi se kontrolisalo irenje grudnog koa u poprenom pravcu.

Veba 3 U p. p. udahnuti. Najipre ispupi- ti trbuh, a zatim grudni ko. Pri izdisaju prvo se sputa grudni ko a zatim se uvlai trbuh.

Veba 4 Iz p. p. iruke cxivodiiti u stranu i nagore. Udahnuti, a zatim izdisa- ti do vraanja ruku u poetni po- ioa j.

Veba 5 U p. p. ruke osloniti na rebarne lukove sa prstima okrenutim iJina- pred. Udahnuti dajui otpor ru- kama. Izdiui lagano rukama potis'kivati rebame lukove.

266

Veba 6 U p. p. ruke savitii u laktovima u visini ramenog pojasa. Podlaktice i nadlaktice ine ugao od 90", Udahnuti, pritiskujui celom po- vrinom ruku, podlogu. Izdahnu- ti olabavljujui ruke.

Veba 7 U p. p. ruike su rairene u stranu sa dlanovima nagore. Udahnuti. Zatim obe noge podii od podlo- ge i pri tom izdisati. Ponovo uda- hnuti i sputajui noge u poetni Doloaj lagano izdisati.

Poetni poloaj sedei na vedskoj klupi (Sl. 269271}

Veba 1 U p. p. ruke osloniti na bokove. Udahnuti podiui ramena. Pri izdisaju sputati rameni pojas.

Veba 2 U p. p. prsti abejti ruku su pre- pleteni na potiljku. Udahnuti di- ui laktove nagore. Pri izdahu spuistiti laktove do visine ramenog pojasa.

Veba 3 U p. p. suveba svojim rukama ftksira skone zglobove. Pomera- jui telo unazad, udahnuti. Vra- ajui se u poetai poloaj izdahnuti.

Poetni pololaj stojei u hodu (Sl. 272276)

Veba 1 U p. p. opruiti ruke i povlaiti ih zajedno sa ramenima unazad. Dlainovi su okrenuiti napred. Uda- hnuti, a zatim vraajui se u poetni poloaj olabaviti ruke i izdahnuti.

Veba 2 U p. p. rairiti obe ruke u stranu sa dlanovima ofcrenutim napred. Povlaiti ruke to vie unazad, udahnuti. Vraajui ruke u poe- tni poloaj izdahnuti.

Veba 3 U p. p. prsti obeju mku su pre - pleteni na potiljiku. Povlaei la- ktove imazad u visini ramenog pojasa, udahnuti. Olabavljujui zatim laktove izdahaiuti.

Veba 4 U p. p. obe mke istegnuti iznad glave i udahnuti. Zatim olabavlju- jui mke lizdahnuti.

Veba 5 U p. p. udahnuti, a ramena i gla- vu zabaciti imazad. Vraajud se u poetni poloaj izdahnuti.

rZDUBLJENE GRUDI PECTUS EXCAVATUM

Ova deformacija se naziva uBterske gi'udi jeir se smatoralo da se i kod odraslih osoba jaVlja kao posledica profesije. Gru.djni ko je sipljoten u suproitnom smisiu nego kod ispupenih grudi, ovde je izrazito smanjen prenik u sagitalnoj ravni, tako da je iitav grudni ko izmenjen: irok, zdepast i kratak (Slika 277).

U predelu takozvanog maonog nastavka u donjem delu gru- dne kosti, moe se nai udubljenje, nekad tako veliko da se u njega moe smestiti oveja pesnica. Poseban problem predstavlja negativan uticaj dubokih udi- saja zbog postojeeg pripoja dijafragme na manoni nastavku grudne kosti. Prilikom maifcsimalnog udaha dijafragma, koja tci da se sputa nanie, povlai za sobom i mani naistavak grudnc

kosti, te na taj naiin pogorava postojeu deformaciju. Progredi - ranje ove deformacije ugroava normalnu funkoiju dasajnog i sr- ano-'sudovnog sistema, to treba imati na umu prilikom korekti- vnog rada. Uzroci ove deformacije su ree uroeni, a najei uzroonik je rahitis.

Leenj e Pored opte, uzrone teirapije, u obzir dolaze korektivne ve - be opteg dejstva, a posebno vebe disanja. Kod primene oviii vebi treba koristiti pogodne poetne poloaje, tako da se sprei dalje uvlaenje grudnog koa prilikom udaha, simanjenjem ekskur- zija dijafragme, a forsiranjem izdaha na razne naine.

V^ebe za otklanjanje izdubljenih grudi Kod ove deformacije, kao i kod prethodno opisanih ispup- enih gmdi, pored pojedinano opisanih vebi, mogu se koristiti i vebe' za jaanje veliikih grudnih miia koje e biti opisane uz ravne grudi.

Poetni poloaj leei na leima sa savijenim nogama (SL 278285)

Veba 1 U p. p. ruke su pored tela. Uda- hnuti kroz nos, a zatim izdisati lagano brojei ili zvidei.

Veba 2 U ip. p. ruke osloniiti na rebame lukove. Udahnuti, a zatim pri iz- disanju pritisikivati mkama re- barne lukove sve do potpunog izdaha.

Veba 8 U p. p. ruke su u odruenju. Uda- hnuti. Pii kraju izdaha primiati nadlaktice prema tmpu uz otpor suvebaa.

285 Poetni poloaj sedei na stolici (Sl. 286287)

Veba 1 U p. p. osioniti se rokama o bo- kove. Udahom povlaiiti laktove i ramema unaizad, a zatim olabav- Ijujui laktove lagano izdisati zvi- dei ili brojei.

Veba 2 U p. p. preplesti prste na potilj- ku. Naizmemino okretati telo u jednu pa u drugu sLranu. Pri okretanju tela izdahnuti, a pri vraanju u poetai poloaj udahnuti.

Poetni poloaj stojei u hodu (Sl. 288292)

Veba 1 U hodu iiriti ruke do odruenja sa dlanovima okrenutim imapired. Udahnufti, a zatim izdiisati lagano vraajui ruike ispa-ed tela i prl- tiskujui dlan o dlain.

Veba 2 U p. p. pruanim rukama kruiti pored teia (bo oni krugovi). Udahnuti diui ruke napred, a zatim izdahnuti olabavljujui gornji deo tela i ruke.

Veba 3 U p. p. diui ruke iznad glave okrenuti dlan prema dlanu. Uda- hnuti, a zatim pritiskivajui dlan o dlan duboko izdahnuti.

Veba 4 Naizmemino savijati gornji deo tela u levu i desnu sitranu. Za vreme otklona udahnuti, a vraa- jui se u poetni poloaj lagano i duboko izdisati.

Veba 5 Uz korienje sitnih spravica ote- avati izdah savlaujui otpor ko- ji one pruaju (balon, cevice, gaeaije svea, itd.).

RAVNE GRUDI PECTUS PLANUM Ovo, po nekim autorima, ne treba uveik ubrajati u stanja koja u velikoj meri odstupaju od normale, ali je iaijenica da po - stoje izvesni defekti u razvoju muskulature grudinog koa. Ovde je, sasvim suprotno od prethodne dve deformacije osoovna promena u muslkuJaturi. Aii, pored slabije razvijene mu- skulature mogu se konstatovati i izvesne anomalije na samom grudnom kou, koje se ugiavnom ogledaju u odsustvu fiziolokih i'spupenja gmdnog koa. Taikva osoba izgleda uska, tanka, ne razlikuje se uobiajeni reljef muskulaiture, jer je ona obino u celini hipotrofina (Sl. 293).

Uzrok nastanka ove deformacije obiono ima koren u pojavi laliitinih znakova tako da su to slabo razvijena, astenina deca.

Leenje I ovde je veoma vano preduzeti leenje u smislu otklanja- nja osnovnog uzroka, ali istovremeno treba poeti i sa primenom korektivnih vebi. One treba da imaju za cilj razvijanje itave muisfculaituire, a posebno miia grudnog koa. Osim toga, veoma vanu ulogu dobijaju i vebe disaoja o kojima je ve<3 ranije bilo rei.

Vebe za otklanjanje ravnih grudi Kod ove deformacije, pored datih primera vebd, neaphodmo je koristiti i vebe disanja koje su opisane uz ispupene i izdu- bll'jene grudi, poto se njima razvija disajna muslkulatura i po- boljava pokretljivost grudnog koa. Isto taiko, ovde date vebe za jaanje grudne muskulatuTe mogu se pramenjivati, kao to je ve naglaeno, kod izdubljenih grudi.

Poetni poloiaj leei na trbuhu (Sl. 294295)

Veba 1 U p. p. ruke akama osloniti is- pod ramenog pojasa. Oprueno telo podii od podloge oslanjaju- i se na prste nogu i aka (skle- kovi).

Veba 2 U p. p. nike su opruene u stra- nu, dlamovi okrenuti nadole. Di- ui rameni pojas i glavu, dlano- vima upiirati o podlogu.

Poetni poloaj u visu na ripstolu ili na krugovima (Sl. 296)

Veba 1 U p. p. prMaenjem doi do zgi- ba. Glava je izmeu aka, a la- ktovi savijeni.

Poetni poloiaj stojei (Sl. 297298)

Veba 1 U p. p. dlanovi su oslanjeni je- dan o drugi ispred grudne kosti. Laktovi su okrenuti upolje. Po- tiskivati dlanave to jae jedan o diTugi, a laktove zadrati u visi- ni ramenog pojasa.

Veba 2 U p. p. ruke oipruiti ispred tela. Dlariovi su okrenuti jedan prema drugom. Potisikivati obadve opru- ene mke, jednu prema dmgoj, (Klupirui dlan o dlan.

c) DONJI EKSTREMITETI
X NOGE GENU VALGUM Naziv koji je naveden u naslovu je istovremeno i najee upotrebljavani naziiv u domaoj literatori za ovu vrstu deforma- cije, aija je lokalizacija u predelu zgloba kolena (Slika 299).

U najveem broju sluajeva to je obostrana deformacija, a samo izuzetno jednositrana. Kod ovakvih osoba moe se konsta- tovati luno iskrivljenje natkolenice i potkolenice iji je konvek- sitet okrenut unutra. Vrh ili teme luka je u predelu zgloba ko- lena. U izvesnim skiajevlima ovo iskrivljenje moe biti u toj meri izraeno da koleno jedne noge delimino prellazi preiko kolena diruge noge. Uzirak ove deformacije je uglavnom rahitis, zatim izuzetno nepravilino 'repK>nirani prelomi spoljanjeg okrajka butne kcjsti i razliiiti zapaljivi procesi u ovom predelu. Due stajanje, prcko

merna debljina itd. potenciraju ovo iskrivljenje, naroito u doba razvoja organizma, tj. u doba pretpuberteta, ili samog puberteta. Kod osoba kod kojih je izraena ova deformacdja postoje bolovi u nogama. Hod je unekoliko oteam, a naroito ako se radi o jednostranoj deformacijd. Usled ovakvog naina hoda i stajanja moe doi do nastanka skolioze u slabinskom predelu. Konveksi- tet ove kompenzatome skolioze je okrenut u >^bolesmi stranu. Rolona se kod ovakvih osoba tam jedno o drugo, a i stopala se nalaze u nepovoljnom poloaju, tako da se pasebno neprijatne tegobe javljaju pri brem hodanju ili tranju. Vrlo esto se usled toga na ovu deformaciju nadovezuje ravno stopalo. Kao posledica promena oivih odnosa nastaje istezanje mekih delova, prvenstveno miia unutranje strane natkolenice i pot- kalenice, a i sfkraenje mus'kulatUTe spo'ljanje strane. Samo iskrivljenje (valgiditet) moe nekad biti izraeno u veoj mari u natkolenici, a nekad u potkolemci. To se tanije moe utvrditi je dnostavnim opitom. Zatraiti od osobe da stane na jednu nogu, a da drugu savije maksimalno u kolenu. U nor- malnom sluaju zadnja strana petne kosti treba da dotakne kvrgu sedallne kosti. Ova proba se moe izvoditi i u leeem poloaju na tribuhu. Ukoliko postoji izraem valgiditet u natkolenici, onda e petna kost da dota<kne predeo koji se nalaai medijalno od kvrge sedalne kosti, a ako je vie iaraen u potkolenici, onda e peta dodimuti predeo lateralno od fcvrge sedaLne kosti. To je takozva- na proba makisimalne fleksije.

Sam valgiditet moe se odrediti mercnjem razdaljine unu - tranjih glenjeva obe noge pomou santimetarskc pantljike (Slika 300)..

Leenje Po otklanjanju osnovnih uzroka, moe se pristupiti korek - tivnim vebama, ali u ovom siuaju je nuan neposiredan kon- takt sa lekarom, jer je esto potrebno aktivnu terapiju dopunLti i izvesnim pasivnim pomagalima. To su, na primer, razni aparati koji e imati za cilj da odravaju nogu u poloaju koji je najbli- i normalnom. Najbolje je ako se poveu upotreba ovih aparata i aktivne vebe, tako da aparati dopunjuju i odravaju uinak datih vebd. Ova pomagala mogu nekad biti i korekcione ine, koje se stavljaju samo nou, ili tokom mirovainja. Jedna od najjedno- stavnijih mogunosti korekcije je stavljanje tampona od vate iz- meu kolena i istovremeno bandairanje skoonih zglobova pri- bliavajui ih to je mogue vie (Slika 301).

Neobino je vano poboljati lo- kalnu cirkulaciju krvi, mobilisati zglobove, itd. Najee se upotrebljavaju, prili- kom davanja vebi, leei ili se- dei poetni poloaj. Vebe za otklanjanje X nogti

Poetni poloaj leei na leima (Sl. 302-305)

Veba 1 U p. p. sk'oni zglobovi su jedan preiko drugog, vrsto spojeni. Od- vojiti kolena ne savijajui ih. Umesto ovog naima fifcsirainja skonih zglobova moe i suve- ba da aaistira.

Veba 2 U p. p. osloiniti kolena jedino o drugo. Zatim privlaiti skone zglobove jedam prema drugom, nastojei da se potpuno sastave. Kolena moraju ostati opruena.

Veba 3 Iz p. p. naizmenino dizati jednu pa dimgu nogu opruenu u kole- of)/ nu. Stopalo je u pronaciji (prsti okrenuiti upolje).

Veba 4 U p. p. pamagalam korigava'ti po- loaj kolena i potkolenica. Stav- Ijanjem nekog predmeta ispod ko'lena, a kasnije u predelu sko- nih zglobova ateavati progresiv- no podizanje nogu. Pri tome sna- no zategnuti trbuniu muskula- turu.

Poetni poloaj turski sed (Sl. 306)

Veba 1 U p. p. akama potisikivati kolena prema tlu. Pokuati sa ustaja- njem.

Poetni poloaj stojei i hodajui (Sl. 307)

Veba 1 U p. p. oslamjati se na spoljine ivice stopa'la, rastarvljati kolena.

Poetni poloaj leei na boku (Sl. 308)

Veba 1 U p. p. korigovati poloaj kolena kao na slici 308. Odizati gornji deo trupa od podloge. Vebu ra- diti i na levom i na desnom baku.

O NOGE GENU VARUM

Kod ove deformacije, suprotinG prethodnoj, naitkolenica i potkolenica ine luno iskrivljenje iji je konveksitet o'krenut upolje (Slika 309).

Ova se deformacija najee susree kao obostrana i vrlo su retko zabeleene jeidnostrane deformacije ovog tipa. Uziroonik je i ovde, u najveem broju sluajeva, rahitis, sa svim posledicama koje sobom nosi, te je i razumljivo da ova de- formacija naistaje mnogo pre poiberteta. Pored rahitiisa, lazirok mogu biti i druga stanja, oboljenja, ili povirede u predelu zigloba kolena. IskriVljenje se obino nalazi u donje dve treine nalkolenice i u gomjim dvema treinama potkoilenice, tako da je teme iiskri- vljenja u predelu zgloba kolana. U svakom sluaju treba dobro obratiti panju i ne dozvoliti preveliko optereenje iHi due statike aktivnosti miia.

L e e nj e Lokalnu, aktivnu terapiju treba sprovoditi paralelno sa op- tom teraipijoim, za odstranjeaKje osno'vmog uzroon,ika. Koriste se osim toga i pasivna pomagala u vidu raznih aparata ili korekcio- nih ina, kao i bandairanje predela oba kolena sa cilljem njiho - vog primicanja uz istovremeno stavljanje tampona od vate izmeu unutranjih glenjeva (Slika 310).

U primeini vebi najee se ko- riste leei, sedei ili stojei po- etni poloaj, to e zavisiti od moguonosti same osobe.

Vebe za otklanjanje O nogu

Poetni poloaj lezei ili sedei sa opruenim nogama (Sl. 311313)

Veba 1 Iz p. p. obe noge istovremeno odioi od podloge. Stopala se uvr- u tabam prema tabanu.

Veba 2 U p. p. fiksiraiti vrsto skone zglobove jedan uz drugi. Privlai- ti kolena jedno prema dmgom.

V e b a 3 U p. p. staviti medicinku izmeu skonih zglobova. Obe noge isto- vremeno dizati od podloge, drei vrsto medicinku, pribliavati ko- Icna jedno drugom.

Poetni poloaj stojei (Sl. 314316)

Veba 1 U p. p. zahtevati od paoijenta da to vie priblii kolana jedno dru- gom uz snano pritiiskanie stopa- la o tlo.

Veba 2 U p. p. hodati sa optereenjem na unutranjoj ivici stopala, ko- leno stajae noge notiskivati unu- tra.

Veba 3 P. p. noga omom fiksirana za neki predmet. Odvajati nogu u stranu naazmenino savlaujui otpor. Koleno se mora tokoni i/- voenja pokreta ispmiti.

RAVNO STOPALO PES PLANUS Ravno stopalo je deformaoija koja se najee nalazi u kol- ske dece. Svakako da nastajanje ove deformacije prouzrokuje, ili bar doprinosd njenom irazvitku, sadanji nain ivota. Koni- enje prevoznih i&redstava dovodi do sve manje aktivnosti mus- kulatuire stopala koja se kod dece naiazi u razvoju. Kretanje do- bija poisebnu vanost zbog t'oga to muskulatuira ne ostaje na jednom istom nivou, ve, naprotiv, dolazi do progredijencije opa- danja imiionih kvaliteta. Kod inormalnog stopala razlikuju .se dva svoda: uzduni i popreini. Obino najpre poputa uzduni isvod, mada nije AsiMju - eno da doe do poputanja oba isvoda iistovremeno. Mada prioriteit imaju steeriii faktoiri koji se pojavljuju kao usaroniioi nastajanja ravmog istopala, nije iskljueno da se ono javi i kao uiroeno. Ovo ne treba izjednaiti sa ravnim stopa- lom sa kojim se raa svako dete, jer je poznato da se ono gubi im dete aktivno pone da se oslanja na svoje noge i samim tim angauje svoju sopstvenu muskulatum, koja postepeno dovodi do uobliavanja svoda stopala. Od akviriranih ili steenih uzronika najee se susreu rahitine pojave, zatim mllitave ili atomne oduzetosti nekih mi- da nogu i stopala razzliitog porekla, kao i razne povrede i oho- Ijenja. Jedan od faktora koji doprinosi brem sputanju stopala moe biti i preterana gojaznost u periodu irazvoja. Tada ostali elementi organizma nisu u stanju da izdre preikomernu teinu bez posledica. Opisano je i istatiko ravno stopalo koje se javlja kao pos- ledica insuficijencije imusbulatuire i liigamentoznog aparata, koje izvesne profesije potenciiraju. Naravno, do ovoga dolazi tek u kasnijem, zrelom dobu ivota, tako da te uzroonike ne naiazimo u kolske dece, koja su glavni p redmet naeg interesovanja.

Kada je potpoano izraena, ova deformacija moe da bude veoma neprijatna, jer ne samo da oteava hodanje i stajamje, ve stvara i suibjelktivne tegobe. Javljaju se bolovli ne samo u preddu stopalla i nogu , ve i ti predelu krsta, pa dolazi i do optih tegoba. Ova deformacija se via veinom u poetnom stadijumu, ti veliikom broju kod kolske om'ladine. Po nekim domaaim statis- tikama taj procenat iznosi oko 65%, a u -poneikim kolama, koje imaju (specifine uslove pri izvoenju naistavnih zadataka, taj pirocenat je jo i vei. Iz ovih raziloga je i posveena tdlika panja opdsivanju ove deformacije, jer ukoliko se nita ne uiini u periodu koji je jo dostupan korektivnim uticajima, posledice mogu biti, kako je ve reeno, teke i dalekosene. U razvoju ove deformaaije vida se nekoliko stadijuma. Na- ravno, ova podela zavisi i od kraterijuma, ali za potrebe nastav- nika fizikog vaspitanja bie dovoljno ako budu opisani samo oni stadijumi koji se uglavnom sreu u koiske omladine u i- rem smislu. Razume se, kao i kod deformaaija kimenog stuba, i ovde je funkcionalni stadijum najvie zastupljen. Najlaki oMik ravnog stopala karakterie se slabljenjem i poputanjem miia stopala j to prvenstveno onih koji odravaju uzduni svod. Ovaj stepen se naziva pes valgus. Njegove karaktenistike su: vrlo malo luno iskriVljenije Ahiilovih tetiva, pri emiu je konveksitet okrenut unutra, stopalo je u izvesnoj meri ipostavljeno u valgus polo- aj, tj. preteno se pokazuje tendencija optereenja unutranje strane svoda stopala (Slika 317318).

Svod je meutim ouvan, mada je moda neto nii nego normalno. Ovo se moe utvnditi ako se od osobe zartrai da stane samo na tu nogu koju treba ispdtati. Piri tome se ipasmatra s boka kako bi ise moglo videti da li se uzduini svod stopala u ovom poloaju popravlja, odnosno podie. Dalji stadijum u razvoju ravnog stopala naziva se pes pla- no-valgus i on se karakteirie poputanjem muiskulature u neto veem obimu, a dola^i i do promena na iligamentima. Ahilove tetiive se jo vie luno isikri'viljuju put unutra i jo je vie izra- en oslonac takvih osoba na unutranju stranu svoda stopala (Sl. 319).

Utvrivanje ovog stadijuma vri se na isti nain ikao i u prethodnom isluaju, samo se vddi da se isvod istopaila ili uopte ne popravlja, ili se za ikratko vreme popravi, pa ubrzo ponovo popusti i istopalo doe u raniji poloaj. Najtei stadijum spada u domen fizioterapeutskih odnosno rehabilitacionih ustainova, pa e ovde toiti ireii saimo o njegovim osnovnim karaJkteristikama. Ovaj stadijum se odliikuje ve i lizvesniim ipomeranjem kos- tiju, odnoisno promenom odnosa medu kostijma stopala. U ovim isluajevima ise 'sputa unasta kost prema unutranjoj istrani isto- pala, tj. potenciira se pomenuti valgus ipoloaij. Kasmije moe doi i do spuStanja skone kosti, tako da ise javljaju dva Sspup- enja na unutranjoj ivici stopala, pri emu svod stopala prakti- no ne pastoji (Slika 320). Takve osobe gaze i'tavom irinom stopala, to izaziva patkasti hod, a osim toga usled pojave bola nastaju i subjefctivne tegobe. Konstrulkcija isamog istopala je

jo uvek lu celini ouvana. Ahilove itetive su jalko iskrivljene i izrazitonaglaen njihov konveksitet unutra. Postoje i tei stepeni ove defoirmacije, pri emu dolazi do promena u samoj konstruikcdji istopala, mastaju spazmi miia i skraenje ligamenata. To izaziva pojavu kontraiktura, te samim

tim i promene u izgledu stopala. Kasnije moe doi i do kotanili promena na z^obovima, tako da oni postaju aaepobretni, to se nazi'va ankiioza. Dakle, ova deformaeija moe dovesti do vrlo meprijatnih posledica, te je veoma vano preventivno delovanje u smislu ja- anja muskulature donjih ekstremiteta i stopala posebno. Najiranije poputaju miii prednje strane potkolenace, tako da dolazi do prevage njihovih antagonista pod iijira 'se dejstvom linija tee pomera unutra. Ukoliko se ne preduzme nita u cilju spireiavanja ovih slabosti, doi e zatim do poputanja i zadnje girupe miia potkolenice i kraitkih miia iStopalla tafco da e ova deformacija rapidno napredovati. U cilju utvrivanja stepena defoirmacije koTisti se najpre metoda inispekcije. Osobu treba posmatrati sa isvih strana i pri- meniiti sve poloaje koji bi moigli biti od koristi. Meutim, da bi sc preciznije odredio stepen razvoja deformacije uaima se otisak stopala tzv. plantogram. Postoje utvrene norme koje odgova- raju normalnom (Stopalu, tako da svako odstuipanije kojc sc lako registruje moe da bude vaan dijagnostiki znak.

Otisak stopala dobija &e tako to se uzme jedna posuda pravouigaonog oblika isa vrlo malim boinim zidovima. Njena ve- Mina treba da bude 60 70 om X 3040 cm, a visiina boonlh strana 3 om. Najbolje da to bude nainjeno od metaHa, tako da se izbegne prolivanje tenosti koja se upotrebljava za dobijanje otisaka. U ovu posudu, na dno, staVlja ise gaza u nekoliko slojeva, tako da slui kao jastue za peate, a zatim se, oajbo lje prema- zujui je jednom etkom, natopi nokom neutralnom bojom koja se lako brie. Najvie se upotrebljava u praksi plavo ili crveno mastilo

Ispred te posude staviti dva tosa grubog papira koji se upotrebljava za getetner. Ovaj papir itreba da je postavtljen na taikvom rastojanju da odgovara normalnom iiskoraiku deteta. Kad 'se sve ipripremi, onda osoba najpre sitane obema noga- ma u posudu, tako da se tabani navlae bojom, a zatim normalno iskorali jednom nogom na 'blii tos papira, pa zatim drugom nogom na drugi tos papira (Slika 321). Prilikom iskoraivanja preko papira ostaje otisak stopala na gomjem listu, na -kome odmah treba napisati ime i prezime osobe da :se otdsci ne bi pomeali. Na tako dobijenom otisku ili plamtogramu videe se, uikoli- iko postojd, odstupanje od normale. Ali da bi se moglo zapaziti odstupanje potrebno je najpre objasniti izgled normalnog otiska: peta je krukastog oblika, postoji uska spojnica pete i prodnjeg dela stopala, na prelazu iz spojnice u proireni prednji dco stopala postoji jcdan naznaeni ugao,

 postoje otisci svih pet prstiju koji su lako irazmakinuti jedan od dmgog. Palac se nalazi u produetkiu liniije koja spaja unutranju ivicu peta i prednjeg dela stopala (Slika 322). U cilju utvirivanja istepena sputanja svoda stapala u praksi se najvie koriste Thomisenova i iin-ova metoda. Kod teih stepena ravnog stopala na plantogramu e se du unutranje ivice ocrtavati i otisci oim.jiste i skOne kositi u vidu manjih ili veih lunih izboenja prema unutranjoj strani

Metodom inspekcije i itumaenjem plantograma odrediti ste - pen sputenosti stopala i tako postavdti osnov za najbolji kore - ktivni Iretman u svakom ,pojedinom sluaj.u. Thomsen-ovom metodom se dobija procenat sputenosti sto- pala. Na otisku, najisturenije delove pate i metatarzusa spojiti linijom AB na unutranjoj strani. Zatim ifcroz idealnu sredinu pete povui liniju koja dotie lateralnu ivicu III prsta '(Mayer-ova lini- ja). Od Mayerove linije do najueg dela uzdunog svoda na plantogramu, povui inormalu i is5meri)ti njenu vrednost (a). Iz temena normale a povui drugu noimiaLu prema liniji AB i izmeriti i njenu vrednost (b). Indebs siputenosti stopjila e si- dohiti kada se ove dve vrednosti postave u odnos:

I = . 100 = % isputenoisti stopala (Slika 323) b Za ocenu sputenosti stopala prema Ciinu povue ge linija AB, koja spaja najistuirenija mesta na plantogramu sa unutranje strane stopala i linija CD koja spaja sredinu II prsta sa sredi- nom najisturenijeg dcla zadnjeg luka pete. Linija CD se na palo- vini podeli jednoim upravmo povuenoan linijom EF na 'kojoj se obelee take a (na spoljnoj ivici istopala), b (na unutranjoj strani spojnice otiska stopala) i e (na preseku sa linijom AB). Izmere se duine ab i be i postave u odnos: ab I= . (Sl. 324) be Leenje Ve je napomenuto da je preventiva u ovom sluaju veoma vana i da, ukoliko se sve potrehne mere na vreme preduzmu, obiono do teih formii i ne dolazi. To je idealna prilika da nas- tavnik fizikog vaspitanja, ak i u viio iskromnim p'rostoimim uslovima za sprovoenje nastave u koli, moe da pireduzme izvo- enje izvesnih vebi u leeem ili sedeem poloaju ikoje e ima- ti za cilj jaanje miiskulature stopala.

U normalnim kolskim uslovima kod najveeg broja dece mogu se veoma pozitivno odraziti vebe koje e se primanjivati toikom redovnih asova fizikog vaspitanja. Poto su ove promene na stopalu uglavnom poetnog ste - pena, to oe se posebno odabiranim kon^pleksom vebi veoma uspeno moi da suprotstavi ovoj dei?ormaciji i u najveem bro[ju sluajeva da sprefi njen ddlji irazvoj. Posbno bi bilo 'ko- risno da nastavnik pozove roditeilje i da im objasni znaaj prime- njivanja vebi za koirekciju ovog poetnog sputanja isvoda isto - pala kod dece. Osim toga, treba da zahteva da dete i kod kue svakodnevno izvodi pohazane vebe, jer je sigurno da e tada uinak biti jo vei. Pored ovoga, uloga nastavnika moe jo vie doi do izra - aja tokom zajednikih izleta, logorovanja. letovanja itd. Nuno je da isam nastavnik shvati kolike su njegove imogunosti i uticaj na pravilan razvoj dece sa kojom radi, pa e uvek nai odgova- rajuu foirmu ikroz koju e moi poziitivno da delluje. Ukohko se radi o izraenijem stepenu sputanja svoda sto - pala, onda je svatkaiko ipotirebna ikansulitacija leikara, a zatim i primena pojedinih pomagala. Najee su u upotrebi ulloci ili specijalne oipele. Ovi uloci isu od pogodnog materijala danas je to sve ee neka laika plastiona masa, tako da se moe sitaviti u obuu koj;u dete nosi, a da mu ne smeta pri nonmalnom hodu. Mnogo se grei ako se fomsira noenje ovih uiloaika bez postepenoig navikavanja. Naime, alko ih je potrebno nositi to jo uvak ne znai da dete treba od prvog imomenta da nosi uloike neprekidno. Treba da se navikne na novi poloaj svoida s'topala koiji zahteva uloalk, te je dobro da ga prvog dana nosi samo izvesno krae vreme. Zatim se to vreme ipostepeno, tokom odre denog vremeais'kog parioda, produava. Ovaj vremenski period nee biti isti za isvaku osobu, jer e ise jedna bre inavii na ulo- ^k, a druiga sporije, te treba ostaviti to iindividuallnoj proceni. Ali, ,s druge strane, ne bi trebalo suvde veliki znaaj pridavati ovim ulocima, jer oni sami, bez aiktivnih vebi, inee dati eljene irezultate. Najefikasnija je kompleksna primena uloaka i vebi, jer e ulloi u toj situacija imati zadataik da ouvaju ono stanje koje je vebanjem postignu/to. Osim ovoga, preporuDiije se da deca hoaju bosa po nerav- nom tarenu, ljunilcu, itd., jer se na taj naiin alktiviraju miii svoda stopala. To vrlo dobro moe posluiti i u preventivne svrhe za svu decu, bez obzira imaju li izraeno ravno stopalo ili ne. Tako se u koli moe napraviti ljunana staza po kojoj e deca u itoku asa fizikog vaspitamja prei bosa, nekoliko puta te na taj nain podstai muskulaturu na aktivnost.

f
Naravno, da i higijena stopala umnogonie moe doprineti po - pravljanju stanja. Vebe se pir.imenjuju ikorienjeirn vie poetnih poloaja, aili je svalkaiko sedei poloaj u prvoj fazi najpogodniji, zatim stojei na ripstolu, pored ripstola ili u hodu. Stojei poetni po- loaj moe se i pireventivno primenjivati, tj. kada promene niisu izraene do te mere da e stajanje i optereenje negativno uti- cati na samu defomiaoiju. Vebe za otklanjanje ravnog stopala

Poetni poloiaj sedei sa savijenim kolenima (Sl. 325336)

Veba 1 U p. p. stopala odvojiti od pod- loge, pnsite zgriti. Pete ostaju na ti'U.

Veba 2 Iz p.p. naiizmenino odizati pete i prednje delove stopala od pod- loge. Pri tom tabane oikrenuti je- dan iprema dmgom. Koleoa spo- jena.

Veba 3 U p. p. prste zgriti, okretnuti ta- ban prema tabanu. Povlaiti sto- pala prema potkolenici.

Veba 4 U p. p. pruene prste priVlaiti petama, a isredinu stopala podii.

Veba 5 U p. p. grei prste nabirati ma- ramicu.

Veba 6 U p. p. manji suner staviti ispod prstiju jedne noge. Zatim ga obu- hvatiti, odii od tla i pirebaoiti pod prste druge noge, uvrui taban prema tabanu.

Veba 7 U p.p. ispod prstiju staviti dui tap. Savijati prste i gurati .tap unazad pa unapred.

Veba 8 U p.p. rukama se a.sloniti o pod- logu fieto iza tela. Dizati boko- ve i premeti teinu na pete. -Prednji deo stopala podii od tla.

Veba 9 U p.p. stopalo staviti preko sto- pala. Podizati prednji deo jednog stopala, a drugim davati otpor.

333

Veba 10 Iz p. p. dizati bokove i osloniti se na pete. Valjajiui stopalo du spoljne ivice, idui od pete k.a prstima, vratiti se u sed.

Veba 11 Iz p.p. kolena odvojiti a tabane spojiti. Drei rukama noge iz- nad iskonih zglobova ne odvaja- ti pete. Prste odvajati to vie u polje tako da mali prst bude u kontaktu sa podlogom

Veba 12 Iz p. p. kao u vebi 11 samo sada odvajati to vie pete. Prsti osta- ju oslonjeni jedni na druge.

Poetni poloaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 337346)

Veba 1 U p. p. povlaiti stopaila prema potkolenicama (dorzalna fleksija) sa grenjem prstiju.

337

Veba 2 U p. p. raditi isto to i u vebi 1, samo sa irenjem prstiju.

Veba 3 U p. p. neznatno poVlaiti stopala prema potkolenicama, okreui jedan taban prema drugom. Ko- lena opruena.

Veba 4 U p. p. stopala malo odvojiti. Po- vlaiti zatim istopala jedno prema dmgom dok se oba pailca ne do- dirnu, ne pomerajui pete. Pri tome stopala privlaiti potkole nicama.

Veba 5 U p. p., isto kao u vebi 4, povu- i stopala prema potikolenicama (dorzalna fleksija), a zatim ih ola- baviti.

34 1

Veba 6 U p. p. tabane okrenuti jedan pre- ma drugom i sastaviti ih petama. Sada pokuati sa pribliavanjem oba tabana du njihovih unutra- njih ivica od peta ka prstima.

Veba 7 U p. p. naizmeniono savijati jed- nu pa drugu nogu u kolenu od- vodei ga u stranu, a stopalo okrenuti unutra i pogledati ta- ban.

Veba 8 Iz p. p. iprebaciti jedno stopalo preko drugog. Zatim tabanom jed- nog, savijajui prste, pM>kuati obuhvatiti drugo stopalo. Moe da se 'daje i otpor povlaei do nje stopalo prema potkolenici.

Veba 9 Iz p. p. sa malo razmaknutim no- gama privui stopala potkolenica- ma. Zatim prstima i prednjim delom istopala vriti pokrete kru- enja prema unutra.

Veba 10 Iz p. p. osloniti jedino stopalo ta- banom na gornju stranu drugog. Povlaei donje stopalo davati ot- por gornjem. Zatim ss stopala iz- menjaju. Osim ovog naina, mo- e i suveba isvoj.im rukama da daje otpor na oba prednja dela stopala istoviremeno.

Poetni poloiaj stojei porecl ripstola licem prema ripstolu (Sl. 347349)

Veba 1 U p. p. stopala su udaljena od ripstola za duiiiu ruku. Prue- no telo naginjati prema ripstolu prihvatajui se za preku u visini ramenog pojasa. Stopala ostaju celom povrimom na podlozd.

Veba 2 Iz p.p. drei se za preku rip- stola u "visini ramenog pojasa, u- onuti pri emu stopala ostaju os- lonjema celom povrinom o pK>d- logu.

Veba 3 U p. p. ruke su pored tela. Vrho- ve prstiju podvui pod najniu preku riipstola. Prueno telo po- merati unazad, odupirui se vrs- to istopalima o preku.

Poetni poloaj stojei na ripstolu licem prema ripstolu (Sl. 350351)

Veba 1 U p. p. oslanjajui se na najniu preku ripstola prednjim delom stopala, povlaiti pete nadole. Is- tovremeno savijati prste pritiska- jui preku.

Veba 2 P. p. je i'Sti kao u vebi 1. Ii u uanj sa ipovlaenjem peta to vie prema tlu.

Poetni poloaj u hodu (Sl. 352361)

Veba 1 U p. p. hodati aia spoljanjoj ivici stopala, prsti zgreni.

352

Veba 2 U p. p. hodati na petama. Predn ji deo stopala je podignut, a prsti zgreni.

Veba 3 U p. p. stopalo se osloni najpre na petu, pa se zatim oslonac pre- nosi du spoljanje ivice sve do prstio'u.

Veba 4 U p.p. hodati bosim nogama po ljunku.

355

Veba 5 U p. p. hodati po kosoj ravni. Sre- dinji deo stopcila podii visoko go- re.

Veba 6 U p. p. bosim nogama hodati po konopcu, prueoom po podu, ta- ko da je spoljna ivica stopala po- red konopca, a palac na konopcu. Odii to vie svod stopala.

Veba 7 U p. p. nonim prstima hvatati maramu, poneti je, a zatim pusti- ti. To isto ponoviiti i sa drugom nogom.

Veba 8 U p. p. hodati bono po vedskoj khipi. Prsti su van podloge i obu- hvataju ivicu klupe.

Veba 9 U p. p. oslanjaj'Ui se na spoljnu ivicu stopala dizati visoko unu- tranji svod stopala.

Veba 10 U p. p. u hodu oslonivi se ,na celo stopalo privlaiti prste petama.

Poetni poloaj sedei u klupama (Sl. 362371)

Veba 1 U p. p. osloniti stopala na tlo ispod kolena. Dizati stopala na- gore sa savijenim prstima. Pete ostaju na tlu.

Veba 2 Isti p. p. kao u vebi 1. Ne razd- vajajui mnogo kolena okrenuti tabane jedan prema drugom.

Veba 3 Isti p. p. kao u vebi 2. Osloniti se na pete, pa du spoljane ivice stopala, gurajui ih upolje, oslo- niti se najzad na celo stopalo.

Veba 4 U p. p. privlaiti prste petama sa odizanjem svoda stopala, opirui se o podlogu.

Veba 5 Iz p. p. prebaciti potkoleniou jed- ne noge preko kolena druge i po- gledati u taban okreui ga to vi- e prema licu.

Veba 6 Iz p. p. podizati potkolenice naiz- menino od podloge sa povlae- njem stopala prema gore i savija- jui prste.

Veba 7 Iz p. p. podizati neznatno rastav- Ijena stopala prema potkolenica- ma. Zatim privlaiti prednje de- love stopala jedan prema dru- gom dok se oba palca ne dodimu.

Veba 8 U p. p. ukrstiti potkolenice tako da se spoljanje ivice stopala do- diruju. Potiskujui stopala jed- no prema drugom griti prste. Tabani su okrenuti prema tlu.

Veba 9 U p. p. stopala su oslonjeina unu- tranjim ivicama jedno o drugo. Potiskujui potkolenicu i stopala jedno prema drugom izdizati svod stopala to vie nagore.

Veba 10 U p. p. prednji deo stopala fiksi- rati o neiki predmet. Zatim guirati taj predmet unapired ne odiui tabane od podloge.

RASPLINUTO STOPALO PES TRANSVERSO PLANUS Sve to je do sada reeno o ra'vnom istopalu odnosilo se uglavnom na sputanje uzdiinog svoda stopala. Ali, ikako je ve napomenuto, postoji i drugi takozvani popreni svod stopala. N-ormaltno je da ise prednji deo stopala oslanja na tio glavicom prve i pete kosti donoja (metatarzalne kosti).

Meutim, nije retka pojava da doe do promena u ovom osloncu sputanjem poprenog svoda, koji grade druga, trea i oetvrta kost donoja, tako da se stopalo sada oslanja svim ovim kostima na tlo. Vremenom dolazi do poputanja najpre miia, pa zatim ligamenata u ^pomemitom predelu, te kao posledica toga dolazi kasnije dio skretanja palca prema spoljnoj strani, tj. prema drugom prstu. (SI. 372). Cesto se palac okree oko sv oje uz- dune osovine, tako da nokat biva okrenut unutra i napred, a ne nagore. Poto sputanjem poprenog svoda stopala dolazi do raz- micanja kostiju donoja, prsti se ire lepezasto a u kasnijem peri- odu dobijaju jo i ekiast oblik. (SI. 373). Palac se esto podvlai pod drugi prst. Usled ovog podvlaenja paloa na plantogramu sc nc moe da primeti otisak dnigog prsta.

(
Uzroike ovoj deformaciji treba traiti u slabosti muS'kula- ture stopala, zatim razliitim deliminim ili potpunim oduzetos- tima pojedinih miia stopala (pareze ili paralize), eventualnim povredama noja i donoja (tarsus i metatarsus), ili insuficijen- ciji muskulature porneinutog predela koja moe nastati iz bilo kojeg dmgog razloga. Subjektivni simptomi se javljaju u vidu bolova u prednjem delu stopala, naroito pri duem stajanju, zatim se veoma teko podnose makakva optereenja, tako da biva funikcija oteena u pri'linoj meri. Plaintogram se u ovom sluaju odlikuje irinom prednjeg dela stopala, zbog postojeeg ulja u predelu druge, tree i etvr- te kosti donoja. Boja na otisku tog predela izgleda kao irazli- vena, usled izrazitog pritiska. Prsti ostavljaju neznatne otiske, a otisak drugog prsta, kao to je ve reeno, ponekad nedostaje.

Leenje Ovde je osnovno da se sputanje poprenog svoda to ranije primeti i na otisku stopala utvrdi. Zatim treba dete uputiti spe- cijalisti radi propisivanja posebnog uloka. Ovaj uloak treba da potpomogne izdizanje srednjeg dela popreonog svoda, tj. pre dela III i IV kosti donoja. Ukoliko je poetni stadijum, korisno je i preporuuje se da se prstom jedne ruke potisne sredina prednjeg dela stopala navie, a zatim da se taj predeo stopala obmota zavojem, kako bi se postignuti poloaj zadrao. U torn cilju moe se jo u sredini udubljenja koje je dobijeno potiskivanjem pomenutog predela staviti tampon vate. U cilju spreavanja pomeranja palca ka drugom prstu do - bro je takoe staviti jedan tamipon od vate ili sunera izmeu palca i drugog prsta. Na taj nain e se postii njihovo razmica- nje i samim tim i popraviti postojee stanje. Pored korienja pasivnih pomagala, maporedo se poinje i sa primenom pasivnih i aktivnih vebi u cilju jaanja muskula- ture koja odrava oba svoda stopala. Paralelno treba davati i vebe za toniziranje miia itavog ekstremiteta. Naravno, i ovde e najpogodniji poetni poloaj biti sedei, a samo izuzetno u kasnijoj fazi i stojei, naroito kada se daju vebe u hodu.

Vebe za otklanjanje rasplinutog stopala (sa palcem u abdukciji) Kod ove deformacije, kao i kod ranije opisanog sputamja uzdiinog svoda stopala, koje se naziva ravno stoipalo, osim na- vodcnih poetnih poloaja moe se koristiti i leei poloaj. Meu- tim, nc treba insistirati ni u jednom ni u drugom sluaju na lee- em poloaju zato da bi mogla da postoji vizuelna kontrola vebi koje se primenjuju, kaiko bi se one lake zapamitile i mogle i kasnije, kod kue da sprovode.

Poetni pololaj sedei sa opruenim nogama (Sl. 374375)

Veba 1 U p. p. savijati prste to je moguce vise.

Veba 2 U p p. stopala su pribijena jed- no uz drugo. Pribliavati paleve, ne odmiui pete.

Poetni poloaj sedei sa savijenim nogama (Sl. 376380)

Veba 1 U p. p. stopala su razmaknuta. Privlaiti po podu prednje delove stopala pritiskujui podlogu. Pe- te pri tom ne odmicati.

Veba 2 U p. p. opruene prste celom po- vrinom osloniti o podlogu, uz pokuaj odizanja srednjih delova stopala.

Veba 3 U p. p. predn'je delove stopala odizati od tla oslanjajui se pri tom na prvi pa'na peti prst.

Veba 4 U p.p palac uz palac, pete sas- tavljene. Povlaiti palcem tkani- nu, koja je zalkaena ispod nekog predmeta, taOco da daje ofcpor.

Veba 5 U p. p. osloniti stopala na fcnjigu, tako da pnsti budu izvan njene povrine. Omom od lastia sas- taviti paleve. Savijajui ih sna- no gurati kmjigu, a istoviremeno pritiskati i petom, kako se knji- ga ne bi pomerila.

POGOVOR
Zavravajui ovo izllaganje, moramo podviui da je izbor materije koja je izloena bio uglavnom podeen tako da odgo - vara kompetencijama nastavnika fizikog vaspitanja, te da ovaj priruniik treba tako i posmatrati. Meutim, sigumo je da e biti od korTisti i fizioterapeutima, mladim lekarima^pecijalizantima fi- zikalne medicine i rehabiMitacije i sportske medioine, pa i fizijat- nima, posebno ako rade u dejim ustanovama i bave se poremecajdma u dranju. Nesumnjivo, jo mnogo bi se moglo rei, kako o navede - nim, tako i o onim deformacijama koje ovde nisu izloene. Takoe korisno bi bilo da je i vie praktinih vebi uz korie - nje najiraznovrsnijih poetnih poloaja. Meutim, cilj nam je bio, kao to je to ve na samom poetku reeno, da damo jedan prak- tini prirunik, kao vodi u prakitinom svakodnevnom radu sa osinovnim ciljem da pomognemo prvenstveno nastavniku fizikog vaspdtanja. Takoe simatramo da e svaikd nastavnik ild oeko od po- menuitdh struonjaka moi iz navedeniih poloaja i vebi da shvatd osnovne ptdnoipe korektivnog rada kod pojedindh deformacija, pa da ih i sam 'fcasniije komponuje i proiruje tokom svog nada. Ovaj primnik dakle treba da koristi nastavniku fizifcog vaspitanja u svim situacijama u kojima je ix>zvan da pomogne svojim uenicima, ne samo da se harmonino razvijaju, ve i da odstrane sve one uticaje i poremeaje koji bi se mogli negativno odraziti na njihov razvoj. Na taj nain nastavnik e moi u do- broj meri da sprei niz komplikacija koje bi kasnije mogle da daju veoma teke posledice i tako da bude jedan od prvih sarad- nika kolskog lekara.

1. GatriSmith, O.: Rehabilltacija povreenih i obolelih, Medicinsko izdavaJso preduzee Medicinska knjiga, Beograd Zagreb, 1952. 2. Konc, E.: Ravno stopalo i njegovo leenje, Fizika kultura br. 34, Beograd,, 1953. 3. Jankovi, M.: O ravom dranju tela kod kolske omladine, Fizika kultura, br. 12, 1953. 4. Poli, B., Opavski, P., Vitas, M.: Vebe oblikovanja, Partizan, Beograd, 1954. 5. Konc, E.: O insuficijentnoj nozi sa povienim svodom, Fizika kultura, br. 34, 1955. 6. Zec, ., Konforti, N.: Ispitivanje snage miia, Centar za osposo bljavanje invalida, Beograd, 1956. 7. Smodlaka, V.: O deformitetima tela u jednoj beogradskoj osmoIjetki, Fizika kulltura, br. I polugode, 1956. 8. RadojiFinkeltajn, Lj.: Poetni poloaj i njegov znaaj u kineziterapiji i posebno u korektivnoj gimnastici, Fizika kultura, br. 78, 1957. 9. Lyons, D., Kelly, R., Chaffee, E.: Corrective Physical Education, Los Angeles City School, 1958. 10. Rasch, T. J., Burke, R.: Kinesiology and Applied Anatomy, Henry Kimpte, London, 1959. II. Wells, K.: Kinesiology, W. Saunders Company, Philadelphia, London, 19601968. 12. Lindemann, R., TeirichLeube, H., Heipertz, W.: Lehrbuch der Krankengymnastik in vier Banden), G. Thieme Verlag Stuttgart, 1963. 13. Maneva, M., Sokolov, B., Markova, G.: Ispravitelna gimnastika, Medicina i fizkultura, Sofija, 1964. 14. Klisi, P.: Skolioze i mogunost njihovog leenja Povratak u ivot, broj 3, Beograd, 1965. 15. Zec, .: Kineziterapija, Skripta, Via medicinska kola, Beogratl, 1965. 16. Hohman, G., Stumpf, L.: Ortopadische Gymnastik, G. Thieme Vn lag, Stuttgart, 1967. 17. Bokovi, M.: Anatomija oveka, Medicinska knjiga, Bfogiiul Zagreb, 1967.

18. Keros, P. i suradnici: Funkcionalna anatomija, Medicinska naKlada, Zagreb, 1968. 19. Gergieva, E., Lilov, L V.: Podvini igri s izpravdtelen karakter, Narodna prosveta, Sofija, 1968. 20. Zec, 2.: Osnovi kineziologije, Institut za fizikalnu medicinu i rehahilitaoiju, Zavod za rehabilitaciju, Beograd, 1969. 21. Stani, ., Solari, S.: Osnovi kineziterapije i Idneziterapija loko motomog aparata (I deo), Skripta, Visoka kola za fiziku kultu- ru, Zagreb, 1972. 22. Koturovi, Lj., Jerievi, D.: Kineziterapija, Skripta, Fakultet za fiziko vaspitanje, Beograd, 1973.