23.08.2010.

Slinosti i razlike izmeu sluajeva Kosova i Nagorno-Karabaha, koje zvanini Beograd pokuava da povee pri glasanju u GS UN

Srbija oekuje podrku islamskih zemalja zbog Azerbejdana

AUTOR: MARIJA KOJI - IGOR IVANOVI

Beograd - Srbija ima nameru da izvestan broj pre svega muslimanskih zemalja, koje e 9. septembra u Generalnoj skuptini UN podrati rezoluciju Azerbejdana protiv secesije Nagorno-Karabaha, iz principijelnih razloga podri sledeu taku dnevnog reda, predlog rezolucije o Kosovu. Srpske vlasti su svesne da sve zemlje koje e glasati za rezoluciju Azerbejdana nee glasati i za dokument koji predlae Srbija, ali oekuju da e jedan broj njih bar biti uzdran, kazali su Danasu diplomatski izvori u Beogradu. - Ima jako mnogo slinosti izmeu sluajeva Kosova i Nagorno Karabaha, ali i ozbiljnih razlika. I Srbija i zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost poredie Kosovo s drugim slinim situacijama u svetu. Simultana rasprava o ova dva problema e svakako podii profil itavoj problematici, ali to svakako nee biti odluujue prilikom odluke koja e se rezolucija podrati. S obzirom da je osnovni argument promotera nezavisnosti Kosova da je re o jedinstvenom sluaju, veina uticajnih zemalja e se kloniti poreenja ova dva problema kae za Danas arko Petrovi, direktor istraivanja ISAC fonda i dobar poznavalac politikih procesa na podruju biveg SSSR. Prema njegovim reima, sluajevi Kosova i Nagorno-Karabaha su s take gledita veine Azerbejdanaca identini ili skoro identini. - Zanimljivo je i da Jermeni imaju dosta sluha za "istorijsko pravo", jer je to jedan od njihovih osnovnih argumenata za tvrdnju da Karabah pripada njima, to ima dosta analogije i s pozicijom Srba i Albanaca. Oigledna slinost izmeu sluajeva Kosova i Nagorno-Karabaha su dijametralno suprotna tumaenja istorije, kako Srba i Albanaca, tako i Jermena i Azera. Druga slinost je koliina zloina i rtava koji su poinjeni u ratovima za ove dve teritorije.

Najvanija razlika je da se pregovori o statusu Karabaha vode ve vie od 15 godina, za razliku od pregovora za status Kosova koji su zavreni posle efektivno dve i po godine objanjava Petrovi. On istie da je druga razlika to to je u Evropi i SAD daleko vei interes za stabilnou Zapadnog Balkana nego interes za stabilnost Kavkaza. - Samim tim, te zemlje su sklonije da problem Kosova ree "efikasnije" nego problem Karabaha. S druge strane, Rusija igra daleko vaniju ulogu na Kavkazu nego na Balkanu. Rusija u svojoj bazi u Jermeniji, koja je svakako zatitnik Nagorno Karabaha broj jedan, ima oko 3.500 vojnika i ozbiljne vazdune i druge snage - naglaava Petrovi. Danasov sagovornik dodaje da se ne moe oekivati da drave koje budu podrale rezoluciju Azerbejdana automatski podre i rezoluciju Srbije. - U toj jednaini, drave e se voditi kako principijelnim pitanjima, tako i realpolitikim interesima. Isto kao i u sluaju Kosova, uostalom - zakljuuje Petrovi. Slobodan Samardi, profesor FPN i bivi lan pregovarakog tima za KiM, kae za Danas da su sluajevi Kosova i Nagorno-Karabaha slini utoliko to je re o pokuaju otcepljenja od teritorije jedne drave, ali da se razlikuju utoliko to je Pritina izvrila secesiju uz pomo meunarodne zajednice, dok Nagorno Karabah to nije uinio, kao i da tu teritoriju niko nije priznao kao nezavisnu dravu. - U sluaju Kosova je prekreno meunarodno pravo, dok u sluaju Nagorno Karabaha nije. Problem je u tome to, kada je re o Kosovu i Metohiji, mi u stvari ne znamo o kakvoj rezoluciji Srbije e se glasati u GS UN, jer do 9. septembra ona moe da se menja, a stav Azerbejdana je jasan. Drugi problem je to demokratska javnost u Srbiji, ukljuujui i opoziciju, insistira da se naa rezolucija i ovako razvodnjena kakva jeste prilagodi zahtevima EU - tvrdi Samardi. Nagorno-Karabah jedna je od meunarodno nepriznatih drava, smetena na samoj granici izmeu Azerbejdana i Jermenije. Borbe za kontrolu nad ovom teritorijom izmeu etnikih Jermena i Azera potiu od sukoba izmeu hrianskih Jermena i Turaka i Persijanaca, koji su bili aktuelni pre jednog veka. Ova regija je u 19. veku postala deo ruske imperije, a stotinama godina naseljavali su je preteno jermenski i turski seljaci i trgovci. Jermenija tvrdi da je Nagorno-Karabah "deo hrianskog carstva", budui da su na njegovoj teritoriji smetene brojne drevne crkve. S druge strane, azerbejdanski istoriari tvrde da su tamonje crkve sagradili kavkaski Albanci, hrianski narod koji smatraju preteom azerskog naroda. Hrianski Jermeni i turski Azeri dugo su iveli u miru na ovoj teritoriji. Meutim, nakon okonanja Prvog svetskog rata, SSSR je osnovao autonomni region Nagorno-Karabah ije su veinsko stanovnitvo inili etniki Jermeni. Nezadovoljstvo Jermena takvom situacijom tinjalo je tokom celog sovjetskog perioda. Netrpeljivost izmeu etnikih Jermena i Azera prerasla je u nasilje kasnih osamdesetih godina 20. veka, nakon ega su etniki Azeri pobegli iz Karabaha i Jermenije, dok su etniki Jermeni naputali ostale delove Azerbejdana. Posle raspada SSSR 1991, lokalno jermensko stanovnitvo proglasilo je nezavisnost od Azerbejdana i osnovalo Republiku Nagorno-Karabah, koja do danas nije meunarodno priznata. U periodu 1988-1994. dolazilo je do povremenih etnikih sukoba razliitog intenziteta, u kojima su pobedu na kraju odneli etniki Jermeni, nakon ega su preduzeli korake da okupiraju azerbejdansku teritoriju i van granica Karabaha. Napravili su "tampon zonu", koja je povezivala Karabah i Jermeniju.

Godine 1994. izmeu dve strane je potpisano primirje pod pokroviteljstvom Rusije, a Nagorno je de fakto ostao u rukama etnikih Jermena. Konani sporazum nikada nije potpisan, a tokom povremenih prekida primirja bilo je rtava na obe strane. Procenjuje se da je tokom est godina sukoba ubijeno izmeu 20.000 i 30.000 ljudi, dok je vie od milion napustilo svoje domove. Azeri izbegli tokom konflikta jo se nisu vratili u oblasti Azerbejdana, koje su sada pod jermenskom kontrolom. Slino vai za Jermene koji su napustili Azerbejdan. Azeri se bune zbog gubitka Nagorno-Karabaha, koji smatraju delom svoje teritorije, dok Jermeni ne pokazuju spremnost na bilo kakav kompromis. Rusija, Francuska i SAD u okviru Grupe Minsk pri OEBS nastoje da pronau reenje za okonanje sukoba. Godine 1997, Grupa je iznela predloge sporazuma, koji su se smatrali poetkom pregovora izmeu Azerbejdana i Jermenije, a u koje nisu ukljuene samoproglaene vlasti Nagorno-Karabaha. Taj region je decembra 2006. na referendumu proglasio ustav Nagorno-Karabaha i proglaenje suverene drave, ali Azerbejdan je to izjanjavanje proglasio nelegitimnim. Meutim, od tada je bilo nagovetaja napretka u mirovnom procesu, imajui u vidu povremene susrete Ilhama Alijeva, predsednika Azerbejdana i Sera Sarkisiana, predsednika Jermenije. U novembru 2008. Alijev i Sarkisian dogovorili su se da intenziviraju napore za pronalaenje politikog reenja za pitanje Nagorno-Karabaha, a znaajan napredak je ostvaren tokom susreta dvojice dravnika u maju i novembru 2009. Zamrznuti konflikt na Kavkazu Nagorno-Karabah, zamrznuti konflikt na junom Kavkazu, je teritorija na granici Azerbejdana i Jermenije, formalno pod zvaninim Bakuom, ali s de fakto samostalnom vlau. Prostire se na teritoriji od oko 8.200 kvadratnih kilometara i ima oko 145.000 stanovnika, od ega je vie od 75 odsto Jermena. Autonomni region u okviru SSSR, proglasio je samostalnost 1991, a nezavisnost od Azerbejdana 1992. * Povremeni oruani sukobi razliitog intenziteta izmeu Azerbejdana i etnikih Jermena i Jermenije trajali su u periodu 1988-1994. Dolo je do okupacije delova Azerbejdana i van Nagorno-Karabaha. Godine 2006. region je organizovao referendum na kojem je dolo do proglaenja suverene drave i ustava. EU je kritikovala taj referendum. Pregovori o reavanju sukoba traju od 1997, koordiniu ih SAD, Rusija i Francuska. U njima uestvuju Azerbejdan i Jermenija, ali ne i vlasti Nagorno-Karabaha. Baku uz Beograd Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdana u Srbiji, za Danas Izmeu sluajeva Kosova i Nagorno-Karabaha moe se povui paralela, jer je i Srbiji i Azerbejdanu naruen teritorijalni integritet i suverenitet. Zvanini Baku podrava stavove Beograda, a za srpski predlog rezolucije u GS UN glasae vei broj islamskih zemalja istie u razgovoru za Danas Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdana u Srbiji. ta Nagorno-Karabah predstavlja Azerbejdanu? - Nagorno-Karabah je istorijski gledano azerbejdanska teritorija, koju su okupirale jermenske oruane snage. Azerebejdan podrava inicijative da se problem rei na miran nain, u okviru Minske grupe koju ine SAD, Rusija i Francuska. Nadamo se da e u vezi s tim pitanjem biti doneta ispravna i objektivna odluka. Ubeeni smo da e se ispotovati norme meunarodnog prava, teritorijalnog integriteta, nenaruavanja granica i suvereniteta zemlje. Azerbejdan nikada nee dozvoliti da ova teritorija ostane okupirana. Danas se o tome aktivno vode pregovori i nadamo se da e to pitanje biti reeno u najskorijem moguem roku na miran nain. Da li moe da se povue paralela izmeu Nagorno-Karabaha i Kosova? - Da, naravno. I jednoj i drugoj zemlji naruen je teritorijalni integritet i suverenitet. Drugo, Azerbejdan i Srbija su rtve dvostrukih standarda koje postoje u svetu. Vie puta su svojim delovanjem pokazale da su spremne da se bore za mir, saglasnost i saradnju u okvirima

meunarodnog prava. Nije sluajno da se u Generalnoj skuptini UN istog dana razmatra i pitanje Kosova i pitanje Nagorno-Karabaha. To nas ne udi, jer istorijski imamo istu sudbinu. Takoe, delimo sudbinu da se istog dana borimo za svoje pravo koje je predvieno i principima i normama meunarodnog prava, i principima UN. Nadam se da e u vezi s tim pitanjima biti doneto ispravno i pravino reenje. Kakav je stav Azerbejdana prema srpskoj rezoluciji o Kosovu u GS UN? - Podravamo stavove Srbije u okvirima UN i ostalih meunarodnih organizacija, kao i u Meunarodnom sudu pravde. Smatramo da je stav Srbije prema Kosovu potpuno ispravan. Veliki broj zemalja e 9. septembra podrati stavove Azerbejdana. Nadam se da e isti sluaj biti i sa Srbijom. Beograd e u UN dobiti podrku veeg broja islamskih zemalja.