Che Guevara: Metod gerilskog rata (Napisano 1963.

)
Gerilski rat je voen vie puta u istoriji pod razliitim okolnostima i zbog razliitih ciljeva. Nedavno je korien u nekoliko narodnih oslobodilakih ratova, kada su narodne voe izabrale nain neuobiajenog ratovanja protiv neprijatelja koji poseduje veu vojnu mo. Azija, Afrika i Amerika su bile mete ovakvih akcija kada su pokuale da zadobiju mo nad feudalnom eksploatacijom, neokolonijalnom ili kolonijalnom. U Evropi, gerilci su bili ili deo regularnih armija ili njihovi saveznici. U Americi gerilski ratovi se mogu istraivati u vie prilika. Moemo da navedemo iskustvo Augusta Sesara Sandina kao najblieg prethodnika, koji se borio protiv amerikih vojnih sila u Nikaragvi. I nedavni kubanski revolucionarni rat. Od tada, problemi gerilskih ratova su obraivani na teoretskim diskusijama progresivnih partija na kontinentu, a mogunosti i privilegije njihovih nastanka izazvale su kontradiktorne polemike. Ovaj spis e pokuati da izrazi nae shvatanje gerilskog rata i najboljeg naina za njegovo pokretanje. Prvo se mora razjasniti da je ovaj nain borbe metod; metod akcije koji treba da da rezultate. Ovaj rezultat, od sutinskog znaaja, neizbean za sve revolucionare, osvajanje je politike moi. Iz tog razloga, analizirajui specifine drutvene okolnosti razliitih zemalja u Americi, mora se koristiti koncept gerile redukovan do jednostavne kategorije metoda rata da bi se dolo do rezultata. Skoro odmah iskrsava pitanje: da li je gerilski metod jedinstvena formula za osvajanje politike vlasti u celoj Americi? Ili e to biti dominantni postupak za to? Ili, jednostavno, da li e to biti jo jedna formula izmeu ostalih koje se koriste u borbi? Posle svega, pitae neko, da li e kubanski primer biti primenljiv u ostalim drutvenim okolnostima na kontinentu? Tokom ovakvih rasprava, obino oni koji prihvataju gerilski rat bivaju kritikovani da su zaboravili na klasne borbe, kao da im se oni suprostavljaju. Mi odbijamo ovakvo stanovite; gerilski rat je narodni rat, gerilski rat je klasna borba. Ako neko namerava da ovu vrstu rata sprovede bez podrke naroda, on sebe vodi u neizbenu katastrofu. Gerila je narodna borbena prethodnica, smetena na odreenoj teritoriji, naoruana, reena da ostvari brojne vojne akcije koje dovode do strateki ostvarivog cilja: osvajanja vlasti. Podrana je od seljaka i radnika iz regiona i sa celokupne teritorije. Bez ovih pretpostavki ne sme se zapoeti i odobriti gerilski rat. Za nau ameriku situaciju smatramo da nam je kubanska revolucija dala tri fundamentalna doprinosa mehanizmu revolucionarnih pokreta Amerike. Prvi je: narodne trupe mogu dobiti rat protiv regularne armije. Drugi: ne treba uvek oekivati postojanje svih uslova za ostvarenje revolucije. Trei: u nerazvijenim zemljama Amerike baza naoruane borbe mora biti selo. Ovo su doprinosi razvoju revolucionarne borbe u Americi i mogu biti primenjeni u bilo kojoj zemlji naeg kontinenta gde neko eli da ostvari gerilski rat. Tokom razvoja oruane borbe, pojavljuju se dva trenutka velike opasnosti za revoluciju. Prvi od njih se pojavljuje u pripremnom periodu i okolnosti njegovog reavanja e dati teinu odluci za borbu i jasnou ciljevima narodne vojske. Kada burujska drava potisne poloaj ljudi, svakako

bi se trebao pokrenuti odbrambeni proces protiv neprijatelja, koji, u odgovarajuem trenutku, biva napadnut. Ako je minimum objektivnih i subjektivnih uslova ispunjeno, odbrana bi trebalo da bude spremna, ali sa izvesnim rasporedom koji bi omoguio narodnoj vojsci ne samo da prima neprijateljske udare; takoe ne bi trebalo da se dozvoli ni da se taktika odbrane transformie u preterano povlaenje progonjenih. Gerila, u jednom trenutku narodni odbrambeni pokret, otkriva se i uvek treba da razvija svoj kapacitet odbrane od neprijatelja. Postepeno ovaj kapacitet izaziva ovaj katalizirajui karakter narodne vojske. Hou da kaem, gerila se ne sastoji samo od pasivne samoodbrane; to je odbrana sa napadom, i od svog nastanka za krajnji cilj ima osvajanje politike moi. Ovaj trenutak je vaan. Tokom drutvenih procesa, razlika izmeu nasilja i nenasilja ne moe biti merena brojem ispaljenih metaka; ona odgovara konkretnim i napredujuim situacijama. Moraju se spoznati trenuci u kojima narodna armija, svesna svoje proporcionalne slabosti, ali u isto vreme svoje strateke prednosti, treba da prisili protivnika na iskorak kako ne bi povratio svoj preanji poloaj. Mora se pritiskom naruiti ravnotea oligarhijske diktature. esto se pokuava praktikovanje diktature bez oigledne upotrebe moi; da bi bila primorana da se prikae bez upotrebe maski, tako rei, da prikae svoj istiniti izgled nasilne diktature reakcionarnih klasa, radie se na njenom demaskiranju, to e borbu uiniti snanijom, inei je neizbenom. Snaan poetak dugotrajne oruane borbe zavisi od poloaja narodnih snaga posveenih radu na prisiljavanju diktature da se razotkrije da se povue ili da se upusti u borbu. Da bi se izbegao drugi kritian trenutak po revoluciju presudna je sposobnost kontrole narodnih snaga. Marks je uvek predlagao da, kada revolucionarni proces pone, proletarijat mora da napadne bez zaustavljanja. Revolucija koja ne napreduje konstantno je revolucija koja se povlai. Borci, umorni, poinju da gube veru i onda mogu da budu povueni neki potezi na koje su nas buruji tako dobro navikli. Ovo mogu biti: izbori na kojima drugi ovek sa milozvunim glasom i aneoskim licem u poreenju sa diktatorom osvoji vlast; ili coup d'etat (pu) izvren od strane reakcionara, predvoen, najee, armijom, i podran, direktno ili indirektno, od strane progresivnih snaga. Mora da postoje i jo neki, ali nije na cilj da analiziramo strategije. Obratimo panju pre svega na ansu vojnog coup d'etat . Ko moe dati armiji istinitu demokratiju? Koja lojalnost se moe zahtevati od njih, ako su oni jedino instrumenti reakcionarnih klasa i imperijalistikih monopola, i kao kasta, koja ima vrednosti jedino zahvaljujui svom oruju, samo ele da ouvaju svoje privilegije? Kada, tokom tekih poloaja po tirane, vojska skuje zaveru i zbaci diktatora, praktino potuenog, treba pretpostaviti da to ona radi jer njeni pripadnici nisu vie u mogunosti da ouvaju njegove privilegije bez ekstremnog nasilja, to najee nije podesno za interes oligarha u tom trenutku. Ova injenica ne znai da mi apsolutno odbijamo upotrebu individualnih vojnika, odvojeno od drutvene atmosfere u kojoj su se aktivirali, i, zapravo, ustali protiv nje. Ovaj angaman treba da se obavi unutar konteksta revolucionarnog usmerenja kojem e oni pripadati a ne kao predstavnici svoje kaste. Engels je napisao u predgovoru treeg izdanja Civilnog rata u Francuskoj :

Radnici su, posle svake revolucije, bili naoruani: zbog toga je njihovo razoruanje bilo prvo nareenje buruja koji su kontrolisali dravu. Zbog toga, posle svake revolucije u kojoj su pobedili radnici, dola je nova borba u kojoj su poraeni. Ova neprestajua igra borbi, gde neko ostvari formalnu promenu bilo koje vrste i posle toga se strateki povue, ponavljala se previe puta u kapitalistikom svetu. I jo gore, ovakve permanentne greke proletarijata javljale su se periodino godinama unazad. Opasno je da, opsednuti eljom odranja poeljnijih uslova za revolucionarne akcije, koje im prua korienje izvesnih aspekata burujske zakonitosti, lideri progresivnih partija pobrkaju termine i zaborave glavni strateki cilj: osvajanje vlasti . Ova dva krizna trenutka revolucije, koje smo ukratko analizirali, postali su oigledni kada su lideri marksistiko-lenjinistikih partija bili u mogunosti da jasno vide implikacije pokretanja klasa, vodei ih ispravnim putem reavanja glavnih kontradikcija. Pretpostavili smo da emo nekad prihvatiti ideju i koncept gerile kao borbeni metod. Zato smatramo da je gerilski rat u ovim vremenima ispravan put? Prvo: prihvatajui kao istinitu injenicu da e se neprijatelj uvek boriti da ouva svoju mo, trebali bismo da razmiljamo o nainu unitenja represivne armije; da bismo je unitili, trebali bismo da izgradimo narodnu vojsku. Ova vojska ne nastaje spontano; trebala bi da priblino bude naoruana protivnikovim arsenalom a ovo zahteva teak i dugaak konflikt, gde bi narodna armija i njeni lideri uvek bili izloeni napadima superiornije sile bez odgovarajuih uslova za odbranu. Ipak, jezgro boraca, smeteno na najpovoljnijem mestu, garantuje bezbednost i stabilnost revolucionarne komande. Gradske trupe, voene upravom narodne vojske, mogu da ostvare akcije neprocenjive vanosti. Eventualno unitenje ovih grupa ne bi unitilo revoluciju i njenu komandu, koja bi sa ruralnih utvrenja nastavila da razvija revolucionarni duh masa i priprema nove trupe za predstojee borbe. tavie, u ovom trenutku poinje da se razjanjava ko e preuzeti, na pravi nain, upravljanje klasama tokom itavog tranzicionog perioda. to je dua borba, vei i kompleksniji e biti administracioni problemi, i, za njihova reenja, lanovi partije e biti obuavani, sve do tekog zadatka konsolidacije moi i ekonomskog razvoja u budunosti. Drugo: opta situacija latinskoamerikih seljaka i sve eksplozivniji karakter njihove borbe protiv feudalnih struktura, u kontekstu saveza izmeu lokalnih i stranih eksploatatora. Narodi Amerike su se u poetku prolog veka oslobodili panske kolonizacije, ali ne i eksploatacije. Feudalni zemljoposednici su preuzeli autoritet panske uprave, indijanci su nastavili da teko robuju, latinoamerikanci su na svaki nain ostali robovi, i minimum ljudskih nadanja je nestao pod vladavinom oligarha i internacionalnih monopolista. I pre objektivne stvarnosti latinskoamerike revolucije, ta je namera amerikog imperijalizma? Da pripremi ostvarenje kolonijalnog rata protiv latinoamerikih ljudi; da pripremi sredstva prisile, politike izgovore i pseudo-legalne instrumente za predstavnike reakcionarnih oligarhija, kako bi potisnula latinoameriku konkurenciju.

Ova objektivna situacija nam pokazuje snagu koja se nalazi u naim seljacima i neophodnosti da se iskoristi da bi se oslobodila Amerika. Tree: kontinentalno obeleje borbe. Da li bi mogao ovaj novi korak oslobaanja Amerike da bude shvaen kao borba dve lokalne sile koje se bore za mo na datoj teritoriji? Teko. Borba e trajati do kraja izmeu svih narodnih i represivnih snaga. Prethodni paragrafi takoe predviaju ovo. Amerikanci e se umeati zbog solidarnosti i zbog toga je borba u Americi odluujua. Zapravo ve su intervenisali pripremajui represivne vlasti i organizujui sredstva represije na kontinentu. Ali, od sada e to raditi svom snagom; kaznie narodne snage upotrebom svog oruja za masovno unitenje koje poseduju; nee dozvoliti revolucionarnoj vladi da se konsoliduje i, ako joj to uspe, napae ponovo, ne prepoznajui je, pokuavajui da razjedine revolucionarne snage; infiltrirae sve vrste sabotaa, stvorie probleme granica, reakcionarne drave e upotrebiti za svoje ciljeve, pokuae da novu dravu ugue ekonomski da bi je, ukratko, unitili. Pretpostavljajui ovakav scenario u Americi, pobeda e se teko postii u izolovanim zemljama. Represivnim snagama treba suprostaviti savez narodnih snaga. U svim zemljama u kojima represija dostigne neizdriv nivo, mora se uzdignuti zastava pobune, i ova e zastava imati, zbog istorijskih determinacija, kontinentalna obeleja. Cordillera dos Andes (Andi) su namenjeni da budu Sierra Maestra (Siera Maestra) Amerike, kako ree Fidel, i svoj ogromnoj teritoriji ovog kontinenta je sueno da bude pozornica snanog rata protiv imperijalistike vlasti. Ne moemo predvideti kada e borba dostii ovo kontinentalno obeleje, ak ni koliko vremena e za to biti potrebno; ali moemo predvideti njen dolazak i pobedu, jer je to rezultat istorijskih i ekonomskih neizbenih determinacija, i ona ne moe skrenuti na stranputicu. Poeti je kada su okolnosti spremne zadatak je revolucionarnih pokreta irom sveta, bez obzira na situaciju u drugim zemljama. Razvoj borbe e utvrditi uslove opte strategije; predvianje njenog kontinentalnog karaktera rezultat je analize snaga oba rivala, ali ono ne iskljuuje nezavisnu eksploziju bez bilo kog razloga. Kao to je u odreenom trenutku poetku rata namenjeno da se u potpunosti razvije, tako poetak revolucionarnog rata doprinosi razvoju novih okolnosti u drugim zemljama. Razvoj revolucija se dogodio kao i obino zbog obrnute proporcije progresije i regresije; kontrarevolucionarna regresija odgovara revolucionarnoj progresiji, i obrnuto; u trenucima kada je revolucionarni trenutak slab, kontrarevolucija napreduje itd. Tokom ovog perioda, poloaj narodnih snaga postaje teak i one moraju da trae najbolji nain da se odbrane kako bi pretrpele manju tetu. Neprijatelj je suvie jak; on je kontinentalan. Ne moe se analizirati relativna slabost lokalnih buruja da bi se napravili izbori ogranienog vidokruga. Neko jo uvek ne moe da ne razmilja o sklapanju narodnog dogovora sa ovim oligarhijama. Kubanska revolucija je bila zvono za uzbunu. Bie potpune polarizacije: eksploatatori i eksploatisani; masa malih buruja e birati razliite strane, u skladu sa svojim interesima i politikim odlukama donetim u svakoj od zemalja; neutralnost e biti izuzetak. Tako e nastati revolucionarni rat. Da vidimo kako bi revolucionarno arite moglo da nastane.

Grupe koje su relativno malobrojne biraju pogodna mesta za gerilski rat, bilo sa namerom kontraudara ili ekanja najboljih uslova, i tada poinju da delaju. Mora se jasno razumeti sledee : u poetku slabost gerile je tako velika da ona mora raditi samo na organizovanju, na uspostavljanju kontakta sa narodom i na osnaivanju mesta koja e eventualno postati njena podruja podrke. Gerila koja prati gore izloene premise mora ispuniti tri uslova: neprestanu mobilnost, neprestanu opreznost, neprestanu sumnju. Bez adekvatne upotrebe ova tri elementa vojne taktike, gerila e teko preiveti. Treba da se zapamti da se herojski karakter guerrillero- a u tim trenucima sastoji od irine ciljeva koje treba ispuniti i veliine rtve koju treba podneti. Ove rtve nee biti svakodnevne i nastale u borbi licem u lice; ukljuie vie plemenitih i snanih osobina u telo i um guerrillero -a. Moe se desiti da budu estoko kanjeni od protivnike armije; ponekad razbijeni u grupe; zatvorenici e verovatno trpeti torturu; bie gonjeni kao ivotinje u predelima koje su odabrali za borbu; trpee neprestani nemir zbog neprijatelja koji ih proganja; oni e biti sumnjiavi prema svemu, jer e ih katkad preplaeni seljani odati, u cilju da se, sa nestankom izgovora, oslobode represivne armije; nee imati drugog izbora izmeu smrti ili pobede, u trenucima kada je smrt hiljadu puta prisutna, a pobeda mit o kojem jedino revolucionar moe da sanja. Ovo je herojski karakter gerile; zbog toga neki obino kau da je i hodanje takoe nain borbe, da je izbegavanje bitke u odreenim trenucima jo jedan nain borbe. Ispred opte nadmonosti neprijatelja, neko mora nai oblik taktike u cilju postizanja relativne nadmonosti u odabranoj nameri koncentrisanja velikog broja trupa, radi obezbeivanja prednosti korienja terena kako bi se poremetio odnos snaga. U ovim uslovima zagarantovana je taktika pobeda; ako nadmonost nije oigledna, ne treba preduzimati akciju. Ne treba voditi borbu koja nije uspena, s obzirom na to da se moe birati kada i gde. U smislu velike politiko-vojne akcije, gerila e rasti i konsolidovati se; obrazovae se nove baze podrke, to je osnovni element napretka gerilske armije. Neprijatelj moe jedino napasti ova podruja uz ogromne gubitke; stubovi revolucije, izbeglice i podsticaj gerile svakog puta sve dalji i hrabriji prepadi. Ovaj trenutak se dostie u sluaju pobednike taktike i vojnih potekoa. Guerrilleros nikada ne moe zaboraviti njihovu funkciju narodnih predvodnika, njihovu odgovornost; prema tome, oni moraju da stvore politike uslove do osnivanja revolucionarne vlade zasnovane na potpunoj saglasnosti naroda. Veliki zahtevi seljaka moraju biti usklaeni prema meri i obliku koje zahteva trenutno stanje, transformiui celokupnu populaciju u odluni i jedinstveni konglomerat. U toku prvih perioda vojna situacija e biti veoma teka; i ako samo jedna greka moe unititi gerilu, politika greka moe zaustaviti njen razvoj na dui period. To je politiko-vojna borba tako treba da bude voena i shvaena. Tokom razvoja gerile, nastaje trenutak u kojem njen kapacitet akcija pokriva odreenu oblast sa vie ljudi nego to je potrebno i postoji prevelika koncentracija u oblasti. Nastaje efekat pelinjeg osinjaka; jedan od lidera, iskusni ratnik, prelazi u drugi region i ponavlja gerilski razvoj mree gerilskog rata, potinjen centralnoj komandi.

Ali moramo ponovo da spomenemo da niko ne moe da prieljkuje pobedu bez formiranja regularne vojske. Gerilske snage e biti u mogunosti da se proire do odreene veliine; narodne trupe, u gradovima i drugim mestima u koja gerila moe da prodre, mogu da izazovu tetu, ali bi vojni potencijal reakcije i dalje ostao netaknut. Uvek se mora imati na umu da je krajnji cilj ruenje neprijatelja. Poto se ravnotea narui, u kojoj su se oba neprijatelja potovala meusobno, gerila usvaja nove osobine tokom svog razvoja. Koncept manevra, iroke linije koje napadaju vrste oblasti; pokretni rat sa prenoenjem trupa i naini napada relativnog potencijala. Ali, zahvaljujui kapacitetu protivnikovog otpora i kontraudaru, ova vrsta rata ne zamenjuje apsolutno gerilski rat; to je samo nain za proirenje gerile; vei opseg gerilskih snaga, dok na kraju narodna armija ne nastane. ak i pod ovim uslovima, kao prethodnica akcija glavnih snaga, gerila e svojom ''istotom'' nastaviti da unitava komunikacije i sabotira svu protivnikovu odbrambenu opremu. Gore smo spomenuli da bi se gerila proirila na itav kontinent. To takoe znai da bi gerila zauzela veliki prostor; bilo bi mnogo konfliktnih zona, to bi zahtevalo suvie krvi; bezbrojne smrti tokom dueg vremena. Ali polarizacija snaga koja se deava u Americi, jasna deoba izmeu eksploatatora i eksploatisanih koja e postojati tokom buduih revolucionarnih ratova, znai da e, kada prethodnica naroda preuzme mo, zemlje, tanije zemlje koje to ostvare, u isto vreme unititi represore, imperijaliste i nacionalne eksploatatore. Prvi korak socijalistike revolucije e biti okonan; ljudi e biti spremni da zalee svoje rane i ponu sa izgradnjom socijalistikog drutva. Postoje li mogunosti koje su manje pogubne? Pre nekoliko godina poslednja deoba sveta je uinjena i Sjedinjene Drave su dobile najvei deo kontinenta; ovih dana, ponovo se stari imperijalisti starog sveta uzdiu i vlast evropskog trita poinje da zabrinjava severnoamerikance. Sve ovo bi nas moglo naterati da razmiljamo o mogunosti nadgledanja, kao to rade oni koji oekuju raspravu meu imperijalistima da bi dobili nove prednosti, na primer kroz savez sa snanijim nacionalnim burujima. Ali miroljubiva politika nikada ne donosi dobre rezultate tokom klasnih borbi; kako god izgledalo na prvi pogled, one imaju samo tranzicioni karakter; postoje razlozi koji zahtevaju drugi nain. Dubina glavnih kontradikcija u Americi izgleda tako vrsta da ometa ''normalni'' razvoj kontradikcija imperijalistike borbe za trite. Veina nacionalnih buruja ujedinila je severnoameriki imperijalizam i moe da ih snae ista sudbina u svim zemljama. ak i tokom sluajeva kada su nastajali paktovi izmeu nacionalnih buruja i drugih imperijalista ili ak kada su se protivili severnoamerikancima, ovo se dogaa pod uslovima elementarne borbe izmeu eksploatatora i eksploatisanih, koja e se razviti. Polarizacija izmeu suprostavljenih klasa je bra nego razvoj sukobljavanja meu eksploatatorima zbog podele plena. Postoje dve strane: alternativa postaje jasna svakom pojedincu i svakoj drutvenoj klasi. Saveznitvo radi progresa je pokuaj zaustavljanja onoga to moe da bude nepopravljivo. Ali ako napredak evropskog trita ili neke druge imperijalistike grupe nad Amerikancima bude bre nego razvoj glavne borbe, mi trebamo da od narodnih trupa napravimo so koja e se staviti na otvorenu ranu, primoravajui ih da vode sve borbe i koriste nove uljeze sa jasnom sveu o njihovim krajnjim ciljevima.

Niko ne treba da naputa svoju poziciju, odbaci oruje, otkrije neku tajnu protivniku, u suprotnom, sve moe biti izgubljeno. Zapravo, irenje latinoamerike borbe je ve poelo. Hoe li njen uragan biti u Venezueli, Gvatemali, Kolumbiji, Peruu ili na ekvatoru? Da li su ove aktuelne rasprave samo manifestacije rezigniranog nemira? To ne utie na rezultate aktuelne borbe. Nema veze ako ovaj ili onaj pokret bude brzo poraen. Vana je odluka o ratu koja svakog dana izbija; svest o neophodnosti revolucionarne borbe, uverenje u njene mogunosti. To je predvianje. Mi inimo uverljivim da e istorija pokazati da smo u pravu. Analiza objektivnih i subjektivnih okolnosti Amerike i imperijalistikog sveta oznaava sigurnost ovih tvrenja koja se baziraju na Drugoj havanskoj deklaraciji. IZVOR: FREEDOM FIGHT