DRAVA I REVOLUCIJA

autor: Vladimir I. Lenjin

(fragmenti)

[ sadraj: ] Klasno drutvo i drava 1. Drava - proizvod nepomirljivih klasnih suprotnosti 2. Posebni odredi oruanih ljudi, tamnice, itd. 3. Drava - orue za eksploataciju ugnjetene klase 4. "Odumiranje drave i nasilna revolucija Iskustvo 1848-1951. Iskustvo Pariske komune iz 1871. Marksova analiza Dodatna Engelsova objanjenja Ekonomska baza i odumiranje drave Vulgarizacija marksizma od strane oportunista

Klasno drutvo i drava 1. Drava - proizvod nepomirljivih klasnih suprotnosti S Marksovim uenjem sada se zbiva ono to se esto u istoriji dogaalo s uenjima revolucionarnih mislilaca i voa ugnjetenih klasa u njihovoj borbi za osloboenje. Ugnjetake klase stalno su progonile velike revolucionare za njihova ivota, doekivale su njihova uenja s besnom zlobom, jarosnom mrnjom, najneskrupuloznijom kampanjom lai i kleveta. Posle njihove smrti ine se pokuaji da ih pretvore u nitavne ikone, da ih, tako rei, kanonizuju, da njihovom imenu dadu izvesnu slavu, radi "utehe" i obmanjivanja ugnjetenih klasa, ujalovljujui sadrinu revolucionarnog uenja, tupei njegovu revolucionarnu otricu, vulgarizujui ga. Na takvom "obraivanju" marksizma susreu se sada buroazija i oportunisti u radnikom pokretu. Zaboravlja se, brie, unakazuje revolucionarna strana uenja, njegova revolucionarna dua. Istie se u prvi plan, velia se ono to je prihvatljivo ili to izgleda prihvatljivo za buroaziju. Svi su socijal-ovinisti danas "marksisti", alu na stranu! I sve ee nemaki buroaski naunici, dojueranji specijalisti za unitenje marksizma, govore o "nacionalno-nemakom" Marksu, koji je toboe vaspitao radnike organizacije, tako sjajno organizovane za voenje pljakakog rata! U takvoj situaciji, kada su neverovatno rasprostranjena unakazivanja marksizma, na zadatak je pre svega u tome da vaspostavimo pravo uenje Marksa o dravi. Radi toga je potrebno navesti ceo niz dugakih citata iz dela Marksa i Engelsa. Dugaki citati, naravno, uinie izlaganje glomaznim, niukoliko nee pridoneti njegovoj popularnosti. Ali sasvim je nemogue ne navesti ih. Sva, ili bar sva odluujua mesta iz dela Marksa i Englesa o pitanju drave moraju obavezno biti navedena u to je mogue potpunijem obliku, kako bi italac mogao samostalno dobiti predstavu o ukupnosti pogleda osnivaa naunog socijalizma kao i razvitku tih pogleda, a isto tako da bi unakazivanje njihovo od strane sada vladajueg "kauckovstva" bilo dokumentarno dokazano i oigledno pokazano. Poeemo s najrasprostranjenijim delom F. Englesa: "Poreklom porodice, privatne svojine i drave", koje je, ve kao esto izdanje, izalo 1894. u tutgartu. Moraemo prevoditi citate sa nemakih orginala, jer su ruski prevodi, pored sve svoje mnogobrojnosti, veinom ili nepotpuni ili su raeni kranje nezadovoljavajue. "Drava" - kae Engels rezimirajui svoju istorijsku analizu - "ni u kom sluaju ne predstavlja silu koja je spolja naturena drutvu. Isto tako, drava nije 'stvarnost moralne ideje', 'slika i stvarnost razuma' kao to tvrdi Hegel. Drava je, naprotiv, proizvod drutva na odreenom stepenu razvitka; drava je priznanje da se to drutvo zaplelo u nerazreivu protivurenost sa samim sobom, da se ono rascepilo u nepomirljive suprotnosti iz kojih je nemono da se oslobodi. A da te suprotnosti, klase sa suprotnim interesima, ne bi progutale jedna drugu u drutveno jalovoj brobi, bila je potrebna snaga koja prividno stoji nad drutvom, snaga koja bi ublaavala sukob, drala ga u granicama 'poretka'. I ta sila, proizala iz drutva, ali koja se stavlja iznad njega, koja se sve vie otuuje od njega, jeste drava." (str. 177-178. estog nemakog izdanja). Ovde je sasvim jasno izraena osnovna ideja marksizma o pitanju o istorijskoj ulozi i znaenju drave. Drava je proizvod i izraz nepomirljivosti klasnih suprotnosti. Drava nastaje tamo, tada i utoliko gde, kada i ukoliko klasne suprotnosti objektivno ne mogu biti izmirene. I obrnuto: postojanje drave ukazuje da su klasne suprotnosti nepomirljive. Upravo od ove najvanije i osnovne take poinje unakazivanje marksizma, koje se vri po dvema glavnim linijama. Sa jedne strane, buroaski i naroito sitnoburoaski ideolozi, koji su prisiljeni da pod pritiskom neospornih istorijskih injenica priznaju da drava postoji samo onde gde postoje klasne suprotnosti i klasna borba, "doteruju" Marksa na taj nain to, po njima, ispada da je drava

organ izmirenja klasa. Po Marksu, drava ne bi mogla ni nastati ni odrati se da je bilo mogue izmirenje klasa. Kod malograanskih i filistarskih profesora i publicista ispada - najee uz blagonaklono pozivanje na Marksa! - da drava ba izmiruje klase. Po Marksu, drava je organ klasne vladavine, organ ugnjetavanja jedne klase od strane druge; ona je stvaranje "poretka" koji ozakonjuje i uvruje to ugnjetavanje ublaujui sukobe klasa. Po miljenju sitnoburoaskih politiara, poredak i jeste izmirenje klasa, a ne ugnjetavanje jedne klase od strane druge; ublaavati sukobe znai izmirivati, a ne ugnjetenim klasama oduzimati odreena sredstva i metode borbe za obaranje ugnjetaa. Na primer, svi eseri (socijalisti-revolucionari) i menjevici u revoluciji 1917. godine, kada je pitanje o znaenju i ulozi drave bilo upravo postavljeno u svoj svojoj veliini, postavljeno praktino, kao pitanje neodlone akcije, i to akcije masovnih razmera - svi su se oni odmah i potpuno srozali na sitnoburoasku teoriju "izmirenja" klasa pomou "drave". Bezbrojne rezolucije i lanci politiara tih obeju partija skroz su proeti tom malograanskom i filistarskom teorijom - "izmirenja". To da je drava organ vladavine odreene klase, koja se ne moe izmiriti sa svojim antipodom (s klasom koja joj je suprotna), to sitnoburoaska demokratija nikad nije u stanju da shvati. Po odnosu prema dravi najoiglednije se vidi da nai eseri i menjevici uopte nisu socijalisti (to smo mi boljevici uvek dokazivali), nego sitnoburoaski demokrati s gotovo socijalistikom frazeologijom. S druge strane, "kauckovsko" izopaavanje marksizma mnogo je tananije. "Teoretski" se ne porie ni to da je drava organ klasne vladavine ni to da su klasne suprotnosti nepomirljive. Ali se gubi iz vida ili se zabauruje ovo: ako je drava proizvod nepomirljivosti klasnih suprotnosti, ako je ona snaga koja stoji nad drutvom i "sve vie se otuuje od drutva", janso je da je osloboenje ugnjetene klase nemogue ne samo bez nasilne revolucije, nego ni bez unitenja onog aparata dravne vlasti koji je stvorila vladajua klasa i u kome je ovaploeno to "otuivanje". Ovaj zakljuak, teoretski jasan sam po sebi, Marks je, kao to emo videti, na osnovu konkretnoistorijske analize zadataka revolucije i izvukao s potpunom odreenou. I upravo taj zakljuak Kaucki je - to emo pokazati podrobno u daljem izlaganju - "zaboravio" i izopaio.

na

poetak

2. Posebni odredi oruanih ljudi, tamnice, itd. ..."U poreenju sa starom rodovskom organizacijom - nastavlja Engels - drava se odlikuje, prvo, podelom dravljana prema teritoriji"... Nama ta podela izgleda "prirodna", ali ona je iziskivala dugotrajnu borbu protiv stare organizacije po rodovima i plemenima. ..."Druga osobina je - uspostavljanje javne vlasti, koja se ne poklapa vie neposredno sa stanovnitvom koje se samo organizuje kao oruana snaga. Ta posebna javna vlast nuna je zato to je spontana oruana organizacija stanovnitva postala nemogua otkako se drutvo pocepalo na klase. Ta javna vlast postoji u svakoj dravi. Ona se sastoji ne samo iz oruanih ljudi nego i iz materijalnih dodataka: tamnica i prinudnih ustanova svake vrste, koje nije poznavalo rodovsko drutvo"... Engels razvija pojam one "sile" koja se naziva dravom, sile koja je proizala iz drutva, ali se stavlja iznad njega i sve vie i vie se otuuje od njega. Iz ega se prvenstveno sastoji ta sila? Iz posebnih odreda oruanih ljudi, koji imaju na raspolaganju tamnice i tako dalje.

Mi imamo pravo da govorimo o posebnim odredima oruanih ljudi zato to se javna vlast, svojstvena svakoj dravi, "ne poklapa neposredno" s oruanim stanovnitvom, s njegovom "spontanom oruanom organizacijom". Kao svi veliki revolucionarni mislioci, Engels nastoji da panju svesnih radnika obrati upravo na ono to vladajuem filistarstvu izgleda najmanje vredno panje, najuobiajenije, osvetano predrasudama koje su ne samo vrste nego, moe se rei, okamenjene. Stajaa vojska i policija to je glavno orue dravne vlasti, ali zar moe biti drugaije? S gledita ogromne veine Evropejaca kraja XIX veka, kojima se obraao Engels i koji nisu doiveli ili posmatrali izbliza nijednu veliku revoluciju, to ne moe biti drugaije. Njima je sasvim nepojmljivo ta je to "spontana oruana organizacija stanovnitva"? Na pitanje: zato je nastala potreba za posebnim odredima oruanih ljudi (policija, stajaa vojska) koji stoje nad drutvom i koji se otuuju od drutva, zapadnoevropski i ruski filistar sklon je da odgovori sa nekoliko fraza uzajmljenih od Spensera ili od Mihajlovskog, pozivajui se na komplikovanje drutvenog ivota, na diferencijaciju funkcija i sl. Takvo pozivanje izgleda "nauno" i divno uspavljuje iftu, zabaurujui glavno i osnovno: rascep drutva na nepomirljivo neprijateljske klase. Da nije bilo tog rascepa, "spontana oruana organizacija stanovnitva" odlikovala bi se svojom komplikovanou, visinom svoje tehnike i ostalim od primitivne organizacije majmunskog opora s motkama, ili prvobitnih ljudi, ili ljudi rodovskog drutva, ali takva organizacija bi bila mogua. Ona je nemogua zbog toga to je drutvo civilizacije rascepljeno na neprijateljske i uz to nepomirljivo neprijateljske klase, ije bi "spontano" oruanje dovelo do oruane borbe meu njima. Obrazuje se drava, stvara se posebna sila, posebni odredi oruanih ljudi, i svaka revolucija, razbijajui dravni aparat, oigledno nam pokazuje kako vladajua klasa tei da obnovi posebne odrede oruanih ljudi koji slue njoj, kao to ugnjetena klasa tei da stvori novu organizaciju takve vrste, sposobnu da slui eksploatisanim, a ne eksploatatorima. U navedenom razmatranju Engels teoretski postavlja ono isto pitanje koje praktino, oigledno i uz to u razmerama masovne akcije, postavlja pred nas svaka velika revolucija, a to je pitanje o odnosu izmeu "posebnih" odreda oruanih ljudi i "spontane oruane organizacije stanovnitva". Videemo kako se to pitanje konkretno ilustruje iskustvom evropskih i ruskih revolucija. Ali, vratimo se Engelsovom izlaganju. On ukazuje da je ponekad, na primer ponegde u Severnoj Americi, ta javna vlast slaba (re je o retkom izuzuetku za kapitalistiko drutvo i o onim delovima Severne Amerike u njenom doimperijalistikom periodu gde je preovlaivao slobodni kolonist), ali, uopte govorei, ona se pojaava: ..."Javna vlast se pojaava srazmerno zaotravanju klasnih suprotnosti unutar drave i srazmerno tome kako drave koje se granie postaju vee i naseljenije. Pogledajte samo dananju Evropu, u kojoj su klasna broba i konkurencija osvajanja podigle javnu vlast na takvu visinu da ona preti da proguta itavo drutvo, pa i samu dravu"... Ovo je pisano najkasnije poetkom devedesetih godina prolog veka. Poslednji Engelsov predgovor datiran je sa 16. januarom 1891. Tada je zaokret ka imperijalizmu - i u smislu potpune vladavine trustova, i u smislu svemoi najkupnijih banaka, i u smislu grandiozne kolonijalne politike itd - tek zapoinjao u Francuskoj, bio jo slabiji u Severnoj Americi i Nemakoj. Otada je "konkurencija osvajanja" dinovski koraknula napred, utoliko vie to je Zemljina lopta poetkom drugog decenija XX veka bila definitivno podeljena izmeu tih "konkuriuih osvajaa", tj. velikih

pljakakih drava. Kopneno i pomorsko naoruanje otada je neverovatno poraslo, a pljakaki rat od 1914-1917. godine radi svetskog gospodstva Engleske ili Nemake, radi podele plena, pribliio je "gutanje" svih drutvenih snaga od strane grabeljive dravne vlasti potpunoj katastrofi. Engels je jo 1891. umeo da ukazuje na 'konkurenciju osvajanja" kao na jednu od najvanijih karakteristika spoljne politike velikih sila, a nitkovi socijal-ovinizma u godinama 1914-1917, kada je upravo ta konkurencija, uveliko jo pootrena, dovela do imperijalistikog rata, prikrivaju odbranu pljakakih interesa "svoje" buroazije frazama o "zatiti otadbine", o "odbrani republike i revolucije" i sl!

na

poetak

3. Drava - orue za eksploataciju ugnjetene klase Za izdravanje posebne javne vlasti koja stoji nad drutvom potrebni su porezi i dravni dugovi. ..."Imajui javnu vlast i pravo ubiranja poreza" - pie Engles - "inovnici, kao organi drutva, stoje iznad drutva. Slobodno, dobrovoljno potovanje koje je ukazivano organima rodovskog drutva njima je nedovoljno, ak i kad bi ga mogli zadobiti"... Stvaraju se posebni zakoni o svetosti i neprikosnovenosti inovnika. "Poslednji policijski sluitelj... ima vie 'autoriteta' nego svi organi rodovskog drutva zajedno, ali i najmoniji knez ili najvei dravnik i vojskovoa civilizacije mogu pozavideti stareini roda zbog neprinuenog i neospornog potovanja koje on uiva." Ovde je postavljeno pitanje o povlaenom poloaju inovnika kao organa dravne vlasti. Istaknuto je kao najglavnije: ta je to to ih stavlja iznad drutva? Videemo docnije kako je ovo teoretsko pitanje praktino reavala Pariska komuna 1871. godine i kako ga je Kaucki reakcionarno zabaurivao 1912. godine. ..."Budui da je drava nastala iz potrebe da se obuzdaju klasne suprotnosti; budui da je ona istovremeno nastala usred sukoba tih klasa, to je ona, po pravilu, drava najjae, ekonomski vladajue klase, koja pomou drave postaje i politiki vladajua klasa i na taj nain dobija nova sredstva za ugnjetavanje i eksploataciju radnike klase" ... Ne samo to su antika i feudalna drava bile organi eksploatacije robova i kmetova, nego je i "moderna predstavnika drava orue eksploatacije najamnog rada od strane kapitala. Meutim, kao izuzetak nastupaju periodi kada klase koje se meusobno bore gotovo uravnoteuju svoje snage, i onda drava za neko vreme dobija izvesnu samostalnost u odnosu na obe klase i prividno nastupa kao posrednik meu njima"... Takva je apsolutna monarhija XVII i XVIII veka, bonapartizam prvog i naroito drugog carstva u Francuskoj, Bizmark u Nemakoj. Takva je - dodajemo mi - vlada Kerenskog u republici Rusiji posle prelaza na proganjanje revolucionarnog proletarijata, u momentu kada su sovjeti, zbog rukovodstva sitnoburoaskih demokrata, ve nemoni, a buroazija jo nedovoljno jaka da ih prosto rastera. "U demokrastkoj republici" - nastavlja Engels - "bogatstvo vri svoju vlast posredno, ali utoliko sigurnije", i to, prvo, pomou "neposrednog podmiivanja inovnika" (Amerika), drugo, pomou "saveza izmeu vlade i berze" (Francuska i Amerika). U nae vreme imperijalizam i vladavina banaka "razvili" su oba ova naina odbrane i ostvarivanja svemoi bogatstva u kojoj hoete demokratskoj republici do savrenstva. Kad, na primer, u prvim mesecima demokratske republike u Rusiji, moe se rei medenom mesecu braka izmeu "socijalista" esera i menjevika s buroazijom, g. Paljinski u koalicionoj vladi sabotira sve mere

obuzdavanja kapitalista i njihovog maroderstva, njihovog pljakanja dravne blagajne pomou vojnih liferacija, i kad g. Paljinski, poto je izaao iz vlade (u kojoj je, naravno, zamenjen drugim, potpuno istim Paljinskim), biva od kapitalista "nagraen" mestacem s platom od 120.000 rubalja godinje - ta je to onda? Neposredno ili posredno podmiivanje? Savez vlade s trustovima ili "samo" prijateljski odnosi? Kakvu ulogu tu igraju ernovi i Certereliji, Avksentijevi i Skobeljevi? Da li su oni "neposredni" ili samo posredni saveznici milicionara koji kradu dravnu blagajnu? Svemo "bogatstva" sigurnija je u demokratskoj republici zato to ona ne zavisi od rave politike ljuture kapitalizma. Demokratska republika je najbolja mogua politika ljutura kapitalizma, i zato kapital, zavladavi (preko Paljinskih, ernova, Certerelija i K*) tom najboljom ljuturom, zasniva svoju vlast tako solidno, tako sigurno, da nikakva smena linosti, ni ustanova, ni partija buroaskodemokratske republike ne potresa tu vlast. Treba jo podvui da Engles potpuno nedvosmisleno naziva opte pravo glasa oruem vladavine buroazije. Opte pravo glasa, kae on, oevidno uzimajui u obzir dugo iskustvo nemake socijaldemokratije, jeste "merilo zrelosti radnike klase. Ono nije moglo i ne moe nikada biti vie u dananjoj dravi." Sitnoburoaski demokrati, kao to su nai eseri i menjevici, a takoe njihova roena braa, svi socijal-ovinisti i oportunisti Zapadne Evrope, oekuju upravo "vie" od opteg prava glasa. Oni sami veruju i sugeriraju narodu lano shvatanje po kome opte pravo glasa u "savremenoj dravi" moe doista da izrazi volju veine trudbenika i da osigura njeno sporvoenje u ivot. Mi ovde moemo ovo lano shvatanje samo zabeleiti, samo ukazati na to da se ta savreno jasna, tana, konkretna Engelsova izjava unakazuje na svakom koraku u propagandi i agitaciji "zvaninih" (tj. oportunistikih) socijalistikih partija. Podrobna analiza sve lanosti tog shvatanja, koje Engels ovde odbacuje, bie data u naem daljem izlaganju Marksovih i Engelso vih pogleda na "savremenu" dravu. Opti rezime svih pogleda Engels daje u svom najpopularnijem delu sledeim reima: "Drava, dakle, ne postoji od pamtiveka. Bilo je drutava koja su lepo mogla i bez nje, koja nisu imala pojma o dravi i dravnoj vlasti. Na odreenom stupnju ekonomskog razvitka, koji je nuno bio povezan s cepanjem drutva na klase, drava je zbog tog cepanja postala nunost. Mi se sad brzim koracima pribliavamo takvom stupnju razvitka proizvodnje na kome postojanje tih klasa ne samo to je prestalo da bude nunost, nego postaje direktna smetnja za razvitak proizvodnje. Klase e ieznuti isto onako neizbeno kao to su u prolosti neizbeno nastale. Sa iezavanjem klasa ieznue neizbeno i drava. Drutvo koje e organizovati proizvodnju na novi nain, na temelju slobodne i ravnopravne asocijacije proizvoaa, poslae svu dravnu mainu tamo gde e joj tada i biti pravo mesto: u muzej starina, pored kolovrata i bronzane sekire." Ovaj citat ne sreemo esto u propagandistikoj i agitacionoj literaturi savremene socijaldemokratije. Ali ak i kad ga sretnemo, njega veinom navode reda radi, kao klanjanje pred ikonom, tj. zvanino se odaje potovanje Engelsu, ali bez ikakvog pokuaja da se zamisli nad tim kakav irok i dubok razmah revolucije pretpostavlja to "slanje sve dravne maine u muzej starina". Veinom se ne vidi ak ni shvatanje onoga to Engles naziva dravnom mainom.

na

poetak

4. "Odumiranje" drave i nasilna revolucija

Engelsove rei o "odumiranju" drave uivaju tako iroku popularnost, tako se esto navode, tako reljefno pokazuju u emu je smisao obinog falsifikovanja marksizma u oportunizam, da je potrebno zadrati se na njima podrobno. Naveemo celo izlaganje iz koga su uzete: "Proletarijat uzima dravnu vlast i pretvara sredstva za proizvodnju pre svega u dravnu svojinu. Ali samim tim on ukida samog sebe kao proletarijat, samim tim on ukida sve klasne razlike i klasne suprotnosti, a time i dravu kao dravu. Dananjem drutvu, koje se kree u klasnim suprotnostima, potrebna je drava, to jest organizacija date eksploatatorske klase radi odravanja njenih spoljnih uslova proizvodnje, to znai u prvom redu radi nasilnog dranja eksploatisane klase u uslovima potlaenosti (ropstvo, kmetstvo, najamni rad) koje odreuje postojei nain proizvodnje. Drava je bila zvanini predstavnik celog drutva, njegovo ovaploenje u vidljivoj korporaciji, ali ona je bila to samo utoliko ukoliko je bila drava one klase koja je za svoje vreme sama predstavljala celo drutvo; u antiko doba ona je bila drava graana-robovlasnika, u srednjem veku - feudalnog plemstva, u nae vreme - buroazije. Kada drava najzad doista postane predstavnik celog drutva, ona samu sebe ini izlinom. im vie ne bude nijedne drutvene klase koju treba drati u potlaenosti, im bude uklonjena borba za individualni opstanak, uslovljena klasnom vladavinom i dosadanjom anarhijom u proizvodnji, kao i sukobi i ekscesi koji iz te borbe proistiu, tada vie nee imati ko da bude ugnjetavan, radi ega je i bila potrebna naroita sila za ugnjetavanje - drava. Prvi akt u kome drava stvarno istupa kao predstavnik celog drutva - uzimanje u svoje ruke, u ime drutva, sredstava za proizvodnju istovremeno je njen poslednji samostalni akt kao drave. Meanje dravne vlasti u drutvene odnose postaje izlinim u jednoj oblasti za drugom i prestaje samo od sebe. Vladu nad licima zamenjuje upravljanje stvarima i rukovoenje procesima proizvodnje. Drava se ne 'ukida', ona odumire. Na osnovu toga treba ocenjivati frazu o 'slobodnoj dravi', frazu koja je imala privremeno opravdanje s gledita agitacije, ali koja je u krajnjoj liniji nauno neodriva. Na osnovu toga treba ocenjivati i zahtev takozvanih anarhista da se drava ukine od danas do sutra." ("AntiDiring", "Prevrat u nauci izvren od gospodina Eugena Diringa", str. 302-303. treeg nem. izd.) Moe se rei, bez straha da emo pogreiti, da je iz ovog Engelsovog razmatranja, vanredno bogatog mislima, u dananjim socijalistikim partijama ostalo kao stvarna tekovina socijalistike misli samo to da , po Marksu, drava "odumire", za razliku od anarhisitikog uenja o "ukidanju" drave. Tako okljatriti marksizam, znai svesti ga na oportunizam, jer pri ovakvom "tumaenju" ostaje samo maglovita predstava o polaganom, ravnomernom, postepenom menjanju, o odsustvu skokova i bura, o odsustvu revolucije. "Odumiranje" drave u obinom, opte rasprostranjenom, masovnom, ako se moe tako rei, shvatanju znai, nesumnjivo, zabaurivanje, ako ne i odricanje revolucije. Meutim, takvo "tumaenje" jeste najgrublje, samo buroaziji korisno unakazivanje marksizma, teoretski zasnovano na zaboravljanju najvanijih okolnosti i misli izloenih, na primer, u Engelsovom "rezimirajuem" razmatranju, koje smo naveli u celini. Prvo. U samom poetku tog razmatranja Engels kae da proletarijat, uzimajui dravnu vlast, "samim tim ukida dravu kao dravu". ta to znai, o tome "nije uobiajeno" misliti. Ovo se obino ili potpuno ignorie, ili se smatra kao nekom Engelsovom "hegelovskom" "slabou". U stvari, ovim reima kratko je izraeno iskustvo jedne od najveih proleterskih revolucija, iskustvo Pariske komune od 1871. godine, o emu emo podrobnije govoriti kada na to doe red. U stvari Engels ovde govori o "ukidanju" drave buroazije od strane proleterske revolucije, dok se rei o odumiranju odnose na ostatke proleterske dravnosti posle socijalistike revolucije. Odumire, posle te revolucije, proleterska drava ili poludrava. Drugo. Drava je "posebna sila za ugnjetavanje". Ta Engelsova sjajna i vanredno duboka definicija data je ovde potpuno jasno. A iz nje proistie da "posebna sila za ugnjetavanje" proletarijata od strane buroazije, miliona trudbenika od strane aice bogataa, mora biti zamenjena "posebnom silom za ugnjetavanje" buroazije od strane proletarijata (diktatura proletarijata). U tome se i sastoji "ukidanje drave kao drave". U tome se i sastoji "akt" uzimanja

u svoje ruke, u ime drutva, sredstava za proizvodnju. I oevidno je samo po sebi da se takva smena jedne (buroaske) "posebne sile" drugom (proleterskom) "posebnom silom" ne moe nikako izvriti u formi "odumiranja." Tree. O "odumiranju" i - ak jo reljefnije i slikovitije - o "uspavljivanju" Engels govori potpuno jasno i odreeno u odnosu na epohu posle "uzimanja sredstava za proizvodnju u ruke drave u ime celog drutva", tj. posle socijalistike revolucije. Mi svi znamo da je politika forma "drave" u to vreme najpunija demokratija. Ali nijednom od oportunista, koji bestidno unakazuju marksizam, ne pada na pamet da se prema tome ovde, kod Engelsa, radi o "uspavljivanju" i "odumiranju" demokratije. Ovo na prvi pogled izgleda veoma udnovato. Ali "nerazumljivo" je samo za onoga ko se nije zamislio nad tim da je demokratija takoe drava, i da e, prema tome, ieznuti i demokratija im iezne drava. Buroasku dravu moe "ukinuti" samo revolucija. Drava uopte, tj. najpunija demokratija, moe samo "odumreti". etvrto. Poto je formulisao svoju uvenu postavku: "drava odumire", Engels odmah konkretno objanjava da je ta postavka uperena i protiv oportunista i protiv anarhista. Pri tome, kod Engelsa je na prvom mestu onaj zakljuak iz postavke o "odumiranju drave" koji je uperen protiv oportunista. Mogli bi smo se kladiti da od 10.000 ljudi koji su itali ili uli o "odumiranju" drave 9.990 uopte ne znaju ili se ne seaju da Engels svoje zakljuke iz te postavke nije upravljao samo protiv anarhista. A od ostalih deset ljudi sigurno ne znaju ta je to "slobodna narodna drava" i zato je u napadu na tu parolu sadran napad na oportuniste. Tako se pie istorija! Tako se vri neprimetno falsifikovanje velikog revolucionarnog uenja u vladajue filistarstvo. Zakljuak protiv anarhista ponavljao se hiljadu i hiljadu puta, banalizirao se, nabijao se u glave u najuproenijoj formi, dobio je vrstinu predrasude. A zakljuak protiv oportunista su zabaurili i "zaboravili"! "Slobodna narodna drava" bila je sedamdesetih godina programatski zahtev i otrcana parola nemakih socijaldemokrata. U toj paroli nema nikakve politike sadrine, osim malograanski kitnjastog opisa pojma demokratije. Ukoliko se u njoj legalno aludiralo na demokratsku replubliku, utoliko je Engels bio spreman da s gledita agitacije "privremeno" "opravda" tu parolu. Ali ta parola je bila oportunistika, jer je izraavala ne samo ulepavanje buroaske demokratije, nego i nerazumevanje socijalistike kritike svake drave uopte. Mi smo za demokratsku republiku kao formu drave koja je za proletarijat pod kapitalizmom najbolja, ali mi se ne smemo zaboravljati da je najamno ropstvo udes naroda i u najdemokratskijoj buroaskoj republici. Dalje, svaka drava jeste "poseban sila za ugnjetavanje" potlaene klase. Zbog toga je svaka drava neslobodna i nenarodna. Marks i Engels esto su to objanjavali svojim partijskim drugovima sedamdesetih godina prolog veka. Peto. U tom istom Engelsovom delu, iz koga se svi seaju razmatranja o odumiranju drave, nalazi se i razmatranje o znaaju nasilne revolucije. Istorijska ocena njene uloge pretvara se kod Engelsa u pravi panegirik nasilnoj revoluciji. Toga se "niko ne sea", o znaaju tih misli nije uobiajeno govoriti, pa ak ni misliti u dananjim socijalistikim partijama, a u svakodnevnoj propagandi i agitaciji u masama te misli ne igraju nikakvu ulogu. Meutim, one su sa "odumiranjem" drave nerazdvojno povezane u jednu skladnu celinu. Evo tog Engelsovog razmatranja: ..."A da nasilje igra u istoriji i drugu ulogu" (osim satanske sile), "i to revolucionarnu ulogu, da je ono, po Marksovim reima, babica svakog starog drutva kada je ono bremenito novim, da je nasilje ono orue pomou koga drutveno kretanje probija sebi put i lomi okamenjene, preivele politike forme - o svemu tome nema ni rei kod gospodina Diringa. Samo sa uzdasima i stenjanjem on doputa mogunost da e za obaranje eksploatatorske privrede biti moda potrebno i nasilje - na alost! - jer svaka primena nasilja, toboe, demoralie onoga ko ga primenjuje. I to se govori bez obzira na onaj visoki moralni i idejni polet koji je bio posledica svake pobedonosne revolucije! I to se govori u Nemakoj, u kojoj bi nasilan sukob, koji moe biti i

nametnut narodu, imao bar tu prednost to bi iz nacionalne svesti izagnao duh sluganstva koji je u nju pronikao iz ponienja tridesetogodinjeg rata. I taj mlitavi, sparueni, nemoni popovski nain miljenja sme neko da natura najrevolucionarnijoj partiji za koju zna istorija?" (str. 193, tree nem. izd., kraj 4. glave II odeljka.) Kako je mogue sjediniti u jednom uenju taj panegirik nasilnoj revoluciji, koji je Engels uporno iznosio pred nemake socijaldemokrate od 1878. do 1894. godine, tj. sve do svoje smrti, s teorijom o "odumiranju" drave? Obino se jedno i drugo sjedinjuju pomou eklekticizma, bezidejnog ili sofistikog upanja proizvoljno (ili da se ugodi vlastodrcima) as jednog, as drugog razmatranja, pri emu se u devedeset i devet sluajeva od sto, ako ne i ee, u prvi plan istie ba "odumiranje". Dijalektika se zamenjuje eklekticizmom: to je najobinija, najrasprostranjenija pojava u zvaninoj socijaldemokratskoj literaturi dananjice u odnosu na marksizam. Takva zamena, dodue, nije novost; nju moemo videti ak u teoriji klasine grke filozofije. Prilikom falsifikovanja marksizma u oportunizam, falsifikovanje dijalektike u eklekticizam najlake obmanjuje mase, daje prividno zadovoljenje, toboe uzima u obzir sve strane procesa, sve tendencije razvitka, sve protivrene uticaje itd., a u stvari ne daje nikakvo celovito i revolucionarno shvatanje procesa drutvenog razvitka. Ve smo ranije govorili, a u daljem razlaganju pokazaemo podrobnije, da se Marksovo i Engelsovo uenje o neizbenosti nasilne revolucije odnosi na buroasku dravu. Ona ne moe biti smenjena dravom proleterskom (diktaturom proletarijata) putem "odumiranja", nego samo, po pravilu, nasilnom revolucijom. Panegirik koji je ispevao Engels i koji potpuno odgovara mnogim Marksovim izjavama - (setimo se kraja "Bede filozofije" i "Manifesta komunistike partije" s ponosom, otvorenom izjavom o neizbenosti nasilne revolucije; setimo se kritike Gotskog programa od 1875. godine, gotovo 30 godina docnije, u kojoj Marks nepotedno biuje oportunizam tog programa) - taj panegirik nikako nije neki "zanos", nikako nije deklamacija ili polemiki ispad. Potreba da se mase sistematski vaspitaju u takvom i ba takvom gledanju na nasilnu revoluciju lei u osnovi celog uenja Marksa i Engelsa. Izdaja njihovog uenja od strane sada vladajuih struja socijal- ovinizma i kauckovstva naroito reljefno se izraava u tome to i jedni i drugi zaboravljaju takvu propagandu, takvu agitaciju. Smena buroaske drave proleterskom nemogua je bez nasilne revolucije. Unitenje proleterske drave, tj. unitenje svake drave, nemogue je drukije nego putem "odumiranja". Marks i Engels davali su podroban i konkretan razvitak tih pogleda, izuavajui svaku revolucionarnu situaciju posebno, analizirajui pouke iskustva svake revolucije posebno. Mi sad i prelazimo na taj, bezuslovno najvaniji deo njihovog uenja.
[ na poetak ]