___________________________________________________________________________

Aleister Crowley

O ovee odvane prirode, ti umeno stvaralatvo! Nee ga shvatiti, kao to si razumeo neke proste stvari Proroite Zoroastera. Predstavljajui ovu teoriju univerzuma svetu nadam se samo ostavljanju bilo kakvog dubljeg utiska - da moja teorija ima vrlinu objanjavanja razmimoilaenja tri velike trenutno postojee religije - Budizma, Hinduizma i Hrianstva, i prilagoavanje istih ontolokim naukama, ne mistinim ve matematikim zakljucima. O Muhamedanstvu neu sada raspravljati bez obzira u kom svetlu odluili da ga posmatramo (a njegove ezoterijske lole su esto ortodoksne); u svakom sluaju, on potpada jednoj od tri glave Nihilizma, Adveitizma, i Dveitizma. Prvo dolazimo do pitanja mogunosti koegzistencije Boga i oveka, uzimajui obine hipoteze o univerzumu, to jest o njegovoj beskonanosti ili u svakom sluaju o beskonanosti Boga, ili o beskonanosti neke materije ili ideje koje zaista postoje. Hriani u kategoriju postojeeg nabrajaju izmeu ostalih i stvari, o kojima, zbog svrhe ove rasprave neemo raspravljati; Boga, beskonano bivstvo, oveka, Satanu i njegove anele. ovek je sigurno a Satana verovatno konano bivstvo. Ovo nisu aspekti jednog bivstva, ve odvojene ak antagonistike egzistencije. Sve su podjednako realne; ne moemo prihvatiti mistike reda Kairda kao ortodoksne predstavnike religije Hrista. Hindusi ubrajaju Bramu beskonanog u svim dimenzijama i pravcima, nerazdvojivog od gnostike Plerome, i Maje, iluzije. Ovo je na neki nain antiteza numenona i fenomena, u kojoj je numenon lien svih predikata sve dok nije postao ugaen pod negacijama po nazivima svih. (Pogledaj uvodni esej Maksa Milera o metafizikoj Nirvani u njegovoj Damapadi.) Budisti ne izraavaju nikakvo miljenje. Razmotrimo osobinu sile u egzistencijama koje su ove dve religije neizmenino zainjale, seajui se da je hrianski Bog beskonaan, a opet raspravljajui o mogunosti u kojoj ga mi vidimo kao konanog. U bilo kom izbalansiranom sistemu sila moemo ih sabrati i predstaviti kao trougao ili niz trouglova koji se rastvaraju u jedan. Ukoliko se bilo koja od poetnih sila u ovakvom sistemu moe razmatrati, ona je jednaka rezultanti ostatka, uzmimo x, svrhu univerzuma, kao rezultantu sila B, S i (Bog, Satana i ovek), onda je takoe rezultanta B, S i - x, tako da moemo da smatramo bilo koju od ove etri sile nadmonijom u odnosu na ostale, i nema razloga da se jednoj sili vie priklanjamo nego drugoj, sve su konane. Ovaj argument hriani jasno uviaju: otud poinje razvojni put Boga od beznaajnog lika Boanstva Stvaranja do neopipljive i samo kontradiktorne aveti sadanjice. Ako je B beskonana druge sile nemaju nikakav uticaj na nju. Kao to Vivel kae, na udan nain kojim anticipira metar In Memoriam: Nijedna zemaljska sila, ma koliko bila jaka, ne moe izduiti icu ma koliko tanku u horizontalnu liniju koja e biti savreno prava. Takvo odreivanje Boga kao beskonanog implicitno porie oveka; da je kojim sluajem on beskonaan bilo bi kraja uobiajnim hrianskim razlozima za oboavanje, iako se usuujem rei da bih i sam mogao da otkrijem neke prilino dobre razloge. (Mislim da je mala verovatnoa da e neko traiti to od mene.) ___________________________________________________________________________
2

___________________________________________________________________________ Rezultujua ravnotea Boga i oveka destruktivnog u svom oboavanju, je naravno apsurdna. Moramo je odbaciti, jedino ako ne elimo da zapadnemo u Pozitivizam, Materijalizam ili neto slino. Ako nazovemo Boga beskonanim, kako onda da posmatramo oveka i Satanu? (Ovaj poslednji u najgorem sluaju sigurno nije njegov sastavni deo). Obmana ne lei u mom prikazivanju apsurdnosti ideje o konanom bogu (koje je takoe ortodoksno), ve u pretpostavci da ovek ne poseduje nikakvu istinsku snagu. 1 U naem mehanikom sistemu kao to sam gore naglasio, ako bi jedna od sila bila beskonana, ostale bi ma koliko bile velike, bile i relativne i apsolutno nita. U bilo kojoj kategoriji, beskonanost iskljuuje konanost. Osim u sluaju kada je konanost identini deo te beskonanosti. U kategoriji postojeih stvari, prostor je beskonaan, jer na toj hipotezi jo uvek radimo bez obzira da li ga materija ispunjava ili ne. Ako se radi o ovom prvom, materija je beskonano velika; ako se radi ovom drugom materija je beskonano mala. Da li je materija-univerzum 1010000 svetlosnih godina u preniku ili pola milje, nema nikakve razlike; on je beskonano mali, zapravo Nita. Nematematika iluzija koja zaista postoji je ono to hindusi zovu Maja. S druge strane ako je materija-univerzum beskonana, Brama i Bog su istisnuti, i mogunost religije je podjednako iskljuena. Sada moemo pomeriti na fokus, hindusi ne mogu razumljivo objasniti Maju, uzrok svih patnji, iako se veoma trude. Njihov poloaj je veoma slab ali najmanje to za njih moemo rei je da su pokuali da prilagode svoju religiju zdravom rasuivanju, iako su videli kuda vodi Manihejska jeres, 2 i unitili je, nisu zvanino uvaili sasvim slian zakljuak s obzirom na oveka, i porekli su egzistenciju ljudske due kao odvojenu od boanske. Trismegistus, Jamblihus, Profirije, Beme i mistici uopte su ovako postupili, iako su povremeno rezervisani iz prilino neobjanjivih razloga, kao to su i sami Vedantisti. ovek je potom opovrgnut, Bog linost zauvek nestaje i postaje Atman, Pleroma, Ain Sof, zovite ga kako god hoete, beskonaan u svim pravcima i kategorijama; porei ga znai unititi itavu raspravu i vratiti nas nazad na nae stare Dvaistike osnove. Savim saoseam sa svojim nesretnim prijateljem Preasnim Menselom BD,3 u njegovim ubogim i zanosnim jadikovanjima o logikim zakljucima Advaitistike kole. Ali na osnovu njegovih temeljnih hipoteza o beskonanom Bogu, beskonanom prostoru, vremenu itd., nije mogue izvui nijedan drugi zakljuak. akon Menson je zateen u nemoguem poloaju u kome ne eli da se odrekne niti svojih premisa niti da raspravlja o validnosti svojih logikih procesa, ve se koi od uasa zbog neizbenog zakljuka; On pretpostavlja da negde neto mora biti pogreno, i zakljuuje da razum treba koristiti jedino da bi otkrio njegovu sopstvenu podreenost veri, kao to Densen 4 dobro istie, vera u hrianskom smislu jedina postie od ubeivanja na osnovu nedovoljnih dokaza.5 ___________________________________________________________________________
1 2

Berashith

Dekart, Lali , Spinoza, eling - vidi njihova dela. Koncepcija Satane kao pozitivne zle sile; nii trougao Heksagrama. 3 Enciklopedija Britanike, Umetnost. Metafizika. 4 Principi metafizike, Macmillan. 5 Ili kao to ree deko koji pohaa religioznu nastavu Vera je snaga verovanja u ono zata znamo da je istina. Citiram Deussen - a sa velikim zadovoljstvom jer je to otprilike jedina reenica u svim njegovim delima sa kojom se slaem. - A.C.

___________________________________________________________________________
3

___________________________________________________________________________ Zato bi beskonani ego ispunio nepostojee telo imaginarnom hranom koju je u mislima na prividnoj vatri skuvao kuvar koga nema? Zato bi beskonanost koristila ovako ograniena sredstva, i ak i tada omanula? Ovo je sigurno poslednje utoite nestrunosti iako je zasnovana na autentunim hipotezama o beskonanosti prostora itd. Advaitistika pozicija Vedantista i velikih Nemaca je neosvojiva, na praktinom tlu Dvaitisti imaju svu prednost. Fihte i drugi se iscrpljuju pokuavajui da izvrnu prostu i oiglednu poziciju Ako sam ego postoji, gde je to mesto ne samo za moral i religiju bez kojih moemo vrlo lako, koje je potrebno za sutinska i neprekidna ivotna delovanja? Koji je totalni zbir poloaja Vedantista? Spolja, Ja sam iluzija. U stvarnosti, pravo Ja je beskonano, i kada bi imaginarno Ja moglo samo da shvati ko sam zaista Ja kako bi svi mi bili veoma sreni! Ovde imamo karmu, preporod i sve mone zakone prirode koja nigde ni u emu ne sudeluje! Nema mesta oboavanju i moralisanju u Advaitistikom sistemu. Sva prividna opravdanja Bhagavagite i etikih radova filozofa zapadnjakog Advaitizma su manje-vie svesna konfuzija misli. Nikakva lukavost ne moe da izvrne praktinu raspravu; iskeena usta Dvaitistikih topova, uvaju tvrave Etike, i upozoravaju metafiziare da ne gaze veoma zelenu travu religije. Najbolji dokaz gluposti pozicije Adveitizma je ta to su ovom pitanju njegovi apologisti posvetili toliko vremena, razmiljanja, izuavanja i ingenioznosti. Prema tome negde postoji greka. Smelo prihvatam izazov protiv sve predhodne mudrosti, vraam se najelementarnijim idejama ljudoderskih divljaka, izazivam najzdravije premise i aksiomate, koje su vekovima sa filozofijom prolazile opte prihvaenu fazu sjedinjavanja i predstavljale moju teoriju. Jasno predviam jednu potekou i unapred u raspravljati o njoj. Ako moji zakljuci o ovoj temi nisu prihvaeni, moemo se smesta vratiti naem predhodnom iritantnom agnosticizmu i potraiti naeg mesiju negde drugde; ako moemo imati zajedniki pogled na ovu stvar, mislim da e kasnije stvari ii prilno lako. Razmotrimo 6 Tamu! Moemo li filozofski ili realno smatrati da je tama koja je posledica interferencije svetlosti drugaija od tame koja je posledica pukog odsustva svetlosti? Da li je Jedinstvo zaista identino sa .9 koje se ponavlja? (1 i 0.999999999 prim.prev.) _ Ne mislimo li na razliite stvari kada naizmenino govorimo o dva sinusa od 60 3? umur i dijamant se oigledno razlikuju u kategoriji boje, kristalizacije, tvrdoe itd, ali da li se ba toliko razlikuju u kategoriji egzistencije? _ Trei primer je prema meni najbolji, dva sinusa 60 3 su nestvarni, i kao takvi sasvim nepojmljivi barem trenutnoj konstituciji naih ljudskih inteligencija. Razraeni ni jedan ni drugi nemaju znaenje; nerazraeni oba imaju znaenje koje se razlikuje od sluaja do sluaja.

Aleister Crowley

___________________________________________________________________________
Racionalizacija nas verovatno nee odvesti daleko ali konstantno i paljivo prouavanje ovih vanrednih taaka razliitosti moe nam pruiti intuiciju ili direktan uvid u ono to elimo na jedan ili drugi nain.
6

___________________________________________________________________________
4

___________________________________________________________________________ Ovako imamo dva izraza oba nestvarna, oba nepojmljiva, a ipak oba predstavljaju razumljive i raznovrsne predstave za nae umove (a to je ba poenta!) iako su u stvarnosti identini i podloni promeni u umnim procesima koji simuliraju to poimanje koje nikad (moe se pretpostaviti) ne moemo dosegnuti. Primenimo ovu ideju na Poetak svih stvari, o kome hriani iskreno lau, koga hindusi izbegavaju a o kome budisti uzdrljivo ute, ne suprotstavljajui se ak ni celovitosti smenih razloga jo udnijih hinduistikih vizionara. Kabalisti objanjavaju prvi uzrok 7 izrazom od 0-1 kao to se krug otvara u liniju. Hrianska dogma je uistinu identina jer obe pojme predhodnog i veno postojeeg Boga, iako se kabalisti ograuju opisivanja ovog skrivenog boanstva sa Ne. Kasniji komentatori, ponajpre uveni 8 Mekgregor Meters objasnili su ovo Ne kao negativnu egzistenciju. Kao to je veliko moje potovanje prema onom ijim se duhovnim i intelektualnim postignuima divim i kao to sam ponosan na to da mi je dozvoljeno da ga zovem svojim uiteljem,8 obaveza mi je da izrazim svoj stav da kada Kabalisti kau Ne onda misle Ne, i nita drugo. U stvari zaista tvrdim da sam pronaao sredinju dugo izgubljenu Arkanu ovih boanskih filozofa. Nemam ozbiljnih primedbi na konanog boga ili bogove koji se razlikuju od ljudi i stvari, ustvari, lino u njih sve verujem i priznajem im posedovanje nepojmljive ali ne i beskonane vlasti. Budisti priznaju postojanje Maha Brame ali njegove moi i znanja su ogranieni, a negov dan dug kao venost se mora zavriti. Traim dokaz svuda, ak i u naoj iskvarenoj i osakaenoj verziji hebrejskih rukopisa, da je Jehova mo ograniena na svaki nain. Na primer u legendi o padu Tetragrammaton Elohim morao je brzo da pozove anele da sauvaju drvo ivota, kako ne bi ispao laov. Da je Adamu palo na pamet da pojede neki plod sa ovog draveta pre nego to je njihov prekraj bio otkriven, ili da je zmija bila svesna njegovih osobina, Adam bi zaista iveo i ne bi umro. Tako je puki sluaj ouvao ostatke ve ukaljanog obraza jevrejskog plemenskog fetia. Kada je Buda upitan kako su stvari nastale, on je naao utoite u utanju, to su njegovi sledbenici vrlo pogodno interpretirali kao shvatanje da ovo pitanje ne tei prosveivanju. Shvatam da je Buda (nesumnjivo ravnoduan prema algebri) dovoljno prouavao filozofiju, i imao dovoljno svetovne mudrosti da bi bio svestan da bilo koji sistem koji bi irio ubrzo napada i ponitava pronicljivost njegovih brojnih i raznovrsnih protivnka. Ovakvo uenje koje je on dao moe se saeti sledeom reenicom Odakle, kuda, zato, ne znamo, ali zaista znamo da smo ovde, da ne volimo to smo ovde, da postoji put iz itave ove odvratne stvari - pourimo i poimo tim putem! Nisam toliko suzdranog raspoloenja, istrajavam u svojim istraivanjima, i na kraju se dobija odgovor na strano pitanje i prolost prestaje da ubacuje svoje probleme u moj um. Evo vas! Daje se peni za tri trzaja! Izmenite svoje loe argumente. DOKAZUJEM APSOLUTNOST KABALISTIKE NULE!

Berashith

___________________________________________________________________________
7 8

___________________________________________________________________________
5

Izraz ije su korienje paljivo izbegavali - A.C. Sauvao sam ovu prepredenu alu iz prvog izdanja.

___________________________________________________________________________ Kada kaemo da je kosmos potekao iz nule, na kakvu nulu mislimo? Pod obinom nulom podrazumevamo odsustvo ekstenzije u bilo kojoj kategoriji. Kada kaem Nijedna maka nema dva repa, ne smatram, poput stare zablude da Odsustvo-make nema dva repa, ve da u kategoriji dvorepih stvari ne postoji ekstenzija make. Ono o emu nema validnih pozitivnih tvrenja je nitavilo. Ne moemo zaista rei Nitavilo je zeleno, teko ili slatko. Nazovimo vreme, prostor, postojanje, teinu, glad, kategorijama.9 Ako je ovek teak i gladan on se naravno, pored toga, znatno vie prua u svim ovim kategorijama. Nazovimo oveka X; njegova formula je onda Xt+s+b+h+h. Ako sada jede, prestae da se prua u gladi; ako se odstrani od vremena i gravitacije bie predstavljen formulom Xs+b. Prestane li da zauzima prostor i da postoji, njegova formula e onda biti X0. Ovaj izraz je jednak 1, ta god X predstavljalo, ako se izdigne do snage 0 (matematiki ovo znai 2 ako se ne proiri u dimenziji ili kategoriji), rezultat je sklad, a nepoznati faktor X se eliminie. Ovako Adveitisti zamiljaju budistikog oveka; njegova linost liena svih osobina nestaje i gubi se, dok se na njeno mesto uzdie bezlino jedinstvo, Pleroma, Para Brama ili Alah Muhamedovih sledbenika koji oboavaju jedinstvo. (Za muslimanskog Fakira Alah nikako nije lini bog.) Jedinstvo tako ostaje prirodno, proirilo se ono ili ne u bilo kojoj kategoriji, ve smo se sloili da u nuli potraimo Neuzrono. Da je pre poetka vremena postojala 0 TA 0 SE NE BI PROIRILA U JEDNOJ KATEGORIJI JER NE BI BILO KATEGORIJE U KOJOJ BI MOGLA DA SE PROIRI! Da je naa 0 obina 0 matematike ne bi postojala prava apsolutna 0, jer 0 , kao to sam pokazao zavisi od predstave 0 kategorijama. Da one postoje itavo pitanje bi bilo prosto odbaeno; moramo dosegnuti stanje u kome je ova 0 apsolutna. Ne samo to se moramo reiti svih subjekata ve se moramo reiti i svih predikata. Pod 0 (u matematici) zaista podrazumevamo 0n, gde je n konani izraz prirode svih kategorija ili predikata. Stoga bi nae kosmiko Jaje, iz koga se uzdigao Sadanji univerzum bilo nitavilo neproireno ni u jednoj kategoriji, ili grafiki predstavljeno 00. Ovaj izraz je u svom sadanjem obliku besmislen.Otkrijmo njegovu vrednost prostim matematikim procesom!
00 = 011 = 01 n pomnoi sa 1 = 01 n 1 0 n zatim 1 = 0 . n 0

Aleister Crowley

Sada mnoenje beskonano velikog beskonano malim rezultira NEKIM KONANIM NEPOZNATIM BROJEM PROIRENOM U NEPOZNATOM BROJU KATEGORIJA. Kada se odigrala naa velika inverzija dogodilo se da je iz sutine nitavila proirene do konanosti u bezbrojnim kategorijama nastao neizraunjljivo veliki sistem. Samo pukim sluajem, sluajem u najbukvalnijem smislu te rei, pronaeni smo sa rogovima, ljudima, zvezdama, planetama, avolima, bojama, silama, svim kosmikim materijama, i sa univerzumom , prostorom i uzronou, uslovima koje zajedno ograniavaju i ukljuuju.10 Upamtite da nije ispravno rei da je naa 00 postojala, niti da nije postojala. Predstava o egzistenciji je bila neformulisana koliko i predstava o peenom siru. ___________________________________________________________________________
Ne mogu ovde diskutovati o prikladnosti predstavljanja kategorija kao dimenzija. To e biti oigledno svakom ko prouava intagralne raune, i savakom ko ceni geometrijsko znaenje izraza X4 - A.C. 10 Uporediti i napraviti kontrast ove doktrine sa doktrinom Herberta Spensera (Prvi principi. Deo. I.), i videti moju Nauka i Budizam radi potpune diskusije o ukljuenoj razlici. - AC.
9

___________________________________________________________________________
6

___________________________________________________________________________ Ali 00 je konaan izraz, ili ima konanu fazu, a na univerzum je konaan univerzum; njegove kategorije su konane a izraz Beskonaan prostor je sam po sebi kontradiktoran. Predstava o apsolutnom i beskonanom 11 Bogu je otpremljena u limbo svih slinih jalovih i kodljivih izvrtanja istine. Beskonanost ostaje ali samo kao matematiko shvatanje koje je nemogue po prirodi kao kvadratni koren od - 1. Ovim matematikim ili polumatematikim razmiljanjima moe se nesumnjivo zameriti to je na itav sistem brojeva i manipulisanje njima, samo niz konvencija. Kada kaem da je kvadratni koren iz 1 nestvaran sasvim dobro znam je tako samo u odnosu na niz 1, 2 , 3 itd., i da je ovaj niz podjednako nestvaran ako _ da __ 3, , 350 postavim kao lanove ternarne skale, ovo, iako je teoretski ispravno, u praksi je __ 3 apsurdno. Ako mislim broj A,B,C nije bitno ako napiem 3 ili 50; ova ideja je dvosmislena i mi se drimo fundamentalnih ideja svesti sa kojima smo prisiljeni da ih povezujemo sa svime bez obzira da li je to priblino ili konano. Takoe moja jednaina udna kakvom se i moe initi ima savrenu i apsolutnu paralelu u logici. Stoga promenimo dvaput tvrdnju Neke knjige su na stolu. Negiranjem oba izraza dobijamo odsustvo-knjiga nije na stolu, koja sasvim odgovara mojoj obrnutoj jednaini koja se moe razumeti. Da obrnem proces ta mislim kada kaem Neke svinje, ali ne crna svinja nisu u svinjcu. Podrazumavam da je crna svinja u svinjcu. Sve to sam uinio jeste da predstavim obrtanje kao promenu, vie kao drugaiji nain izraavanja. Promena ne znai da ja zapravo mislim ovo ili ono, jer promena za nas ukljuuje predstavu o vremenu. itava stvar je nepojmljiva racionalizaciji, ali ne i misli. Takoe obratite panju na to, da ako kaem Odsustvo knjiga nije na stolu, ne mogu da ga obrnem u Sve knjige su na stolu ve samo Neke knjige su na stolu Ova tvrdnja je Ja tvrdnja a ne A tvrdnja. Greka je Adveitista to je to tako, a mnogo kolaraca se i za manje hranilo sa okvira kamina. Postoji jo jedan dokaz, dokaz izuzimanjem. Prikazao sam, a metafiziari su praktino priznali ovu obmanu koja prilii Dvaitizmu i Advaitizmu. Tree, jedina preostala teorija, ova teorija, mora biti istinita , koliko god to bilo neverovatno i teko za asimilaciju.12 Prijatelju moj, prijatelju mladi, ini mi se da ujem nekog hrianskog klerika kako kae ovo sa prizvukom duboke mudrosti koja nije liena saaljenja, kako se udostojava da sa nezrelom i bezumnom bezobzirnou postavi pitanje Gde je Uzrok ove istinski velianstvene promene? Tano ovde teorija uzdie na nebo svoj najjai bastion! Nema i ne moe biti nikakvog uzroka. Da se 00 proirila u uzronosti ne bi dolo ni do jedne promene. 13 Stoga mi smo ovde bia u konanom univerzumu, vremenu, prostoru i uzronou koji su (nepojmljivi kakvim se i ine) konani sa naom individualnou i svim iluzijama Advaitista koje su stvarne onoliko koliko se to praktino ini naoj normalnoj svesti.

Berashith

___________________________________________________________________________
Ako pod beskonano veliki mislimo samo neodreeno veliki kao to bi nam matematiari verovatno rekli, mi naravno poinjemo sa same take na koju ciljamo, viz, Ecrazes 1Infini. - A.C. 12 Mogu napomenuti da je razlika izmeu ove i standardne teorije imanencije univerzuma trivijalna, verovatno ak samo i verbalna. Kako god, njena prednost je ta to priznavanjem nitavila kao postojeeg izbegavamo bilo kakvo neophodno objanjenje. Kako je nitavilo nastalo, pitanje je koje ne zahteva odgovor. 13 Videti Pitanje Kralja Milinde, Deo. II. Str.103.
11

___________________________________________________________________________
7

___________________________________________________________________________ Kako openhauer po uzoru na Budu istie, patnja je neophodan uslov ove egzistencije.14 Rat suprotnih sila koje se meusobno melju dajui tako konanu rezultantu mora izazvati beskonanu agoniju. Moda emo jednog dana moi da transformiemo kategorije emocija sa sigurnou i lakoom kojom sada transformiemo kategorije sila, tako da e za nekoliko godina ikago moda uvoziti patnju u sirovom stanju i pretvarati je u konzerviranog lososa, ali u sadanjem trenutku primenjuje se samo obrnuti proces. Kako emo onda pobei? Moemo li oekivati da se itav univerzum razbije i tako vrati u stanje 00? Naravno da ne x moemo. Prvo, nema razloga zato bi se ova celina razbila: y je promenljivo koliko i x. to je jo gore, kategorija uzronosti je ve formirana a njena inercija je povoljna da ovakvom procesu gigantskih razmera suprotstavi opasan kamen spoticanja. Mi pred sobom imamo uasan zadatak. Lako je pustiti stvari da idu svojim tokom, keziti se i znati da su stvarne dok sve ne utone u konano jedinstvo koje moe ili ne moe biti donekle podnoljivo. Ali dok ekamo? Sada se uzdie pitanje slobodne volje. Uzronost verovatno nije sasvim proirena u svojoj kategoriji 15 i to je okolnost koja ostavlja prostora deliminoj koliini slobodne volje. Da ovo nije ovako kako jeste to ne bi imalo velikog uticaja, jer ako zateknem sebe u dobrom stanju to samo pokazuje da me je moja sudbina dovela dotle. Mi smo, kao to Herbert Spenser primeuje, samoobmanuti predstavom slobodne volje, ali ako tako stoje stvari onda nita ne bi bilo znaajno. Ako Herbert Spenser ipak grei, to se ini malo verovatnim onda je na razlog validan, i stoga bi trebalo da potraimo pravu stazu i da poemo njome. Prema tome ovo pitanje ne bi trebalo da nas mui. Ovde onda vidimo upotrebljivost morala i religije i svega ostalog iz vree obmana. Sve ovo su dobre ili loe metode za nae oslobaanje od univerzma. Pitanje koje se usko povezuje sa ovim je pitanje o volji boga. Ljudi su ubeeni da je beskonana inteligencija zasigurno radila na ovom kosmosu. Ja kaem da nije tako! Nema inteligencije koja dela vredne tog imena. Zakoni prirode se modu podvesti pod jedan - zakon inercije. Sve se kree u pravcu koji je odreen stazom manjeg otpora: vrste nastaju, razvijaju se i umiru kao to to odreuje njihova kolektivna inercija. Ovom zakonu podlee sve osim slobodne volje; sam zakon sudbine je po formi i sutini identian sa njime. 16 Kao i oko beskonane inteligencije, svi filozofi bilo kog stanovita se slau da su sve-ljubav i sve-mo neuskladivi. ivi dokaz za ovo je postojanje univerzuma. Deisti ne treba optimista da mu pravi drutvo; kada su kod svog ognjita sve je dobro, ali im isplove u hladan svet doive tuan brodolom. Zbog toga su oni koji ele da potkrepe religiju toliko eljni da dokau da je egzistencija smo privremena i relativno nevana ili nepostojea; krajnji ishod je naravno uobiajena autodestruktivna Advaitistika zbrka. ___________________________________________________________________________
Takoe pogledati Hakslijevu Evolucija i Etika. Sama uzronost je ne shvatljiva ideja, sporedna i u svojim ogranienjima primenjena na htenje, H. Spenserov citat. Samo ovo razmatranje trebalo bi da doda veliku teinu Agnostikom i fortiori budistikom poloaju. 16 Vidi H.Spenserov Prvi principi, Spoznatljivo, za pristojan pregled injenica na kojima je zasnovana ova generalizacija; to on zaista umalo da ne stvori u toliko mnogo rei. Moe se primetiti da je ovaj zakon sasvim aksiomatian, a njegova suprotnost veoma teka, ako ne i nemogua za mentalno formulisanje.
15 14

Aleister Crowley

___________________________________________________________________________
8

___________________________________________________________________________ Pravila moralnosti religije su prema tome od koristi, od vitalnog znaaja za nas, a guenje jo snanijih sila kao to su sile prirode i oveka. Ako zakon i red ne preovlauju ne moemo imati neophodan mir i resurse za istraivanje, za uenje koje ne moemo da dovedemo pod nau kontrolu, kao i sve divergentne fenomene naeg zatvora; radom koji preduzimamo konano emo biti u stanju da sruimo zidine i otkrijemo tu slobodu koju je nesmotrena inverzija porekla. Mistina pravila pseudo Zoroastera, Bude, ankaracharya, pseudo Hrista i ostalih, samo naprednim studentima slue za direktan napad na problem. Nae sluge, vojnici, advokati, svi oblici vlade omoguavaju ovaj na plemeniti rad i najozbiljnija mogua greka je rugati se ovim poniznim ali vernim sledbenicima velikih umova sveta. Koji su onda najbolji i najlaki metodi za dostizanje naeg rezultata? Kako emo smrtnikim jezikom saoptiti umovima ostalih prirodu krajnjeg ishoda koji je toliko izvan jezika, koji zbunjuje ak i matu najpronicljivijih? Verovatno e nam pomoi da opiemo razliku hinduistikih i budistikh metoda i ciljeva velikog rada. Hinduistika metoda je zaista mistina u naj bukvalnijem znaenju te rei, jer kao to sam pokazao Atman nije beskonaan i vean; jednog dana e sigurno potonuti sa ostalim silama stvaranjem beskonane bezline linosti, odreivanjem nje kao takve, sve religije osim budizma i verujem kabalizma nastojale su da ponite sopstvenu linost. Budisti ciljaju tano na ugasnue; hidusi poriu i ukidaju njenu konanost stvaranjem Apsoluta. Kako se ovo ne moe izvesti u realnosti, ovaj proces je varljiv, a ipak koristan u ranim stadijumima - u svakom sluaju sve do etvrtog stadijuma Dijane, gde je buda smeta, iako jogiji tee da dosegnu Nivirkalpa Samadi, poistoveujui Mokau sa Nirvanom. U prvoj tvrdnji ne vidim razlog za njihovo pobijanje: poslednju tvrdnju sada moram odbaciti da bih je prihvatio. Zadatak budistikog osamljenika je prilino teak; on mora uroniti u svaku esticu svog bia u jednu zamisao: ispravna gledita, aspiracije, re, dela, ivot, snaga volje, meditacija, zanos, takvi su stadijumi njegovog osloboenja koje se razbija u borbu protiv zakona uzronosti. On ne moe da sprei uticaj prolih uzroka, ali zato moe da sprei uticaj sadanjih uzroka na budunost. Egzoterini hrianin i hinduista vie se oslanjaju na drugu osobu koja e to uraditi za njih, i dalje su zaslepljeni eu za ivotom i individualnom egzistencijom, najuasnijom preprekom od svih, zapravo negacijom samog objekta itave religije. openhauer pokazuje da je ivot obezbeen voljom-za-ivot, i osim u sluaju da Hrist (ili Krina kao to moe biti sluaj) uniti ovaj svet superiornom snagom (to je zadatak koga se i sama svemo uasava) veoma strahujem da e veni ivot, a samim tim i vena patnja, radost i promene svih vrsta biti njihova melanholina sudbina. Ovakve osobe su zapravo same sebi neprijatelji. Meutim mnogi od njih pogreno veruju da e samim tim to su bili nesebini ispuniti svoja srca predanou prema voljenom Spasitelju i ovaj sluaj je svojim krajnjim ishodom toliko slian ranijim stadijumima samog Velikog Rada da je dolo do glupe zabune; Ali umesto svega toga praksa je bila sredstvo dovoenja nekih poklonika na istinsku stazu mudrosti, to nije zvualo ba obeavajue inteligentnijima. Ezoterini hriani ili hinduisti usvajaju sredinju stazu. Nakon to je projektovao apsolutno iz svoje svesti on nastoji da ujedini svoju svest sa sveu apsolutnog i naravno njegova linost je unitena u tom procesu. Ipak se treba plaiti toga da svaki adept preesto poinje na toj stazi, sa namerom da uzdigne svoju linost do krajnjih granica; ali njegov metod je toliko blizak onom istinskom da se njegova tenja uskoro koriguje, kao da je automatske prirode. ___________________________________________________________________________
9

Berashith

___________________________________________________________________________ (Matematiki analogno ovom procesu je prouzrokovati ostvarenje ponitenja samog sebe dranjem etvrte dimenzije uvek prisutne u svojoj svesti.) Varljiva priroda ove predstave beskonanog Atmana je dobro potkrepljena samim dokazom o egzistenciji beskonanog koju je dao taj najistaknutiji kasniji vedantista Swami Vivekananda (nema nikakve veze sa imenom 17 firme preko ulice). Razmiljajte o krugu kae on.Vrlo brzo ete postati svesni beskonanog kruga koji opisan oko vaeg poetnog malog kruga. Zabluda je oigledna. Veliki krug uopte nije beskonaan ve je ogranien ovim malim krugom; ali oduzimanje malog kruga je pravi metod ezoterinog hriana ili mistika. Ovaj proces nikada ne moe biti savren, jer koliko god je mali krug njegov odnos sa velikim krugom je i dalje konaan. ak da i za trenutak dozvolimo sebi da kaemo da je Apsolutno zaista dostino, zar je nitavilo konanosti koja je povezana sa njome zaista identina sa nitavilom koje se direktno dostie budistikim Arahatom? Uporno se drei svog preanjeg stava, ovo teko mogu porei. Svest o Vali 18 apsolutnog se zaista vie beskonano iri nego to se beskonano smanjuje, kao to e nas i on sam uveriti. Istina, Hegel kae isto bivstvo je isto nita! I istina je da beskonana toplota i hladnoa, radost i tuga, svetlo i tama i svi drugi parovi suprotnosti 19 iskljuuju jedno drugo; ipak se veoma plaim ovog apsolutnog! Moda su njegova radost i tuga predstavljeni u fazama, ba kao to su 00 i konanost faze identinog izraza, ja imam podjednake izglede samo kada sam sa prave strane ograde! Budista ne ostavlja mogunost za ovako neto; u svim svojim kategorijama on je neproiren. Iako same kategorije postoje, on je zapravo 0A+B+C+D+E+..+N i nesposoban je za bilo kakvu pojmljivu promenu, osim u sluaju ako zamislimo Nirvanu koja se neshvatljivo deli Nirvanom, to pod pretpostavkom da ove dve Nirvane imaju identine kategorije rezultira nastajanjem autentine 00, ak i tada bila bi neophodna dalja promena pre nego to bi moglo da doe do neke ozbiljne podvale. Ukratko, to se tie ove mogunosti smatram da moemo osloboditi nae umove od bilo kakvih upozorenja. Stoga zrelo razmiljajui promiljeno nalazim svoje utoite u trostrukom dragom kamenu. Namo Tasso Bhagavato Arahato Sammasambuddhasa!20 Neka u budue ne bude nikakvih rasprava iz klasine filozofije i religije! U svetlu ovog izlaganja antiteze numena i fenomena, jedinstva, viestrukosti i njima slinih su pomirene i jedino pitanje koje preostaje je otkrivanje najzadovoljavajuih sredstava za dostizanje Nirvane - ugaenje svega postojeeg, znanstvenog ili uvstvenog, konano i potpuno ugaenje, potpuno i apsolutno ugaenje. Ovim reima moemo samo nagovestiti Nirvanu, stanje koju transcendentalno razmiljanje ne moe prevesti na jezik misli. Sa take gledita razmiljanja ugaenje je potpuno; nemamo argumenata za raspravu o onome to je nezamislivo. Moramo odustati od daljeg delovanja u ovom pravcu. Ovo je odgovor onima koji optuuju Budu da svoje Arahate (i sebe) baca od Samasamadija do ponitenja. Zamoliu vas da na prvom mestu zapazite to da moje reenje Velikog Problema dozvoljava koegzistenciju neodreenog broja sredstava koja ak ne moraju biti meusobno uskladiva: karma, preporod, provienje, molitva, rtva, baptizam; ima mesta za sve. ___________________________________________________________________________
Svami Vive Ananda, gospoa Horos, za iju prolost treba konsultovati izvetaje iz kriminalnog prava. Wala, onaj ije se delovanje povezuje sa bilo ime, npr. Jangli Wala, onaj ko ivi u dungli, ima posla sa dunglom, i.e. divljak ili umar. 19 Hinduisti smatraju ovo dobrim kao i svako, i nazivaju Atman Sat-Chit-Ananada, to je iznad parova suprotnosti, pre na Hegelovim putevima pomirenja (pre nego li identiteta) suprotnosti u glavnoj ideji. Odbacili smo beskonanost kao izmiljotinu morbidne matematike, ali u bilo kom sluaju isto opovrgavanje se odnosi na Boga. - A.C. 20 Pozdravljam te Blagosloveni, Savreni, Prosvetljeni!
18 17

Aleister Crowley

___________________________________________________________________________
10

___________________________________________________________________________ Na osnovu starih i nadam se, sada konano diskreditovanih hipoteza o beskonanom bivstvu, oni koji podravaju ove raznovrsne zamisli ili ideje implicitno poriu, dok ih eksplicitno potvriju. Takoe, primetite da je Kabalistika ideja o vrhovnom Bogu (i bezbrojnim hijerarhijama) sasvim uskladiva sa ovom teorijom, pod uslovom da ovaj vrhovni Bog nije beskonaan. Vratimo se sada na naa oruija. Napredniji Jogiji istoka su se, poput nekonformista kod kue, praktino odrekli ceremonije zbog jalovosti. Kako god jo uvek imam da spoznajem kakvi su je to disidenti zamenili! Ovo smatram grekom sem ako se radi o veoma naprednom Jogiju, jer zaista postoji magijska ceremonija, zdrava i direktna, ija je svrha beznadeno pogreno shvaena, u svakom sluaju u skorijim vremenima. Niko vie nema sumnje u to da je samo meditacijom mogue shvatiti neposredne uslove naeg bivstva. Ako neko uzvrati da vie voli oslanjanje na slavljenog spasioca ja u mu prosto rei da je on u odnosu na onoga koga sada pominjem niko i nita. Meditacija je stoga sredstvo; ali samo vrhovno sredstvo. Tajmsova rubrika muenja je vrhovno sredstvo za susretanje sa gospodinom koji vae slamicu i nosi smei polu cilindar, mantil i zelenu kravatu i koji je bio na soire-u Karlton Kluba prolog ponedeljka uvee, u to nema sumlje! ali ovo sredstvo se retko ili nikad ne koristi u slinim sluajevima krave-slona koja udi za svojim bikom u dunglama Cejlona. Ne moe svako meditirati; nemaju svi sposobnost, a vrlo malo ima priliku za to (ponajmanje na zapadu). U svakom sluaju ono to istonjaci zovu usredsreenost je priprema od sutinskog znaaja ak i za ranije stadijume prave meditacije, a ak i pre toga mora se imati gvozdena snaga volje. Pod meditacijom ne podrazumevam samo razmiljanje o neemu ma koliko duboko, ve apsolutno suzdravanje uma od kontemplacije o nekom predmetu bez obzira na to da li je prost, delikatan ili potpuno duhovan. Sada se prava magijska ceremonija potpuno usmerava ka dosezanju ovog cilja i formira velianstveno vebalite za one koji jo nisu izgraene mentalne atlete. Na taj jedan objekat ceremonije se konstantno ukazuje delom reju i milju, i kvantitetom i kvalitetom. Svako kaenje, ienje, isterivanje, prizivanje i dozivanje uglavnom podsea na jednu jedinu svrhu sve dok ne doe uzvieni trenutak, kada se svako vlakno tela, svaki kanal sile svesti istegne u jednom nadmonom naletu volje u eljenom pravcu. Ovakav je pravi smisao svih naizgled udnih uputstava Solomona, Abramelina i ostalih uglednih mudraca. Kada ovek prizove i savlada takve sile kakve su Taphtartharath, Belial, Amaimon, i velike sile elemenata, onda mu se sa sigurnou moe dozvoliti da prestane da misli; jer univerzum, nepotrebno je rei, ukljuujui i mislioca postoji samo vrlinom mislioevog razmiljanja.21 Ipak na jedan drugi nain magika je glavno vebalite za Arahat. Pravi simboli zaista bude one makrokosmike sile ije su utvare, i na ovaj nain mogue je umnogome uveati magijski potencijal, da pozajmim elektrotehniki termin.

Berashith

___________________________________________________________________________
Pogledati Berklija i njegove interpretatore zbog zapadnjakog oblika ovih istonjakih povrnosti. Kako god, Haksli dovoljno neobino izrie ovu tvrdnju u skoro tri rei.- A.C.
21

___________________________________________________________________________
11

___________________________________________________________________________ Naravno, ima loih i nevaeih procesa koji vie tee ka rasipanju ili pobuivanju umnog materijala nego ka kontrolisanju istog; ovakve procese moramo odbaciti; ali postoji prava magijska ceremonija, centralna arkana kakva dolikuje istonjakom i zapadnjakom praktinom transcendentalizmu. Ne treba napomenuti da ako bih je znao ne bi trebalo da je obelodanim. Stoga potvrujem validnost kako praktinog dela Kabalistike tradicije tako i onih uzvienih oblasti misli kroz koje smo putovali tako skoro i sa toliko tekoa. 22 Ima osam udova joge: moralnost i vrlina, kontrola tela, kontrola misli i kontrola sila koje vode do koncentracije, meditacije i zanosa. Tek kada se ovi poslednji dosegnu i kada se proiste uklanjanjem kako prostih tako i delikatnih objekata iz njihovih sfera, mogu se shvatiti i ponititi suptilni grubi uzroci, neroeni uzroci ije je seme posejano sa tekom mukom; tako da se Arahat sasvim ukida u konanom ugaenju Nirvane ak i u ovom svetu bola u kom se mora ostati dok se prastari uzroci potpuno ne shvate (jer ak ni sam Buda ne moe da okrene unazad Toak Zakona). Njegovo izvesno predoseanje pribliavanja Nirvane je toliko intenzivno da ga kupa u nedokuivom okeanu poimanja neposrednog blaenstva. AUM MANI PADME HUM

Aleister Crowley

ORDO TEMPLI ORIENTIS SRBIJA ___________________________________________________________________________

22

Na putevima silogizma predloeno mi je mogue mistino preobraenje sistema Vedante: BOG-BIVSTVO (PATANALI) BIVSTVO-NITA (HEGEL) BOG-NITA (BUDIZAM) Ili reeno jezikom religije: svako moe priznati da je monoteizam uzvien uvoenjem simbola, ekvivalent panteizmu. Panteizam i Ateizam su zaista identini kao to protivnici oba prvi to priznaju. Ako se ovako zaista poduava moram ponuditi svoje izvinjenje, jer je pomirenje naravno kompletno. - A.C.

___________________________________________________________________________
12