Predrag Georgijev

182
Gerila
1
kao osnovni metod
preuzimanja politike moi
Teror }e uvek biti teror, zlo~in }e uvek biti zlo~in,
~ak i onda kad su izvr{eni u ime velikih principa i ideala.

Olof Palme
B
urno vreme u kome ivimo, epoha velikih promena, stvara galeriju
izuzetnih likova koji svojim idejama i akcijama, na jedan ili drugi nain,
ovaplouju nemire i traganja, nadanja i dileme, stvaranja i promaaje ovih
prelomnih decenija savremene ljudske istorije.
Zadobijanje pobede u ratu zavisi od izbora elitnih trupa. Hrabrost u bici zavisi
od dobrih propisa. Fleksibilnost i mobilnost u ratu zavisi od strateke prednosti.
Efikasnost jedne armije zavisi od njenog integriteta i pouzdanosti. Kvalitet njenih
vojnika zavisi od obuke i obrazovanja. Napredak drave lei u zadobijanju brzih
pobeda, njena snaga je u tome to omoguava svom narodu da se odmori i
oporavi, a njeno opadanje lei u estim ratnim pohodima.
2
Tako i gerilski pokret
mora paljivo razvijati svoju strategiju i mogunost delovanja. Za Ernesta Guevaru
na taktikom nivou sedam zlatnih pravila ostaje validno, dokle god dovode do
pobede, ukoliko su kreativno primenjeni:
1
Potie od od panske rei guerilla to znai mali rat. Kao pojam nastaje u vreme rata panskog
naroda s Napoleonovom vojskom u periodu 1807. 1814. i traje sve do danas.
2
Sun Pin, Ve{tina ratovanja, Beograd 2010., str. 37.
Zeni~ke sveske
183
1. Ne ulaziti u borbu koja ne moe biti dobijena,
2. Stalno se kretati, udariti i skloniti se,
3. Koristiti neprijatelja kao glavnog dobavljaa oruja,
4. Sakriti svoje kretanje,
5. Koristiti element iznenaenja u vojnim akcijama,
6. Formirati novu kolonu im je osvojeno malo vlasti,
7. Opte gledano, prolaziti kroz sve faze.
3
Ukratko, sve se ovo sprovodi kroz taktiku gerile: pokretljivost, nono
kretanje, fl eksibil nost, sposobnost iznenaenja, brzina napada, briga
o zalihama i njihovo racionisanje i brza promena izmeu koncentracije
postupaka i decentralizacije. Kada se odredi vreme za napad, meu njima
mora da vlada pobedniki duh i spremnost da se bore bez obzira na rtve.
4

Kada je vlada dola na vlast kroz neki oblik javnog glasanja, potenog ili ne, i
odrava privid ustavne legitimnosti, gerilski pokret e imati mnogo tekoa,
jer mogunosti graanske borbe jo nisu iscrpljene. S druge strane, kada
represivne snage ostaju na vlasti uprkos zakonima koje su same donele,
trebalo bi smatrati da je mir ve naruen. Tada gerilski pokret stvara svoje
jezgro u prirodnom terenu i okruenju pogodnim za razvoj gerile.
5
Pobeda
nad Batistinom diktaturom predstavl ja promene u starim dogmama i
jasno pokazuje kapacitet ljudi da se oslobode represivne vlasti gerilskim
ratovanjem.
6
Gerilski pokret dokazuje da se protiv profesionalne vojske moe
uiniti neto, jer pokret ne bi trebalo smatrati inferiornim u odnosu na vojsku
protiv koje se bori samo zato to je oruano inferiornija. Gerilac se bori, jer on
je drutveni reformator, koji uzima oruje kao otelotvorenje ljutitog protesta
ljudi protiv represije; gerilci se bore da bi promenili drutveni sistem, koji dri
njihovu nenaoruanu brau i sestre u sramoti i oaju. Napadaju stanje koje
stvaraju vladajue institucije u odreenom momentu i hrabro se posveuju
3
Ernesto Che Guevara, Gerilsko ratovanje, Beograd 2008., str. 4.
4
Sun Pin, nav. delo. Str. 60.
5
To treba posmatrati kao reljefno okruenje, a najpogodnija je oblast Latinska Amerika, o
emu svedoe gerilski pokreti na Kubi, Gvatemali, Nikaragvi, Peruu od sredine pedesetih pa do kraja
sedamdesetih godina XX veka.
6
Ernesto Che Guevara, nav. delo, str.
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
184
tome da okolnosti dozvole unitenje kalupa tih institucija. Gerilac trai i dobija
punu podrku lokalnog stanovnitva, dobro poznaje puteve, okolinu u kojoj
deluje, dobra skrovita. Ideja Sovjetske gerile u Drugom svetskom ratu u
mnogo emu utrla je put daljem razvoju gerile i gerilskog pokreta.
Gerilsko ratovanje nosi mogunost da preraste u konvencionalni rat. Postaje
konvencionalan utoliko to se vei broj boraca prikljui. Ratovanje postaje
borba u kojoj jedan protivnik u potpunosti eli unititi drugoga. Gerilski borac
jeste spreman da pogine ne samo radi odbrane ideje, ve da bi ta ideja postala
stvarnost.
7
Gerilska grupa koja postie znatan nivo oruane moi u smislu
naoruanja i broja boraca, treba prei na formaciju novih kolona i formiranje
novih grupa.
Kao sredstvo za postizanje cilja, gerilska taktika je promenljiva, fleksibilnija
od konanog cilja i trebalo bi je tokom borbe stalno prilagoavati. Pokretljivost
gerilske grupe je osnovna karakteristika, jer tako moe iz opkoljavanja naterati
neprijatelja na kontraopkoljavanje. Napad iz vazduha od strane neprijatelja
je nekoristan, jer gerilac koristi neprohodan teren u kome moe da se sakrije i
izbegne opkoljavanje.
Idealan sastav gerilske grupe od dvadeset i pet boraca bilo bi deset do
petnaest puaka sa pojedinanom vatrom i oko deset automatskih puaka
M1 Garand
8
i runih mainki, ukljuujui lagane i lako prenosive automatske
puke Browning.
9
Teka artiljerija, avijacija nije poeljna za gerilsku borbu,
jer spreava napredovanje. ivotinje su bitne radi nabavke, gde je mazga
najbolje reenje u nepristupanim predelima zbog prenosa tereta i materijala.
Municija se gotovo uvek uzima od neprijatelja. Snani napad protiv grupe
ljudi ne bi trebalo preduzimati uz rizik potronje kompletne municije bez
mogunosti zamene.
7
Ibid, str. 18
8
Poluautomatska puka proizvedena u SAD-u, laka za noenje, koriena u svim veim konfliktima u
svetu od drugog svetskog rata do osamdesetih godina XX veka.
9
Automatska puka, punjena samom, poreklom iz SAD-a.
Zeni~ke sveske
185
Gerila ima za cilj, koji je manje ili vie oigledan, da neto staro zamene
novim.
10
Na Amerikom kontinentu, selo nudi idealne uslove za borbu gotovo
u svim dravama slabog ekonomskog razvitka. Gerilac samim tim kao
borac mora biti nepokolebljiv u svojim odlukama i nainu na koji bi trebalo
da postupa u unitavanju neprijatelja. On nikada ne ostavlja svog ranjenog
saborca. Postaje vojnik, koji poput pua svoju kuu nosi na leima, prema
tome njegov ranac mora biti ureen tako da najmanji broj alatki nudi najveu
moguu korist. Puka uvek mora biti ista, dobro nauljena, sijajue cevi.
Disciplina meu gerilcima mora biti stroga i pravila pokreta se moraju
potovati.
Oprema gerilskog borca deli se na osnovnu i sporednu. Pre svega dolazi
lealjka, jer je laka za montiranje, dobra je za tropske i planiske zone. Tu ide i
najlon koji se preko stavlja zbog kie. to se tie organizacije ne postoji kruta
ema organizacije gerilske grupe. Postoji samo neogranieni broj razlika u
zavisnosti od sredine u kojoj operie. Kada se pokret proiri idealna borbena
jedinica trebalo bi da broji oko stotinu boraca, dok inove kaplara i narednika
treba ukinuti.
11
Gerilski pokret u Latinskoj Americi uzeo je globalne razmere u tom
kontekstu da su i ene uzele aktivno uee u njemu kao ravnopravni borci i delile
sva zla sa mukim delom pokreta.
Komandant gerile mora biti smiren i pri najveoj opasnosti, kada se obru
oko njega stee: Radio je i dalje preplavljen vestima o gerili. Opkoljava nas 2000
ljudi u preniku od 120 km i obru se stee, propraen napalm-bombama; imamo
10-15 gubitaka..
12
Gerilac ostaje dosledan borac do kraja svom nainu borbe.
Pre svega, taj nain borbe treba da bude metod; metod za postizanje odreenog
cilja. Taj cilj, neophodan i neizbean za svakog revolucionara, jeste osvajanje
politike vlasti.
13
10
E. Che Guevara, isto delo, str. 41.
11
Kubanski diktator Fulgencio Batista, doao je na vlast kroz Narodnjaki ustanak iz 1933. godine.
12
Che Guevara, Dnevnik iz Bolivije, Beograd 2008., str. 99; zapis od 28. marta 1967. godine, kada
poinje i kraj Gerile.
13
E. Che Guevara, Socijalizam i ~ovek, Beograd 1974., str. 53; deo lanka je objavljen u Aliru,
septembra 1963., u nedeljnom listu Revolutionm Africaine, na francuskom jeziku.
^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku
186
Devetog oktobra,
14
a u onoj jadnoj seoskoj koli u La Igeri, neveliki
njen prostor stenjava jedno od najdoslednijih bia koje se ikada pojavilo
na Zemlji, stenjava beskrajnog oveka dok je on strpljivo ekao smrt,
koju su mu namenili njegovi delati i bez oekivanja, besmrtnost koja je
proizala iz onolike empatije izmeu njegovih zamisli, uvek najistijih, i
njegovih dela, uvek najnesebinijih. Na kraju ostaje samo ivela Gerila!
14
Taj datum 1967. je i kraj Gerile u Boliviji i pogibija Che Guevare.