1.

Verovatnoa

Svaki mogui ishod eksperimenta nazivamo elementarnim dogaajem i

obeleavamo sa .
Skup svih elementarnih dogaaja, odnosno skup svih ishoda eksperimenta
je sigran dogaaj ={1, 2,..., n}
Svaki podskup skupa
naziva se dogaajem. Dogaaje obeleavamo
velikim slovima A,B,C,...
Dogaaj koji se nikada ne moe pojaviti pri realizaciji eksperimenta naziva
se nemogu dogaaj.
Posmatrajmo eksperiment bacanja kockice. Skup svih moguih ishoda je
={1,2,3,4,5,6}. Dogaaj da padne paran broj ima ishode A={2,4,6}.
Dogaaj B={1,2,3,4,5,6,7} predstavlja nemogu dogaaj.
3.1 Klasina definicija verovatnoe
Neka skup sadri n elementarnih dogaaja koji su disjunktni i jednako
mogui. Ako skup A sadri m elementarnih dogaaja, onda je verovatnoa
m
n

P(A) jednaka P(A)=

, gde je m broj svih povoljnih ishoda, n je broj svih
moguih ishoda dogaaja A.
Primer 1. Deset kartica numerisano je brojevima od 1 do 10. Izvlae se
dve kartice istovremeno.Nai verovatnou da je zbir brojeva na izvuenim
karticama jednak 10.

Reenje: P(A) =

4
4

45
10

2

Primer 2. U kutiji se nalazi 10 crvenih i 6 belih kuglica. Nasumice

izvlaimo dve kuglice. Kolika je verovatnoa da e
a) izvuene kuglice biti razliitih boja,
b) obe kuglice biti bele.
Reenje:

a) P(A) =

10 6
1 1

16

2

b) P(B) =

6
2

16

2

Primer 3. U kutiji se nalazi 8 crvenih i 6 plavih kuglica. Nasumice

izvlaimo 5 kuglica. Kolika je verovatnoa da e meu njima biti tano 3
plave?

Reenje: P(A) =

6 8

3 2 560
2002
14

5

Primer 4. Bacamo 3 novia jedan za drugim. Nai verovatnou da emo

dobiti dva pisma i jedan grb.
Reenje: Broj svih elementarnih ishoda je

23 8

. Povoljni ishodi su
3
8

{,,}, dakle ima ih 3, pa je traena verovatnoa P(A) = .

Primer 5. Telefonski broj se sastoji od 6 cifara.Ako se pretpostavi da
postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999, koja je verovatnoa
da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu razliite?

Reenje: P(A) =

10*9*8*7 *6*5
106

Primer 6. Student je od 30 ispitnh pitanja nauio 24. Na ispitu je dobio 3

pitanja. Kolika je verovatnoa da je odgovorio tano na najmanje 2 pitanja.

Reenje: P(A) =

24 6 24
2 1 3

30

3

Primer 7. Od sedmocifrenih brojeva sluajno se bira jedan. Odrediti

verovatnou da se cifra dva u njegovom zapisu javlja tano dva puta, a na
ostalim mestima su jedan ili tri.

Reenje: P(A) =

7 5
2
2
9 *106

Primer 8. Iz skupa etvorocifrenih brojeva u kojima se ne javljaju 0 i 9

sluajno se bira jedan. Odrediti verovatnou da se u tom broju cifra 1
javlja tano jednom.

Reenje: P(A) =

4 3
7
1
84

Primer 9. Kocka je baena 6 puta. Kolika je verovatnoa da:

a) nee pasti nijedna estica,
b) da padne tano jedna estica?
Reenje:

a) P(A)=

5
66

b) P(B)=

6 5
5
1
66

Primer 10. Imamo 7 pertli razliitih boja, od kojih je jedna crvena, a jedna
zelena. Nai verovatnou da e crvena i zelena pertla biti jedna pored
druge, ako se pertle reaju na sluajan nain na prav konac jedna do
druge.

Reenje: P(A) =

2*6!
7!

Primer 11. U seriji od pet sijalica jedna je neispravna. Kolika je

verovatnoa da izmeu 3 nasumino izabrane sijalice bude jedna
neispravna sijalica?

Reenje: P(A)=

4

2 6 3
10 5
5

3

Primer 12. Nai verovatnou da se pri istovremenon bacanju tri kocke

dobije zbir manji od 5.

Reenje: P(A) =

4
216

Primer 13. ta je verovatnije dobiti pri istovremenom bacanju tri kocke:

zbir 11 ili zbir 12?
Reenje: Ukupan broj mogunosti pri bacanju tri kocke je 216.
Za zbir 11 povoljne mogunosti su: (1,4,6), (1,5,5), (1,6,4), (2,3,6), (2,4,5),
(2,5,4), (2,6,3), (3,2,6), (3,3,5), (3,4,4), (3,5,3), (3,6,2), (4,1,6), (4,2,5),
(4,3,4), (4,4,3), (4,5,2), (4,6,1), (5,1,5), (5,2,4), (5,3,3), (5,4,2), (5,5,1),
(6,1,4), (6,2,3),(6,3,2), (6,4,1). Ukupno 27 mogunosti, pa je verovatnoa:

P(A)=

27 1

216 8

Za zbir 12 povoljne mogunosti su : (1,5,6), (1,6,5), (2,4,6), (2,5,5),

(2,6,4), (3,3,6), (3,4,5), (3,5,4), (3,6,3), (4,2,6), (4,3,5), (4,4,4), (4,5,3),
(4,6,2), (5,1,6), (5,2,5), (5,3,4), (5,4,3), (5,5,2), (5,6,1), (6,1,5), (6,2,4),
(6,3,3), (6,4,2), (6,5,1). Ukupno 25 mogunosti, pa je verovatnoa:

P(B) =

25
216

Dakle, jasno je da je vea verovatnoa da padne zbir 11.

Primer 14. Jedan igra sa verovatnoom 0,5 dobija u jednoj igri na sreu.
ta je verovatnije da dobije 4 od 5 igara ili 6 od 8 igara
Reenje: Broj dobijenih igara predstavlja promenljivu koja ima binomni
raspored:
5
5
p 4 0,55
32
4

8
7
p 6 0,58
64
6
Verovatnije je da igra dobije 4 od 5 igara, nego 6 od 8 igara.

3.2 Uslovna verovatnoa i nezavisnost dogaaja

Verovatnoa dogaaja A, ukoliko znamo da se dogaaj B ve realizovao ili

ukoliko pretpostavljamo da e se realizovati naziva se uslovna
verovatnoa.
Verovatnoa P(A/B) zove se uslovna verovatnoa dogaaja A pod uslovom

i definie se sa P(A/B)

P ( AB )
P( B)
, za P(B)>0.

Ako
su
dogaaji
A
i
B
P(AB)=P(A)P(B/A)=P(B)P(A/B)

meusobno

zavisni

tada

je:

Dogaaji A i B su meusobno nezavisni ako je P(A/B)=P(A), P(B/A)=P(B) ili

P(AB)=P(A)P(B)

Primer 1. Kolika je verovatnoa da e se na kocki prilikom bacanja

pojaviti paran broj, pod uslovom da je taj broj manji od 4?
Reenje: Neka je A dogaaj pojave parnog broja, a B pojava broja manjeg
od 4h.

A 2, 4, 6

P(A/B)

1
3
B 1, 2,3 A B 2 P( AB ) 6 P ( B) 6
,
,
,
,
,

1
P( AB) 6 1

3 3
P( B)
6

Primer 2. U jednom odeljenju od 30 uenika, 12 nosi naoare, 8 pie

levom rukom, a 6 ima obe osobine. Kolika je verovatnoa da sluajno
izabrani uenik pie levom rukom, ako znamo da nosi naoare?
Reenje: Neka je A dogaaj da uenik pie levom rukom, a B dogaaj da
uenik nosi naoare.

P(A/B)

6
P( AB) 30 1

12 2
P ( B)
30

Primer 3. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 crnih kuglica, a u drugoj 3

bele i 9 crnih. Izvlaimo iz svake kutije po jednu kuglicu. Odrediti
verovatnou da je iz obe kutije izvuena bela?
Reenje:
Neka je A dogaaj da je bela kuglica iz prve kutije, B dogaaj da je bela
kuglica iz druge kutije.Dogaaji A i B su nezavisni.
4 3
1
12 12 12
P(AB)=P(A)P(B)= =
Primer 4. Pri bacanju dve kocke posmatramo zbir koji se pojavljuje na
njima.Kolika je verovatnoa da je zbir 6, ako se zna da je zbir paran broj?
Reenje: Neka je A dogaaj da je zbir na kockicama 6 i neka je B dogaaj
da je zbir paran broj.

P(A/B)

5
P( AB) 36 5

18 18
P( B)
36

Primer 5. Struktura zaposlenih u jednoj firmi po polu i stepenu

obrazovanja data je sledeom tabelom:
Pol
enski
muki
Ukupno

Srednje
obrazovanje
132
88
220

Vie
obrazovanje
75
70
145

Visoko
obrazovanje
43
42
85

Ukupno
250
200
450

a) Kolika je verovatnoa da e sluajno izabrana osoba biti enskog pola (A) ?

b) Kolika je verovatnoa da e sluajno izabrana osoba imai srednje
obrazovanje (B) ?
c) Kolika je verovatnoa da e sluajno izabrana osoba biti enskog pola (A)
ili imati srednje obrazovanje?
Reenje:

P( A)

250
0,55
450

P ( B)

220
0, 49
450

a)

b)

P( A B) P( A) P ( B ) P ( AB)
c)

250 220 132

0, 75
450 450 450

Zadaci za vebu:
1. Pri bacanju dve kocke nai verovatnou da padnu:
a) dva ista broja,
b) brojevi iji je zbir 7,
c) bar jedna jedinica.
2. U kutiji se nalazi 5 plavih, 6 crvenih i 7 belih kuglica. Iz kutije sluajno
izvlaimo tri kuglice odjednom. Odrediti verovatnou da meu izvuenim
kuglicama budu:
a) sve tri kuglice razliitih boja,
b) dve bele i jedna plava.
3. Od 10 istovetnih proizvoda jeden fabrike 6 je ispravnih. Nasumoce se
bira 5 proizvoda. Kolika je verovatnoa da e meu izvuenim proizvodima
biti 3 ispravna?
4. U kutiji se nalazi 10 plavih i 6 belih kuglica. Izvlaimo 2 kuglice. Kolika je
verovatnoa da e:
a) izvuene kuglice biti razliitih boja,
b) da e obe kuglice biti plave,
c) da e obe kuglice biti bele?
5. Kolika je verovatnoa da emo izvlaenjem 5 brojeva na lutriji od 50
brojeva izvui brojeve 10, 21, 35?
6. Jedan student je od 30 ispitnih pitanja nauio 25, a drugi 15. Na ispitu
su dobili po tri pitanja. Kolika je verovatnoa da e prvi, odnosno drugi
odgovoriti na najmanje 2 pitanja?
7. Bacamo novi tri puta. Neka je X sluajna promenljiva koja predstavlja
broj pisama.
a) Napisati zakon raspodele.

b) Nai matematiko oekivanje.

8. Jedna prodavnica prodaje dnevno 5 friidera. Ako je 0,7 verovatnoa da je
jedan friider ovog tipa bude ispravan i posle pet godina upotrebe, nai
verovatnou da posle pet godina bude 2 neispravnih friidera.
9. Na osnovu analize 100 vozila na tehnikom pregledu dobijeni su sledei
rezultati:
Neispravne
Ispravne konice
Ukupno
konice
Izlizane gume
5
25
30
U dobrom stanju
10
60
70
Ukupno
15
85
100
Pod pretpostavkom da je ovaj uzorak reprezentitativan za sva vozila na
drumovima, izraunajte verovatnou da e sluajno izabrano vozilo imati:
a) Izlizane gume
b) Neispravne konice
c) Neispravne konice ili izlizane gume
d) Izlizane gume pod uslovom das u konice neispravne
e) dobre gume pod uslovom da su konice ispravne.
10. Uzet je sluajan uzorak od 80 advokata i postavljeno im je pitanje da li su za
ili protiv smrtne kazne. U sledeoj tabeli su date dve klasifikacije njihovih
odgovora:
Muko
ensko

Za smrtnu kaznu
32
13

Protiv smrtne kazne

24
11

Odrediti verovatnou da je sluajno izabran advokat:

a) za smrtnu kaznu
b) ensko
c) protiv smrtne kazne pod uslovom da je ensko
d) ensko i za smrtnu kaznu
e) protiv smrtne kazne ili je muko.
11. Agencija za zatitu potroaa je sluajno izabrala 1700 letova dve velike avio
kompanije A i B. U sledeoj tabeli su date dve klasifikacije ovih letova.

Kasni manje od 30 Kasni d 30 minuta Kasni vie od 1

minuta
do 1 sata
sata
Kompanija A
429
390
92
Kompanija B
393
316
80
Ako je jedan let izabaran sluajnim putem od ovih 1700 letova, odrediti
verovatnou da taj let :
a) kasni vie od jednog sata
b) kasni manje od 30 minuta
c) kasni vie od jednog sata pod uslovom da je to let kompanije B

12. U jednom eiru nalazi se pet zelenih, osam crvenih is sedam plavih
klikera. Ako sluajno izvalimo jedan kliker iz eira, nai verovatnou
dogaaja A da je izvuen crveni kliker. Koji je komplementarni dogaaj za
A i kolika je njegova verovatnoa?