TA UE I EMU NAS UE MEUNARODNI SUDOVI ZA LJUDSKA PRAVA

VOJIN DIMITRIJEVI

PRAVO I IVOT Jednom utvrena, zapisana ili obiajem zapamena pravna norma ivi tako to je oni koji je tumae stalno prilagoavaju razvoju drutva, novoj okolini u kojoj pravno pravilo treba da se primenjuje. Znaenje pisanog izvora prava, bez obzira da li je meunarodni ugovor ili nacionalni zakon, u krajnjoj liniji je ono koje utvrde sudije. Pravo nas zato ui skromnosti: bez obzira ta mislili i koliko se uzdali u svoje znanje i pamet, vrhovni autoritet je ono to su rekli sudovi. Otuda se neki pravni stav ne moe argumentovati sopstvenim miljenjem, ve se mora oslanjati na ono to su rekli skupovi ljudi, nadleni da to utvrde i pretpostavlja se spremni i dostojni da to ispravno urade. Uloga meunarodnih sudija u tom pogledu je specifina i posebno vana, naroito u oblasti ljudskih prava. Naime, meunarodni ugovori o ljudskim pravima su izvori koji se bitno razlikuju od ostalih meunarodnih ugovora. Klasini ugovor je sporazum izmeu drava, kojim one razmenjuju obeanja u vidu stvaranja prava s prateim uzajamnim obavezama. Stoga se veina tradicionalnih ugovora moe sama podravati: ako ga jedna uesnica ne potuje, druge e uzvratiti time to nee da izvravaju sopstvene obaveze prema njoj ili to e je iskljuiti iz svog kruga. Poto sve imaju interes da ugovor traje i da one iz njega izvlae prednosti, one e nastojati da se ugovor potuje u najveoj moguoj meri. Meunarodni ugovor o ljudskim pravima, s druge strane, jeste sklopljen izmeu drava ali ne radi razmene pogodnosti izmeu njih: zagarantovana prava treba da uivaju ljudska bia koja se nalaze u nadlenosti drava ugovornica. Ljudi i njihove grupe su pravi korisnici ugovora kojima se garantuju ljudska prava. Ako jedna drava ne ispunjava svoje obaveze prema ljudima u svojoj nadlenosti, ako kr-

86

i prava koja su im takvim ugovorima zajemena, to ne pogaa neposredno druge ugovornice i one ne mogu da uzvrate dravi-prekriocu na onaj nain koji bi bio svojstven klasinom meunarodnom ugovoru. Vrsta odmazde koja se u pravu zove retorzija bila bi tu apsurdna jer bi znaila da, ako drava A kri prava svojih dravljana i ljudi na svojoj teritoriji, drava B moe da uzvrati time to e da kri prava sopstvenih dravljana i stranaca na svojoj teritoriji. Formalno, krenje prava pojedinaca iz meunarodnog ugovora neispunjavanje je obaveza prema drugim dravama-ugovornicama. Zato je uvek mogue da saugovornice pozovu na meunarodnu odgovornost dravu-prekrioca. Meutim, iskustvo govori da drave to vrlo retko ine, odnosno ine samo onda kada imaju neki drugi, jai politiki interes, ili jo tanije kada se tom postupku ne protivi neki jak interes, najee ekonomski. Da bi se nadoknadilo odsustvo volje drava da krenje ljudskih prava posmatraju kao neispunjenje meudravnih obaveza, ugovorima o ljudskim pravima se po pravilu osnivaju i kontrolni mehanizmi. Tela uspostavljena na ovaj nain imaju u manjoj ili veoj meri sudska obeleja. Nekada su to meunarodni sudovi u pravom smislu rei, kao to je Evropski sud za ljudska prava, obrazovan 1950. godine Evropskom konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropskom konvencijom o ljudskim pravima).1 Takozvana ugovorna tela, nastala ugovorima o ljudskim pravima sklopljenim pod okriljem Ujedinjenih nacija, takoe rezonuju kao sudovi ali su njihove odluke izraene u vidu konstatacija, kojima se utvruje krenje nekog prava ali se dravama ostavlja na volju kako e to ispraviti. Najpoznatije ugovorno telo Ujedinjenih nacija je Komitet za ljudska prava, koji nadzire potovanje Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima. Jugoslavija, u svim svojim inkarnacijama, nije bila raspoloena da se podvrgne ovakvoj kontroli meunarodnih sudova sve do promena u Srbiji od 2000. godine. To se deavalo zbog sutinske podozrivosti prema individualnim pravima i glorifikacije dravne suverenosti, koje dele i realni socijalizam i etniki nacionalizam. Tek je posle 5. oktobra graanima SR Jugoslavije omogueno da se obraaju komitetima za ljudska prava u sistemu Ujedinjenih nacija.2 Srbija i Crna
1 Prevod Evropske konvencije moe se nai u: Instrumenti Saveta Evrope. Ljudska prava, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2000, str. 9 i dalje. Vidi V. Petrovi, Meunarodni postupci za zatitu ljudskih prava, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 2001, str. 163 i dalje. 2 Izuzetak je bio Komitet protiv muenja, to je predstavljalo svojevrsnu omaku dravnih pravnika SFRJ.
Re no. 71/17, septembar 2003.

Gora primljena je poetkom 2003. u Savet Evrope, to joj omoguuje da ratifikuje Evropsku konvenciju. OD FORMALNIH KA SUTINSKIM REENJIMA Meunarodni sudija po pravilu ne moe da se zadovolji formom. Mora dobro da ue u sutinska merila zato to u praksi u svetlu meunarodnih standarda posmatra saglasnost nacionalne norme s meunarodnom. Za meunarodnog sudiju je pravo znaenje nekog ljudskog prava sadrano u praksi svih drava ugovornica, a ne samo u tumaenju jednog nacionalnog prava. Zato mora da se osloni na ira drutvena i kulturna merila. Na primer, ugovori o ljudskim pravima garantuju puna prava vezana za pravino suenje samo pri odluivanju o graanskim pravima i u krivinom postupku. Nacionalnom sudiji je mnogo lake jer e, jednostavno, rei kao krivini postupak, krivina optunica itd. tumaiti onako kako je to odreeno nacionalnim propisima, znai, isto formalno i ne udubljujui se u sutinsku ispravnost propisa. Meunarodno telo za zatitu ljudskih prava ne moe tako da postupa jer e brzo zapaziti da se pod ovim oznakama ne podrazumevaju iste stvari. Formalno opredeljivanje moe uivaoce ljudskih prava da dovede u razliite poloaje u razliitim zemljama, pa ak i da dravama omogui da menjajui terminologiju ograniavaju i uskrauju ljudska prava. U presudi Engel i drugi protiv Holandije, donetoj 8. juna 1976. godine,3 Sud je usvojio merila kojih se kasnije stalno pridravao, prilagoavajui se konkretnim sluajevima. U sluaju Engel bila je re o grupi holandskih vojnika, od kojih je nekima pretila zatvorska kazna, iako se postupak protiv njih vodio pred vojnim organima i predstavljao kao disciplinski postupak, dakle, upravni postupak u kome se ne primenjuju krivine ve samo disciplinske sankcije. Tuena drava se branila time da se pravo na fer suenje ne mora potovati u disciplinskom postupku. Sud je napustio formalno stanovite holandskog prava i zakljuio je da mora da izgradi sutinska merila zasnovana na tri vana elementa. Priroda delikta je krivina ako prestup moe da izvri iri krug lica, a ne samo oni koji se nalaze u uem krugu disciplinski odgovornih. U sluaju Campbell i Fell (Kembel i Fel) protiv Ujedinjenog Kraljevstva (presuda od 28. juna 1984),4 Sud je naao da je i disciplinski postupak protiv zatvorenika krivini ako im se stavljaju na teret dela koja nisu iskljuivo vezana za njihovo svojstvo lica zakonito lienih slobode.
3 Series A, No. 22. 4 Series A, No. 80.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

87

88

Pored toga, Sud se opredeljuje i na osnovu zapreene kazne. Ako kazna ima ulogu zastraivanja, odvraanja drugih od vrenja slinih dela, ako je, kako to Sud kae, punitivna opet je re o krivinom gonjenju. To je postalo naroito jasno u presudi od 21. februara 1984. u sluaju zturk (Ezurk) protiv Nemake.5 SR Nemaka je, naime, pokuala da rastereti sudove dekriminalizacijom nekih krivinih dela i njihovim pretvaranjem u prekraje, o kojima e odluivati organi koji nemaju sva svojstva suda i gde garantije sudskog postupka nisu na visini kao pred redovnim sudovima. U konkretnom sluaju alilac je bio Turin, okrivljen za saobraajni prekraj, koji, zato to navodno nije bila re o krivinom delu, nije imao prava na prevodioca. Tree merilo koje je Evropski sud ustanovio jeste teina kazne. Mogunost liavanja slobode ini postupak krivinim, pa i onda kada se novana kazna bez posebnog novog postupka moe zameniti zatvorskom kaznom.6 Ovi primeri se mogu vezati za naa nedavna iskustva. Naime, da su odluke sudija za prekraje na osnovu zloglasnog Zakona o javnom informisanju od 1998. godine7 mogle da idu na ispitivanje pred Evropski sud za ljudska prava, postupak u kome su donete bio bi bez ikakve sumnje oznaen kao krenje prava na pravino suenje jer bi bilo jasno da je re o krivinopravnoj prirodi delikta i punitivnoj prirodi kazne, gde je vlast nastojala da prekvalifikacijom dela koje je smatrala opasnim po sebe u obine prekraje ugrozi egzistenciju medija i lii svoje kritiare vanih materijalnih dobara, pa i slobode, u sumarnom postupku koji nije garantovao ni najosnovnija prava optuenog, a bio je i van svake sudske kontrole. Na ovu situaciju bi se u punoj meri odnosile rei Evropskog suda za ljudska prava u pomenutoj presudi Engel: Kada bi drave ugovornice mogle da po svom nahoenju klasifikuju neki delikt kao disciplinski prekraj a ne kao krivino delo, ili da gone poinioca meovitog delikta samo prekrajno a ne krivino, dejstvo osnovnih odredaba lanova 6 i 7 bilo bi potinjeno njihovoj suverenoj volji.8

5 Series A, No. 73. 6 Npr. u sluaju Weber protiv vajcarske, gde je novana kazna bila samo 500 vajcarskih franaka, ali se mogla pretvoriti u lienje slobode. 7 Slubeni glasnik Republike Srbije, 36/98. O ovom zakonu i njegovoj primeni vidi Ljudska prava u Jugoslaviji 1998, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1999, str. 367. i dalje. 8 Series A, No. 22, str. 34.
Re no. 71/17, septembar 2003.

STANDARDI Meunarodni sudovi i druga tela za zatitu ljudskih prava moraju na optiji nain nego to to ine nacionalne ustanove tumaiti tzv. standarde, to jest one pojmove koji se u meunarodnom ugovoru ili nacionalnim zakonima pojavljuju bez podrobne definicije jer se pretpostavlja da su svima razumljivi i da se ne moraju posebno opisivati. Na primer, svi opti ugovori o zatiti ljudskih prava tite ovekov fiziki integritet i zabranjuju muenje, surovo, neoveno i poniavajue postupanje i kanjavanje. Od ovih pojmova definisano je samo muenje (tortura) u Konvenciji protiv muenja i drugih svirepih i neovenih kazni ili postupaka.9 Tumaenje ostalih termina vezanih za ovu vrstu zatite ovekovog dostojanstva preputeno je, znai, meunarodnim sudovima i oni su tu poeli da razvijaju merila koja, opet, nisu mogla da budu samo lokalna. Evropski sud za ljudska prava poeo je krajnje oprezno povodom tube Irske protiv Ujedinjenog Kraljevstva (presuda od 18. januara 1978):10 iz obzira prema tuenoj dravi ovaj sud je okvalifikovao postupke britanskih istranih organa u Severnoj Irskoj prema licima osumnjienim za pripadnost Irskoj republikanskoj armiji, koji bi mnogima izgledali kao tortura, samo za surovo i neoveno postupanje (ali ne torturu), ali je iste godine u sluaju Tyrer (Tajrer) protiv Ujedinjenog Kraljevstva11 naglasio da oglaavajui neko ponaanje za poniavajue mora da primeni evropska a ne lokalna merila. Re je bila o mladiu koji je na osnovu vaeih regionalnih propisa bio osuen na telesnu kaznu; predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva su se branili time da se u lokalnoj zajednici nekoliko udaraca po debelom mesu ne smatraju poniavajuim za maloletnike. U istoj oblasti Komitet za ljudska prava postavio je i merilo koje je steklo iroku popularnost u prirunicima za ponaanje policije. Re je o sluaju Portorreal protiv Dominikanske Republike,12 gde je generalni sekretar jedne nevladine organiza9 U Konvenciji protiv muenja i drugih svirepih i neovenih kazni ili postupaka. Prevod u: Univerzalni dokumenti o ljudskim pravima, Beogradski centar za ljudska prava, 2001, str. 275. 10 Series A, No. 25. 11 Presuda od 25. aprila 1978. Series A, No.26. Prevod u: Prava na ivot i slobodu. Izabrane presude Evropskog suda za ljudska prava, Beograd, Fond za humanitarno pravo, 1998, str. 258 i dalje. 12 Konstatacija od 5. novembra 1987, br. 188/1984. Prevod u: Zbirka odluka o ljudskim pravima I, Odluke nadzornih tela uspostavljenih meunarodnim ugovorima, Beograd, Beogradski centar za ljudska prava, 1997, str.49 i dalje.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

89

cije za zatitu ljudskih prava bio uhapen i bez ikakve optube dran u nehigijenskoj i pretrpanoj prostoriji vie od 50 sati da bi, opet bez objanjenja, bio osloboen. Komitet je utvrdio da je Portorreal bio izloen neovenom i poniavajuem postupanju zbog nedostatka potovanja za njegovo uroeno ljudsko dostojanstvo. Ni Komitet se nije obazirao na to ta se u samoj Dominikanskoj Republici smatra neovenim i poniavajuim. KADA SE PRAVA MOGU OGRANIAVATI? Meunarodni organi se nalaze u slinom poloaju kada treba da procenjuju mogunost pruenu dravama da neka prava ograniavaju. Pored prava koja su ograniena po definiciji, kao to je sloboda izraavanja iz lana 19 Meunarodnog pakta o graanskim i politikim pravima inherentno ograniena zabranom propagande rata i zagovaranja nacionalne, rasne ili verske mrnje, drave mogu, ali ne moraju, ograniavati neka prava da bi njihovu primenu prilagodile svojim okolnostima i zatitile neke sopstvene vrednosti. U vezi s istim pravom, pravom na slobodu izraavanja, po Evropskoj konvenciji mogua su ogranienja pod uslovom da su propisana zakonom i neophodna u demokratskom drutvu radi zatite nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ugleda ili prava drugih, spreavanja otkrivanja obavetenja dobijenih u poverenju ili radi zatite autoriteta ili nepristrasnosti suda. Uloga Evropskog suda za ljudska prava je u tome da ustanovljava da li ogranienja koja je drava uvela zadovoljavaju uslove postavljene u Konvenciji. Iako je Sud priznavao prilino iroko slobodno polje procene drava kako e i u kojoj meri tititi pomenute vrednosti, on nije dozvoljavao da u tom pogledu ostanu bez kontrole. U pogledu zatite javnog morala, Sud je pokazao prilinu velikodunost prema dravama: primer za to je sluaj Handyside (Hendisajd) protiv Ujedinjenog Kraljevstva (presuda od 7. decembra 1976. godine),13 gde je re bila o publikaciji koja u Danskoj nije naila ni na kakvo protivljenje, ali je njen prevod u Velikoj Britaniji bio zaplenjen zbog navodne povrede javnog morala. Sud je zakljuio da Ujedinjeno Kraljevstvo ima pravo da procenjuje stanovita o javnom moralu u sopstvenoj sredini i da se ta drava kretala u polju slobodne procene. Naravno, kada je re o povredi moralnih oseanja, drava ne titi neka apstraktna ubeenja niti moralne sta13 Series A, No. 24. Prevod u: Politika prava i slobode, edicija Dokumenta, Beograd, Fond za humanitarno pravo, 1997, str. 41 i dalje.
Re no. 71/17, septembar 2003.

90

vove jednog dela graana, ve eli i da izbegne opasne reakcije dela stanovnitva koje se oseti pogoenim. Iako se u ovoj presudi nalazi klasina reenica, prema kojoj se ne tite samo iroko prihvaeni ili neutralni stavovi, ve i ona miljenja koja mogu da okiraju i povrede, ipak je Evropski sud ostao oprezan i doneo neke presude koje su doivele kritiku, na primer onu u sluaju Institut Otto Preminger protiv Austrije (20. septembar 1994). Sud je naime odobrio postupak vlasti u Austriji, koje su zabranile prikazivanje jednog filma u poznim veernjim asovima i u maloj sali zato to je mogao da izgleda bogohulan katolikoj veini u gradu Insbruku, a nije vodio rauna o potrebi antiklerikalne manjine da komunicira sa svojim nereligioznim istomiljenicima.14 Slina su se miljenja mogla uti u Beogradu povodom napada na javne manifestacije homoseksualaca i lezbijki. Kad je re o zatiti asti i dostojanstva drugih, koja se svuda ve dugo sprovodi kanjavanjem za uvredu i klevetu, Evropski sud je bio vie sklon da se prilagoava demokratskim merilima, to se najbolje moglo videti u presudi u sluaju Lingens protiv Austrije od 8. jula 1986.15 Tadanji austrijski kancelar Bruno Kreisky (Krajski), inae poznati borac protiv nacizma i vrlo popularan politiar, tuio je g. Lingensa zbog toga to ga je otro kritikovao tvrdei da Krajski kao Jevrejin i antifaista iz politikih razloga pravi kompromise s osobama s nacistikom prolou. Lingensa su austrijski sudovi osudili za uvredu, ali je Evropski sud, u presudi koja je stekla veliki ugled i znaaj, preokrenuo celu dotadanju proirenu sudsku logiku time to je zakljuio da javne linosti, ljudi koji su reili da izau u arenu politike borbe, moraju da budu spremne da otrpe mnogo otriju kritiku nego obini graani i da je to u optem interesu. Time je uzdrmana dugogodinja tradicija, prema kojoj su na lestvici krivinih dela ove vrste po zapreenim kaznama najvie stajale inkriminacije u duhu klasine laesio maiestatis, uvrede velianstva. Evropski sud je ve ranije u istom duhu tumaio jedan srodni osnov za ogranienje slobode izraavanja, onaj predvien radi zatite autoriteta i nepristrasnosti sudstva. U presudi od 26. aprila 1979 u sluaju Sunday Times (Sandi Tajms) protiv Velike Britanije16 Sud je zakljuio da se zabrana objavljivanja izvetaja o dugotrajnom procesu oteenih korisnika protiv proizvoaa medikamenta Tali14 Za kritiku vidi P. van Dijk G.J.H. van Hoof, Theory and Practice of the European Convention on Human Rights, 3. izdanje, Hag London Boston, Kluwer, 1998, str. 551. 15 Series A, No. 103. Prevod u: Politika prava i slobode, edicija Dokumenta, Beograd, Fond za humanitarno pravo, 1997, str. 124 i dalje. 16 Series A, No. 30. Prevod u: ibid., str. 71 i dalje.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

91

domid, koji je prouzrokovao deformitete kod dece ena koje su uzimale ovaj analgetik, ne moe pravdati uvanjem autoriteta sudstva jer nije opravdana u demokratskom drutvu, u kome se o pojavama i zbivanjima ovakvog znaaja mora slobodno i iroko raspravljati. UTICAJ NA PRAVO I PRAKSU DRAVA Meunarodni sudski organi imaju mogunost da kreativno primenjuju odredbe ugovora na osnovu kojih deluju. Tako utiu i na praksu unutranjih organa drava. Oni treba da daju primer dobrog tumaenja, koje e svojim autoritetom otkriti pravo znaenje meunarodne norme, ono koje je u skladu s optim kretanjem drutva i koje e doprineti doslednosti primene u celoj meunarodnoj zajednici. Dobar primer za to je uloga Komiteta za ljudska prava u davanju ireg znaenja zabrani diskriminacije, koja je praktini izraz naela ravnopravnosti. Za razliku od Evropske konvencije o ljudskim pravima, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iju primenu nadzire pomenuti Komitet nema samo jedan lan koji se odnosi na zabranu diskriminacije ve dva. Pakt sadri i l. 26, ijeg ekvivalenta dugo nije bilo u Evropskoj konvenciji. On proglaava optu jednakost pred zakonom i nalae dravama da zakonom zabrane svaku diskriminaciju. Evropski organi dugo su (i ispravno) smatrali da diskriminacija ne moe sama po sebi predstavljati krenje prava iz Evropske konvencije, izuzev onda kada se utvrdi da je neko njome zagarantovano pravo diskrminatorno uskraeno. I Komitet za ljudska prava slino se ponaao sve do usvajanja odluke u sluaju Zwaan de Vries (Zvan de Fris) protiv Holandije, 9. aprila 1987. godine.17 Re je bila o zakonskoj diskriminaciji udatih ena u odnosu na oenjene mukarce u pogledu prava na naknadu u sluaju nezaposlenosti. Holandija se branila time da se zabrana diskriminacije odnosi na prava koja nisu predviena Paktom. Komitet je, meutim, utvrdio da je l. 26 Pakta iri i zakljuio da je diskriminacija zabranjena u odnosu na svako pravo koje drava daje svojim zakonima, bez obzira na to je li na to obavezana. Holandija nije morala da garantuje naknadu u sluaju nezaposlenosti, mogla je ak da je uvodi postepeno, ali to nije smela da ini uz diskriminaciju. Dakle, unutranjim propisima se mogu priznati i neka sasvim neuobiajena ili bagatelna prava, kao na primer pravo na besplatan prevoz u gradskom saobraaju ili na slobodan ulaz u muzeje, ali se ni pri tom ne smeju praviti razlike po zabranjenim osnovama. Ova konstatacija Komiteta za ljudska prava u prvi mah je pretrpela kritiku, a u Holandiji je
17 Br. 182/1984. Prevod u: Zbirka odluka o ljudskim pravima, str. 169 i dalje.
Re no. 71/17, septembar 2003.

92

proizvela potrese zbog niza zahteva koje su, pozivajui se na stav Komiteta, podnele ene koje su se bile nale u istom poloaju kao i ga Zwaan de Vries. Meutim, potreba da se suzbija svaka diskriminacija dola je u sredite panje i uoen je nedostatak odgovarajue garantije u Evropskoj konvenciji. Konano je, prilikom proslave pedesetogodinjice Evropske konvencije 4. novembra 2000. potpisan i njen Protokol 12, iji l. 1 st. 1 glasi: Svako pravo koje zakon predvia ostvarivae se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao na primer po osnovu pola, rase, boje koe, jezika, veroispovesti, politikog i drugog uverenja, nacionalnog ili drutvenog porekla, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovine, roenja ili drugog statusa. Nabrajanje osobina koje se na manje-vie slian nain navode kao zabranjene osnove za razlikovanje (diskriminaciju) u svim ugovorima o zatiti ljudskih prava otvoreno je i uvek se zavrava reima kao to su drugom statusu u navedenom tekstu. ta je to drugi ili slian status? Meunarodni organi i nacionalni sudovi moraju da prepoznaju i druge osnove za diskriminaciju, sline onima izriito nabrojanim u ugovorima i zakonima, i da tako zabranjeno razlikovanje razlue od dozvoljenog. Najupadljiviji zajedniki imenitelj zabranjenih osnova je u tome to su vezane za line osobine koje nisu skrivljene ili voljno steene, nego su uroene ili su plod korienja legitimnih prava. Komitet za ljudska prava je ovakav stav iskazao takorei istovremeno s usvajanjem odluke o prethodno pomenutom sluaju. Predstavka Danning protiv Holandije bila je podneta protiv iste drave i podneo ju je mukarac koji je tvrdio da je diskriminisan zato to ne prima istu naknadu za nezaposlenost kao kada bi bio oenjen, smatrajui da je i brani status pokriven izrazom drugi status. Komitet je smatrao da je izbor izmeu ivota u branoj i vanbranoj zajednici slobodan proizvod ovekove volje i da podrazumeva spremnost da se u braku preuzmu vee obaveze pa se brani status u tom kontekstu ne moe smatrati zabranjenim osnovom za razlikovanje.18 To to Komitet danas moda ne bi doneo istu odluku samo svedoi koliko se razumevanje diskriminacije vremenom razvija. Ovakav razvoj se moe uoiti u odnosu na dravljanstvo, koje se nikada ne navodi kao zabranjeni osnov diskriminacije, jer drave ljubomorno uvaju pravo da favorizuju svoje graane, pa ak i da prave razliku izmeu stranaca razliitih dravljanstava, pa ak i na osnovu politikog
18 Konstatacija br. 182/1984 od 28. septembra 1984.
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

93

stava prema njihovim vladama, razlikovanju koje dravljani Srbije i Crne Gore dobro poznaju. Pa ipak, u sluaju imunek protiv eke Republike,19 Komitet je utvrdio diskriminaciju prilikom povraaja konfiskovane imovine osobama koje su u trenutku donoenja zakona imale eko dravljanstvo i prebivale u ekoj uz iskljuenje rtava konfiskacije pod komunistikim reimom, kojima je istovremeno bilo oduzeto dravljanstvo i koje su otile u izbeglitvo. Opet se pokazalo da nije bitan formalni status nego ovekov ivotni poloaj, koji je u ii zatite ljudskih prava.

94

19 Konstatacija br. 516/1992 od 19. jula 1995. Prevod u: Zbirka odluka o ljudskim pravima (nap. 14), str. 183 i dalje.
Re no. 71/17, septembar 2003.