Uz Hamvaseve i Svedenborgove knjige...

Milan R. Simi}

...s pitanjima o smislu pisanja i ~itanja I eseju Platonizam pisanja, iz zbirke ovek bez umetnosti, Bela Hamvas pie: ...Pisanje je nastalo u svetu raspada i od tada je mera: vreme siromano knjigom je jako, bogato i u razvoju; vreme pustoenja preplavljuje pisanje. To je znak: malo, ili nimalo knjiga i mnogo ivota; mnogo knjiga nazadovanje, to vie knjiga, sve vee nazadovanje. Jer je pisanje znak propadanja i istodobno njegov uzrok: dolazi iz propasti i daljeg pustoenja.../.../... Hamvasevo tumaenje upozorava nas na vreme pustoenja, ali u upuuje na pitanje: ima li smisla pisati (i itati) u svetu koji odumire? Kako odgovoriti na temelju preciznog Hamvasevog razmiljanja!? Odakle poeti? Moda ba od pitanja: kako je Bela Hamvas bio u stanju da pie (ita, istrauje) u ivotnim uslovima koji su ga zatekli! U gotovo nezamislivom neskladu njegove spremnosti i elje za potpunim ostvarenjem kao mislioca i ivotnih stvarnosti koje su ga napadale sa svih strana! Bela Hamvas, da se prisetimo, svoj filozofski pogled na svet gradi u vreme drutvenog sistema diktiranog iz Moskve. U vreme kada pojedince koji tre i nikako se ne uklapaju u Gomilu, jednostavno hapse, ubijaju, proteruju. Ili igou oduzimanjem radnih mesta, zabranama javnog delovanja i objavljivanja knjiga. Njemu, Beli Hamvasu, zabranjuju da objavljuje. I oduzimaju radno mesto bibliotekara. Zabranili bu mu i da pie, da misli! Nisu mogli! Ako pridodamo i Hamvaseva prethodna stradanja: uee u Prvom svetskom ratu, u kome je doiveo duevni slom, potom i gorku sudbinu da mu granata razori stan i uniti sve knjige i gotove rukopise, od Hamvasa moemo oekivati sve, ali ne i da nastavi s pisanjem! Ali, Bela Hamvas, sa nemerljivom
275

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

duhovnom i moralnom snagom nastavlja da pie! Da pie! Da misli! Da istrauje! Da ostavlja svoj trag to dublje moe! Reaju se Hamvasevi rukopisi, i On, lien pomisli na otpor i osvetu prema onima koji su ga izolovali, nikad odluniji, ostvaruje se kao mislilac, kao pisac, kao teoretiar! Pie o knjievnosti, likovnoj, muzikoj i pozorinoj umetnosti, o neophodnosti knjige, o civilizacijama, o diktaturama; stie da napie i par romana, hrani nas otkopanim korenima filozofije. Pie o cveu, drveu, vinu! Prati savremenu svetsku knjievnost. Povrh svega, pribelei i po koju dramu! PISANjE, to je najbolji odgovor Bele Hamvasa Zajednici koja ga nee! Zajednici kojoj nikako ne odgovara Hamvasevo ustremljenje ka misaonim i umnim visinama! Eto, ba u vreme pustoenja, Bela Hamvas uspinje se na najvee vrhove duhovnosti, ako tako moemo da kaemo. Razotkriva velike tajne, sainjava knjievne i filozofske ukrtenice za obdarene sledbenike (kojima se nada?). Pie za njih i sam otkrivajui bezbroj svetova, odnosno zadate i tolike oblike ljudske postojanosti. Bela Hamvas se ponaa tako sve do smrti, do trenutka kada je zaokruio svoje Ostvarivanje. Do trenutka kada je mirne due mogao sebi da dozvoli fiziki odlazak sve oseajui da e njegovo duhovno prisustvovo - i ostanak podno neba - trajati do venosti samog sveta. A znao je to jer je u pisanje uneo svoju veru (i verovanja), i svoju itavu Ljubav prema ivotu! Pisanje, to je za Belu Hamvasa prostor za sreu i trajanje! Bela Hamvas je taj prostor, sve vreme piui, maksimalno iskoristio. II Naravno, neka mi bude doputeno da naglasim kako je nemogue izbei i druga pitanja. U kojoj je meri, Bela Hamvas, kada ga je pronala i prisvojila Samoa umetnosti, doputao sebi razmiljanja i sanjanja o moguim itaocima koji e se (kad-tad) posvetiti iitavanju i odgonetanju njegovih rukopisa? O odjeku i uticaju svojih zapaanja, tumaenja i promiljanja? Piemo ovo uz ogradu da mogua razmiljanja Bele Hamvasa, a u smeru potajnih sledbenika i italaca, nisu ni nalik, npr. Dojsovim razmiljanjima koji je priznao da sanja o itaocu koji e itav ivot posvetiti odgonetanju njegovog dela (Laslo Blakovi). Jer, Hamvasevo potpuno ostvarivanje, za razliku od Dojsova, namenjeno je mnogo iroj italakoj sveduhovnosti, i ono pripada Prvom stepenu stvaralatva. Ovo nije, razume se, nikakvo nepotrebno poreenje Hamvasa i Dojsa. Taman
276

Zeni~ke sveske

posla! Ovim se nikako ne umanjuje Dojsovo knjievno umee, valjda se razumemo! - ve priamo o neem sasvim drugom. Istina, odmah moram rei: nije svet bio u propadanju samo u doba Bele Hamvasa. Sve se vie ini da je Svet u takvom stanju od samog svog nastanka! Prirodno, nekada su pretnje nestanku Sveta vee, nekada manje To je ono: vreme razvoja i vreme pustoenja - po Hamvasu! Evo, i sada, na poetku novog milenijuma, vreme je pustoenja! Vidi se i po pisanju. U Francuskoj, godinje se objavi nenormalno mnogo romana. U Engleskoj, Nemakoj, Maarskoj, Slovakoj, takoe. Srbiju da i ne pominjemo: svi piu malo ko ita? Pa dobro, rekli bi zlobnici: nisu svi predodreeni da piu! Postoje i oni koji e se upitati: ta da radimo mi koji ne piemo a hoemo sebe da osiromaimo saznanjima iz knjiga? Odgovor ne moe biti prostiji: tu je dobro staro itanje! Dakle, ako ne piemo, itajmo! III ije knjige, i na koji nain, Bela Hamvas predlae kao obaveznu lektiru? Evo primera (Bela Hamvas, Sto knjiga, broj 51. Emanuel Svedenborg): Svedenborg je najbolja proba. Daj nekome neka proita deset redaka njegovog dela. Ako kae: Glupost! taj ovek je plitak i bezvredan tip. Ako kae: Ne razumem ga taj je nakrivo nasaen. Ako kae: dosadan je taj vie neka ne uzima knjigu u ruke. Eto, Emerson je posvetio jednu od svojih najboljih studija onom Svedenborgu kome su se javljala takva oseanja da je video kroz vrstu materiju, i primetio je duhovna bia. Svedenborg je jedan veliki moderan ovek koji je imao sposobnosti kao veliki tibetanski, egipatski, i induski majstori drevnog doba. Emanuel Svedenborg (1688-1772), po Borhesovom miljenju najtajanstvenija linost meu podanicima Karla XII, mistik koji je odbacio Spasenje kroz milosre, a propovedao o spasenju kroz rad Dela koje sadri itavog oveka, njegov duh i um, kao da je odiveo tri, a ne tek jedan ivot! Taj mistik, za nevericu, ostao je upamen i kao pronalaza! Skicirao je vozilo za kretanje kroz vazduh, nacrtao je vozilo za kretanje kroz vodu. Jo zanimljivije, zanimao se i za anatomiju! Najvie ga je interesovao odgovor na pitanje gde se tano duh sjedinjuje s telom? A sad, zamislimo Svedenborga, takvog radoznalog, da se zanima za stolarski i tesarski zanat. I zanat graditelja instrumenata! Pride,
277

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

crtao je i mape za globuse! Odista, ta je jo potrebno rei o Svedenborgovoj misiji pa shvatiti koliko nam nedostaju njemu slini kojih je, u ovo nae vreme pustoenja tako malo - na prste ruke da se izbroje! A Svedenborgovo pisanje? To je istraivako pisanje, njegovi utisci sa etnji Drugim svetom, prislukivanja Anela i duhovnih bia, i razgovora sa samim Tvorcem! Da ponovimo: Svedenborg nam pripoveda o spasenju kroz trojstvo duha, uma i razuma. Posle e doi i Vilijem Blejk koji e umiti trojstvo i koje nas privodi Spasenju pridodavi mu tvrdnju da ovek mora biti i umetnik da bi se spasao! itam i reavam ove knjievne ukrtenice i kao da sam u najlepem snu! Usput, hrabro se pitam gde se tano brie granica izmeu ovog i onog sveta? Ne mogu a da se i sada ne prisetim izvesnog uzbuenja koje sam oseao, a dokle su mi misli o nedeljivosti Umetnosti i Spasenja letele na sve etiri strane uma. Razdragane stvaralake misli moje! Odletele su (naravno) i ka Beli Hamvasu! To je to, sada znam. I Hamvas je doao do spasenja kroz Delo! Kroz delo, da... Nisu to puste rei, nisu... Uzgred, ovom prilikom, tako valja, preporuujemo dve knjige Emanuela Svedenborga: Nebo i pakao i Novi Jerusalim i njegovo Nebesko uenje uz jedan citat: (Nebo i Pakao, str.111., Obitavalita i stanovi Anela): 183. Poto u Nebu postoje Drutva, a Aneli ive kao ljudi, oni imaju obitavalita, a ova se razlikuju shodno stanju ivota svakog pojedinog Anela. Ona su velelepna za one u viem dostojanstvu , a manje velelepna za one u niem stanju. esto sam razgovarao s Anelima o stanovima u Nebu, govorei da bi danas malo ko verovao da oni imaju obitavalita i stanove; neki stoga to ih ne vide, a neki stoga to ne znaju da su Aneli ljudi, a neki stoga to veruju da je aneosko Nebo onaj svod koji vide svojim oima; a kako ovaj izgleda prazan, to oni pretpostavljaju da su Aneli vazduni oblici, pa da stoga i ive u vazduhu. Pored toga, oni ne mogu da shvate da u Duhovnom svetu postoje iste onakve stvari kakve postoje u Prirodnom, jer ne znaju nita o Duhovnom.../.../. Teko je pronai bilo ta nalik Svedenborgovom svedoenju. I svedoenju Anela! Na na predlog, nadovezuje se Horhe Luis Borhes, koji u svom ogledu Emanuel Svedenborg zapisuje:
278

Zeni~ke sveske

to e rei da je Svedenborgovo nebo nebo ljubavi i iznad svega nebo rada, altruistiko nebo. Svaki aneo radi za druge; svi aneli rade za ostale. To nije pasivno nebo. Niti je kakva nagrada. Ako je neko aneoske naravi, ima takvo nebo, i udobno mu je na njemu. No, postoji druga razlika koja je veoma vana u Svedenborgovom nebu: njegovo je nebo prevashodno intelektualno. Svedenborg pria povest, patetinu, o oveku koji je sebi za ivota naloio da zaslui nebo; tad se odrekao svih ulnih uivanja. Povukao se u samou. Liio se svega. Molio se, molio za nebo... Nema potrebe za dopunskim rasvetljavanjem. Zagonetnost Svedenborgovog uenja je lako reiva. Pride, ovakvo uenje dobro je dolo njegovom vremenu, ali dobro doe i ovomti svetu jadovnih granica nepokajanih dua tono bi se kasalo, kako pie u svom najnovijem romanu (Gospoa Olga) Radovan Beli Markovi. Ali, vratimo se primarnoj maloj prii o stvaralatvu Bele Hamvasa, njegovom pisanju u vreme pustoenja Vratimo se Beli Hamvasu, reenom na rtvu Nebu! Razmiljamo o Njegovom nebu! I ono je Nebo ljubavi? I ono je Nebo rada? Prevashodno, Intelektualno nebo? Zna~i, Bela Hamvas, An|eo?To hoemo da kaemo! Bela Hamvas, An|eo koji pie za druge Dakle, hajde da prislukujemo Hamvasa, Borhesa i Svedenborga. I tako, upoznajmo Duhovni Svet itanja. Nemojmo ostati neznalice! Uostalom, i David Albahari znalaki primeuje: itanje je neprekidan proces prilagoavanja, svojevrsno uenje o sebi, nalaenje sebe ak i tamo gde se nismo nadali da emo se pronai. Dakle, s prilagoavanjem imamo posla! S prilago|avanjem! IV O emu je, zapravo, re? U pitanju da li se i itanjem moe doi do potpunog linog ostvarenja? Prirodno, posebno je bitno pravilno odgovoriti u vreme trajanja pustoenja a kog se i ne treba plaiti? Jer nas Hamvas (opet On - reima predobrog An|ela!) smiruje: Otuda kada se govori o krizi i podie buka, zapravo se zbiva neto beskrajno prosto i prirodno: ono to se uvek i zbivalo. Neko suvie osetljivo reaguje na
279

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

neto to ba nije povoljno. Postali su tei izrazi kojima se inae razlau na isuvie znaajne injenice; stvar ostaje kakva je i bila, jednostavna stvarnost. Kad se neka kometa pribliava, smesta zapoinje strahovanje od smaka sveta, zna se kakva je histerija zavladala Evropom oko 1000. godine. Specifino ludilo! I danas valjda postoji takav razlog, ali ne vredi ga ak ni potraiti. Ovde niemu nema konca, nije sumrak zapadne kulture, nita nee propasti. Svet se menja, ali to je njegova priroda. Suvino je bojati se tako izbezumljeno od onoga to dolazi: sutinski se nee razlikovati od onoga to danas postoji i to je uvek postojalo. 1 ta rei posle ovih umirujuih Hamvasevih rei? Hvala mu na svim pismima koje nam je poslao jer, ba knjige jesu zamenila dobra stara pisma! Hvala mu na dopisivanju - evo mu tek jednog odgovora. Naravno, sve mislimo: na Nebu ima i Pote. Nemamo razlog da ne verujemo Emanuelu Svedenborgu, zar ne? Da! Pustih rei nikad dosta. Pustih rei...

Vidi: Bela Hamvas, Kriza Sveta, Moderna apokalipsa, tekst: Literatura o krizi sveta.

280