SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I

DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.








WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI
RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU .
SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO
DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOETE
TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV
SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE GA SKINUTI I
UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE
SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU
MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI
MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM
FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI
VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m
Sadrzaj:
Uvod o menjakim prenosnicima ........................................................................................................ 3
Vrste i klasifikacija menjaa i dopunskih menjakih prenosnika ........................................................ 4
Menjaki prenosnici sa nepokretnim osama vratila ............................................................................. 4
(nesinhronizovani i sinhronizovani)................................................................................................. 4
Mehaniki komandni mehanizmi menjakih prenosnika ..................................................................... 9
Prinudni komandni sistemi................................................................................................................. 10
Menjaki prenosnici sa pokretnim osama vratila ............................................................................... 11
Kontinualni menjai ........................................................................................................................... 12
Frikcioni menjacki prenosnici ............................................................................................................ 13
Dopunski menjacki prenosnici ........................................................................................................... 14
Hidrodinamicki menjaci (hidrodinamicki transformatori) ................................................................. 16
Preimucstvo i nedostaci hidrodinamickih menjaca ............................................................................ 17
Hidromehanicki menjaci .................................................................................................................... 18
Hidrostaticki menjaci ......................................................................................................................... 18
Moguce neispravnosti menjackih prenosnika .................................................................................... 19
Zakljuak ............................................................................................................................................ 19
Koriena literatura ............................................................................................................................ 20

w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m


Uvod o menjakim prenosnicima


Prenos obrtnog momenta od motora preko glavne spojnice do pogonskih tokova ostvaruje
se preko jednog sloenog prenosnog sistema, koji obezbeuje vei broj pojedinanih prenosnika. Sa
stanovita ostvarenja potrebnih izlazno-vunih karakteristika vozila,najvei znaaj meu njima ima
prenosnik koji obezbeuje prenos obrtnog momenta sa promenljivim prenosnim odnosom, a koji se
naziva menjaki prenosnik. Osnovni zadatak menjakog prenosnika je da pri prenosu snage izvri
promenu njenih parametara (obrtnog momenta i broja obrtaja, odnosno ugaone brzine), dovodei ih
na nivoe koji odgovaraju otporima koji kretai treba da savladaju. Na nekom vozilu moze postojati i
vie menjakih prenosnika, iji je zajedniki zadatak u tome da svojim promenljivim prenosnim
odnosima, pri njihovom ukljuivanju i iskljuivanju, omoguavaju ostvarenje to boljih izlaznih
(vunih) karakteristika vozila.
Svi menjaki prenosnici na motornim vozilima mogu se svrstati u dve osnovne grupe:
- glavni menjaki prenosnici (menjai)
- dopunski menjaki prenosnici (reduktori)
Glavni menjaki prenosnici se karakteriu veim mogunostima promene prenosnih odnosa
i njihov je zadatak da obezbede to bolje izlazne-vune karakteristike u uobiajenom podruju
eksploatacije vozila, tako da je na svim vozilima koja ostvaruju pogon od motora sa unutranjim
agorevanjem prisustvo glavnog menjakog prenosnika u prenosnom sistemu neophodno.
U sluaju kada se od motornog vozila zahtevaju povoljnije izlazne vune karakteristike u
relativno irokom domenu promene radnih uslova, tj. relativno veliki odnos najmanjih i najveih
brzina kretanja, u prenosni sistem se postavlja jedan ili vie dopunski menjaki prenosnik.
Dopunski menjaki prenosnici mogu se reavati na vie naina, odnosno oni su sa razliitim
zadacima. Obezbeenje maksimalnih brzina , odnosno to vee ekonominosti postie se brzinskim
prenosnkom, dok se vea ekonominost pri najveim vunim silama ili pri najmanjim brzinama
kretanja postie vunim prenosnikom.
Radi obezbeenja to veih sila prijanjanja, koristi se i pogon vozila na vie pogonskih
mostova, odnosno na sve tokove, pa se dopunski menjaki prenosnik (koji obezbeuje ovakav
prenos obrtnog momenta) naziva razvodni prenosnik.
Dopunski menjaki prenosnici koriste se na vozilima kao prenosnici koji imaju zadatak da
svojim promenljivim prenosnim odnosima poveaju ukupan broj stepeni prenosa koje sam menja
obezbeuje. Za dopunske prenosnike ove vrste uobiajen je naziv reduktor.
Menja (glavni menjaki prenosnik) i dopunski menjaki prenosnici uglavnom su smeteni
na vozilu odmah iza glavne spojnice, odnsno neposredno uz motor. Meutim postoje konstrukcije
(naroito kod dopunskih menjakih prenosnika) u kojima su oni postavljeni i na nekom drugom
mestu (odvojeno od motora i glavne spojnice).
Pored navedenog menjki prenosnici treba da obezbede:
-jednostavnost promena stepena prenosa,uz to manje sile i po mogustvu bez prekida
toka sange
- miran i beuman rad
- jednostavnost, lakou i sigurnost komandovanja
- bezudarno ukljuivanje pojedinih stepeni prenosa
- visok stepen korisnog dejstva
- malu teinu i male gabaritne dimenzije.



w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m




Vrste i klasifikacija menjaa i dopunskih menjakih prenosnika


Na savremenim motornim vozilima menjaki prenosnici sa konstrukcijski reavaju na
veoma razliite naine. Sva ta reenja se mogu svrstati u sledee grupe menjaa:
- mehaniki
- hidrauliki (mogu biti hidrodinamiki i hidrostatiki)
- elektrini
- kombinovani
Mehaniki menjaki prenosnici ostvaruju prenos obrtnog momenta preko mehanikih veza,
odnosno odgovarajuih zupastih mehanizama zupastih parova. Ovi prenosnici se danas koriste
na gotovo svim vrstama i kategorijama motornih vozila.
Hidrauliki prenosnici ostvaruju prenos obrtnog momenta pomou tenog fluida (obino
ulja) , i to bilo njegovom kinetikom energijom (hidrodinamiki) ili potencijalnom (hidrostatiki).
Elektrini menjaki prenosnici ostvaruju prenos snage posredstvom elektrine energije.
Sutinska podela svih menjaa moe se izvriti i u odnosu na nain promene prenosnih
odnosa, tj. promene obrtnog momenta i broja obrtaja, i to na prenosnike sa stepenastom i sa
kontinualnom promenom , kao i na kombinovane menjae.
U odnosu na osnovni zadatak (obezbeenje to kvalitetnije funkcije , odnosno to
povoljnijih i ekonominijih izlaznih vunih karakteristika) stepenasti menjai su najnepovoljniji.
Meutim, usled nemogunosti potpunog zadovoljenja svih potrebnih zahteva sa jednim
kontinualnim menjaem , stepenasti menjai su jo uvek u najvecoj primeni i pored znatnih
nedostataka. Kombinovanjem stepenastih i kontinualnih menjaa dobijaju se tzv. kombinovani
menjai , koji danas predstavljaju najpovoljnije reenje, mada iz isto ekonomskih razloga (vei
trokovi u proizvodnji i eksploataciji) jo uvek nisu nali iru primenu.
Stepenasti menjai se dele na menjae sa 2,3,4,6 i vie stepeni prenosa, a prema
konstrukcijskom reenju u odnosu na poloaj vratila (odnosno osa) razlikuju se menjai sa
nepokretnim osama vratila i sa pokretnim (planetarni menjai) osama vratila. Menjai sa
nepokretnim osama obino se izvode sa dva ili tri vratila.
Po nainu komandovanja dele se na menjae sa prinudnom (runom) komandom i
automatskom komandom. Menjai sa automatizovanom komandom mogu da budu
poluautomatizovani (tj.sa smanjenim brojem operacija vozaa), delimino automatizovani (tj. samo
na jednom delu prenosnih odnosa) i potpuno automatizovani. Od svih navedenih sistema , jo uvek
je u najveoj primeni sistem prinudnog komandovanja, mada se i automatizovani sistemi sve ee
koriste.


Menjaki prenosnici sa nepokretnim osama vratila
(nesinhronizovani i sinhronizovani)


Stepenasti menjai sa nepokretnim osama vratila (koji se jo uvek najee koriste na svim
vrstama motornih vozila) mogu se konstrukcijski reavati na vie naina. To zavisi od osnovne
w
w
w
.
d
i
p
l
o
m
s
k
i
-
r
a
d
.
c
o
m