VEROVATNOA - ZADACI (I DEO)

U raunu verovatnoe osnovni pojmovi su opit i dogaaj.

Svaki opit se zavrava nekim ishodom koji se naziva elementarni dogaaj.
Elementarne dogaaje profesori razliito obeleavaju, mi emo ih obeleiti sa e1 , e2 , e3 ,... a vi naravno radite kako kae
va profesor.
Skup svih moguih ishoda datog opita, odnosno skup svih elementarnih dogaaja se najee obeleava sa E .
E = {e1 , e2 , e3 ,...en }

primer 1.

Odrediti skup svih elementarnih dogaaja za sledee opite:

a)
b)
c)
d)
e)
f)

bacanje jednog dinara

bacanje dva dinara
bacanje tri dinara
bacanje jedne kocke
bacanje dve kocke
bacanje tri kocke

Reenja:
a) bacanje jednog dinara
Naravno, prilikom bacanja dinara moe pasti pismo ili moe pasti grb.

Ako sa e1 obeleimo pojavu pisma na gornjoj strani novia a sa e2 obeleimo pojavu grba onda je
skup svih elementarnih dogaaja ovog opita E = {e1 , e2 } , a mislimo da je bolje ovo obeleiti sa E = {P, G} .

b) bacanje dva dinara

Na gornjoj strani novia se moe pojaviti:

Pa je E = {PP, PG , GP, GG} , odnosno ima 4 ishoda ovog opita.

c) bacanje tri dinara

Ako bacamo tri novia, broj ishoda je 8. Da vidimo:
P

E = {PPP, PPG , PGP, PGG , GGG , GGP, GPG , GPP}

d) bacanje jedne kocke

Veina nas je igrala ''ne ljuti se ovee'' ili neku slinu igricu sa jednom kockicom...
Na gornjoj strani kocke moe pasti jedan od brojeva :
1

pa je skup svih elementarnih dogaaja : E = {1, 2,3, 4,5, 6} .

6

Jasno je da ih ima 6. Preko formula iz kombinatorike bi ovo izraunali kao varijacije sa ponavljanjem: V 1 = 61 = 6

e) bacanje dve kocke

6

V 2 = 6 2 = 36

Pri bacanju dve kockice, broj moguih ishoda je vei:

Na savet je da uvek kad je to mogue, odnosno kad ne zahteva previe pisanja, ispiete sve mogunosti opita:

E = {11,12,13,......., 66}
2

f) bacanje tri kocke

6

Broj svih elementarnih dogaaja je V 3 = 63 = 216 . E ovde bi ve bilo preterano da piemo redom sve mogue ishode.
E = {111,112,113,......., 666}
Bitno je da znamo koliko ih ukupno ima.

E sad, u zadacima mi moramo obavezno odrediti skup svih elementarnih dogaaja, a oni od nas trae da naemo
verovatnou pojave jednog od njih ( ili vie njih...).
Jedan takav dogaaj se najee obeleava slovima latinice: A,B,C...

Sluajan dogaaj A je podskup skupa E elementarnih dogaaja.

Mi moramo precizno, navodnicima da opiemo taj dogaaj A= ..

Ako smo sigurni da neki opit izaziva pojavu dogaaja A, onda za dogaaj A kaemo da je pouzdan.
Ako se dogaaj A sigurno ne realizuje datim opitom, onda se on naziva nemogu. ( obeleava se sa )
Na primer, kad bacamo jednu kockicu , sigurni smo da e se na gornjoj strani pojaviti jedan od brojeva 1,2,3,4,5,6 a
ako obeleimo u tom opitu da je dogaaj A: pojavio se broj 7 na gornjoj strani kockice, sigurni smo da je to
nemogu dogaaj.

Ako posmatramo dva dogaaja koji se mogu dogoditi u istom opitu, onda oni mogu biti zavisni i nezavisni.

Na primer, neka je opit bacanje dve kockice. Posmatramo tri dogaaja:

Dogaaj A: pao je zbir 8
Dogaaj B : pao je zbir 7
Dogaaj C: pala je bar jedna estica

Ispitati da li su ovi dogaaji meusobno zavisni ili ne.

Ovde je najbolje ispisati sve mogunosti...
www.matematiranje.com
3

A:pao je zbir 8

B:pao je zbir 7

C:pala je bar jedna estica

Vidimo da su dogaaji A i B nezavisni.

Meutim , ako posmatramo dogaaje A i C, vidimo da su oni zavisni , jer se oba deavaju kad padne (2,6) i (6,2).
Takoe su i B i C zavisni , jer kod oba dogaaja imamo (1,6) i (6,1).

Zbir ( unija)dva dogaaja A i B naziva se dogaaj A+B (ili A B ) koji se sastoji u tome da se realizuje bilo koji od
njih, to jest bilo A, bilo B, bilo A i B.

Proizvod ( presek) dva dogaaja A i B se obeleava sa AB ( ili A B ) i predstavlja dogaaj koji se sastoji u tome da
se dogaaji A i B pojavljuju zajedno.
Ako se u vrenju jednog opita realizacijom dogaaja A uvek realizuje i dogaaj B, tada kaemo da dogaaj A
povlai dogaaj B i tada je A B .

Suprotan dogaaj dogaaja A se obeleava sa A .

Dogaaji A1 , A2 ,..., An obrazuju potpun sistem dogaaja ako je A1 A2 ... An = i Ai A j = , to jest dva po
dva su iskljuivi dogaaji.

Verovatnoa sluajnog dogaaja A se obeleava sa P(A).

Pravila:
1.

0 P ( A) 1

Znai, verovatnoa se meri od 0 do 1. Nula je verovatnoa nemogueg dogaaja a jedinica je verovatnoa sigurnog
dogaaja.

2.

P ( A) + P ( A) = 1

Kad saberemo verovatnou nekog dogaaja i verovatnou njemu suprotnog dogaaja, dobijamo siguran dogaaj,
odnosno , neto il e se desi il nee...
esto je u zadacima lake izraunati verovatnou suprotnog dogaaja, pa je onda P ( A) = 1 P ( A)
3. Ako je A B onda je P ( A) P ( B )

primer 2.

Data su dva dogaaja A i B. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:
i)
ii)
iii)

realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A
realizovana su oba dogaaja

Reenja:
Pogledajmo najpre sledeu sliku:

AB

i)

AB

AB

realizovan je dogaaj A a nije realizovan dogaaj B

To emo obeleiti sa AB , to jest , realizovan je A a nije B.

ii)

realizovan je dogaaj B a nije realizovan dogaaj A

Ovo moemo obeleiti sa AB

iii)

realizovana su oba dogaaja

Ovde je reenje presek, odnosno to je dogaaj AB

5

primer 3.

Data su tri dogaaja A,B i C. Pomou simbolikih operacija sa datim dogaajima odrediti sledee dogaaje:
a)
b)
c)
d)

realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije
realizovana su sva tri dogaaja
realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

Reenja:

Pogledajmo opet sliku gde su dogaaji predstavljeni pomou skupova:

ABC

ABC

ABC
ABC
ABC

ABC
ABC

Da odgovorimo sada na postavljena pitanja:

a) realizovan je dogaaj A , a nisu realizovani dogaaji B i C

A

ABC
ABC

ABC

ABC
ABC

ABC
ABC

Reenje je: ABC

6

b) realizovani su dogaaji A i C, a dogaaj B nije

A

ABC
ABC

ABC

ABC
ABC

ABC
ABC

Reenje je: ABC ili moemo zapisati ABC + ABC + ABC ( vidi sliku)

c) realizovana su sva tri dogaaja

A

ABC
ABC

ABC

ABC
ABC

ABC
ABC

Reenje je: ABC

d) realizovan je jedan i samo jedan od ova tri dogaaja

A

ABC
ABC

ABC

ABC
ABC

ABC
ABC

Reenje je: ABC + ABC + ABC

www.matematiranje.com
7

Pomenimo jo neka pravila:

Ako je A proizvoljan dogaaj , tada je :

i) A =

v) A + = A

ii) AA = A

vi) A + A = A

iii) AE = A

vii) A + A = E

iv) AA =

viii) A + E = E

Ako su A, B i C proizvoljni dogaaji, tada je:

a) A + B = B + A
b) A + ( B + C ) = ( A + B ) + C = A + B + C
c) A( BC ) = ( AB )C = ABC
d) A( B + C ) = AB + AC